You are on page 1of 4

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ТЕМЕ ЗАВРШНОГ РАДА

НА МАСТЕР СТРУКОВНИМ СТУДИЈАМА

Име и Број
Елза Хот
презиме индекса
Студијски програм Датум

НАСЛОВ ТЕМЕ ЗАВРШНОГ РАДА НА МАСТЕР СТУДИЈАМА

Циљеви и исходи – примена у раду са децом нижих разреда основне школе

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАЗИВА РАДА


ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА
Предмет овог истраживања јесте конктретизација циљева васпитања и образовања кроз
наставни програм и процес. У истраживању отварамо проблеме који се односе на одређење
циљева и задатака на различитим нивоима васпитно-образовног процеса: пре свега кретање
од циљева и задатака програма наставних предмета до циљева и задатака наставног часа. У
том смислу, конкретизацију циљева васпитања и образовања видимо као нужну
претпоставку његове реализације. У истраживању се задржавамо на нивоу планирања
наставног часа које посматрамо као саставни део наставног процеса.

РАДНА ХИПОТЕЗА СА ОБРАЗЛОЖЕЊЕМ


Х1 - Претпоставља се да испитаници нису у довољној мери упознати са концептом исхода
учења што представља индикатор његове недовољне употребе у образовању, као и да ће
испитаници у највећем проценту исходе учења дефинисати као вештине, знања и
компетенције које се развијају на крају одређеног периода учења.

Х2 - Претпоставља се да наставници планирају и дефинишу исходе учења који се односе на


предмете које предају, а да мањи број њих учествује у креирању исхода целокупних
студијских програма, и да, при томе, у малом проценту користе таксономије циљева и
задатака наставе.

Х3 - Претпоставља се да су најзаступљеније наставне стратегије оне које се односе на


подстицање ученика на истраживање, разумевање и повезивање наставних садржаја у односу
на његово меморисање и репродукцију, док су најмање заступљене стратегије које се односе
на самостално решавање проблемских ситуација.

Х4 - Постоје разлике у ставовима и у приступу и начину на који учитељи и наставници врше


конкретизацију циљева наставног часа.

СТРУКТУРА (САДРЖАЈ) РАДА

МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА


У циљу реализације циљева овог истраживања од метода се користи дескриптивно-
аналитичка метода, а од техника се користи анкетирање. За потребе истраживања конструисан
је инструмент за ученике.

ИНСТРУМЕНТ ЗА УЧЕНИКЕ за испитивање њихове процјене о присуству и утицају


одређених чинилаца наставног процеса на мотивацију за учење. Истраживање је спроведено у
основној школи „Др. Иибрахим Бакић“, у Лескови, Тутин, у септембру 2021.године. у анкети је
учествовало 58 ученика нижих разреда. Испитивач је на почетку објаснио испитаницима да је
реч о истраживању у сврху мастер рада, па да би требало давати искрене одговоре и мишљења.

LITERATURA

1. Anderson, L. (2003). Bloom, B. S. (1913–1999). In J. W. Guthrie (Ed.), Encyclopedia of education

2. Biggs, J., Tang, C. (2011). Teaching for Quality Learning at University - What the Student Does (4th
edition). Maidenhead: The Society for Research into Higher Education & Open University Press

3. Bloom, B. S. (1981): Taksonomija ili klasifikacija obrazovnih i odgojnih ciljeva – Knjiga I: kognitivno
područje, Beograd: Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja

4. Bumen, T. N. (2007): Effects of the original versus revised Bloom’s Taxonomy on lesson planning
skills: a Turkish study among pre-service teachers, Review of Education, No. 53.

5. Cox, W. (2003). A MATH-KIT for engineers. Teaching Mathematics and its applications,

6. Divjak,B i dr. Ishodi učenja, Fakultet organizacije i informatike i računarstva, Varaždin, 2008.

7. Đorđević, D. (1987). Pedagoška psihologija. Beograd.

