Arhimandrit Lazar (23.jula 1959,G agra — 17.

avgusta 2018,Tbilisi), — sveštenoslužitelju G ruzinskoj

pravoslavnojcrkvi,arhim andrit,ikonopisac,m isionar,duhovnipisac,izdavač,
antim odernista,antiekum enista.

Biografija[uredi| urediizvor]

Arhim andrit Lazar,u svijetu M ihailPetrovič Abašidze-D esim on,rodio se 23.jula 1959.godine u Abhaziji,
u gradu G agra.Stekao je svjetsko obrazovanje.

U ranim dvadesetim godinam a dospjela m u je u ruke Biblija iKatihizis.O no što je pročitao ostavilo je
snažan utisak na njega,naročitao glava proročanstva Isaijina o stradanjim a H ristovim .O d tada je počeo
ozbiljno da se zanim a Pravoslavljem inastojao je da spozna njegovu suštinu.Poslije neophodne
priprem e,krstio se sa 24 godine u m oskovskom hram u Proroka Božjeg Ilije,11.m arta 1984.godine.
Krstivšiga,sveštenik ga je upitao o budućim planovim a,na šta m u je novokršteniM ihailodgovorio da je
riješio da neko vrijem e proživiu m anastiru.

Već 20.m arta 1984.godine M ihailodlaziu Betanskim uškim anastir,u kojem je,blagodareći
arhim andritu Jovanu M ajsuradzeu ishiarhim andritu Jovanu M heidzeu (savrem enim svetim a - G ruzinska
pravoslavna crkva ih je kanonizovala 2003.godine)ustanovljen usredsređenim onaškim olitveniživot.
O vajm anastir je bio prvim uškim anastir kojije dobio dozvolu da bude otvoren u sovjetsko vrijem e,
1978.godine.

G odine 1986,na praznik Blagovijesti,postrižen je u m onaha idobija im e Lazar.Iste godine,na Lazarevu

subotu,Patrijarh Ilija rukopoložio ga je u čin đakona,a na D uhove (praznik Svete Trojice)u sveštenika.

O d 1987.godine do 14.januara 1997.godine otac Lazar je bio nastojateljBetanskog m onastira.

G odine 1990.otac Lazar je živopisao kapelu Svete carice Tam are.

U proljeće 1991.godine Katolikos-Patriarh sve G ruzije Iliя IIproizveo je otca Lazara u čin arhim andrita.
Igum an Betanije bio je do 1997.godine.U to vrijem e pisao je o asketici,m olitvi,paganskim religijam a
iekum enizm u.

G odine 1997.bio je jedan od nastojatelja m anastira im onaha kojisu napisaliposlanicu gruzinskom

Katolikosu-Patrijarhu IlijiD rugom u kojojse zahtijevao izlazak iz Svjetskog saveza crkava (SSC)zbog
savrem enog strem ljenja m iješanju vjera,um jesto propovijedanja Pravoslavlja,kako su šezdesetih godina
prvobitno predviđiliPatrijarh AleksejPrviigruzinskipatrijarsi.Prem a svjedočenju poznatog m oskovskog
ikonopisca,otac Lazar je prestao dalje da pom inje patrijarha u svetim m olitvam a,alije po savjetu
arhim andrita Jovana (Krestjankina),duhovnika pskovskog m anastira,ponovo počeo da ga pom inje;
patrijarh Ilija je odlučio da se G ruzinska Crkva povuče iz SSC.

U proljeće 1997.godine on je sa dvojicom poslušnika otišao na Svetu goru Afon.Vrativšise poslije m jesec
ipo dana,20.m aja 1997.godine,doselio se u selo Tabaruki,u kuću koju m u je darovao bliskivjerujući
čovjek.Tam o je osnovao skit Roždestva Presvete Bogorodice.
U jesen 1998.godine,otac Lazar injegovidva duhovna čeda povlače se dublje u planinu Karm il,iznad
sela Tabaruki.U planiniosnivaju Voskresenjskim anastir.G odine 1999.otac Lazar prim io je itrećeg
poslušnika.Sopstvenim rukam a podiglisu dvije crkve idvije kelije.Jednovrem eno sa tim teškim fizičkim
trudom ,otac Lazar je pisao knjige iizobražavao ikone.

Arhim andrit Lazar je istupao izobličavajućiduhovne poroke,najčešće zastupljene na putu savrem enog
čovjeka,kao što su blud,okultizam ,hinduizam ,joga,kung fu,rok m uzika,narkom anija idr.

