FUNKCIJE JEZIKA

Prof.dr Vesna Radoman

FASPER
Jezik ne služi samo za sporazumevanje
• Jezik osim ove važne funkcije ima i niz drugih
• Nas interesuju funkcije jezika u
psihosocijalnom kontekstu,pre svega njegova
povezanost sa mentalnim aktivnostima
• Postoje brojni i različiti pokušaji da se
namene i funkcije jezika klasifikuju ali nijedan
od njih ne daje iscrpnu i potpunu sliku
raznovrsnosti koja postoji
 STANČIĆ V. i LJUBEŠIĆ M.:
psihološki relevantne funkcije su
• Semantička
• Komunikaciona
• Funkcija sticanja iskustva
• Funkcija delovanja
_____________________
Knjiga: Jezik govor spoznaja,Hrvatska
sveučilišna naklada, Zagreb 1994.
 Semantička funkcija
• Reč je nosilac značenja, odnosno ona sadrži
odredjeno značenje ili tačnije pobudjuje
(predstavlja draž) odredjeno značenje.
Istovremeno samo značenje determiniše koje
ćemo reči izabrati kao odgovarajuće za njegovu
prezentaciju.
• Reč koja nema značenje /neki oblici afazije ili reč
stranog jezika
• Brojne su teorije značenja :Ozgudova, Skinerova,
Ogden i Ričardsa (simbol,misao,referent)
 Ogden i Ričards:
misao

simbol ---------- referent

 Teme trougla
• Psihički medijacioni proces, koji mnogi
evropski psiholozi identifikuju kao pojam
• Bihejvioristi ga prenebregavaju ili ga kao
Ozgud svode na neke kortikalne, organske
procese
• U trouglu referencije teme trougla je misao tj.
Kognitivni, psihički fenomen koji dovodu u
vezu simbol sa referentom
 U trouglu referencije
Veza između simbola i referenta se ostvaruje u
ljudskom umu
Odnos simbola i referenta je arbitraran
Na primer:
-Sinonimi jednog jezika kao različiti simboli
(ogovara,opada, opanjkava, otrcava)
-Različ.reči različ.jez. (child,l`anfant,otrok )
-Gestovni ili ikonički znak (simbol)
 Ideaciona funkcija

• Jezik služi za saopstavanje naših ideja i misli

• Primer: “Smatram da je govor fundamentalna

i distinktivna karakteristika ljudske vrste”
 Emotivna funkcija jezika
• Jezik ne služi samo za emitovanje ideja
• Jezik (govor)služi za emitovanje emocija tj.
izražavanje našeg afektivnog i emotivnog
odnosa prema onome o čemu govorimo ili
pišemo