8. Glik, J., Stvaranje nove znanosti, Izvori, Zagreb, 1996

9. Gojkov, G., (1996), Kognitivni stil u didaktici, VŠV, Vršac

10. Grgin, “EDUKACIJSKA PSIHOLOGIJA”, Jastrebarsko, Slap, 1997

11. Glasser W., «KVALITETNA ŠKOLA», Educa, Zagreb, 1994

12. Glaser, R. (1963). Instructional Technology And The Measurement Of Learing Outcomes: Some
Questions. American Psychologist

13. Gardner H., «DISCIPLINARNI UM», Educa, 2004


14. Gossen, B., Anderson, J.(1996): Stvaranje uvjeta za kvalitetnu školu, Aalinea, Zagreb

15. Handal, G. (2003). Studentska evaluacija nastave: Priručnik za nastavnike i studente visokoškolskih
ustanova. Beograd: Alternativna akademska obrazovna mreža

16. Hrvatić, N. (2011). Interkulturalni kurikulum i obrazovanje na manjinskim jezicima. Pedagogijska


istraživanja

17. Jensen E., “SUPERNASTAVA”, Educa, Zagreb, 2003

18. Hrvatić, N. (2007). Interkulturalna pedagogija: nove paradigme. Pedagogijska istraživanja

19. Krathwohl, D. (2002). The Revision of Bloom’s Taxonomy: An Overview. Theory into Practice

20. Krathwohl, D., Anderson, L. (2003). Taxonomies of Educational Objectives. In J. W. Guthrie (Ed.),
Encyclopedia of education, ew York: MacMillan Reference Books

21. Lok, Dž. (1967): Misli ovaspitanju. Beograd: Prosveta

22. Mirkov, S. (1996): Neki problemi klasifikacije vaspitno-obrazovnih ciljeva na primeru Blumove
Taksonomije, Zbornik Instituta za pedagoška Istraživanja.

23. O’Neill, G., Murphy F. (2010). Assessment – Guide to Taxonomies of Learning. Dublin: UCD Teaching
and Learning/ Resources

24. Otter, S. (1992). Learning Outcomes in Higher Education. London: Unit for the Development of
Adult Continuing Education

25. Poljak, V. (1970): Didaktika za pedagoške akademije. Zagreb: Školska knjiga

26. Pešikan, A. (2012): Standardi u obrazovanju kao način podizanja kvaliteta

27. Poljak, V. (1970): Didaktika za pedagoške akademije. Zagreb: Školska knjiga obrazovanja, Inovacije
u nastavi

28. Popov, Ž. (1996): Cilj moralnog vaspitanja – njegovo shvatanje i mogućnosti realizacije u osnovnoj
školi, Nastava i vaspitanje

29. Potkonjak, N. (1971): Cilj vaspitanja – teze i osnovni stavovi, Pedagogija

30. Suzić, N. i saradnici. (2001). Interaktivno učenje I, II, III. Banja Luka: Teacher Training Centre.

31. Tomić, R. i Osmić, I. (2006). Didaktika. Tuzla: Denfas

32. Vizek-Vidović V., Vlahović-Štetić V., Rijavec M., Miljković M., "PSIHOLOGIJA OBRAZOVANJA ", IEP,
Zagreb, 2003

33. Zarevski, P. (2002): Psihologija pamćenja i učenja. Naklada Slap, Jastrebarsko.

БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА
Елза Хот, рођена 11.02.1999.године у Тутину. Завршила основну школу „Рифат Бурџовић Тршо“ у
Тутину.

Остварила је државну стипендију у средњој школи.

Учитељски факултет уписала је 2017.године у Тутину. Дипломирала је 2020.године у Новом Саду на


факултету Едуконс. Дипломски рад одбранила је са оценом 10.

Магистарске студије уписује школске 2021/2022 године у Тутину на Учитељском факултету Едуконс..

Ради у фабрици намештаја Stil-Jasen као шеф салона у продаји.

_____________________ _____________________

Ментор Кандидат

You might also like