UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

PRIJAVA TEME ZA IZRADU MASTER RADA

Mentor: Student:
Prof. dr Vlasta Lipovac Sejdefa Jusufović

Tutin, 2019. god.

 1.Ime, prezime, adresa i broj telefona postdiplomca:

Jusufović Meliha
Mob. tel. 0644919497
E-mail: sejdefajusufovic93@gmail.com
2. Predlog naziva teme magistarske teze :

Operacionalizacija ciljeva obrazovanja po Blumovoj taksonomiji

3. Naučna oblast:

Savremena shvatanja ciljeva vaspitanja

4. Mentor: prof. dr Vlasta Lipovac

Zvanje: redovni profesor

 1.0 OBRAZLOŽENJE TEME MASTER RADA

1.1. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA

Predmet ovog istraživanja je unapređenje kao faktor motivacije zaposlenih u

školama i razvijanje kompetencije nastavnika radi kvalitetnijeg obavljanja posla.
Stručnim usavršavanjem, nastavnik unapređuje sebe, razvija znanje, veštine i
sposobnosti, razvija personalne karakteristike, a samim tim i svoj rad.
Obrazovanje i usavršavanje nastavnika zasniva se na koncepciji permanentnog
obrazovanja, a zahtevi savremene škole postavljaju nastavnika kao doživotnog
učenika.

Stručno usavršavanje bitrebalo nastavnicima da omogući napredovanje u

profesionalnoj karijeri. Nastavničke kompetencije su kapacitet pojedinca koji se
iskazuju vršenju složenih aktivnosti u obrazovnom – vaspitnom radu.
Kompetencije predstavljaju skup potrebnih znanja, veština, i vrednosnih stavova
učenika.
 2.0 METODE KOJE ĆE SE U ISTRAŽIVANJU KORISTITI

Uzimajući u obzir sprecifičnosti proučavanog predmeta istraživanja koristili

smo različite metode kak obi zadovoljili osnovne metodološke zahteve –
objektivnost, pouzdanost, opštost i sistematičnost .

- Od osnovnih metoda, korišćene su metoda analize, sinteze, generalizacije,

konkretizacije i indukcije.
- Od opšte- naučnih metoda upotrebljen je hipotetičko – deduktivni metod.
Od posebnih metoda poslužili smo se dijalektičkom metodom.
- Od metoda prikupljanja podataka bazirali smo se na anketni upitnik i
rezultate dobijene istim. Rezultati su prikazani kroz tabele i grafikone.
 3.0 OSNOVNE POLAZNE PREDPOSTAVKE (HIPOTEZE)

H1 – Na radnu motivaciju nastavnika utiču mnogi faktori među kojima je jedan

od najvažnijih, mogućnost za učenje i razvoj koji ujedno određuje mogućnost za
napredovanje zaposlenih u obrazovanju.

H2 – Zadovoljstvo poslom može se definisati i sa stanovišta vrednosti rada, s

obzirom na mogućnost zadovoljenja, i realizacije, za individuu, važnih potreba,
odnosno kao valentnost posla.

H3 – Moguće posledice nezadovoljstvo poslom su da često dolazi do više oblika

patologije rada, a to su apsentizam, povremeno, kraće, neplanirano odsustvo ili
napuštanje posla, zatim fluktuacija – neplanirano, trajno napuštanje posla, zatim
nezgode na radu koje mogu dovesti do povređivanja, i umor koji dovodi do
usporavanja u radu kao i opadanje kvaliteta rada.

