ПОЕЗИЈА И ПРОЗА ЗА ДЕЦУ

РАНОГ УЗРАСТА
ПРОЗНЕ ВРСТЕ КОЈЕ НАЈЧЕШЋЕ
КОРИСТИМО У ВРТИЋУ
 Бајка
 Прича о животињама
 Реалистичка прича из дечјег живота
БАЈКА И ФАНТАСТИЧНА ПРИЧА
 Бајка је прозна врста која која садржи елементе
чудесног.
 Усмена бајка има правила по којима се гради сиже.
 Ауторска бајка може припадати другој врсти
фантастике (фантастици у ужем смислу, чудном).
• фантастична прича.
 Бајком се често назива алегоријска прича која
привидно прича о чудесним бићима, а бави се
људима.
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА УСМЕНЕ БАЈКЕ

 Дете се увек идентификује с главним јунаком бајке

или чудесне приче.
 Сукоб с противником, али и скупљање помагача у
том сукобу задовољава (често несвесне) дечје
психолошке и социјалне потребе.
 Васпитач мора да то изрази кроз говорну
интерпретацију и разговор с децом.
 Усмена бајка не може и не треба бити
бесконфликтна прича.
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ФАНТАСТИЧНЕ И
АЛЕГОРИЈСКЕ ПРИЧЕ
 Фантастична и алегоријска прича често се подводе
под бајку.
 Код фантастичне приче у интерпретацији ваља
водити рачуна о неизвесности и напетости која она
доноси.
 Код алегоријске приче васпитач треба да посредује
тумачењу алегорије – препознавању.
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА

 У причама о животињама животиње имају и људске

и животињске особине.
 То одговара анимистичком мишљењу деце на
млађим узрастима.
 У причама о животињама окупља се животињска
дружина.
 То одговара дечјим социјалним потребама.
РЕАЛИСТИЧКА ПРИЧА ИЗ ДЕЧЈЕГ ЖИВОТА
 Дете све приче (и бајке, и приче о животињама)
доживљава као приче о себи.
 Ипак, реалистичка прича показује га (или неког
сличног њему) у свету који је његов или сличан
ономе у коме живи.
 Реалистичка прича активира дубље и комплексније
стварно дечје искуство.
 Она помаже деци да изађу из егоцентричне
позиције.
КАКО СЕ КОРИСТЕ БАЈКЕ И ПРИЧЕ У
ВРТИЋУ
 Могу бити посебно интерпретиране:
• Зато што су уметнички вредно књижевно дело
• Зато што су примамљиве деци.
 Дуже и сложеније бајке и приче можемо читати
деци пред спавање (у наставцима).
 Дужа и сложенија дела могу бити основ за
целокупни васпитно-образовни рад у једном
периоду.
 Могу се користити и као провокација и као
интегративни део различитих других активности.
КАКО ПРИСТУПИТИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ
КЊИЖЕВНОСТИ
 Васпитач треба да има сопствени уметнички
доживљај.
 Треба да познаје битне жанровске карактарестике
дела које интерпретира.
 Треба да познаје дечју интерпретативну заједницу
којој се обраћа.

Васпитач никада сам не интерпретира књижевно

дело.
Он се укључује у интерпретативну заједницу коју
чине деца.
Дело се увек интерпретира - заједно.
ЗАГОНЕТАЊЕ У ВРТИЋУ

 Вербалне загонетке почивају на метафори

• нису погодне за децу млађег узраста.

 Загонетање је у вртићу много распрострањеније

од решавања вербалних загонетки:
• коришћење пантомиме,
• чаробне вреће (кутије),
• погађање загонетних слика,
• необичних звукова...
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПЕСМЕ
У ДЕЧЈЕМ ВРТИЋУ
ПЕСМА ЗА ДЕЦУ
 Дело за децу у стиху у коме је сажето приказан
неки догађај, однос или осећање најчешће се
назива песмом за децу.
 Песма за децу, што се тиче дужине, нема
формалну границу, али дужи облици се могу
смтрати епско-лирском врстом: поемом,
баладом, бајком у стиховима.
ПРИПОВЕДНОСТ ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
 Песма за децу није нужно лирска
• не носи нужно осећања.
 Она је често причица или мини-драма.
 Може бити опис игре, или игра.
 Често је шаљива, па је најсроднија
хумористичкој поезији.
 С лирском поезијом дели ритам, еуфонију,
необичне слике, „сувишак значења“.
 Понекад може бити и права лирска песма.
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
 Васпитач треба да сагледа песму у целини и
препозна њену тему.
 Васпитач треба да препозна и естетске
вредности песме – сугестију, осећања, игру коју
песма доноси.
 Васпитач треба да открије где се у језику песме
крију естетске вредности.
ВАСПИТАЧ КАО ПОСРЕДНИК И ЧЛАН
ИНТЕРПРЕТАТИВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
 Васпитач треба да зна или слути како песму
доживљава дечја интерпретативна заједница.
 Васпитач своје развијено виђење песме треба да
посредује деци.
 Васпитач не сме да намеће своје виђење песме.
 Може да га брани и да га проверава код деце.
 Он мора да се „учлани“ у дечју
интерпретативну заједницу.
ЗАДАТАК ЗА ВЕЖБЕ

Током раног детињста сигурно су вам читали различите

песме, бајке, приче... Ваш је задатак да се сетите с
којим сте књижевним текстом прво дошли у додир.
Ко вам је читао, причао? У којој прилици, на који
начин? Које књижевно дело из тог периода вам је
омиљено?
Поделите своје прво “читалачко” искуство.

Задатак пошаљите асистенткињи мср Ирини Дамјанов

најкасније до 30. 4. 2020. на мејл адресу
damjanovirina@gmail.com