ПОЛАРИЗАЦИЈА

СВЕТЛОСТИ

.
 Интерференција и дифракција су појаве које
су само карактеристичне за таласно кретање,
а и светлост је талас.
 Међутим то нам не може дати одговор да ли
је светлост и трансверзални талас.
 Одговор на ово питање крије појава
поларизације светлости карактеристична
само за трансверзалне таласе.

трансферзални талас
 Поларизација на примеру механичког
таласа

а)

б)

Нека плава линија представља канап, а квадрати картоне са прорезом.

Као што видимо у примеру а) Али ако пак, као у примеру б)
очигледно је да ће канап савршено прорез окренемо за 90 степени
проћи кроз прорез ако се правац (хоризонтално) правци се неће
прореза поклапа са правцем поклапати и осциловање кроз
осциловања канапа, а то је у овом прорез неће постојати.
случају вертикално.
Овим смо доказали да су у канапу биле трансверзалне осцилације у задатом правцу.
Лонгитудиналне осцилације постојале би без обзирана на угао обртања, јер се осцилације врше
дуж праваца кретања таласа.
 Поларизација на примеру
електромагнетног таласа

На слици видимо два огледала О и Р. Огледало Р је поставњено на сточић који се

ротира, док је огледало О фиксирано. Светлост пада на огледало О под неким
углом и под тим истим углом се одбија те пада на огледало Р. На том огледалу
светлост се поново одбија под истим углом. Када би, као што је приказано,
огледало Р заротирали, оно више не би одбијало светлост (посматрач не би
видео светлост). Овим смо доказали исто што и у предходном огледу.
Трансверзални талас чије се осциловање врши
у једном у једном одређеном правцу назива се
поларизовани талас, или ближе речено
линеарно поларизовани талас.
  У механици, код трансверзалних таласа
осцилују честице супстанције, а код
електромагнетних вектори јачине електричног
и магнетног поља.
 Према Максбеловој електромагнетној теорији
и каснијим експериментима, њихове
осцилације могу да се врше у свим правцима,
који леже у равнима нормалним на правац
простирања таласа.
 Обе врсте таласа су једнаке, тако да можемо
ради поједностављења узети било коју раван,
за раван светлосних осцилација.

и ћемо узети раван у којој осцилује вектор јачине електричног поља.

Природна светлост састоји се од електромагнетних таласа који
имају одређен опсег вредности фрекфенције (таласне дужине).
Сваки природни извор светлости поседује огроман број
микроелементарних “одашиљача” (молекула и атома). Свака од
тих честица за кратко време емитује поларизовану светлост у
неком смеру што доказује Максбелтову теорију.

а) б) в)

На слици а) видимо На слици б) такође На слици в)

да се осцилације имамо осцилације у видимо да је у
врше у свим свим могућим правцима, питању
ПОТПУНО
могућим правцима али нормалним на
нормалним на ширење таласа са
ПОЛАРИЗОВАН
ширење таласа са различитим А СВЕТЛОСТ
сталним амплитудама.
НЕПОЛАРИЗОВАН
амплитудама. ДЕЛИМИЧНО
А СВЕТЛОСТ ПОЛАРИЗОВАНА
СВЕТЛОСТ
Под поларизацијом светлости подразумева се
процес узајавног деловања светлости са
прозрачном средином, при коме се
неполаризована (природна) светлост претвара
у поларизовану.
 Људско око не разликује поларизовану и
неполаризовану светлост и због тога се за
проучавање служимо одговарајућим прибором.
 Поларизација се може остварити преламањем
светлости или проласком кроз оптички
анизотропна тела као и одбијањем светлости од
глатких површина.
 Анизотропна средина – средина у којој су
физичка својства различита у разним
правцима.
 Изотропна средина – средина у којој физичка
својства не зависе од правца.
 Енергија се у процесу поларизације делимично
претвара у топлотну.
 Поларизација светлости при проласку
кроз кристале

а)

б)

На слици а) видимо две На слици б) друга плочица

плочице нормално постављене је окренута за 90 степени и
у односу на оптичку осу – осу потпуно гаси осцилације
дуж које се светлост простире које су прошле кроз прву
истом брзином и обе плочицу.
пропуштају светлосне зраке.
Прва плочица – издваја линеарно поларизовану светлост – ПОЛАРИЗАТОР
Друга плочица – одређује правац осциловања - АНАЛИЗАТОР
Малусов закон
Посматрамо
светлост пре
поларизатора
Јачина енергије након поларизарора

интензитет светлости сразмеран је квадрату

јачине енергије
интензитет након поларизатора једнак је
производу интензитета поларизоване
светлости и квадратног косинуса угла
правца поларизатора и електричног поља
пре поларизације