U m aju 2016.ljekarisu m u dijagnostikovalitešku bolest.N ekoliko dana pred sm rt,u avgustu 2018,
prevežen je na intenzivnu njegu u Tbilisi.

Prestavio se u G ospodu,17.avgusta 2018.godine.Sahranjen je u m anastiru Vaskrsenja H ristova na

planiniKarm il,m anastiru kojije podigao sopstvenim rukam a.

Knjige[uredi| urediizvor]

Knjige „G rijeh ipokajanje posljednjih vrem ena“,„O tajnim bolestim a duše“ i„D uša,opterećena duhom
uninija“,pom ažu razum ijevanju istinite duhovne suštine tih pojava ipronalažanjenju puta ka spasenju.
Knjige „O m onaštvu“,„Betanija,dom sirom aštva“,„M učenje ljubavi,kelijnizapisi“ govore o složenom
m onaškom putu u savrem enom svijetu.M noge njegove knjige,naročito „G rijeh ipokajanje posljednjih
vrem ena:O tajnim bolestim a duše“,m nogokratno su izdavane posljednjih godina iprevođene na druge
jezike.

N a srpskijezik su prevedena njegova dela:„U vavilonskojpeći.O grijehu bluda“,„Tajna ispovesti“,

„M učenje ljubavi,kelijnizapisi“,„O tajnim bolestim a duše“.

Spisak knjiga:

1. O ispovesti,srpsko izdanje;

2. M učenje ljubavi,srpsko izdanje,(M učenie lю bvi);

3. U vavilonskojpeći,srpsko izdanje,(V peщ ivavilonskoй.O grehe bluda[mrtva veza]);

4. O tajnim bolestim a duše,srpsko izdanje,(O taйnы h nedugah duši);

5. G reh ipokaяnie poslednih vrem en;

6. Pasha bez kresta,ilieщ ё raz ob эkum enizm e;

7. Vostočnы e kulьtы ;

8. G reh Adam ov (O nekreщ enы h m ladencah)[mrtva veza];

9. G olos zabotlivogo predupreždeniя (o besprekoslovnom poslušaniiv naše vrem я);

10. Pod senью kresta H ristova (o edinospasitelьnostiPravoslaviя);

Лазар (Абашидзе), архимандрит.

источњачки култови

Садржај :

 Увод .

 хиндуизам .

 И ндијска јога .

 зен будизам .

 И сточне борилачке веш тине .

Увод

У наш ем веку посебно је ојачао још један ж естоки непријатељ хриш ћанства,који ж уди,ако би
м огао,да м у пробије сам о срце,подм укли,ласкави непријатељ и веом а успеш ан у свом злу – то је
хиндуизам и други источњ ачки култови.Утицајисточњ ачких идеја ш ири се виш е него икада у
некада хриш ћанским зем љ ам а,њ ихов талас је посебно захватио Ам ерику,али су се сада м лади
љ уди готово ш иром света заразили овим учењ им а.М еђу саврем еном генерацијом изузетно су
популарни источњ ачки „м удраци”:индијски гуруи,тибетанске лам е,јапански учитељ и зен
будизм а итд.,м ентори источњ ачких религија који већ постају „локални” код нас,пратећи Запад
који је одавно био заробљ ен њ им а.У новије врем е ова учењ а,јасно непријатељ ска прем а
хриш ћанству,почела су м арљ иво да прикривају своје непријатељ ство,зам ењ ујући терм инологију,
говорећи о заједничким циљ евим а свих религија,усађујући свим а да су разлике м еђу верам а сам о
спољ аш њ е,али да је њ ихова суш тина једна,све су истините и треба да обогаћују једна другу,а не
да поричу.Учитељ и овог см ера снаж но се труде да хриш ћане целог света увуку у њ ихово лудило;
они пре свега задиру у наш у веру – за то бирају слабе стране саврем ених хриш ћана,изм иш љ ају
разне обм ане и зам рш ености речи како би да заведе њ им а,колико је то м огуће,верне.Хајде да
овде укратко разм отрим о главне одлике тренутно распрострањ ених учењ а,узим ајући у обзир
чињ еницу да она м огу свакодневно м ењ ати терм ине и неке облике ритуала,м ењ ати изглед и боју,
попут кам елеона,прилагођавајући се духу врем ена,сам о завести већи бројдуш а – суш тина циљ а
свих ових „духовних“ м реж а и зам ки увек је једна:да човека одведу од познањ а И стинитог Бога,
од покајањ а,да постигне ш арм антан „м ир“ и неблагодатно „блаж енство“ било каквим лаж им а,да
ум ири и ум ири савест без признањ а греха,да га одведе од дож ивљ авањ а,спознаје свог палог
стањ а,да сакрије право болно стањ е душ е – да створи привид „духовног“ и ф изичког.здрављ е,
срећу,а заправо остављ ајући човека у стањ у пропасти на вечну см рт.Сва ова учењ а су духовна
анестезија,која не лечи,већ одузим а осећајбола (а бол је подсећањ е рањ еног тела на болест,на
њ егов захтев за лекарском пом оћи,без њ е би болест остала неприм ећена и развијала би се
несм етано).