H4 – Spoljašnji motivatori zaposlenih u obrazovanju često se vezuju za stručno

osposobljenost, jednakost među kolegama, obezbeđivanje veće zarade, dok se
unutrašnji motivi vezuju za sam proces učenja, sticanje novih znanja, mogućnost
primene znanja u cilju unapređenja svog rada.
 4.0 SADRŽAJ RADA

SADRŽAJ

UVOD

1. CILJEVI VASPITANJA I OBRAZOVANJA

1.1. Taksonomija ciljeva vaspitanja i obrazovanja

1.1.1. Znanje

1.1.2. Shvatanje

1.1.3. Primena

1.1.4. Analiza

1.1.5. Sinteza

1.1.6. Evaluacija

1.2. Konkretizacija ciljeva vaspitanja i obrazovanja

2. OBRAZOVNI CILJEVI

2.1. Taksonomije ciljeva vaspitanja i obrazovanja

2.2. Konkretizacija ciljeva vaspitanja i obrazovanja kroz zadatke

3. BLUMOVA TAKSONOMIJA

3.1. Bendžamin Blum 1913 – 1999

3.2. Začetak taksonomije

3.2.1. Primena taksonomije u obrazovanju

3.2.2. Kritike taksonomije

4. BLUMOVA TAKSONOMIJA I ISHODI UČENJA

4.1. Koksova taksonomija

4.2. Karterova taksonomija

 4.3. SOLO taksonomija

4.3.1. Prestrukturalni nivo

4.3.2. Unistrukturalni nivo

4.3.3. Multistrukturalni nivo

4.3.4. Relacioni nivo

4.3.5. Proširene apstrakcije

5. ZNAČAJ ISHODA UČENJA I NJIHOVE UPOTREBE

U NASTAVNOM PLANU

5.1. Sistematsko planiranje ishoda učenja

5.2. Pozitivni aspekti ishoda učenja

5.3. Planiranje i definisanje ishoda učenja

6. METODOLOŠKI DEO RADA

6.1. Predmet istraživanja

6.2. Cilj istraživanja

6.3. Hipoteze istraživanja

6.4. Metode istraživanja

6.5. Istraživački postupci i tehnike

6.6. Rezultati istraživanja

ZAKLJUČAK

LITERATURA

PRILOG

5.0 OČEKIVANI REZULTATI – ZAKLJUČAK

Blumova taksonomija predstavlja jednu od najprimenjivijih i najpoznatijih
taksonomija u okviru naučne i stručne diskusije o obrazovnim ciljevima. Ona
predstavlja operacionalizaciju ciljeva obrazovanja kriz tri domena: kognitivni,
afektivni i psihomotorni domen i svoju široku primenu najpre je pronašla u
oblasti razvoja kurikuluma i definisanja obrazovnih ciljeva (Bloom 1956).
Međutim, pored opisa upotrebe Blumove taksonomije, u nastavku će biti
prikazane i druge relevantne taksonomije ciljeva i zadataka nastave, sa
posebnim osvrtom na njihove mogućnosti u definisanju ishoda učenja.

U okviru ove taksonomije jasno su razrađena tri domena: kognitivni

(definiše oblast znanja i saznavanja i sadrži šest nivoa), afektivni (odnosi se na
oblast emocija i ponašanja i sastoji se od pet nivoa) i psihomotorni (odnosi se na
oblast veština i sadrži pet nivoa). Blum je rezultate svog rada sa saradnicima
objavio 1956. godine u knjizi Taksonomija obrazovnih ciljeva. U okviru
kognitivnog domena Blum i saradnici identifikovali su šest nivoa misaonih
procesa i hijerarhijski ih utemeljili od prostog pamćenja činjenica i informacija
što predstavlja najniži nivo, do procesa evaluacije, kao najvišeg oblika mišljenja.
Nivoi u okviru kognitivnog domena definisani su kao: znanje, razumevanje,
primena, analiza, sinteza i evaluacija.

Međutim, prisutnost neformalnih načina razmene i diskusije o sadržajima

usavršavanja pokazuje potrebu nastavnika da upoznaju svoje kolege i razmenom
utiču na njihovu motivaciju da se uključe u različite programe usavršavanja.