Интензитет поларизације након поларизатора и

анализатора једнак је производу половине интензитета
неполаризоване светлости (због поларизатора) и
квадратног косинуса угла (због анализатора).
У даљим задацима и применама
користићемо овај облик једначине где
је интензитет светлости коју пропушта
анализатор једнак интензитету
производа.поларизоване светлости која
долази до анализатора и кватратног
косинуса угла које заклапају оптичке
осе ализатора и поларизатора.
 Поларизација светлости при одбијању и
преламању
 Поларизација светлости се
може остварити и при
одбијању и преламању на неп на
ола ва
граничној површини која из о с т
све ризо р
раздваја средине различитих тло ван о ла тло
ст а п све
оптичких густина.
 Ако неполаризована светлост

дел
упада на граничну

и
ми светл
површину под неким углом

чно
она се делом прелама и

пол ст
одбија.

о
ари
Преломни и одбојни зраци су

зо


ва н
само делимично

а
поларизовани те су им равни
поларизације под углом од 90
степени.
Брустеров закон
 Одбијена светлост је потпуно поларизована
када је између преломног и одбијеног зрака
90 степени.
 Упадни угао чија је одбијена светлост
потпуно поларизивана назива се брустеров
угао. закон преламања светлости

потпуна поларизација светлости

упадни угао
релативни индекс
Брустеров преламања
закон
 Двојно преламање светлости
Висок степен поларизације показује исландски калцид
(дволомац), када се предмет посматра кроз овај кристал он
изгледа удвојено.

равни
осциловања
а) су међусобно
нормалне, у
свим осталим
правцимасе
апсорбују
б)

Када природан зрак наиђе на кристал раздваја се на 2 крака (а и б) Зрак

а) прелама се по закону преламања светлости и он је обичан
(“нормалан”), а за зрак б) не важи закон и он је необичан
(“ненормалан”) . Опричке осе кристала су правци у којима нема двојног
преламања и дуж којих се оба зрака простиру истом брзином (ако постоји
само један такав правац то је једноосни кристал), а главни пресек
 Обичан зрак је поларизован у равни главног
пресека, а необичан у равни нормалној на
раван главног пресека.
 Овај калцит је изотропна средина за обичан
зрак, а анизотропна за необичан.
 Његова брзина необичног зрака увек је већа од
брзине обичног, осим када су има брзине
једнаке.
 Обични зраци се више ломе јер им је индекс
преламања једнак количнику брзине светлости
у вакууму и некој средини.
 Сви овакви кристали називају су једноосно
негативни кристали.
 Постоје и једноосни позитивни кристали као
што је кварц.
Николова призма
 Двојнопреломни кристали се не могу
непосредно користити за поларизацију и због
тога се од њих праве поларизационе призме.
 Николова призма – никол, израђује се од
исландског калцита на специфичан начин.
 Помоћу никола добија се линеарно поларизован
светлосни зрак било које таласне дужине.
 Ове призме се најчешће користе као
поларизатори и анализатори код
поларизационих апарата, полариметара.

паралелопипед од ког настаје никол

Оптички активне супстанције
 Супстанције које имају својство да обрћу раван
осциловања поларизоване светлости.
 При проласку кроз овакве супстанције раван
осциловања светлости обрће се око правца њеног
кретања за угао, пропорционалан путу који
светлост прође кроз супстанцију.
 Полариметар, који се користи за одређивање
процента оптички активних супстанција, ради
управо на сличном принципу.
састоји се из две
Николове
плоче, а на
средини је
оптички
активна
супстанција
 Казаљка диска поставњена је у нулти положај
онда кад нема супстанције и видно поље
окулатора је тамно.
 Када додамо ствар за анализу, раван
поларизације ће се обрнути за одрећени угао и
видно поље окулатора неће бити потпуно
тамно.
 Када се обрне друга призма видно поље постаје
поново тамно и тада на диску очитавамо угао
обртања.
 Полариметар за мерење шећера у крви или
мокраћи назива се сахариметар.
 За хистолошка проучавања примењује се
поларизациони микроскоп.
 Тотална рефлексија светлости
Догађа се само када светлост прелази из оптички гушће у оптички
ређу средину.

