G

Č NO
V I
R I
K
L A KA
Č E P
A T U
N S
PO
NAČELA U VEZI SA PROCESNIM SUBJEKTIMA
1. OPTUŽNO, ISTRAŽNO, MEŠOVITO NAČELO
2. NAČELO NEZAVISNOSTI SUDA I SUDIJA
3. NAČELO ZBORNOSTI
4. NAČELO UČEŠĆA GRAĐANA U SUĐENJU
5. NAČELO KONTRADIKTORNOSTI
6. NAČELO NE BIS IN IDEM
7. NAČELO LEGALITETA /OPORTUNITETA
8. NAČELO OFICIJELNOSTI/DISPOZITIVNOSTI
9. NAČELO MUTABILITETA
10. NAČELO ODBRANE
NAČELA U VEZI SA PROCESNIM RADNJAMA
1. NAČELO JAVNOSTI
2. NAČELO USMENOSTI
3. NAČELO NEPOSREDNOSTI
4. NAČELO PROCESNE EKONOMIJE
5. NAČELO ISTRAŽIVANJA MATERIJALNE ISTINE
6. NAČELO SLOBODNE OCENE DOKAZA
7. NAČELO IN DUBIO PRO REO
OPTUŽNO, ISTRAŽNO, MEŠOVITO NAČELO
1. OPTUŽNO (AKUZATORSKO) : osnovne procesne funkcije
podeljene; postupak odlikuje javnost, usmenost, kontradiktornost,
neposrednost (adversarni, adverzijalni postupak)
2. ISTRAŽNO: spajanje osnovnih procesnih funkcija; dominacija
brige o javnom interesu; okrivljeni je objekt; postupak tajan,
pismen, posredan, nema kontradiktornosti
3. MEŠOVITO (savremeno, istražno-optužno načelo) u osnovi
postupaka savremenih evropskih kontinentalnih država (prvi zakon
– francuski ZKP, 1808)
NAČELO NEZAVISNTOSTI SUDA I SUDIJA
• ZABRANA UTICAJA NA SUD I MEŠANJA U SUDSKU
DELATNOST
• NEZAVISNOST NE ZNAČI NEDOGOVORNOST !
• PRAVO GRAĐANA NA NEZAVISNOG SUDIJU – OSNOVNO
LJUDSKO PRAVO I SASTAVNI DEO PRAVA NA PRAVIČNO
SUĐENJE
PRAVNE GARANCIJE SUDSKE NEZAVISNOSTI:
USLOVI, NAČIN, POSTUPAK IZBORA I RAZREŠENJA SUDIJA
NAČELO ZBORNOSTI
„Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi
sudija pojedinac.“ (Ustav RS, čl. 142. st. 6)
PREDNOSTI ZBORNOG SUĐENJA?
1. Sudija pojedinac: kada je za kd predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 8
godina (skraćeni postupak); kao sudija za prethodni postupak (u svim prvostepenim
sudovima); sudija za pripremni postupak prema maloletnicima; kada mu pripadaju
posebne funkcije (pa i kada je član kolektivnog organa – npr. sudija izvestilac)
2. Malo veće - mešovito (1 pozivni sudija + 2 porotnika): suđenje u I stepenu na
glavnom pretresu kada je za delo predviđena kazna zatvora preko osam godina, do
20.
3. Veliko veće – mešovito (2 + 3 porotnika): suđenje u I stepenu na GP, kada je za delo
predviđena kazna zatvora od 30 do 40 godina ili kazna doživotnog zatvora.
NAČELO ZBORNOSTI
4. Troje sudja po pozivu: postupak po zahtevu JT posebne nadležnosti
5. Veće u II ili III stepenu: troje sudija po pozivu, a petoro - kada je u pitanju kd za koje
je propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina ili ako za delo goni JT posebne
nadležnosti)
6. Vanraspravno veće (čl. 21. st. 4. ZKP): troje sudija po pozivu
7. Veće za maloletnike u I stepenu: 1 sudija za maloletnike + 2 porotnika, a u II stepenu
troje sudija po pozivu; a 2 + 3 porotnika, ako se sudi na pretresu.
8. VKS: o Zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje veće od 5 sudija po pozivu.

AKO JE SUD POGREŠNO SASTAVLJEN?

