Viša škola za preduzetništvo

Seminarski rad
OBRTNA SREDSTVA
Brzina obrtaja obrtnih sredstava

Predmet:
Ekonomika i organizacija poslovanja

Profesor: Student:
Duško Jeremić Karanović Slavko

Beograd, decembar 2009 godine

 SADRŽAJ:

POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE OBRTINIH SREDSTAVA........................2

FAKTORI OD KOJIH ZAVISI VISINA OBRTNIH SREDSTAVA...........................4

OBRTNA NOVČANA SREDSTVA...............................................................................5

BRZINA OBRTAJA OBRTNIH SREDSTAVA............................................................9

Zaključak: .....................................................................................................................11

Litertura:.......................................................................................................................12

2
 POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE OBRTINIH SREDSTAVA

U obrtna sredstva se svrstavaju ona sredstva preduzeća koja predstavljaju deo imovine
preduzuća čiji je vek trajanja, kraći od jedne godine.Izuzetak čini sitan inventar koji se
takodje uključuje u grupaciju obrtnih sredstava.

Prema pojavnim oblicima obrtna sresdstva bi se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to:

a) obrtna sredstva u novčanom obliku

b) obrtna sredstva u naturalnom obliku
c) obrtna sredstva u prelaznom obliku

Obrtna sredstva u novčanom obliku čine gotovina u kasi i na računima finansijskih

institucija, kao ekvivalenti gotovine koji imaju kratkoročni karakter, kao što su:
izdvojena sredstva posebne namene, depoziti sa kratkim otkaznim rokom, čekovi,
menice, plemeniti metali, deonice i drugi vrednosni papiri.

Obrtna sredstva u naturalnom obliku se javljaju u obliku zaliha koje se prema

karakteristikama mogu klasifikovati kao:

 zalihe materijala, rezervnih delova i sitnog inventara,

 zalihe u proizvodnji u smislu nedovršene proizvodnje,
 zalihe proizvoda ,
 zalihe robe

Zalihe materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i trgovačke robe evidentiraju se po

nabavnim cenama, a zalihe proizvodnje i proizvoda po troškovima učinjenim za
stvaranje tih učinaka.

Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potraživanja i u obliku

razgraničenja.

Prelazni oblici potaživanja mogu biti u smislu transformacije:

-iz robe u novac,

-iz novca u robu,
-iz novca u novac

3
Prvi slučaj nastaje u slučaju da robu ili proizvode prodajemo na kredit, kojom prilikom
nastaje potraživanje koje će nestati u momentu kada dužnik-kupac isplati dugovani
iznos.

Prelazni oblik novca u robu se javlja u slučaju kada potraživanja nastaju po osnovu
unapred plaćenog iznosa – akontacije isporučiocu robe u svrhu pravovremnog
obezbedjenja da isporuka robe bude na vreme i u traženoj količini isporučena.

Ovaj oblik obrtnih sredstava će se ugasiti u momentu kad isporučilac – dobavljač

isporuči preduzeću robu, pri čemu će se od prodajne vrednosti oduzeti iznos unapred
date akontacije. Razlika iznosa će predstavljati obavezu preduzeća.

Prelazni oblik iz novca u novac nastaje kada se novac daje drugom subjektu na
privremeno kratkoročno korišćenje. To je slučaj davanja kratkoročnih kredita,
pozajmica i sl..Taj oblik se gasi kada dužnik vrati iznos duga novčanom doznakom.
Dati novac se nakon izvesnog vremena vraća u svoj prvobitni oblik, preko kategorije
potražnja.

Obrtna sredstva u obliku razgraničenja predstavljaju prvenstveno prelazni oblik novca u

troškove koji su predmet razgraničenja u kratkoročnom periodu. Za primer može
poslužiti slučaj kada preduzeće unapred plaća osiguranje za tekuću godinu ili
zakupninu. U tom slučaju na relaciji transformacije novčanih sredstava u troškove
nastaju kratkoročna razgraničenja kao sastavni element grupacije obrtnih sredstava.

Novčana sredstva kao obrtna sredstva su sredstva na žiro računu i drugim računima u
bankama kao i novac u blagajni preduzeća.

