Зона Занфирова

Зона Замфирова је приповетка-

роман, Стевана Сремца, која
приказује Ниш крајем деветнаестог
века. Режисер Здравко Шотра
снимио је филм по истоименом
роману. Реч је о Нишу тек
ослобођеном од Турака у коме се
препознаје патријархални морал
старих и схватања неког младог и
новог света.
Српске народне ношње

Ношња Ибарског краја

Ужичка ношња
Пчињска ношња
Лесковачка ношња
Гњиланска ношња
Врањанска ношња
Влашка ношња
Пиротска ношња
У филму Зона Занфирова глумци носе Врањанску ношњу
Женска врањска ношња је била врло лепа, али и скупа. Одевни
предмети жена и девојака су били следећи: кошуље од домаћег
платна проткане срмом, либада – горња кратка одећа, напред целом
дужином отворена, полукружно завршених предњих делова, од
атласа – фине тешке свиле за свечаније прилике или од памука,
преко либадета су се носиле мараме рађене од свиленог конца
закачене дијамантском граном, дуге сукње од атласа са рељефним
сомотским детаљима у облику цвета или ловорића, затим јелек и
шалваре, па антерије, хаљине дугих рукава, минтани, кратка
комотна горња одећа, а зимски одевни предмети су били сака – од
чоје постављена лисичином без рукава, али дуга до колена
и џубе звонастог кроја и дугих рукава. Ношња украшена златовезом
припадала је богатијем слоју становништва и ношена је у
свечанијим приликама. Врањанке су као накит носиле низ дуката
око врата. А на глави фес са тепелуком украшен дукатима или
бисерима, док су при раду жене носиле чајку преко косе и
плетенице су привезивале мању шамију у виду чвора.
Одевни предмети мушкараца су били
следећи: чакшире од чоје са доста
гајтана, јелек такође од чоје са једним редом
свилених дугмади по прсима, од грла до испод
појаса и џеповима са стране, долама дугачка или
голема од зеленкасте чоје, преко ње појас од свиле
или памука. Зими се носило или џубе или чурк.
Чурк је био дужи и комотнији. На глави Врањанци
су носили шапку обавијену чалмом, тамном
марамом. Богати људи су носили чојано одело и
на глави фес, врло ретко без кићанке, китке.
 Обућа
Опанци – лака кожна обућа, која се притеже око ногу каишима или опуцима.
Били су основна обућа већини становника Србије до прве половине 20-ог века.
Код Срба опанак је традиционална српска обућа и њен је национални симбол.
Накит

Богатије жене биле су кићене

златним дукатима око врата

Украси за струк
 Фризура
Фризуру у овом периоду чиниле су плетенице. Косе су биле дуге и
природне, уредно скупљене у плетеницу или рибљу кост. Углавном
су то биле две кике са стране или једна. Такође плетенице су
пратиле линију чела и ишле око главе. Деца и младе девојке су кике
везивале машнама.
 Шминка
Шминка је минимално коришћена. На цени је била природна лепота. Сем руменила
на образима и благог сјаја на уснама које је давало лепоту и свежину лицу.
КРАЈ

Павићевић Андреа