ТИПОВИ НЕЗАВИСНИХ

РЕЧЕНИЦА
ОБАВЈЕШТАЈНЕ УПИТНЕ УЗВИЧНЕ И ЖЕЉНЕ
 Обавјештајне (изјавне) реченице

Обавјештајне реченице садрже информацију о некоме или о

нечему и њихова је је функција да ту информацију пренесу.
Обавјештајне реченице имају двојаку интонациоју:

• Неутралну - мирно преносе одређено обавештење, те се завршавају

тачком (.)
Примјери: Напољу је сунце.
• Експресивну - која истиче говорникова расположења или осјећања у
вези са обавјештењем, те је интонација повишена и завшравају се
знаком узвика (!)
Примјери: Немам лопту! Напољу грми!
 Упитне(интерогативне) реченице

Упитне реченице су комуникативне предикатске реченице којима се тражи

информација са означеном ситуацијом, па им је основна фукницја питање. Обиљежја
ових реченица су упитна интонација у говору, упитне реченице (да ли, ли, зар)
упитне заменице (ко, шта, који, чији, какав, колики) заменички прилози (када, где,
куда, колико, одакле, докле и сл.) и упитник (?) у писању.
Примјери: Да ли ће и сутра грмити? – Како се завршила утакмица?

Према садржају информације која се њима тражи, упитне реченице могу бити опште
и посебне.
 Упитне(интерогативне) реченице

• Опште упитне реченице су оне којима се тражи информација о томе да ли је нека

ситуација реализована или не, те се користе општа питања: да ли, ли, зар, а
одговор је најчешће да/не (јесте/није): Да ли је сестра отпутовала? – Је ли почео
упис у школу?

• Посебним упитним реченицама тражи се информација о садржају неког њеног

дијела. Њихово обижељје су упитне замјенице и прилози: ко, шта, који, где, када
и сл. Примјери: Када си дошао са утакмице? У коју школу се уписујеш?

• Посебна врста питања јесу реторска питања, на која се не очекује одговор, а могу
се изговарати са упитном интонацијом – Можеш ли ућутати? Или са узвичном
интонацијом – Ко то не зна!
 УЗВИЧНЕ (ЕКСКЛАМАТИВНЕ) реченице

Узвичне (екскламативне) реченице исказују наглашени експресивни став. Према ономе што се
изражава реченицом. Њима се може исказати усхићеност, задивљеност, зачуђеност изненађеност и
сл. Препознтљиве су по упитним замјеницама и прилозима (што , како , колико) по упитно –
узвичној речци ли и узвичној речци ала. Имају узвичну интонацију, а у писању се означавају
узвичником (!)
Примјери: Умеш ли да ћутиш! – Ала сам се уплашила! – Мрзим те!
 Жељне (оптативне) реченице

Жељне или оптативне реченице имају у комуникацији функцију

изражавања жеље да се оствари оно што је њима исказано. Обиљежја ових
реченица су предикати сљедећих конструкција:

• Модални крњи перфекат: Жив ми био, синко! – Добро дошли!

• Да + презент: Да живи свет маште! – Да младенце срећа прати!
• Нека + презент: Нека је са срећом! – Нека ти је срећан пут!
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Данило Милисављевић IV1