Јохан Хајнрих Песталоци

(1746-1827)

Јохан Хајнрих Песталоци
(Johann Heinrich Pestalozzi) је


швајцарски педагог, мислилац
и хуманиста, представник
младе револуционарне
буржоазије Швајцарске, који је
исказао своје педагошке
погледе на оригиналан начин,
како у теоријском, тако и у
практичном смислу.
 Педагошки погледи Песталоција у великој мјери се
темеље на педагошким идејама Жан Жака Русоа,
класичној немачкој филозофији и идејама Кантове
филозофије.

 Снажан утицај на педагошки рад Песталоција имао је
тежак положај сељака и њихова заосталост у
образовању. Познат је по доброчинству, јер је на свом
имању основао дом за сирочад. Песталоци је заговарао
природно учење засновано на љубави и човјечности, па
велики значај придаје васпитачима и учитељима,
истичући да је њихова улога пружање љубави и
подршке дјеци, како би се осјећала сигурно.
 Више од 50 година свог живота посветио је одгоју и
образовању дјеце. Називају га "творцем дјечјег
краљевства".
Како Гертруда учи
своју дјецу
Године 1801. Песталоци је изложио своје
идеје о образовању у књизи „Како
Гертруда учи своју дјецу“. Сматрао је да
дијете треба да учи крећући се „од
лакшег ка тежем“, и да дјеци не треба
пружати готова знања него пружити
прилику да сама сазнају кроз личну
активност.
У овом дјелу, Песталоци излаже своје
погледе на васпитање и наставу до
којих је постепено дошао својим
личним искуством.
 Дјело је написано без строго научног излагања, у виду
писама којих има четрнаест, а она су упућена његовом
пријатељу Генеру. У прва три писма Песталоци говори о
свом животу и својим васпитним плановима. Закључио је да


свака права васпитна настава мора да се "измами" из саме
дјеце, и у њима да се роди. Видио је снагу људске природе и
њене особине.
 Песталоци закључује да би требало да развој интелектуалних
способности буде предмет само једног дијела образовања, а
прави циљ треба да буде цио „моралан човјек“, моралан
човјек чини добро и воли, његови поступци се темеље на
вјери и оставља своју себичност по страни кад год је то
могуће. Песталоци је увијек поредио човјека са дрветом: дух
дрвета је концентрисан у његовом сјемену, коријење и гране
се шире, расту лишће и плодови, а његова унутрашња
природа се никада не мијења нити губи. За разлику од
дрвета, које од зиме и вјетра, или лошег и доброг тла не може
побјећи, човјек је слободан и може сам одлучити у којој мјери
ће прихватати или одолијевати спољашњим утицајима.
 Значај Песталоцијевог рада огледа се и у томе што је захтјевао
познавање психологије дјетета. С обзиром да је свако дијете
различито, наставу би требало прилагодити могућностима сваког
ученика. Истиче значај васпитања преко три задатка: васпитање срца
(морално васпитање); васпитање руке (физичко и радно);

васпитање главе (интелектуално васпитање).
 Песталоци је генерацијама које су долазиле оставио знање и омогућио
напредак. Његове педагошке идеје оставиле су утицај на модерно
образовање.