САЛИЦИЛНА

Милопш КИСЕЛИНА
Алфировић
 Салицилна киселина  је бета хидроксилна киселина

 Формула: C6H4(OH)COOH
ХЕМИЈСКИ САСТАВ
САЛИЦИЛНИХ
КИСЕЛИНА
 Јавља се у форми безбојних кристала и слабо је растворљива у води.
Хемијски је слична активној компоненти аспирина (ацетилсалицилној
киселини) и главна је сировина за његову производњу.
БИЉНИ ХОРМОН

 Салицилна киселина је фенолни фитохормон, а има улогу у расту и

развоју биљака, фотосинтези, транспирацији, апсорпцији и транспорту
јона. Такође, индукује специфичне промене у анатомији листа и
структури хлоропласта. Учествује и у ендогеној сигнализацији, као
посредник у одбрани биљке од патогена. Сигнал за одбрану од патогена
се може пренети са једне биљке на другу помоћу испарљивог естра
салицилне киселине, метил салицилата.
ПРОИЗВОДЊА
 Салицилна киселина је органска киселина која настаје биосинтезом из
аминокиселине фенилаланина.

 Натријум салицилат се добија реакцијом натријум фенолата (натријумове

соли фенола) са угљен-диоксидом на високом притиску (100 атм) и
температури (390 К) (тзв. Колбе–Шмитова реакција). Закишељавањем
продукта сумпорном киселином добија се салицилна киселина:

 Она се може се добити хидролизом аспирина (ацетилсалицилне киселине)

или из метил салицилата са јаком киселином или базом.
МЕДИЦИНСКА И КОЗМЕТИЧКА
УПОТРЕБА
 Најдуже позната употреба салицилне киселине је лечење грознице,
болова и упала. Салицилна киселина је главни састојак многих производа
за негу коже, као што су производи за третман акни, псоријазе, жуљева,
кератозе и брадавица.

 У модерној медицини, салицилна киселина и њени деривати се користе

као састојци рубефацијентних производа. На пример, метил салицилат се
користи као линимент за олакшавање бола у зглобовима и мишићима, а
холин салицилат се топикално примењује за олакшавање бола
узрокованог афтни чиревима.
  Аспирин или ацетилсалицилна
киселина (лат. Acidum acetylsalicylicum)
АСПИРИН је лек из породице салицилата, који се
често користи против блажих болова,
као антипиретик (против грознице), и
против запаљења.
 У малим дозама делује као анти-агрегацијски лек (умањује
агрегацију тромбоцита), па се користи у
секундарној превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од
најсвестранијих лекова у медицини, и један од најстаријих (прва употреба
лекова сличних аспирину забележена је у Античкој Грчкој). Почетни
материјал потребан за синтезу аспирина, салицилна киселина, је
релативно јефтин, јер се може добити
процесом карбоксилације фенола са угљен-диоксидом. У индустријској
производњи аспирина најчешће се користи процес естерификације.
 Аспирин је један од првих лекова из групе нестероидних антиупалних
лекова. Салицилати сачињавају мањи део те групе. Многи од њих имају
сличне ефекте и инхибирају синтезу циклооксигеназе као свој основни
механизам деловања. Данас је аспирин још увек један од
најраспрострањенијих лекова у свету, са отприлике 40.000 тона
потрошње сваке године. 

 Због повезаности аспирина и Рејевог синдрома, аспирин се више не

користи за контролисање симптома налик грипу код деце до 12 година 
ХЕМИЈСКИ САСТАВ
АСПИРИНА
 Дуготрајна употреба аспирина у малим дозама неповратно блокира
стварање тромбоксана А2 у тромбоцитима, што производи инхибиторни
ефекат на агрегацију тромбоцита, што се користи у секундарној
превенцији инфаркта миокарда, можданог удара или стварања крвних
угрушака код особа које су изложене том ризику. У Србији су у ту сврху
регистровани лекови који садрже 100 мг ацетилсалицилне киселине.
Високе дозе аспирина се такође дају одмах након акутног срчаног удара
УПОТРЕБА- БОЛ

 Аспирин је ефикасан против потмулог и сталног бола. Он није ефикасан

против болова изазваних мишићним грчевима, надимањима, мучнином у
желуцу и акутном иритацијом коже. Највише проучавани пример је бол
након операције попут вађења зуба, за коју је највиша дозвољена доза
аспирина (од 1 г) еквивалентна 1 граму парацетамола, 60 мг кодеина и 5
мг оксикодона. Комбинација аспирина и кофеина, у општем случају,
омогућава веће ублажавање бола од самог аспирина. Аспирин у виду
шумећих таблета или прашка ублажава бол много брже од аспирина у
виду таблета (15-30 минута наспрам 45-60 минута). 
 Судећи по мета-анализама клиничких експеримената у вези менструалних болова,
аспирин показује вишу ефикасност од плацеба, али слабију од ибупрофена или
напроксена, мада се највећа доза аспирина није користила при овим
експериментима. Аутори су закључили да ибупрофен има најповољнији однос
користи и ризика. 
 Аспирин не олакшава болове настале током бициклистичких вежби, док је кофеин
изненађујуће био веома ефикасан. Слично томе, аспирин, кодеин или парацетамол
нису били бољи од плацеба код мишићних болова након вежбања. 
 Аспирин је један од најчешће кориштених лекова при третману благих и умјерених
болова, укључујући мигрену и грозницу. Често се комбинује са другим лековима из
групе нестероидних антиупалних лекова и опиоидним аналгетицима при третману
умерених и јаких болова. 
 У високим дозама, аспирин и други салицилати се користе при третману реуматске
грознице, реуматоидног артритиса и других упалних стања зглобова и костију. У
мањим дозама, аспирин (и његови еквиваленти као калцијум карбасалат) такође
спречавају настајање крвних угрушака и доказано смањују појаву акутних
исхемичних напада и нестабилне ангине пекторис код мушкараца, а може бити
кориштен и профилактично. Такође се користи при третману перикардитиса, болести
коронарних артерија и акутних инфаркта миокарда. Мање дозе аспирина су
препоручене у превенцији можданог удара и инфаркта код пацијената са срчаним
болестима. Код особа које немају присутне срчане проблеме, аспирин нема такво
деловање. Међутим, препоручљиво је да се у предоперативном поступку код
пацијената са срчаним болестима при операцији бајпаса прекине с давањем аспирина
најмање 7 дана пре саме операције, јер се тиме значајно умањује крварење у
постоперативном периоду 
ГЛАВОБОЉА

