Transportni-Uredjaji Knjiga

UNI UBEOGRADU
SIobodan B. Tosie
TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA
MASINSKI FAKULTET
lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU
Beograd, 19,99.
Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf.
TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA
I izdanjc
Recenzenti:
Prof. dr h. c.Dragulin Popovic
Prof. dr Davor Ostric
.lzdavac:
MASINSKIF AKULTET
Univerziieta u Beogradu
Beograd, 27. Marta br. 80
tel. (011) 3370-760
fax. (tif1 y 337Q.-364
;;.. '0 .-
Za izdavaca:
Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof.
Urednik:
Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor
Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost
Masinskog fakulteta u Beogradu
Tiraz: 200 primeraka
Stampa:
Stamparija "PREMIS"
Beograd, Cerska 70
tel: (011) 423-778
fax: (011) 414-684
. ISBN 86-7083-34S-X
ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc.
Sva prava zadrzava izdavac i autor
III
PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//izlC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa /e Kao rezlIflallllq;/1z
J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii11 i lIIenonlzdllla za
lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og
follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70
Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' ..
Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI
i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so
J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni
IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli
Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU
zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao
titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za
oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1 se
OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log
Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll
Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je
Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la
hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0
OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I dllirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit
J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz
pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea
pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a;
ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II
za/edll/L'J:/ll'ld
Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i
PIOPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll,
.i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;.
d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 171-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli
lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI
K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m;
saobraco/u lid
Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// Ila Mafli/SKOIJl
j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se
PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10 .Ie II /
dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli
lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'lJpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu
.A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If.
pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. )opII1Ve/l21p'OglaF(ja
sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila
Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.
IV
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA" i I'lIC/;IIc'l"oJ(
.ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I.
u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!l pil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill
pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr'/1t7I1,'2";'("/If'
j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i
illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/
Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/
MT J.TtVil j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze
OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{'
poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle.
i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz 1/
lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1
lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu
bl Oi'iZ SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,to pO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!,
Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1
Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll
o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj
obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio
Inlel Ila ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz
ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{
;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo
Si..(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt.
KIllo A'f(li:(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{
7
1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-('
tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I!
ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI
::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl
1/01'0 bllclejof J.TI/ilielll(je
26.07..1999. l(od. AliI or
Beograd
v
IZVOD lZ RECENZIJE
... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen
slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja,
raZl'(lja, projrkiOl.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema
Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta.
/'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407),
jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak
liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar
os nov nih j)()jmol'a.
Knjiga je podeljena na dc/a.
Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje
udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski
fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne
inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17.
Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti
ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg
transporla It induslriji i mdars[\II.
Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7
poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije
transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im
napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima.
Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora
krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja.
Drugi deo obrac1/1je ople leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage
pogonskog mot ora, reenja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme
kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date
su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata
Iransporlera.
Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip
Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja,
prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja
slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih
./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te
namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'Ofc"nja.
Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm
orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la.
Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in
transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori.
Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini
(::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri,
Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog
lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska recnja, mplode proraru))G1'anja
kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja,
Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora
i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U
sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i
rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,
VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla
poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja
trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja
silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih
sklopova i specific'nih elemcllala.
Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala
specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora,
specifii'ne kOllslrukcije za opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje
matcrijala korisli sUa gral'liocije.
Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i
prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova
autora.
Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog -
kolosei'llog lranspOrla u ree/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u
induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila inskog lransporla kao i
pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim maillama - lokomulivama primelljcnim u
mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente
proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i
vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih
komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .'
U celonz rukopisu nilsl:Jvi r podnas/()vi su dati na jedinslveni a
podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa
udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na
jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za
lampu i sa tehnic'ke sl/ane.
Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)'
oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim
zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. nazi vi struG'ne kategorije - procesi, maille, i
uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO koriL'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je
sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i
dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci.
Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s
lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti
samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu
primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a.
Knjiga u cefini predslavlja doprinos obogadvanju udibcnic'kc i
uopte slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 naem jeziku u
oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo uvek veoma oskudno
zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za
sludente Mainskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u
praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu,
gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju
maina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se
svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima.
Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet
Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.
30.07.1999.god
Beograd
Recenzenli
SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J
f
.rana
1. UVODNA RAZMATRANJA ............................................................. ; .. , .. 3
1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog .
2.
transporta, podela i oblasti primene ........................................... , .... 3
1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .'
ncprckidnog dejstva ................................................................ : .... , ..... 28
1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili
ureaaja ................................................................................ , .......... : ..... 31
1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli
tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... , ................. ,: ..... 33
1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35
OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43
2.1
2.3
2.4
2.5
kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog
deJstva .................................................................................................. 43
Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46
Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa
savitljivim vucnim elementom ............. ..................................... , ...... 49
Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62
Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
VII
VIII
IX
2.5.1 OpravdanostpTimene transportera Sc7 ....... 67
4. PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160
2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II
4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160
sredini ... ..................................................................... , ............. 71 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161
2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161
2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162
2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 4.2.3 Proracun fJansportera .. ....................................................... 168
2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177
lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77
4.4 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180
Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181
lancem .................................................................................................. R2
Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181
4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184
2.7
3.
TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93
4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186
3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93
4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186
3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102
3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje
vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110
3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114
3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120
3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128
3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134
3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135
3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137
3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta
pogona trakastog transportera .................................................... 140
3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera
3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi .............................. 143
3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje
krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147
3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje
veiikih nagiba ...................................................................... 148
5. GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190
5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190
5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192
5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri .............................. 192
5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194
5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197
5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201
5.3.1 Opste napomcnc i parametri .............................................. 201
5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205
5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206
5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207
5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207
5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210
5.4.3 Proracun transportera ...... ................................................... 211
5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm
strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212
5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport u g J ~ q ..... 214
3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni
5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215
iskop materijaia tia .............................................................. 151 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215
3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157 552 EJementi transportera ......................................................... 218
553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219
x
XI
5.6 Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne
mctalne strugotinc ............................................................................ 220
8.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera
i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima
sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259
8.4.1 Ople napomcnc .................................................................. 259
8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264
8.5 KoracajuCi transporteri ................................. , .......... c 267
8.5.1 Ople napomene .................................................................. 267
8.5.2 Elementi transportera ............................................... i... ....... 271
6. GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI
TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222
6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222
6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223
6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223
6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225
6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225
6.3 Koficasti transporteri ...................................................................... 227
6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227
6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229
6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232
6.4 Transporteri Ijuljhskart .................................................................... :233
65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235
6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236
9. ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I
I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272
9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272
9.2 Koficasti elcvatori ................................................................. ........ , ... 273
9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273
9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... ........ : ............ 276
9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282
9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289
9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296
9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297
7. VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240
7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240
9.5 Elevatori sa (ljuljaskari) .................................... : ......... 300
7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244
9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama !
7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301
9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala .
lZ kohca clevatora ................................................................... : .......... 307
8. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA
I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250
8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250
9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313
8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje 10. ZA VOJNI TRANSPORTERI ...................................................... , .......... 316
tereta .................................................................................................. 252
10.1 Oblici i oblasti primene .......................................................... : ......... 316
8.2.1 Optc 11apoIllcne .................................................................. 252
10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317
8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254
10.3 Vertikalni transporteri .............................................. , ...................... 321
8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255
lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325
11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329
11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329
11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331
11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. , ....... 334
8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256
8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256
8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257
8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258
XII
XIII
11.4 Vibracioni transporteri .................................................................... 337
15. BUNKERI, BUNKERA, BUNKERSKI
11.4.1 Osnovni fipovi................................ .............. ..... ............. 337 DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO
11.4.2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{
PRETGV ARNE RADOVE .................................................................... 435
rada vibracionih transportera.. ........... .............. .. .. 340 15.1 Bunkeri .............................................................................................. 435
11.4.3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<.,j'Jorteli ....... 343 15.2 Latvaraci hunkcra ............................................................................ 440
11.4.4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri ............................ ........ 363 15.3 Dodavaci ............................................................................................ 444
15.4 Pomoeni uredaji za utovarno - pretovarne radove
pri prenosenju materijala ................................................................. 451
15.4.1 Opste karakft.:ri,tlke i vrstc konstmkcija .......................... 451
l:l.4.2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L,{ov3ra
matenjaia dodavac(1 ............................................................. 454
12. V ALJKASTI TRANSPORTER!... .......................................................... 367
12.1 Osnovne podele ................................................................................ 367
12.2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ............................................... 368
12.2.1 Tipovi konstmkcij(1 .............................................................. 368
12.2.2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera ................................ 373
15.4.3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia
12.3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri ...................................................... 376 b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa
12.3.1 VJ:5te i opste napomene ..................................................... 376
'- '
priti,k(1jllCim dobosem ........................................................ 461
13. HIDRAULICNI TRANSPORTERI ....................................................... 385
16. ZICAR.F ....................................................................................................... 465
13.1 Opsta razmatranja ............................................................................ 385
16.1 Osnovne napomene .......................................................................... 465
13.2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja ..................................... 387
16.2 Objekti i uredaji zicara ..................................................................... 467
13.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih
16.2.1 Utovarna stanic(1 .................................................................. 467
transportnih uredaja ......................................................................... 389 16.2.2 J<;tovarna st(1nica .................................................................. 469
13.4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) .......... 391 16.3 Vagoneti ............................................................................................ 470
16.4 Ugaone stanice .................................................................................. 474
16.5 Stubovi zicare .................................................................................... 474
16.6 Uzad kod zicara ................................................................................ 476
16.6.1 Nosece ute ............................................................................ 476
16.6.2 Vucno llze ............................................................................. 477
16.7 Os nove proracuna dvouzetnih 7,icara ............................................ .478
14. V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT. .................................... 395
14.1 Opilte napomene ............................................................................... 395
14.2 Osnovne sheme i klasifikacija .................................. ; ...................... 397
14.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u
zbijenom, gustom sloju ..................................................................... 399
14.4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja .................. 402
16.8 PUlnicke zicare .................................................................................. 486
16.9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi
pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ............ 487
14.5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) .................... 414
14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) .......................................................... 424
14.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim
naCinom istovara ............................................................................... 426
17. GRA VIT ACIONI TRANSPORTERI .................................................... 493
14.8 Pneumatski islovar materijala ......................................................... 431
17.1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene .............................................. 493
14.9 Pneumatski podizaCi materijala ..................................................... 432
17.2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!.vni kliznice ......................... 494
.
17.2.1 Vi;ste plimene konstrukclja ... : ............................................ 494
XIV
17.2.2 ZJcbovi kao uLred;yi za gra viladono spustanje _
n1aterijala .............................................................................. 49)
17.2.3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia ....................... 496
172.4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica ................... 501
17.2.5 vJ.ijkasle za VOjilC kliznice -
roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia ......................................... 502
17.2.6 Glalke zavojne kliznice ....................................................... 504
17.3 Proracun gravitacionih kliznica ....................................................... 508
17.3.1 ProraculJ kOSlll pravolinij:.,klll kliznica
za spustanje matcriiala ........................................................ 508
17.3.2 Proracllfl z!t:bova, cevi za gra vitaciono spuiftanje
materijaJa: ... , ........................................................................... 513
17.3.3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd ............... 518
17.3.4 ProracuIl glaLkib, zdvojnih pravolJi1ijskih
i krivolinJji;J.:.ih gravitaciollih klizI1ica ................................. 524
lIDEO
MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG
ZELEZNICKOG TRANSPORTA
1. IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI
TRANSPORT MATERIJALA ................................................................ 532
1.1 Opstc napomene ............................................................................... 532
1.2 Industrijski koloseci i sine ................................................................ 534
1.3 V ozila sinskog transport a ................................................................ 549
1.4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama .............. 554
1.5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ..................... 562
1.6 Elektricne lokol1lolive ..................................................................... 563
1.7 Proracun vuce .................................................................................. 568
1.8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ......................................................... 571
2. ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT .............................................. 576
2.1 Opste napol11ene .............................................................................. 576
2.2 Transport prugom ............................................................................. 577
2.3 Vagoneti ........................................................................................... 582
XV
2.3.1 GSllovne llapomclle ............................................................ 582
2.3.2 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct.. ............................................... 583
2.3.3 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ...................................... 587
2.3.4 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata
vagoIJcta ................................................................................ 591
2.3.5 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa
podze111no111 eksploatacijo111 Tllde ................. .................... 600
2.4 Lokomotive ....................................................................................... 603
2.4.1 Gpste IJapomenc ................................................ , ................. 603
2.4.2 Kom;trukClja i proracull osnovnih masinskih.
ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive ....................... 605
2.5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ................... 618
LITERATURA ...................................................................................... ; ............ 624
REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA .......................................................... 629
IDEO
TRANSPORTNI UREDAJI
NEPREKIDNI TRANSPORT
Uvudna razmatranja 3
..
UVODNA RAZMATRANJA
1.1.
Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja nepre-
kidnog transporta, podela oblasti primene
Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta
oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne, a u cilju prenosenja velikih koliCina
razlicilih (zrnastii1, kornadnih i s1.) materijala. Ovi uredaji svojim konlinuiranim ra-
dom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac;teta bez obzira na daljinu transpor-
lovallja materijala. Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii
kod proizvodnih masina, za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc
proizvodne grane.
Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta, sa
pripadajucim elemcntima i sklopovima.
St. /.1
Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu
'1 - transportt;r sa prctuvarnim
koiicima; 2 - pn;lovarna (prcsipna)
sipka; 3 - slaci()narni (ncpokrctni)
transporter; 4 - revcr/jbilni pokrclni
transporter; 5 - most portalnc
dizalice; 6 - uradaj I.a voznju; 7 - sine
Sf. J.2
Utov(Jrivat; sa {rO!1sp()rtcrim,:l
%a utnv;l, II hrod
jarjJni: 2 - dnprcmni
tranSp(1rtcr; 3 - urcdnj zo
dizanjc; 4 - okrctni ,io (venae);
5 - pog(ln Iii ok, clilnje;
__ .... '" 6 levilk; 7 - lOCKovi:
Sf. 1.3
flO <(!name;
Cprijcmni) leva/-:,
2 obrtni slo (venae):
3 - pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia.i
za ::; - transporter sa
6 - pognr. za vnznjll
Sf. 1.4
Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J
1 c\ovoclni (prijcmni) Icvak:
2 ohrlni sln
3 - pognn za ()Orlanjc; 4 - urcuaj
za v()znju (pokrclno posloijc):
5 trnnsportcr sa lraknm;
6 pogon za voY_nju
Sf.15
Swcionarni I nCj7okrellli)
od!agati
1 - ({ovodn; (rrijcl11ni) levak:
2 obrtni stu (venae);
4 -
3 - za ()hrtanjc;
5 - iran"'purlcr sa
lrakom
SI. 1.6 a
Dodaro(:i sa trakom
1 - dovodni (prijcmni) Icvalc
2 - regulalor dcbljinc slnja;
3 lranSporlna lraka:
- povratni :1 - ufcCfaj 73
nnlczanjc; () - J1ogonski UfC{taj:
7 noscCi valjci; R - P()goJ1ski
dohos: 9 ndvndn:l
1 () 01 klnnsk i
11 pnvTalni Vr):jci
Uvodna razmatranja
fi
r
SI. 1.6 b
Puzni dodma6
5
1 - dnvotini levak: 2 - vratiln puza;
3 - rogonski urcdaj: 4 - korak
'piralc puza; 5 korito; 6 - ispllst iz
korila; 7 - korak spiraic
trallsporlnog puza: 8: - Jcyaj;
9 - srcclnji lc'i.aj (medllI6aj)
St. j.7
Sracinl1arni (ncl'okrernij
transporter :';(1 rrakOtfl
1 - d(wndni ICY,lk: 2 -
3 - iransporlna Lraki1: 4 - povratni
dobos; 5 - natczni urcdaj:
6 - pogonski urcda.i: 7 - slog sa
nosc6m vaijcima: R - pogoJ)ski
9 - odvodna sipka: 10 - siog
sa po\'rarnim valjcima: 11 - nnscc;!
konstTukcijel lTCll1<.;portcro
St. 1.8
Pokretni i rP1Trzibiini
trallsportcri sa traknlJ]
1 - dovodni (doprcmni) transporter
sa prel()v(lrnim lcvkom:
2 - prcn0sni-rcvcf;:ihilni
transporter; 3 - nlldclnik;
4 - lnwspnrlna trHka: 5 - s!ogoYi !-)(I
fl' nosc6m valjcima: 6 - povfalni
7 - rogonski rCVlT/,ihilni
urcuaj: 8 - na1c/,ni urc{j;; <
Y - noscca konstrukcij,l;
10 - tockovi; 11 - kolosck
Sf. 1.9
J(oritasti zatvorelli lUllL';ani transporter
1 - uovodni lcvak: 2 transporllli lanae:
3 - zatvorc.r1O 4 - uno; 5 - natczni urcctaj;
6 - pogonski urcdaj; 7 - ojacano k01cllU korita;
8 - uc1vudna ,!pka.
SI. l.JO
lzvo:::.nu.. vJ.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa
1 - ouvuJui zkb; 2 - skip: 3 - tockovi:
4 5 - izyozno uzc; 6 - vl)(:iica skipa;
7 nosat UZcllljw:;c: 8 - uzetll.iaca: 9 -
ure(taj (viLlo); 1U - uoscca
Sf.I.U
Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1
1 - uuvoulli lcvak; 2 - transportna traka; 3 povralui dobos;
4 - pogonski uredaj; 5 - natGznl 6 - noseCi valjci;
7 - puvfallli valjei; 8 - Iluscca konslrukcija; - urcdaj I.a
J
Sf. 1.12
Prevozni transporteri sa
Ira/Will
7
1 - prcklopni dovodni Icvak;
2 transportna traka;
3 - p()vrall1i dobos; 4 - dohos
sa unutrasnjim pogonom;
5 - Balewi uredaj; 6 noseci
vaijci; 7 p()vratni valjci;
8 - Ilut->eca konstrukcija;
9 Ilosac .sa
za dj;,anic
Sf. 1.13
Prev()zni trl1nsporter; SI1
Irakum
1 - lraIlspurlIla lraka;
2 - povraLui uobos; 3 - uobos
sa unutrasl1.iim pogunorn;
natcznl uf()(iaj; 5 - ;-,logovi
sa nosccim valjcima;
6 - povralni valjd; 7 - noseca
kUl1slrukcija; 8 - pokIelBi
nosac sa uredajcm za tlizanje
Sf. 1.14
Tml1sporleri sa c'eli(flulf1
trakotn
1 - pogonski Jobos;
2 povralni Job",;
3 - povratni lockici; 4 - noscCi
lockiCi; 5 - noseCi valjci;
6 noscca klizna pillca;
7 - nate;:n! un.:daj;
8 - pugonski urcdaj;
9 - konslrukcija;
10 - celiena lfanspurlna lraka
SI. U5
Transporter; sa ih"ol1ol1'!
IraKol11
1 - pngonski
2 povnttni
3 - noseei valjci; 4
povratni valjak; 5 natemi
urcdaj;
transportcnl; 8 Zlcana
transporlna lraka
St. 1./6
Utovarni Iransporleri
(utovarno - prerm'{lrni
transporlcri)
1 - lransrorlna 1rfl.k3;
2 - povratni
3 - dobos sa unutrHsnjim
pogooom: 4 . n,HGl':ni
urcctaj; 5 .. noseci vaUd;
6 - povratni valjci;
7 - noscCa kOl1slrukcija:
8 - podesavajuci den
9 - un_;daj %'11
rcgulisanjc visinc;
10 - urcdaj za voznjll i
dizanjc
Sf. 1./7
ufcdaj:
2 - natczni urc<1aj;
sa
3 - krivinc: 4 - kli,n!:l staza;
5 - nosaci (guraci);
6 - lransporhi lanac;
7 - konslrukcij,,; R urc(iaj
za utovar; 9 - urcdaj za
istovar
Uvodna razm,rtI'mlja
..
.... .-r
"
.. . ""'--
SI.1.18
Dvoflani tran.sporter sa
potisnil11 ipKal11{1
(pre{/wl11aj
1 - pogoDski uredaj;
2 -" na1ezni
9
3 - 1<1iI1l8._Slw;:a; 4 - krivina;
5 - transportni
6 - pOliSne ,ipkc (prci"kc);
7 - konstrukcija; 8 - kJizna
ploca; 9 ufc(1aj za utovar;
10 - urcuaj za islovar
Sf. l.19
Donji tmnsporteri sa
lanccm
1 - pogonski urcdaj;
2 - vagonc\ (kolica);
3 - zahvatni element;
4 - lanac; 5 - klizna karika;
6 - gurac; 7 - nalezni
uredaj; g - pruga, staza
(ravna); 9 - vcrtikalna
krivina; 10 - horizontalnil
krivina
Sf. 1.20
Donji (uiljebljeniJ
transporteri sa tancel11
1 - pogonski uredaj;
2 - vagoDcl (kolica);
3 - zahvatni svornjak;
4 - gurac; 5 - lanac;
6 - srcdnji urcdaj za
voznjn; 7 - natezni urcuaj;
8 - ravna 'pruga, staza;
9 - vertikalna krivinn:
10 - Ih)rizonlalna krivina;
11 - slanica
Masine i uredaji neprekiduog
transporta mogu se razvIstati u tri
osnovne grupe:
a) Transportni
vucnim elementom;
b) Transporlni
vucnog elementa;
uredaji
uredaji
c) Pomocni uredaji.
bez
a) Uredaji sa vucnim elemen-
tom premestanje tereta ostvaruiIJ <.
kretanjem beskonacne trake, lanc:a iIi
uzeta, tako da se mogu razvrstati
sledece grupe:
L Transportcre koji premeStajv
terete po horizontali iIi pod manjim
uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu','
da se primene za vertikaln6
prenosenje materijala: Postoji vise
vrsta konstruklivnih izvodenja trans-
portera, UpI.:
Sf. 1.21
Donji horizontalni lranoporteri sa lancem
1 - pogonski medal; 2 - jama (udubljcnjc);
3 - lauac; 4 - gurac; 5 - natcznl urcdaj;
6 hririzonlalna slaw (pruga)
~
1ff
' - ~ ttl 6 '-,- i -_. -
i ....... .
, , ~ - - . , , ~ ~ m... N N.
SI.1.22
Stac;unami (nepokretni) transporter; sa trakama
1 - pogollski dobos; 2 - povralni dobos; J - olklonski <lob os; 4 povralni valjei; 5 - noseCi vaIici (za
koritaste transporterc); 6 . IlOSCC; valjei (za ravall lransporter); 7 klizna ploea; 8 nalezni nreda];
9 - pogollski uredaj; 10 . noseea konslrukcija; 11 - lransporlna lraka
Uvodna razmatranja 11
Trakaste transportere, S1. 1.22, koji materijal transportuju bcskonacnom
tralcorn. Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta,'kao i zbog
rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja.
Plocaste transportere, SL 1.27, kod kojih transportovani materijal lezi na
koje su vezane za dva paralelna, beskonacna lanca. Ovim transporterima
prenose se komadni materijaii (tereti).
Grabuljaste transportere (strugaci), SI. 1.31, kojima se Jastresiti malerijal trans-
pOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan
iii dva bcskonacna vucna lanca, a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO
mala rastojanja.
SU.23
Tcleskopski lransporleri sa trakom
transportna lraka; 2 - pogonski dobos; 3 - noseCi valjei (za ravan transporter); 4 kOllslrukcija
transportera; 5 - nosda konslrukcija; 6 - vodec; valjei; 7 - iSlovama plol'a; 8 - lockov;; 9 - urcdaj za
ucvrsClvanje
'. -
SI.1.24.
Slo sa lrallsporlllom lrakom
pugollski urc:daj; 2 - nalcwi urcdaj; 3 . klizna ploea za lraku; 4 - konslrukeija; 5 - riogonski
dobos; (1 - nalczni dobos; 7 - zaslitna ograda; 8 - transporlna lraka; 9 - nzdnzni sto
12
. _______ _____ _______
SI. 1.25
Sto e".'a (';cli(no!l1
transportnom trakon7
1 - pognnski urcn-aj;
2 - natGzni uredaj; :) - kl1Z0,l
plocH za lri1ku;
4 - konstrukcija; :; - pog(]nsizi
dohos; 6 - nalc;;nr
7 - 7..3stitna ogrnda; 8 -
ccIicna lransportna traka; 9 -
uzduzni sin
Sf. 1.26
S[O .ya Zi(U110fll
trans[Jorfnom traA(}rn
1 - pogon<;ki u[u1aL
2 - natezni urcnaj; 3 - kIi'..-:nH
ploca za Lrak u:
4 - konstrukcijn: 5 - pogonski
dobns: fJ nak/ni dohos:
7 - zastitna R
z.ieana transpoTlna traka; 9
uzduzoi sto
Sf. 1.27
Plocasti tralls/7nrtcri
1 - dnvodni levak; 2 - vndCC<l
ploca; .3 - prcldornc ccllcllc
pJoCc: 3.1 - prek Jorne
cclicnc rayne p!occ; 3.2 -
prckrivnc cclicnc <.;vodaslc
plocc:
3.3. - svodastc (korit<:lS1c)
cclicnc ploce sa hocnim
stranlcama: 1-4 - lalasasic
celicnc sa bocnim
stranicamil; 4 po\'ratni
lancanici (zvc7(k); 5 -
ni1{czni urcoaj: 6 - J1ogonski
{aneBnid (zvczdc) 7 - lnnci
SCi normalnim
8 - noscca knnstrukcija
transp()rfera
Uvodl1u '->7,.,..cdr<ln
2. Elev3tore, koji mogu da se razvrstaju na:
Sf. 128
Plo{asti (krulni)
transporter!
1 - pogonski urcdaj;
2 - nalczni urcdaj: 3 - lanae:
4 - tran5portnc ploec;
5 - konlintw;nc lranspnftnc:
ploec: 6 - krivina: 7 - pruga
(5ta2a); Ii - vodica lanea;
9 noscca konslrukcija
SI.129
Prevozni tra/1,\j)orteri sa
/('[vicama
l811C1; 2 - nalezni urcLlaj
11:::\.vojnim vTctCI1nm;
3 - 1ockovi za v(1(]cnjc:
4 - uredaj za dizanjc
(rcgnlisanjc vi'1inc).
5 - deo
Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali, a
vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva).
Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno - trans-
portne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC, bale, sanduci, burad i slieno), a
za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili
koso navise, mogu se primeniti kako za dizanje, tako i za spustanjc malerijaJa. Ele-
viltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni, primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno -
transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o - transportnim
St. J.30
rtI ..rlSJ}{)j[prt sa fetvicarrkl
iii metalne)
1 - pugonski urcdaj;
2 - pug,onski iancanici;
3 nutczni Iancanici;
4 . lanei; 5 . let, 'C<;;;
() - lctvicc sa zah \ dLuim
r"brom; 7 . natczni nredaj;
8 - Iloseca
9 - vodica ;:<:\. lanac
Sf. 1.31
Grabuljasli transponeri
(slruga6)
ulazni (utovarni) otvor;
2 - zat voreno korito;
3 lanac sa skn.::pcrilna
(slruga6irnu); 4 . dno;
5 - natezlli llrcdaj;
6 - krajnji olvuri;
7 - pogonski uredaj;
8 - i:.dazlli utvor; 9 - noscCa
kOllslrukcija
uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom, koji u tom
slucaju prima materijal od elevatora, odnosno koji je hranitelj).
Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm U obliku
dzepova.
3. Visece transportcrc . konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog trans-
porta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11
jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru, odnosno na: ravanske prostorne
trallsportere. U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za
rastresite i komadne materijale. .
Sf. 1.33
.SI. 1.32'
Elevator sa kojicama
devatora; 2 obloga
cl"vailllra: 3 . nalczni "rcdaj za
traku iii lanae; 4
za lraku iii lanae; levak
(sipka); 6 plitka kofica (vcdrica);
7 . duboka kofica (vcdrica);
8 prcklapajuca korica; 9 . traka;
10 . lanae; Il . doho,; La lraku;
12 laneanik (zvt:zda)
Elevator sa /Ijihajnim koficama iii
dobos za punjcnjc; 2 . koficc (vcdricc) sa lanc<,m; 3 . vodica lanca; 4 . nalczni urcdaj;
5 "tkIons!;.; (ockovi; 6 . pogonski urcdaj; 7 - urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 - noscca
konslrukcija c!evatora; 9 - sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea
16 Transportni uredaji
SI.1.34
Elevator sa diepovima
1 - pogoI1ski uredaj; 2 natczni uredaj; 3 - pogonski toeak; 4 - natczni toeak; 5 - lanac; 6 dzcpovi;
7 - automatski urcaaj za istovar; 8 - stanica za ruen! utovar; 9 - urcctaj za automat ski utovar;
10 - povratni toeak; 11 - nosecc sipkc; 12 - kOI1strukcija
SI.1.35
Transporter (konvejer) sa veSflljkama
1 - pogonski uredaj; 2 - pogonski tocak; 3 - otklonski toeak; 4 - natezni toeak; 5 - lanac; 6 - veSaljke;
7 - noseCa konstrukcija
Uvodna razmatranja
SI.1.36
Transporteri sa kruinim tokom
17
1 - pogonski urcdaj; 2 transportni lanci; 3 ploee; 4 - pogonski laneaniei; 5 - otklonski lancanici;
6 - natczni uredaj
SI. 1.37
Kruzni vised transporteri ,
1 - pogonski uredaj; 2 - uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc; 3 - lanae; 4 - nosac; 5 - natczni uredaj;
6 - pruga, staza (ravna); 7 - vcrtikalna krivina; 8 - horizontalna krivina; 9 - dvojni uredaji za
krctanjc; 10 - ,rednj; urectaj za krctanjc (vcsalica lanea)
i
Sl.1.38
Vise((i transporteri sa vucnim lancem
1 - pogonski uredaj; 2 - uredaji za kretanjc (vdlaljkc); 3 -lanac; 4 - vucna karika; 5 - vucni lanae;
6 - vagonet (kolica); 7 - nalczni urcdaj; 8 - ravna pruga, staza; 9 - vertikalna krivina; 10 -
horizontalna krivina
SI.1.39
Vise6 krufni transporleri sa dve staze, sa vucnim lancem
1 - pogonski uredaj; 2 - urcctaj za kretanje (vesaljkc); 3 lanac; 4 - hvatac; 5 - noseca kolica;
6 - natezni urcdaj (natezna stanica); 7 - ravna pruga, slaza; 8 - skretnica; 9 - vertikalna krivina;
10 - horizontalna krivina; 11 - pruga za kretanjc lanca; 12 - pruga za kretHnje kolica (staza za teret);
13 - stanica; 14 - urcctaj za dizanje
Sl. 1.40
Zicare - Viseee iicane zeleznice
Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kreta-
njem vagoneta, S1. 1.40. Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad. Primenjuju se za
transportovanje materijala, rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare, ski liftovi) na
vrlo velika rastojanja, a koja prelaze 15 ... 20 km.
Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici)
zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament, a na drugom kraju
uze je zategnuto protivtegovima 13, preko odgovarajuCih koturova. OSlanjaju se
pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. Na krajnjim stanicama uzad se
povezuju jednosinskim stazama 1 i 5, a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske
strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta, odnosno vucnog
meta.
Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12, za koje se
prikopcavaju. Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6, na po-
gonskoj stanici, a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze
(preko kotura i tega). Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete, a pri
povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu, vucno uze se oslanja preko
koturova, kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10.
Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim
kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po
jednosinskoj stazi. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u
tacki 2, a praznih u tacki 7, tj. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze, a
otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu.
b) U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi
uredaji:
1. Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i
navrtke. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc
rastresitih materijala, a sa dYe zavojnice - za prenos kornadnih tcreta.
2. Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni, odnosno
nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. Razlikuje se tako radni i
povratni hod. Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu
nalazi, a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega, tako da se u povratnorn hodu
unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala, dobijena silorn inercijc u rad-
nom hodu.

