Систем органа за излучивање

- осморегулација
Страхиња Марковић III4
Увод

 Живот је настао у води пре три и по милијарде година

 Организми који су из воде прешли да живе на копно, са собом су понели
унутрашњу средину као спољашњу тј. понели су одређену количину воде у
себи
 Тако су организми морали да одрже унутрашњост организма под утицајем
спољашњих фактора
 Вода непрестано кружи из спољашње у унутрашњу средину и тако се
одржава количина воде и минерала, од шкрга па све до бубрега
 Ту наступа систем органа за излучивање
Увод

 Систем за излучивање има улогу у избацивању непотребних, често и

штетних материја које настају у процесима метаболизма, као и у
избацивању вишка воде и јона. 
 Из организма се излучују само оне супстанце које настају унутар ћелије;
оне при излучивању морају проћи кроз ћелијску мембрану да би доспеле у
спољашњу средину.
Органи за излучивање

 Органи за излучивање могу бити:

• у виду цевчица са затвореним почетним делом које се гранају по читавом
телу
• у виду изувијаних цевчица, чији се почетни део отвора преко левкастог
отвара у телесну дупљу
• у виду посебно грађених функционалних јединица екскреторног система
-бубреге.
• у виду цевчице са затвореним почетним делом које се отварају у црево
• у виду различитих ендокриних жлезда
Органе за излучивање чине бубрези, мокраћовод, мокраћна бешика и
мокраћна цев.
Бубрези

 Бубрези су парни органи, који представљају централни део уринарног

система. Смештени су у простору на задњем зиду абдомена, и налазе се
са обе стране кичменог стуба (у висини 12. грудног и 1. и 2. слабинског
пршљена). Десни бубрег, потиснут јетром, постављен је мало ниже у
односу на леви.
 Бубрези имају читав дијапазон по живот значајних улога и утичу на рад
свих осталих органа и организма у целини. Основна функција ових органа
је формирање коначне мокраће, али поред тога они имају вишеструку
улогу у одржавању хомеостазе у организму.
Мокраћовод

 Мокраћовод (ureter) је парни цевасти орган, који спроводи дефинитивно

уобличену мокраћу из бубрега у мокраћну бешику. Код одраслих особа
просечна дужина мокраћовода износи 24-34cm, а пречник око 5mm. Као и
остали делови мокраћних путева, и овај орган има искључиво кондукторну
улогу, односно не утиче на волумен и састав урина.
 Мокраћовод полази од бубрежне карлице, спушта се низ трбушну дупљу и
улази у малу карлицу, где се завршава уливањем у мокраћну бешику.
 Зид мокраћовода је грађен од три слоја, који се настављају на
одговарајуће слојеве бубрежне карлице и мокраћне бешике. То су:
слузница, мишићни слој и спољни везивни слој 
Мокраћна бешика

 Мокраћна бешика (vesica urinaria) је непаран кесасти орган, односно

проширени део мокраћних путева, који служи као привремени резервоар 
урина.
 Када је мокраћна бешика празна притисак у њој износи приближно 0
cmH20. Током времена у њој се накупи 40-50 ml мокраће и притисак
порасте на око 5 cmH20. Када урин порасте на 300-400ml, дешава се нагли
пораст притиска и као резултат се јављају контракције мишића. Након тих
контракција, нама долази жеља за мокрењем.
Мокраћна цев

 Мокраћна цијев је цијев која спаја мокраћну бешику са

спољним свијетом. Мокраћна цијев има функцију код оба
пола у елиминацији урина, а код мушких јединки и
одвођењу сперме.
 Код жена, мокраћна цијев је дуга око 3-5 cm и завршава
у вулви између клиториса и отвора вагине. Због те
краткоће мокраћне цијеви, женске јединке су подложније
уринарним инфекцијама него мушке.
 Код мушкараца, мокраћна цијев је дуга око 20 cm и
завршава на врху пениса. Унутрашњост мокраћне цијеви
посједује спиралне наборе (као у цијеви пиштоља), који
омогућавају бржи проток урина и спреме.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!