Rađanje opere: Italija

Prof. dr Ira Prodanov, 2020.

Izvori:
M. Bukofcer: Music in Baroque Era, New York,
London, 1947;
Claude Palisca: Baroque music, New Jersey,
1968;
Majkl Робинсон: Опера пре Моцарта, Београд,
2004;
Andras Batta: Opera, Koeln, Koehnemann,
1999.
J. Andreis: Povijest glazbe, Zagreb, 1980.
www.baroquemusic.org
Preteče
 Misteriji – od lat. ministerium ili sacra rappresentazione (kasni
oblik liturgijske drame), 14. – 16. vek
 Svetovne majske igre – maggi
 Pozorišni interludijumi u međučinovima dramskih predstava
 Pastorale sentimentalne drame gde su reč i ton povezani
 Teme – mitologija, iz istorije Antike
 madrigalska komedija iz 16. veka , šaljive teme, horsko delo
gde se izdvajaju sola (često i iza scene – manipulacija
prostorom, hor u ulozi orkestra, pr. Orakio Vekio L’Amfiparnaso,
Modena 1654)
 Monodijske numere (Izdanje Gulia Caccinija - Le nuove musice
iz 1602, Firenca – prvi primeri monodijskog stila, 12 madrigala i
10 arija)
 Termin OPERA IN MUSICA – muzičko delo!
 https://www.youtube.com/watch?v=SbdpfOPJNFQ (the consort
of musicke ohime Monteverdi)
Opera u Firenci
 Osnivanje kamerati (I - 1576 – 1582, više rasprave o antičkoj
nauci i umetnosti; U Grovu se tvrdi da se već ovde rađa opera –
Galileo, Kačini, Peri!?)
 Firentinska kamerata (1590, prva opera na tekst O. Rinučinija
Dafne, muzika – J. Peri, izv. 1594. kod grofa Korsija; Grove: izv.
1597?)
 Druga opera istih autora Euridika iz 1600, a komponovali su je i
Kačini, Galjano...
 Uzor – recitovano pevanje iz grč. tragedije i franc. dvorski balet
gde je tekst bio veoma važan.
 Prve opere: jednolično pevano-recitovane – stile rečitativo, ili
stile rappresentativo, uz BC i mali instr. ansambl iza
scene+hor+ev. plesne numere
Jakopo Peri: Euridika

 Prva sačuvana opera – prokomponovana opera u 1

činu
 Predgovor (melodija mora da prati govor reči, slično i
sa drugim operama tog vremena)
 Nema predigru odn. uvertiru, fanfare označavaju
početak, uloga Prologa koji priča sadržaj kao u
antičkoj tragediji
 Instr. ansambl neodređenog broja, uglavnom gudači
(tek će Monteverdi utvrditi gudače kao osnovu
orkestra)
 Sadržaj: smena pastoralnih scena i onih gde dominira
lik Orfeja
Jakopo Peri: Euridika
 Partitura nema podelu ni na činove ni na numere
 Arije u zaokruženom smislu još nema
 Horovi su madrigali
 Orkestar: klavsen, lire, bas laute, kitarone, solo flaute
– antička aulodija?
 Partitura je zapravo skica onoga što će se izvesti
(izvođačima je sugerisano da “dodaju” kolorature
izvijanjem glasa)
 Nedostatak ove opere: beskrajni rečitativi
Naslovna strana Perijeve Euridike
Prolog iz Perijeve Euridike (obratiti pažnju na partituru
koja sadrži samo baso kontinuo i glas!)
Jakopo Peri: Euridika
 Likovi: Orfej, Euridika, nimfe, pastiri, Pluton, hor
senki
 Poneki odseci najavljuju numeričku podelu: hor –
solo – hor – solo isl.
 Nastupi 2 nimfe sa horom, 2 nimfe sa pastirom –
budući ansambli u operi
 Učešće svih na kraju = budući finale
 U izvođenju prve opere izgleda su učestvovali i
članovi kamerate – grof Korsi
 K. Monteverdi (1567, Cremona – 1643, Rim):
Orfej