И сточне религије надахњ ују болесном човеку да је здрав,буди у њ ем у веру у њ егово саврш енство
и бож анство,храни њ егову гордост и,деловањ ем злих духова,великодуш но га дарује
најпреф ињ енијим и најпријатнијим „духовним утехам а,“ визије“,искуства „блаж енства“,„м ира“,
„м ира“ и „бесконачности“.Све ово доприноси ш ироком ш ирењ у ових веровањ а.Свако ко крене
путем оваквих религиозних искустава убрзо почињ е да осећа њ ихов очигледан еф екат на себи,
види м ноге пром ене у себи „на бољ е“ – како м у се чини,постаје м иран,сам оуверен,весео,чак и
радостан,пом ирио са ближ њ им а итд.Али све је то плод дубоке прелести,цела ова палата
сазидана је на лаж ном тем ељ у,на песку гордости,сам оугађањ а,сам оласка,на сам ообож ењ у.Али
преварена особа то неће хтети да прихвати,он сам о види да ове веж бе „ф ункциониш у“,а делују
„лепо“ – ш то значи „добре су и истините“.Н аж алост,наш е православно учење о прелести ,које је
тако тем ељ но и ш ироко излож ено у списим а Светих О таца,сада је тако м ало познато
„хриш ћаним а“ и толико га занем арују.М еђу јеретицим а – католицим а,протестантим а,секташ им а
– нем а ни трага овом учењ у,а и сам и су одавно прихватили дивна стањ а као „чисту воду“
хриш ћанства.Н ије изненађујуће ш то таква средина није м огла да достојно одбије инвазију
источњ ачких учењ а,али је м нога од њ их већ апсорбовала и повезала их са собом .П равославни
хриш ћани,углавном ,још увек осећају и јасно препознају ш тетност и непријатељ ство такве
м удрости,али м еђу нам а већ им а м ного оних који су слаби у вери и духовном расуђивањ у и који
не чувају ово зло.

хиндуизам

Заводљ ивост хиндуизм а игра у свим нијансам а спектра:постоји све заводљ иво за свако осећањ е,
привлачно за сваку слабост,али посебно за понос.Саврем ени хиндуизам лако се носи са
питањ им а и неспоразум им а које такве догм е православљ а данас постављ ају м еђу м аловерним
љ удим а,као ш то су:првобитни грех,пакао,вечне м уке,које саврем ени љ уди не м огу да см ести у
свом „хум аном ” ум у.Хиндуизам ,м еђутим ,пруж а „интелектуално задовољ авајуће“ алтернативе
свакојхриш ћанскојдогм и:пакао је,испоставило се,„сам о приврем ено стањ е душ е,изазвано
сопственом „лош ом карм ом “ – прош лим делим а у овом или „прош лости“ ж ивот – и,наравно,
коначни узрок није м огао им ати бескрајне последице...“;првобитни грех се претвара у
„првобож анство“;човек – у „бескрајног сањ ара који види коначне снове“;проблем бола се реш ава
још једноставније:бол је „м аја“,или илузија,не постоји у стварности,итд.

Саврем ени хиндуси покуш авају да сугериш у да „нем а стварне разлике“ изм еђу хиндуизм а и
хриш ћанства,да изм еђу њ их нем а неслагањ а и да добар хриш ћанин треба да постане још бољ и
хриш ћанин проучавањ ем и практиковањ ем Веданте (м истични хиндуизам ).П онекад свам и
покуш авају да докаж у да идеје својствене хриш ћанству – Л огос и Крст – заправо потичу из И ндије,
а оне идеје које су инхерентне хиндуизм у – реинкарнација,пресељ ењ е душ а и сам адхи (транс)–
м огу се наћи и у хриш ћанским списим а..“ под условом да се правилно тум ачи“,да нем а разлике,
све је „једно“.Зам ерају хриш ћанству да превиш е цени своје догм е,да је неопходно да се
ослободи „зам рзнутих догм и“,а онда ће те религије м оћи да обогате једна другу.

