О композицији

• - пробајте и видите
• Доместик: кир Стефан Србин
• Година компоновања: око 1459.
• Језик: црквенословенски језик руске редакције
• Штампана у Београду 1935. године у књизи Опште појање, Стевана
Стојановића Мокрањца, стр. 424-426
Текст

• Пробајте и видите како је благ Господ!

говорећи алилуја алилуја опет
• Причасна песма за литургију пређеосвећених дарова, псалм 34.8
• Грчки текст:
γεύσασθε καὶ ἴδετε ὅτι χρηστὸς ὁ κύριος μακάριος ἀνήρ ὃς ἐλπίζει ἐπ᾽ αὐτόν
Опште информације о рукопису
• Рукопис је био у инвентару Народне библиотеке у Београду (бр. 93,
ХV век, ф. 288г, глас I) који је уништен у бомбардовању Београда 6.
априла 1941.
• Фотографија рукописа се налази у Архиву САНУ, Београд, бр. VII/433
(упор. II део сл. 3)
• Рукопис постоји и у Атинској Народној библиотеци, бр. 928, ф. 140v,
са краја ХV века
Опис рукописа
• У десној маргини τu αυτu - ,, од истог’’ (кир Стефан Србин)
• Испод записа је ознака за глас (I / први аутентични по грчкој
номенклатури)
• Песма почиње на средини стране са великим иницијалом Г, изнад ког
је исто ознака за глас
• Испод главног грчког стиха је написан, црвеним тушем, текст 148
псалма (αἰνεῗτε τὸν κύριον), која је уобичајена недељна причасна
песма
• Између ова два текста је уметнут српскословенски превод псалма 34:8
Примена
• Певана је као причасна песма на литургији пређеосвећених дарова
• Али и на литиргији Св. Јована Златоустог недељом, на грчком када је
на исту мелодију певан псалм 148:1 (αἰνεῗτε τὸν κύριον)
• На литургији пређеосвећених дарова језик текста је варирао од броја
верника (Грка или Срба)
Диференцијација атинског и београдског
рукописа
• Мелодија је скоро идентична
• Осим што је крај атинског рукописа обогаћен вишебројним
мелизмима на алилуја, предпоставља се да се он надовезивао на
уништени београдски рукописи ф.288v
• Опис, поређење и транскрипцију атинског рукописа је објавио А.
Јаковљевић
Ортографска анализа
• Χρηστὸς / χρἴστὸς (благ)
• Ово је честа појава код грчких преписивача
• На основу других палеографских података закључено је да су оба
рукописа преписивали српски преписивачи
АНАЛИЗА
глас: први
глас: први

иницијалис: d1
глас: први

иницијалис: d1

финалис: a1
Мелодијски амбитус: c1-c2 (d2)
Упоришни тон
(тон мелoдијске доминанте): а
Карактеристични интервали: ч5 + м3 која образује
малу ,,прекинуту’’1 септиму , ч4

1
по Д. Стефановићу
Мелодијске одлике: појава секвенци до 2 до 4 тона
Однос мелодије и текста:
превасходно мелизматичан са појединим
полусилабичним и силабичним изговором
Примећује се
уобичајеина техника где
се на дугим мелизмима
додају слогови
(а-ха-ли-ки-лу-и-ја;
ха-ли-ки-лу-и-ја)
На крају псаламског
стиха
интерполирана је
грчка реч леге
(говорити), док је
после алилује
интерполирана
грчка реч палин
(опет). Обе речи
имају узлазни
тонски низ од d1 – а1.
Шема формула: А а B C A’ c D B C a c D

Одсек D представља финалну формулу

Хијерархија у обележавању формула
Најупечатљивији

Мало слово означава део

формуле, његову утврђену
мање изражајну варијанту

Апостроф уз слово означава делимично варирање основне формуле

Хијерархија у обележавању формула
Најупечатљивији

Мало слово означава део

формуле, његову утврђену
мање изражајну варијанту
Крај