Prema fazama ciklusa obrtaja, obrtna sredstava se dele na:

 obrtna sredstva u fazi proizvodnje

 obrtna sredstva u fazi prometa

A prema načinu pribavljanja, obrtna sredstva se dele na:

 stalna obrtna sredstva

 nestalna obrtna sredstva

4
 FAKTORI OD KOJIH ZAVISI VISINA OBRTNIH SREDSTAVA

Visina ukupnih obrtnih sredstava zavisi od sledećih faktora:

 od obima, vrednosti i od asortimana proizvodnje i usluga,

 od tehnološkog procesa proizvodnje i pružanja usluga
 od uslova nabavke sirovina i materijala
 od uslova naplate prodatih proizvoda ili usluga
 od uslova izmirivanja obaveza prema drugima

Osnovni cilj je pratiti i ubrzati koeficijent obrtnih sredstava u svim fazama ciklusa
reprodukcije.

Koeficijent obrta – on meri broj obrta ukupnih obrtnih sredstava u konstantnoj jedinici
vremena i brzinu transformacije pojedinih pojavnih oblika angažovanog kapitala u
obrtnim sredstvima.

On može biti:

Globalni koeficijent obrta KO = T / Kobs

Što je koeficijent obrta veći, to se angažovani kapital brže reprodukuje sa kraćim

vremenom trajanja pojedinih faza ciklusa reprodukcije i time se povećava broj ciklusa
reprodukcije u jedinici vremena.

Za utvrdjivanje potreba za obrtnim sredstvima uzima se, pored koeficijenta i vremena

obrtaja i vrednost planiranog prometa. Ova formula čini jednostavnijim izračunavanje
ukupno potrebnih obrtnih sredstava.

Vreme obrta Hobs = 360 / KO

Vreme obrta – predstavlja broj dana vezivanja ili broj dana angažovanja kapitala u
obrtnim sredstvima.

Ovaj indikator je u direktnoj srazmeri sa koeficijentom angažovanja kapitala u obrtnim

sredstvima, a što je i logično, u obrnutoj srazmeri sa koeficijentom reprodukcije
angažovanog kapitala u istim obrtnim sredstvima. Što je koeficijenta angažovanja
kapitala u obrtnim sredstvima manji, to je koeficijent reprodukovanja veći, vreme
angažovanosti kapitala u obrtnim sredstvima kraće, a efekat po kvalitetu uspešniji.

5
 OBRTNA NOVČANA SREDSTVA

U novom društveno ekonomskom sistemu preduzeća će u akcionarsko društvenom

odnosno humanističkom obliku vlasništva nad sredstvima za proizvodnju imati
zajednička novčana sredstva. Preduzeće u privatnom vlasništvu po svojoj volji mogu
zadržati vlastiti status pa tako i novčana sredstva, te mogu nastaviti poslovati
samostalno po principu klasičnog kapitalistčkog tržišnog oblika privredjivanja.

Zajednica po pravilu poseduje znatno veću količinu novca nego što je potrebno za
potrošnju stanovništva ili razvoj privrede u periodu obračuna. Višak novčanih sredstava
predstavlja novčanu akumulaciju zajednice. Iz tog novčanog fonda zajednica mora
sačuvati odredjenu novačanu rezervu za pokrivanje eventualnih investicijskih
poremećaja, zatim za pokrivanje šteta nastalih elementarnih ili na duge načine nastalih
nepogoda. Sa tim novčanim sredstvima zajednica sama sebe osigurava, a ostatak novca
se može koristiti kao obrtna sredstva.

Obrtna novčana sredstva su akumulirana sredstva minulog rada proizvodjača i služe kao
prometno sredstvo plaćanja drugim proizvodjačima za proizvode, poluproizvode,
repromaterijale i sirovine koje privreda preradjuje u svom proizvodnom procesu.

Zajednica može dodeljivati obrtna sredstva privredi u akcionarsko društvenom odnosno

humanistčkom obliku vlasništva nad sredstvima za proizvodnju bezkamatno, pod
uslovom da privreda vrati pozajmljeni novac u periodu obračuna. Ništa novo, zajednica
postaje poput korporacije, a velika kapitalistička preduzeća ne naplaćuju sama sebi
obrtna sredstva. Nikakav interes društvo nebi imalo da naplaćuju samoj sebi pozajmice.
Bezkamatno dodeljivanje kredita je pogodno jer ne poskupljuje proizvodnju i
pojednostavljuje sistem obračuna cene robe. Osim toga tako kreditiranje potiskuje
mogućnost formiranja otudjenog oblika moći baziranog na posedovanju novca i zato bi
doprinelo otudjenju društva.

