MOTIVACIJA ZA RAD

1) Odreivanje osnovnih pojmova

2) Razvoj teorija motivacije
3) Motivi i motivatori
4) Hijerarhija motiva
5) Motivacija i ucinak
6) Motivacija i ponasanje radnika
1.Odredjivanje osnovnih pojmova
Postoje razlicita shvatanja pojma motiva, a najcesce se
pod tim podrazumeva unutrasnji faktor koji podstice,
usmerava i integrise covekovo ponasanje.
Oni koji motiv poistovecuju sa potrebom, polaze od
shvatanja da je motiv dozivena potreba koja podstice
izvesnu aktivnost prema odredjenom cilju.
Motivacija predstavlja proces svesnog pokretanja i
usmeravanja aktivnosti coveka ka postizanju
odredjenog cilja.
1. Odredjivanje osnovnih pojmova
Posto je motiv izazvan i aktivnost pocne da se
ostvaruje, kao rezultat toga moze doci da motiv bude
zadovoljen i nezadovoljen.
Stalno zadovoljavanje motiva moze da ohrabri
odredjenu licnost, da ona pocne da stice poverenje u
sebe.
1. Odredjivanje osnovnih pojmova
Motivacija za rad predstavlja sistem metoda,
postupaka i radnji kojima se podstice, usmerava, i
pojacava odredjeno ponasanje radnika u procesu rada
u cilju ostvarenja povoljnih radnih efekata.
U osnovi svake motivacije za rad nalaze se odredjeni
motivi i to su:
1. Bioloski(fizioloski)
2. Socijalni
1. Odredjivanje osnovnih pojmova
Bioloski(Fizioloski) motivi pocivaju na bioloskim
potrebama-kao sto su hrana, voda, san, oblacenje radi
odrzavanje temperature tela...
Socijalni motivi se zasnivaju na socijalnim odnosno
psiholoskim potrebama i oni su steceni motivi.
Njihova karakteristika je da se zasnivaju na drustvenim
i psiholoskim potrebama, a ne na organskim kakav je
slucaj sa bioloskkim motivima.
Socijalni motivi su: motiv sigurnosti, motiv pripadanja
i ljubavi, motiv za samostalnoscu...
1. Odredjivanje osnovnih pojmova
 2.Razvoj teorije motivacije
Teorije motivacije su:
1) Klasicna teorija organizacije i motivacija
2) Neoklasicna teorija organizacije i motivacija
3) Teorija X i teorija Y
4) Teorija hijerarhija potreba i motiva(Maslovljeva
teorija motivacije)
5) Motivaciona teorija dva faktora
6) Instrumentalne toerije motivacije
7) Teorija ravnoteze(Balansa)
 2.Razvoj teorije motivacije
1. Klasicna teorija organizacije i motivacije
Za osnivaca se smatra Taylor- otac naucnog
menadzmenta po kojima je i zasnovao svoju teoriju
organizacije.
Polazna teza koncipiranja ovog sistema je bilo
shvatanje da je radnik lenj, da ne voli da radi, da je
bez inicijative i da ne zeli odgovornost.
Osnovno sredstvo kojim se moze motivisati radnik je
novac.
2.Razvoj teorije motivacije
 2.Razvoj teorije motivacije
2. Neoklasicna teorija organizacije i motivacija
U skladu sa tada vazecim i opste prihvacenim
Tejlorovim stavovima, ovo istrazivanje je tako
postavljeno da utvrdi uticaj osvetljenja, pauza za
odmor i duzine radnog vremena na produktivnost
rada.
Istrazivanja su potvrdila da na produktivnost rada
deluju faktori kao sto su drustveni uslovi radne
sredine(Karakter medjuljudskih odnosa, sistem
rukovodjenja i razne socijalne potrebe)
 2.Razvoj teorije motivacije
3. Teorija X i teorija Y
Teorija X predstavlja klasican pristup roblema
motivacije ljudi u organizaciji( Predpostavljaju da je
prosecan covek po prirodi lenj i radi sto je moguce
manje)
Makgregor smatra da je koncept ove teorije pogresan i
formulise teoriju Y, po kojoj su ljudi motivisani i imaju
mogucnost razvoja, sposobnost da preuzmu
odgovornost...