NAČELO UČEŠĆA GRAĐANA U SUĐENJU
POROTNI SUDOVI: POROTA I PROFESIONALNI SUD SU ODVOJENI
MEŠOVITI SUDOVI: NEMA PODVOJENOSTI; POROTNICI SU INTEGRALNI
ELEMENT SUDSKOG ORGANIZMA, PODVRGNUT SUVERENITETU
DRŽAVE I ZAKONU
„U suđenju po pravilu učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen
zakonom“ (čl. 142 st. 4. Ustava RS)
MANA MEŠOVITOG SUDA?
ZAŠTO SU POROTNICI U VEĆINI U MEŠOVITIM SUDOVIMA?
NAČELO KONTRADIKTORNOSTI
• Mogućnost stranaka da izlože svoje stavove o pitanjima koja se
raspravljaju i da pobijaju stavove suprotne stranke.
• Cilj: utvrđivanje istine; ravnopravnost stranaka.
• Stranke daju svoje predloge, raspravljaju o njima, daju kritičku
ocenu radnji preduzetih u dokaznom postupku, postavljaju pitanja,
iznose svoja mišljenja i zaključke (naročito u završnim rečima na
GP i u svojim pravnim lekovima).
• Kontradiktornost omogućuje: fizičko prisustvo stranaka suđenju,
njihovo blagovremeno upoznavanje sa materijalom i vremenom
preduzimanja radnji...
NAČELO NE BIS IN IDEM
Ustav RS, čl. 3: „Niko ne može biti gonjen i kažnjen za kd za koje je pravnosnažnom
presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je
postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu
okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže
vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.“
Izuzetno, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu sa kaznenim propisima, ako se
otkriju dokazi o novim činjenicma, koje su da su bile poznate u vreme suđenja, mogle
bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede
koja je mogla uticati na njegov ishod.“
ZKP, čl. 4: „Niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda
pravnosnažno osuđen ili oslobođen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je
postupak pravnosnažno obustavljen.
Pravnosnažna sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog.“
NAČELO NE BIS IN IDEM
Protokol br. 7. uz EKLJP, čl. 4:

„Nikome neće biti ponovo suđeno, niti će biti ponovo kažnjen u krivičnom
postupku...za delo zbog koga je bio već pravnosnažno oslobođen ili osuđen...
Odredbe iz prethodnog paragrafa ne sprečavaju ponovno pokretanje postupka
u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom dotične države, ako postoje dokazi
o novim ili novootkrivenim činjenicama, ili ako je u prethodnom postupku
došlo do bitne povrede koja je mogla da utiče na njegov ishod.“

RAZLIKA IZMEĐU DOMAĆIH POZITIVNOPRAVNIH I ODREDBI

PROTOKOLA BR. 7. UZ EKLJP?
NAČELO LEGALITETA
JT IMA OBAVEZU DA , u slučajevima kd za koja se goni po službenoj dužnosti, PREDUZME
GONJENJE uvek kada se ispune zakonom predviđeni uslovi.
• Krivično gonjenje nastupa ex lege, nezavisno od volje JT ili njegove ocene celishodnosti gonjenja.
• Oportunitet: JT procenjuje celishodnost i ne preduzima gonjenje iz određenih razloga
(celishodnosti):
• 1) postupak prema maloletnicima (kd za koje je predviđena novčana ili kazna zatvora do pet
godina... ili za novo kd, ako je u toku izvršenje vaspitne mere ili kazne maloletničkog zatvora...
(ZM, čl. 58);
• 2) odlaganje krivičnog gonjenja ako osumnjičeni ispuni određenu obavezu (čl. 283. ZKP) i slučaj
„stvarnog kajanja“ (čl. 284. st. 3. ZKP)
• 3) kada je potrebno odobrenje za krivično gonjenje (kd iz čl. 175. KZ – odobrenje RJT; u slučaju
dejstva krivično-procesnog imuniteta)
• 4) sporazum o priznanju kd i sporazum o svedočenju okrivljenog
ODLAGANJE KRIVIČNOG GONJENJA, ČL. 283 ZKP
Ako je za kd predviđena novčana ili kazna zatvora do 5 godina, JT može odložiti
krivičnog gonjenje, ako osumnjičeni prihvati da izvrši jednu ili više obaveza: 1) otkloni
štetnu posledicu/nadoknadi štetu; 2) na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati
određeni novčani iznos koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe; 3) obavi
određeni društvenokorisni/humanitarni rad; 4) ispuni dospele obveze izdržavanja; 5)
podvrgne se odvikavanju od alkohola/opojnih droga; psihosocijalnom tretmanu radi
uklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja; 6) izvrši obavezu predviđenu pravnosnažnom
odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.
U NAREDBI O ODLAGANJU KG, JT određuje rok za izrvšenje obaveze (koji ne može
biti duži od 1 godine). Nadzor obavlja poverenička služba.
Ako obaveza bude izvršena, JT REŠENJEM ODBACUJE KRIVIČNU PRIJAVU.
Oštećeni nema prava na prigovor!
STVARNO KAJANJE, ČL. 284. ST. 3. ZKP
Ako je za kd propisana kazna zatvora do tri godine, JT može
odbaciti krivičnu prijavu, ako je osumnjičeni usled stvarnog kajanja
sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio, a
JT, prema okolnostima slučaja, ocenjuje da izricanje krivične
sankcije ne bi bilo pravično.