Ukoliko zajednica kreditira proizvodnju bezkamatno, tada i privreda može u skladu sa

svojim mogućnostima i potrebama društva, odložiti naplatu svoje robe bezkamatnim
kreditima.

Kada zajednica bude dodeljivala kredite bezkamatno tada više individualni kreditori ne
bi mogli zaradjivati pozajmicom novca pa bi se time ukidala kamata kao oblik rente.
Važno je napomenuti da se kamata neće ukinuti nasilnim putem, tako da će ona
egzistirati još neko vreme ali će društvo formirati takve uslove kreditne politike koje će
obeshrabriti kamatu na pozajmljeni novac.

Visina kamata opada u zasićenom kapitalističkom sistemu. Japan je primer koji to

potvrdjuje, prosečan Japanac ima oko 100.000,00 $ na bankovnom računu i ne kupuje
skoro ništa zato što ima sve što mu treba, i iz tog razloga u Japanu kamate gotovo da ne
postoje. Nestajanjem kamata kapitalizam počinje gubiti svrhu svog postojanja.

6
Mi moramo formirati novi sistem koji će zameniti kapitalizam i unaprediti odnose u
društvu jer će u suprotnom doći do nestabilnosti i do povratka unazad. Nestajanjem
kamata banke bi gubile svoju osnovnu funkciju rentijerstva pomoću akumuliranog
novca, one više ne bi bile profitabilna preduzeća već bi u zajednici imala funkciju
individualnog i društvenog knjigovodstva robno novčanog prometa.

Banke pomoću kompjuterske tehnologije mogu voditi evidenciju o imovinskom stanju

stanovnika, zatim evidenciju prihoda i rashoda stanovnika i privrede zajednice. U
klasičnom ekonomskom sistemu potrošači koji nemaju gotov novac uzimaju kredite za
kupovinu robe, a krediti opterećuju cenu robe sa kamatom koja odredjuje tržište. Osim
toga što je duži period otplate kredita to je veća kamata pa je potrošačima u interesu da
što brže otplate kredite.

Uvodjenjem bezkamatnog kredita potrebno je formirati novi sistem raspodele novca

koji će biti podjednako finansijski efikasan kao sto je klasično kamatno kreditiranje.
Kako je količina obrtnih sredstava velika ali i ograničena tako se može dogoditi da
budu nedostupna za potrebe svih korisnika. U vezi sa tim obrtna sredstva treba
rasporedjivati medju korisnicima u funkciji vremena obrta što se može prikazati
formulom

K= rashodi poslovanja / prosečno stanje

Veći koeficijent obrtnih sredstava će ostvariti korisnik obrtnih sredstava koji u kraćem
vremenu vrati pozajmljeni novac. Svi veći koeficijenti obrtnih sredstava će osigurati
bezkamatno kreditiranje od strane zajednice bez obzira na količinu potraživanih
sredstava, dok se fond obrtnih sredstava ne istroši.

Sistem daje veću mogućnost pri dobijanju novca privredi koja predvidja kraće vreme
prometa robe, što je i razumljivo jer se tada novac brže vraća te može ponovo obrtati.
Proizvodnja koja u periodu platnog obračuna od mesec dana nalazi svoju potrošnju
moćiće pomoću opisanog sistema raspodele koristiti neograničenu količinu novčanih
sredstava jer ih praktično odmah i vraća.

Privreda u zajedničkom vlasništvu stanovnika zajednice je dužna da pozajmljenu

količinu novca vrati u periodi obračuna. Privreda može vratiti obrtna sredstva pod
uslovom da naplati proizvedenu robu, odnosno ukoliko proizvodi robu koju društvo
treba. U slučaju neuspeha proizvodjači neće ostvariti dovoljnu dobit. Ukoliko dobit ipak
bude veća od količine utrošenih obrtnih sredstava, tada preduzeće još uvek posluje
relativno pozitivno jer su u stanju vratiti obrtna novčana sredstva.