Prema tome obe teorije za cilj imaju motivisanje ljudi
na postizanje ciljeva organizacije.
 2.Razvoj teorije motivacije
4.Teorija hijerarhije potreba i motiva( Maslovljeva teorija
motivacije)
Maslov je dao strukturu potreba i ujedno utvrdio
hijerarhiju njihovog znacaja.
Prvu grupu potreba cine fizioloske potrebe(san,
hrana,vazduh,pice)
Drugu grupu cine potrebe za sigurnoscu(Zaposlenje,
plata, status, ugled..)
Trecu grupu cine drustvene potrebe(Ljubav, druzenje,
komunikacija...)
 2.Razvoj teorije motivacije
Cetvrtu grupu cine ego potrebe, a to su:
1. Interne( covekova potreba za samopotovanjem i
samopouzdanjem)
2. Eksterne (to je covekova potreba da ga cene i postuju
drugi ljudi)
Petu grupucine potrebe za
samopotvrdjivanjem(razvojne potrebe)
To su potrebe za stvaralastvom.
 2.Razvoj teorije motivacije
5. Motivaciona teorija dva faktora
Po Hercbergu sustinu ove teorije predstavlja cinjenica
da su svi faktori motivacije i zadovoljstva poslom
grupisani u dve nezavisne grupe:
Prvu grupu cine svi faktori koji izazivaju nepostojanje
zadovoljstva,pa koji izazivaju zadovoljstvo.
Drugu grupu faktora cine faktori koji izazivaju
nezadovoljstvo.
Njegova teorija nije ni potvrdjena ni odbacenai
osnovna primedba mu je subjektivnost dobijenih
rezultata.
 2.Razvoj teorije motivacije
6.Instrumentalne teorije motivacije
Najpotpuniju i najubedljiviju teoriju motivacije dao je
Vrum-teorija ocekivanja preferencije.
Osnovne varijable Vrumovog modela su:
1. Valenca(Afektivna orijentacija individue prema
odredjenom cilju)
2. Ocekivanje(Uverenje pojedinca da je odredjeni cilj
nuzan i dovoljan uslov za postizanje drugog.
3. Ishod
 2.Razvoj teorije motivacije
Po Graenu postoje dve vrste ciljeva: prvog i drugog
stepena
Prvi(Radna uloga tj. Skup ponasanja koji se ocekuje na
odredjenom polozaju)
Drugi(Ciljevi koji se pojavljuju kao rezultat istrazivanja
realizacije uloge-npr. Plata, priznanje...
Karakteristacna je za ove teorije i cinjenica da pri
objasnjavanju ljudskog ponasanja vise naglasavaju
racionalne, svesne, a manje emotivne faktore.
 2.Razvoj teorije motivacije
7.Teorija ravnoteze( Balans )
Ova teorija izvore motivacije nalazi u stalnom
nastojanju licnosti da uspostavi ravnotezu i to kakvu u
okviru unustrasnjih elemenata tako i sa organizacijom
u kojoj se posao obavlja. Teorije su:
1. Hajderova teorija ravnoteze
2. Festingerova teorija kognitivne disonance
Posebnu paznju zasluzuje Kormanova koncepcija-
covekovo ponasanje na radu objasnjava preko dva
elementa: unutrasnje psiholoske ravnoteze i
predstave koje imamo o sebi.
 3.MOTIVI I MOTIVATORI
1.Pojam i sustina
Pod motivatorom, stimulansom ili podsticajem
podrazumevaju se situacije ili sredstva kojima se
nepostredno aktiviraju ili zaustavljaju, ubrzavaju ili
usporavaju, pojacavaju ili slabe odredjene aktivnosti.