Oštećeni nema prava na prigovor!

NAČELO OFICIJELNOSTI
• JT JE DOMINUS LITIS I PREDUZIMA GONJENJE BEZ OBZIRA NA STAV
OŠTEĆENOG O TOME.
• ODSTUPANJA:
Predlog oštećenog za krivično gonjenje, kao procesni preduslov za gonjenje od strane
JT (npr. polno uznemiravanje, čl. 182a KZ; neovlašćeno otkrivanje tajne, čl. 141 KZ;
sprečavanje javnog skupa, čl. 151 st. 1. KZ)
Predlog se podnosi u roku od tri meseca od dana saznanja za kd i osumnjičenog
nadležnom JT (ili ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvaranje
imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku; ili ako je blagovremeno podneo
privatnu tužbu, a utvrdi se da se za delo goni po predlogu).
• MOŽE LI OŠTEĆENI ODUSTATI OD PREDLOGA?
NAČELO MUTABILITETA
• Da li tužilac može da raspolaže tužbom u toku krivičnog postupka?
• Da li može da promeni svoj stav po pitanju krivičnog gonjenja/postojanja uslova za
krivično gonjenje?
• Odluka suda: odbijajuća presuda (odustanak na GP) ili rešenje o obustavi postupka.
NAČELO ODBRANE
Ustav, čl. 33:
„Svako ko je okrivljen za kd ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom,
podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se
tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega.
Svako ko je okrivljen za kd ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom
izboru, da sa njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove
za pripremu odbrane.
Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca ima pravo na besplatnog branioca, ako to
zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom.
Svako ko je okrivljen za kd , a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom
prisustvu i ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani.
Svako kome se sudi za kd ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist.“
NAČELO ODBRANE
1. Lična odbrana
2. Formalna odbrana: preko branioca/advokata
Posebna prava odbrane:
3. više branilaca;
4. razmatranje spisa;
5. razgledanje dokaznih predmeta
6. OBAVEZNA ODBRANA!
NAČELO JAVNOSTI
• Pravo građana da budu obvešteni o toku postupka i radnjama koje se preduzimaju
putem sredstava javnog informisanja,neposrednim prisustvom, razgledanjem spisa...
• Neposredna (fizička) javnost: stranačka ili opšta
• Posredna (tehnička) javnost
• Dobre i loše strane?
U prethodnom postupku: samo stranačka javnost (opšta je isključena)
NAČELO JAVNOSTI
Na glavnom pretresu: opšta javnost može biti isključena:
1) uvek u postupku prema maloletniku;
2) Zbog zaštite interesa nacionalne bezbednosti; zaštite javnog reda i morala; zaštite interesa
maloletnika; zaštite privatnosti učesnika u postupku ili ako je to potrebno radi zaštite drugih
opravdanih interesa, po proceni suda.
3) I kada se ispituje kao svedok dete (lice mlađe od 14 g); kada se ispituje zaštićeni svedok, okrivljeni
kao svedok ili osuđeni kao svedok.
Javnost se iključuje po službenoj dužnosti suda ili na predlog stranaka; za ceo pretres ili za jedan deo.
Odluka je u formi rešenja (obrazloženog, javno se objavljuje, a može se pobijati samo u žalbi na presudu).
Sud može dozvoliti da u sudnici (pored stranaka, oštećenog i njihovih zastupnika), ostanu pojedina
službena lica, naučni, stručni i javni radnici, a na zahtev optuženog i njegov bračni drugi i bliski srodnici
(bez izuzetaka: ako se na pretresu odlučuje o statusu zaštićenog svedoka).
Protivzakonito isključenje javnosti predstavlja apsolutnu bitnu povredu postupka.
NAČELO JAVNOSTI
• U postupku donošenja sudskih odluka: nema javnosti, ali je objavljivanje presude
uvek javno, pa i kada je tokom pretresa javnost bila isključena (izreka se čita javno,
ali se razlozi ne moraju javno objaviti)
• Pretres pred drugostepenim sudom: isto kao i pred sudom I stepena
• Sednica veća pred drugostepenim sudom: javna za stranke i publiku; stranačka