Mala ostvarena dobit u periodu obračuna će smanjiti dohodak radnika.

Ukoliko ostvarena dobit padne ispod količine obrtinih sredstava, tada preduzeće beleži
gubitak obrtnih novčanih sredstava. Tolerancija takve situacije bi dovela do smanjivanja

7
količine novčanih sredstava u novčanom fondu zajednice pa bi proizvodjači imali
teškoće u obnavljanju proizvodnje.

Naravno da finansijsku nedisciplinu nijedan ekonomski sistem ne sme dozvoliti pa tako

ne može ni zajedica i iz toga uvodi sistem mera za podnošenje odgovornosti. U novom
sistemu svi radnici podnose odgovornost za gubitak obrtnog novca i zajednički ga
nadoknadjuju pomoću dohodovnih bodova minulog rada.

Proizvodnja koja je namenjena nepoznatom potrošaču ne mora se odmah plasirati na

tržište. U tom slučaju promet robe može trajati duže od mesečnog perioda trajanja
obračuna, pa preduzeće može ostvariti manju dobit od količine utrošenih obrtnih
sredstava u periodi obračuna. Medjutim, kako svako preduzeće posluje kontinuirano,
može na temelju naplate prozvedene robe iz nekog prošlog perioda proizvodnje,
ostvariti potrebnu dobit i osigurati povraćaj obrtnih sredstava. Kada bi se na temelju
mesečnog obračuna preduzeća zahtevala regulacija odgovornosti za različite ostvarene
dobiti javljale bi se nepotrebne i nepogodne oscilacije nagrada i sankcija radnika
pomoću dohodovnih bodova minulog rada prema trenutnoj solventnosti preduzeća.

Odgovornost radnika treba podići iznad cikličnih mesečnih poremećaja ponuda i

potražnje. Raspodelu i oduzimanje dohodovnih bodova minulog rada treba vršiti po
godišnjem obračunu platnog prometa. Svako preduzeće u toku godinu dana uzima
obrtna sredstva onoliko puta koliko je potrebno i vraća ih po ostvarenoj dobiti na
tržištu. Ukoliko preduzeće u periodu od godinu dana ne uspe vratiti sva obrtna sredstva
tada se razlike izmedju pozajmljenih i vraćenih sredstava odbija od poseda dohodovnih
bodova minulog rada svih radnika proporcijalno koeficijentu odovornosti.

U slučaju gubitaka preduzeća veći koeficijent odgovornosti radnika donosi veći gubitak
dohodovnih bodova minulog rada i niži dohodak. I obrunuto manji koeficijent
odgovornosti radnika u slučaju novčanih gubitaka preuzeća donosi manji gubitak
količine dohodovnih bodova minulog rada i manji pad visine dohodka. Inicijator
pogrešne odluke će dopunski biti sankcionisan lošom ocenom radnika i posebnih
komisija. Na taj način uzimanje obrtnih sredstava za sobom povlači odgovornost celog
kolektiva što je uslov produktivnog poslovanja.

Svaki gubitak privrede smanjuje količinu novca u fondu obrtnih sredstava zajednice.
Medjutim može se predpostaviti da će u sistemu koje efikasno sprovodi odgovornost
poslovanja, gubitci biti mali i da će ih zajednica naodoknaditi odkupom novog novca
pomoću dohodovnih bodova minulog rada i porastom novčane dobiti produktivnih
preduzeća zajednice.

Najveći rizik podnose preduzeća koje koriste veću količinu obrtinh sredstava u odnosu
na cenu rada radnika, kao što je to slučaj u trgovini ili finalnoj proizvodnji koja u većoj
meri kupuje poluproizvode i repromaterijale drugih proizvodjača. Rizik takvih
proizvodjača se može smanjiti dobrovoljnim udruživanjem proizvodjača koji učestvuju
u izradi proizvoda. Udruživanjem proizvodjača sirovina, poluproizvoda i finalnog
proizvoda smanjuje se potreba za obrtnim sredstvima jer poizvodjači zajednički
proizvode robu i zajednički snose odgovornost za poslovanje.

8
U idealnom slučaju potpuno udružena privreda više ne bi trebala obrtna sredstva.
Udruženi proizvodjači zajednički podnose odgovornost za realizaciju proizvodnje.