)j
Ll_C4.m,LlJfL n
itr-tr,- .. ....
5
Sf. 1.41
7,avojni transporter (puzni)
1 - dovodni lcvak; 2 - korito; 3 - PU? sa punom spiralom; 4 - puz sa lrakaslom spiralom; 5 -
punom spiralom i lopaticama; 6 - krajnji IcZaj; 7 - pogonski ureuaj; 8 - srcdnji (meun)
9 - pokrivna ploca kori!a; 10 - ispust; 11 - korak spirale puza
SI.l.42
Puzni cevasti tramporter
sa
1 - ulazni Ievak; 2 - cev sa unutnlsnjim puzcm; 3 - IcZajni prstcn; 4 - potporni valjei; 5 - ozubljcni
venae; 6 - pogonski zupcanik; 7 - pogonski urcctaj; 8 - izlazni lcvak
Ii
'\
Uvodna razmatranja
SI.l.43
Vertikall1i !'uzni lran.lporter
1 . doyodni lcyak; 2 - pui za
uviacenje (dodavanjc);
3 - dovodni lcvak
(altcrnativno); 4 - puz za
dizanje; 5 ecvasto korito; Ii -
pogonski urcuaj;
21
Sf. 1.44
rnJI.Slc'or.IPr sa sa fancallim pogol1om
1 - meuaj; 2 - pogon; 3 - zastilnn ograda;
4 . lancanici; 5 - lransmisija; 6 - gonjcni noscCi valjak;
7 - konstrukcija
3. Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih
tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga, duz noseceg rarna.
Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn, tako sto se ohrtno kretanje sa jednog
na drugi, susedni valjak, ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna).
Sf. 1.45
Transporteri .1'0 valjcima i fJogollskom trakom
1 - pogonski urcctaj; 2 - pogooski dob08; 3 - zatczni dobos; 4 - zalezni urcctaj; 5 - pogonska traka;
6 - noseCi valjci; 7 - valjak za pritiskivanjc; 8 - urcuaj za pritiskivanjc; 9 povra!ni valjak
Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione
sile iIi rucnom silom.
SI. J .46
Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom
1 - pogonski uredaj; 2 - transmiiija; 3 - frikcioni valjci; 4 - noseCi vaJjci
SI.1.47
Transporter! sa valjcima (transportne staze)
1 - ravni deo; 2 - krivina; 3 - prcklopni deo; 4 skretnica; 5 - nosaci; 6 - yodice; 7 - granicnik;
8 - osovilla; 9 . ldaji sa kuCistern; 10 - ecv (ornotai' valjka)
S1.1.48
T ratlJportne staze na tOGYkiCima
1 - konstrukcija; 2 tockiCi; 3 - oSQvina; 4 - spojniea (vczni deo); 5 odstojnik
1
SI.1.49
Zavo}ne transportne staze sa valjcima
SI.1.50
Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom
1 - konslrnkcija; 2 - valjci; 3 . osovina; 4 - spojnica (vczni deo); 5 . konusni valjak; 6 - ravni valjak;
7 - razdc!jeni ravni valjak
4. Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i
praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove, cevi. Prednost
ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome, sto se zahvaljujuCi
savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta, odakle je
potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta - silosa, brodova, zatvorenih vagona
itd.).
SI.1.51
Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a
produzna transportna staza sa valjcima; 2 - tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa
komorom; J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima; 4 nosae sa tllckiCima; 5 -
prikljucni deo (spoljni clement); 6 !,'Tanicnik
SI.1.52
Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11
prcklopni deo; 2 - protivteg; 3 - opruga; 4 - oslonci; 5 - sarnir; 6 - dr2ac; 7 - razdvojni deo;
8 - svornjak
5. Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu, pri vaaenju,
refuliranju peska i sljunka iz reka, kao i zit masovni iskop zem:lje.
c) Pomocni ureaaji. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni
uredaji. Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i
tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi); zavojni oluci; valjkasti transporteri bez pogona
(rolganzi bez pogona, SI. 1.50); 2 - Uredaji za skladistenje materijala, kao sto su
bunked i slicno.
3. Razni tipovi zatvaraca, npr.: rucni zatvaraCi; mehaniCki zatvaraci itd.
4. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica), SI. 1.58.
5. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rna-
terijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj.
6. Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala.
Uvodna razmatranja
SI.l.53
Hiclraulicni transport
25
1 - dovodni levak; 2 - nivo vode; 3 - kana! ili korito; 4 - mlaznica za visoki pritisak vode; 5 - pumpa
----t----
SI. 1.54
Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker)
1 - zid bunkera; 2 - noseca konstrukcija; 3 - zastitna obloga; 4 - ojacani zidovi; 5 - ispusni (iz!azni)
olvor; 6 - resctka; 7 - rasterctni deo
Pogon transportera, pretovarno - transportnih uredaja (neki autori nazivaju
ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom, a primenjuju se i mo-
tori SUS. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema kon-
struktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja, postoji vise vrsta (a meau
njima i podvrsta) transportera. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih
ureaaja, kao i odgovarajuCih temperatura, uslovljavaju se i odgovarajuca resenja
tehnoloskog procesa transporta tereta. Primena odredenog transportera kao pre-
fovamo - transportnog uredaja, zavisi i od vrste materijala koji se prenosi. Tako na
primer, rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima, ili
komadna roba puznim transporterima.
26
SI.I.55
Silos
Transportni ureuaji
1 - silos sa vise celija (visecclijski silos); 2 . cilindricni silos; 3 - sa jednom .celijom viseugaoni
(mnogougaoni); 4 _ konusni deo (konus); 5 noseea konstrukcljU; 6 - ulaznr (naslpnr) otvor;
7 - kontrolni otvor; 8 izla:.mi (ispusni) olvor
Sl. 1.56
RuC<ni zarvara6 bunkera
1 - segmentni zatvarac; 2 - plocasti zalvarac; 3 - ispusni deo; 4 - scgmcnt zatvaraea (zatvarac);
5 " ploca zatvaraca; 6 _ zupcanik i zupcasta poluga; 7 vodica; 8 - lancanik i lanae za rucno
pomcranje zalvaraca; 9 lanac za rueno pomcranje
Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim
transporterima, elevatorima, plocastim (clankastim) transporterima, grabuljastim
transporterima, lancanim transporterima 1I okloPll, puznim transporterima, zavojnim
transporterima i inercijalnim, odnosno vibracionim transporterima. Razume se, .u
okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera, postoji i niz podvrsta, kOJe
imaju posebne osobenosti, kako u konstruktivnom izvodenju vucnog, odnosno rad-
nog uredaja, tako i drugill karakteristicnih delova, a sto je uslovljeno specijalnom
namenom u eksploataciji ovakvih transportera.
Uvodna razmatranja
27
2
SII.57
Mehanicki zatvaraCi bunkera
1 . scgmcntni zat varac; 2 . plocasti zatvarac; 3 - hidraulicni cilindar . pneumalski
(elektromagnclni cilindar); 4 konzola sa Iczajcm za cilindar; 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo);
6 _ segmenl zalvaraca; 7 - ploCa zatvaraca; 8 motomi pogon (moto-rcduklor); 9 - zupcantk 1
zupcasta lctva
S1.1.58
Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica)
1 _ noscCi valjci; 2 _ !chji; 3 - otklonski dobo,i; 4 - pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak); 5 - lockovi;
6 - pogon prelovarivaca; 7 - konslrukcija prelovanvaca
Transporlerima se ostvaruju pretovarno - transportni radovi, uglavnom u hori-
zontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu, pa i pU7Jli transporleri) iii kosi
transporl, dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje.
Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo
transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim (na primer
dizalice - za vertikalni transport). Pogodnosti resavanja problema prenosenja materi-
jala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu, dok se za
pogon zahteva relativno mala instalisana i u odn?su na malu
jedinicnu tezinu. Investiciona ulaganja IllSU vehka, a I troskovl odrzavanJa trans-
portera u eksploataciji nisu veliki. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera
jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi
asortiman transportovanih materijala, te da nema univerzalnih pretovarno - trans-
portnih masina. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo, tada se moze uz
odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim
pretovarno - transportnim uredajima neprekidnog, kontinuiranog dejstva.
28
Transportni uredaji
1.2.
Opste napomene 0 transportovanim materijalima
uredajima neprekidnog dejstva
Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r;cuna 0 fizicko
mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi, vlaznosti, gustini, pokretljivosti i vez-
rest.ica, ponasanju na mrazu, uglu prirodnog pada materijala
(naslpDl ugao), kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine, abraziji itd.
Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se ma-
terijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni, a regis-
truje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize, pri tome je,
kao !ito je poznato, tg <p '= /1.
Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti. Stepen pokretljivosti zavisi od
postojanja ul1utrasnjih sila trenja, kao i od meausobne povezanosti cestiea. Sila
trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala.
prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da
ob.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni. Obicno se ugao
pnrodnog pada materijala, za vreme mirovanja, odreauje preko polueilindra, S1.
1.59, u koji se usipa materijal, a potom se ciJindar pazljivo podize. Pri tome nasuti
materijal zapreminu kupe, Cije su kose, bocne izvodnice nagnute
prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala.
t
SI. J.59
Shema odreaivanja ugla
prirodnog pada materijala
WwW
oj b) c)
SI.1.60
Oblici oluka (ilebova)
a,b,c - poprecni preseci; d - sa poprecnim pregradama; e - sa
slojem od nasutog matcrijala
Na S1. 1.60. su oblici oluka (zlebova) i to: a, b, C - poprecni preseci; d
- sa poprecnim pregradama; e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize
prenosi preko pretbodno nasutog sloja, kako bi se spreCilo babanje oluka usled
trenja transportovanog materijala.
Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vi-
bracijama, usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje.
Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala, oslona ravan
(povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni. Ako je nepoznat ugao prirodnog
pada pri kretanju materijala, usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mi-
rovanju materijala (P, odnosno (pkret '" 0,5 <po
Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni 5U U tablici 1.1.
Karakteristil,e nasipnih matcrijala Tablica 1.1.

'I' Ugao prirodnog
Nasipnn I
gustma, I pada (0 )
Koeficijent trenja
Materijal
kg/m
3
I ! Pri
Pri kre- I miro- Ii
tanJu I vanju
celik I drvo
Alabaster, prZcni Ii
komadni 1250 ... 1500 - - - I
Guma
o.
Drobljeni gips, I I Ii
kom,dm ' 1300 .. 1600 . 4{) 0,61 . 0,7 I
I ?lina suva u komadu I 1000 ... __ - __ ... :=1_!ir__----J-.------
[-' S-"'li_u_na_k_____ +' }500 .. 1900 I 30 ___ 45 __ ------1------+-------1
Krec, gaseni u prahu 500 I
Krec negascni 800 ... 930 -
I Kamen, 1600 ... 2000! 30 45 1 0,56 ... 1 i 0,7
I Klinker, cemelltni 1280 ... -15-2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-..;...:.;.--+-------1
G?esak krupni, razlicte
vlaznosti
1400 .. 1900 30 45 I 0,7 ... 1 I
Pesak sitan, vlazan 1090 . .2050 30 45
Pesak sitan, suvi 11400 .. 1650
Treset suvi, k()madni 330 . .440 40 45 0,75 0,8

I
U galj suvi, busen II 1 1
vazduhom 650 ... 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-,7---1
Kameni ugalj, sitan I I j
do velicine oraha 800 ... 850 I 30 45 i 0,8 0,84 1 0,64
Cement portlandski _.::...96:.;:,0:.;: .. :.:,.16:.;:0:.:.:O-+_........:::.3,::.0_t--....:4.::.,0
ICement od sljake 900 ... 1200 - - - - I
30 Transportni urellaji
Ugao prirodnog
Koeficijent trenja
Nasipna
pada (0) gustl11a,
Materijal
kg/m
3
Pri
I Pri kre-
miro- celik dIVO guma
tanju
vanju
Sljaka kamenog uglja 600 ... 1000 35 50 1 - 0,66
Tucanik za tursku
kaldrmu, kamena 1500 ... 1800 35 45 0,63 - 0,6
sitnez
Lomljeni kamen 1400 ... 1600 35 45 0,5 ... 0,6 0,3 -
MaterijaI za opeke
1200 ... 1350 35 45 0,5 ... 0,6 0,3 ... 0,6
(cigIe)
-
Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih
urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima, duz kojih se materijal krece pod
dejstvom gravilacione sile teze. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od
potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa, kako bi se
izbeglo evcntuaIno zagusenje, odnosno nagomilavanje materUala. U gao nagiba
oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja. Oblici nekih oluka prikazani su na
S1. 1.60, a, b i c.
Sf. 1.61
Uvodna razmatranja
31
Povecanje eksploatacionog veka oluka, posebno usled transportovanja teiih i
abrazivnih materijala, ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka,
topljenjem tvrdih legura, otpornih na habanje, a takode i formiranjem prethodno
nasutog sloja, unutar kosog oluka sa pregradama, S1. 1.60, d iii bez pregrada, S1.
1.60, e.
Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog,
savitljivog vucnog uredaja (traka, lanae, uze), koji obavlja neprekidno traI1slatorno
kretanje (SI. 1.61). Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea,
ploee, trake, kosa, kofka), koji obavlja premestanje materijala (tereta). Kod nekih
transporter a, na primer trakastih, funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su
samom trakom.
Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj, na primer, zavojni
transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni
transporteri), odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji).
Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim me-
todama proracuna, tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih kon-
strukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. 1.61.
1.3.
Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transport-
nih uredaja
Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh),
zapreminski V (m
3
/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji
se nasipa; pri premestanju komadnih tereta, kapacitet se moze izraziti kao broj
transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h).
Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog
tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim
potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako
je u pitanju transport materijala). Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala
pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa.
Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza:
kA
Q=-'
Tsm
(1.1)
gde su: k = 1,2 ... 1,5 - koeficijenl zariha; A - kapacitet transportnog ureaaja za
jednu smenu, tlsmeni; Tsm - trajanje smene, h.
Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza:
Q
_ 0 _ 0,3600
- ,n -."C' '
L..t . (1.2)
gde je Gt - masa tereta u posudi za transport materijala, t (unutar zapremine
3600
vagona, kompozicije vagona, kofice, kosa pretovarne masine i slieno); n
It
brojciklusa u jedinici vremena, h; l: t - trajanje ciklusa, zavisi od trajanja poje-
dinaenih operacija, s.
U opstem slueaju je:
gde su: to - vreme punjenja posude (kompozicije), s; L - daljina prenosenja materi-
jala, m; VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije), m/s; 1'2 srednja
brzina kretanja suda - kompozicije sa teretom, m/s; tp - vreme praznjenja suda
(voza), s.
Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se
prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a
jedinice duzine q, kg/m (Sl. 1.62, a). Ako se teret krece brzinom V (m/s), to jc
sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv, kg/s, a easovni
Q
= 3600qv = 3 6 v
1000 ' q ,
odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja
q=JL.
3,6v
(1.3)
(1.4)
Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala
kontinuiranim tokom, a po 1 m' (S1. 62, a) moze se izraziti preko po-
precnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne
gustine materijala, kg/m
3
(tablica 1.1)
q=Ap
Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io, rastojanje
izmedu kofica je a, u m ( korak kofica ), S1. 1.62 - e, to je
gde je 'If - koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja
odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu, prema zapremini koficc.
Uvodna razmatran.ia 33
SI.1.62
Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta
Ako se premestaju komandni tereti, svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu
dva uzastopna, susedna tereta a, SL 1.62, b, tada je masa jedinice duzine transport-
nog urectaja G
q=-,
a
L
Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u
izraz (1.3), dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i
to:
Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom
Q == vp = 3,6Apv ..
Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina
Q == 3,6io p'lf .
a .
Pri prernestanju kornadnih tcrcta
1.4.
Proracun otpora
Ijenom kretanju
zapremina
!'if
Q= 3,60v ..
a
t
kretanja
tereta u
(vucne sile) pri usta-
posudama odredenih
(1.5)
(1.6)
(1.7)
Pri transportovanju materijala, energija se obieno trosi na podizanje tereta i na
savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala.
Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl.
1.63, a), na tela deluju sila tdine G
br
(bruto); sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u
jednom iIi drugom sIlleru, kao i sila trenja W, koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno
klizanje.
1z uslova ravnoteZe 1: X;= 0; 1: 1";= 0
projektovanjem sila na osu y dobija se da je
N = G
br
casf3 (1.8)
Isto tako je
(1.9)
gde je 111 - koeficijent trcnja klizanja.
Iz uslova ravnoteZe 1: X;= 0 dobija se da je
F = GbJ w cos f3 sin f3 ) (LlO)
Pri premestanju tereta na tockovima, konstantnom brzinom, po stnnoj ravni ( Sl. 1.63,
b), dobija se daje
W = G
br
( W' cas f3 sin f3 ), (1.11)
gde je w - koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima.
Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike, postoji relacija:
w' (1.12)
D
gde su: J.l - koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine; d - precnik osovine, m; f-
koeficijent trenja kotrljanja, m; D- precnik locka, m.
Iz uspostavljcnih relacija (1.10) i (1.11) uocava se da su u principu analogne velicine
koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J.l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora
W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J.l, zavisi same od materijala oscilujuce
transportne povrSene, masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja, a na koeficijent
otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima, vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno
d;IJ), a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na
pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja, slo se moze prihvatiti
uslovno, posto pri velikim oplereeenjima osovina, a koja dostizu na primer kod kamiona
kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN, sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne.
SI.1.63
Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i os-
lone povrsine (celicnog tocka i sine; pneumatika i putnog zastora, pokrivaca itd.) i
njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu, u zavisnosti od materijala. tocka i
povrsine.
Na SI. 1.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i
to: a) pri klizanju; b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju).
1.5.
Proracun otpora kretanja vucnog uredaja trans-
portera
Pri transportovanju materijala, u opstem slucaju, energija se trosi na podizanje
tcreta, kao i na savladavanje sila otpora, koje nastaju usled kretanja transpor-
tovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. Ako bi se teret
premestao same u horizontalnom pravcu, tada se energija trosi iskljucivo na
savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta).
Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem, pri
ustaljenom kretanju transportera, trasa transportera (Sl. 1.64) se l'azdvaja na pra-
volinijske i krivolinijske deonice. Posebno se na svakoj deonici linije trase trans-
portera izracunavaju otpori kretanja v u n ~ g uredaja i to u tackama povezivanja
pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1, 2, 3 i 4, SI. 1.64). Potom se izracunati
otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja, a prema usvojenoj brzini
kretanja transportnog uredaja, odreduje se i potrebna snaga motora za pogon trans-
portera.
Otpon na pravolinijskoj deonici
U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni .slucajevi premestanja nasutih ma-
terijala transportnim uredajima (Sl. 1.65):
1 Premestanje nosecom povrsinom (trakom), koja se krece preko nepok-
retnih, stacionarnih oslonih valjaka (S1. 1.65, a);
2 Prenosenje nosecom povrsinom (plocom), koja je pricvrscena za vucni
uredaj, a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica
(SI. 1.65, b);
3 Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj, duz nepokret-
nog oluka. Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci
materijal (S1. 1.65, c);
4 - Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala
(S1. 1.65, d).
St. 1.64
Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih, nepokretnih oslonih valjaka
(trakasti transporteri, SI. 1.65, a), opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene
grane transportera sastoji se od tezine valjka, komponente teline trake i tereta koji
se transportuje. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene
grane (trake) odreduje se iz izraza
W,.1 = (q +qo) g (w" cos f3 sin 13) + q'vg w"', (1.13)
a otpor neopterecene grane iznosi
WJp = qo g (w" cos sin + q"l'g w"', (1.14)
gde su: w" - koeficUent otpora kretanja trake, kojim se uzimaju U obzir otpori
u rukavcima valjaka transportne trake, kao i otpori usled previjanja trake preko
valjaka; w'" - koeficijent otpora u rukavcima valjka, odnosno
(1.15)
pri tome su u izrazima (1.13) i (1.14):
q - masa jedinice duiine transportovanog materijala;
qo - masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera;
q'v = G
v
i q"v = G
v
- odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova
l' . /"
valjaka na radnoj i povralnoj grani;
G'v i G"v - mase obrtnih delova osJonih valjaka, opterecene (radne) i neop-
terecene (povratne) grane;
r i [" - koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera.
SI.1.65.
Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g
a - pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka; b - pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka;
c - vucom radnog urectaja du:!. ncpokrelnog oluka: d - kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj
matcrijala; e - otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee
U prakticnim proracunima uobicaje.no je da se umesto dva koeficije.nta w" i w'"
uvodi jedan, opsti koeficijent w', koji se eksperimentalno odreduje, amasa jedinice
duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera, tako da se
dobija jednostavniji izraz
Wl.1 = (q +qo +q'v) g w' cos (q qo) g sin ; (1.16)
Wlp = (q +qo) g (w' cos (1.17)
Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima, Ciji rad se ostvaruje
prema shemi na Sl. 1.65, b
Wit = (q +qo) g (w' cos (1.18)
Wlp =qo g (w' cos sin , (1.19)
Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama, otpere kotrljanja
valjaka duZ vodica, a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica.
Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom, Sl. 1.61, c, otpor po
duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza
Wl.1 = q g (jl cos 13 sin + qo g (f2 cos 13 sin 13) , (1.20)
a za neopterecenu granu
Wlp = qo g (j2 cos sin . (1.21)
U izrazima (1.20) i (1.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta, a znak - pri
spustanju.
Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili
dobosa vucnim uredajem. Pri tome su (SL 1.65, e) dobos, odl1oSl1o blisko postavljel1i
osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni, kako bi se vucni uredaj preveo iz hori-
zontalnog u kosi pravac.
Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu, koja ostvaruje vodenje
lanca, karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p
360
0
u odnosu na sledecu
z
kariku. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska, koja je jednaka sill zatezanja
lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. Pri silasku sa
zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile
SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J. Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila
zvezde (Sl. 1.65, e) sHorn koja iznosi N fz, pri tome je N - ukupna sila pritiska na
osovinu i iznosi
(1.22)
Uvodna razrnatranja 39
Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala, to je N '" 5n +
Za ugao obuhvata IX = 180, N = Su + S,,+1, pa je rad sila otpora, za vreme ok-
retanja zvezde za ugao <P (J;d !,d}
A=(S +S ) _I_I .
n n+1 2 2
(1.23)
Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao
(1.24)
Odakle je
(1.25)
ali je
W, = Sn+1 - Sn ,
odl1osl1o
odakle je
Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne, pa sledi da je:
Sn+1 = KJ Sn, (1.26)
Wz = So (K1 -1). (1.27)
PYi tome je KJ - koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1,05 ..
Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom, usled trenja u rukavcima dobosa
prouzrokuje se otpor na dobosu, koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavi-
janju zvczde lancem, a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu
ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije
(toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake.
Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled trake, kaa i zbog
unutrasnjeg trenja veoma je teska, stoga se u proracunima koristi izraz za
odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koefici-
jenta Kl.
Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 ... 5% od zbira sila zateza-
nja u delu trake iIi lanca koji nailazi, odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde.
(1.28)
gde je K2 0,03 ... 0,05; 5{1 i Ss - sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi, od-
nosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj).
Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolini-
jskoj vodici koja ima centralni ugao (J., vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije
da se tretira kao savitljivo vlakno, pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l -
Sn primenjuje izvedena formula Ojlera:
S,,+1 = S"eJlC( , (1.29)
iii
(1.30)
gde je e = 2,72 - osnova prirodnog logaritma; (J. - ugao obuhvata urad.
Ako se u izrazu (1.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w,
tada je
Wkr = S" (e
wa
-1) . (1.31)
Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za us-
meravanje vucnog uredaja, otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem
istovetnog izraza (1.31).
Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu
se sabirati kako algebarski, tako i geometrijski, crtanjem dijagrama sila zatezanja,
sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera,
S1. 1.64. Kod zatvorenih kontura, traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske
deonice, tacke spajanja ovih deonica obelezene su, S1. 1.64. Broj 1 odgovara tacki 5i-
laska trake sa pogonskog dobosa. Sledeca oznaka - tacka, obeleZava se u smeru kre-
tanja trake.
Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera, ako je rastojanje izmedu
dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri, ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne
prave kroz taeke 1; 2 - 3 i 4.
Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1', od koje se u odgovarajucoj
razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 - 2 (odsecak l' - 1 N).
Pozitivni otpori prikazuju se navise, a negativni - dole u odnosu na tacku 1.
Kroz dobijenu taeku 1 N povlaCi ~ horizontalna prava do preseka sa vertikalnom
pravom 2 - 3, pa se tako obelezava presecna tacka 2', 3'. Od taeke 2', 3' nanosi se
velicina otpora na deonici 3 - 4 (odsecak 2', 3' - 2") i kroz dobijenu tacku 2
N
, 3"
povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4, pa se tako fiksira tacka
4'.
Tacke 1'; 2', 3' i 4' povezuju se pTavim. Linije 1'; 2', 3' i 4' karakterisu zakon
promene sila zatezanja trake duz transport era.
Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose
ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja.
Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu, S1. 1.64, vrsi se tako sto se iz taeke
koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2', 3') povlaCi hori-
zontala udaljena za Smin nanize, sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja").
Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize, veliCina Ss
i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde").
Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). Koriscenjem
ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake. Tako se iz taeke
maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog op-
terecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce "). Ako osa cvrstoce prolazi
ispod usvojene apscisne ose, traka zadovoljava uslove evrstoce.
Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera,
prema S1. 1.64. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u
obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki.
LITERATURA: (12],[21],[42]
Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja
2.
OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA
TRANSPORTNIH UREflAJA
2.1.
43
Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja nepre-
kidnog dejstva
Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u je-
dinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje
u jedinici vremella. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih
uredaja.
Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vre-
mella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za
nosenje tereta, pri odrZavanju radne brzine uredaja. Na taj nacill tehnicki kapacitet
transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja, kao i svojstava
materijala koji se prenosi.
Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni
eksploatacioni uslovi, kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje ma-
terijala, odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi"
maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u
posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Zbog toga
eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava
materijala, vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije.
Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom
44
Transportni uredaji
Q
e