Н аж алост,м ало љ уди схвата да је сам хиндуизам такође систем догм и,сам о супротан хриш ћанству
– све ш то хриш ћани или хиндуси пош тују произилази из њ ихових догм и.А хиндуистичке догм е су
директно порицањ е хриш ћанских догм и.О туда закљ учак:оно ш то хиндуси см атрају злом ,
хриш ћани см атрају добрим .Н ајстраш нији грех за хриш ћанина је највиш е остварењ е добра за
хиндуисте.Хриш ћани су одувек признавали гордост као главни грех,извор свих других грехова,
прототип тога био је Л уциф ер,који каж е:„Успећу се на небо,подићи ћу својпресто изнад звезда
Бож ијих.облаци,постаћу једнак Свевиш њ ем “ (уп.:И с.14,13-14).Н а ниж ем нивоу,гордост је та
која све човекове врлине претвара у пороке.И за хиндуисте уопш те,али за адваитисте и
ведантисте посебно,једини „грех“ је не веровањ е да сте ви сам и и човечанство Бог.Један од
саврем ених проповедника Веданте,Свам и Вивекананда,изјавио је:"Ви још увек не разум ете
И ндију! М и И ндијанци,на крају крајева,обож авам о љ уде.Н аш бог је човек!" Д октрина мукти
(спасењ е)је ово:„човек м ора постати бож ански кроз остварењ е бож анског...”.Белешка :
Вивекананда - хиндуистички м онах појавио се у П арлам енту религија у Чикагу 1893.године,са
циљ ем да преведе западни свет у хиндуизам ,тачније - у учењ е Веданте,м истичног хиндуизм а .

Д акле,догм ати хиндуизм а и хриш ћанства,доведени лицем у лице,поричу једни друге у свем у ш то
се тиче природе Бога,природе човека и см исла љ удског постојањ а.Хиндуизам није толико
интелектуална потрага,већ практичан систем ,а ова пракса је буквално црна м агија.Гуру позива
ученика да тестира ф илозоф ију сопственим искуством ,и он види да ритуали хиндуизм а заиста
делују (кроз великодуш но покровитељ ство овог учењ а духова лаж и),ученик м ож е да прим и м оћи
(сиддхи)- то су способности као ш то су читањ е м исли,м оћ да лечи или убија,м атеријализује
предм ете,предвиђа будућност и тако даљ е,односно ком плетан сет см ртоносних психичких
трикова,и сигурно пада у стањ е заблуде,у којојопсесију зам ењ ује са стварност,дож ивљ ава
„духовна искуства“ пуна безграничног „блаж енства“ и м ира,посећују га визије „бож анства“ и
„светлости“.У исто врем е,гуруов ученик врло ретко пита одакле потичу њ егова искуства и ко м у их
даје на кредит,у виду „м оћи“ и „чудесних стањ а“;он не зна оно главно:да он м ораће све ово да
плати по цену своје бесм ртне душ е.

М ноге „духовне“ веж бе хиндуизм а своде се на неколико практичних основа,а то су:

идолопоклонство (обож авањ е статуе или слике „бож анства“ са разним приносим а,там јаном и
другим ритуалим а);“јапа” - понављ ањ е санскритске м антре дате ученику на иницијацији (тј.
понављ ањ е м агичне ф орм уле-урока);"пранаиам а" - веж бе дисањ а у ком бинацији са џапом .
П остоје и друге практичне веж бе везане за тантру,а то су обож авањ е „бога“ као „м ајке“,ж енског
принципа,снаге,енергије,еволутивног и делотворног.П уне су голог зла и прилично одвратне.
Д акле,Свам и Вивекананда је рекао:"О бож авам Уж асно! П огреш но је веровати да све љ уде
покреће сам о ж удњ а за задовољ ством .Баш као ш то м ноги им ају урођену ж удњ у за м учењ ем .
О бож авајм о Уж ас ради њ ега сам ог.М ало усудила се обож авати См рт или Кали.(Богињ а Кали,
једно од најпопуларнијих бож анстава хиндуизм а,приказана је усред необузданог крвопролића и
покољ а,са огрлицом од лобањ а и одсечених глава,са гротескно испупченим језиком ,ж едан за
још крви:у У хиндуистичким храм овим а она је ум ирена крвним ж ртвам а,убијањ ем коза.)
П оклоним о се см рти!“ Ево још неколико речи Свам ија о богињ и Кали:"Још увек им а неких који се
см еју постојањ у Кали.Али данас је она овде - у гом или.Љ уди су ван себе од страха,а војници су
позвани да сеју см рт.Ко м ож е рећи да се Бог не м ож е м аниф естовати у облику зла као ни у облику
добра? Али сам о се хиндуиста усуђује да га обож ава као злог!" Своју богињ у је дочарао:"Д ођи,о
М ајко,дођи! Јер ти је им е Уж ас!",а њ егов верски идеал је био:"Стопити се са страш ним заувек..."

