Stadijum konkretnih operacija

prema Pijaeovoj teoriji intelektualnog

razvoja
(u proseku od 6-7 do 11-12
godina)

Nastanak konkretnih operacija

Konkretne operacije nastaju iz intuicija na
uzrastu od oko sedam godina .
Intuicije (interiorizovani opaaji) se
probraavaju u operacije im obrazuju
celovite sisteme koji su kompozabilni i
reverzibilni.

Konkretne operacije
Konkretne operacije su interiorizovane akcije koje
se odnose na objekte.

Svojstva konkretnih operacija su:

1. reverzibilnost
2. obrazovanje celovitih sistema
3. kompozabilnost

1. Reverzibilnost
Reverzibilnost konkretnih operacija znai
da se one mogu odvijati u dva smera, tj.
da mogu biti invertovane, obrnute.
Npr. logiko ili matematiko spajanje
(sabiranje) moe da se preokrene u
razdvajanje (oduzimanje)

2. Obrazovanje sistema
Nijedna operacija ne postoji izdvojena, ve se
uvek obrazuje u okviru celovite klasifikacije kojoj
pripada.
Npr. porodina relacija (brat, stric itd.) moe se
shvatiti samo ako se uzme u obzir skup slinih
relacija, koje, sve zajedno, ine sistem srodstva.
Takoe npr. brojevi se ne pojavljuju nezavisno
jedan od drugog (3, 15, 21...) ve se jedino
mogu razumeti kao elementi ureenog niza.

3.Kompozabilnost
Dve operacije iste vrste mogu da budu
komponovane u treu operaciju koja i
sama pripada toj vrsti
Npr. u logikom ili matematikom sabiranju
je vie uzastopnih sabiranja jednako
jednom jedinom sabiranju

Vrste konkretnih operacija

Klasifikacije
Serijacije
Matrice klasa
Matrice relacija
Formiranje pojma broja i aritmetikih operacija
Operacije koje se odnose na vreme, prostor i
sluaj (tzv. infralogike operacije)

Pojmovi konzervacije
Konzervacija je razumevanje da se kvantitativna svojstva
predmeta (broj, koliina, teina, zapremina itd.) ne
menjaju uprkos promenama u njegovom spoljanjem
izgledu.
Prema Pijaeu pojmovi konzervacije predstavljaju
podvrgavanje percepcije razumu, odnosno shvatanje
razlike izmeu onoga kako pojave izgledaju i onoga to
stvarno jesu.
Pojmovi konzervacije su mnogo prouavani, jer po Pijaeu
predstavljaju najbolji pokazatelj postojanja konkretnih
operacija.

Nain ispitivanja konzervacije

Na poetku se detetu pokau 2 predmeta

koja su ista po nekoj kvantitativnoj osobini
(koliini, teini itd.) i po izgledu. Detetu se
postavlja pitanje da li su predmeti po toj
osobini jednaki. Kada dete potvrdi, pred
njegovim oima izgled jednog predmeta
izmeni. Detetu se ponovo postavlja pitanje
da li su predmeti jednaki po toj
kvantitativnoj osobini (koliini, ili teini itd.)

Nain ispitivanja konzervacije

(nastavak)
Dete na preoperacionom stadijumu smatra da
predmeti vie nisu jednaki po kvantitativnoj
osobini, jer njegovim rezonovanjem dominira
percepcija i jer se usredsreuje na samo jednu
dimenziju predmeta (tipini odgovori: ovde ima
vie plastelina jer je deblje, ovde ima manje
vode jer je nie)
Dete na stadijumu konkretnih operacija
poseduje pojam konzervacije, odnosno shvata
da kvantitativna svojstva predmeta ostaju ista
uprkos promenama u njihovom spoljanjem
izgledu.

Argumenti kojima deca na stadijumu konkretnih

operacija obrazlau konzervaciju
1. Inverzija ili negacija: dete shvata da suprotna
operacija negira efekte druge. Pr.: Ako
prespete nazad u au videete da je isto.
2. Reciprocitet ili kompenzacija: promena u
jednoj dimenziji kompenzira se promenom u
drugoj. Pr.: Tenost je via, ali aa je ua.
3. Identitet: dete shvata da je promena
ograniena na spoljanji izgled. Pr.: Na
poetku je bilo isto, a poto nita nije dodato ni
oduzeto, ima isto.

Pomeranja izmeu sticanja

pojmova konzervacije
Konzervacija koliine materije se stie u
proseku oko 8. godine
Konzervacija teine oko 9.-10. godine
Konzervacija zapremine oko 11.-12.
godine

Prikaz zadataka za ispitivanje

pojmova konzervacije
BROJ

KOLICINA

DUZINA

KOLICINA

TEZINA

POCETNA
JEDNAKOST

TRANSFORMACIJE

KRAJNJE STANJE

DA LI U DVA REDA
IMA ISTI BROJ
KRUZICA,ILI U
JEDNOM IMA VISE?
ZASTO TAKO MISLIS?

DA LI SU DVA
DA LI U DVE GRUDVE DA LI SU DVE GRUDVE
DA LI U DVE CASE
STAPICA ISTE
IMA ISTA KOLICINA
ISTE TEZINE,ILI JE
IMA ISTA KOLICINA
JEDNA TEZA OD
VODE,ILI U JEDNOJ DUZINE,ILI JE JEDAN GLINE,ILI U JEDNOJ
DUZI?
IMA VISE?
DRUGE?
IMA VISE VODE?
ZASTO TAKO MISLIS? ZASTO TAKO MISLIS? ZASTO TAKO MISLIS? ZASTO TAKO MISLIS?