б)
а) в)
г)

гранични
угао

На примеру а) Али на слици б) видимо да Догодиће се и да је за неки

видимо да ако ако зрак упада под неким упадни угао преломни
светлост упада углом, доћиће до угао прав. Такав угао је
нормално на преламања од нормалу под гранични угао. (слика в).
граничну другим углом. Када се Ако је упадни угао већи
површину, правац повећава упадни угао, светлосни зрак се тотално
кретања се не мења. повећава се и преломни. одбија и враћа у исту
 закон
индекс преламања ваздуха
преламања
светлости индекс преламања воде

општи случај јер је индекс преламања воде 1

вредносна
таблица
 Потпуно унутрашње одбијање нашло је примену
код оптичких инструмената, али и код оптичких
каблова, јер нема великог губитка светлости, а кроз
оптички кабл се могу, на великим удаљеностиима,
пренеосити информације (неки лик) или светлост.
 Оптички каблови се највише користе у
медицинској ендоскопији – посматрању
унутрашњости организма.
 Постоје гастроскопи, колоноскопи и бронхоскопи.
 Ови каблови су омогућили и веома ефикасан,
економичан и квалитетан пренос гласа, видео
записа и дигиталних података на веома велике
удаљености тако да су изазвали велику
текнолошку револуцију у телекомуникацији.

оптички кабл
тотална
рефлекција
светлости у
призми
 И фатаморгане су последица тоталне рефлексије.
За време топлих месеци, тло се може угрејати до
висохих температура, што загрева и приземне
слојеве ваздуха, чинећи да густина тог слоја
ваздуха буде другачија. Зраци сунца падају на тло
под углом и постепено се заокрећу навише јер
улазе у из оптички гушће у оптички ређу
средину.
 Због тога човек на удаљености види виртуелну
слику.

фатаморгана
 Дисперзија светлости
Знамо да се брзина у вакууму не мења, алу у
другим оптичким средина брзина светлости
зависи од таласне дужине, односно индекс
преламања дужине једнак је количнику брзине
светлости у вакууму и брзине светлости средине
коју посматрамо.
Али да ли брзина светлости зависи или не од
таласне дужине, односно да ли различите таласне
дужине имају исте индексе преламања.
Експериментално је доказано да зависе, али да су
разлике индекса веома мале.
Уопштено, индекс преламања (угао скретања) је обрнуто пропорционалан
таласној дужини светлости. Услед овога при преламању светлости на
граричним површинама долази до растављања светлости по таласним
дужинама – дисперзије светлости.

Спектар узрокован дисперзијом беле (дневне) светлости при

преламању кроз прозрачну средину је дисперзиони спектар. (црвена
светлост скреће под најмањим углом, а љубичаста под највећим)
 Дисперзиони спектар светлости
најмањ
а фр е к ф
енција

на
јв ећ
аф
ре
к фе
нц
иј а

гледи са дисперзиојом светлости највише се обављају помоћу стаклене призм

Као што видимо на слици примењен је Њутнов оглед. Сноп беле
светлости усмерен је на једну од бочних страна тростране стаклене
призме. Када зрак пролази кроз призму, он се два пута прелама, на
уласку и на изласку. Када зрак изађе из призме ми видимо на застору
спектар беле светлости (дугине боје).

Спектар беле светлости који се добија призмом нема јасно

контурисане боје већ је градација од црвене до љубичасте боје у
континуитету.
Дисперзиони угао је угао измећусветлосних зрака граничник боја.

Експериментално је доказано да светлост исте таласне дужине

нема нема исти угао скретања, када су призме од различитог
материјала, а исте величине. Ово условљава различите ширине
спектра светлости и разне вредности индекса преламања.
 На слици видимо да светлост упада под
једним углом на једну страну приме, на
другу под рдугим углом, а излази под
трећим.
Након изласка из призме зрак је скренуо за угао
𝛿 у односу на упадни зрак. То је угао
преламања.

видимо са слике
ако ово важи
можемо доказати да
је угао преламања
најмањи угао преламања
ако је угао
призме
релативно
мали , биће и
угао
преламања

+
закон о
преламању
светлости Минимални угао скретања
светлосног зрака
Са појавом дисперзије срећемо се и у природи. Дисперзијом Сунчеве
светлости на воденим капљицама настаје дуга. Кишна кап понаша се као
призма и тако добијамо примарну или секундарну дугу.
Примарна настаје услед једноструке рефлексије, видљива је под углом од 42
степена, зраци кроз капљицу пролазе одозго на доле и са горње стране је
црвена, а са доње љубичаста.
Код секунарне је све обрнуто, настаје услед двоструке рефлексије и видљива
је под углом од 51 степена, ређе се примећује јер јој је интензитет мањи.
Код дуге је важан угао посматрања, а не даљина капи.
Битно је да знамо да када би дошло до дисперзије при уласку светлости из
свемира (вакуума) небески свод имао би боје дугиног спектра.
Презентацију припремила: Анђела Јокнић