Hiperkinetiki sindrom

Pre nego to definiemo ovu pojavu potrebno je da propratimo dilemu oko same terminologije, jer ovaj sindrom ima veliki broj drugih naziva u literaturi: hiperaktivo dete, dete sa perceptivnim poremeajima, dete sa specijalnim problemima u uenju, ili oni nazivi koji ukazuju da je uzrok hiperkinetikog sindroma organski poremeaj mozga - minimalni neuroloki poremeaj, minimalni neuroloki hendikep, minimalna disfunkcija mozga, nestabilnost psihomotorike. U stranoj literature se navodi kao ADHD Attention Deficit Hyperactivity Disorder, ili ADD - Attention Deficit Disorder. Kada kaemo razvojni hiperkinetiki sindrom mislimo na kliniku sliku dece sa povienom impulsivnou, hiperkinetikim ponaanjem, rasutom panjom i neuspenou u koli.Time smo odredili da se ona javlja kao pojava razvoja, da se kao takva razvojem prevazilazi (odnosno moe prevazii) i da se ne moe meati sa hiperkinetikim oblicima ponaanja koji nastaju usled ozleda CNS-a, encefalitinih oboljenja i td. Razvojni hiperkinetiki sindrom javlja se na mlaem kolskom uzrastu, u okviru porodice, tumai kao ,,detinjastost ili se dovodi u vezu sa nekim slinim oblikom ponaanja u detinjstvu drugih lanova porodice ili ire familije.Tek kada dete poe u predkolsku ustanovu ili osnovnu kolu neuobiajeno ponaanje sa svojim oblicima odnosa u grupi zabrine roditelje i vaspitae. Ova deca su uvek vedre naravi, osmehnuta i u stalnom su pokretu.Pokret im je obino usmeren ka nekom koga obavetavaju o onome to su zapazili, ija im je panja potrebna da bi im neto saoptili, bez obzira na objektivne okolnosti.To su ona deca koja u predkolsim ustanovama privlae panju svojim preteranim nemirlukom, tre kroz hodnike,zaklanjaju se iza zavese,ometaju drugu decu da spavaju, remete svaku organizovanu aktivnost u grupi, i ire.Pokreu na nered i druge. Ne pokazuju interesovanje, a moda i sposobnost za vrenje preciznih aktivnosti u manipulativnom polju. Sa tekoama slau kulu od kockica, prave figure od plastelina ili organizuju disciplinovan grafomotorni niz. To su ona deca koja se stalno vrte na asu, ustaju da proetaju po razredu da vide ta se to desilo na ulici, podvlae se pod klupu dok se predaje neka nova lekcija i sl. Ako se takvom detetu obraate neposredno onda se odrava neki vid normalne konverzacije, saradnje, odgovaranja,obavljanja zadataka. Kad nastavnik odrava govorni kontakt samo sa detetom njegova panja je usmerena u okviru tog kontakta.Kada nastavnik ne razgovara vie sa njim nego sa celim razredom, panja se vie ne usmerava ka toj temi nego ka nekome, na primer, sluajnom zvuku koji dopire sa ulice, sa hodnika, nekom svetlucanju prozora, ka nekom drugu kako bi mu saoptio neto to je zapazio i td, ime se udaljava od atmosfere kojoj je pripadao,remetei je, privlaei panju drugih, optereujui okolinu svojim potrebama i stavovima .U grupi su ova deca uvek interesantna samo dotle dok ometaju organizovani pedagoki rad, dok izigravaju ,,klovna za druge.To esto dosadi drugoj deci kada se udube u neke svoje odnose i igre koje zahtevaju organizovanu,,radnu,, atmosferu.Na odmoru, hiperkinetiko dete, po pravilu, izjuri u dvorite i uputi se ka grupama dece u dvorizu.Oni imaju potrebu za decom, ali im se prikljue nekoj grupi tamo nastaje nered. Ili se grupa razie, uz ono ,,opet nam je pokvario igtu ili ga geupa istera. Takvo dete ne pokazuje da se rastuilo. Moda