Ukoliko jedan kooperant zakaže u vremenu isporuke ili kvalitetu svoje proizvodnje tada
svi proizvodači mogu doživeti finansijske nepogodnosti.
Preduzeće koje je lošim poslovanjem nanelo štetu ostalim poduzećima bi od
rukovodstva ostalih preduzeća ili od arbitražnih komisija i sudova dobilo slabiju ocenu
pa bi svi radnici u tom preduzeću ostvarili u nekoj meri niži dohodak. Ukoliko su u
takvom preduzeću pojedinci krivi za loše poslovanje, tada bi ih njegovi saradnici
ocenili lošom ocenom pa bi isti ostvarili još niži dohodak.

Ocenom utvrdjena odgovornost svakog radnika je najprihvatljivija i najefikasnija jer je

u sistemu velikih produkcija teško, dugotrajno i skupo, precizno utvrdjivanje vrednosti
delimičnih šteta ili doprinosa koje pojedini rad može prouzrokovati. U slučaju da su
lošim poslovanjem nastale trajne štete tada bi slaba ocena takvim radnicima uz arbitražu
upravnog odbora donela i veći gubitak dohodovnih bodova minulog rada. Ne ostvarenje
predvidjene dobiti usled elementarne nepogode kao što su potresi, poplave požari, nebi
se trebali smatrati gubicima privrede pa se isti nadoknadjuju iz fonda novčanih rezervi
zajednice. Zajednica se za takve slučajeve može reosigurati zajedničkim dogovorom
saveza zajednica.

Naravno, količina obrtnih sredstava u rezervnom fondu komune je uvek ograničena i

zato se može dogoditi da pojedini proizvodači ne osiguraju potrebna obrtna novčana
sredstva. Privreda bez obrtnih novčanih sredstava ne može proizvoditi pa bi se pogoni
trebali zatvoriti. U tom slučaju zajednica predvidja rezervni izvor dodele obrtnih
novčanih sredstava iz fonda namenjenog razvoju privrede. Ukoliko pojedinim
poduzećima ne podje za rukom ni tada da se izbore za potrebna obrtna novčana sredstva
mogu ih zatražiti od postojecih banaka sa tržišnom kamatom.

Medjutim, dugoročno gledano obrtna sredstva će postajati sve manje potrebna ili će se
raspodeliti bezkamatno, tako vlasnici akumuliranog novca više neće moći uzimati
kreditnu proviziju. Tada će vlasnici akumuliranog novca imati interes da novac
zamenjuju za dohodovne bodove minulog rada čime će zajednica ostvariti veća novčana
sredstva za bezkamatno kreditiranje privrede i potrošaca.

Na kraju treba reći da bez obzira koliko se privreda zajednice udruživala, tržišna
privreda nikada neće biti neosetljiva na kolebanje konjukture. Zaoštravanjem uslova za
podnošenje odgovornosti koje će doneti radna konkurencija, neuspesi proizvodača
mogu biti izrazito nepovoljni. Sa time u vezi proizvodači će morati tražiti veći stepen
sigurnosti privredjivanja i nalaziće je u proizvodnji za poznate potrošače.

Udruženi proizvodači će ispitati potrošače o njihovim potrebama te će postepeno

organizovati proizvodnju po njihovoj porudžbini. Sa poznatom potrošnjom privreda
može uspešno organizovati svoje delovanje a radna konkurencija će omogućiti
najuspešniju realizaciju. Takva privreda bi donosila pogodnosti društvu ali treba
naglasiti da bi ona sve manje bila tržišna, a sve više planska.

9
 BRZINA OBRTAJA OBRTNIH SREDSTAVA

Obtanje obrtnih sredstava započinje nabavkom potrebnih materijala ( sirovina ili

poluproizvoda u industriji, namirnica, pića u ugostiteljstvu itd.). i to je pretpostavka za
početak proizvodnje.

Preduzeće mora najpre posedovati vrednost u obliku novca.

