UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

OSNOVE METODOLOGIJE ISTRAIVANJA ISPITNI ISTRAIVAKI RAD

UTICAJ PLIOMETRIJSKOG MODELA SPORTSKOG TRENINGA NA RAZVOJ SKONOSTI KOD ODBOJKAA

eum Marko (007/02) Milovanovi Miroslav (015/02)

Potvrujemo da je ovo na vlastiti rad

Novi Sad, 2007.

UTICAJ PLIOMETRIJSKOG MODELA SPORTSKOG TRENINGA NA RAZVOJ SKONOSTI KOD ODBOJKAA

eum Marko, Milovanovi Miroslav Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad

Saetak Istraivanje je izvreno sa namerom da se utvrdi kakav efekat e imati pliometrijski model treninga na razvoj skonosti kod odbojkaa. Da bi se to utvrdilo, organizovano je eksperimentalno istraivanje na uzorku od 30 odbojkaa kadetskog uzrasta i za utvrivanje efekta korieni su podaci sa inicijalnog i finalnog merenja skoka u vis iz mesta (Sardent test). Eksperimentalni tretman je realizovan u drugom delu pripremnog perioda, a trajao je deset nedelja sa po dva treninga dnevno. Primenjen je model vebi za razvoj skonosti, koji je predstavljao osnovni faktor koji je doprineo statistiki znaajnoj razlici u poveanju skonosti u odnosu na inicijalna merenja koja su sprovedena pre primene tog modela. Kljune rei: odbojkai, skonost, pliometrija

UVOD Mnogi sportisti koriste u svom treningu vebe skokova i bacanja sa ciljem da poboljaju svoje sposobnosti i na taj nain postignu bolje rezultate. Ta vrsta treninga se naziva pliometrijski trening ili samo pliometrija. Koriste ga svi sportisti koji u svom sportu skau, tre ili bacaju. Prvo su pliometriju koristili atletiari da bi je kasnije prihvatili i vebai drugih sportskih grana nakon to su shvatili prednosti koje prua te su je prilagodili svojim specifinim pokretima koje izvode u sklopu svog sporta. Pliometrijski trening je potreban za svaki sport u kojemu se trai snaga. Pliometrijske vebe su sline kretnjama koje koriste sportisti u sportovima gde treba iskazati snagu poput sprinta, skokova i bacanja u atletici, zatim koarke, odbojke, fudbala, rukometa tenisa i nekih drugih sportova. Pliometrija se moe definisati kao skup vebi koje omoguuju miiu da proizvede maksimalnu snagu u to kraem vremenu. Pliometrija je 2

prema tome nain na koji se moe poveati brzina pokreta pravei eksplozivno reaktivni tip pokreta koji je izmeu ostalog bitan za dobar vertikalni odraz. Problem istraivanja je da se utvrdi uticaj pliometrijskog treninga na razvoj skonosti kod odbojkaa. Predmet istraivanja predstavljaju motoriki testovi za procenu skonosti kod odbojkaa. Cilj istraivanja je da se utvrdi uticaj pliometrijskog modela vebanja na razvoj skonosti kod odbojkaa kadetskog uzrasta i da se utvrdi znaajnost primene ovog modela vebanja.

METOD Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 30 ispitanika, uzrasta 15-17 godina. Svi ispitanici aktivno treniraju odbojku u OK Radniki iz Kragujevca. Izvrena su merenja vrednosti skoka uvis iz mesta, koja su oznaavala inicijalnu vrednost skoka u vis svih ispitanika. Program vebanja sproveden je u Kragujevcu u periodu koji je podrazumevao drugi deo pripremnog perioda, a trajao je deset nedelja sa po dva treninga nedeljno uz primenu sledeih vebi za razvoj eksplozivne snage donjih ekstremiteta: 4 serije 13-15 ponavljanja. sunoni skokovi jednononi i sunoni skokovi iz stopala u stranu (unjevi) kolena na grudi (obuhvatiti rukama) skok iz iskoraka skok iz iskoraka sa promenom noge skok udalj iz mesta skok preko prepreke (unj ili prepona) skok ustranu sa oba stopala opkorani skok oko strunjae skok udalj s mesta i spojeno sprint u stranu skokovi ustranu na jednoj nozi(levo-desno) sunoni skokovi ustranu preko prepreke (unj ili prepona) skok udalj s mesta i spojeno sprint 3