Qteh e"
gde su: Qe(t/h) i Ve(m
3
/h) - ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja;
Qteh(tlh) i Vteh(m
3
/h) - tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja; Ke _
ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja, koji prcdstavlja proizvod koefi-
cijenta neravnomernosti opterccenja - punjenja ureclaja K
n
, vremenskog korisccnja
ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja, sa normalnim
pllnjenjem, opterecenjem je Ke = 1, a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i
ureclaj u toku rada miruje neko vreme, tad a je Ke < 1).
. Ako se navodi za smenu, na primer QSIJ1(tlsm), V
slJ1
(m
3
/sm) , a T(h)-
traJ3nJe smene u easovrrna, tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth)
odrecluje iz izraza
Q = Q
sm
i V = Vsm
e T e T'
a tehnicki kJpacitet (tlh i m
3
th) iznosi
V = _ Vsm .
leh K - K T '
e e
(2.1)
(2.2)
Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne para-
metre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko
geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine), pa se
zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet.
Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05-
novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala
nim tokom; 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama; 3) premestanje
komadnih tereta. U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju ka-
pacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za
nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta.
Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta
izrazava se u jedinicama zapremine (qz, 11m) iIi mase (q', kg/m). Sekundni kapacitet
transportera jednak je proizvodu q, iIi q' i brzine v (m/s) , a casovni kapacitet (rnJ/h
iii tth) iznosi:
V - 3600qz v - 6 .
--:: 1000 - 3, qzv, (2.3)
Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45
Q
= 3600q,vp =36 I
1000 ' q P
(2.4)
gde je p - gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje), t/m
3
.
Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element trans-
portera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi, preseka A (m
2
) , koeficijent
punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji, jednak iii veCi od je-
dinice), tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a
koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m)
qz = 1000 Ao\jf ; (2.5)
q' := 1000 Ao P\jf . (2.6)
Zamenom vrednosti q, i q' u izraze (2.3) i (2.4) dobija se da je
V = 3600 Ao v \jf ; (2.7)
Q = 3600 Ao v P \jf . (2.8)
Ako se nasuti teret prenosi u posudama, na primer koficama, zapremine io (I)
pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ), to
je za korak kofica ak (m), zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine
(m'):
(2.9)
i casovni kapacitet (m
3
/h, t/h)
(2.1 0)
i i
Q = 3,6-vp =
(2.11)
ak (/k
Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u
svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju, sa korakorn materijaia koji se
prenosi al' (m), tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog
ureclaja (kg/m;,
a kapacitet (t/h)
iii , mz
q=-
(/p
Q=3,6
2
v
a
p
mz
Q=3,6-v
a
p
(2.12)
(2.13)
46
Transportni uredaji
Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva, koji premestaju komadne
terete, ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jed-
inici vremena.
Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2.iznosi
t==
v
pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju
Z == 3600 3600v
a
p
Z == 3600z
t
Pri tome je maseni kapacitet (t/h)
3600zv
mZ
Q= 1000
(2.14)
(2.15)
1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja, koji prenose
rasuti materijal kontinuiranim tokom, u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: po-
precnog preseka elemenla za nosenje tereta, odnosno jedinicnog opterecenja i radne
brzine. Izborom radne brzine, koja zavisi od tipa transportnog uredaja, nalaze se
potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa, kao i geometrijski para-
metri elemenata za nosenje tereta, na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi, sirina
trake, oblik oluka itd; a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala,
geometrijski parametri su zapremina posude, kofice za nosenje tereta, kao i rasto-
janje, korak izmedu dye uzastopne posude.
Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni
komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta.
2.2.
Snaga motora i koeficijent otpora kretanja
U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u hori-
zontalnoj iIi vertikalnoj ravni, krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi
ispod pocetne.
Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savi-
jena, u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). U posebnim slucajevima
I
Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47
premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj
ravni.
Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog
uredaja Q (tlh), tad a se potrebna snaga za podizanje tereta, ne uzimajuCi u obzir ot-
pore (korisna snaga u kW), odreauje iz izraza
p = 10000H = QH
n 100.3600 360'
Potrebna snaga motora (kW)
gde je T] - stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja.
(2.16)
(2.17)
Kao sto je poznato u tehnici, stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje nji-
hoy stepen valjanosti. Ako transportni uredaj, na primer koficasti elevator iii verti-
kalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel, tad a koeficijent
korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja.
Ipak, u opstem slucaju, pri prenosenju tereta kako u vertikalnom, tako i u
horizontalnom pravcu, a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u
odnosu na visinu dizanja, rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se
t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta.
U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jed-
inice), te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja.
Ako se teret horizontalno transportuje, tj. H = 0, tada step en korisnosti u pre-
thodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). Ako se krajnja tacka transportnog
uredaja nalazi ispod pocetne, tj. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se
materijal spusta (H < 0), tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski
dobija negativnu vrednost, sto nema fizickog smisla.
Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svo-
jstva transportnog ureaaja, pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj, koji je neza-
visan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem, navise iii
nanize iii cisto horizontalno. Stoga se uvodi novi koeficijent, koji se karakteriSe
novim obele'ljima, a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koefici-
jent otpora transportne masine (uredaja). Jednak je odnosu site otpora koja nastaje
pri prememstanju tereta, prema sili tdine tereta.
Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. tereta, koji
moze biti pozitivan, negativan iii jednak nuli, kao i rad na savladavanju sile otpora
liSled trenja, koji je veCi od nule.
48
Transportni uredaji
Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja,
L (m) - duzina transportnog uredaja i w' - ukupni koeficijent otpora, tada je sila ot-
pora trehja Wir (N):
Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) ,
i odgovarajuca snaga Ptr (kW):
p WirY lOq'Lw'v QLw'
ir = 1000 liiO(')' 360 .
Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja
tereta i sile otpora trenja Q
P ==P
n
+P
tr
=-(H+Lw').
360 (2.18)
Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedini-
cama V (m Ih), tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW):
P == + Lw').
360
(2.19)
Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj
ravni, to je u izrazu (2.18) H == 0, P" = 0 i P == Ptr. Kada se pocetna tatka transpor-
tovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne, tada se visina H u izrazima uvodi
sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece, manje iii
jednako nuli. Na taj naCin, izraz (2.18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile
otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w', moze se primeniti na sve
razmatrane slucajeve transporta materijala. Ako se teret krece duz transportnog
uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw', tada je snaga P < 0 [izraz (2.18)]. Takav urcdaj
smatra se da je samodejstvujuCi, a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu,
treba da se ostvari prikoCivanje.
U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta
korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom, a koji se moze utvrditi
izjednacavanjem desnih strana izraza (2.17) i (2.18):
odakle je
QH
360Tj 360 '
w'==
1z izraza (2.20) sledi da $to je vece Tj, utoliko je manji w'.
Pri H == 0 (horizontalno premestanje), takode i Tj tezi nuli; pri H
premestanje je Cisto vertikalno i tada je
(2.20)
L,
Opsta teori,iska razmatranja transportnih uredaja
2.3.
w,==2.-
1
'11
49
(2.21)
Otpori, vllcna sUa i snaga motora za pogon trans-
portera sa savitljivim vucnim elementom
Otpori na posebnim deonicama trase. Savitljiv vucni element (lanac, u7.e, traka)
premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu, i pod dejstvom
vucne sile koja se predaje vucnom elementu, ostvaruje kruzno kretanje. Obicno je
kretanje u jednom smeru, dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog ele-
menta u oba smera.
U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolini-
jske i krivolinijske deonice, koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se
vucni element pregiba preko obrtnog elementa, a koji se nalazi na obrtnom vratilu
(Iancanik - zvezda; kotur deta; dobos trake). Kod jednostavnih konstrukcija trasa
transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske, paralelne deonice (opterecene i
rasterecene grane) i dye krajnje tacke - stanice, od kojih je jedna obicno pogonska,
a druga zatezna. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske
deonice trase deluju kontinualni otpori, a u obrtnim tackama (stanicama), na vucni
element deluju koncentrisani otpori. U opstem slucaju vucni element opterecen je
uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova
transportera.
Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa.
Kod strmih deonica, pri kretanju (ereta navise, poduzna komponenta sile tezine us-
merena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom, a pri
kretanju nanize - sa negativnim, dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta
jednaka nuli. Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja, te
se ispred nje stavlja pozitivan predznak.
Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se
koeficijent odnosa sila otrpora w, koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj
deonici, prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova trans-
portera duz iste deonice.
Otpori na pravolinijskoj deonici. U zavisnosti od nacina premestanja tereta,
transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni ele-
ment istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala; 2) transportovani
materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn
u oluku, a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). Prvu
grupu Cine trakasti, plocasti (sa pokretnim bocnim stranama), koficasti, viseCi tran-
sproteri i transporteri sa tockiCima, kao i koficasti eleva tori, a drugu grupu -
grabuljasti i grabuljasto - koficasti transporteri. Kod transportera prve grupe trans-
50
Transportni uredaji.
portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora, a kod trans-
portera druge grupe - razliCit koeficijent otpora.
Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera od-
nosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1. 2.1, a) ili preko stacionarnih va-
ljaka. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere, a drugi se primenjuje kod
trakastih transportera, kod kojih se traka, koja nosi teret, kreee preko stacionarnih,
nepokretnih valjaka, koji predstavljaju oslonce traka.
Moze se odrediti otpor na nagnutoj, pravolinijskoj deonici, dliZine L' [duzina
horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)], koja je postavljena pod uglom
nagiba Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) - sile teZine tereta i
elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera, moze se odrediti sila ot-
pora kretanja iIi vucna sila (N):
W=
(2.22)
Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi, a negativan -
na kretanje nanize.
Otpor kretanja pravolinijske, rastereeene grane transportera odreouje se tako
sto se u izrazu (2.22) stavija da je qt = O.
Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih)
vaijaka odreouje se iz izraza
D
(2.23)
w=--"---"-'-
(pogledati 1.12), gde je: c - koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka
sa obodima, usled trenja oboda valjaka 0 vooice; J.1 - koeficijent trenja klizanja u
rukavcima osovina; d - precnik rukavca osovine valjka; f -koeficijent trenja kotr-
Ijanja; D - precnik valjka. .
Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. 2.2 a), a koji se primenjuju
na primer kod viseCih transportera, zbog centriranja pokretnog vucnog elementa,
terei: se ne kotrlja sarno, vee i kliza po putu. Ako je F - sila pritiska na vaijak, b -
sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase, D - srednji
precnik vaIjka, po kome se, smatra se, valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl
= 0, S1. 2.2, b), - ugao konusa valjka i koet1cijent trenja klizanja po sini, tj.
put trenja klizanja krajnjih tack a oboda, za jedan obrt valjka, pa je
Opsta teorij' ska . .
razmatranja transportmh uredaja
Wi
'-t fqst1-
Sf. 2.1
Shema opferecene grane transportera:
a) plocasti; b) trakasti; c) grabuljasti
Put kliza .
. nJa sa obe strane srednjeg precnika
fir
i odgovarajuCi fad '1' . . . .
SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka
Air =
Prema tome d k' k f'"
, Opuns 1 oe lClJent otpora kretanja je
A
tr
4 b .
wdop = 1tDF =3DfLlsmj3,
a ukupni ko f "
e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi
1J.d+2J 4 b .
51
c)
WO =-D--+3" Dill sznp.
Ako se tra .. . . (2.24)
x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na
vucnom e ementu k .. kl" v '
izmedu teret . OJI lZaJu voolca i pri tome je koeficijent trenja J.11, a
t t
V' a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt, tada je koeficijent otpora kretanJ'a za
ere 1 VUC!1l element w = J.11.
52
Transportni uredaji
Sl. 2.2
Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja
pokrelnih. konusnih mljaka
Pri klizanju tereta duz horizontalnog
oluka (na primer kod plocastog transportera,
Sl. 2.1, c) koeficijent odnosa sila otpora je
w == Qo11-1 + P11-2 ,
qt +qo
(2.25)
gde je p - opterecenje jedinice duzine dna i zida
oluka, N/m; 11-1 - koeficijent trenja klizanja
vucnog elementa preko yodice; 11-2 - koeficijent
trenja klizanja tereta duz yodice (oluka).
Kod kosog transportera ovoga tipa, kada
je sila pritiska tereta 0 dno i zid p', koefieijent
odnosa sila otpora je
(2.26)
qo + P'J.l2
w== .
(qt
U brojitelju izraza (2.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru, a u
imeniocu - sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka.
Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. Krivolinijska deonica trase trans-
portera postavljena je kao po pravilu, u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni, a znatno
rede - po prostornoj krivoj, zatvorenoj konturi. Kod takvih deonica otpor kretanja
vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila, pod de-
jstvom sile zatezanja vucnog elementa, a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice
transportnog uredaja.
Vodica krivolinijske, vertikalne deonice, opterecena je silom tdine tereta koji
se transportuje, pokretnim delovima transportcra, kao i radijalnom silom koja nas-
taje usled zatezanja vucnog elementa; sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. Na
krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila, a u vertikalnoj sila
tezine tereta i pokretnih delova transport era.
U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije trans-
portera na jedan od sledeCih naCina:
- klizanjem duz krivolinijske yodice, na primer po sini, po ivici krivolinijskog
oluka (S1. 2.3, a);
- kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi
preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom, a Cije su
osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. 2.3, b);
- kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka, Cije su
osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. 2.3, c);
- kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni
(iIi su nagnuti), sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine),
uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. 2.3, d, e).
Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa
SI.2.3
Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera
povecanjem otpora usled trenja, pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju
uglavnom kada je mali ugao ex. i veti radijus zaokretanja, odl1osno kada se zahteva
sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera, kod koje lanae kao vucni ele-
ment klizi po dnu i duz bocne strane oluka.
Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice, preJw 0510nih valjaka,
odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja, zbog toga se ovi transporteri
cesto primenjuju (siroka je oblast primene). Pri takvom naCinu kretanja vucnog ele-
menta, krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom, medutim,
pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni, duz citavc linije trase transportera, vucni
element je sa ugradenim oslonim valjcima, zbog cega su slozenije konstrukcije.
Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom tra-
som.
Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u
prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je
ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka.
Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikal-
noj ravni, u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca, koji su
postavljeni duz konveksne krive, po radijusu - navise, odnosno nanize.
Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine, preko pokretnih
valjaka, ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine)
na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje, kako valjaka, tako i sinske staze.
Zbog toga, takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi-
54
Transportni uredaji
janja relativno mali, odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica, a takode
i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici. Pri tome
potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera, koji se nalaze na
krivolinijskoj deonici, pod dejstvom momenta preturanja, silama koje su usmerene
ka centru krivine. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a, uz navedene
ogranicavajuee uslove, ponekad se primenjuje kod viseCih transportera, kao i kod
transportera sa kolicima na dye sine.
D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u
nekim karakteristiCnim slucajevima ito:
1. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko
pOkretnih valjaka, pri prelazu na krivolinijsku deonicu, bocne (radijalne) sHe pri-
tiska prenose se na vodicu sine, preko vertikalnih osovinama, obrtnih oslo nih
valjaka, koje su spojene sa vucnim elemenlima. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI.
2.3) iznosi
Wkr = S's - S'n , (2.27)
gde se S's i S'n - odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska, od-
nosno silaska sa krivolinijske deonice.
Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata,
postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. SmatrajuCi
da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka, odreduje se otpor kretanja
po luku, saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla,
dF' = (qt +qo) Rw'da ,
gde je R - radijus krivine deonice.
Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S, sila pritiska na
sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka),na beskonaeno
maloj deonici, sa centralnim uglom da, jednaka je Sda. Shodno tome, elementarna
sila otpora kretanju iznosi
dF" = Sw" da ,
gde je w" - koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka.
Dkupna sila otpora kretanja, odnosno zbir dF' + dF", jednaka je prirastaju sile
zatezanja vuenog elementa dS, na toj deonici, tj.
dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda
odakle je
dS
da.
Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja
55
Integraljcnjem ove jednacine, u granicama promene ugla od 0 '" a, kao i sile
zatezanja S od S'n do S's, dobija se da je
S', dS (f. .
J . = fda
S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o.
odakle je
In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'] - In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a ,
iIi
(2.28)
Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi, sto
su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n, radijus, kao i ugao krivine, masa trans-
portovanih tereta i pokretnih delova transportera, a takode i slo je veCi koeficijent
otpora kretanja dui staze i vodica sina.
Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane, sila zatezanja utacki silaska sa
krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2.28), tako slo je qt O. -
2. Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne
kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka, vee kliza, a koeficijent trenja klizanja
iznosi fl, to se u jednaCini (2.28) veliclna w" zamenjuje sa fl
3. Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja, a vucni ele-
ment nije vezan za oslone valjke, vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepok-
retnih valjaka, kada je dodatni koeficijent otpora w", tada i dalje vaii jednaCina
(2.28).
4. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi
koja je u vertikalnoj ravni, treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena
- konveksna, gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe.
Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici, a koja je ispupcena gore
(Sl. 2.4, a), otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera, po luku,
odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da,
dF' = (qt + '10) (sin B + w' cos B )Rda,
gde je B - ugao nagiba, u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje
proraeuna usvaja se da je B = const i kaosto je prikazano na SI. 2.4, a, ugao nagiba
obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan
predznak ispred sin B odnosl se na kretanje navise, a negativan na kretanje nanize.
56
Transportni uredaji
oj b)
Sl.2A
Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf;/w/noj rani;
Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka, koja je posledica sile
zatezanja S vucnog element a iznosi
elF" = S w" d a .
Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je
(2.29)
Ako je kretanje naVlse, oba clana desnog dela jednaCine (2.29)su pozltlvna i
uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize, drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i
Ss' So'. Kod rasterecene grane u jednacini (2.29) je ql = O.
5. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. 2.4,
b), tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pri-
tiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica, usled zatezanjavucnog elementa,
tako da je
(2.30)
U izrazu (2.30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe, a
negativan na kretanje nanize.
Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine
tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova trans-
portera (qo) , moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2.30)
manji od nule, tj. da nema pritisk8. na gomju vodicu. U tom slucaju neophodno je
da se ugradi vodica odozdo, a ne odozgo. Prakticno, skopcano sa mogucnoscu os-
cilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta, u ovom slucaju
ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na
veliCinu tocka.
Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc, krivolinijske sinske staze, koja
prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu, (reba razlikovati
kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica.
6. Kod jednoosovinskih kolica (S1. 2.3, d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka
koji su izmedu sine, tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom. Moze se
smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno, tako da prakticno
nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine.
Posto se sila tdine tereta, pokretnih delova, kao i radijaJna sila prenose na
sinu preko istih pokretnih tockova,a koeficijent otpora kretanja iznosi w', to se
veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2.28) i iznosi
S's =S'n ew'a +( q, + qo) R (ew'a - 1) . (2.31)
Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem, nema
dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom
sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova. Dopunski otpori nastali usled sile
trenja zavise od takvih faktora, kao sto su visina i oblik oboda tocka, stanja sine
(suva, mokra, poc!mazana), pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. Ori-
jentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2.31), tako sto se desni deo
jednacine uvecava za koeficijent K 1,5, koji karakteriSe poveanje otpora u od-
nosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine, izraz [(2.23)].
7. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karak-
teristicno, na primer, kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima),
otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. 2.3, e) su zn3tni,
a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i
malim centralnim uglovima a. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uti-
caj radijalne sHe na veliCinu otpora.
Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu
krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja")
w' = Krsb
r R'
pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0,24 za opterecenu i
Kr = 0,48 za rasterecenu granu.
Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta, kada je ce-
ntralni ugao a
(2.32)
58
Transportni uredaji
a na raslerecenoj grani otpor krelanja
W
- R ( , 0.48Sb)
kr -qo (J. W+-
R
-- ,
(2.33)
Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze
S's = S'" +Wkr .
Otpori kretanja u obrtnim tackama. Na obrtnim mestima koja sluze za povezi-
vanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na
drugu pod uglom, vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko
dobosa, iii kolurace sa pravolinijskim granama, odnosno preko zvezde - lancanika.
Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika, npr.
za lance sa okruglim karikama; dobosi se primcnjuju za trakc, kOlurovi sa pm'alel-
nim gran am a - za lance dugih karika; zvezde se primenjuju u opstem slucaju za
zglobne lance, kao i za lance sa okruglim karikmna.
Otpori kretanja na koturovima, dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se
u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (ot-
pora savijanja) vucnog element a - lanca, trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama
nailaska, odnosno silaska - pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje.
Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51. 25)
W = I(S +S +G )fl,d
v n:,' d D'
(2.34)
SI.25
Shema odredi),(Jllja ofpora oko oiJrll1og
uredaja
Pri tome veliCine u zagradi pred-
stavljaju geometrijski zbir sila zatezanja
vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i
silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde
Gd ; Ilv - koeficijent trenja klizanja kli-
znih lezista iIi koeficijent trenja kotr-
ljanja u lezajima sveden na precnik
rukavca; d - precnik rukavca; D - precnik
dobosa, iii zvezde (lancanika).
U opstem slucaju, ako se zanemari
sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je
priblizno Sn' S8'
(2.35)
gde je (J. - ugao obuhvala dobosa, iii zvczde vucllim eJementom.
Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59
Otpor usled krutosti vucnog elementa, pri savijanju i ispravljanju lanea, zavisi
od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea):
W = (S '+S ') !ll(}
Ins D'
gdc je III - koefieijent trenja u zglobovima lanca; 8 - prccnik valjka zgloba.
Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza
WI = Wn = = 2S'n
D D
(2.36)
(2.37)
gde je k - koeficijent krutosti trake iii uzeta, koji zavisi od njihove konstrukcije i
debljine.
Sila zatezanja silazne grane sa dobosa, iii zvezde lancanika moze se korektno
odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta, a posto
je K> 1, to je
za dobose
(2.38)
pri tome je !,,s' n sila otpora na dobosu, tj. prirastaj sile zatezanja; kod lanea je
gde je WI - otpor savijanja lanea.
K=l+vv,,+Rj
IS'
n
(2.39)
Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima, prirastaj sile
zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja
nailazece grane (k = !"sn' = 0,01).
S'
Tako je kod
a kod traka i uzadi je
S's = K/S'n = S'n [1+ +k J J
(2.40)
(2.41)
Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv,
odnosno zglobovima lanea Ill, a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je tem-
peratura okoline u granicama _5C ,,, +40
0
C) nalaze se u sledecim rasponima
60
Transportni uredaji
fly: za lezaje:
- kotrljajne (svedeni koeficijent). . ................. . 0,Q3 ... 0,06
- klizna le2:ista .................................... . 0,15 ... 0,25
- kada je kontinualno podmazivanje ................. . 0,1 ... 0,2
- kada je periodicno podmazivanje ................... . 0,15 ... 0,25
- kada nema podmazivanja ......................... . 0,25 ... 0,45
. Za ista ispitivanja, u eksperimentalnim uslovima, kada su niske temperature,
koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature, navedeni koeficijenti
povecavaju se za 20 ... 30%, a primenom obicnih, poluzitkih maziva - skoro dva
puta.
8'
SI.2.6
Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera
Za priblizne proracune, u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde, kao i us-
lova rada, mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim ele-
mentom ad 90 i 180 , odgovarajuce vrednosti za Kt i KI sledece:
Kt = S90 = 1,02 ... 1,03, odnosno,
K/ = S18CJ' = 1,03 ... 1,07 (gde je S - ukupni koefieijent otpora na dobos,l, od-
nosno zvezdi lancanika).
Vucna sila, snaga maiara. Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa
vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene
konture, iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke, spajanjem pravolini-
jske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta). Nu-
meracijom tacaka duz zatvorene konture, pocev ad tacke silaska vucnog elementa
sa pogonskog uredaja, prema tacki nailaska, nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u
svim tackama, a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane, odreduje se
vucna sila, a potom i potre
h
snaga motora. U svim slucajevima korisno je otpoceti
Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda,ja 61
obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog
uredaja.
Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se
opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz
zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki, kao i sHe ot-
pora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture, tj.
(2.42)
gde su Si i Si+l - sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i, od-
nosno i + 1, a Wi _ (i + 1) - sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici .
Tako sledi da je
(2.43)
tj. obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa, sila zatezanja u
svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj
.tacki i sile otpora razmatrane deonice.
Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica, kao i
obrtnih mesta, a sila zatezanja silazece i nailazece grane S.I is,,, tada je ukupna
vucna sila
Wo = S" - Ss = S,,+1- S1 .
Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW):
p= Wov
1000'11 ,
(2.44)
(2.45)
gde je Wo - vucna sila, N; v - brzina vucnog clementa, mls; 11 - koeficijent korisnog
dejstva prenosnog mehanizma pogona, ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu.
. . Na S1. 2.6. prikazan je dijagram sila zatezanja transportera, koji se sastoji iz
dye grane u vertikalnoj ravni, tako sto je jedna postavljena koso, a druga horizon-
talno. Pogon transportera nalazi se na prednjem, horizontalnom (pravolinijskom)
delu, a deoniee su povezane koturovima, odnosno dobosima iii zvezdama. Dijagram
se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je
zatezanje S] = Smi". Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera
odreduju se iz sledeCih izraza
S1 = Smin; S2 = S1 + qoL"w; S3 =SaS2;
S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L';
55 = S 180
0
S4; 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L';
'h=Sa. S6; SS=S7+(qt+qo)L"w
62
Transportni uredaji
Razlika S8 - S1 = S/1 - Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera.
2.4.
Pogonski i zatezni uredaj transportera
Opsti uslavi. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim,
graclevinskim, konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima, a koji se ispunjavaju, na
primer, postavljanjem masinskog ureclaja na fundament; takocle treba respektovati i
pitanja pogodnog upravljanja, opsluzivanja, eksploatacije i odrzavanja, kao i dovoda
eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. Pogon transportnog ureclaja monlira
se na jedno od obrtnih mesla.
Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila
zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture, kao i mesto maksimalne sile
zatezanja vucnog elemenla. Zbog toga, neophodno je da se pogon tako postavi, da
se, ukoliko je to moguee, smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa, kao i sila
zatezanja na obrtnim mestima, odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su
otpori proporcionalni sili zatezanja). Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma
vazno, na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase
(konture), a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla, kao i odgovarajucih
krivolinijskih deonica. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski
ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na
bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice, jer se na tim mestima obrtni ele-
menti obavijaju vucnim elementom, sa strane silaska sa pogonskog uredaja, tj. u
zoni smanjene sile zatezanja.
Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske
deonice, tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog ele-
menta, koje se neposredno prenosi na pogon.
Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera, kada se sila pogona
preko vucnog elementa prenosi trenjem. Pogon se postavlja u zonu velike sile
zatezanja vucnog elementa, koji je neophodan za pIenos pogonske sile, sto eesto
pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem op-
terecenja zateznog ureclaja.
Prema tome, u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolini-
jske, paralelne grane, a teret se premesla horizontalno iii koso, navise (S1. 2.7, a i b
gde je P - pogon), tad a pogo.n treba postaviti u eeoni deo transportera, tj. na kraju
opterecene gnne.
Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. 2.7, c), kada nije veliki ugao
nagiba, tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene, tj.
(q, +qo) (-sin ~ + W cos ~ > qo ( sin ~ + w cos ~ ),
i tada se pogon, sto je takocle opravdano, postavlja u ceoni deo transportera, a u
suprotnom slueaju, pogon je na zadnjem delu (SI. 2.7, d). Kada se duz transportera
teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0, pogon radi sa motornim
SI.2.7
Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera
reZimom, dok kada je w < 0 u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se
kocnicom).
Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog ele-
menta horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog
element a sa pogonskog uredaja. Kod kosog transportera, kod koga se teret krece
naviSe (Sl. 2.7, b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (- sin ~ + wcos ~ L > 0, taeka
najmanje sile zatezanja nalazi se gore, kod pogona, dok je u suprotnom slucaju, dole
- kod krajnjeg, zadnjeg dela. Kod kosog transportera, kada se leret krcce nanize i
kada je pogon postavljen dole (SI. 2.7, c), lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na
neoptcrecenoj grani, kod pogona, a pri postavljanju pogona gore najmanja sila
zatezanja je na optereeenoj grani dole, kod eeonog kotura transportera (Sl. 2.7, d).
Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u hori-
zonlalnoj ravni, vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona, na si-
laznoj grani, a pri postojanju kose deonice - iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod
donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera pri-
kazanog na SI. 2.6, llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4).
Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~ o r i s t i jcdllO od obrtnih mesta ko-
tura vucnog elementa, sa uglom obuhvata od 180 . U opstem slucaju je opravdallo
zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a, kako bi
se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. Kod transportera sa dYe paralelne
grane, zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke, sa suprotne strane od
pogonskog ureclaja (Sl. 2.7, a - d).
64
Transportni uredaji
Ponekad, na primer kod dugackih trakastih transportera, da bi se zadrzala
nepromenljiva potrebna sila zatezanja, na silaznoj grani vucnog elementa kod po-
gona, nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani, zatezni ureclaj
montira se blize pogonu, zbog cega se postavlja petlja na silaznoj grani
vucnog elementa (Sl. 2.7, e). Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funk-
cija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera:
pogon zatezni ureclaj).
Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera.
Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju, tada pri promeni
smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila, koje deluju na
vucni element. To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog trans-
portera.
Kod horizontalnog transportera (Sl. 2.8, a) pri usmerenom transportovanju
materijala ka pogonu (streiica v), dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se
zanemare otpori na obrtnom mestu 2 - 3) dobija oblik izlomljene linije ABC. Mini-
malna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa
pogona).
Sila na zateznom ureclaju, koji se nalazi na obrtnom mestu, priblizno je jed-
naka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!, tj. dvos-
trukoj vrednosti ordinate, DB.
Pri reverziranju, odnosno suprotnom hodu transportera, ti. pri kretanju tereta
duz strelice v', dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min
premestanjem iz tacke 1 do tacke 4, dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. U
tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti
ordinate DF, odnosno veea je od DB. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom kon-
stantne sile zatezanja, to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude
manja od 2DF. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1S-
portovanju usmerenom ka pogonu. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju
prema pogonu ima oblik HFJ, tj. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja,
vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ
> KC), (S" max> S'max). Na taj naCin, silu na zateznom uredaju treba odrediti za
slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona", a maksimalnu silu zatezanja
vucnog elementa - pri usmerenju "ka pogonu". Vucna sila u oba slucaja, Wo - ostaje
jednaka.
U principu, da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja
vucnog elementa, moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri
premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju.
Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj
kosog reverzibilnog transportera, kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod
dejstvom komponente sile tdine (SL 2.8, b), tj. pri tg > w. U tome slucaju dija-
gram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise, prikazuje se linijom ABC.
Najmanja sila zatezanja vucnog element a .'lmin ne menja svoj polozaj, sila na
zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost, dijagram sila zatezanja vucnog ele-
menta dobija oblik izlomljene linije DBE.
3
-e
2
__

SI.2.8
b)
Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera
Ako je ordinata FE > GD, tj. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1,
nailaska, veea nego u tacki silaska 4, to je Wo > 0, rad pogona transportera odvija se
u pogonskom rezimu, a ako je EF < GD - u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu.
Zbog toga, kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba pri tg > w,
silu na zateznom medaju, kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa, a takode i
vucnu silu na pogonu, treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise.
Slucaj kada je pogon u sredini transportera. U razmatranim slucajevima pogon
je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda - ceonoj ili
zadnjoj. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa,
ponekad (na primer - kod. dugackih, kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno
je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. Ovo ce se razmotriti na ver-
tikalnom transporteru i radi uproscenja analize, smatraee se da su iednake nuli sile
otpora kretanja kod obrtnih mesta. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri
ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. 2.9, a i a'. Na S1. 2.9, a sile
zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera, a na SI. 2.9, a' pokazane su
za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). Sila
zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4, koja pred-
stavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos:
Smax= .'l4 == Smin + (qt +qo) H. (2.46)
SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a
.'l1 == qo H + Smin .
66
Transportni uredaji
SfTX1)(
Wo
'"
--
. Ji
a b) c)
SI.2.9
Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredinim pug ullom
VUCIla sila iZIlosi
Wo ==S4-SJ==q,H.
Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane, tako da se sila usled
tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona, uravnotezava silom teline ras-
terecene - suprotne grane
Odakle je
u _ Hqo
111----,
q, +qo
Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture
(2.47)
SJ == S6 == qo H + Sillin. (2.48)
U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski
uredaj
(2.49)
Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva
maksimuma - u tackama 4 i 6. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo,
sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba
slucaja, a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2.46), (2.48) i (2.49), pri
postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera, maksi-
malna sila zatezanja Smax je manja, nego pri postavljanju pogona gore, na ceonom
dobosu. Ako je q, == qo, tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je
manja, nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa.
Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu
prcdnost, a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog
elementa, za veliCinu qoH i shodno tome, smanjuje se masa vratila i oslone kon-
strukcije. Medutim, mora se napomenuti, prim,ena pogona na sredini linije trase
transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u
odredenim uslovima.
Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera, vucna sila zadrZava ra-
nije navcdenu svoju vrednost
Wo == S4 -S5 == q,H + Smin- Smin == q,H.
2.5.
Transporteri sa vise pogona
2.5.1.
Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona
Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od
taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska, u kojoj je obiCno maksimalna
vrednost sile zatezanja, Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije
vucnog elementa. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog
elementa, ako je duzina transportera velika i slozene konture, eesto se transporter
razdvaja na deonice, medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja.
Tako kod slozene konture transporter a, od taeke silaska vUCnog elementa sa pogon-
skog uredaja, ka tacki nailaska, znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne,
otklonske uredaje, kod obrtnih mesta, kao i kod poeetka krivolinijskih deonica, a to
znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja, zbog toga su potrebne
odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo
Transporteri sa vise pogona, kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element
preko dva iIi vise pogona, a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera
zatvorene konture, nemaju prethodno navedene nedostatke. Kada se kod trakastog
transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera, moguce je
transportovati teret znatne rnase, pri velikoj transportnoj duzini, a prema ukazanoj
potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara.
68
Transportni nredaji
Mora se naglasiti, oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona, a u
prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom,
zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta, umesto na jedno; teze je op-
sluzivanje. Potrebna je ista, iii nesto mania instalisana snaga, meautim, potrebno je
ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona.
Zbog toga, u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene
transportera sa vise pogona, analizom tehno - ekonomskih parametara svih vari-
janata koje se uporeauju.
Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati
odreaene osnovne uslove, a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne
cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim
deonicama, a koja nastaie, kao po pravilu, u tacki nailaska vucnog elementa na po-
gonski dobos ili zvezdu; maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona, na ovim
mestima treba da budu, ukoliko ie to moguee - jednake. Zbog toga se kontura trase
transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora, a to znaci i sa
istovetnim, ako je moguce, pogonima.
Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa, pri ugrad-
nji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a, razmatra se proracun uslovnog trans-
portera sa jednim i sa nekoliko pogona, a koji se sastoji iz n naizmenicnih
pravolinijskih deonica, meausobno povezanih obrtnim tackama. Dopusta se da su
sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'; na obrtnim mestima
otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. Pri tome je
koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2.40) i (2.41)]. Mogu se pri-
kazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa, Smax = S" i vucnu silu
W0 0
Kada je jedan pogon
(Kn -l)W'
S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .... +K-
1
W' =Ss K
n
-
1
+
(
Kn -l)W'
W = S - S = -(i n-1 -l)S + -'-----'--
o n s s K-1 '
gde je W' - sila otpora na odvojenoj deonici.
(2.50)
Kod transportera sa i pogona jednake snage, kada su deonice koje odgovaraju
n
svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj), tada je sila zatezanja
nailazeee grane svakog pogona, pri jednakoj velicini Ss:
(2.52)
Vucna sila svakog pogona
Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda,ia
69
[
K -l]W'
W' =S' -S'
o n S S K-l
(2.53)
a ukupna vucna sila iznosi:
L W' 0= iW'o.
(2.54)
Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila
zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta, a takoae smanjuje se i ukupna
vucna sila, na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim
deonicama.
Na S1. 2.10. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera
sa 12 deonica, sa jednim i sa tri pogona. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje
sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. Svi odresci su istovetnog
nagiba, posto je i sila otpora svih deonica jednaka, a visina "stepenika" se
postepeno povecava, posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K, sila zatezanja
vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja, do tacko
nailaska. .
Kada su tri pogona, sila zatezanja
vucnog elementa menja se po pravoj
liniji A C D E F G, ti. postoje tri ied-
naka maksimuma, umesto jednoga -
znatno veeeg. Pri tome se maksimalna
sila zatezanja vucnog elementa smanjuje
za vise od tri puta. Unekoliko se takode
smanjuje i utrosak energije na
savladavanje otpora na obrtnim mestima,
a takoae je i zbir vucnih sila transportera
sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC)
manji, nego kada je jedan pogon (HB).
Ugradnjom jednoga iii nekoliko po-
gona transportera, omoguceno je
povecanje duzine trase transportera, za
istu maksimalnu silu zatezanja vucnog
1100
1Il00
100
II
,
",..
,
./
-""

./
,.....
/ !
V
C
V V
,.. ,.. ,..
I"" A D
F
1 ..
Deonfro
6 , If)
konture
st. 2.10
DUagram .lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa
jednim i sa Iri pagana
elementa. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe
paralelne grane.
Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. 2.11, a), dija-
gram sila zatezanja vucnog elementa (S1. 2.11, c) prikazuje se linijo:m 1 - 2 - 3 (otpor
na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile, verti-
kalnim odreskom 3 - 3".
Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. 2.11, b) sa
vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni
pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax , to se dijagram sila
70
Transportni uredaji
zatezanja prikazuje linijom l' - 2' - 3' - 4', pri tome ee vertikalni odresci 2' - 3' i 4' _ .
4",v. u razmeri si.le, prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. Nije teSko
UOCltl se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1
sn
portera)
opterecene 1 (suprotne) grane (prave 1 - 2 i l' - 2', poklapaju sa
2 - 3 1 3 v - 4, odnosno da su paralelne), a pri jednakoj maksimalnoj sili
S/IIUX, u drugom slucaju, S1. 2.11, b, ostvariti transporter veee duzine,
ler u SL 2.11, a, cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane, a u
drugom slucaJu - vucnu sllu pnhvata same optereeena grana:
odakle je
L'= L(qt +qo) > L.
qt +qo (2.55)
Na Sl. 2.11, a i b - duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri, kao i
na S1. 2.11, c.
c)
Sl.2.Jl
DijagraJlJ silo ;:;ate;;(JJJja I'LU.'1;'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t.I pogo/w
,Najveee .poveeanje duzine transportera, kada su jednake vrednosli vuene sile i
makslmalne sIle moze da se ostvari kada su obe grane transportera jed-
otpora, na pnmer, kod transportera pri kretanju lerela nanize, kada nije
velIkl ugao nagiba