javnost se ne može isključiti, a opšta pod uslovima koji važe za prvostepeni GP.
NAČELO USMENOSTI
• Stranke i drugi učesnici u postupku svoje izjave i dokaznu građu daju sudu usmeno i
presuda se zasniva na materijalu koji je tako iznet.
• Dokazi se izuzetno mogu izvoditi iz spisa, ali samo ako su prethodno sud i stranke na
GP sa njihovom sadržinom upoznati (uvidom u zapisnike, kratikim izlaganjem
predsednika veća ili čitanjem).
• Čitanje spisa nije odstupanje od ovog načela, već od načela neposrednosti!
• Koje faze odlikuje načelo pismenosti?
NAČELO NEPOSREDNOSTI
Sudeći sud mora sam da stekne utiske o materijalu za odluku, sopstvenim zapažanjem,
a ne na osnovu spisa koji su formirani pri izvođenju dokaza pred drugim sudom.
Zašto je važno? U kojoj fazi dolazi do izražaja?
1. Presuda se po pravilu zasniva samo na dokazima koji su izvedeni neposredno na
GP.
Odstupanja: upoznavanje sa sadržinom zapisnika o ranije datim iskazima (na osnovu
odluke suda i bez saglasnosti stranaka npr. o iskazu svedoka koji je umro ili neće bez
zakonskog razloga da svedoči; na osnovu odluke suda, uz saglasnost stranaka: u slučaju
nedolaska svedoka/veštaka na pretres, bez obzira da li je uredno pozvan)
NAČELO NEPOSREDNOSTI
2. Suđenje na GP po pravilu nije moguće u odsustvu stranaka (naročito okrivljenog).
Odstupanja: odbegli optuženi i nedošavši optuženi (u skraćenom postupku)
3. Sudije su u toku GP i donošenja odluke nezamenljive;
4. Procesne radnje se moraju izvoditi u kontinuitetu i koncentrisano: pretres ne
treba odlagati i prekidati (čl. 387- 388. ZKP)
NAČELO PROCESNE EKONOMIJE
• ZKP, čl. 14. st. 1: Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da
spreči zloupotrebu prava.
• Okrivljeni ima pravo da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da
mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku (čl. 68. st. 1. t. 5.
ZKP)
• U slučaju povrede prava – žalba Ustavnom sudu.
NAČELO ISTRAŽIVANJA MATERIJALNE ISTINE
• Podrazumeva, pored odgovornosti stranaka, odgovornost suda za (potpuno i pravilno
utvrđeno činjenično stanje i njegovu inicijativu u dokaznom postupku.
• Sada: teret dokazivanja je pomeren na ovlašćenog tužioca i sud izvodi dokaze, po
pravilu, samo na predlog stranaka.
• Sud MOŽE naložiti strankama da predlože dopunske dokaze, a samo izuzetno, AKO
OCENI DA SU IZVEDENI DOKAZI PROTIVREČNI I LI NEJASNI I DA JE TO
NEOPHODNO DA BI SE PREDMET DOKAZIVANJA SVESTRANO
RASPRAVIO, MOŽE SAM ODREDITI DA SE TAKVI DOKAZI IZVEDU.
• Sud svoju presudu zasniva samo na činjenicama u čije je postojanje uveren sa
obeležjima izvesnosti!
• Pogrešno ili nepotpuno utrđeno činjenično stanje vodi ukidanju presude, iz čega se
zaključuje da je sud ipak odgovoran za utvrđivanje činjenica!
NAČELO SLOBODNE OCENE DOKAZA
• Sud procenjuje vrednost dokaza (po slobodnom sudijskom uverenju) i svoje uverenje
mora da obrazloži.
• Slobodna ocena : nije diktirana zakonskim propisima/nema zakonske ocene dokaza
• Kontrola se ostvaruje u postupku pravnih lekova.
• Čl. 16. st. 4. ZKP: „Presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može
zasnovati na činjenicama u čiju je izvesnost uveren.“
NAČELO IN DUBIO PRO REO
• U slučaju sumnje rešiti/presuditi u korist okrivljenog.
ZKP, čl. 16. st. 5: „Sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog
postupka, postojanje obeležja krivičnog dela ili primena neke druge odredbe
krivičnog zakona, sud će u presudi ili rešenju koje odgovara presudi rešiti u korist
okrivljenog.“
• FAVOR DEFENSIONIS: skup pogodnosti koje pripadaju okrivljenom kako bi se
popravio njegov procesni položaj
• Kada se donosi oslobađajuća presuda?
• Ima primenu i u slučaju glasanja u veću, kada se glasovi sudija podele tako da se ne
postiže apsolutna većina: najnepovoljniji glas se pripaja onom koji je manje
nepovoljan.