Ovim potvrđujemo prvu hipotezu koja glasi: Na radnu motivaciju

nastavnika utiču mnogi faktori među kojima je jedan od najvažnijih mogućnosti
za učenje i razvoj koji ujedno određuje mogućnost za napredovanje zaposlenih u
obrazovanju.

Ukupno zadovoljstvo poslom osobe je određeno svakim od aspekata posla

koji mogu biti različiti. Postoje dva oblika ovog pristupa: aditivni i
multiplikativni. U aditivnom obliku opšte zadovoljstvo poslom predstavlja zbir
zadovoljstva pojedinim aspektima posla, dok u multiplikativnom obliku
predstavlja sumu zadovoljstva pojedinim aspektima.

Ovim dokazujemo drugu hipotezu koja glasi: Zadovoljstvo poslom može

se definisati i sa stanovišta vrednosti rada, s obzirom na mogućnost
zadovoljenja, i realizacije, za individuu važnih potreba, odnosno kao valentnost
posla.

Treća hipoteza je, takođe dokazana kroz izlaganje u radu, a ona glasi:
Moguće posledeice nezadovoljstva poslom su da usled nezadovoljstva poslom
često dolazi do više oblika patologije rada, a to su: apstenizam – povremeno,
kraće, neplanirano odsustvo ili napuštanje posla, zatim fluktuacija –
neplanirano, trajno napuštanje posla, zatim, nezgode na radu koje mogu dovesti
do povređivanja, i umor koji dovodi do usporavanja u radu kao i opadanje
kvaliteta rada.

Rezultati pomenutog istraživanja su pokazali da preovlađuju spoljašnji

motivi i da je nastavnicima važno da se usavršavaju zbog propisanog broja sati
zbog održaanje licence. Motivi za obrazovanje, rad, usavršavanje i
napredovanje, razvijaju se još u toku inicijalnog obrazovanja i pripreme za poziv
nastavnika. Zbog toga je važno imati to u vidu kod organizacije i rada sa
budućim nastavnicima.

Ovaj deo potvrđuje četvrtu hipotezu koja glasi: Spoljašnji motivatri

zaposlenih u obrazovanju često se vezuju za stručnu osposobljenost, jednakost
među kolegama, obezbeđivanje veće zarade, dok se unutrašnji motivi vezuju za
sam proces učenja, sticanja novih znanja, mogućnosti primene znanja u cilju
unapređivanja svog rada.