И таква сврсисходна делатност зла се практикује са чврстим уверењ ем да је то добро!

Значењ е Веданте,како је саопш тио Вивекананда,је углавном ово:"Све религије су истините,али

Веданта је највиш а истина.Разлике леж е сам о у "нивоим а истине." Човек не иде од греш ке до
истине,већ се уздиж е од истине до истине,од истине која је ниж а до истине која је виш а“.
„Д анаш њ а м атерија је дух будућности“,„данаш њ и црв је сутраш њ и бог“.Сва Веданта је заснована
на овом е:тајчовек је Бог.Д акле,спасењ е човека је дело сам е личности.Вивекананда је то рекао
на следећи начин:"Ко м ож е да притекне у пом оћ бесконачном ? Чак и рука која вам је пруж ена из
там е м ора бити ваш а сопствена рука."

Чини се да саврем ени хиндуси подједнако пош тују све религије и ж еле да се уједине са сваком ,
„м олећи се у џам ији са М ухам еданом “,„обож авајући ватру са зороастријцем “,„клечећи пред
крстом са хриш ћанином “.Тврде „да су све религије – од најниж ег ф етиш изм а до највиш ег
обож авањ а „апсолута“ – сам о разни покуш аји да се оствари „бесконачно“,м исле да „сабирају све
ово цвеће и,везујући их концем љ убав,од које ствара "диван букет обож авањ а"...Али у исто
врем е,све религије су сам о степенице ка "највиш ојрелигији" - Адваита Веданти.И стоврем ено,
хиндуси су посебно презриви прем а хриш ћанству.,ш то см атрају „ниском истином “ –
дуалистичком (на прим ер,Вивекананда је посебно у разговору прим етио да „сам о кукавица
окреће други образ оном е ко га бије“).

Веданта проклам ује потпуну слободу сваке душ е да „буде она сам а“;она одбацује сваку разлику
изм еђу светог и проф аног.

Ц иљ хиндуизм а је стварањ е универзалне (универзалне)религије,циљ а који је веом а пож ељ ан

ђаволу,дајући м у прилику да ову лаж ну религију зам ени лаж ног бога - Антихриста и да,у њ еговој
личности,коначно оствари обож авањ е себе као Бога од целог света.Таква универзална религија
не м ож е да призна „индивидуалистичке,секташ ке“ идеје,не ж ели да им а ниш та заједничко са
хриш ћанством .О ва „религија будућности“ биће разорна ватра која ће прогутати хриш ћанство.Ако
се хриш ћанин слаж е са тврдњ ом хиндуистичких проповедника да су њ ихове разлике са нам а сам о
привидне,а не стварне,онда хиндуистичке идеје добијају слободан приступ њ еговојдуш и,а
коруптивна м оћ хиндуизм а је нем ерљ ива – она води до сам ог прага богослуж ењ а.од зла.

"Теш ко оним а који зло називају добром ,а добро злом ,који там у см атрају светлом ,а светлост
там ом ,који горко см атрају слатким ,а слатко горким ! Теш ко оним а који су м удри у својим очим а и
разборити у себи!" (И са.5:20-21).

Индијска јога
О во учењ е,које препоручује прилично аскетски,дисциплинован начин ж ивота,састоји се од
контроле даха и одређених ф изичких полож аја који доводе до стањ а опуш тености погодног за
м едитацију,ш то обично укљ учује употребу м антре,или свете изреке,за пом оћ у концентрацији.
И стоврем ено,јога постављ а духовне циљ еве (!),а не сам о ф изичке,попут постизањ а ф изичког
здрављ а и лепоте.Н ајчеш ће се оним а који започињ у такве активности у наш е врем е не говори
ниш та о натприродном ,већ сам о о здрављ у,ф изичком и м оралном саврш енству.Ш тавиш е,негира
се све м истично и окултно.Али понекад се,након неког врем ена,езотерична,тајна учењ а
откривају „напредним “ обећавајућим и поузданим студентим а.Али чак и овај„телесни“ ниво
веж би јоге ф орм ира одређене духовне погледе и припрем а човека за духовна искуства која он још
није ни зам ислио.Већина оних који проучавају ово учењ е остаће на овом нивоу егзотичних веж би,
хиндуистичког ж аргона и свести о њ иховом значају „у косм осу“.У овојпоследњ ојтачки су
концентрисани прави езотерични циљ еви иницијалне иницијације:свест о сопственојваж ности је
оно ш то се усађује у човека,заједно,наравно,са неизоставном бригом о здрављ у,као и са
„љ убављ у прем а љ удим а“,праћеном учењ ем о неком апстрактном и нејасном „добру” и
„м оралу”.Али за хриш ћанина,„свест о сопственојваж ности“ је м аниф естација сатанске гордости,
која сагорева и претвара у ниш та било какав добар подухват.