, U slt:caju, duz.ina sa dva pogona moze da bude, pri jednakoj
makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax, Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim
pogol1om.
2.5_2.
Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini
Kod transportera slozene konlure trase (na primer - viseCi transporteri) pogon
u sredini treba posta viti, ako je moguee, na obrtnim mestima. Kod transportera koji
se sastoje iz dye paralelne grane (na primer, kod trakastih iii plocastih), nema
otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih, pa se na pravolinijskom ogranku deonice
koriste specijalni pogoni u sredini linije trase.
Kao po pravilu, svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju
prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage.
U zavisnosti od uslova rada, pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa
jednc iIi obc grane transporlera. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni
iii zbirni ali dvoslrani, tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane.
Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja, koji je sa obe strane u kon-
taktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski
medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma.
Kod kosih transportera, na grani koja se kreee nanizc, ponekad je potrebno
ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije .trase. Ako se oni
nalazc u konlaktu sa obe grane transportera, tada se sila kretanja na silaznoj grani,
tj. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze de-
limicno, a II nekim slucajevima i potpuno, da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu
uzlazne grane. Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim.
Na Sl. 2,12. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije
trase, na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. Na transporteru she-
matski prikazanom na S1. 2.12, a, pet pogona - 2, 3, 4, 5 i 6 prenose vuenu silu op-
tcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona, 7 i 1,
prenose vucnu silu sllprotne, neopterecene grane. Na suprolnoj grani, kod koje je
sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj, rastojanjc izmedu pogonskih
uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba
da budu jcdnaki, kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj us-
loy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj, neoptereeenoj grani za 2,5 puta
manji, nego na optereccnoj grani). Medutim, ako se transporter kreee neoptereeen
iii nepolpuno optereeen, tada se narusava jednakost pogona opterccene i ras-
tereeenc grane.
Na Sl. 2.12, b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa
vise pogona, ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane.
Na shcmatskol11 prikazu transportera, Sl. 2,12, b, cetiri pogona, 2, 3, 5 i 6 predaju
sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 - 2, 2 - 3, 4 - 5, 5 - 6.
Dconica 6 - 7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne,
neoptereeene grane 8 - 9, a deonica 3 - 4 se preko zvezde koja se nalazi
na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane,
uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene, suprotne grane 9 - 10.
72
Transportni uredaji
Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl. 2.12, C, v\lcna sila po-
gona na srednjem delu linije trase transportera 2, 3, 4 i ceonog 5 delimicno je
uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne
grane. Sila za ostvarivanje pogona, pogonskih urcclaja, a koja se predaje na deoni-
cama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog cle-
menta i uravnotezavajuce sile kretanja, koja se prenosi sa suprotne, neopterecene
grane. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera, a
takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada
razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja, kod svih pogona odrzava se
pribliino jcdnaka vucna sila, ali kod od-
- vojenih deonica nastaje preraspodela
1 sila zatezanja vucnog cicmenta, koje
mogu da se bitno povecaju na odeljenim
tackama konture.
Sve navedeno bice razmatrano na
primeru horizontalnog transportera sa
krajnjim i pogonima na srednjem dell!
linije trase (Sl. 2.13). Opterecena grana
podeljena je na cetiri deonice, sa pogo-
nima u tackama 2, 3, 4 i 5. Suprotna,
neopterecena grana, a Ciji je otpor jed-
nak 1/4 otpora opterecene grane,
ostvaruje kretanje preko krajnjeg po-
gona 7 - 1. Na SI. 2.13, a prikazan je c1i-
jagram sila zatezanja vucnog elementa
pri jednakom opterecenju transportera
duz citave c1uzine.
51.2.12 Prikazan je dijagram za slucaj kada
Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama je opterecena sarno prva deonica 1 2
zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog (Sl. 2.13, b) i sarno poslednja dconica 4 -
transporlera sa ,.i.fe pogona 5 (Sl. 2.13, c). U prvom slucaju same na
deonici 1 - 2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod
opterecenog transportera; na drugim dconicama - kao na neopterecenom trans-
portern. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. U tacki 6
zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin, a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax, koja
je po velicini veca, nego kod potpuno opterecenog transportera. U drugom slucaju
Smin nalazi se u tacki 4, a Smax u tacki 7. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce
kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera, nalazi se na-
jveca vrednost Smax, a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa.
2.5.3.
Sinhronizacija rada pogona
Ako se, sto je uobicajeno, ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spo-
jenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke, kada nisu
potrebne velike snage za pogonjcnje, to, kao sto je poznato, ugradnJom prenosmh
mehanizama jednakih prenosnih odnosa, na motore prakticno deluju jednaka op-
terecenja. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake, to, kao sto
potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika, deluju
veca optereccnja.
Primenom kliznih motora iIi normal-
nih, kratko spojenih motora u kompleksu
sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom
klizne spojnice) raspodela opterecenja
izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli ot-
pora duz odvojenih deonica transportera
priblizno je jednaka za sve pogone.
Izjednacavanje opterecenja i u ovom
slucaju ostvaruje se preko vucnog cle-
menta.
Kod transporter a velikih snaga, a pri
koriscenju motora trofazne struje sa
faznim rotorom, prigusenje karakteristika
motora i ravnomerna raspodela op-
terecenja motora ostvaruju se ukljucivan-
jem u kolo rotora dopunskih elektricnih
otpora. Meautim, ovaj naCin usko je
povezan sa neproizvodnim gubicima ener-
gije, usled savlaaivanja ele ktricnih atpora.
2.5.4.
Odredivanje broja pogona
Sf. 2.13
Dijagram si/a zatezanja rucnog kada je
potpuno in delfm;cno opferecenje transportera sa
viJe pogona
Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona
pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno - ekonomskih
proracuna. Smanjenjem broja pogona, za istu ukupnu snagu, tj. sa povecanjem ras-
tojanja izmeau pogonskih ureaaja, smanjuje se, kao po pravilu masa i c.ena
(motora i reduktora), broj osoblja za opsluzivanje, a prema tome, pOJednostavlJuJu
se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. Meautim, pri tome se
povecava najveca sila na vucnom elementu transportera, a shodno tome i njegova
masa, kao i cena.
74
Transportni uredaji
Povecanjem mase vucnog element a (ne previse), povecavaju se i gubiei ener-
gije, a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora, a
prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. Na taj nacin, u datomslucaju, de-
jstvuju i "usputni" faktori, koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za
osnovne rashode, eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje;
uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje
potrcbnog broja pogona transport era. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih pro-
jekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa, koji se
moze primeniti u datorn trenutku. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog
broja pogona, kao i rastojanja izrnedu njih, znatno uproscava. Kao po pravilu,
svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage. Ovirn je uslovljen, a i
postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na
srednjem delu trase transportera.
U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene
(L't) i suprolne, rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane, pri us-
lovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile
zatezanja Smox, odnosno Sllli", a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W':
Kod horizontalnog transportera je
L'

L'
r
Kod kosog transportera, kada se teret krece naviSe, pri tg > w
W't = W'r = (qt +qo) (sin + W cos ) L't qo (sin - w cos )L'r,
odakle je
I;t
I;r (ql + qo )(sin + .
2.5.5.
Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera
Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. Na Sl. 2.14. prikazane su
sheme pogona na srednjem delu trase transporlera, a u tablici 2.1. navedene su nji-
hove prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa,
prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase
transportera, kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile.
Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogon-
sku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern, primenorn frikcionih prenos-
nika. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element, a u drug om
slucaju koristi se lanae ili traka, koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje
pretvaraju u pravolinijsko (Sl. 2.14, a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni
Iuk (SI. 2.14, c i d).
flj:" W
oj _ bJ
Sf. 2.14
Sheme pogon.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera
Vucni clementi drugog tipa, trake i lanci prema svojim svojstvima manje su
prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sred-
ini linije trase transportera. Kao lito se moze videti sa SI. 2.14, e,f i g pogonska sila
rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se
postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. 2.14, e i /)
iii obrazovanjem petlje na radnoj grani, koja se formira obavijanjem trake oko po-
gonskog dobosa (Sl. 2.14, g).
U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para
pneumatskih pogonskih tockova, koji priteZu kraj trake (Sl. 2.14, It); koriscenjem
ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog trans-
portera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci.
Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima, traka koja nosi teret pritisnuta je
usled dejslva sopstvene tdine, kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. 2.14, e),
pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina
trake, a kod kosih lransportera, sila mora da bude utoliko veca, sto je veCi ugao
nagiba transportera. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog po-
gona.
Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka
izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti, dok se
pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. Zbog
teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku
traku, kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija -
guscniCni magnetni pogon). Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u
koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika.
I
I
!
I

j
,

i
I
I
I
I
}
I
I
t
I
I
I
76
Transportni uredaji
Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera
Tablica 21 ..
Vucni element
Nacin transmisije
I
I
oblik elementa na Vrsta pogona
pogonske sHe
vrsta elementa mcstu transmisije
pogonske sile
Pravolinijski
Gusenicni
Jedna ili dye zvezde
Zvezda-lancanik:
Sprezanjem
Lanae
a) Savijanje preko
I (Janci)
i otklonskih dobosa
Lucnim obuhvatom (S1.2.14, c)
b) Savijanje preko
koturova i lanaca za
oritezanie (31.2.24 d)
Pogonska traka
Pravolinijski
(81.2.14, e)
Traka Pogonski valjd
(kontakt po citavoj (31.2.14,j)
sirini) I
J edan ili dva
!LUCnim obuhvatom pogonska dobosa
!
I
(31.2.14, g)
Trenjem I
I
Dva para pritisnutih
I Traka tockova (S1.2.14, h)
(kontakt po ivici, Pravolinijski Dve pritisnute
irubu) pravolinijske grane
(S1.2.14, i)
Traka Pravolinijski
Pravolinijske grane
sa
Lanci sa elemcntima
Pravolinijski
Pravolinijske grane
za zahvatanje sa elektromagnetim:
Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski
eIektrovaIjci (S1. 2.14, .f), tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi
osiona valka roine. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi
broj valjaka duz trase transportera, sto poskupljuje izradu transportera.
Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje
tereta, a koji obrazuju petlju (S1. 2.14, g), ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko
dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije, a to
je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze, za pretovar trans-
portovanog matcrijala.
Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase
transportera, trakasti pogoni, S1. 2.14, e najvise odgovaraju postavljenim
eksploatacionim zahtevima. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za
nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc ;]i ako se zahteva povecanje snage
pogona transportera, usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja
kapaciteta, bez radikainih rekonstrukcija. ZahvaljujuCi navedenim prednostima,
pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu
primenu. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju
se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase, sto dozvoljava da se
obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona.
2.5.6
Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera
Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase
transportera, kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm, a za
to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj. Osnovni zahtev koji se postavlja pred
transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju, ukoliko je moguce,
ravnomernog kretanja vucnog lanca, kako u periodu kontinualnog sprczanja
zgIobova karika Ianca i zuba lancanika, tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu.
Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom. Kod sprezanja
Ianca i lancanika - zvczde, poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja
diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna
pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. Pri tome su korak lanca i izmereni
korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki, odnosno vazi relacija
21CR
o
== zt
gde je R -poluprecnik osnovnog kruga lancanika;
z -broj zubaca lancanika (zvezde); t - korak Ianea.
Ako se usvoji da .ie
I
zt
2%
(2.56)
(2.56')
78
Transportni uredaji
Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu, sprezanje
svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa os-
novnim krugom lancanika (SI. 2.15). Daljim obrtanjem lancanika, zglob lanca krece
se po profilu zupca i to od njegove osnove, pa do tcmena. Kod lanaca bez supljih
osovinica, kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic, odllosno roillica se kotr-
lja po zubu lancanika.
Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja, da bi se ostvarila konstalltlla brzina
lanca, profil zuba prikazujc se evolvcnlom.
U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca, u sprcgu sa sledeCim zglobom
nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno
sprezanje. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog
kruga zupea Rs (51. 2.15, a), a odrcduje se iz trougla AOB:
R/ = 12 + R}.
Odakle, koriscenjem jednacina (2.56) i (2.56) se dobija da je
(2.57)
Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro, veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z =
6, Rs = 1,45 Ro, tj. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude
jednaka 0,45 Ro). Prj tome zub postaje lanji ka vrhu; moze se pokazati da evolventa,
kojom se prikazuje zub le visine, obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo kon-
struisanje nemogtice. Da bi se ovo izbeglo, zadrzavanjem jedllakog koraka lanca,
kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde), potrebno je koristiti
lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele - valjkaste osoviniee istog
precnika, kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii
se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika.
Dva lancanika (zvezde), (S1. 2.15, b), postavljaju se fazno pomereni za
. n
POIOVlllU centralnog ugla zuba, tj. za ugao - . Pri tome je
Z
2 t 2
( )
2
Rs ="2 +Ro
Odakleje
(2.58)
tj. za iste vrednosti: Ro. zit, radijus spoljnog kruga R
s
, a znaci i visina zuba kada su
dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine, llego kada je jedan pogonski
lancanik. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm, sa
a)
b)
SI.2.15
Shemt: pogol/u 11(/ sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(,\lJIika
korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 ... 400 mm, a kada sn dva
lancanika, korak je u granicama 800 ... 900 mm.
Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom
broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka, tj:
1 = 1 (k +0,5) .
U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika, susedni lancanici 1110raju
da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn, a raslojallje izmedu njih treba da
iznosi
5 tim u vezi, kako se zglob koji nailazi u spregu, a na koji deluje ukupna sila
zalezanja lanca, krece po zupcu lancanika navise, suprotna strana lanca prellosi silu
jednakll otporu kretanja lanca. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca, sto pri
oslobadanjll zgloba iz spregt; sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje
lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju,
kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih
osovinica, ima u odnosu na njih prednosti, zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled
trenja u zupcima, kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva po-
gona, kao i zbog smanjenog haballja. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog de-
jstva pogona, prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila
lancanika, kao i u zupeirna i zglobovima lanca.
Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. Kod gusenicnog pogonskog uredaja
kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji
se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca, koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi
drugim elementima vucnog lanca. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca
(51. 2.16, a) cvrsto iii pomicno (zglobno - upravljacki hvataci, 51. 2.16, b).
...
80
Transportni uredaji
Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane
(jednostrano iii dvostrano) sine. Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno
poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu.
Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila, a
ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. U dlju smanjenja neravnomernog obr-
tanja, pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce
veCi broj zubaca. Prema tome, mora se obezbediti kontinualno sprezanje, kao i
ravnomeran izlazak hvataca iz sprege, sto se ostvaruje, na primer, primenom zglob-
nih hvataca i profilisane sine (S1. 2.16, b), odgovarajuce konstrukcije.
Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog
ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila
kreee se duz pravolinijske yodice, postavljene pod uglom prema poduznoj osi
vucnog lanca (S1. 2.17). U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometr-
ijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI, radne grane
hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na
osu pogonskog lanca. Pri uglu nagiba izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog
lanca (S1. 2.17, b)
<ACB=90o+a; <BAC=900-{a +
Primenom sinusne teoreme dobija se da je
odakle je
v vp
sin(90o+a)
vcos(a +
v =-"""':--'-':':"
P casa .
.... -.r; .. /" .. -. -,
f \\
t--+. 0) ""11
.-_.
./' ..
/ !
: .+.
51.2.16
Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>rceni
a) - cvrsto; b) - zglobno
(2.59)
Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81
Na taj naCin, pri zadatoj brzini
vucnog lanca v, brzina pogonskog lanca
vI' odreduje se prema jednaCini (2.59).
Ako je zadat korak vncnog lanca tl,
to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg
uslova: u periodu kada se vucni lanac

brzinom v premesta sa korakom tl, 170-
gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa
korakom tho Prema tome, vazi propor-
cionalni odnos:
Tako se koriseenjem jednacine
(2.59) nalazi da je
th =
t I cas( a + (2.60)
casa
0) cy mv
. A
IJ V1
"PC

51.2.17
Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su
(Yrrsro priCI'r,(c:eni
Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca, to je:
t =!.h..
p .
I
gde je i-ceo broj
Na taj nacin, prema zadatom koraku
vucnog lanca odreauje se potreban karak
hvataca, a 17rema njemli - korak pogonskog
lanca .
Pogonski lanac zbog male duzine u od-
nosu na vucni lanae transpartera odlikuje se
cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke
cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone
frikeionom i zamornom habanju. Meautim,
duzina deonice lanca izmeau zubaea pogon-
skog i zateznog lancanika ne ostaje kon-
stantna, vee se menja po odreaenom
(2.61)
)
SI.2.18
Shenw gusenh'!nog pogonskog urectaja
periodicnom zakonu, za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub, sto
pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. Kako pokazuju istrazivanja,
duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik
sadrze paran il! ne17aran broj i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno.
82
Transportni uredaji
. Utvrdeno je da je najmanja tj. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea
lzmedu zubaca lancanika i to, iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim anti-
faznom rasporedu (S1. 2.18, a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom
rasporedu (S1. 2.18,. b). U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao
neparan. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika, a
1 bro] hvataca ceo broj, ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao
dva broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. Takvi
prolzvodl1110gU bItl, na primer: 15,21,25,27,33, 35, 39 ltd.
Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika, ugao nagiba pogon-
skog prema osi vucnog lauca rh, visina hvataca, a takode i rastojanje izmedu
povezam odgovarajueim geomctrijskim odnosima. Oni se mogu posta viti
:acunskllll III graficki iz crteza, iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja
I IZlasb hvalaca iz sprege, pre nego sto karika lanca, za koju je hvatac
pnevrscen, dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. 2.17, a).
Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako, da sila zatezanja lanca pri si-
lasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna.
2.6.
Dinamicke sHe koje deluju na vucni element trans-
portera sa lancem
. . Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolini-
grana.ma), brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna; ona se periodicno
men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. Trajanje perioda neravnomer-
nog kre:anjil Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za
centrall1l (sredlsnI) ugao, a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca .
. kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu di-
sIla, utohko veCih po velicini, sto su veca ubrzanja pri periodicllom kre-
tanJu, kao 1 mase tereta i samog transportera. DinamiCke siIe ne
same da. pove.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element, vec i usled
uzastopl1lh. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. Odredivanjem di-
nal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na
proracun pl:ko sila, koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi").
Izuzev dmal11icke sile koja dcluje na Janac, a koja je posledica lleravnomer-
nog kretanJa lanca, u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je
nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja
svakog narednog .:uba lancanika sa zglobom lanca. Kada je veca brzina lanca ovi
udan mogu pncl:le razaranje zglobova, a takode i da ostvare poprecne oscilacije
oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea, jer kod ovih 05-
n,:znatna masa transportera i lereta. Zbog toga se pri odredivanju
siia kOJe na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u
razmatranJe (zanemaruJu se) vee' . v d v ...
, se samo u proracun uZlmaJU uz uzne oseIlacIJe.
Na S1. 2.19. pokazana je' shema naiIaska lanca na iIi kotur sa granama
(laka i teska strana). Vucna sila predaje se preko zuba 1, koji ulazi u spregu sa zglo-
bom Ianca DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom zub
3 sa zglobom itd.
Pri kO;lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro, konstalltna je i obimna brzina
zuba Va = Rw (ovde je R - radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika).
Brzina lanca, ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo, ne same duz
radnih dconica, vee i na mestima nailaska na lancanik, ako se zane mare elasticna
svojstva lanca, odreduje se iz izraza
V J = Vo cos <p = R ro cos <p , (2.62)
gde je <p - promenljivi ugao, koji obrazuje radijus 01 i osa Oy.
Na taj nacin, brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za
ccntralni, srediSni ugao ex, koji odgovara jednom koraku lanea tl (J,1ilkon sprezanja)
po zakollu kosinusoide (S1. 2.19, a), pri prameniugla <p u grallicama od do
Ubrzallje lanca af za isti period, mellja se po zakOllU sinuslle teoreme:
dv 2 .
at =-=-Rro sm<p.
dt
(2.63)
Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1); nakon zaokre-
tanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno, na kraju perioda
sprczanja, a na pocetku sledeceg perioda (3), pokazani su na Sf. 2.19, b. Brzina i
ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti:
Polozaj 1:
V = RWCOS(!!:)'
1 2 '
Polozaj 2:
Vj :::: R = Vmax; al = 0;
Poloiaj 3:
...
84
Transportni uredaji
1 2 3i1 2 3
Sf. 2.19
Sf. 2.20
Shema kretanja tonea po {anconiku Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca
Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae. Kao sto se moze videti sa dijagrama
brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl. 2.20, a i b), u trenutku kada zub lancanika ulazi
u spregu sa zglobnim lancem, ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se
poveeava do vcliCine 2almox . Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih di-
namickih optereeenja. Prema tome, istovremeno sa ulaskom u spregu zuba
lancanika sa zglobom lanca, u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje
usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. Energija sudara pro-
poreionalna je kvadratu brzine zuba (v/) , masi lanea i masi tereta koja je usmerena
nanize. Masa lanea zavisi od niza faktora, ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu
nailaska na lancanik.
Usled velike ucestalosti obrtanja, visestruka poduzna i poprecna dinamicka op-
tereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika, mogu
posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka
Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku pro-
pisanu vrednost.
Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza
Pmax = C1 (m,r + C2mr) almox, (2.64)
gde su;
C] i C2 - koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta, koje
ucestvuju u kretanju;
mtr i mt - mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje
se kreeu ubrzanjem almox,
Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85
almax - maksimalno ubrzanje lanca transportera.
U vezi sa elasticnim osobinama lanea, njegovim ugihom izmedu tacaka oslo-
naea (obrtnih mesta na konturi transportera), na kretanje ceonog (,:lanka lane a ne
utice ukupna masa pokretnih del ova transportera, vee sarno neki njen deo, koji se
ohuhvata u jednaCini (2.64) koeficijentom Cl 1. Teret kod nekih transportera (na
primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm, a kod drugih
(na primer kod grabuljastih transportera), relativno U odnosu na premestanje trans-
portera, a sto se u jednaCini (2.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 1.
Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). ako se uzme u
obzir da je
gde su
n
v
z
nrc
(J)=-'
30 '
60v
n=--;
ztl
- ucestanost obrtanja lancanika, min-\
- srednja (radna) brzina lanca, m/s;
- broj zuba lancanika; f! korak lanca pri sprezanju, m, nalazi se da je
(2.65)
Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna
dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca,
tj. pri konstantnom precniku lancanika, proporcionalno sa drugim stepenom brzine,
pri konstantnoj brzini i precniku lancanika; ohrnuto je proporcionalno broju zuba
lancanika, a direktno je proporcionalno koraku lanca. Prema tome sledi da je kod
transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase,
kao i cene lanea), sa malim brojem",;<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog
precnika), neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. Ako se u cilju poveeanja
kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine, tad a treba primeniti lanae
sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba, ako je to moguee
(odnosno veeeg precnika).
86
Transportni uredaji
2.7.
Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera
Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera, ti. u preJaznim
rdimima rada, odnosno niegovog kretania, na vucni clement osim statickih deluiu
takode i dinamicke sile, koje zavise od vclicina mas a koje se krecu, kao i ubrzanja
(pozitivne iIi tlegativne vrednosti).
U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se
masama saopstava kineticka energija; u periodu zaustavljanja, naprotiv, kincticka
energija pokrelnih masa se apsorbuje. Kod transportera sa vucnim elementom, deo
ovih mas a ima translatorno kretanje, a drugi deo - obrtno. Translatorno se krece
citava traka, pJatno transportera, ti. vucni clementi, kao elementi za kretanje.
Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora, kao i druge de-
love na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica, zupcanik, kocione de-
love), a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka - rolni. Za tacnije proracune
moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa, zupcastih sklopova kao i delova
prenosnog mehanizma.
Pustanje u pagan trallsportera. Ugaono ubrzanje, kao i ubrzanje pri pravolini-
skom kretanju, pri pustanju transportera u pogon, a prema tome i vreme perioda
pustanja u pogon, zavise kako od veliCine pokretnih masa, tako i od dopunskog (di-
nal1lickog) momenta motora u tom periodu. Moment molora u periodu pustanja u
pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin.
Dinamicki moment motora je Mdin '= JO (gde je J - moment inercije svih masa
transportera koie se krecu translatorno i obrtno, sveden na vratilo motora; E -
ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon).
Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera
veCih snaga, kod kojih se traka krece vecom brzinom, a reele kod plocastih iii
viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina. Kod trakastih trans-
portera velikih snaga ugraduju se, kao po pravilu, asinhroni elektromotori sa faznim
rotorom, koji se pustaju u pogon preko reostala, odnosno naknadno ukljucenog ot-
para u kolo rolora. U tom slucaju, moment puslanja u pogon varira u neznatnim
granicarna (SI. 2.21), tako da je moguce da se smatra da, jc konstantan:
Mm '= iV/sf + JVIdin '= const. (2.66)
Mdin '= J E '= const. (2.67)
Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2.22, a, a obrt-
nog momenta i snage motor a P na SL 2.22, b.
V al
at
---------
'"
'"
V,..'"
",'"
"
""
"
IS(}
1/
IX k
r--li
tiT &
-::.'t;?
......
-;;, p-
'"
aJ t
M.P t
rJ/
[7

V-

l-
I J ./ I\...
100
II ./ r--. M
o
IOO 40 6IJ
.-
P ,
".
)../
.-
/
'II.
"""
fl,
V
b)
t
SI.2.21 Sf. 2.22
karakleristi/.:.e asinhrDl10g %/oJ'u sa
j'a:nim roforoJn
Dijagram ubrzanja, br:.inD, uhr/nog momenta i
sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll
Pri jednako ubrzanom hetanju je
nn
(j)=-
30'
gde je CO - ugaona brzina
. . -1
rnotora u periodu pustanja u pogon; n - ucestanost obr-
tanJa motora, mm
Tada je
M . = iTCn
dm 30t p ,
a trajanje period a pustanja u pogon
v nn
t =-=-""'--
p at 30'
gde je v - brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju.
Ubrzanje pri pustanju u pogon
EDd
at = 2i '
(2.68)
gde su: Dd - precnik pogonskog dobosa (zvezde - lancanika); i - prenosni odnos me-
hanizma pogona. -
88
Transportni uredaji
Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon:
(qt +2qo)Lal
Smax = Sst + Sdin = Sst + , (2.69)
g
gde je L duzina transportera.
Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno
celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je raspore-
dena po obimu valjaka, tada se, kao sto se moze i uociti, valjci krecu brzinom koja
je jednaka translatornoj brzini transportera, pa masu obrtnih del ova valjaka treba
smatrati kao masu pokretno - translatornih delova. Ako se kretanje ostvaruje peko
pokretnih valjaka koji se, osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom trans-
portera, tada u izrazu (2.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv), ovde je qv sila
tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera, N/m.
Na vratilu motora sila Sdin stvara moment
M'din = Sdin D2d .J:..,
ITJ
(2.70)
gde je T1 - stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila
transportera do vratila motora.
Zamajni moment rotora elektromotora GD
2
navodi se u katalogu motonl.
Moment inercjje motora je g
GD
2
J =--
m 4g
(2.71)
Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora,
tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon
(2.72)
'1' d' fDd
11, zamenom vre nostl za al na osnovu izraza (2.68), at = 2i ' nalazi se da je
- [(qt +2Qo)
La
t
D
d GD
2
J
M - M
st
+ 2 +--,-+J .
4gi TJ 4g
(2.73)
Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno - transla-
tomih i obrtnih masa transportera, svedenih na vratilo motora. Ako se ta vrednost
srednje zagrade oznaci sa Jsv, dobija se da je
(2.74)
Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza
(2.75)
gde je OJ - ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon, a koja se menja po
pravolinijskom zakonu.
Promenom po zakonu prave, velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju
perioda pustanja u pogon, tp:
(2.76)
Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon
iznosi J = (1,8 ... 2,2) I,,,,,,r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu
reostata.
Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma,,'
moment pustanja motora u pogon M, jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u
pogon tp. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i
vreme trajanja perioda pustanja u pogon t
r
, ukljucivanjem u proracun vrednosti
maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm." i jacine struje 1.
Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da
prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi
zadate granice, tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna
kinematska veza izmcdu ovih vratila. U tom slucaju, u periodu pustanja transportera
u pogon, proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi
spojnicom.
Zallstavljanje tmnsportera. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom
postavljaju se, kao po pravilu, automatski kocioni iii zaustavni uredaji. Kod
transportera kod kojih se teret transportuje navise, korniea iii ustavljac sluze za
sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom
poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane. Kod transportera kojim se
materijal premesta nanize, kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja
transportera. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi
smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter).
Kod transporter a sa premestanjem tereta navise, moment sila koje deluju na
pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja, jednak je proizvodu razlike
poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element, na
poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur, zvezda - lancanik, dobos):
(2.77)
90
Transportni ureaaji
gde je Dd - prccnik radnog, pogonskog elementa, m.
Ako se kocnica, odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu trans-
portera, vee kao sto je uobicajeno, nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu
linije trase transportera), 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog
vratila transportera iznosi "i", tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu
i
(2.78)
gde je 11m - slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila; uz odrcdenu
aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1.
Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize, kocnicom se ne zaus-
tavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja, vee 5e zaddava i cla radi u
oclredenom rezimu, tj, tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine), ap-
sorbuje se kineticka energija lereta, kao i pokrctnih dclova transporlera. Kod pojed-
nostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava
kocioni moment, lj. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2.74) mnozilelj C (orijen-
taciono je c = 1,25), n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine pre-
porucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu,
Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora, a prenosni odnos izmedu vratila mo-
tora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i", kocioni moment moze se smatrati,
kao i u razmalranom slucaju, pri pustanju transportera u pogon da je konstantan.
Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska
pokretno - translalorna ubrzanja [creta i delova transportera, tc se si1odno tome nji-
hove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc, od llormalnih radnih
vrednosti v do nule.
Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s), put kocenja u periodu
zauslavljanja s (m), to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E
po svojim apsolutnim veliCinama
2s
w vw
E=
gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora, s-1
(2.79)
(2,80)
Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora,
kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora, a takoae i masu stacionarnih
iIi pokrelnih valjaka transporlera.
Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari
prikocivanje transportera. Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja
Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2.73) u kojoj umesto M
st
treba
zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2.77) i (2.78), a urnes to E - njegovu vrednost
iz jednacine (2.80):
OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91
(281)
Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same
cksploatacioni zahlev, vee i prcoptereeenje vucnog Cije maksi.malno
zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je Gz - s!la tezme tereta zateznog
urcdaja, koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokret-
aim valjcima iznosi
Smax == Sst +Sdill == (qt + qo)LCin0 -wcos0
(2,82)
Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja mo-
tora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa
transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera:
(c + 2c )Lv
2
J. ,
It 10 +" == W s = K(q/ +2qo)Lw s.
2g 2 0
(2.83)
U izrazu (2.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine - kincticka enc,l:gUa koje
se krcell translatorno, drugi - kineticka energija obrtnih masa; koe[lciJcnt K UZima u
obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim (K
1,1 ". 1,15). U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mer-
cije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora,
1z izraza (2.83), ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova
lransportera, kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora, moguee je eksperi:nen-
taino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w', Ako se uz iZVeSI1U ap1'Okslma-
Cijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( li;i ) = 0] ,tada je
v
2
, ...
W=--.
2gsK
(2.84)
1z izraza (2,84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI', pri istoj radnoj
brzini I', obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera, nakon iskljucenja motora
- hoda "zaleta", a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta", odnos koeflcl-
jenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina.
LITERATURA: [45]
Trakasti transporteri 93
3.
TRAKASTI TRANSPORTERI
3.1.
Osnovne napomene 0 trakastim transporterima
Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja
neprekidnog dejstva, Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala, a ponekad i
komadnih tereta, horizontalnom iii kosom transportnom trasom, sa manjim uglom
nagiba (10 '" 28),
Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik
neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti, koje se ogladaju u: jed-
nostavnosti konstrukeija; velikom kapacitetu; ostvarenju velikih duzina transporta
materijala, a koje se kreeu u sirokom dijapazonu, od 5 m, do nekoliko stotina
metara, a kod dnevnih kopova i do vise kilometara; relativno mirnom i besumnon
radu; jednostavnom odrzavanju itd, Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se
trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog
procesa pretovara, vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji,
dodavaCi (pomoeni transportni uredaji), za nasipanje, odnosno materi-
jala na transportnu traku transport era. Matedjal se nasipa utovarnim oln,kom iz
bunkera, a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim
transporterom - dodavacem), Trakasti transporter - dodavac moze biti horizontalan
iii kos, a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome, sto je optereeena grana
oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka, koji su madusobno razmaknuti
na I = 0,25 ". 0,3 m, dok ispod neoptereeene, povratne grane nema nikakvih oslo-
naea, Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu, Brzine kre-
tanja su male, v = 0,1 ... 0,3 mis, a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg
sloja materijala, Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera
- dodavai'a, odnosno ugradnjom bocnih straniea. DodavaCi se primenjuju za trans-
94
Transportni uredaji
port zrnaslih materijala, a eventualno i sitnokomadnih tereta. RcguIacija dovodenja
materijala na traku transportcra - dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi
promenom brzine trake.
Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim
uredajima, primenom vage i s1., moze se oslvarili potpuna mehanizovanost
tehnoloskog procesa lrakastim transporterom.
Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u
mnogim privrednim granama, na primer: u gradevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi,
metalurgiji, elektroprivredi, livnicama, fabrikam3 cementa, prehrambenoj industriji
itd.
Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. 3.1) preko kojih
je prebacena beskrajna, elasticn3 traka 3. Jedan od dobosa je pogonski, obicno na
kraju, gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos, a drugi je zalezni. Traka kod
ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi
uredaj - element masine.
5
.l:.!
, ~
S ~
- ~ . - - - + - .. -+-
J
S1. 3.1
Shcmot,\Ki prikaz trakas/oR Irall.:o..porfera
~
Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8,
dok se obe grane transporlne trake (gomja - noseca i donja - povratna) krecu preko
valjaka (rolni) 4 i 5, koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake.
PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka
za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ie-
yak 9, dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal.
Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra, prel11a razliCilim
kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake, prema tipu i vrsti trake, prema
nacinu osl varivanja pogona transportcra, prema nacinu istovara l11aterijala sa trake
itd.
Trakasti transporteri
95
2
b)
SI. 3.2 a, b, C
Ob/lei Iruku tra/.:aslili Iransportera
96
Transportni uredaji
1. Prema obliku, transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne,
olucastc i spccijalnog oblika, SL 3.2, a, b i c.
Na Sl. 3.2, a - prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih ele-
menata: 1 - pogonski dobos; 2 - elektromotor; 3 - reduktor; 4 - ravoa traka.
Na SL 3.2, b - prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake, a na
SL3.2, c - prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila, sa naboranim
ivicama i pregradama, za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona.
Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije
noseCih valjaka. Olucasti profil trnke, pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom,
ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice, a takode je i manje prosi
panje materijala sa olucaste trake, te stoga je mnogo ceSca primena trakastih trans-
portera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake, bez obzira sto je
slozenija konstrukcija noseCih valjaka.
2. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom; b) sa metalnom trakom; c)
sa metalnom - mrezastom trakom.
oj
d}
b)
c)
51. 3.3 a, h, c, d, e
Vrsre pagana trakastih tronsportera
3. Prema vrsti pogona (SL 3.3, a, b, c, d, e): a) pogon sa jednim pogonskim
dobosem; pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni
dobos); c) sa dva pogonska dobosa; d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim
valjkom; e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom.
Na S1. 3.3, a, b, c, d, e - prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema po-
gona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. Na S1.
3.3, a, je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A), kada ugao obuhvata
iznosi Umax = 180 , a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih
transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona.
Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A)
ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. 3.3, b, tako sto se povecanjem
ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake, a time i mogucnost pri-
mene motora vece snage; na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet.
Transporteri veCih kapacitela, kao i transporlnih duzina, zahtcvaju ugradnju
motora velikih snaga, a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih
uredaja, S1. 3.3, c, die, obezbeauje vee a sUa trenja, bilo povecanjem ugla obuhvata,
bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa. Kod ureaaja sa dva pogonska
dobosa (AI, A2) ugao obuhvata se povecava, tako da iznosi U =350 ... 480, Sl. 3.3, c,
posto je U = UI + U2
Trakasti transporteri velikih kapaciteta, kao i velikih transportnih duzina trans-
portovanja materijala, kao i sa veCim uglom nagiba, kod kosih transportera gde su
potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona, konstruktivno se izvode
prema S1. 3.3, d - sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na
pogonski dobos (A). Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji
dobosa prema SI. 3.3, e, gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku trans-
portera (T) na pognoski dobos (A). Na SL 3.3 je 5n - sila nailazne trake na dobos, a
5s - sila silazne trake sa dobosa.
4. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. 3.4, a, b i c) razlikuju se
trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu; b) sa istovarom
materijala duz raspona trase transportera, izmeau dva dobosa, pomocu specijalnih
kolica za skidanje sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake.
Na S1. 3.4, a - shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa is-
tovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu.
Na SL 3.4, b - prikazan je shematski horizontalni transporter, dul. cije linije se
moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. Urectaj se sastoji iz dva
dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se ma-
terijal sa trake u bunker, tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada, i
duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. U ovom slucaju se
praznjenje - istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe
strane).
92
Transportni uredaji
ij .:
a)
b)
'. "J;;)
Sf. 3.4
:
i'r,\fe iI'U/1spor[cru pre,,!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o
U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn.:dini trast: izmedu krajnjih
dobosa, primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika, S!. 3.4, c, koji se mogu
posta viti i na kolicima. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc, a mana mu je sto
dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala.
Dobosni skidac materijala sa trake, S1. 3.4, b manje habn traku ali se ne moze
primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. Kako pluzni, tako i dobosni
skidaei ugradeni na kolicimn, mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno,
odnosno pomocu posebno ugradenog pogona, a moze i pomocu pogona same trake,
S!. 3.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materi-
jala sa trake, prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera.
Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0,2 ... 0,22) Jr, rad.
Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI. 3.4, a i h) koji se mon-
tira na noseCi ram transportera. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo
kome meslu preko istovarnog uredaja, SI. 3.4, b i c iIi na kraju transporlera preko
pogonskog dobosa, SI. 3.4. a.
'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni, ako su manjih duzina, 5
15 111. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima, a
kraCi se premeSlaju ruellO. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu
ugla nagiba koji mora da bude za 7 ... 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i
terela koji se prelovara, zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih
valjaka Yeci, zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala.
Sl. 3.5
Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao
nasipanja matcrijala ~ ) navedene su u tablici 3.1, kao i nasipne gustine nekih rna-
terijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 ori-
jenlaciotlc, te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl
nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom.
Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci. Ako je
malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera,
ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci, cak i veCi od ugla trenja <p, izmedu materijala i
Lrake (ugaa nasipanja), u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. Ugib trake je
vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka, pa zbog
100
Transportni uredaji
toga stvarni ugao 8 treba da bude manji. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu
valjaka za podrzavanje trake.
Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na
traku od koze, drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja, Cime se
povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg
gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti. Na S1. 3.6 prikazani su
obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu
trake; b) bobicastu; c) prugastu povrsinu; d) rebrastu povrsinu; e) klinastu povrsinu.
Tablica 3.1
Materijal
Gustina Ugao Ugao
materijaJa nagiba nasipa
Kameni ugalj, cist 0,8 ... 0,85 20 18
Lignit i mrki ugalj 0,65 ... 0,8 18 16
Lignit susen 0,45 ... 0,55 17 15
Zemlja Galovina) 1,4 ... 1,6 16 15
Krecnjak 1,5 ... 1,9 18 15
Gvozdena ruda 2,1...2,4 20 18
I Koks, komadni 0,36 ... 0,53 20 18
I Koks, sitni
i
0,45 ... 0,6 18 18
SJjunak 1,8 .. .2,0 17 18
fTroska 0,6 ... 1,0 18 15
Pesak, suv, pomesan sa
1,3 ... 1,6 15 15
jSljUnkOm
Pesak, vlazan 1,8 .. .2,2 15 15
i, Sljaka od kamenog uglja 0,6 ... 0,9 17 15
I Ugljeni prah 0,5 ... 0,7 16 15
Kamen, lomljen 1,5 .. .2,0 18 15
,Cement 1,2 .. .1,6 18 15
'i Glina u grudvama 1,4 .. .1,5 17 15
!
Glina u prahu 1,0 .. .1,6 15 15
Krec u prahu 0,5 ... 1,0 18 15
I Beton, vlazan 2,2 27" 30
I' so, sitna 0,8 .. .1,0 20 16
Zitarice u zrnu 0,4 ... 0,8 14 12
Repa 0,65 ... 0,8 12 10
Secer 0,75 ... 0,85 24 40
101
a)
b)
c)
e)
Sf. 3.6
Oblici pm'r;,w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake
Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim klinastim oblicima
povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se
poveca za rr/3 rad.
Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova
transport a materijala, vrstc transportcra - horizontalni, kosi iIi kombinovani, kao i
od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan
transporter.
Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport,
S!. 3.7, a, kosi transport sa usponom, SI. 3.7, b (iii sa padom), kombinovani transport
sa jednom, SI. 3.7, c iii sa vise promena pravca, S1. 3.7, d.
Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila, od-
nosno od cevi. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci, stubovi i
poprecne veze, a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm, vijcanom vezom iii
ponekad zakivanjem. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruk-
tivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova, u prvom. redu od:
oblika i vrste transportne trake, urcdaja za podrzavanje transportne (rake, uredaja
za utovar i istovar materijala, pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd.
102
Transportni uredaji
3.2.
Traka transportera; proracun trake
Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja
najodgovorniji clement transportera. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake,
mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja, mogucnost noscnja lransporlovanog
materijala, dugi vck trajanja, olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transpor-
tovunja matcrijala. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni trans-
portne lrake, a sto se lice matcrijala, oni su razliCiti, tako da postoje: gumene,
metalno - celicne, metalno - mreZasle, od jute, kudeJje, lanene i s1. transportne
trake.
Lanene, kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu su-
vih, rasutih materijala, kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama.
Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva, a ncdostatak im je sto nisu
otporne na vlagu, jer se skupljaju i brw se habaju, stoga se i primenjuju u
zatvorcnim prostorijama. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje.
Verc trajnosti, a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. Sastoje se iz vise slo-
jcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. Tako gUl11iranc trans-
portne trake olpornc su 11<1 habanje, kidanje, vlagu, dobro su savitIjivc i relativno su
male sopstvcne tdine, osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. Gumena
traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc, obicno od jllte, najvise 10 ... 12
slojeva. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI, a donji koji kEzi
prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake, c1ebljine .ic 52. Broj slojcva trake
(S1. 3.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake, a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri ka-
pacitet transportcra.
Orijcntacione vrednosti sirine trake, kao i broj s!ojCV<l prikazane Sll tabelarno,
tabliea 3.2.
Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci, a
takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru, a gumeni slojevi stite
tekstilne uIoske od vlage, habanja i ostalih Illehanickih ostecenja.
Na SI. 3,8 je sastav gumiranc trake, tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa
pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima; h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju; c)
gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima; tI) gumirana traka sa stepenasto
porectanil11 uloscima; e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim
uloscima. .
103
ski dobos
-
glava
a)
-
, ~
- - - - - - - - - - - - ~ ~ .. ,t:,
uredaJ
St. 3.7
Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako.\tih Irwuporlera
~
I
I
I
I
I
I
I
1
104
Transportni ureaaji
(1)
1 S1
lit,;:::::: :i:i ii:: ::::::
2
b)
t::::: :liC' :;;::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l:
3
c)
Kg::: ::] Xb :::::r,::::: 1:1:,;:::::: il:: jl::: it::::: :::'"",!",!!',::
"
d)
i! 6, ::::::: :::::::;:W!!!!:mm!!!::::::::'; 'i : ';;:, ,;;
5 6

