ЗНАЧАЈ ПРОТЕИНА ЗА

ОРГАНИЗАЦИЈУ
НАСЛЕДНОГ
МАТЕРИЈАЛА У
ЋЕЛИЈИ
Структура протеина: примарна стуктура протеина
слична је примарној структури ДНК и РНК. Све
три врсте једињења су полимери у облику ланаца.

Протеини су изграђени од амино-киселина

(мономери) повезаних пептидним везама у
полипептидни ланац.
Осим примарне, протеини имају и просторну
стуктуру- секундарну, терцијарну, а неки имају
кватернарну.
Просторна структура протеина је организовање
полипептидног ланца у простору тако да заузме
најстабилнији облик. Прво се између амино-
киселина у полипетидном ланцу образују
водоничне везе , што доводи до формирања
секундарне структуре протеина.

Тако се формирају два најчешћа просторна облика

алфа завојница и бета плоча.
Сваки полипептидни ланац добија следећи ниво
просторне организације – терцијарну структуру.
Према облику разликујемо 2 основне врсте
протеина:
а) фибриларни ( издуженог облика, градивни
протеини (кератин, колаген у кожи, ноктима, коси)
б)глобуларни (лоптастог облика, ензими, хормони и
антитела)
Квартернарну структуру имају протеини
изграђени од два полипептидна ланца или више, а
сваки тих ланаца има терцијарну структуру. Такву
грађу има хемоглобин који је грађен од 2
субјединице од којих свака има 2 ланца.
Протеини су у организму присутни у великој
количини и веома су битни за живот ћелије и
организма.
 Просторна организација ДНК у ћелији еукариота
-Осим примарне и секундарне структуре, ДНК је
организована и у тродимензионалном простору у
ћелији.
- У једру еукариотске ћелије ДНК је чврсто везана за
протеине, између две деобе (у интерфази) наследни
материјал је декондензован, распоређен је по целом
једру у виду влакна и назива се хроматин. Када
започне митоза, хроматинска влакна се кондезују и
тада хромозоми постану уочљиви. Најбоље се
уочавају током метафазе ћелијске деобе.
 Хроматин еукариота састоји се од ДНК (око 35%),
протеина (око 60%) и мале количине РНК (5%).
 Протеини хроматина сврставају се у две класе

а)хистоне (њихова улога је у образовању структуре

хроматина и паковању (кондезовању) огромне дужине
ДНК у једро. Кондезовање почиње формирањем
нуклеозома. Када се изолује из нуклеуса, хроматин се
види као перласта структура. Перле представљају
ДНК намотану око осам молекула хистона и називају
се нуклеозоми. Овим се само ДНК привидно скраћује
око шест пута, али то није довољно.Зато се врши
спирализација петљи што омогућава скраћивање
ДНК толико да се може спаковати у хроматиде.
 Хистони су заслужни:

 -за раздвајање ДНК молекула током деобе

 -заштиту ДНК од разарајућег дејства ензима
 -регулацију експресије (активности) гена
 Емигенетика- област која изучава промене у
активностима гена (спољашња средина и болести).
Један од механизама који мења активност гена су
епигенетичке промене на хистонима, те промене могу
бити изазване неким факторима средине (загађење
ваздуха, исхрана, изложеност пестицидима)
б)нехистонски протеини- то су ензими и различити
регулатори који учествују у процесима репликације,
транскрипције, у активирању гена.
Ћелија обавља све своје функције за време интерфазе,
тада се у њој налази хроматин у виду мреже
хроматинских влакана.
-На хроматину се могу разликовати два дела:
А) еухроматин- који је мање кондезован и ту се налазе
активни гени који у некој ћелији врше функције
Б) хетерохроматин-који је више кондензован и садржи
неактивне гене
Овако посебна организација хроматина доприноси
разлици између ћелија. Сваки тип ћелија има
специфичан распоред и специфичну количину
ехроматина и хетерохроматина.
Резултат је да се ћелије међусобно разликују по
функцији, метаболизму и облику у зависности од
тога који су гени у њима активни.