U svakom obrtnom ciklusu obrtna sredstva u preduzeću prolaze kroz tri faze: fazu
nabavke, fazu proizvodnje i fazu realizacije. Da bi se reprodukcija obrtnih sredstava
uspešno obavila važno je i maksimalno uskladiti trajanje pojedih faza kružnog toka
sredstava. To je važno zbog toga jer se postiže veći ekonomski efekat što se brže odvija
svaka faza za sebe i sve zajedno, budući da se angažovana sredstva kraće zadržavaju u
svakoj pojedinoj i svim fazama ukupno i brze se ostvaruje smisao reprodukcije da se na
kraju ostvare veća sredstva od uloženih, a to znači odgovarajuća zarada. Znači, što je
brže kretanje obrtnih sredstava moguće je ostvariti veću rentabilnost poslovanja, pa se
zbog toga nastoji i ubrzati obrtaj obrtnih sredstava.
U ekonomskoj teoriji i praksi primenjuje se čitav niz metoda pomoću kojih se utrvrdjuje
i planira optimalna potreba za angažovanim kapitalom u obrtnim sredstvima.

Kada su u pitanju novo osnovana preduzeća primenjuje se:

 metoda broja dana trajanja tehnološkog procesa

 metoda pomoću kamatnih brojeva
 metoda materijalnog bilansa

Posebno je značajan postupak utvrdjivanja zaliha predmeta rada i njihove optimalne

veličine.

Koeficijent angažovanja ovim indtikatorom iskazuje se objektivno, organizaciono i

stvarno potreban angažovani kapital u obrtnim sredstvima po novčanoj jedinici ukupnih
troškova prouzrokovanih proizvodnjom gotovih proizvoda posmatrano kako u
ukupnom iznosu, tako i po pojavnim oblicima obrtnih sredstava.

Brzinu obrtaja obrtnih sredstava merimo koeficijentom obrta, koji nam pokazuje koliko
se u odredjenom periodu obrnu obrtna sredstva iz novčanog preko robnog oblika i
obratno.

10
Ova brzina kruženja obrtnih sredstava izražava se koeficijentom obrtaja koji se može
izračunti formulom:

K = rashodi poslovanja / prosečno stanje

Prosečno vreme trajanja 1 obrta = 360 dana / K

Prosečno potrebna vrednost obrtnih sredstava = rashodi poslovanja / K

Primer:

U odredjenom periodu preduzeće imalo 800.000,00 din. rashoda, za koje potraživalo

200.000,00 din. obrtnih sredstava.

K = 800.000,00 / 200.000,00 = 4

U tom periodu su se obrtna sredstva transformisala 4 puta.

Prosečno vreme trajanja 1 obrta = 360 / 4 = 90 dana

Nakon 90 dana obrtna sredstva se opet vraćaju u novčani oblik.

Prosečno potrebna vrednost obrtnih sredstava je

800.000,00 / 4 = 200.000.00 din.

Ako je preduzeće imalo u tom periodu 800.000,00 din. rashoda i koeficijent obrta 4, za
finansiranje tog poslovanja potrebno je 200.000,00 din. obrtnih sredstava.

11
 Zaključak:

Obrtna sredstva su kratkoročna sredstva koja mogu brzo i lako biti pretvorena u novac.
Najbitnije stavke su gotovina, kratkoročna potraživanja i plasmani, zalihe i inventar.
Kratkoročna potaživanja su obaveze koje kupci imaju prema kompaniji koja je predmet
analize. Kratkoročni plasmani su najčešće plasmani to jest kratkočne hartije od
vredenosti kao što su komercijalni zapisi i ostale hartije od vrednosti koje mogu u
svakom trenutku biti unovčene.

Preduzeća nabavljaju brojne materijale koji se troše radi proizvodnje proizvoda ili
usluga. Ovi se materijali u procesu obavljanja proizvodnje odjenom utroše, a prodajom
naplaćuju se i vrednost utrošenih materijala. Tako dobivena novčana sredstva služe za
ponovnu nabavku materijala koji se obrnu u kraćem vremenskom periodu i ostvare više
kružnih kretanja tokom jedne godine pa se iz tog razloga i nazivaju obrtnim sredstvima.

12
 Litertura:

[1] Ekonomika i organizacija poslovanja, prof. Dr. Zorka Grandov

[2] Ekonomika preduzeća, Dr. Rosa Andžić
[3] Finansijsko računovodstvo, Dr. Slavko Vukša

13