troskok iz mesta skokovi preko unjeva napred skok sa klupice, visine 40cm skok na klupicu, visine 40cm dubinski skok sa klupice, visine 60cm i spojeno skok u vis dubinski skok: kutijatlokutija dubinski skok i spojeno skok prema odbojkakoj mrei dubinski skok i spojeno sprint u stranu dubinski skok sa odbijanjem lopte prstima dubinski skok i spojeno skok preko prepreke (unj ili prepona) dubinski skok i spojeno skok udalj iz mesta poskoci u iskoraku sa promenom noge skokovi na jednoj nozi Opisi vebi koje su primenjivane, kao i njihov grafiki prikaz, nalaze se na internet

sajtu http//www.sport-fitness-advisor.com

Eksperimentalni tretman je sproveden tako to su prvo izmerene vrednosti vertikalnog odraza svih ispitanika, i ti rezultati su beleeni kao inicijalni rezultati. Skok uvis iz mesta meren je po Sardentu. Ispitanik stane u uspravnom stavu na sredini odbojkakog terena bono prema mrei pored koje je metalna ipka duine 3,5 m. na koju je nalepljena centimetarska pantljika.Boljom rukom uzrui i opruenim prstima u stavu spetnom dodiruje mernu skalu. Dohvatnu visinu oitava merilac. Ispitanik izvodi sunoni odskok uvis i nastoji da mernu skalu dohvati najvie to moe. Merilac registruje rezultate za postignute visine tri ispravno izvedena skoka. Rezultat je razlika izmeu maksimalne postignute i dohvatne visine i itan je sa tanou od 1cm. Za obradu se uzimao najvei skok u visinu (Kijac, 1992).

REZULTATI U sledeim tabelama prikazani su podaci dobijeni na inicijalnom i finalnom merenju odbojkaa kao i njihove razlike.

Tabela 1. Deskriptivna statistika inicijalnog i finalnog merenja VARIJABLA Skok u vis iz mestaSardent (cm) Legenda: AS- aritmetika sredina SD- standardna devijacija Na osnovu dobijene tabele moe se zakljuiti da je vrednost aritmetike sredine skoka u vis iz mesta kod odbojkaa na inicijalnom merenju iznosila 61.66 cm, uz standardnu devijaciju koja je iznosila 7.16 cm. Aritmetika sredina na finalnom merenju iznosila je 67.62 cm, uz standardnu devijaciju 6.45 cm, (tabela 1). INICIJALNO AS SD 61.66 7.16 FINALNO AS SD 67. 62 6.45

Tabela 2. Testiranje razlika izmedju inicijalnog i finalnog merenja VARIJABLA Skok u vis iz mesta, inicijalno Skok u vis iz mesta, finalno (cm) AS -5.955 SD 2.281 t -14.302 df 29 p .000

Legenda: AS- aritmetika sredina SD- standardna devijacija t- vrednost t- testa df- stepen slobode p- nivo znaajnosti t-testa

Razlika aritmetike sredine inicijalnog i finalnog merenja iznosila je -5.95 cm, i ta razlika je ila u korist finalnog merenja, statistiki znaajno na nivou od p=.000, (tabela2).

DISKUSIJA Analizirani su uticaji pliometrijskog modela treninga na razvoj skonosti i eksplozivnu snagu nogu kod odbojkaa kadetskog uzrasta. Analiza i statistika obrada ovog istraivanja koja je podrazumevala obradu podataka primenom t-testa za zavisne uzorke (Paired-Sample T Test), pokazala je da vebanje pliometrijskom metodom, u rasponu od deset nedelja utie na razvoj i poveanje skonosti kod odbojkaa kadetskog uzrasta. S obzirom da je t-test za dve zavisne grupe ispitanika dao pozitivnu statistiku znaajnost, zakljueno je da model pliometrijskog vebanja, svrsishodan za primenu programa za razvoj skonosti i eksplozivnu snagu nogu kod odbojkaa. Teoretski je znaajno da su dobijeni odgovori o mogunostima vebanja odbojkaa pliometrijskom metodom rada i efekte takvog vebanja. Dobijeni su i odgovori kako takav vid reima utie na poveanje skonosti i eksplozivnu snagu nogu. Prilikom selekcije takmiara trebalo bi vie voditi rauna o ovoj sposobnosti, a takoe, u procesu treninga treba je dalje negovati i razvijati, ukoliko se ele postii bolji rezultati u odbojci.

LITERATURA

1. Kijac, D. (1992). Uporedna analiza antropometrijskih i motorikih varijabli odbojkaa saveznog i pokrajinskog nivoa takmienja, Diplomski rad, Novi Sad: Fakultet fizike kulture. 2. Sports Training Tips For Athletic Peak Performance. (2005). England: Sport fitness advisor. Sa web sajta: http//www.sport-fitness-advisor.com