e se naljutiti na tren, da bi nastavilo da se ali, trii nekoj drugoj grupi, da se negde na kratko i ukljui, ali je ono uvek u stvari usamljeno i neprihvaeno. Klinika slika Na kongresu u Londonu 1969 g. posveenom ovom problemu utvreno je da sve opisane klinike slike mogu svesti na sledee etiri osobine ili simptoma: poremeaj panje, poviena potreba za pokretom i kretanjem, impulsivnost i slab uspeh u koli. Hiperkinetski sindrom, kako je ovde definisan, moe se svesti na puku disharmoninost u razvoju struktura psihomotorike i linosti deteta u celini. Odnos deteta prema realnosti odgovara uzrastu od 2 do 3 godine. Na tom uzrastu jo uvek ga motivie na akciju svaka novina koju opaa, prekidajui njegovu prethodnu usmerenost panje i prethodnu aktivnost. Poremeaj panje Panja je sloena aktivnost. Ona moe biti usmerena, prebaena, vezana, rasporeenja, podeljena ili odrana. Panja hiperaktivnog deteta je znatno oteenja i pokazuje specifinosti koje upravo nedvosmisleno odreuju, u saglasnosti sa klinikom slikom, hiperkinetski poremeaj, odnosno poremeaj s deficitom panje. Panja je uvek ograniena izvesnim vremenskim intervalima, a kod ove dece je taj period veoma kratak, jer usled unutranjih i spoljanjih stimulusa njena stalnost se smanjuje, a poveava njena vigilnost.Usled ove nesposobnosti da se panja odri, javljaju se problemi tokom uenja kao i u svakodnevnoj komunikaciji. Dete nije skoncentrisano na aktivnosti i okolinu, ne posveuje panju detaljima i pravi greke zbog povrnosti, ne prati uputstva,ne moe da zavri domai zadatak, gubi stvari i zaboravno je.Panja dakle postoji, ali je kratkotrajna i odreena onim najdominantnijim, sasvim konretnim draima koji toga trena dominiraju njegovim poljem opaanja. Hiperkineza - oznaava preteranu pokretljivost i motornu nesmirenost. Dete koje ispoljava ovaj simptom je u stalnom pokretu, nemirno je. Dete je stalno u pokretu,trese rukama, nogama,vrpolji se, preterano tri. Motorika ove dece pokazuje odreene specifinosti. Iako su neumorna u tranju, skakanju, zadirkivanju, neobino se brzo zamaraju kada treba da rade organizovane psihomotorne aktivnosti.Organizovano ritmiko hodanje, ,,mariranje, zamara ih neuporedivo rano, pre nego drugu decu. Od svake psihomotorne aktivnosti koja je organizovana i koja je zadata brzo odustaju pod izgovorom da ih zamara.Hiperkineza se moe manifestovati i kroz preteranu govorljivost, dezorganizovano miljenje. Imulsivnost - Pod terminom impulsivnost podrazumeva se nesposobnost deteta da razmisli pre nego to neto uradi. Deca sa hiperkinetikim sindromom odlikuju smanjena kontrola inpulsa i reaguju bez preteranog razmiljanja o posledicama svoji postupaka. esto ,,stravaju,, s odgovorima i pre nego to je postavljeno pitanje; imaju tekoe sa ekanjem reda; prekidaju ili ometaju druge (npr. upadaju u razgovor ili igru). Usled motornog nemira esto nastaje poremeaj na relaciji sa ostalom kolskom decom. Frustabilnost ove dece je velika, kao i impulsivnost, interes za bilo koji predmet je kratkotrajan to doprinosi njihovoj nestabilnosti, a potom i nesposobnosti da uspostavlje dublji emocionalne veze sa svojim drugovima. Poznato je da kod ove dece ee nailazimo na emocionalne devijacije i anksioznost nego to je to sluaj kod tipine dece, to jo vie doprinosi nemogunosti dobre

socijalizacije. U osnovi emocionalnih problema nalazi se njihova velika impulsivnost. Poznati deji psihijatar Tajlor kae da osnova opstanka uspostavljanje reda meu signalima. Kliniko iskustvo i istraivanje jasno su pokazala da je osnovni problem hiperkinetike dece nemogunost inhibicije impulsivnog odgovora,bilo u toku nekog zadatka ili u nekoj drutvenoj situaciji kada se zahteva fokusiran, promiljen, organizovan i samousmeren napor. Uspeh u koli ove dece je uvek ispod mogunosti, a to je najee lo uspeh.Slab uspeh najee postiu deca ija je inteligencija negde oko poseka ili ispod proseka.Problem hiperkinetikog ponaanja ne dovodi se u vezu sa nerazvijenou inteligencije.Ovi oblici ponaanja prate i decu u okviru mentalne retardacije kao i onu sa visokom sposobnostima saznajne organizovanosti. Uzrok poremeaja je jo uve nepoznat i oekuju su dalja sistematska istraivanja, ali mogui uzroci lee u prematuritetu, nekim genetskim iniocima koji odreuju razvoj fukcija i struktura linosti, kao i itavom nizi spoljnih inilaca koje moemo samo da predpostavimo. Na looj biolokoj