e)
SI. 3.8
Broj slojeva trake
Tablica 3.2
Sirina trake
T
i
E, 300 400
500 I
650 800 1000 11200 1400 1600
[mm]
Eroj slojeva
3 .. .4 3 ... 5
I
4 ... 8 15 ... 10 16 ... 12
trake,
3 ... 6 i 3 ... 7
7 ... 12 8 ... 13
z
I
Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do
temperature koja nije visa od 60 C, niti niza od _15
0
C. Specijalno izraclene trans-
portne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature
od +100 C, a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do
- 45 C.
Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.
lT
i maksi-
maine brzine vmax, u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B
(mm) u5vajaju se prema tablici 3.3.
Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta, koji prelaze
10000 t/h, sirina transportne trake je B > 2000 mm, a brzina kretanja trake je preko
5 m/s. -
Trakasti transported
105
U tablici 3.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera v
sr
,
a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i
od asortimana robe i tereta, kao i od sirine trake 8(m), pri islovaru transportovanog
materijala preko prednjeg dobosa. VeliCina srednje brzine trake treba da bude
tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa, a ne da
materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj. Nije preporucljiva brzina
trake ispod 0,75 mis, osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret.
Ako se poveca brzina trake, moze da se smanji sirina trake 8, kao i broj njenih slo-
jeva, umetaka, a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa,
dakle lakse konstrukcije, pa time i jeftiniji. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog
transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala, sto je veoma
vazno pri utovam materijaia na traku, odnosno prilikom silaska materijala sa trake;
b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka, a koja na5-
taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab, kao i usled materijaia koji se nalazi na
traci; c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada
na traku, kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake.
Brzina transportne trake Tabliea 3.3
S,.doj. broo> t"k, ,," k" i 0*"" b,un> t"k'""J
Vrsta materijala
vsrlvmax [m/5] za sirinu trake 8 [mm]
i
1200 .. 1600 I
400 i 500 650 800 ... 1200
Ugalj,lignit
I
I
i
(komadni), so, pesak i
1,0/1 ,5 1,5/2,0 1,75/2,5 2,013,0 2,25/3,0
II
slican materijal koji
se sitni
I Sljunak, drobljena
I
I
I
truda, sljaka, i sl. u
1,0/1,25 1,2512,5 1,513,0 1,7512,5 2,012,5
komadima krupnoce
I
do 150mm ,
: Kamen, krecnjak,
I
I ruda vece krupnoce - - 1,2511,75 1,512,0 1,5/2,0
. od 150mm
--
Koks, sortirani ugalj i
I
I
I
sl., podlozni 1,0/1,5 1,25/1,75 1,25/1,75 1,512,0 1,5/2,0
drobljenju
I I
Zrna5ti materijali:
1,5/4,0
I
2,25/4,0 2,514,0 3,0/4,0
I
3,0/4,0
psenica, raz i 51.

Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune, najlona iii perlona,
izraduju se i gumene trake (St. 3.9) sa uloscima od celicnih, zicanih strukova
precnika 1.2 ... 4 mm, koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako
106
Transportni uredaji
G::::::*:::;::E:;::::f::::;!;:::::fr::::;H;:::::f::::E:7B
Sf. 3.9
bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. Zice se izractuju od visokovrednog
cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 ... 50 pula, u odnosu nil
gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom.
Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo:
vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja, S1. 3.10. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se
stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. pa se krajevi potom spajaju vulkani-
_______ ._.. zacijom, jedan sa drugim.
~
~ ~
~ = 1
lW/Zi
SI. 3.10
u normalnim uslovima
eksploatacije gumirane trake, u
zavisnosti od VIste malerijala
koji se premesta trakastim
lransporterom, mogu imati vek
cksploatacijc u dijapazonu 700
... 5000 casova rada.
Transportovanjc mokrog
matcrijala (ugalj, sIjunak, pesak
i s1.) na krace transportnc
daljine oslvaruje se pletenim
trakama od celicnih zica.
U slucaju da gumirana
traka ne moze cIa izdrzi odre-
dene komadne malerijalc,
upotreblj a va se celicna traka
debljine 0,6 ... 1,2 mm i sirine do 800 mm. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne
prema haballju i visokim temperalurama, zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise os-
lonih valjaka na malom raslojanju. Nalaze primenu u procesnoj induslriji, prehram-
benoj i sl, a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. Posto so izraduju od
ugUcnicnog i nerdajuceg celika, ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala tem-
perature 100 ... 120
0
C, a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2 ... 5 manji nego
kod gumenih traka.
Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se
kruznim celkama od zice ili dlake, koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod po-
gonskog, odnosno istovarnog dobosa. Precnik cetke iznosi 200 ... 300 mm.
107
Pl'Orac'uII trake. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa
gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. 3. 11, a, h. c i d. Pri tome je n ~ S1. 3.11, a u
oblikll slova V, na S1. 3.11, c je transporter sa olllcastom (rakom, S:l bOCnlITI valJclma
koji Sll pod uglolll nagiba 20, a na 51. 3.11. d - transporler sa oillcastom trakom, sa
bocnirn valjcima pod nagibom od A. = 30
e
.
aJ
b)
c) d)
SI. 3.11
Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija
lransporlovanih komada. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje
komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise, pro-
verava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. U lablici 3.4 daju se
vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa, mm i najm<lnje sirine
trake, m, lako ela, ukoliko jc potrebno, S obzirom na di,menzije komada, iIi se
povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera.
Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu
koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na
sledeCi naCin:
Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na
traku; iz preseka nasutog malerijala, a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa
ravnom trakom, sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna
108
Transportni uredaji
smna trake, a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema
odgovarajucem standardu.
Tablica 3.4
Natduza ivica Najmanja sirina
Natluza ivica
I Najmanja sirina I omada trake omada
I trake
[mm]
B [m] [mm]
. B[m]
,
100 0,4 400 1,0
I
150 0,5 500 1,2
200 0,65 600 1,4
300 0,8 - -
Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje
se iz izraza:
pri tome su:
(3.1)
V' k' 2
A - povrsma prese a naslpa, m ;
Q - kolicina (masa) transportovanog materijala, t/h;
p - zapreminska masa (gustina), transportovanog materijala, t/m
3
;
v - brzina trake, m/s;
KI - koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog
neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake;
K2 - koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba
transportera.
Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei
3.1, a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0, kao i ugao nasipanja materi-
jala <po
Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0,8 ... 1,0, u zavisnosti od
nacina dodavanja materijala na traku.
Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3.5, u zavisnosti od ugJa
nagiba transportera o.
Trakasti transported 109
Tablica 3.5
I Ugao nagiba
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
Koeficijent
K2 1,0 1 0,99 0,98 0,97 0,95 0,93 0,9
1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake, tj.
sirina bI pokrivena nasipom, S1. 3.11, a prema izrazu
(3.2)
gde su:
bI - aktivna sirina trake, m;
f - faktor oblika preseka nasipa.
Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza
b
I
+0,05
b== 0,9
(3.3)
Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI. 3.11.
Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f, za cetiri najcesce primen-
jena preseka, SI. 3.11, navedene su 1I tabliei 3.6.
Tablica 3.6
I
OIucasti Olucasti
Poprecni presek
Ravan Oblika V
transportera
I A.=:20 A.=:30
Vrednost faktora f 240
1
450 465

!
Vrednosti faktora f iz tablice 3.6 vaze za ugao nasipa 15, prikazanog na
SI. 3.11, a, b, c i d. Za druge uglove nasipanja, kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka,
koji nisu prikazani na SI. 3.11, treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz
datih geometrijskih odnosa.
110
Transportni uredaji
3.3.
Proracun snage za pogon transportera j izracu-
navanje vucne sile u traci, kao i broja umetaka trake
Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.;I1og lransportcra, bcz dOpUllSkih olpora
(skidaca matcrijala i s1.) odreauje sc prema izrazu
gde su:
Pho - snaga na vrati1u pogonskog dobosa, kW;
Fbo - vucna sila na obodu dobosa, kN.
(3.4)
Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno
kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka, kao i sile potrebne za
podizanjc, odnosno spustanje tereta na traci, ako je transporter nagnut. Tako se
obodua siia odrcauje iz izraza:
gde su:
(3.5)
c - faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu
transportera:
- koeficijent trcnja u lezajima dobosa, valjaka itd;
L - duzina nosenja trakc (od 05e, do ose dobosa), m;
G
t
- tezina pokrctnih dclova transportera (trake, dobosa i va1jaka), koja ot-
pada na 1 m duzine noscnja trake, kN/m;
G - leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat, kNlh;
H - visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka
aktivnog del a lrake), m;
V - brzina krctanja trake, m/s.
Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu
se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora, a koje su
navedene u tablici 0.7.
Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima, u jamskim oknima, vrednosti fa-
klora c povccavaj"u se do 80%, u zavisnosti od uslova rada. .
Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3.8.
Tablica 3.7
It
i L L L
I
L L
c c c c c c c
em] [m] em] [m] [m]
I
. --,
50 2,2 I 125
i
1.64 321l 1,29 800 1,12 isr4 9 8 5,1 20 32
7.6 10 4.5 25 2,9
I
63 2
I 160 I 1,53 400 1,23 lOOO

4
5 6,6 12,5 4 32 2,6 SO 1,85
i
200
!
1,45 500 I,W 1250 1,08
5.9 16 3.0 4() 2)
I
100 1.74 I 250 i 1.37 ()30 1.15 6
i
za transport "malerija1a sa .... __"_---j1
Za postrojcnja koja rade u cnim us10vima rada
II ___-'v
rada (mogucnost prodiranja prasine u
lepljiv matcrija1)
Za poslrojenja sa kliznim1dislima
Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza:
G = 3600 A v Y". kNlh
gde je Yv, kN/m
3
- zapreminska teiina transporlovanog matcrijala.
(3.6)
Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc, kao sto
su skidaCi malerijala, CislaCi (rake i sl, potrebna je dodatna snaga, kOla se odreduJe
korisccnjcm izraza:
Pd=1,6hl'n kW, (3.7)
gdc su:
Pd - dodatna snaga, kW;
11 - broj cistaca i slicnih uredaja;
b - stvarna sirina trake, m.
Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama, tada se za savladivanje otpora
trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje
P" = 0,08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera). (3.8)
Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'"
112
Transportni uredaji
Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu:
(3.9)
gdcje
(3.10)
11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vra-
tila pogonskog dobosa).
/zracllnavanje vll{ne site u traci broja llmetaka trake. Ukupna vucna sila na
obodu pogonskog dobosa iznosi
a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu
gde 8U:
koeficijent trenja izmeau trake i dobosa;
ugao obuhvilta trake na dobosu, izrazen u wdijanima.
Vrednost izraza , __ 1-1" za razliCite vrednosti !J. i razlicite uglove C( u (0)
e>lU,-
navedene su u tablici 3.9.
Tabliea 39
(3.11)
(3.12)
I Vrednost izraza
1 za C( -
clJcnt
,1 '
Vazi za stanje povdlinc doboSfl, odnosno uslovc racla
trenja
;ta"
jJ. 180' 210' 240' 270' 300' 330' 360'
I 0,1 2,71 2,25 1,92 1,65 1,45 1,28 1,is
jDObOS ostrugan, mokra povrsina
0,15 1,66 1,36 1,14 0,97 0,84 OJ3 0,64
Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI, povrsina
icnjiivo - vlazna
0,20 1,15 (J,n 0,76 0,64 0,54
I
0,46 0,40
Dobos glalko ostrugan. rad u vlaznoj atmosfcri
I 0,30 0.64 0,50 0,40 0,32 0,26 0,22 0,18
Dobos glatko ostrugan, rad u suvoj atmosfcri
I 0,35 0,50 0,39 0,30 0,24 0,19 0,15 0.12
Dobos oblozcn drvctom, rad u suvoj atmos[eri

0,40 0,30 0,23 0,18 0,14 0,11 0,09
!DObOS obJozcn tkaninom, md u suvoj atmosfcri
I
113
Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu:
(3.13)
gde su;
z - broj umetaka;
K - koefieijent sigurnosti;
cr m _ zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka, daN/em;
b - sirina trake, em.
Broj umetaka ne moze biti manji od:
_ za trake do 0,8 m sirine ............................ 3
_ za trake preko 0,8 m Sirine .......................... 4
Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su
u tablici 3.10
Tablica 3.10
Broj nmetaka z
Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti:
naprezanje zbog savijanja; neravnomernost optereeenja svih ulozaka; starenJe ma-
terijala; udari pri padu materijala na traku pri utovaru.
Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza:
z '" 9,8Ft +1.
bcr m
(3,14)
Ako kao umetak sluzi celicna traka, stavlja se uvek sarno jedan umetak. Tada
se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema
sledeeem izrazu:
9,8F
t
(J =--
m b
(3.15)
114
Transportni uredaji
3.4.
Uredaji za nosenje upravljanje trake
Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTans-
portne masine. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu - op-
terecenu granu trake, i oslonih valjaka koji nose praznu, neoptereCionu granu
transportne trake, Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim
valjcima, prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka.
Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil, dok jc ncoptcrecena
grana oslonjclla sarno na rayne valjke.
Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu
preko kotrljajnih Iezaja, oko nepokretne osovinicc. Od ispravnosti valjaka zavisi i
velie ina otpora kretanja trake, trajnost trake, potrosnja eleklricne energije trans-
portera, pohabanost trake. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka trans-
portera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica, odnosno prodor prasine
u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. Da bi se to spreCilo primenjllju se
odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. od gume iii plaslicne mase).
Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem, a bocne slrane valjaka su od
ceJika iJi Jivenog gvoMa.
Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja
na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake, SI. 3.12, a; povratna grana trake
osJanja se na jedall ravaIl, mali vaijak, S1. 3,12, b. Valjci na radnoj grani I1logu da se
rasporede II jednoj ravni, iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka,
sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. Na taj naCin moze se
ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke, Cime se povecava lrajnosl
trake.
Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko
specijalnih drzaea, koji se izraduju livcnjem, prcsovanjem iIi zavarivanjem. Drzaei
se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra, koja
se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila.
Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge, tada se
traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil, S1. 3,12, c.
Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake, a llcestanost obr-
tanja vaJjka nije veca od 300 min'l, rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na
opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 ... 1400 mm, u zavisnosti od tezine
aJ
b)
cJ
SI,3.12
transportovanog materijala. kao i si1e zatezanja u traci. Rastojanje izmeGu valjaka
na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani.
Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao
noseCih clemenata. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp.ecijalnih valjJka za
centriranje trake i to duz opterecene grane, na svakih 20 ... 25 m. Speeijalni valjei,
SI. 3.13, slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. Na bokovima ovih valjaka
nalaze se vertikalni valjci. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog pro-
pisanog pravca, tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak, pa tako iz-
vodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. Usled povecanog otpora i to na jednom ,kraju
noseceg elementa, stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za
ugao a.. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina, silom trenja teze da premeste
traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor vr ). Komponenta toga
vcktora vrsina. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni, zeljeni polozaj, te
se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake.
1naee, jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1. 3.14) iz gornjih osionih valjaka
(1) koji podrzavaju radnu, opterecenu granu trake (2) i doujeg, oslonog valjka (3),
koji nosi praznll, raslerecellu granu trake (4). Kao sto je prethodno navedeno, op-
terecena grana koja se podrzava valjcima, moze da ima ravan iIi olueasti prom, a
raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. Duzina
116
Transportni uredaji
valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika, da krajevi valjaka prelaze sirinu
trake sa obe strane za eea 50 ... 100 rnm, a precnik valjka iznosi 80 ... 200 mm.
LeZaji su kotrIjajni, a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju.
SI.3.13
Sf. 3.14
Osioni valjak raYne, ~ e l i n e trake, Sl. 3.15, a, ima oblik vratila, na kome se
nalazi nekoliko diskova, poredanih duz vratila na odredenom rastojanju. Za celicnu
traku segmentnog oblika, Sl. 3.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne
opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta, Sl. 3.15, d. Ovako
izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba
poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera), a takode omogueuje se i formi-
ranje oluka segmentnog oblika, cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja
transportovanog materijala.
c}
oj
SI. 3.15
Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli, Sl.
3.16, tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja
trake.
1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu
dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza:
(3.16)
118
Transportni ureaaji
gde su:
q{ - tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans-
porlera, kN/m;
qo - tdina jedillice duiine transporlne lrake, kN/l11.
Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka, tada se traka izmcdu
njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da
l11aterijal pocne da klizi niz traku.Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max
prema horizon tali, prouzrokovanog stvaranjem trbuha, nalazi na meslu nailaza trake

.....
51.3.16
na oslone valjke. Sve to, kao sto je vee navedeno, negativno utice na kapacitet
transport era. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem
trake, a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom.
Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da
bude veCi od 1,25 ... 2,5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene
grane, tj.:
!Jo: = (0.0125 ... 025) 1, m
(3.17)
tako da se sada moie odrediti i llajmanja, dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3.16) i
(3.17) :
Sfllin = (5 ... 10) (qr+qo) t, kN (3.18)
Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz
izraza za maksimalni ugib trakc (3.16), koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na
traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl;ake Sill ill , odnosno
(3.19)
ako se usvoji !IiIOX = 0,02 I. tada je
1605 .
I = --1.!J.!.!!.... , nInz
qo +q{
119
(3.20)
Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperi-
mcnlalnih podalaka. podataka iz lictralure, kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz
prakse. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su rele-
vanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane
trakastog transportera. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih
valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine
transportovanog malcrijala i sirine trake. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u
obliku dijagrnma.
Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od opti-
malnog raslojanja odredcnog proracullom, sto ima za posledicu da je veca cena Gita-
vog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom, a to ZllaGi i
da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera .
Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva
susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja
trake, u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja. To se rastojanje na op-
terecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza
(0.2 ... 0A)S
IS; .m.
qo +qr
(3.21 )
Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih
trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake, povecale bi
se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake, a sve bi to prouzrokovalo
povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera. Zbog toga lreba iZVIsiti korek-
clju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom
OplCICCClljU po jednom nosecem valjku, prema nejcdnaCini:
(3.22)
gde .ie G\' - tczina noseeeg valjka, kN.
120
Transportni uredaji
3.5.
Pogonski, zatezni otklonski (skretni) uredaji
Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera.
Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog
dobosa, trenjem izmedu dobosa i trake. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neo-
phodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao, kao i da se odredcnom
silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa.
Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani
trake, kao i tezine same trake, a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa,
odnosno zateznog uredaja. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih, tako i
zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera.
Pogonski dobos, SI. 3.17, izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika, kao
zavarena konstrukcija, a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa
primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume.
lOO+2OOmmr---------_ B
---------_. ----
II

. -

'"
--'

SI.3.17
Da bi se ostvarilo vodenje trake, liveni dobosi, a takode i dobosi sa
opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini, a veliCina ispupcenja
dobosa u sredini, ti. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima, moze se
uzeti da iznosi .
f max=0,005 B. (3.23)
Pri tome je B - sirina dobosa, koja je za 100 ... 200 mm veea od sirine trake.
Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? = 0,005 f, gde
je 1 - duzina dobosa. .
Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake
(B) - za trake sirine do 900 mm; ako su trake veee sirine - sire od 1000 mm, tada je
duzina dobosa (l) za 150 ... 200 mm veca od sirine trake (B).
Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake,
kako traka svojim ivicama, posto je od tvrdog materijala, ne bi pravila zareze na
dobosu.
Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci, s obzirom na otpore usled
savijanja, tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci, to ee u principu biti i veCi
precnik dobosa.
Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza:
gde su:
D= 360Fb
P'lt '
D - precnik dobosa, m;
Fb - obodna sila na pogonskom dobosu, daN;
p - moe prenosenja sile sa dobosa na traku, daN/m2.
Obodna sila Fb, kN, odreduje se iz izraza:
(3.24)
(3.25)
Moe prenosenja sile p, u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim
granicama:
p = 1600 ... 2000 - za pamuk;
p = 2500 ... 3000 - za rejon, perl on;
P = 5000 ... 6000 - za celik
S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci (z) treba da se
ispostuje odredeni odnos, treba proveriti da Ii je:
122
Transportni uredaji
D (0,125 ... 0,18) z - za rad transportera izvan jame
D (0,065 ... 0,18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.26)
Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3.24) i (3.25).
Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona):
D (0,1 ... 0,125) z - za rad izvan jame
D (0,05 ... 0,65) z - za rad transporter a u jami
Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu:
D (0,08 ... 0,10) z - za rad transportera izvan jame
(3.27)
D (0,05 ... 0,06) z - za rad transportera u jami (3.28)
Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju
dobosa S. Ova vrednost odreduje se prema izrazu:
P f 60v
S = _e_, gde je n = -- min-
1
- broj obrta dobosa.
n reD'
Sf. 3.18
Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa, FR,
SI. 3.18, a - ne prekoracuje vrednost FIIWX, a koja se prikazllje tebelarno, JUS
M.D2.060 u daN, u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske , zatezne i otklon-
ske dobose. Dobos se llsvaja iz tab lice, ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ Fmux , pri
tome je FIIIUX, elaN - najveca sila koja delujc na osu dQbosa. Vrednost za FR oelreduje
sc prema izrazll:
(3.29)
gde je F/ - sila na nailaznom,' a F2 - sila na silaznom kraku trake. Sile F/ i F2
odrectuju se prema sleeleCim izrazima:
F
J
= Ph (1 + . 1 ),
e
tla
, -1
je (J.,. - ugao obuhvata (J. izrazcn u radijanima
F2 = FJ - Fb.
Izmedu (J.r i (J. postoji sledeca relacija
1
11:
(X,. = (X--.
180
0
123
(3.30)
(3.31)
(3.32)
Vrednosti izraza ella, -1 za razlicite vrednosti ugla (J. i razlicile vreelnosti koe-
ficijenta f.\ naveelcnc su labelarno, tablica 3.9.
ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc
FR::;Fmux,
gdc je FI!. rezultanta sila prikazanih na SI. 3.18, b:
FR =F)2(1-cosa),
slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab
F=FJ,
a kod ostalilt elobosa (zatezni, otklonski. za oelbacivanje)
F=F2.
(3.33)
lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo,fa prj dvodo/JO.lIlOIll
pogonu:
Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za
prvi dobos, koji je jace opterecen, a drugi dobos usvaja se kao i prvi. Postupak je
ielentican onomc, pri jcelnodobosnom pogOllu, s tim !ito se potrebni parametri
izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f; sto maci da izbor dobosa
lreba obaviti na OSllOVU vrednosti
n
a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!., SI. 3.19, koja s6 izracunava prema
izrazu:
(3.34)
vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu:
F
J
=Fs(l+
(3.35)
124
Transportni ureaaji
Sila Fs ce biti
I
I I I
j
11
276
0
180
0
I 210
0
240
0
0,1
1,37
I
1,44 1,52 1,60
j
I
0,15 1,60 I, 1,73 1,87 2,03
j
I' 0,2
1,87 2,08 2,31 2,57

