IDEJA ŽENSKE LEPOTE KROZ ISTORIJU

UMETNOSTI Milica Pržulj

II3

Šta sve čoveku može da bude lepo najbolje ćemo videti ako se
osvrnemo na istoriju umetnosti.
Lepota je u oku posmatrača, ali ipak svako doba diktira
određene standarde ženske lepote. Kroz vekove se ideal ženske
lepote drastično menjao, tako da ono što se nekada smatralo
lepim danas se ne bi moglo uzeti kao privlačno i obrnuto.
U Egiptu su uzori bile Kleopatra i Nefertiti, žene uskih ramena,
tamnije kose, simetričnog lica i vitkog stasa. Svoje oči su isticale
i naglašavale crnim ugljem.

Bista Nefertiti, Tutmozis, 1341. g. p.n.e.

Stari Grci su verovali da su savršene proporcije ključ za lepotu žene.
Sudeći po statuama iz tog perioda žensku lepotu odlikuju punija figura,
šira ramena, duga talasasta kosa i svetlija koža. Nije slučajnost što je
Helenina lepota dovođena u vezu sa Trojanskim ratom.

Miloska Venera, Aleksandros, Dama sa jednorogom, Rafael,

oko 150 g. p.n.e. 1506.

U srednjem veku standardni lepote su bili veoma specifični.

Nisu bile važne proporcije nego svetlost. Plava, sjajna kosa i
svetle oči su bile izuzetno cenjene. Imućni ljudi su trošili silno
bogatstvo na zlato, dragulje, i skupocene boje za haljine.
Koncept ženske lepote ušao je u novu eru sa italijanskom
renesansom iz 15. veka. Portreti muza renesansnih slikara
Botičelija, Leonarda i Rafaela su odisali čistotom i izvesnom
ozbiljnom lepotom. U ovom periodu žene su bile punije, a u
današnje vreme bile bi smatrane gojaznim.
 Rođenje Venere, Sandro Botičeli, Dama sa hermelinom, Leonardo da
1485-1486. Vinči, 1489.

Viktorijanska lepota ima sličnosti sa današnjim shvatanjem. Za taj

period bio je karakterističan izuzetno tanak struk, te su žene svoje
strukove stezale korsetima i oblačile žipone i obruče ispod haljina.
Tada se polako uvodi izgled “peščanog sata” kao pojam lepote.
Dvadesete godine 20. veka su donele modnu revoluciju. Struk se više
ne steže, već se teži dečačkoj građi. Duga bujna kosa je zamenjena
kratkom bob frizurom, a diskretna šminka jarkim bojama. Da bi se
postigao efekat malih kukova i grudi, žene su se stezale elastičnim
zavojima. Žene su počele da se kreću slobodnije, da piju, a cigareta je
postala simbol njihove jačine i društvene ravnopravnosti.

Naslovna strana Voga iz 1929.