osnovi lako dolazi do izraaja i upliva nepovoljnih psiholokih faktora poev od neadekvatne rane majinske nege, traumatskih iskustava, nepovoljne porodine klime, i sl. Kakve su prognoze za budunost ? Ako se na vreme otkrije poremeaj i otpone leenje prognoze su sledee: do 12 godina je rano oekivati poboljanje; do 14 -15 godina smanjuje se preterana, nekontrolisana aktivnost, do kraja srednje kole znatno se snizi impulsivnost, a pomanjkanje panje e poslednje nestati, mada e se u ovoj ili onoj meri zadrati do kraja ivota. Kako se lei? Kada se postavi dijagnoza, postavlja se pitanje leenja. U leenju hiperkinetskog poremeaja koriste se farmakoterapija, psihosocijlna terapija i integrativni pristupi Na Zapadu, a naroito u SAD, sindrom ADHD uglavnom se lei medikamentima.Meu strunjacima postoji saglasnost da se ovakvom tretmanu pristupi tek onda kad su tegobe tako intezivne da nita drugo ne pomae.Osim medikamenata primenjuju se fiskultura,psihoterapija, uenje socijalnih vetina, individualna i porodina psihoterapija. Do danas ne postoji tretman koji razreava pojavu razvojnog hiperkinetikog sindroma. Moemo ga terapiskim postupkom smanjiti, nekad kod pojedinca i razreiti, ali naini razreavanja u pojedinim sluajevima na znai da e on biti efikasan i kod drugih.Mogua je primena medikamenata, ali pre svega veoma je vano izvoditi vebe reedukacije psihomotorike i relaksacije (vebe poznavanja tela, lateralizovanosti, prepoznavanja drugog, vebe kontrole impulsivnosti, vebe koordinacije pokreta). Neophodno je naravno oganizovati saradnju sa roditeljima ove dece kao i sa kolskim i predkolskim ustanovama koje ova deca pohaaju. Klasina slika sindroma se gubi najdalje do 15 godine ivota im sindromom koja imaju za cilj da utvrde etiologiju nastanka poremeaja, psihosomatske osobine dece sa hiperkinetskim sindromom i najefikasniju terapiju za leenje i ublaavanje simptoma poremeaja. Hiperaktivna deca imaju naruenu razmenu kateholamina, grupe jedinjenja koja imaju vanu ulogu neurotransmitera u mnogim vitalnim funkcijama organizma: oni u telu imaju mnogo noradrenalina i adrenalina. Ti hormoni se lue kod zdravih osoba onda kada su pod stresom.,,Zaliheovih jedinjenja mogu da se potroe fizikom aktivnou. Zato se ovoj deci preporuuje dugotrajna ravnomerna fizika aktivnost: plivanje, tranje,skijanje,dugotrejno peaenje, vonja bicikla.Strunjaci takoe preporuuju roditeljima da naue svoje nemirne mezimce kako de se opuste. Autogeni trening pomae hiperaktivnoj deci da se oslobode psihike napetosti i poveaju koncentraciju. Tinejdere treba usmeravati ka meditaciji kako bi svesno usmerili panju na sadanji trenutak. Meditacija sniava aktivnost simpatikog nervnog sistema i

prisiljava organizam da proizvodi manje adrenalina, da se opusti i i smanji napetost.Roditelji treba da pohvale svog nemirka uvek kada on to zaslui, a rei ,,ne,, i ,,ne moe,, treba izbegavati: ako elite neto da mu zabranite bolje da mu skrenete panju na neto drugo.I trudite se da vi sami budete smireniji, obraaj te se nemirku tihim glasom,skoro apatom.To nije lako, jer roditelji hiperaktivne dece koji s njima provode mnogo vremena, naroito majke, esto su pod velikim stresom i njima samima je neophodna pomo psihoterapeuta. Primetili ste da vaeg maliana ne dri mesto, vrpolji se, nemiran je, stalno nekud juri, svuda se penje, kad s nekim razgovarate, svaki as vam upada u re. O emu se radi. Prvi put je ovako ponaanje opisao nemaki lekar Hajnrih Hofman 1845. godine u svojoj knjizi ,,Nemirni Filip. Iako nam kod takve dece prvo upada u oi njihov nemirluk i injenica da su stalno u pokretu, glavni simptom bolesti ipak nije to, ve kratki periodi panje: dete ne moe ni nata da se usresredi- bilo da je to igra, uenje ili gledanje televizije. Lekari ovu patologiju nazivaju sindromom pomanjkanja panje s hiperaktvnou ili sindromom ADHD ( eng. Attention Deficit