0,3
2,56 3,00
I
3,52 4,11
I 0,35 [
3,00
i
3,61 4,33 5,20
II
0,4
3,51
I
4,33 5,34 6,59
(3.36)
Sf. 3.19
Tablica 311
Vrednost izraza za (X = ...
300
0
330
0
360
0
I 380
0
I 400
0
I 420
0
450
0
1480
0
1,69 1,78 1,87 J 1,94 I 2,01 2,08 2,19 1 2,31
2,19 2,37 2,57 I 2,71 2,85 I 3,00
--------'-=-1
3,25 3,51 '.
I
2,85 3,16 3,51 3,77 4,04 4,33 4,84 5,34
4,81 5,63 6,69 7,31 8,14 9,00 10,50 12,35
6,27 7,51 9,02 110,19
I
11,50 13,00 15,m 19,22
8,12 10,01 12,33 14,35 16,30 18,50 23,00 28,5]
I I
125
Sf. 3.20
--+Sn
Sf, 3.21
Sf. 3.22
Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogon-
skog dobosa, kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka,
Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zateznenaprave.
Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera,
SL 3,20, iii vertikalno, SL3.21, preko zateznog vretena, SL 3.22 ili opruge, Sl. 3.23.
Stalno i jednako zatezanje trake, bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja
trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega, SL 3.20 i 3.21, a donekle i
pomocu opruge, SL 3,23, tako sto se teg moze povecavati, dodatnim tegovima oblika
diska, SL 3.21. Prema SL 3.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih
126
Transportni moedaji
81.323
kolica, na kojima se nalazi zalezni dobos, kod slozenih lransporlera sa duzinom
transporlnc linije 50 ... 100 m, a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju trans-
portera. tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni.
Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm, 51. 3.21 primcnjujc se kod transporlcra Cija
optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l
pravcu za monlazu zalcznog urcdaja.
Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom, S1. 3.22 primcnjujc se kod manjih duzina
trakaslih transportera, a navrlka se ruCllO prileic. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 -
zatcznog dobosa; 2 - klizaca; 3 - zalczne llavrlke; 4 - zalcznog vretcna.
Zatczni urcctaj sa oprugom, SL 3.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm
navrlkc, omogucuje automalski jcdnako zalezanje, a kojc funkcionise dobra i u
slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i
sastoji se iz: 1 - zateznog dobosa; 2 - klizaca; 3 - zaleZlle opruge; 4 - zalezllog vre-
tena.
Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera
duzine 125 metara. Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u
granicama od 1 ... 1,5% od ukupne duzine trake. Najpovoljniji polozaj zateznog
urectaja je onaj. gdc je najmanja sila zatezanja u traci.
Povratni i otklonski dobo.fi - promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko
povratnog dobosa, Sl. 3.24, a iIi olklonskog (skretnog) dobosa, SL 3.24, b_
Preko otklonskog dobosa, SI. 3.24, b ostvaruje se skrelanje trake, odnosno pre-
laz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne
lrake. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt; sinc, SI. 3.24, C.
Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona ,Ll horizontalni pravac kretanja
ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka, 51. 3.25, alucaslag p rofil a, pri
tome je razmak l'
oj
sn
SI.3_26
127
, __ Ss
b}
SI.324
SI.3.25
_5
~ r s ~
;; C)
Prelaz iz horizontalnog pravca
trake u kosi uspon, S1. 3.26 ostvaruje
se u obliku slobodno oblikovanog
parabolicnog lrbuha, Ciji je radijus
krivine direktno proporcionaian sili
zalezanja u traci S, a obrnulo propor-
cionalan tezini qo po clnznoll1 metru,
tj.
s
v,m. (3.37)
Cfo
Pri tome je v - kocficijent koji
zavisi od ugla nasipanja (trenja) ma-
terijala <jl i nalazi se u gnmicama:
128
Transportni uredaji
- za <p = 7 ... 15 .............. v = 1,00 ... 1,05;
- za <p = 16 ... 20 .............. v = 1,10.
3.6.
Utovarni
istovarni uredaji
tereta .na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja
neophodm, den transportera. Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od
vrste maten)3l.a ko]! se slpa na traku, kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se
ostvan trakastlm transporterom.
Utovar ugalj, pesak, iitarice u zrnu, sljunak, pesak itd,
ostvaru]e se za Slpanje u obliku levka, a koji pruza moguc'nost
nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a
trake.
za materijala izracluje se od lima (moze i od drveta, s tim 510 se
unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom). Boene stranice levka koso su nag-
Levak
Tram
St. 3.27
nute nagiba treba da bude za 5 ... 10 veCi od ugla trenja
matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka, SI. 3. 27.
Otvor na.levku (dno levka) iznosi 0,6 ... 0,65 sirine trake B, a po duzini iZllosi
eca 1,0 m. Kra] lev.ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica, duz trake _ za 1
... 2 metra, bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini
trake): .u pocetku, kada traka ponese materijal. Saoniee se izracluju od lima, kao i
levak III od dasaka, a visoke su 100 ... 150 rum, S1. 3.27.
U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali, kao sto su: ugalj, tu-
eanik, razne rude itd, koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi
propustilo sitan materijal na traku, a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale,
krupne komade, pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja.
Meclutim, ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji
pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku, neophodno je da valjkasti os-
lonci budu elasticni, tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii
sto ce se obavijati debljim slojem gume, kako bi se ublazio, odnosno arnortizovao
udar prilikom utovara materijala.
Utovar materijala, ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na
traei, ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja, SI. 3.28, koji je na
tockovima, sa levkom. Tockovi se oslanjnju na ram transportera. Levak se preko
kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru.
St. 3.28
Prime nom uredaja za
utovar materijala na traku
potrebno je .da se omoguCi
kontinuirano dovodenje i for-
miranje sloja materijala na
traci, eime se mora ostvariti i
planirani, zahtevani kapacitet
transportera, odnosno kako bi
iskoriscenjc trakastog trans-
portera bilo sto bolje, aida se
onemoguCi svako eventualno
mehanicko ostecenje trans-
portne trake, naroCito pri
utovaru tvrdih, nepravilnog
oblika, komadnih tereta.
lstovar tereta sa trake,
komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake, preko povratnog
dobosa iIi bilo na kome delu trake, odbacivanjem materijala istresanjem sa trake.
Na kraju trake, preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu
sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev, S1. 3.29 - za prihvatanje tereta, dok se istovar
materijala bilo na kome me stu duz linije transportera, sa strane, ostvaruje primenom
uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka
za odvodenje materijala.
Skretni uredaj moze biti jednostran, S1. 3.30, a - i ko)i je oblika koso
postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake, iIi dvosmeran, u obliku klina,
SI. 3.30, b - kojim se materijal skrece sa trake, sa obe stranc. Skretnim ureclajima
ostvaruje se skidanje kako rasutih, tako i komadnih tereta sa trake.
Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na kon-
strukcije sa dobosima, te se stoga neuporedivo cesce i koriste, a nedostatak ovih
konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu
130
Transportni uredaji
i lrake, te tako mozc da dode do osleccnja trake. Takodc mozc da nastupi
i brzo halxmjc trake, uslcJ trenja stila 0 traku. KoJ jednosmernog skrclaca vise do-
lazi Jo zakoscnja trake, pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim sti-
tom u obliku klina, Sl. 3.30, b.
SI.3.29
U/O\'tlrtW N/UI'u .ILl /el'/.:.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1
prilil'uhl!lje i ro::.us/irunjc lerela
SI .. no (j
JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet./nu,YllJcnJog dejs/I'{)
I {J'OAO; 2 - 3 - pncwno!sk/ cilindfl,' 4 _
eel'i l'O(/U; 5 bUIlAer; 6 - I'(cdu.vni l'en!!/: 7 _ rw.'ficu
/opa!oJll :!.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru
Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca, bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih,
bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia, u oJnosu na poduznu osu
trake.
Dvosmerni skretac, Sl. 3.30, 17 nalazi se na koiieima, na kojima se ucvrscuje
dvos(rani slit, sa dva ispod lrake, koji treba da podrzavaju traku, kako bi ma-
lerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo, odnosno desno). JcJan od tockova na
kolicima opremljcn .ic kocnicom.
Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1
izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom, Sl. 3.31, a i b. Na Sl. 3.31, a prikazan
je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa, koji su smcstcni jed an iznad
drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S", tako da se malcrijal odbacuje sa go-
rnjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na
slranu, a kocl pokretllog, dvosmernog izbacivaca krela, sa celiri clobosa (Sl.
3.31, b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane. UreElaj se
nalazi na pokrctnim kolieima, koja se kreCu duz j'"I11;, trausportera, tako da se is-
lovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog
lranspOrlcnl. KocnicO!ll se kolica
za oclredc!lO meslo iSlovara.
SI. 3.30 b
SI. 3.31 (f
SI.331 b
Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso
Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca sa trake
slozenija, te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa all
su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp
122
Transportni uredaji
trake preko dobosa, kao i trenja u lezajima dobosa. Takode se povecavaju
gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m.
Proracun .mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica. Koneentrisana sib
otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica, sa trake na traku ili pri is-
tovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI. 3.31, c ) moze se odredili iz
izraza:
(3.38)
gde su:
B - sirina transportne trake, em ;
w"=0,85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih
kolica;
!!-. = 0,15 - odnos precnika osoviniee doboSa, prema precniku dobosa
D
istovarnih kolica;
Gd - tdina istovarnih dobosa, N;
qt - tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog
ransportera (sl. 3.31, c), m;
P 0.('. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake
(Po.c. = 1,00 ". 3,00 N/cm).
SI.331 c
!stm'qrn; urertaj na pakretl1im kolicima
Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza:
gde su:
Vk = 0,5 ". 1,0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica;
v - brzina transportne trake, mls;
Gk - tdina istovarnih koliea, N:
f.i.f = 0,06 - koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea.
Snaga motora za kretanje istovarnih kolica
gde je:
Wk.k'
v
kW
P ---
k - IOOOT] ,
1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog
mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica.
133
(3.39)
(3.40)
Provera polozaja pretovarnog levka. Prilikom pretovara tereta sa jedne na
drugu transportnu traku, poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj
ravni. Pri tome, brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude
priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3.32).
U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku, nakon !lto materijal
napusti predajnu traku brzinom V2 , a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se
po . parabolicnoj putanji visine h, koja je prihlizno jednaka precniku predajnog
dobosa D ), moze se nspostaviti slcdeca zavisnost:
mgh,
odnosno:
(3.41 )
134
Transportni uredaji
U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka
visine h1. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i, te se brzina islovar-
nog malerijala V3, pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza:
odnosno:
3.7.
Sigurnosni
! s. (3.42)
ONO LEV1<A
SI,3.32
Shenwtski jJrif.:.a;:, prelm'uflwg lel'ka
pomocni urecTaji transportera
Kako se transporteri izraduju i pod uglom, kao kosi transporteri. za zaus-
lavljanje transporlera potrebna jc kocnica, koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom.
Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko
se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u
pravcu pada veca od sile trenja, oclnosno sile otpora.
SI.333
SI,3.34
Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)". a moguci su
izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao
uspona, pa bi lraka krenuJa u suprotan smer, sigurnost transportera postize se
ugradnjom uslavljaca, kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja.
Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se
hvataju i lepe za traku, to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc, tako i sa
unutrasnje strane, pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje
trake u toku rada,
trake sa njene spoljne, noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje
se nit meslu iza utovarnog dobosa , pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a , za suve materijale, SI.
3.33 iIi pomocu rolucione ('elke, najcesce od gume, SI. 3.34 - za vlazne malerijale.
SI,3.35
3.8.
Proracun prelazne
Ciscenjc transportovanog materi-
jala sa unutrasnjc - klizne stmne, koji
tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi,
ostvaruje sc pomocu slilnog skrctaca-
Cistaca klinastog oblika koji sc
postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa, sa
unutrasuje slram; trake, SI. 3.35.
OCigledno je da su kocnice, us-
tavljaCi, kao i drugi spccijalni uredaji
za zaustavljilnjc trake trakastog trans-
portera prcma svojill1 komstruktivllill1
osobcnostill1a sigurnosni uredaji
lransporlera, dok brisaci trake, bilo
spoljni iIi unutrasnji, predslavljaju
pomocIle uredaje trakastog trans-
portera.
duzine trake ispred dobosa
Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos, ispred
dobosa na raslojanju oel 1,0 ... 1,5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontal-
nog nagiba bocnih valjaka od svega 10 ... 12 i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja
trake 5 ... 7 (S1. 3.36).
POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog
polozaja u horizontalni, ispred pogonskog dobosa, odnosno iz horizontalnog u
olucasti, koel povralnog dobosa, polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka,
kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0,7%. Ovo se ostvaruje
ostavljanjem tzv. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp,d. ,a koja se odreduje iz
izraza:
136
Transportni uredaji
pri tome su:
\
,
\ ----
\.- --
-- "

SI.336
Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC;
2(1-cosle)
-----,m,
b
m
a" - duzina jednog noseccg valjka , m;
(3.43)
bill - koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena
traka i iznosi :
bm = 0,004 - za trake sa jezgrom od celicne uiadi;
bm = 0,015 - za sinteticke trake;
bill = 0,020 - za pamucne trake.
'A - nagib noseCih valjaka (0), za olucasti poprecni presek transportne
trake i iznosi:
Ie = 0 za ravan profil transportne trake;
Ie = 20 i 30 za trouglasti profil trake.
Ie = 20
e
, 30 i 45 za trapezni profil trake.
Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za
odreaene vrednosti sirina traka B,mm i nagiba bocnih valjaka ACO):
Tablica 3.12

bocnib valjaka trakc Ie
I
I
Bmm
I
20
e
30
II
500
I
0,40 0,60

650 055 085
800 0,65 1,00
--
1000 0,85 1,25
I 1200 1,00 1,50
1400 1,20 1,80
1600 1,40 2,10
1800 i
1,60

2000 1,75 2,60
Na utovarnom delu, odnosno kod povratnog dobosa, prelazna duzina trans-
portne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod
skog dobosa, zbog smanjenja vrednosti napona u traci.
3.9.
Proracun sloga nosecih valjaka
Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne, opterecene grane,
potrebno je:
- izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom, srednjem po-
precnom preseku; proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod
koso postavljenih valjaka u slogu);
- proveriti vek trajanja lezaja.
Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka, kao i sile optrecenja rukavca
valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara. Ako se slog sastoji
iz tri valjka , staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi:
G = (qo+qtmax) I = (qo+l ,3qt) I, N, (3.44)
pri tome je:
I - rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga, m.
Srednji valjak prihvata 50 ... 70% ukupnog statickog opterecenja, a krajnji
valjci, preostali procenat, odnosno 25 ... 15% , pa ce prema S1. 3.37 [7], staticka op-
terecenja krajnjeg, odnosno srednjeg valjka iznositi:
G
A
= 0,25 G ,N,
138
Transportni uredaji
Gs := 0,50 G ,N , (3.45)
Dinamicko opterecenje krajnjih, odnosno srednjeg noseceg valjka moze se
odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku, koji za
rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1,5, odnosno ku = 2,5 za krup-
nokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1. ), tako da su:
GA =ku G
A
,N.
GB := ku G
I
; ,N.
(3.46)
Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile
nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice:
1230
Sf. 337
Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL.{ih valjaka transportera
sre?!lj.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu
RB, UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G -
A
(3.47)
jerje FN = GA sinA.
Trakasti transported 139
Odnosno, sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans-
portera iznosice:
RAl = G
A
COSA (b-a),N
b
(3.48)
(3.49)
Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl. 3.37.
Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe:
M Ffv daN
Ci =--+-SCidop'--z'
W1- 1 A cm
gde je moment savijanja za dati presek:
nOfmalna sila F'N
, . G
A
2sinAcosA
FN := FN COS A = G
A
SlnACOSA =
2
red
3
3 , .
W
1
-
1
= 3; ,cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka
G
A
sin2A
2
2
A = ,cm
2
- povrsina opasnog preseska I-I , rukavca noseceg valjka.
(3.50)
(3.51)
(3.52)
Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku
nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja. Prilikom proracuna
lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 ... 4 godine. Pravilan izbor precnika
valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada trans-
portera. Teorijski, precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka, deblji-
ne i krutosti transportne trake, brzine kJizanja trake preko valjka i vrste
transportnog materijala.
U tablici 3.13, prema inostranim preporukama navode se vrednosti koefici-
jenata kJ ... k4, u zavisnosti od odg0v.arajuCih parametara. ako je zbir sva cetiri para-
metra manji od os\,m, tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa
kotrljajnim Jeiajem), za trake sirine ispod 900 min. Uslucaju da je zbir koefici-
jenata: k/+ ... +k4 = 39 , tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm. Za tra-
nsportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm.
140
Transportni ureaaji
Tablica 3.13
I
B . ! I !
Brzina I
rOJ casova I zapreminskaj
Vrsta
kretanja Koefici- rada . Koefici- tezina Koefici-
materi-
i jent kl
transportera i jent k2 I jent k3
jala
II t?ku 24 I tim I .
casa I
025 ... 075 1 8 I 1 03 ... 0,8
1
1 ugalj
075 ... 15 2 16 2 08 ... 16
!
2 koks
0,5 ... 30 3 24 3 1,6 ... 23
I
3 jJesak
I
kamen
3.10.
Dijagrami sila
mesta pogona
zatezanja
trakastog
transportne trake
transportera
Koefici-
jent k4
1
4
3
2
izbor
Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja
zakon promene sile zatezanja transportne trake, kao vucnog uredaja, duz linije trase
transportera. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1.1 karak-
teristicnim tackama. vrsi se provera cvrstoce trake, a odreduju se i minimalne sile
zatezanja (S1. 3.38).
Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na
osu apscise. 1.1 odgovarajucoj razmeri . nanosi ukupna duzina transportne trake kao
vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ), dok se na ordinatu
nanose sile otpora kretanja transportne trake, kao i sile zatezanja trake. Sila
zatezanja 1.1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki
za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake.
Tako se, iduCi po konturi , nanose sve naredne sile koje deluju na traku.
Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su propor-
cionalne njihovim duZinama, te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama.
Na SI. 3.38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za
zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja po-
gona transportera.
23 .G
J - .4
.. a ffi
2 Wp>O 1
Wo>O
c)
..::c: 1 ----- 2
'" ffi'-1.I...-_--;D
Wp > 0
3
Wo>O
---";f.-.L.Jll
,

2 W,Y-O
.. Wp<D
I+---....... f' IJ d
lfI .:
e)
g)
3

Wo<O 7
4' I../"j*" W<::O
1Wal>Wp
I
-t----f----'f-'--'-JI[4
3
i)
SI.338
----j,.-..l!JJl
d)
--....;.........L.m
of
t-'--'----+--;::UL
I)
h)
4------f-----+---Lm
j)
Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake
141
142
Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake, u proizvoljnoj
razmeri, na dmini L povlace se vertikalne prave 1, 2-3 i 4. Zatvorena kontura trans-
portne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice, a naredne konturne
tacke prikazane su odgovarajuCim pravama.
Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. Od te tacke,
u odgovarajucoj razmeri, nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2.
Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu, nanosi se sila otpora kretanja
povratne grane Wp, a ako predstavlja optereccnu-radnu granu, nanosi se vrednost
sile otpora opterecene grane Wo, sto se predstavlja odseckom l' - I". Pozitivne vred-
nosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe, a negativne namze.
Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3, a
presecna tacka se oznacava tackom 2', 3'. Potom 5e od tacke 2', 3' nanosi velicina
sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'; 3' -2"; 3"). Kroz dobijenu tatku 2"- 3"
povlaci se horizontalna prava do. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4, a
presecna tacka je oznacena sa 4'.
Zatim se tacke l' , 2 - 3' i 4' spajaju duzima. Linija 1', 2' - 3' i 4' odreduje
zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. Kako nema apscisne ose, to
nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja, kao i vrsiti
uporedivanje tih sila. '
Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom
zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II
(osa ugiba). Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi
se horizontalna prava I (osa klizanja). Za osu apscise usvaja se konacno ona prava
koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. Na 51. 3.38 je uslovno prikazno
da je osa klizanja ispod ose ugiba. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi
iznad ose ugiba, a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko
dobosa, kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka.
Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od
dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake.
Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod
tacke 4' odmerava naniZe racuns.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava
1Il (osa cvrstoce).
Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise, traka zado-
voljava prema kriterijumu cvrstoce.
Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake, i
sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do prokli-
zavanja transportne trake, sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta kli-
zanja transportne trake preko dobosa. Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile
silaznog zatczanja, a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake, sto
sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake, odnosno omogocava se
primena transport11e trake manjecvrstoce, odnosno moguca je primena jeftinije
trake.
Transportni uredaji 143
Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa
sila otpora opterecene Wo i povratne grane Wp , u zavisnosti od toga da Ii su
navedene sile otpora manje ilia vece od 0, odnosno u zavisnosti od mesta
postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake, navise iii nanize, moze
se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu trans-
portera sa najvecom silom zatezanja. Vazno je da se pogonski motor tako locira da
moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake, koja ustvari predstavlja
povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. Uporedenjem svih
moguCih dijagrama prikazanih na 51. 3.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek
manja ako se motor nalazi na visoj koti, kod traka pod nagibom, bez obzira na smer
kretanja ( vuce ) i bez bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane,
osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe, kada je Wo > 0 i Wp > 0, tad a je po-
voljnija lokacija motora na nizoj koti, 51. 3.38, c i d. .
Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim
dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos, odnosno,
nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa, kada je motor
na niZoj koti i kada je Wo < O.
3.11.
Specijalne konstukcije trakastih trnsportera
3.11.1 Trakasti sa vl.lcnom uiadi
Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj, a ne i
vucni, posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. 3.39) koja se
duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. Rastojanje izmeau susednih
obrt.l1ih tockica predstavlja korak tockica. Brzina trake ovih transportera iznosi
1,5 ... 3,) mis, a sirina do B =2000 mm. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim
ornotacem, koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze
na vuc11olize. Na unutrasnjoj strani, gledano upravcu kretanja radne grane trans-
portera, zlebovi su na manjem rastojanju, sto omogucava da su manji momenti savi-
janja nosaca tockica, a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika
(po dva komada u slogu na nosecoj grani). Takode, mogu se konstruisati trakasti
transporteri veCih dmina lraka, a takode smanjen je i broj nastavaka transportne
trake. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije,
hladnim lepljenjem, specijalnim lepkom.
U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. Rastojanje
izmedu poprecnih sipki iznosi 70 ... 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno
100 ... 200mm za manje opterecene. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto
su sipke pocinkovane iIi plasificirane.
144
St. 3.39
Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake:
, 1- fransportna (raka ; 2 - 1'UCI10 ufe; 3 - l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi;
4 - nosera konsrukc(ja sloga tacklea; 5 - poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka.
se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn
pov:sma (.sto sluca] kod unakrsnog pletenja).Glatka povrsina uZeta manje je
Izlozena usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko
toekiea kao noseeih uredaja. Ponekad se tockiCi oblaiu gu-
mom III plastlenom mas?m, a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni
vek Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje
na uZetnJacama kada je uze podmazano, a poveeani su
1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. Vucna uzad su
precnika 0 25 ... 35mm.
. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja, izdiie iznad vucnih uzadi i
ObaVI]a oko dobosa, Sl. dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske,
koturace. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici
uzad se lspod transportnc lrake. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna
stamca kOJo] se posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca, odnosno dobosa
pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl. 3.40.
. .. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred
III lza pogonskIh koturaca, odnosno uzctnjaca, sto zavisi od uslova rada. Obuhvatni
St. 3.40
Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi
ugao iznosi (XI =211: .. .311: rad. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake, vucna
uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom.
Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta
materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. Traka se sporo haba i niska je
potrosnja energije, te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika
neprekidnog transporta materijala ( uglja, od povrsinskog kopa do termoelektrane i
s1.). Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima, transporteri sa vucnom
uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca, manji broj oslonaca -
toekiea, (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i
omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. Nedostatak ovih konstukcija u prvom
redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako
pogonske, tako i zatezne stanice, tehnoloski su slozene izradc, a velika je i nabavna
cena specijalne transportne trake. Vuena uzad se brzo habaju, te su zbog toga rcla-
tivno niske efikasnosti u eksploalaciji, posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h .
Osnovne karakteristike prora{una. Sirina trake odreduje se kao i kod obienih
transportera. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno
obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake. Ako bi se
transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi, sipke u
karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku)
iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog), sto bi neminovno
doprinelo i poveeanju cena ovih traka.
146
Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba
klizanja matcraijala koji se transportujc, tako i od mogucnosti klizanja trake niz
vucnu uzad, te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl, gde je /3 - dozvoljeni
ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa
vucnim uzadima u radijanima, a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi.
Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg, kisa, prasina
temperatura vazduha), ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su
vrednosti koeficijenta f..l. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja
vuenih liZadi, suva iii podmazana. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi
poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13max =14
0
, odnosno 0,244 rad.
SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi". Velicina
ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0,02 za celicne,
odnosno w =0,027 za lockice oblozene gumom. Za povoljne uslove eksploatacije
transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom, vrednost koeficijenta otpora kre-
tanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0.013 ... 0,015. Maksimalna vrednost nagiba uzadi
susednih tockica iznosi f:S (0,01..0,015)1, m, gde je I raslojanje izmedu dva susedna
tockica , m.
Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza:
(3.53)
Pri tome je qu - tdina uzeta po duznom metru, N/m.
3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma
Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj, a
vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca, SI. 3.41.
Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih trans-
portera sa vllcnim lancima ito:
- prema broju lanaca, na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere;
- prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca), na trans-
portere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na
transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac;
- prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima; sa
stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim ,delovima.
Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51. 3.41 a i b )
noseceg valjka 1, trake 2, yodice 3, Janca 4, valjka 5 i nosece plocice - nosaca trake
6. Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2. Olucasti oblik trake
f?rmiraju.valjci 1, a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake - ploCice 6 ispod ko-
JIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2.
51.3.41
Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem;
0) shematski prika:;: D - ubrlni PLJ: PL2; ... -pogonski /tJllc(J/lik; ZU zt.!leztli uredaj ;
I -nose,,:j l'oIIjo/':; 2 - IroKa;3 - \}octica; 4 - !anac; 5 - l'aIjIlJ:; 6 - l1osef.:a p/o{ica - nosac trake;
b) deo Irake 2; I'u("ni la11oc'4; 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca - 1I0S(I(:"'( trake,
Broj ulozaka trake iznosi 2 .. .4 i trake su jeftine. Transportnim trakama mogu
se savladati velika rastojanja, a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise
linijskih pogona. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu
trake i lanca, zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi, na otvorenom pros-
toru , kao i zbog prosustv,i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake.
Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji.
3.11.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala
Krupnokomadni tereti (blokovi i sl.) kod klasicnih trakastih transportera izazi-
vaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu sused-
nih valjaka radne grane transportera, sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona
klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. Navedeni problem se donekle
llblazava primenom valjaka - amortizera, koji se postavljaju na kracem rastojanju
(manji je korak valjaka).
Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. 3.
42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj. Traka se prenosi preko lucnih slogova
sa traverzama, koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima.
Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika. Traka se pokrece preko pogon-
skog dobosa, a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem. Pomocu sile trenja
izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima. Na meslu utovara i
148
usmeravanja, ispred pogonskih dobosa, postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei
na veoma malom rastojanju. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnoko-
madni blokovi i abrazivni tereti. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugra-
diti usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim
sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji.
Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i
nosecih traverzi, a koji se iskazuje preko nejednacine:
gde su:
qo fl.;?: (qo+2q'!) w (3.54)
qo - jedinicna tezina trake, N/m;
qr - jedinicna tezina lanca, N/m;
Pri tome je !-L - koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i trans-
portne trake i iznosi: !-L = 0,58 za suvu trakll; i !-L = 0,35 za rnokru traku. Koeficijent
otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0,02 ... 0,025. Kada je traka natovarena
materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova
na lucnim traverzama.
3.11.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba
Za savladavanje velikih nagiba od 18 ... 25 primenjuju se specijalne trake. Da
bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu
trenja izmedu materijala trake, postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci.
Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca
i pregrada - zadriaca na nosecoj grani trake. Kod transportnih traka sa velikim ugi-
Sf. 3.42
Transporter za preno.{en}e krupnokomadnih blokom
born dolazi do opadanja . njihovog kapaciteta i do 50%, a da se pri tome ne
obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci.
Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se
trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak
iii se postavaljaju pritisne trake.
Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima,
primenom vise oslonih diskova (Sl. 3.43 a, b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL
3.43, c). Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih
za nekoliko stepeni.
Savaladavanje velikih nagiba, kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje
se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. 3.44).
Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod trans-
portera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom
gumenih tockica, bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima.
Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom, silom, pritika ostavaruje se
zadrZavanje materijala na strmoj , nosecoj transportoj traei. Pritisak rnaterijala vrsi
se pornocu gornje, pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. Tako je
transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake, dme je
omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.
Sf. 3.43
Shematsk; prika:: \'isedh Iransportn;J1 fraka sa O/U(\lst;,n :lebOl';ma ,. !rakom prehacfllom preko
d;skol'(f oj ; b) ; rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c).
Osnovc proracllna. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih trans-
portera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt - tezina korisnog tereta
na pogonskoj ( donjoj ) traci, N/m; qO(! - sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake
N/m. !-L - koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _ koe-
ficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. Do klizanja transportovanog tereta
izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov:
(3.55)
tako se dobija ugao nagiba trake:
150
aJ A-A

SI.3.44
SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum
J.l + q op (J.l + J.l pi ).
qt
b)
8-8
(3.56)
Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti
utoliko veci, ukoliko J.lpt i quI' budu vece vrednosti. 1z izraza(3.56) moze se odrediti
tdina po jedinici duzine pritisne trake,
(3.57)
a se povecava sa porastom qt, odnosno ugJa nagiba trake p. Najveca vucna sila
kOJa se moze preneti pritisnom trakom, preko tereta, na pogonsku, nosecu traku,
duzine L moze se odrediti iz izraza:
Wop'" qopL J.lpt cos!), N (3.58)
Kako bi p:itisna traka, napustanjem povratnog dobosa, siobodno nalegala na
teret, potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. Ako se usvoji da na
ton: .mestu. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na
vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize, nailazna i silazna sila zatezanja iznosice:
S" = qop + J.lpl L, N
SS = qop (sini3 - w cosi3) L, N
(3.59)
(3.60)
gde je w - ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane.
Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi", pri tome kod
nosecih valjaka, sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta.
Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritis-
nom trakom, a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3.58).
Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materi-
jaJa, kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granu-
lometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet, pri veoma velikom nagibu
transportnc staze.
Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake, uz nju se vesaJu preko vulkani-
zovanib karika, kao zaddci tereta, delovi Ianca, 'lIke, kuke ili drugi elementi (SI.
3.44) koji povecavaju silu pritiska trake, kao i koeficijent trenja izmedu pri-
tisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje.
Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje
velikih nagiba, npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem, cevasti transporteri sa
vucnim nzetom, cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom, transporteri
promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca
traka pretvara iz rayne u oIucsti, pa potom u oblik cevi i obrnuto.
3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop
materijaJa tla
Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari )
odlikuju se, prc svega, izuzetno velikim uCinkom. Njegovo ostvarenje omogucenoje
specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih
masina i uredaja smestenih na masini - kopaeu, SI. 3.45.
Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog
ucinka, prikazan je na SI. 3.46. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u
tablici 3.14.
152
Duzina Sir.ina I Brzina I

prema trans-' .
SI l
'te a trake , trake,
1 ' po r, m i m/s
I 3.46 m I
Tablica 3.14
Snag'l !oznake Duzina I' Sirina
, 'prema trans- k
pOkg<!:la Sl. portera e
(h 3.46 m i
Brzina
trake,
m/s
Snaga

Osnovni transporteri Transporteri za prenosenje materijala
i-___ sa osnovnih
1 16,3 2,4 i 1 2 .. .3 5 2x150
29,2 1,0 28 1l--.::..2 -+ 53,66 2,6 3,5 2x500
3 '57.21 2,8 3,5 2x240
2'
.. __ 1 __ __ . __ +_ ...
1 5 3,1 2,6 3,5 120 6' 84,8 i 1,0 38
_" 6"-.-l-...:8:;.::32C ,9 ... 1-...:
2
"",6".___+_::..3 .. ..:=2
1
,,,,-0_+ ___ ... __.+-_::.::6,-=--,,6-11
I: 7 3,1 2,6 3,5 120 8' 23,16 1,0 22