У последњ е врем е све је популарнија такозвана „хриш ћанска јога” – покуш аји да се технике јоге
користе за „хриш ћанску” м едитацију,да се особа учини „ослобођеном ,задовољ ном ”,пасивном ,
„прихватљ ивом за духовне идеје и утиске”.О ни који их практикују описују „изванредна осећањ а
м ира“,„одличан осећај“,„еуф орију (блаж енство),“,„осећајпотпуног здрављ а“,„задовољ ство које
испуњ ава тело и душ у и предиспонира духовном ж ивоту“,„лакоћу,” „повећана поводљ ивост и
пријем чивост.” до откривањ а личних односа изм еђу Бога и душ е”,„слатка м олитва која обухвата
целог човека”,„осећајузнем иреног иш чекивањ а додира „светог духа”;„осећајсве веће ж еђи за
праведнош ћу,растом ,приближ авањ ем Богу“ итд.Ко разум е природу обм ане (духовне заблуде)
схватиће да у овим описаним осећањ им а постоји управо скретањ е са правог пута,скретањ е ка
секташ ком „хриш ћанском “ искуства,па и паганска:иста ж ељ а за „светим и бож анским “
осећањ им а,иста отвореност и спрем ност да се „диви“ „одређеним духом “,иста потрага не за
Богом ,већ за „духовном утехом “,исто ја -опијањ е,које се погреш но тум ачи за „стањ е м илости“,
иста невероватна лакоћа са којом човек постаје „контем платор“ или „м истик“,иста „м истична
откровењ а“ и псеудо-духовна стањ а су уобичајени знаци оних који запали у обм ануто м иш љ ењ е о
себи.

Саврем ени трагаоци за духовним истинам а,заведени и пуни гордости,најподлож нији су заблуди.
Н апад источног м рачњ аш тва на нас и њ егов успех м ного дугују овом лаж ном м истицизм у.И
колико су ова лаж на учењ а данас прим ам љ ива за м ладе љ уде,посебно оне који су се дрогирали и
којим а су искуства ове врсте већ позната.

Зен Буддхисм

Зен будизам је веом а сличан индијскојтехници јоге из које је првобитно настао.О вде су исте позе,
техника дисањ а,понављ ањ е светог им ена у ком бинацији са другим техникам а које су јединствене
и карактеристичне сам о за зен.Ц иљ ових техника је потпуно исти као у јоги:да се елим иниш е
рационално разм иш љ ањ е и постигне стањ е м ирне,тихе м едитације,да се продре у „центар
сопственог бића“,у „безобразно и безвучно разм иш љ ањ е“,у „ дубоко и лепо царство психичког
ж ивота“,„дубока унутраш њ а тиш ина“.Тако постигнуте сензације донекле подсећају на осећај
нарком ана.

У наш ем болесном добу,такав контроверзни ф еном ен као ш то је „хриш ћански зен“ постаје м огућ.
Њ ени проповедници говоре о обнови хриш ћанства,свом учењ у додају упутства православних
отаца подвиж ника,каж у да воде и у стањ е „контем плативног ћутањ а и м ира“,препоручују оним а
који ж еле да понове И сусову м олитву.током зен м едитације...

Колико се љ уди у данаш њ ем свету заваравају и искрено себе см атрају пророцим а који доносе
добро својим ближ њ им а,не слутећи да их воде у душ евно и духовно униш тењ е!

О д свих м одерних источњ ачких учењ а,зен је м ож да интелектуално најсоф истицираније и духовно
најтрезвеније учењ е:њ егове идеје саосећањ а и љ убави прем а „косм ичком Буди“ су м ож да
највиш и религиозни идеал који љ удски ум м ож е постићи без Христа.Њ егова трагедија је у том е
ш то у њ ем у нем а Христа,ш то значи да нем а спасењ а,а сам а соф истицираност и трезвеност веом а
еф икасно спречавају њ егове следбенике да траж е спасењ е у Христу.