• Primer: “Uvredjena sam zbog tako ružnih

stvari koje mi imputiraš”
 Rubinštajn,Džekson,Brajović
• SMATRAJU DA JE EMOTIVNA FUNKCIJA
GOVORA GENERIČKI PRIMARNA I NA NIŽEM
NIVOU SLOŽENOSTI
• NEUROLOG DŽEKSON KOJI SE BAVIO
AFAZIJAMA UOČIO JE DA NEKI PACIJENTI NE
MOGU DA IZGOVARAJU ALI MOGU DA
OTPEVAJU
• BRAJOVIĆ: TERAPIJA MUCANJA I DRUGIH
GOV. POREMEĆAJA PEVANJEM
 Konativna funkcija
• Jezik može imati motivacionu tj. konativnu
funkciju. Jezik u ovom slučaju služi za
izražavanje spremnosti i volje da se učestvuje
u nekoj akciji ili delatnosti.
• primer: “Ja želim da mojim studentima
napravim power point prezentaciju za
slededeći čas predavanja jer im to pomaže u
spremanju ispita”
 Jezik služi za saopštavanje
• Misli
• Emocija
• Namera
kod sve tri nabrojane funkcije jezika:
ideacione,emotivne i konativne
Pošto jezik služi za ekspresiju ideja, emocija, htenja i
namera adekvatnije je sve ove funkcije nazvati
ekspresivnim, a ideacionom označiti samo onu koja se
odnosi na ekspresiju ideja
 Ekspresivna i receptivna funkcija
• Nasuprot ekspresivnoj postavlja se receptivna
funkcija
• Dakle nasuprot funkciji saopštavanja ili
ekspresije (misli, emocije, namere) postavlja
se receptivna funkcija koja se odnosi na
razumevanje onoga što se saopštava ili stoji
iza reči tj. razumevanje značenja ili referisanje
na pojmove koje te reči reprezentuju
 Funkcija emocionalnog
rasterećenja
• Psihološki izuzetno važna funkcija jezika i govora
• Izgovaranjem psovki, i pogrda dolazi do
emocionalnog rasterećenja agresije i erotskih,
libidnih impulsa
• Izgovaranjem, prepričavanjem, čitanjem i
pisanjem sadržaja seksualnog karaktera
(vicevi,erotske priče i sl.)delimično se
rasterećuju seksualni impulsi(nagoni)
 Funkcija emocionalnog
rasterećenja u psihoterapiji
• U psihoterapiji klijent kroz govor , opisujući
svoja iskustva i doživljavanja, postiže
emocionalno rasterećenje tj. oslobađanje
emocionalnog naboja - abreakciju
• Abreakcija ima veoma važnu isceliteljsku,
terapijsku ulogu u razrešavanju psihičkih
konflikata, psihičkih trauma, prevazilaženju
psihičkih blokada
 Funkcija rasterećenja (abreakcija)
• Oslobadjanje emocionalnog naboja koji može
da stvara manje ili veće teškoće u
funkcionisanju ličnosti postiže se i preko
govorenja (pisanja).
• Tako jezik može da ima i rasterećujuću
funkciju

• Primer: prepričavanje traumatskog iskustva

 Funkcija emocionalnog rasterećenja ,
provociranja nesvesnog i prevođenja
nesvesnog u svest u PSA psihoterapiji
Govor pacijenta u PSA
psihoterapiji često ima
funkciju EMOCIONALNOG
RASTEREĆENJA
• Govorenje u
psihoanalitičkoj
psihoterapiji (“metoda
kauča”) i njenim derivatima
služi i za provociranje
nesvesnih sadržaja i njihovo
prevođenje u svest
 Govor tokom psihoanalitičke
psihoterapije

• Metod slobodnih asocijacija, prepričavanje

sopstvenih iskustava i njihova analiza pomažu
prenošenje predsvesnih i nesvesnih sadržaja u
svest
• Brojer i Frojd: “čišćenje dimnjaka”
 ...
• Pisanje i čitanje određenih sadržaja takođe
može provocirati oslobađanje od
emocionalnog naboja
• Umetnici, književnici spontano i nesvesno
koriste ovu funkciju za emocionalno
rasterećenje i razrešavanje sopstvenih
psihičkih problema
 Konstrukciona funkcija
• Jezik je važno sredstvo mišljenja kojim se
formiraju, konstruišu misli.Govor služi kao
instrument pomoću koga se misli, dakle on
konstruiše našu misao.
• Vigotski: ( “Mišljenje i govor”) unutrašnji govor
služi organizovanju, usmeravanju, kontroli
mišljenja. Reč je okosnica za razvoj pojma i tako
za razvoj pojmovnog, apstraktnog mišljenja.
 Fatička funkcija
• Odnosi se na uspostavljanje i održavanje
kontakta (neki autori dodaju i prekidanje
kontakta)
• Zadovoljava opšte ljudsku potrebu za
društvenošću (Mek Dugal:gregarni instinkt)
• Ima ulogu u svim oblicima zajedništva kao sto
su ceremonije,obredi,neki porodični
razgovori,ljubavni razgovori itd.
• Primer: “Kako ste” – “Dobro sam”
 Fatička ili komunikativna funkcija
• Pozdravi prilikom susreta:” dobardan”
(uspostavljanje kontakta)
“doviđenja” “zbogom” (prekidanje kontakta”