8 19,2 26 3,5 2x170
9 4,0 2,6 I 2,2 2x90
o
/ Z
SI.3.45
sr. 3.46
Trakasti transporteri, kojima se obavlja transport u okviru masinekopaca, s
obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se:
- velika brzina vuce
- relativno male gabaritne dimenzije sopstvena masa, imajuCi u vidu za-
htevani ucinak;
- visoka pouzdanost u radu.
Specificnosti konstruktivnih resenja. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod
bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina, pravolinijskog iii
krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81. 3.47 i 3.48).
sr. 3.47
SI.3.48
Relativno velika brzina trake, oblik i polozaj ovih transportera, omogucavaju
odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1...2 m od
gornje istovarne tacke.
Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama, trakasti transporteri na
bagerima za poprecni kontinualni iskop, mogu da se svrstaju u sledece grupe:
- konzolni, za transport do magistrainog transportera, duzine 20 ... 50 m, iii za
odlaganje materijala, duzine 150 ... 200 m, 81. 3.48;
- mosni za transport od masine - kopaca do magistralnog transportera, duzine
do 120 m 81. 3.49, poz, 9;
- pretovarni, relativno male duzine, 81. 3.46, pozicije 4,5
ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema;
- istovarne;
- pomocne, 81. 3.46 2', 4', 6' i 8'.
7, kojima se
154
Sf. 3.49
Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje,
odnosno njegove funkcije. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora
bagera sa poprecnim iskopom, oslanjaju se na nosecu konstrukciju same
strele.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se
kao prostorna resetka trougaonog S1. 3.50 iii cetvorougaonog preseka S1. 3. 51.
Sf. 3.50
Sf. 3.51
Kod transportera velikih ucinaka, radi postizanja potrebne vucne sile, pri-
menjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima, S1. 3.52. Pri tome se pogon
osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom, pozicija 1, a dopunskog
dobosa, asinhronim elektromotorom, pozicija 2. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji
elektromotora, spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogon-
skom dobosu.
Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga, odrectuje se elektromo-
torom, S1. 3.53, ili hidromotorom, smestenim u sam dobos.
Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla, cesto se koriste transporteri
sa ravnim profilom trake. Njeno vodenje se, u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim
klinastim remenom. Na sl. 3.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu
traku.
Sf. 3.53
J - elektrotno{or; 2 h plu.r! doba.va: 3 - redukfor; 4 dobos; 5 - rukav(jc.
St. 3.54
SpecificnOSli proraclina. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans-
portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune, mogu primeniti i za
proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla.
ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera, jeste
neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. Pri tome, posebno treba
uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano:
- proeesima utovara i isrtovara materijala;
- neravnomernoscu protoka transportovanog materijala;
- ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka;
- prelaskolll trake preko sloga valjka;
- prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje).
156
Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija
sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera, sa ciljem da se sprece
evcntualne pojave rezonantnih stanja, ili stanja bliskih rezonantnim.
Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka,
odreauje se na osnovu izraza (3.61):
pri tome su:
S 2
--v
I
q -1
p = 21)%'S
S - sila zatezanja u posmatranom delu trake, N;
(3.61)
P - jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala, u zavis-
nosti od slucaja koji se posmatra, kg/m;
v - brzina trake, mls;
lr - rastojanje izmeau dva sloga, m.
Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima
da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa sto se mora uzeti u
obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka.
PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2)
grani transportera:
EtrBtri m
,-;v? =
P
tr
+P
ter
S -
definiSe se svedena brzina prostiranja talasa:
2v1v2 m
v =---,-
VI +v2 S
pri cemu su:
Elr - trenutni modul elasticnosti trake, N/m;
Blr - sirina trake, m ;
i - broj umetaka trake;
ptr - jedinicna masa trake, kg/m;
pter - jedicna masa transpoirtovanog materijala, kg/m;
(3.62)
(3.63)
c - koeficijent transportovanog materijala na traku.
Za tansporter duzine L, srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje
se iz izraza:
*
V -1
Isr = 4L'S
(3.64)
3.12.
Proracun kapaciteta trakastih transportera
Teorijski kapacitet za ravnu, gumenu traku, Sl. 3.11, a - odreauje se kao
Qr = 900 v (0,9 b - 0,05)2tgqJ , m
3
1h (3.65)
Pri tome je:
v - brzina trake, m/s;
b - stvarna sirina trake, m;
<p - ugao nasipauja materijala, 0;
Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15 a sto je najcesCi slucaj na povrsin-
skim kopovima lignita, izraz (3.34) moze da se napise u obliku:
- za ravnu gumenu traku:
Qt = 240 v (0,9 b - 0,05)2, m
3
1h
- za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20, SL 3.11, c:
Qt = 900 v (0,9 b - 0,05i( 245 + 840 tgqJ), m
3
1h
iIi kod ugla nasipanja <p = 15:
. Qt = 427 v (0,9 b - 0,05)2, m
3
1h
- za olucastu traku sa bocnim valjcima, pod nagibom (p = 30, Sl. 3.11, d:
QI = v (0,9 b -0,05i(345 + 770 tg<p), m
3
1h
iii za ugao nasipanja <p = 15:
QI = 553 v (0,9 b - 0,05)2, m
3
1h
- za olucastu traku sa bocnim valjcima, pod nagibom Ie = 36:
QI = v (0,9 b -0,05)2(390 + 725 tg<p), m
3
1h
iii za ugao nasipanja <p = 15:
QI = 586 v (0,9 b - 0,05i, m
3
1h
(3.66)
(3.67)
(3.68)
(3.69)
(3.70)
(3.71)
(3.72)
- za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu, ako je nagib zadnjeg valjka u slogu
Ie = 54, a predzadnjeg Ie = 18:
158
Trakasti transported
- u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka:
Qr == v (0,9 b -0,OSiC495 + 595 tg<p) ,m
3
lh
- u slucaju kada je slog sa pet valjaka:
Qr == v (0,9 b - 0,OSi(41O + 710 tg<p), m
3
lh.
Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h:
Q't==QI p, tlh
Pri tome je p, tlm
3
- gustina (nasipna masa) materijala
(3.73)
(3.74)
(3.75)
Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koe-
ficijentima KJ i K2, dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova:
- Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake, obicno za 10 ... 20%, tako je
K/ == 0,8 ... 0,9;
- Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera,
pri transportu u usponu iii padu), tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici
3.5.
Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza:
za ravnu gumcnu traku, Sl. 3.11, a:
Qth == 900 pv KJK2 (0,9 b - 0,05)2tg<p, tlh
iIi za ugao nasipanja <p == 15:
Qlh == 240 pv (0,9 b - 0,OS)2 K2(0,8 ... 0,9), tlh
- za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20, Sl. 3.11, c:
Qlh == KJK2 pv (0,9 b - 0,OSi(24S + 84S tg<p), tlh,
iii kod ugla nasipanja <p == 15:
Qlh == 472 P v K/K2 (0,9 b - 0,05/tg<p, tlh
- za olucaSlU traku sa bocnim valjcima, pod nagibom Ie == 30:
Qlh == KJK2 pv (0,9 b - 0,05)2(345 + 770 tg(p) ,tlh
iii kog ugla nasipanja <p == 15:
Qlh == 553 P v K/K2 (0,9 b - ,05)2tg<p , tlh
- za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36:
Qlh == K/K2 pv (0,9 b - 0,05)2(390 + 725 tg<p) , tlh
iIi kod ugla nasipanj a <p = 15:
Qth = 856 P v KJK2 (0,9 b - o,05itg<p , tlh
(3.76)
(3.77)
(3.78)
(3.79)
(3.80)
(3.81)
(3.82)
(3.83)
- Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu, kod kojc je nagib zadnjeg valjka u
slogu <p = 54, a predzadlljeg <p == 18:
- u slucaju kada slog ima cetiri valjka:
Qlh = K;K2 pv (0,9 b - O,05i(495 + 595 tg<p) , tlh (3.84)
u slucaju kada slog ima pet valjaka:
Qth = K/K2 pv (0,9 b - 0,05)2(410 + 710 tg<p) , tlh (3.85)
Transportni uredaji
159
Eksploatacioni k p c i t ~ t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cis-
tog rada, odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K
v
,
Qe == KI' Qth . (3.86)
LITERATURA: [7] ,[8],[ 12],[15 ],[21],[46],[53],[55],[56]
160
Plocasti transporteri
4.
Pl06ASTI TRANSPORTERI
4.1.
Osnovne napomene 0 plocastim transporterima
Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih
materijala duz trase koja moze biti vertikalna, a u posebnim slucajevima i prostorna.
Vucni. element transporter a je jedan iIi dva lanca, a pod za nosenje tereta je od ne-
metaLI, rede od drveta iIi je gumirani, od plasticne mase i s1. Pod je
lzraden od odvo]emh ploca, pa je po njima transporter i dobio ime. Linija trans-
materijala unapred je projektom odreclena. Usled dejstva dinami6kih op-
terecenJ3 na vucne lance, ogranicena je njihova brzina kretanja, obicno do 1,25 m/s .
.t'1edutim, bas zah."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci, to plocasti transporteri mogu
Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine
transportera, kako sa jednim. tako i sa nekoliko pogona. Takode se plocastim trans-
portenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja, sa poveeanim uglom nagiba i pri
relativno malim radijusima.
Prema konstrukciji poda ploeastog transportera, vucnog lanca, kao i prema
po:ozaju trase, razlikuju se transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za
opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. Plocasti trans-
porteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal, kao i ohladeni ele-
menti), a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori,
transported za prevoz ljudi, kao i transporteri sa podom od slozenog profila.
y 'y Kod nekih transportera kao vucni element koristi se gumirana
,t:aka, kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca - podloge
pncvrscuJe kutlJastl pod. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave, oslone
valJke, a suprotna grana krece se po sinama, preko valjaka koji su pricvrseeni za
161
Transportni uredaji
zidove poda. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera,
smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova, a poveeava se i
raVl1omernost kretanja. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda
se u slozenosti del ova koji se kreeu, kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata,
zbog ostvarivanja frikcionog pogona.
4.2.
Plocasti transporteri opste namene
4.2.l.
Opste napomene i oblasti primene
Plocasti transporter, S1. 4.1. sastoji se iz nosaca, a na krajnjim nosacima monti-
raju se dva lancanika, pogonski 2, sa pogonom 9 i zatezni 7, sa zateznim ureaajima
8. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca, koje su
pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika
i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni
su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5, u pravcu
uzduzne ose transportera. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko neko-
liko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase, a
praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. Praznjenje na sredini
linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim
podom, bez bocnih strana.
SI.4.1
P/O(\lsrj transporteri
Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontal-
noj ravni, kao i u kosom pravcu, razlicitih rasutih i komadnih tereta, a koriste se u
hemijskoj industriji, energetici, masinogradnji, metalurgiji, rudnicima uglja i mnogim
drugim industrijskim granama, a takode i za transportovanje proizvoda unutar
nekog tehnoloskog procesa, od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvod-
nji. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za materi-
jala, kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom
procesu: kaljenju, hladenju, otpustanju, ispiranju, bojenju, sklapanju, kontroli itd.
162
Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih,
krupnokomadnih, abrazivnih (rude, kamen itd), a takode i zapaljivih, kao i visoke
temperature (otkovci, odlivei is!.) materijala.
Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih, krup-
nokomadnih materijala, kao i malerijala visoke temperatnre, a odlikuju se i vclikim
kapaeitetom - i do 2000 m
3
/h, kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli
transporleri duzine su i preko 2 km). Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i
mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau, kao i zbog mirnog i
besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera, bez
primelle dodavaca. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. 4.2),
sa ostrijim, u odnosu na trakaste transportere, uglovima nagiba (3S
0
60), kao i sa
manjim prevojllim radijusima (S ... 8 m), sa jednog na drugi pravac. Nedoslatak
Sf. 4.2
Shemafski prika:; p/()(\/slih transporter(/.:
u) /;orl:oJl/o/11I; b) nugllllli; c) /;uJ'i:ullw/J/o - tIL/gnu/I; d) i e) ,\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa,.1) fere/a
nu nagnutoj sekClji transporteru; ZU - :;alezlli uredaj
plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca, pa su
vece i njihove ccne, tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Cla-
naka plocaslog transportera, koji Sll povezani clemen tim a lanaca.
Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda; konfiguraciji trase
i naCinu rnonlaze. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. Prenosni trans-
porteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine, a mogu biti bilo samohodni iIi
se prevoze vozilom.
Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera
opste namene su standardizovani.
4.2.2.
Elementi transporta
Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta, valjkasta lanca
koraka t = 80; 100; 12S; 160; 200; 250; 31S; 400; SOO; 630 i 800 mm. Jedan lanac, kao
vucni element, primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa, sirine do 400 mm.
Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim kari-
kama.
163
Transportni llredaji
Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda,
kao i transportovanog matcrijala, prcnosi na yodice trase transporlera. V;;tljci imaju
vence za vodenje iii su bez oboda; sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. Kotrljajni
lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa.
Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca, kao i kod valjkastih lanaca,
oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje, po Cijel11 rubu
se krecu karike lanca transportera (S1. 4.3, c i 4.4). Kada je pod gladak (S1. 4.3, c) na
suprotnoj, neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka. Transporteri
(Sl. 4.4) sirine poda: 800; lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh
temeperatura; pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za pod-
mazivanje.
Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih
karika, su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno
pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 .:. mm. noseCi
valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl la-
naco
Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali
manjih tdina (npr.: elementi masina za ugradnju, boce i s1.), koji su sa ravnim po-
dom oblika pctlje sirine: 80; 100; 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom
(Sl. 4.S, a); takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta.
Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim
stranama iii bez njih; mogu bili razliCite konstrukcijc poda, u zavisnosti od karakte-
ristika transportovanog materijala. Tako su na S1. 4.3 prikazane razliCitc konstruk-
cijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana, ravni sa razmaknutim valjeima,
vidcti S1. 4.3, a i b, kao i bez valjaka, videti SI. 4.3, c; ravni - sastavljeni sa valjcima
SI. 4.2, d; bez bocnih strana - talasasti, SI. 4.3, e; sa bocnim stranama - valoviti, S1.
4.3, f i kutijasti - plitki i duboki, SI. 4.3, g i h.
Na SI. 4.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) - ravni,
razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima; c) isto ali bez valjaka; d) ravni,
zbijeni sa bocnim stranama; e) valoviti bez bocnih strana; j) isto, sa bocnim
stranama; g) i h) plitki i duboki - kutijasti.
Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica, S1. 4.3, a iii od celicnih
ploca, SI. 4.3, c. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera
(npl'. cilindricnog oblika), pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku
podesljivih oslonaca. Valoviti podovi bez bocnih strana, kao i sa bocnim stranama,
ravni podovi, duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem, utiskivanjem, iz celicnih li-
mova debljine 4 ... 10 mm.
Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. Da bi se
spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera, naroCito kod utovarnc sek-
cije, postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. Za trans-
portovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana, ravni, zbijeni, kao
i valoviti ali sa nepokretnim, bocno ugradenim stranama. Takode isti se podovi ko-
164
Sf. 4.3
a) i b)
Podovi pfo(astih rransportera:
rav!1i, por/or! bez bocnih stroll a sa, valjcima; c) iSfO, bet: l'aljaka,' d) ra)'ni, zhijen; sa
hocnrm stranama; e) vafol';fi he: hoff/ill Sfrana,' tJ isfo, sa hotnim sfra/1amo'
g) ; Ii) pfilki i duhok; . kUIlfaSli '
riste i za prenosenje: tereta vi-
sokih temperatura, komadnih
tereta, a kutijasti podovi sa
bocnim stranama primenjuju se
za prenosenje iskljucivo rasutih
materijala, kada su veCi uglovi
nagiba (45" ... 60), kao i za
ostvarenje veCih kapaciteta.
Ploce bocnih strana pricvrscuju
se vijcima iIi zakivcima iIi se
z3varuju za ugaonike, koji su
pricvrsceni za ploce vucnih Ja-
naea. Vucni Ianci spajaju se
cvrsto za ploce bocnih strana
iIi preko osovina koje pro laze
Sl. 4.4
Popretni
presek
!"(JHsportera
sa
staciollarnim
()slo!1im
\'aljcima:
j ograda sa
mrezom;
2 centraln;
sislem za
poc/mo7.h'(Jnje
165
Transportni uredaji
kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka. Smer kretanja poda mora
da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl.
4.3); u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca, a to znaCi i
stvaranje mogucnosti ostecenja tereta, odnosno transportera.
Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji, kao i ele-
menata celicne strugotine, primenjuje so ravan, neprckidni pod sa bocnim stranama,
pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama, Sl. 4.5, b.
Osnovne dimenzije poda, Sl. 4.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko
je pod sa bocnim stranama). Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400; 500;
650; 800; 1000; 1200; 1400 i 1600 mm, a visine bocnih strana: 80; 100; 125; 160; 200;
250; 315; 355; 400; 450 i 500 mm.
aJ
b)
SI.4.5
Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje, sa elementima::a I/o,(enje to'eta i \'u(':nim
efemel1rima:
0) zbijtll;; b) razmakl1uli
Ugao nagiba plocastog transportera odreauje se u zavisnosti ad vTste trans-
portovanog materijala, kao i tipa poda. Kod glatkog i valoviiog poda Pt - e
f ovde jept - ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj
postavljenog tereta, kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera; kada je
glatki pod e = 9 ... 6, a za valovit e = 5 ... 3 ( veGi uglovi odnosese na
bez bocnih strana, a manji - na podove sa bocnim stranama)l . U svakom slucaju
< (<ilk - 5), ovde je <ilk ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog trans-
portera.
166
Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45 ... 60;
posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava,
posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove
kutijastog poda, pogledati S1. 4.3, g i h.
Pri transportovanju komadnih materijala, kada se na podu nalaze poprecni us-
tavljaCi materijala - ploCicc, ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60, uk-
oliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja
tereta, pogledati S1. 4.3, f
Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski
(gusenicni), sasloji se iz pogonskog lancanika - zvezde, prenosnog mchanizma i elek-
tromotora. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc, kod kojih jc moguce
samoslalno kretanje radnih elemenata, pri slucajnom iskljueenju elektromolora
usled nestanka clektroenergije, iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog me-
hanizma, ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja
e1eklromagnetn3 koenica. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom - kosog po-
gona, obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva, rctko se izraduje od
sirovog gvozaa. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na od-
livak tela lancanika. Profil zuba lancanika je standardizovan. U cilju ostvarcnja kon-
tillualnog prenosa vucne sile, a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca,
pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo, da je istovelan poloiaj zuba i
meduzublja kod oba lancanika.
Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora
sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom, u zavisnosti od potrebne reduk-
cije ucetanosli obrtnja.
Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma, izmedu
e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina. U praksi se takode prime-
njuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra.
Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigu-
rava prelazak lanca preko pogonske zvezdc.
Ploeasti transporteri veCih duzina, kao i tcie optereceni transportcri izvedeni
su sa nckoliko pogona. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa
ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon.
Zatezni uredaj transportcra - zavojni ili opruino - zavojni ugraduje se na
krajnjim zvezdama (SI. 4.6). Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 ... 1000 mm, a us-
vaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1,6 ... 2 koraka
lauca). Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina, dok je
druga slobodna zbog moguccg poddavanja p o l o z j ~ clanaka Ian ca.
Postoljc transportera, kao po pravilu, izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0-
fila (SI. 4.7). Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih kon-
strukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja, a srednji deo plocaslog
transportera, S1. 4.7, a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku
posebnih sekcija, metalne konstrukcije, duzine izmedu 4 ... 6 metara. U svojstvu os-
167
Transportni uredaji
Jonih vodica pokrctnih lamica, kod transportera Jakog tip a, koriste se ugaonici 1;
kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine. Kod
krivolinijskih sekcija, SI. 4.7, b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra
SI.4.6
Zalezni ureda}:
oj ~ ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni
SI.4.7
Me/ulna kOJlSfrukcija :;ekcUe postolja ploc.'faslog trallsponera;
a - srednjo; b - kriro/inijs/:.a deollica
sine 2. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni, a sa strane radne
grane - optereccnih lanaca. kao i na postolju srednjih delova, postavljaju se ograde,
kao i sediSta za radnike.
168
Plocasti transported
4.2.3.
Proracun transportera
Odredivanje osnovnih parametara. Duz poda, bez bocnih strana, transportovani
rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka, SL 4.8, a kao
sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim, valjkastim osloncima.
Medutim, zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je us-
vajanje ugla osnove trougla <pI, kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti
nego kod trakastih transportera. Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0,4<p i b
0,85 S, gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja, a B _
sirina poda transportera.
Povrsina (m
2
) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog trans-
portera, bez bocnih strana iznosi:
(4.1)
a) b) c)
Sl.4.8
Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera:
a be;; bocnih strana; b sa pomerljivim bocnim stranama; c - sa nepokretnim hocnim sfranama
gde je hI visina trougla (pogledati Sl. 4.8, a); C2 - koeficijent korekcije, kojim se uz-
ima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera
(tablica 4.1)
169
Transportni uredaji
Vrednost koeficijenta c
:J..
Tabliea4.1
POD
JI
n
i
I bez bocnih strana sa bocnim stranama
I
Do 10 1,0 1,0
II
-""--"
lr ... 20 0,9
I
0,95
I
Preko 20 0,85
I
0,90
I
Kapacitet plocastog transportera:
Qp 3600 Al P v = 648 Bp
2
C2 v P g ~ ? j (4.2)
gde su:
p - nasipna gustina matcrijala, tlm
3
;
v - brzina transportera, m/s;
B - sirina poda transporters bez bacnih strans, m.
P b d '" .
Kada je zadat kapacitct, sirina poda (m) bez ocmh strana 0 reuuje se lZ
izraza:
648c2 vptg<Pl
(4.3)
Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni), SL 4.8, b i c - povrsina
poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pra-
vougaonika A3.
A A2 + (4.4)
gde su:
Bh - sirina poda sa bocnim stranama, m;
\If = h3 - koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane
h h (obicno se usvaja \If '" 0,65 .. , 0,&).'
170
Kapacitet transportera i dopustene maksimallle
velicine komadllog tereta
IV';" i mlo """
Sirina poda, m
0,4 0,5 0,65 0,8 1,0
11----
Kapacitet, m
3
/h
Bez bocnih strana
16,9 26,4 44,5 67,5 105,4
Sa bocnim stranama, visine
131 172
0,2m
238 310 416
Maksimalna velicina "a", mrn
! Obican materijal
120 180 265 i 350 470
I Sortirani materijal
74 110 165 220 295
Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama
Qb = 3600 A v P = 3600 0,25Bb
2
Tablica4.2
1,2 1,4 1,6
152 207 270
535 665 807
590 700 800
370 445 520
(4.5)
Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0,5 m/s; <p = 45; C2=
1,0; \If = 0,75 i h = 0,2 m, kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa
tereta navedeni su tabelarno, tablica 4.2. b
_. je za slucaj da se pod opterecuje materijalom po
nJcgovoJ sl.nm, maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda
ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka, tako da je u tom slucaju: A2
= 0; A == Bbh\lf, a \If = 0,8 ... 0,9.
. sirinu poda preko izraza (4.3) i (4.5) potrebno je proveriti saglasno
dlmcnzljama komadnog tereta, prcma tablici 4.2:
B333 X2 a+200mm
(4.6)
gde je X2 - koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2,7; za nesortirani je X2 =0 1,7).
Konacno se izabrana sirina poda, kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na
najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju, prema odgovarajucem standardu i{i
katalogu komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim
merama tereta, nacmu nJegovog pakovanja, njegovoj koliCini - kao i kod trakastih
transportera; zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 ... 300
mm.
Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u grani-
cama 0,05 ... 0,63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva
0,01 ... 1,0 m/s). O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao
vucnog 1 ka smanjenju dinamickih opterecenja usled
neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca. Upotrebom zavarenih, okruglill
kanka, lanaca malog koraka, dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera
do 1;2? m/s. plocastih sa Ian cern kao vucnim elementom, brzine se
usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje.
171
Transportni uredaji
Prora{un vu{e. sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor
lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila ot-
pora duz zasebnih sekcija plocastog transportera, -a pocetna tacka je mesto najma-
njeg zatezanja (pogledati glavu 2). Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja
od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500
N po jednom lancu; obicno je Sm;1I =0 1 ... 3 kN. Kod plocastih transportera sa podom
bez bocnih strana; kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama, otpor dill
zasebnih, pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3.
Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a, sa lancem kao
vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu
normativa i dokumentacije projektne organizacije, u zavisnosti od sirine i tip a poda
transport era. Orij entaciono je
qoz600B+A, (4.7)
gde su:
B - sirina poda, m;
A - koeficijent koji se usvaja prema tablici 4.3
Orijentacione vrednosti koeficijenta A Tablica 4.3
za celicni pod sa bocnim talasastim stranama, SI. 4.3, f. ,
Tip poda
Sirina poda, rn
0,4 . .,0,5
I
0,65.,.0,8 preko 0,8
Laki 400
I
500 700
Srednji
i
600
I
700 1000
Teski 800
I
1100 1500 I
!
Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10...15%
i
I
Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih
lereta, male zapreminske mase t/m\ a teskog tipa - za krupnokornadne, vece
zapreminske terete t/m
3
), dok srednjeg tipa - za terete srednjih karakteristika.
Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza
gde su:
g, mls
2
Q, tIh
v, mls
Qg Q
qt =-=2,73-,
3,6v v
- gravitaciono ubrzanje;
- kapacitet transporlera;
- brzina kretanja plocastog transportera.
(4.8)
172
Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se
prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23)
preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea
o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~ l se
uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne
us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11
izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik
po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri peri-
odicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent
trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i
za teske je f 0,1 cm.
Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod
lamclastih-valjkastih lanaca
r . : ~ - -=- . . I
': Uslovi rada trnsportera f-I _______ --=0:..::..==="/-:::....:...:.:==
klizni
Tablica 4.4
0,06 ... 0.08
0,08 ... 0,10
0,10 ... 0,13'--_----'-__ 0,045
Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni
koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na do-
bre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama
sinn odreauju se prema izrazll (2.39).
Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim
bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun
transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg,
pribli7.nog izraza:
Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1 (qt+qo) H}, (4.9)
gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane
transportera, m;
H visina dizanja, m (kod kosih transportera).
Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz
koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih
materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja
materijala 0 nepokretnu bocnu stranu
Wb=1l1hb
2
pgn bib, (4.10)
gde Sll:
III
173
Transportni uredaji
_ koeficijent trenja rasutog materijala 0 zid bocne strane plocastog trans-
portera;
- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;
SI.4.9
Shema 7.<1 proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra
p - nasipna masa matcrijala, kg/m
3
;
v+l,2 <" b
nb = ---_ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 zir sma-
1 + sin<p
njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezi-
vanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna
dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;
<p - ugao prirodnog pada matcrijala;
lb - duzina bocne stnmc, m.
Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece
od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u
obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog
lanea SrI odreauje iz izraza:
(a)
174
gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa je-
dnim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max ~ Kd Sr, (b')
gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu
vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko op-
terecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja.
Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca
iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,
(b
n
)
gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee
prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera.
U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja
izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell
= 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog trans-
portera.
Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga
motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u
livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.
Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml =
180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska
odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora
izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama,
talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i
dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost
ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se
nasipa prilikom formiranja jezgara.
Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim
leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K 1,92
Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.
Kp 0,96
Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 = 108t I h.
t 1000 1000
175
Transportni uredaji
Wv 0,16 67740 ...
Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN. uzastopna
odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina
transportera iznosi
_ Qmaxao _ 6000,9 = 0 16 /
v - - , m s.
3600 3600
Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta ma-
terijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).
lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera
sa lancima:
qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~ 1 6 Nlm
Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3,
A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81180 = 2000N / m.
t a
o
0,9
Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila
zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzi-
majuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II
+12) w < Hqo.
Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temepera-
ture), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13.
Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo.
Prema tome, 5min = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.
Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu
opsteg izraza (4.9):
Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.
U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi
prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.
Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sekto-
rima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca
176
S6=S5+Qo 13 w = 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N
S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N
S9 = S8 K2 = S8 8 eO,13 0,3 = 160201,04 = 16670 N
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I )V + H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10) 6670() N
Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2 = Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600) IOO,13 74100 N
Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i
vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni
proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana.
Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:
S4 = = 2000 = 1930N;
K2 1,04
S3 = S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3 + J600 JO 11690 N
53 11690
S2 = ---= 11220N'
K2 1,04 '
SI = S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N
Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi:
W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N
Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna
snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona
transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,1667740
p = 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
Stepen sigumosti K, = 1,0 - zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-
malnom kapacitetu.
v Usvaja se = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja
vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:
Sr, = Smax = 74100 = 41300N.
en 1,8
1
177
Transportni uredaji
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko
optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika
rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 =
7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomer-
nosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.
4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti,
kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja
se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se pri-
menom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje
sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported
primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone
plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih
tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna pred-
nost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz pros-
tome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz
obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje
odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko
primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta.
Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna
lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci.
Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao
i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na
ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela,
pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod
jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje trans-
portera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i
grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60). Pod transportera
opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj
ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz
oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda
duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni,
kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja
kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda
u horizontalnoj ravni
Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m;
kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm.
Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-
178
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog
P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj
Sf. 4.11
precnog nagiba poda; duzina
sektora rasterecenja - praznjenja
sa obe sil-ane oSlvaruje se na
sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je
pod uglom ako se nalazi na kra-
jevima lancanika ili je gusenicni
- kod pravolinijskih deoniea. Po-
gonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba.
Znatno se vise primenjuju trans-
porteri sa vise pogona. Zatezni
uredaji su opruzno - zavojni.
Parametri transportera ns-
vajaju se uobicajenim postup-
kom.
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler:
a - popru
Y
,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc .....a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4
- kOlr/jajni Idaj
Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera

I
Parametar
i
IIY - 50
Sir ina poda, B, mm 500
Visina slrana, h, mm 140
Kapacitet Q, t/h (za ugalj) 330 ... 500
c------'
Brzimi kretanja poda, v,m/s 0,8 ... 1,2
II Duzina lrase transporlera, L, m I 500
II Minimalni radijus savijanja u ravni:
20
- horizontalnoj, R, m
!-------- -
I
- vertikalnoj, R, m 50
NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj
ravni u stepenima (0) 50
Ukupno instalisana snaga, P, kW I 40
Masa jedinice duzine transportera, kg/m 194
Vucni element: kombinovani lanac sa ok-
ruglim karikama: 80
- korak karika t, mm
precnik karike, d, rnm 18
- sila kidanja, kN 4100
179
Transportni uredaji
Tablica 4.5
.-
Tip .. " ...
D - 65 M D- 80
650 800
150 180
290 .. .450 500 ... 750
0,8 ... 1,2 9_,8... 1,2
1600 1100
20 30
50 60
50 40
185 192
242 330
i
80 86
18 23
4100 5000
Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim i do
2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTi-
zontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn
3
/h pri kosom (13 60) pTenosenju
meterijala, brzinom v == 1,0 mls.
Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln
kod visecih transportera (pogledati glavu 7).
Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim
stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski
Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduk-
tora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni.
Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruk-
tivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce
su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi
ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih ok-
retnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od
savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,
180
S1. 4.12
Transporter Z({ preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:
a - poprd'ni presek: b - shema trase
horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punk-
tova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera
registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara.
Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m;
brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m
- sa jcdnim guscnicnim pogonom.
4.4.
Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sas-
toji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom
pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee.
Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja
trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri
se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc
odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -
SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ rlu/h'anje rncra{a
4.5
Eskalatori
4.5.1
Opste napomene
181
Transportni uredaji
utovarnu rampu zeleznickog.,
koloseka. Podesavanje brzine i po-
gona transportera ostvaruje se varija-
torom brzina.
Urcclaji za nalivanje mogu da
koristc i dva urcclaja za nalivanje
obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi
kalaj.
Ureclaj za nalivanjc sirovog
gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa,
paralclno postavljena transportcra
duzine 40 43 m; kor3k posuda
iznosi 315 mm; mase ingota sirovog
gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja
posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s.
Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da
bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene
rnase, posude se mogu polivati vo-
dom.
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepeni-
cama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na
drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca
5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za
voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za
pridriavanje rukom - rukohvata 4.
Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje
velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u
veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta1icam3, aerodromima, u veCim us-
tanovama itd.
Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi,
razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe,
tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne
sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko
1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzo-
hodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina
eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.
182
.b)
SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na
kmjlljem podes!u
Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35. Radi bezbednog pristupa Ijudi
na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontal-
nim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine
poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz
kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35 duz Citave trase transportera. Gornji
dec stepenastog poda prostire se horizontalno.
Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva ruko-
hvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila,
koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona
visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju
rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kre-
tanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIa-
tori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi peri-
odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem,
preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vre-
men ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog
nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg pu-
tnika.
183
Transportni uredaji
o t . i vedellih kOllstrukcija eskalatora Sllovm parame n z Tablica 4 6
t
Eskalator
Ii
Tip eskalatora Etazlli TUllelski
JIT-S 1/ IJIll-6K
JIfl-7K
JIT-2 JIT-3 I JIT-4
II Propusna moe Ijudi; ljudi/h 9720 4860 16200 16200 16200 16030 II
i