 Po prethodnim “kalupima”
napravio snažnu muzičku dramu
 Opere: Orfeo (1607), Arijana
(1608), Povratak Odiseja u
domovinu (1641), Krunisanje
Popeje (1642)
 Najava buffo opere u numerama
sluge u Krunisanju Popeje
 Monteverdijeva opera
 Rečitativi: živi i pokretni, puno modulacija,
secco (uz pratnju basa continua)
 Usavršava operski orkestar: izbalansiran odnos
gudača i duvača, koloristički efekti u skladu sa
radnjom, prvi uveo tremolo, pizzicato
 Operu otvara instr. uvod - tokata!
 Bez numera, no postoje najave u Orfejevoj
ariji ili u nastupima solo – hor – solo – hor o
budućoj numeričkoj koncepciji
 Orfej
 Uzor mu je bio dramski komad Anđela Poliziana Fabula
d’Orfeo izveden krajem 15. veka u dvorcu grofa Gonzage
(bilo je i pevanih delova!).
 Monteverdijev libretista Alesandro Striđio više se ugledao
na taj tekst, nego na Perijevu Euridiku
 Kod Perija Pluto vraća Orfeju Euridiku bez uslova, dok kod
Striđia on mora da se bori za nju; Kod Perija su skoro
stalno svi na sceni, kod Striđia broj učesnika varira: Orfej
je od početka do kraja prisutan, a okolni karakteri su tu da
prikažu njegovo stanje – na početku svi plaču sa njim kad
Euridika umre, ali na kraju je on sam!
 Ključne scene Striđio piše rimovano – npr. Orfej ispred
Hada
 Orfej
 Već uvodna himna Apolonu (Orfejevom ocu) ima konture
cikličnosti (solo-hor-solo-hor itd) u kome izdržan basov ton
u gudačima jeste simbol njegove upornosti, muzike lire
(koja se tada smatrala gudačkim instrumentom!)
 Novina ove opere ogleda se u IV činu, “Qual onor di te fia
degno”, kada Orfej izvodi Euridiku iz Hada – tu je ritmički
ostinato bas koji imitira njegove korake.
 Muzika odslikava dešavanja na sceni i u numeri Possente
spirto u III činu, gde se Orfej muzikom “dodvorava” čuvaru
Hada. Bogatstvo instrumentalnog parta ukazuje na ideju
da instrumenti mogu da dočaraju vanmuzička značenja-
ponašanja. Kada Orfej govori o sebi (1, 4 strofa) svira
violina, ali kad govori o smrti u 2. tu su limeni duvači, kada
govori o raju u 3. strofi – harfa.
Orfej – naslovna strana
 Instrumenti

 Trube koje je koristio, tek

Cesti ponovo uvodi 1667 u
Il Pom d’oro
 Na nekoliko mesta upisano
da sviraju “svi”
 Iako traži 4 trombona, u 3.
činu upisano 5 trombona
Izvođenje

 Jasnost teksta
 Sloboda u obogaćivanju melodijske
linije, često nad koronom – čuvena
barokna improvizacija iz instr. muzike
Orfej - praizvođenje 24. februar, 1607.

 La Musica - Prolog: - Giovanni Gualberto Magli

sopran-kastrat
 Orfeo: tenor? Francesco Rasi
 Euridice: sopran-kastrat Giovanni Maria Bacchini
 Silvia, the messenger: sopran - mezzo sopran
 Speranza: sopran Giovanni Gualberto Magli
 Caronte: bas
 Proserpina: sopran Giovanni Gualberto Magli
 Plutone: bas
 Apolo, tenor
 Nimfe, pastiri, podzemni duhovi, Bahantkinje
Sadržaj Orfeja – antički mit
 Prolog na početku objašnjava snagu muzike
 5 činova! (1.čin – svadba, 2. tragični događaj,
Orfejeva odluka da ode u podzemni svet; 3. čin –
Orfejev odlazak; 4. čin – podzemlje, Proserpina,
Plutova žena nagovara muža da pusti supružnike; 5.
čin – tragedija, po jednoj verziji Orfej ide u nebo, po
drugoj ga rastržu Bahantkinje)
 Toccata, uvodna muzika, ponavlja se i u toku opere i
objedinjuje je
 2. čin završava riternellom iz prologa
 3. čin, vrhunac – arija Orfeja Possente spirto, čin
završava jedinim nastupom hora i “sinfoniom” sa
početka
 5. čin počinje ritornellom iz prologa
 Barokna opera
 Muzičko scensko delo – numere
 Uvertira (B-L-B)
 Rečitativ: secco ili accompagnato
 Arije: da capo od napuljske opere, prima donna,
primo uomo - kastrat
 Ansambli: retki, najpre pevanje iste deonice zajedno,
zatim paralelne 3, tek kasnije osamostaljeni glasovi
 Hor: brzo izbačen zbog finansiranja
 Balet: brzo izbačen zbog finansiranja
 Značaj scenografije i scenskih efekata
 Značaj libretiste (Apostolo Zeno, Pijetro Metastazio) i
okoštala libreta po tačno utvrđenim pravilima.
Scenografija Cestijeve Zlatne
jabuke
Burnančinijeva scenografija za
Cestijevu operu Zlatna jabuka