Klasifikacija
Klasifikacija predstavlja svrstavanje
elemenata u skupove prema nekoj
osobini.
Principi klasifikovanja:
- Klase su uzajamno iskljuive
- Svi lanovi jedne klase imaju jedno ili vie
zajednikih svojstava (intenzija klase)
- Moguno je nabrojati sve lanove klase
(ekstenzija klase)

Razvoj klasifikacije
Klasifikacija se ispituje tako to se deci prikau razni
predmeti (npr. geometrijske figure, ivotinje, kuni
predmeti itd.) i trai da stave zajedno stvari koje su
sline
1. Nivo figuralnih kolekcija: dete stavlja elemente zajedno
zato to se slau iz bilo kog razloga, ukljuujui i
slinost (npr. eksere i eki, ili stavlja trougao na
kvadrat da bi napravio kuu)
2. Nivo nefiguralnih kolekcija: Predmeti koji su
meusobno slini se raspodeljuju na male gomile (npr.
kvadrati). Kada ve konstruiu jednu gomilu deca
uspevaju da je podele u potkolekcije (npr. mali i veliki
kvadrati) ili da je spoje sa drugim kolekcijama (npr.
spoje kvadrate i pravougaonike nasuprot krugovima)

Razvoj klasifikacije
Na stadijumu konkretnih operacija dete
konstruie odmah hijerarhijske klasifikcije sa
naizmeninim kombinovanjem silaznih (deljenje
na potkolekcije) i uzlaznih (postupno spajanje
potkolekcija) postupaka. Osim toga, na
stadijumu konkretnih operacija dete shvata
logiki odnos inkluzije izmeu nadreene klase i
njoj podreenih klasa i shvata kvantifikaciju
inkluzije (da je podreena klasa manja od
nadreene klase jer je njen deo)

Kvantifikacija inkluzije
Kvantifikacija inkluzije je shvatanje da je podreena klasa
deo nadreene klase i da je manja od nje po obimu.
Ispituje se tako to npr. detetu pokaemo deset drvenih
perli od kojih je sedam belih i tri crvene. OOOOOOOOOO
Postavimo pitanja: da li ima vie belih ili crvenih perli,da
li ima vie drvenih ili belih perli.
Dete na preoperacionom stupnju tvrdi da ima vie belih
nego drvenih perli, jer se usredsreuju (centriraju) na
delove i ne porede celinu (koja je u opaaju razruena)
sa delovima
Dete na stadijumu konkretnih operacija moe
istovremeno da misli i o celini i o delovima, na osnovu
reverzibilnosti miljenja, i shvata da drvenih perli ima
vie, jer deo (potklasa) ne moe biti vei od celine.

1. Ima li vie crvenih ploica na putu do stolice, ili ima vie

ploica na putu do stola?
2. Ima li vie ploica na putu do stolice ili ima vie
ploica na putu do stola?

38 % tanih
odgovora (n=12)
66 % tanih
odgovora (n=21)

Serijacija

Serijacija je grupisanje objekata prema

ureenim razlikama izmeu njih.
Ispituje se tako to se detetu da niz tapia
razliite duine i trai se da ih uredi po duini
(Napravi stepenite) i da u napravljen niz
umetne nove tapie.
Postoje tri nivoa u razvoju serijacije
1. Odsustvo serijacije
2. Empirijska serijacija (na osnovu pokuaja i
pogreke)

Serijacija (nastavak)
3. Sistematska ili operaciona serijacija koja
se javlja na stadijumu konkretnih
operacija. Dete postavlja najmanji tapi,
zatim najmanji od preostalih itd.
Ova serijacija podrazumeva da dete da je
jedan element E shvaen kao vei od
prethodnih i istovremeno manji od
preostalih elemenata

Obrazovanje pojma broja

Pojam broja predstavlja sintezu serijacija i
ukljuivanja (inkluzije) klasa. Dete na
preoperacionom stupnju moe da zna da
broji, ali to ne znai da ima pojam broja.
Pojam broja podrazumeva apstrakciju
kvaliteta koji ini svaki posebni element
ekvivalentnim drugom (1=1=1=1). Poto
se ovo uspostavi, ovi elemnti se svrstavaju
u klase po inkluzijama:1 < 1+1 < 1+1+1ili
1<2<3

Struktura miljenja na stadijumu

konkretnih operacija
Logika ema konkretnih operacija je
struktura grupisanja (koju karakteriu
kompenzacija, reverzibilnost, inverzija,
ograniena asocijativnost i tautologija).

Ogranienja miljenja na stadijumu

konkretnih operacija
Nemogunost razmiljanja u domenu mogueg
-dete ne moe da zakljuuje poavi od nemoguih
hipoteza (Pr. Dete moe da izrauna koliko je 5x3, ali ne moe da

odgovori na pitanje Ako ima 5 pasa i svaki od njih ima tri glave, koliko je
to glava, dete bi na stadijumu konkretnih operacija odgovorilo To ne
moe da bude)

Nerazumevanje jezikih apsurdnosti (Pr. U sudarima

vozova najvie stradaju poslednji vagoni-zato je odlueno da se sa svih

vozova ukloni poslednji vagon)

Nerazumevanje poslovica
Konkretne operacije su zavisne od sadraja
(formiraju se postepeno, od jednog domena ka
drugom)