Зен заправо нем а теолош ко утем ељ ењ е,ослањ а се на „искуство“ и тако пада у исту греш ку као и
хиндуизам :„ако неш то ф ункциониш е и доноси „м ир“ и „харм онију“,онда је истинито и добро!“
Зен се бави тако раш иреним суптилним поносом оних који верују да м огу да се спасу и стога им
није потребан спаситељ осим њ их сам их.

Н едавно су се већ појавили нови зен будистички м анастири,где се ова религија проучава веом а
озбиљ но и дубоко.Чак и дискусија о „духовним “ питањ им а изм еђу м ладих зен м онаха,по свом
озбиљ ном и ученом карактеру,изненађујуће подсећа на разговоре изм еђу озбиљ них м ладих
православних лаика и м онаха,њ ихови ставови делују убедљ иво искрени.Такав зен будизам данас
пруж а готово све ш то би м лади религиозни трагалац наш их дана м огао пож елети – са изузетком
Христа,И стинитог Бога,и вечног спасењ а које сам о О н м ож е да подари.

Као ш то је већ пом енуто,крајњ и циљ ш ирењ а источњ ачких култова у наш е дане је стварањ е
универзалне религије.Зен очигледно им а значајну улогу овде.Д акле,нека послуж и као
упозорењ е:религија будућности неће бити сам о култ или секта,већ м оћан и дубок религиозни
покрет који ће бити апсолутно убедљ ив за ум и срце саврем еног човека.М огу се навести и м ноги
други прим ери источњ ачких култова.Свака година доноси рим ејкове старих култова.Али оно ш то
је речено,м ислим о,довољ но је да схватим о да криш наизам ,разне врсте м едитације,јоге,разни
„световни култови сам освести“ и м ноге,м ноге њ ихове варијанте – сви ти покрети и трагањ а за
„духовнош ћу“ им ају нем ају никакве везе са хриш ћанском традицијом ,већ су производ источних
паганских религија и м одерног спиритуализм а.Зато је православним хриш ћаним а строго
забрањ ено да ступају у контакт са њ им а! Крш ењ е ове забране је изузетно ш тетно,јер оваква
„духовна искуства“ и м истериозни „лепи осећаји“ које дају ове разне м едитације представљ ају
улазак у „косм ичке духовне пределе“,где најдубљ е стране љ удске личности долазе у додир са
стварним духовним бићим а.- дем они,пали духови који увек,као ројоса,лебде око човека
траж ећи њ егово посрнуће.„И ницијација“ у искуства духовног света укљ учује човека у неш то ш то је
ван свесне контроле њ егове вољ е;човеку је већ изузетно теш ко да се извуче из м реж е неж ељ ених
м енталних искустава.

Таква „нова религиозна свест“ постаје непријатељ хриш ћанства,које је м ного м оћније и опасније
од свих јереси прош лости.У почетку се чини да су „духовна“ искуства источњ ачких култова добра
или „неутрална“,али онда њ ихови учитељ и врш е природан прелаз у чудна и застраш ујућа
искуства,која на крају добијају несум њ иво дем онски карактер.Чак је и чисто ф изичка страна
таквих психичких учењ а као ш то је јога опасна,јер предиспонирају особу на психичка
располож ењ а и искуства која су првобитна сврха јогијских веж би из којих потичу.

