Ива: Јован Цвијић рођен је на Михољдан, 12. октобра 1865. године у Лозници.

Био је треће
од шесторо деце. Основну школу завршио je у Лозници, а гимназију у Шапцу. У Београду је 1888.
године завршио студије Математичко-природњачког одсека Велике школе. Већ тада је вршио
географска истраживања и испитивања по Србији. Његова главна пажња усмерена је ка
морфолошким, хидрографским и тектонским проблемима.

Предавао је географију у Другој београдској гимназији, а 1889. године одлази у Беч где
завршава докторске студије. Када се вратио у Београд постао је професор на Великој школи.

Каћа: 1894. године оснива Географски завод, касније и Српско географско друштво. То је
било прво географско друштво на Балканском полуострву. 1896. године почиње да излази часопис
„Гласник српског географског друштва” који се и данас објављује.

Био је цењен и у међународним научним круговима. За његова научна испитивања и радове

Географско друштво у Лондону одликовало га је златном медаљом енглеског краља.

Цвијићева дела знатно су утицала на развитак географије у Србији. Његова открића о

глацијалним траговима на балканским планинама представљала су праву научну сензацију.

Ема: Интересантне су и његове хипотезе о Панонском језеру, као и о постанку и развитку

мореуза на Балканском полуострву.

Направио је и јасну разлику између сеоских и градских насеља. Издвојио је и неколико типова
села.

Истраживао је и писао о психичком особинама Јужних Словена и издвојио неколико типова.

Као писац Цвијић је вероватно један од највећих стилиста којег смо имали. Био је врстан
говорник. Сви добро знамо његову чувену мисао:

„Ми несразмерно више говоримо, него што радимо. Многи имају ту особину да мисле да су урадили,
кад су говорили. Даље, махом више полажу на право да говоре но на право да раде. Ја сам често
правио опсервацију, да је многим нашим људима главно да се изговоре, а посебно да некога
представе у рђавој светлости…”
Каћа: Као што знате, већ другу годину наша школа организује Литерарни конкурс за дан школе. Ове
године имали сте могућност да изаберете једну од три теме:

1. То смо ми Цвијићевци
2. Цвијићевим стопама
3. Питали смо баке и деке за Цвијићевце старе неке

Ема: Многи ученици су послали своје радове. Жири је имао тежак задатак, није било лако. Требало
је одабрати три рада у категорији ученика од првог до четвртог и три рада у категорији ученика од
петог до осмог разреда.

Сада ће Ива прочитати имена ученика чији су радови награђени.

Ива: У категорији од првог до четвртог разреда треће место освојила је Анђела Стаменковић
ученица 2/1, друго место припало је Љубици Анђелковић из 3/2 а најбољи међу њима је Димитрије
Вујић из 4/5. Честитамо!

У категорији од петог до осмог разреда треће место освојила је Емилија Миливојевић ученица 8/1,
друго место припало је Страхињи Мијатовић 5/5, а најбољи међу њима је ученица из 7/2
Луна Стефанов. Честитамо!

Сада ће нам Димитрије и Луна прочитати своје радове, да их чујемо!