• Ritualne konverzacije o vremenu kod Engleza

(uspostavljanje i održavanje komunikacije)
 Funkcija samopotvrdjivanja
(samopodcenjivanja) ličnosti
• Govor i jezik mogu imati ulogu pribavljanja
osećanja važnosti,sigurnosti i
samopouzdanja,uspostavljanja ličnog
identiteta,integriteta,učvršćivanja self
koncepta, a kada je govor oštećen funkciju
samopodcenjivanja
primer: trogodišnji dečak kaže:”Ja (sam)
Marko,Marko dobar, Marko veeeliki, Marko
jak”
 Funkcija sticanja znanja i iskustva
• Jezik se koristi kao sredstvo saznavanja o svetu oko
nas, o ljudima, dogadjajima,činjenicama.
• Posebna vrsta je školsko učenje i sticanje školskog
znanja
• Često se ostvaruje povezivanjem govornih informacija
sa informacijama neposrednog perceptivnog iskustva
ali i sa višim nivoima mišljenja
• primer: reč “senka” se slepom tumači rečima i
njihovim povezivanjem sa informacijama iz iskustva
stečenog drugim perceptivnim kanalima (npr. sluhom)
 Funkcija sticanja znanja-nastavak
• Vrlo kompleksno područje koje je malo
istraživano jeste kako se povezivanjem reči i
njihovih značenja proširuje iskustvo, odnosno
znanje, naročito kod apstraktnih sadržaja.
• To je pitanje širenja saznanja koje započinje
poznatim značenjima reči (pojmova) da bi se
dostigli nepoznati pojmovi tj.duhovno osvajanje
stvarnosti.
• Primer : studenti npr. verbalnim sredstvima
savladjuju koncepte “uslovnog refleksa i “ I Q “-a
 Funkcija kontrole sopstvenih
postupaka
• Korišćenjem verbalnih simbola upućenih sebi
postajemo sposobni da organizujemo,
koordiniramo i izvedemo niz aktivnosti
• Primer: “sada se smiri, koncentriši i kreni da
radiš jednu po jednu stvar”
 Funkcija sredstva delovanja
• Čovek govori da bi uticao na druge, na njihovo
mišljenje,osećanja,ponašanja, savest.
• Molbe,traženje, zapovedanje,savetovanje
drugog,nagovaranje,uveravanje,upozoravanje
itd.(Posebno prisutna kod vaspitavanja dece, u
odnosu terapeut-klijent,politicari-glasači itd.)
• primer: prve reči deteta kao sto su “voda”
“digni” itd. najčešće nemaju karakter
konstatacije nego zahteva ili zapovesti
 Funkcija socijalizacije
• Jezik može imati ulogu društvenog oblikovanja
deteta ali i odraslog prenešenjem društvenih
zabrana, normi, stavova koje utiču na novo
intrapsihičko preoblikovanje (npr Super-ego)i
na novo usvojeno društveno prihvatljivo
ponašanje
• Primer: “To nije lepo, to se ne sme raditi”
 Funkcija izražavanja socijalnog identiteta

• Upotreba jezika može ukazati na socijalno i

geografsko poreklo, socijalno ekonomski
status, obrazovanje i profesiju govornika
• Primer: “Pigmalion” Eliza Dulitl i prof.Higins
• Ovaj primer još pokazuje uticaj govornog
treninga i habilitacije na promene u celokupnoj
ličnosti (značaj za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju i za psihologiju ličnosti)
George Bernard Shaw

Njegova poznata drama

“PIGMALION”

Govori o jezičkom podučavanju, od

strane aristokrate, profesora
engleskog jezika, jedne neobrazovane
žene iz nižih društvenih slojeva koja
govori
“kokni”