 Аспирин је један од најосновнијих лекова који се користе у лечењу мигрене,

при чему је код 50 до 60% случајева забележено позитивно деловање. Његова
ефикасност се може поредити са суматриптаном, новијим леком на бази
триптана (трговачки назив Имитрекс) и другим аналгетицима попут
парацетамола (ацетаминофена) или ибупрофена. Комбинација аспирина,
парацетамола и кофеина (ексцедрина) даје чак и боље резултате. При
третману главобоља и мигрене, ова формулација делује далеко боље него
било која од те три компоненте узимане одовојено, боље него ибупрофен те
боље него суматриптан. Слично као и код других лекова против мигрене,
препоручено је да се користи аспирин код почетних знакова главобоље
пошто се тај начин користио и у компаративним студијским експериментима
 Аспирин ублажава бол код 60 до 75% пацијената са епизодним тензијама
главобоље. Он је у истој равни са парацетамолом у том смислу, осим што се
код аспирина чешће јављају нежељени ефекти у систему за варење.
Компаративни студијски експерименти указују да метамизол и ибупрофен
могу ублажити бол брже од аспирина, али се примећују значајне разлике 2
сата након употребе. Комбинација аспирина, парацетамола и кофеина је и
даље ефективнија, али уз негативније посљедице у виду стомачних тегоба,
нервозе и вртоглавице.

 Постоје докази да су ниске дозе аспирина корисне за умањење појаве

мигрена код подложних особа.
 ПРЕВЕНЦИЈА СРЧАНИХ И
МОЖДАНИХ УДАРА 

 Постоје две дистинктне форме употребе аспирина за спречавање

кардиоваскуларних појава: примарна превенција и секундарна
превенција. Примарна превенција је усресређена на умањење појаве
можданих и срчаних удара опште популације особа са дијагнозом
срчаних или васкуларних проблема. Секундарна превенција се бави
пацијентима оболелим од кардиоваскуларних обољења.
 За особе без кардиоваскуларних проблема, корисност коришћења аспири
на није разјашњена.
У испитивањима примарне превенције, аспирин је умањио свеукупну пој
аву срчаних напада и исхемијских удара за једну десетину референтне вр
едности. Међутим, пошто су те појаве ретке, апсолутна редукција њихово
г степена је ниска: са 0,57% на 0,51% годишње. Осим тога, ризици од хем
орагијских удара и гастроинтестиналног крварења скоро потпуно поништ
авају корисност аспирина. Из ових примарних превентивних испитивања 
произилази да аспирин нема утицаја на степен морталитета. Даља испити
вања су у прогресу
 Експерти имају подељена мишљења у погледу употребе аспирина за
примарну превенција, која би се могла остварити уврштавањем аспирина
у комбинацију лекова (полипилулу) за општу популацију. Уместо тога
препоручује се доношење индивидуалних одлука, базираних на процени
предстојећег ризика и опредељењу пацијената.
НЕЖЕЉЕНА ДЕЈСТВА И
КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ

 Велике дозе салицилата, односно производа метаболизма аспирина, могу

да узрокују тинитус (зујање у ушима). Ови резултати су засновани на
експериментима на мишевима. До тога долази путем деловања
арахидонске киселине и каскаде НМДА рецептора
РЕЈЕВ СИНДРОМ

 Рејев синдром је тешка болест коју карактерише акутна енцефалопатија и

масна јетра. Може се јавити код деце или млађих особа којима је даван
аспирин против грознице и других болести или инфекција. Од 1981. од 1997.
године, 1207 случајева Рејевог синдрома је откривено у САД код пацијената
до 18 година старости. Од свих пацијената, њих 93% је три седмице раније
показивало симптоме овог синдрома, углавном у виду респираторних
инфекција, оспица или дијареје. Код 81,9% деце, чија испитивања су
објављена, биле су пронађене одређене количине салицилата. Након што су
надлежни органи у САД објавили да постоји веза између Рејевог синдрома и
узимања аспирина, предузете су одређене мере којима се спречава употреба
аспирина код свих особа испод 19 година које показују знакове грознице.
 Литература:
 Хемија 1, уџбеник за први разред гимназије - Татјана Недељковић
 па Интернет извори:
 https://sr.wikipedia.org/sr/Salicilna_kiselina
 https://sr.wikipedia.org/sr-el/Аспирин