Motivatori se razlikuju od motiva po tome sto su
motivi potrebe, a motivatori su sredstva za
zadovoljavanje ili podsticanje tih potreba.
Idealni i univerzalni motivatori ne postoje.
Razlicito dejstvo raznih stimulatora rezultat je
razlicitih osobina ljudi, njihovih shvatanja sistema
vrednosti.
 3.MOTIVI I MOTIVATORI
2.Hijerarhija stimulatora
Vrednost stimulatora u radu srazmerna je njegovim
mogucnostima da zadovolji aktualne covekove
potrebe. Sto su potrebe aktuelnije, urgentnije, to je i
veca vrednost stimulatora.
Faktor od koga zavisi vrednost stimulatora na radu je
sirina socijalnog tkiva na koje se odnosi(veci br. Ljudi
koji prihvataju iste stimulanse radne aktivnosti-
vrednost motivatora veca)
Treba nastojati da se ostvari visestruko stimulisanje-
podsticati dejstvo sto veceg broja stimulatora
istovremeno
 3.MOTIVI I MOTIVATORI
Motivacija za rad se treba stalno obnavljati.
Ukoliko toga nema onda nastaje proces demotivacije
za rad, stvara se i razvija apatija i nezainteresovanst za
posao i sudbinu organizacije u kojoj covek radi.
Kao sto nedovoljno stimulisanje motiva moze da
smeta, isti efekat moze da ima i njihovo preterano
stimulisanje.
 4.HIJERARHIJA MOTIVA
Covek zadovoljava najpre onaj motiv koji je jaci, koji
mu je u tom trenutku najvazniji-dominantni motiv.
Razliciti ljudi imaju razlicite dominantne motive.
U istrazivanju ovih motiva najznacajniji su Maslov i
Hercberg.
Hijerarhija motiva je sledeca:
1. Motiv sigurnosti
2. Motiv za pripadanjem i ljubavlju
3. Motiv za samostalnoscu i uvazavanje
4. Motiv za samopotvrdjivanjem, za aktuelizacijom
licnosti.
 5.Motivacija i ucinak
Poznata istina da nema razultata rada bez rada!
Nekada rad moze imati i negativne rezultate, zato sto
na rezultate rada utice citav niz faktora, kao sto su
unutrasnji i spoljasnji, objektivni i subjektivni, oni koji
zavise od licnosti radnika neposredno preko onih na
koje radnik moze da utice samo posredno.
Povecanje motivacije ne mora da prati povecanje
ucinka. Nekada povecanje motivacije moze dovesti i
do opadanja ucinka. To se narucito desava kod teskih i
slozenih zhadataka gde se trazi velika koncentracija i
naprezanje radnika.
 6.MOTIVACIJA I PONASANJE
RADNIKA
Na rad kao slozenu aktivnost ne utice samo jedan
motiv vec mnostvo njih.
Potreba koja dominira i upravlja covekovim
ponasanjem u odredjenom periodu moze da ima
neobicno mali znacaj u drugom.
Ljudski zivot predstavlja jedan neprekidnih proces
nezadovoljavanja jednih i iniciranje drugih potreba.
Ukoliko je veci broj potreba koje pokrecu na rad,
utoliko ce ljudi obavljati rad sa vise zadovoljstva.
 6.MOTIVACIJA I PONASANJE
RADNIKA
Na nivo radne motivacije(Intenzitet i stepen
naprezanja) utice veliki broj motiva.
Sto je veci broj motiva veci je i stepen radne
motivacije.
Uskladjenost motiva podrazumeva odnos licnih i
kolektivnih, odnosno licnih, kolektivnih i drusvenih
potreba. Licni motiv radnika je obezbedjenje plate,
licnog prestiza.
Opsti konacni cilje je istovremeno i pojedninacni i
kolektivni cilj.
HVALA NA
PAZNJI!