6.0 POPIS LITERATURE

1. Anderson, L. (2003). Bloom, B. S. (1913–1999). In J. W. Guthrie (Ed.),
Encyclopedia of education
2. Biggs, J., Tang, C. (2011). Teaching for Quality Learning at University -
What the Student Does (4th edition). Maidenhead: The Society for
Research into Higher Education & Open University Press
3. Bloom, B. S. (1981): Taksonomija ili klasifikacija obrazovnih i odgojnih
ciljeva – Knjiga I: kognitivno područje, Beograd: Republički zavod za
unapređivanje vaspitanja i obrazovanja
4. Bumen, T. N. (2007): Effects of the original versus revised Bloom’s
Taxonomy on lesson planning skills: a Turkish study among pre-service
teachers, Review of Education, No. 53.
5. Cox, W. (2003). A MATH-KIT for engineers. Teaching Mathematics and
its applications,
6. Divjak,B i dr. Ishodi učenja, Fakultet organizacije i informatike i
računarstva, Varaždin, 2008.
7. Đorđević, D. (1987). Pedagoška psihologija. Beograd.
8. Glik, J., Stvaranje nove znanosti, Izvori, Zagreb, 1996
9. Gojkov, G., (1996), Kognitivni stil u didaktici, VŠV, Vršac
10.Grgin, “EDUKACIJSKA PSIHOLOGIJA”, Jastrebarsko, Slap, 1997
11.Glasser W., «KVALITETNA ŠKOLA», Educa, Zagreb, 1994
12.Glaser, R. (1963). Instructional Technology And The Measurement Of
Learing Outcomes: Some Questions. American Psychologist
13.Gardner H., «DISCIPLINARNI UM», Educa, 2004
14.Gossen, B., Anderson, J.(1996): Stvaranje uvjeta za kvalitetnu školu,
Aalinea, Zagreb
15.Handal, G. (2003). Studentska evaluacija nastave: Priručnik za nastavnike
i studente visokoškolskih ustanova. Beograd: Alternativna akademska
obrazovna mreža
16.Hrvatić, N. (2011). Interkulturalni kurikulum i obrazovanje na
manjinskim jezicima. Pedagogijska istraživanja
17.Jensen E., “SUPERNASTAVA”, Educa, Zagreb, 2003
18.Hrvatić, N. (2007). Interkulturalna pedagogija: nove paradigme.
Pedagogijska istraživanja
19.Krathwohl, D. (2002). The Revision of Bloom’s Taxonomy: An
Overview. Theory into Practice
20.Krathwohl, D., Anderson, L. (2003). Taxonomies of Educational
Objectives. In J. W. Guthrie (Ed.), Encyclopedia of education, ew York:
MacMillan Reference Books
21.Lok, Dž. (1967): Misli ovaspitanju. Beograd: Prosveta
22.Mirkov, S. (1996): Neki problemi klasifikacije vaspitno-obrazovnih
ciljeva na primeru Blumove Taksonomije, Zbornik Instituta za pedagoška
Istraživanja.
23.O’Neill, G., Murphy F. (2010). Assessment – Guide to Taxonomies of
Learning. Dublin: UCD Teaching and Learning/ Resources
24.Otter, S. (1992). Learning Outcomes in Higher Education. London: Unit
for the Development of Adult Continuing Education
25.Poljak, V. (1970): Didaktika za pedagoške akademije. Zagreb: Školska
knjiga
26.Pešikan, A. (2012): Standardi u obrazovanju kao način podizanja kvaliteta
27. Poljak, V. (1970): Didaktika za pedagoške akademije. Zagreb: Školska
knjiga obrazovanja, Inovacije u nastavi
28.Popov, Ž. (1996): Cilj moralnog vaspitanja – njegovo shvatanje i
mogućnosti realizacije u osnovnoj školi, Nastava i vaspitanje
29.Potkonjak, N. (1971): Cilj vaspitanja – teze i osnovni stavovi, Pedagogija
30.Suzić, N. i saradnici. (2001). Interaktivno učenje I, II, III. Banja Luka:
Teacher Training Centre.
31.Tomić, R. i Osmić, I. (2006). Didaktika. Tuzla: Denfas
32.Vizek-Vidović V., Vlahović-Štetić V., Rijavec M., Miljković M.,
"PSIHOLOGIJA OBRAZOVANJA ", IEP, Zagreb, 2003
33.Zarevski, P. (2002): Psihologija pamćenja i učenja. Naklada Slap,
Jastrebarsko.

7.0 BIOGRAFIJA KANDIDATA

 Sejdefa Jusufović, rođena 26.05.1993. godine u Sjenici. Završila osnovnu
školu ,,25. maj“ u Delimeđu, a kasnije srednju Ekonomsku školu u Novom Pazaru.
Godine 2015. upisala osnovne akademske studije na Univerzitetu Educons,
Sremska Kamenica. Smer Razredna nastava – istureno odeljenje u Tutinu.

Položila sve ispite propisane nastavnim planom i programom studijskog

programa Razredne nastave, i dana 04.09. 2018.godine odbranila završni rad sa
opštim uspehom 8,32 i diplomirala ocenom 10.

Osnovne akademske studije završava 4. septembra 2018. godine i stiče

zvanje ,,Diplomirani učitelj“. Godine 2018. upisuje master studije na Univerzitetu
Educons u Tutinu, smer Master učitelj.