Hyperactivity Disorder).Takvi maliani nemaju povredu mozga, ve pate od manjeg funkcionalnog rastrojstva centralnog nervnog sistema. Iako jo nije objanjeno zato, poremeaj od etiri do devet puta ee sree kod deaka nego kod devojica. Najae dolazi do izraaja od 6 do 12 godine.Kasnije se problem iz medicinskog i pedagokog pretvara u socijalni:poto ne postiu uspeh u koli i s obzirom na to da kod kue zbog bezobrazluka dobijaju uke i grdnje, takva deca se sve gore ponaaju. Kad krene u kolu,,nemirni Filip,, nije u stanju da se koncentrie due od 5 do 15 minuta..Zatim se njegov mozak 3 do 7 minuta odmara, prikupljajui energiju i snagu za naredni radni ciklus.Za to vreme on se bavi sporednim stvarima i ne reaguje na rei uliteljice.Potom se njegova umna aktivnost ponovo uspostavlja i on prati gradivo narednih 5 do 15 minuta, posle ega se ponovo iskljuuje i tako u nedogled.On moe da zadri u glavi samo neveliki broj informacija, a veinu novih podataka brzo zaboravlja.Slabo mu je i dugorono pamenje.Teko uspeva da savlada itnje, pisanje i raunanje, ali ne zato to ima nii koeficijent inteligencije, ve zato to ne moe da se koncentrie. Sa sedam godina takav malian nije spreman za kolu, jer kod njega jo nisu sazrele vie modane funkcije. On stalno uri, besciljno hvata razne predmete, poinje da radi zadatak ne sasluavi do kraja uiteljicu.prsima konstantno lupka po stolu, klati se na stolici ili mlatara nogama. U razgovoru skae sa teme na temu ,ima tikove, pravi grimase i nepotrebne, nepovezane pokrete.Od 68 odsto takve dece ima naruen san, a 40 odsto mokri u krevet.Malian je impulsivan,brzo se uzbudi i agresivan je.Pati od stalne unutranje napetosti i u trenutku menja raspoloenje. Zaostaje u psihikom razvoju za vrnjacima, ali eli da komanduje i rukovodi. Drugima postavlja previe zahteva i zato nema mnogo prijatelja. Gardner i Brand (Gardner et. al. 2002; Brand, et. al., 2002) preporuuju posebne pristupe i savete kako pomoi deci sa hiperkinetskim sindromom: - postavite jasna pravila u razredu detetu sa hiperkinetskim poremeajem treba obezbediti strukturiranu situaciju i jasne granice; - strukturirajte okolinu tako da dete uspeno zavri zadatak stavite naglasak na ono to dete moe da uini pre nego na ono to ne moe; - deca sa poremeajem panje i hiperaktivnou imaju manje tekoa ako su klupe u razredu poreane klasino, u redovima, pa se preporuuje da dete sedi u prvom redu, blizu uitelja, dalje od buke (ne pored vrata i ulinog prozora);

- korisno je ako kraj deteta sa tekoom sedi dete koje je dobar model (naravno ako to nije prezahtevno za dete tipine populacije), a ako je dete sa hiperkinetskim sindromom suvie nemirno, preporuuje se da sedi samo u klupi; - pohvalite trud koji dete ulae; ako dete grei, objasnite mu ta ne valja, ne grdite ga i uvek pokaite ta i kako da treba da uini ili mu pomozite da doe do reenja, a i tada ga obavezno pohvalite; - pismene zadatke skratite, ali to uinite nenapadno i ne istiite pred razredom detetova ogranienja, menjajte zadatke i varirajte teke i lake; - korisno je ako uitelj kontinuirano usmerava detetovu panju verbalno i neverbalno (pokaite detetu prstom u knjizi mesto gde se ita, pogledajte da li sledi zadatke u kontrolnom radu, da li uspeva da prepie s table ono to ste za njega predvideli); - ako vidite da mu je panja odlutala, priite i lagano ga dodirnite po ramenu; - uposlite ga malim zadacima da razbijete monotoniju i omoguite mu ciljano kretanje (zamolite ga da opere suner, donese kredu i sl); - svoje izlaganje obogatite priama, slikama, filmovima, audio-materijalima; - detetu koje ima tekoe dajte jednostavne, konkretne upute i proverite da li vas je razumelo pitajte ga da ponovi ta od njega traite, ne ismevajte ga i ne grdite ako nije razumelo objasnite mu ponovo na jednostavniji nain, podstiite dete da aktivno uestvuje na asu kako biste mu zadrali panju...