Борилачке вештине

О тприлике исто се м ож е рећи и за тако сада веом а распрострањ ене источне ш коле као ш то су
карате,кунг ф у,џудо итд.,где се и под плаш том спорта,веж бе за развојнеких скривених
способности – ф изичких и м енталних – у ствари,постоји озбиљ на духовна обрада личности човека,
захватајући у сам у дубину њ егове душ е и срца.О ве активности су м ож да опасније за душ у од
претходно наведених дем онских религија.Н аравно,ни овде ученик сам не разум е дубоко
значењ е свих оних егзотичних радњ и,речи,поза,вриска који прате све ове веж бе.М ноги од
саврем ених „хриш ћана“ су огорчени када свеш теник одједном почне да захтева да категорички
одустану од таквих активности;они не виде ниш та нехриш ћанско у каратеу,кунг ф уу,јоги итд.„Н а
крају крајева,ово је сам о древна м удрост,наука старих о побољ ш ањ у наш их телесних и м енталних
м огућности...“ Како одговорити на такве изјаве?! М и,хриш ћани,знам о сам о једну праву науку
саврш енства,такође науку о наш ем палом и неуређеном стањ у,знам о и најдетаљ није учењ е о
свим аспектим а ж ивота (и унутраш њ ем и спољ аш њ ем )– ово је учењ е Христово,увек у изобиљ у.и
великодуш но распрострањ ена и гласно проглаш ена светим а од наш е Ц ркве.А м и,хриш ћани,
добро знам о како злобно и будно ђаво лута око сваког човека „као лав ричући“ и „траж ећи кога да
прож дере“,и свако „велико“ учењ е,праћено „знацим а“,„посебним даровим а“.,“ „нељ удске
м огућности“,у којим а се Христос не проповеда,производ је овог ж естоког зликовца – ђавола.
Чем у уче наведене „спортске“ активности? То је свим а јасно ако престанете да лаж ете себе:убијте
или брутално осакатите противника голим рукам а! О вде опет обично почињ у да се свађају,тврде
да је то „ум етност одбране“,о^ да каратиста или кунгф уиста неће први напасти човека итд.Уз све
ово,веж бе обухватају ствари које треба да изазову „благи“ уж ас код скром ног хриш ћанина,
васпитаног на заповестим а Јеванђељ а и учењ а да постигне кротост,благост,љ убав прем а
непријатељ им а и да разоткрије лице онога који удара.:Тако играч кунг ф уа веж ба,на прим ер,
како да м уњ евитом брзином удари противника и,пробивш и м у груди са два прста,иш чупа м у срце
из њ их.Са „саврш еним развојем телесних способности“,то се ради тако м ом ентално да ж ртва
пада м ртва,а да није ни разум ела ш та се догодило.П остоје сличне технике за вађењ е јетре суседа
и других виталних органа.О вим ударцем ,убица м ора прво да се концентриш е на неки
м истериозни извор енергије,или силу „ким и” (налази се негде у м атерици),која – прем а учењ у
неких ш кола – даје такву надљ удску снагу удару и тече.када се прим ењ ује на непријатељ а (о
пореклу овог извора ниш та се не говори).Када се удари,каратиста или кунгф у играч ем итује
уж асан крик,који наводно ом огућава да се концентриш у ове унутраш њ е силе (ако слуш ате такав
крик и покуш ате да изаберете одговарајућу нијансу располож ењ а,онда највиш е личи на угруш ак
ослобађањ е концентрисане м рж њ е,која се,попут зм ијског отрова,дугим тренингом развија у
некакву врећу испод срца таквог човека).Током ових часова од ученика се често траж и да уради
неш то ш то подсећа на раније пом енуте источњ ачке верске ритуале:клекне и склопи руке у
м истериознојпози,док се опет деш ава неш то попут м едитације,м ного тога ш то је такође
м истериозно и ш то ученици не разум еју.себе.ради са својим телом и душ ом .

Ш та се заправо деш ава током ових активности? – М ислим о да овде призивам о у себе,у своје тело,
нечистог духа – дем она,чијом се снагом врш и радњ а која је изузетно м оћна и ван љ удских
м огућности.Н евољ а је у том е ш то је већина љ уди ових дана м ало упозната са правом доктрином
палих духова и очигледно не схвата озбиљ но ни постојањ е ових духова ни њ ихове способности.
М и,православни хриш ћани,из детаљ них учењ а и објаш њ ењ а наш их светих отаца Ц ркве добро
знам о не сам о да им зли духови лако долазе на сваки позив,већ и да им ају способност да покаж у
велику ф изичку снагу и да лако м огу покренути било које теж ине,чини велика знам ењ а и чуда.
М ноги од нас из свакодневног искуства знају какву м оћ дем они понекад дају такозваним
„опседнутим а“,опседнутим дем оним а – љ удим а у које се усели зао дух и почне да дом инира
њ им а – као ш то понекад не м огу да обуздају крхке -изглед ж ена опседнутих дем оном .ш ест или
седам здравих м уш караца (на прим ер,приликом грде у цркви)или како такви љ уди кидају најјаче
уж ад и ланце којим а су везани.

Д акле,озбиљ но разм иш љ ајући о овом е,потребно је пож урити да избаците из свог срца сваку
сим патију прем а овојврсти „м удрости древних“,да устукнете од све те там е,да очистите цео свој
ж ивот - и унутраш њ и и спољ аш њ и - од било каквог таквог дем онског утицаја,да им блиске љ уде
каж е и упозори од такве обм ане.О својојум еш аности у такве паганске култове (чак и ако је овај
хоби био давно и прош ао),свакако м орате донети покајањ е - признати овајгрех!

Саставио архим андрит Л азар

Н ови путеви у пакао.
И СТО ЧН И КУЛ ТО ВИ
М .:АН О "Развојдуховности,културе и науке" заједно са Л Л Ц "Акиос",2002 - 32 стр.
ББК 86,372
© АН О "Развојдуховности,културе и науке" - 2002
© Акиос Л Л Ц - 2002
И СБН 5-94872-020-9