Maksimanlna vis ina
8
I
12 65
I
45 25 12
I dlzanJa, m ,
Ii
I
Ilsil:ina stepenika, mm 1000 666 1000 1000 1000 1000 II
SI.4.15
VU(Jii /WlUC t!skafa/ol'u {;pa JI T 3:
1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutruJlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: 5 - (aura; 6 - vaUak;
7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO;
J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
Eskalator
-
Tip eskalatora Etazni Tunelski
JIll-6K JIfl-7K
JIT-2 JIT-3 JIT-4 I .TIT-5
Brzina dizanja stepenika
0,54 0,54 0,90 0,90 0,90 I 0,90
(kretanja); mJs
i
184
v Na S1. 4.15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT - 3 ito: 1 spoljna
ploca; 2 - oslonac lanca; 3 - unutrasnja ploca; 4 - valjcie (Tolna); 5 - caura; 6 - suplji
valpk; 7 -. zaustavna 8 - osovinica za spajanje; 9 - ploea za spajanje: 10 _
puna osovlmea; 11 opruzlU prstcn. osigurac (uskocnik).
Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc
automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika. '
Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru.
4.5.2
Elementi eskalatora
Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta
lanca, Sl. 4.15, koraka 100; 135 i 200 mm. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca
ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu, te se taka lanae moie
sarno jednostrano.vNa vtaj ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. koja je isto-
I ogramclvac s,:vlpnJa Ianca, obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u
slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t.rase transportera - eskalatora.
Spajanje valjaka (kako supljih, tako i punih) i caura sa lamelastim lancem
eskalatora se nerazdvojivim spojem, tako sto se lanac pret-
:;:ateze. lan:l.se Izraduju od celika, a takode se od celika izraCluju i
vaIJc! I eaure, kOJI se ! termlckr obraduju.
SI.4.16
Stepenik tune/sA-oF; eskalatora:
f OS!101'fli )'(lljak,' 2 podstepel/ik; 3 karkus; 4 . potnocni )'a/jak,< 5 l'uen! /(}fIOC,' t) 17
10
(0 oblika
ce.f/ja; 7; 8 ' o.mvine wJI)af..:a
Pod eskalatora stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. Svaki stepenik,
Sl. 4.16 oslan]a se na cetm val]ka, od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane
185
Transportni uredaji
za vucne lance i druga dva - pomocna valjka. Osnovni i pomocm valjci'imaju
razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice. Na taj nacin omogueava se hori-
zontalan polozaj stepenika u svakom trenutku, duz Citave trase eskalatora (radne
grane), ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu, iii sa
kose na horizontalnu deonicu, :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze,
S!' 4.14, b.
Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom -
cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica; podstepenika i cetiri valjka,
precnika 100 180 mm. Valjd, S1. 4.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita,
vlakana itd.) iii su od metal a sa obodom od livene gume, a uldisteni su preko kotr-
Ijajnih (kuglicnih) lezaja. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih,
karakterise se snizcnim sumom, odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora.
Korak stepenika iznosi 400 ... 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa
korakom lanea); sirina stcpenika iznosi 500 ... 1000 mm, amasa stepenika 25 ...
... 60 kg. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 ... 240 N. Masa jedi-
nice duzine poda iznosi priblizno 200 ... 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa.
Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa
jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom.Primenjuju se
puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. Koriste sc takodc i redu-
ktori sa dva izlazna vratila, sa svake strane po jedno, pa se odgovarajuCi lancanici
pogone posebno (sa svake strane). Pogoni, svaki zasebno, opremljeni S11 kocnicama
sa elektromagnetnim otkocivacem, odnosno uljnim prigusivacem, kaka bi'se o_bezbe--
dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. Ubrzanje pri pustanju u
pogon, kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0,6 m/s2
Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase
eskalatora. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko
SI.4.J7
Valjci sfepel1ika eska/afora:
a - ad plasticne mase; b i C - oSI1Ol'ni ; pomocni )'aUetk sa gumenim obodom
186
PIocasti transporteri
zupcastc letve. Eskalator se montira iz tipskih, moduIskih sekcija, koje Cine sredisne
(J tras,e., s,a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane po-
plecllOb plesekd, na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine). Pogoni rade sin-
hrol1lzovano Jedan sa drugun, obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane
pokrctmh stepemka eskalalora. Broj sekcija eskalatora odreduje se prema
eskalatora.
?s.im pogona, pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i
pOl11ocl1lm, mahm pogollom, ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada
eskalatora.
. Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno - zavojni, a primel1juje se
1 kombll1ova1l1 - opruga sa tegom iii samo sa kao zateznim uredajcm.
U:'eda! sa. SI. 4.14, a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e
sa VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta, kao i sa rukohvatom _
pnruqem ko)c JC gumom protkano, a koje se kreee i podize duz metalnih vodica
pres,ek, sc pokreee preko .dvn lanacana prenosnika, preko vmtila
go,nske zvezde Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklon-
Sklh kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora; masa jedinice duzine
1.85 ... 2,5 kg/Ill, a. optereeenje jedinice duzine transportera
eskalatol d lznOSl 60 N/Ill; koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi
0,27 ... 0,37.
4.5.3
Proracul1 eskalatora
Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza
3600ljfAv
Q = 9000A\!'v, (4.11)
as
su: Ijf = 0,6 ... ?,96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je
brzllla 0,4 mis, a Ila)mall)a, kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 - bro]' put'k .,,' d .
'. . ','''' m a Ila]e nom
stepemku, v = 0,4 .. , 1,0 Ill/s - brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k
stepenika eskalatora. ,S '''', mora
Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog trans-
portera; koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0,25 ... 0,028.
4.6
Putnicki transported
U savremenim velikim gradovima k 0)' I' d .
'k' se 0 lrkuju velikom frekveneiJ'om
pesae og saobracaja na relativno malom
prostoru, npr. na aerodromima,
187
Transportni uredaji
zeleznickim stanicama, stimieama metIOa, na sajmovima, kao i kod podzemnih
pdackih prolaza, potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi.
Masovno, skupno - meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim
mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva. Za verti-
kalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori; za horizontalno i
blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki - transportni uredaji.
Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc,
konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala
rastojanja (300 ... 500 m), brzinom do 1,0 m/s - pokretni trotoari i putne pruge;
sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7,0 m/s) u kabi-
nama, na rastojanjima od nekoliko kilometara. Putne pruge odlikuju se veeim
osobenostima konstruktivnih resenja, sastoje se iz sklopova - sekcija, koje se kreeu
malom brzinom. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine
krelanja, a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature.
A-A
""""..,',,, '1
SI.4.18
Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ.\jJurlera:
j - pORon; i 2 i 5 - u/uzi, podesl; - gl.1:i/G/; 3 Iraka; 4 - prirw ..'ju - ruko!JI'a/; 6 - ?ute:Jli ure(iaj; 7 - osloni
Putnicki transporter, S1. 4.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene kon-
ture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi
traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti, ravno sastavljeni pod, bez boenih
strana. Trnka iIi pod nn gornjoj, noseeoj povrsini imaju uzduzne recke - grebene,
kao kod stepenika eskalatora (prsten A - A, S1. 4.18). Kod transportera manjih
duzina, do 20 m, traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca, otpornih na koroz-
iju. Valjkasti oslonci su pravi, koraka 400 ... 600 mm. Kompaktno oslanjanje putnika
preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase.
Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz
odredene staze, kao i kod plocastog transportera.
Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da pos-
toje balustrade (branici) i pokretni rukohvati, kao kod eskalatora.
188
Putniei se prevoze stojeCi, a pridrlavaju se za rukohvate. Da bi se obezbedio
normalan pristup putnika, kao i izlazak sa putnickog transportera, ugraduju se
ulazno silazni podesti (gazista), sa cesljevima kao i kod eskalatora.
Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta
8000 ... 16000 Ijudi/h, ugla nagiba 0 ... 12, brzina kretanja pod a iii trake 0,90 ."
... 0,95 m/s; radna sirina trake do balustrada 730; 930; 1130 mm; ukupna sirina trake
iii poda 800; 1000; i 1200 mm; duzina transportera iznosi 12 .. 300 m; snaga elektro-
motora glavnog pogona P =0 15 ... 75 kW; trajnost transportera - eksploatacioni vek
10
5
... 15 . 10
4
km predenog puta, nivo buke - manji je od 80 dB.
Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon, kao i
za zaustavljanje, kako pri kontinualanom reZimu rada, tako i u zavisnosti da Ii su
putniei prisutni na traei - platnu. Transporteri su opremljeni uredajima za bloki-
ranje, kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz
trase, a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije
uredaja. Osim motornog, automotskog rezima rada, preelviden je i rucni nacin
upravljanja pogonom, ncposredno sa pulta operatora.
Transporter moze imati kako direktan hod, tako i suprotan smer kretanja (re-
verzibilan), promenom smera obrtanja e1ektromolora.
Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora.
LITERATURA: [21],[45]
190
Grabuljasti transporteri
5.
GRABUlJASTI TRANSPORTERI
(STRUGACI)
5.1
Osnovne vrste i oblasti primene
Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti
uredaji, kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta,
pOtlsklVanjem .0Iuka (zieba), iii eevi, pravougaonog iii okruglog poprecnog pre-
seka. 1 vlslIla .strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu
grabuljastl transpor:.en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. Razlikuju se
kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (kon-
ture obhka zagrade). SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski; visina vi-
strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od
Visme vucnog lanea; visina niskih strugaca bliska je visini lanca, a bitno je da je za 3
... 6. pula visine od zieba. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika
pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama.
Posebnu. osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pra-
s.trugaca obhka pumh ploca. Karakteristicna osobenost ovih transportera
Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem.
Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku, uslovljavajuCi razliCite
konstruktlvne paramelre transportera. '
Prema kar.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim,
translatormm ill translatomo - povratnim krelanjem slruaaca. Povratno - trans la-
torno karakleristicno je za poluzno btransportere sa visokim
strugacllna obhka punih ploca, a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _
191
Transportni uredaji
nasipnog materijala, temeperature. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa
strugaCima specijalnog oblika, koji se primenjuju za prenosenje zavojne, metalne
slrugotine. Pozllati su lakodc i uzetno - kolutni transporteri, koii se koriste za
transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. Nalaze
primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri, malih kapaciteta (do 5 m
3
/h), koji
saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. Prenosenje materi-
jala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa
okruglim karikama) koji se krece u eevi. Postoji i odredena analogij<1 izmeou
viscceg lransportera koji prenosi terel, sa grabuljastim transporterom, kod koga se
iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece
duz nepokretnih vodiea). SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju ma-
leriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera.
Vucni lanei, jedan ili dva, nose izmedu sebe ploee - grabulje kojim se ostvaruje
potiskivanje malerijala duz oluka. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske
zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika - zvezde zateznog uredaja na zadnjoj
slrani.
Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika, sa strugacima oblika punih
ploca ili profilisanim, primenjuju se za prenosenje razlicitih, prasinastih, praskastih,
zrnastih i komadnih tereta, a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju,
visoke temperature. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca
(uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta, zalim sljake,
pepela i drugih razliCitih materijala, kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i
melalurgiji. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih, lom-
Ijivih, jako vlaznih, mokrih, lepljivih materijala. Tako se krti materijali mogu drobiti
i sitniti strugacima, a mokri i lepljivi - prilepljuju se za strugace, tako da opada ka-
pacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase, a moze doCi i
do zaglavljivanja materijala duz neopterecene - lake grane transportera.
Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa
zadalkom obogadvanja rude, zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. Trans-
porteri sa niskim strugaCima, ako se izvrse. specifcne konstruktivne modifikacije,
predstavljaju osn0vne agregate podzemnog, jamskog transporta uglja u oknima.
Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i
uredaja za punjenje oluka materijalol11, a radna strana transportera moze da bude
gornja iii donja. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom
za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). Prednost je i u mogucnosti
prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih, kao i vrelih tereta. U
slucaju da je radna strana transportera gornja - materijal se lakSe sipa u transportni
oluk, posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini. Takode treba
napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse, ukoliko je
radna strana donja, jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na
oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. Nedostatak
grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova, kao i oluka,
naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala, ukoliko strugac, a u veCini
slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. Takode je i znatna potrosnja energije
192
usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk. Osim toga,
nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem
tereta, sto je kod nekih matcrijala (npr. koksa) i nedopustivo, a kod drugih
nepozeljno. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi, tesko
drobljivi materijali, kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). Tada dolazi cIo
znatnog ostecenja vucnog lanca, a moze doCi i do lomova na transporteru. Ovo sc
moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima.
Znatan otpor premestanja tcreta, kao i habanje, ogranicavaju brzinu, duzinu i
kapacitet transportera. Obieno brzina transportera iznosi 0,16 ... 0,4 mis, a u
posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0,5 ... 1,0 m/s. Duzine trans-
portera su do 100 mctara, a kapacileti su 50 ... 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije)
I sarno kod transportera specijainih vrsta, a to su transporteri sa visokim oblikom
strugaca, ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh.
parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca
(u neklm slucaJevima i sir ina oluka), a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i
spoljasnji precnik cevi.
5.2
Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca
5.2.1
Osnovna obelezja i osnovni parametri
.. Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI.5.1) sas-
tOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4, uzduz koga se krece eluz
vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1, sa pricvrscenim na njcmu
strugaclma 2, koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika -
zvezda. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica, preko pogona 3,
prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6. Transportovani
materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren), n3 svakom utovar-
nom duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka. Praznjenje
grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera, kroz
otvore na dnu oluka, koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem. Zatvarac se
otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog), pneumatskog iii hidraulicnog po-
gona, rucnim iii daljinskim upravljanjem. Kod transportera manjih dimenzija
ponekad se primenjuje rucni pogon.
.. se moze, kao sto je po donjoj grani, S1.5.l, a, gor-
nJoJ,gram (kod strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u
raziIcltlm smerovlma, pri simetricnom rasporedu strugaca, Sl. 5.1, b.
Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca, osnovne
konstruktivne verzije, izracluju se zatvorene vertikalne konture, a njima se ostvaruje
193
Transportni uredaji
transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. 5.2, a), nagnutom (Sl. 5.2, b), nag-
nuto - horizontalnom CSl. 5.2, c) i horizontalno - nagnutom (Sl 5.2, d) smeru. Kom-
binovanje trasa moguce je sarno (St 5.2, c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca
(Sl. 5.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja
pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika.
Sf. 5.1
GrabuUaSfi fra!1.ljJorler sa )'jsokim srrugac'r;ma ohlika pun;!, p/OC\l:
a - sa jec/Ilom granmn; h - so dl'e grane,' P - pr:gon; ZU - 7.afe:ni urectaj;
Sf.52
Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac;ma ohlika punih p{oca:
P - pogon; ZU . zale:I/; uredaj: X . hod :alezI/og uredaja
194
Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30 ... 40, jer se nje-
goyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. Koriscenjem specijal-
nih, tiv, kutijastih strugaca (Sl. 5,3, b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba
transporter a povecava se do 50. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa
unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima. Takva kon-
strukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl. 5.3, c);
kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba
bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. Tako
se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri
transportovanjll komaclnih tereta,
Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravou-
gaonog oblika strugaca dati su II tablici 5.1. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 ...
320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0,1 ... 1,0 mIs, a sa strugaCima sirine 400 ... 1200
mm, v '" 0,5 '" 0,63 m/s. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao
otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materi-
jala). Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom.
NajccSce sc primenjuju vertikalni, zatvoreni transporteri, a izraduju se i hori-
zonlalno - zalvoreni, jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji
se konzolno pricvrscuju za lanac. Ipak je primena horizontalnih, jednolaneanih
transportera retka, npr., pri transportovanju dubriva na farmama, zivolnih
nal11irnica, otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala.
5.2.2
EJemellti transportera
Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva
Iamelasta lanca koraka 160, 200, 250, 315 i 400 mm. Osnovni ncdoslatak lamelastih
lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci, lako da dolazi i do pre-
kida rada kada dode do velike zaprljanosti. Time se prouzrokuje povccano
zatazanje lanca, kao i njegovo ubrzano habanje. Zbog toga je polrcbno primenll
specijalnih lanilca bez valjaka proveriti, Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac, sa
tcrl11icki obradcnim elcl11entima, kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni, uz
dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez
valjaka.
Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se
po sredini sirine strugaca, nalazi se iznad strugaca, pogledati Sl. 5.1, a iIi je, retko _
lanac ispod slrugaca. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa
strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze
transportera, Sl. 5.1, a. Kocl transportera sa dva, lanca vlleni lanci imaju boeno
poslavljenc strugace i krecu se, kao po praviIu, po valjcima dui bocno usmercnih
vodica, Sl. 5.1 i 5.3. Kretanje. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih
valjaka ima najvecu prednost. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim
195
Transportni uredaji
strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po
oluku iii dui cevi transportera.
Osnovni parametri grabuljastih transportera
(prema SI 5 3)
Dimcllzijc I I
I strugaca, [K k
I mill I !
I $irina visina I a" I
Il" h" i I
mm mm
.200_, 100 I 320
250 ' 125 I 320
320 160 I 500
400 200
i
soo
500 200
!
630
650 250
I
I
630 i
HOO 250 I 630
1000 320 I 800
1200 4()O I 800
Tip .strugaca
konzoh1i
konzolni
konzolni
konzolni i simctricni
kUlijasti
kulijasLi
kutijasti
kulijasti
kulijasti
Korak
cillnaku
lancu t,
mm
160
160
250
250
315
315
315
400
400
I
llroj
vucnih
lanata
1
1
1
2
2
2
2
2
2
SI.53
!
I
Tablica 5.1
Kapadtct (mJ!h) pri
horizonhllnom
transporttlvanju
brzinom od O!5 m/s
30
50
60
too
125
200
250
400
630 I
Najvecc oopustcne
dimenzUc komada
lereta, mm
nasutog sortiranog
u sloju
50 30
60 40
SO 50
180 120
220 150
300 200
300 220
350 300
400 350
Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera:
{j sa prol'()ugaonim, l'iso/:im slruga6ma, be: bu(nih ::.idm'a; b i c sa pokretnim bO(.'flJim :ido\,/'mu
(kulJjusli sirugac'i)
Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom,
sirinom strugaca, odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans-
196
portera. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog
lanca je stabilan polozaj stmgaca. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm pri-
menjuje jedan vucni lanac, a za vece sirine - dva lanca.
Nedostatak transportera sa jednim lancem, naroCito kada su uzani strugaci,
ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri do-
njem polozaju lanca) oluka transportera, posto je lanac polozen po sredini oluka
transportera. Transporteri sa dva lanca, kao i transportcri sa jednim lancem - hori-
zontalno zatvorene konture, sa konzolnim stmgacima, nemaju ove nedostatke.
Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog, polukruznog (S1. 5.4) iIi
pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika; posIcdnji se primenjuju kod
transportera sa dye radne grane (gornja i donja, pogledati S1. 5.1, b). StrugaCi se
izraduju od celicnih limova debljine 3 ... 8 mm, a ucvrscuju se rebrima. Neki
polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. Jednos-
truki strugaCi pricvrscuju se konzoIno, a dvostruki - simetricno za vucni lanac. Sirina
ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm, a kutijastih - 500 ... 1200 mm. Visina
strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 ... 3 puta manja od njihove sirine (vece ci-
fre odnose se na vece sirine). Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i
racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i
lanca, sto nije celishodno.
Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla pri-
rodnog pada transportovanog materijaIa, Vlsme strugaca i koraka lanca.
Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada
tereta. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispu-
njenje prostora izmeau strugaca. Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude
jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 ... 800 mm) iIi as =0 (2 ... 4) hs, gde je
hs - visina strugaca.
Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 ... 6
mm, pravougaonog, trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka. Pri
transportovanju abrazivnih tereta, povecanje eksploatacionog veka transportera
ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem, prekrivanjem, npr..
kamenim plocama (od bazalta i s1.). Prilikom transportovanja lakih materijaia
(opiljaka, zrnastih materijaJa itd), a takode i materijala koji izazivaju koroziju metal-
nog oluka (npr.: kuhinjske soli), oluk se ponekad izraduje od drveta. Inace, oluk se
sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m; zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i
iznosi 5 ... 15 mm.
Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom, koji su
ugradeni na zadnjoj zvezdi. Na strani pogona i prenosnih mehanizama, naroCito kod
transportera srednjeg i tezeg (ipa, opravdano je da se ugradi zastitni uredaj
(zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi
zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim, slucajnim preopterecenjima. Zatezni
ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno - zavojni, a hod zateznog uredaja nije
manji od 1,6 koraka lanca. Ko.d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj
pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se
197
Transportni uredaji
mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun
povecanja sile prethodnog zatezanja.
Postolje transportera izraduje se od valjanih profila, iz sekcija duzine 3 ... 6 m.
Kod posebnih konstrukcija plast transportera, SI. 5.4 izraduje se u obliku noseceg
plasta, zatvarajuCi lanac i zleb.
St. 5.4
Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". polukrufnih ploea
5.2.3
ProraclIn transportera
Odret1ivanje Dsnovnih parametara. Povrsina poprecnog preseka zIeba trans-
portera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh), uzimajuCi u obzir
koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. Zapremina materijala koja
se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materi-
jab (velicina komada, ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca. Lako sipkavi,
zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom,
poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI. 5.5, a). Ugao
nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri
kretanju. Prilikom praznjenja zIeba rasuti, lako sipkav materijal moze cak i da se
zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca. Malo sipkavi, komadni materijali (npr. ugalj)
transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. 5.5, b), tako sto ostvaruju ispunu
Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca.
Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koefici-
jenta ispune zIeba materijalom - 'V, koji predstavlja odnos izmedu zapremine ma-
terijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca, prema geometrijskoj zapremini
toga sektora, a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti. Kod lako sipkavih ma-
terijaia usvaja se da je \jl =0 0,5 ... 0,6 ,a kod komadnih, malo sipkavih tereta je
'V - 0,7 ... b,8. Sa povecanjem ugla P nagiba transportera, zapremina materijala is-
pred strugaca se smanjuje, SI. 5.5, c, sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun
198
koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja, C
e
:S: 1 Cije su
vrednosti date u tablici 5.2.
SI.5.5
Sht'IIl(l pros/ironja ra.Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u
Racunska povrsina (m
2
) poprecnog preseka malerijala u zlebu, ako se uzime u
obzir i koeficijent 1V:
A = Eo ho 1jl Ce = Ko h} 1jl Ce (5.1)
Tablica 5 2
Ugao nagiba transportera f31
( u stepenima)
0
I
10
I
20
I
30
Ce - za materijale :
I I I
1,0 0,85 0,65 0,50
1- lako sipkavc
- komadnc i slabo sipkave 1,0
I
1,0
I
1,0
I
0,75
gdc su:
Eo i ho - radna sirina i visina zieba, m;
Ko = Eo = 2,4 ... 4,0 - kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba
ho
I
I
I
Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza
Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl Ce p v = 3600 Ko h} C
e
P v
Odakle je radna visina zIeba, (visina sloja materijala)
35
-
0,60
I
40
-
0,50
(5.2)
(5.3)
Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za
usvaja se da je za 20 ... 25 mm yeca od visine zIeba. Brzina kretanja strugaca
usvaJa se u granicama 0,1 '" 0,63 m/s. Sirina zieba odreduje se iz izraza
Eo=Koho (5.4)

II
I
I
199
Transportni uredaji
Sirina strugaca preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea, u zav-
isnosti od tipa strugaea, zaokruzuje se. Dobijenu sirinu zIeba, kao i korak strugaea,
polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa,
polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala. Preporueuje se da je:
Bo=Xs a;
as=i,5 a. (5.5)
Kod transporlera sa dva lanca. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje,
usvaja se da je X" = 3 ... 4, a za slucaj obienog tereta je X, = 2 ... 2,5; za transportere
sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X, = 5 ... 7 i X" = 3 ...... 3,5 posto lanac
prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja, odnosno punjcnja
praznjcnja, prilikorn rastereeenja transportera.
ProraL'u!1 vuL'e. Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrna-
tranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2). pri tome se na opterecenoj, radnoj
grani, Olpor kretanja tereta, kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema
izrazu:
gde su:
Sn; Sn-J
wiwr
Sn = S,,-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I (q [+qo) h, (5.6)
- sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice, N;
- sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru, N;
- koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala;
sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera, odnosno
materijala koji se transportuje, N/m;
- duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera, m;
h - dnzina vertikalne projckcije - visin<l sektora, m.
Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5.6) znak "plus" se usvaja pri podi-
zanjll malerijala transporterom, a znak "minus" - prilikom spustanja materijala.
Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI, uzi-
majuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se
moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao - WI = 0,7 ... 1,0; za manji ngao i prasinasti ma-
lerijal WI = 0,6 ... 0,7 a za druge malerijale je WI = 1,1 1-1, gde je 1-1 - koeficijent trenja
tcreta po zIebn. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urna-
njuje priblizno za 10 ... 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1.
Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima, sa kliznim lczistern
iznosi WI = 0,10 ... 0,13, u zavisnosti od llslova rada; kod lanca bez valjaka, koji se
kreee bez klizanja WI = 0,25 ... 0,40.
Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i
strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn

200
Grabuljasti transported
gde je Ke - empririjski koeficijent; za trensportere sa jednim lancem je Ke=
900 ... 1200; kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 ... 2500 (vece vrednosti od-
nose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa
dva lanca); B - sirina strugaca, m.
Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca.
Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da
zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen, za neki ugao otklona f.
Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl. 5.6). Najpre ce se
razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac. Da bi se resavanje problema
uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da
iznosi So; da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost; masa strugaca
ne uzima se u obzir. Tako se dolazi do momentne jednaCine
W h COSE = So t sinE, (5.8)
gde je h - vis ina na koju deluje sila ot-
pora kretanja tereta, m; obicno se us-
vaja da je jednaka visini strugaca hs za
komadne terete iIi 0,8 hs - za zrnaste
materijale; f - ugao otklona elanka
lanca, za siguran rad kod grabuljastih
transportera je E ~ 2 ... 3; t - korak cla-
naka (karika) lanca, m.
Otpor kretanja materijala (N) kod
kosog transportera iznosi
SI.5.6
WIl=g m[ (WI cosB+sinB) . (5.9)
Kod horizontalnog transportera
Shemalski prika;; si/" koje de/uju 110 ,'isoke slrugae'e
(B = 0)
Wh=g mtWt, (5.9')
gde je mt - masa posude tereta ispred strugaca, kg.
Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa
S
> W
h
cose. _ W"ctgf
o - --.-- - ---
t Sine. t
(5.10)
Za E = 3, ctg f = 19,1, pa je tada
W
So ~ 1 9 l 2 . (5.10')
Obieno je So = 3 ... 10 kN. Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll
nedostatak transportera sa visokim strugacima.
Uostalom, proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti
nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). Vucna sila i potrebna
snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2.
201
Transportni uredaji
5.3
Cevni grabuljasti transporteri
5.3.1
Opste napomene i parametri
Cevni grabuljasti transporter, Sl. 5.7 i 5.8 je zatvorene konture lanca 1, za koji
su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. Lanac sa strugaCima krcce se unu-
tar hermalicki zatvorene cevi, okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i
premesta kontinualnim tokom rasuti materijal.
Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8, Sl.
5.7. Mesto punjenja cevi materijalom je 4, a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta
dUl horizontalnc sckcije. Na kraju racine grane, na mestu praznjenja montira se vi-
bracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala. Sila
prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9, koji se nalazi na
jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizon-
talnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda, koje se postavljaju i na krivolinij-
skom sektoru cevi 5.
Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni - vertikalno
zatvorenu (Sl. 5.9, a - j), horizontalnu, kosu i kombinovanu; u horizontalnoj ravni -
horizontalno zatvorenn konturu - cirkulacionu (Sl. 5,9, g i 11), a mogu imati i pros-
tomu trasu kretanja materijala (Sl. 5,7),
Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni, namenjeni su za transpor-
tovanje razliCitih prasinastih, zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce; di-
menzija priblizno 5 ... 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi); rasutih
materijala, kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju
polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji, industriji gradevinskih ma-
terijala (suva glina, pesak, kreda, krec, cement). Takode se primenjuju i za transpor-
tovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno, shob, caj,
secer, slad, zrno), u kombinatima stoene hrane, pri proizvodnji vatrostalnih materi-
jala, u drvnoj industriji - pri transportu opiljaka; strugotine od drveta, opiljaka
livenog gvolaa, prasine uglja i drugo. Hermeticnost cevnih transportera omogucava
njihovu primenu pri transportovanju otrovnih, mirisnih i toplih rasutih materijala.
Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki, nelepljivi materijali. Ma-
terijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase.
Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje
sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm,
brzina lanca iznosi do 0,56m/s).
Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce
materijale, a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr.: tucanik, drobina itd).
202
Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac,
pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta, na mestima
utovara - oplerecenja grabuljastog transportera, ugraduju resetke koje ne dopustaju
prador nezeljenih komada materijala u cev transportera.
Pri transportovanju vrclih terela, temperature 700 ... llOOoe (npr. astataka
sagorclog pirila), njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom, SI. 5.8, tako 5tO se lanac kao
i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih
omotaca kraz koje struji voda. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja
tereta ostvaruje i njegovo hladenje, pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja
odredenog tehnoloskog pracesa. U sekciju se dovodi hJadna voda, a ispusta zagre-
jana, pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate. Na mestu
vezivanja cevi za nepokretan stub, kao i na krajnjim sekcijama, postavJjaju se kom-
penzatori toplolnih, poduznih izduzenja.
Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija,
pouzdanoj hermeticnosli, mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje
materijala, mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata, gotovih standardnih cevi i
lanaca, u visokom koeficijelltu ispllne cevi, oclsustvu habanja lanca pri simetricnom
pricvrsCivanju strugaca. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih, punih ploca
po Citavom poprecnom presckll, transportovani materijal, ukljucujllCi i prasinasti,
duz horizonlalnog, tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaasta-
janja, istom brzinom kao i strugac. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II
odnosu nil transportere drugih tipova, kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu
krllznog oblika).
Nedostatak cevnih transportera, a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa, ogleda
se II habanju cevi i strugaca, llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima, pri transpor-
tovanju abrazivnih materiiala. Meautim. ravnomerno haballie dd oravolinijskih
sr. 5.7
Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne, pro,Horne {rase krelanja moferija/a
(} i b
z
b)
SI.5.8
203
Transportni uredaji
Pu/.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera:
Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c so lumelastim fOllcell! i
:::glubolll
p
zu
$it
a)
p
.zy.
t)
g)
h)
SI.5.9
Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J:
a _ f - l'erliJ.:u!1I0 ZU!l'orelle }.:on/ure kretallja; g i h - hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure; P - pogon;
ZU - ::.ate:ni uredaj
deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za
odredeni ugao. Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog
grabuljastog transportera.
204
Preporucene vrednosti parametara
cevnih grabuljastih transportera Tablica 5 3
,
I Dimenzije cevi (spl,lljni precnik/debljina
:1
zlda)
Parametar
108/4 159/4,5 219/6
Preenik strugaca. mm 94 142
:
198 ii
Korak strugaca transportera, mm:
320 . .400 320 . .400 480 ... 600
- horizontalnog
- kombinovane trase 160 ... 200 260 .. .200 320 .. .400
i
Masa jcdinice duzine pokretnih del ova
8,7 11,6 17,6
i transportera **, kg/m
It Racunski kapacitet transportera m
3
/h
4 9 16
i
* Deljiv sa korakom Janca 80... 100 mm
lipri brzini od 0,16 m/s
** Dcmnnl37.ni Janac ~ l korakom cclicnih strugaca 01..1 20{), .400 mm, za komhinovanc trasc transportcra
II
Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno, tablica 5.3, a
parametri transportera u tablici 5,4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa
prostomom tr3som premestarrja materijala.
Parametri cevnih grabuljastih transportera
prostorne trasc premestanja materijala
Karakteristike transpor-
1 tovanog materijaJa (tcreta)
I'
II Veoma abrazivni
I I
II Neabrazivni sa svojstvima II
~ podmazivanja (tipa grafita)
Preporu-
cena
brzina
kretan,ia, I'
m/s
0,03
0,05
0,10
0,125
0,15
0,20
0,25
0,30
TabJica 5,4
Kapacitet transportera (m
3
/h) pri
spoljnom precniku cevi, mm
I
102 I
i
0,4
0,8
1,7
2,0
2,4
3,2
I
152 I 203
1,2
2,4
4,6
5,7
7,0
9,3
2,2
4,4
9,0
I 10,8
13,2
18,0
4,2 111,6 I' 22,2
4,8 14,3 26,4
, .,
I 254 I 305 ,I
I 3,6 I 5,1 I
7,6 1 O ~ 1
14,4 I 20,4
I I
18,0 25,1 I[
21,6 30,0 II.
28,8 40,0
,
36,0 . 51,0 II
43,2 ~ I
Cevni transporteri, prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvari-
vanje malih i srednjih kapaciteta (4 .. , 35 m
3
/h), pri brzinama transportovanja od
0,16 ... 0,32.m/s, za pravolinijske sektore duzine do 60 m, maksimalne visine podi-
zanJa matenJilla do 20 m. Kacla je trasa sIozena (kombinovana), a cev oblozena,
205
Transportni uredaji
duzina transportera iznosi do 80 m, saglasno vucnim karakteristikama standardnih i
demontaznih lanaca. Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara, medutim, to bi
zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera, a bile bi veee i mase pok-
ternih del ova transportera.
5.3.2
Elementi transportera
Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac
sa supljim osovinicama i korakom od 80, odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan, ok-
ruglih karika, a ponckad jc i uze vllcni element. Poznata je takode i primena
dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su
demontazni. Kod transportera prostorne, kombinovane trase primenjuju se de-
montazni land, kao i land okruglih karika. U inostranoj praksi zglob lameJastog
lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. 5.8, c), meautim to dovodi
do znatno slozenijih konstrukcija lanaca, a to znaci da su takvi lanci i skuplji. Obr-
tanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja.
Strugm"i sc izraauju od celika, livcnog gvozaa, plasticnc mase iIi gume, debljine
10 ... 20 mm. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca, kod kojih se centralni
deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda, a obruc - bandaz od gume iIi
p!nsticne mase.
Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima, Sl. 5.8 iIi zavarivanjem.
Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno), kada lanae prolazi
kroz srediste, centar strugaca iii bocno, asimetricno, SL 5.8, c. Kada se strugaCi
bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla, obrtnih uredaja unutar kon-
strukcije transportera, nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca; kod strugaca sa
simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni. Izrezi se ponekad izvode na
samim strugaCima (pogledati Sl. 5.8, b), medutim to se ne preporucuje, posto se
moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca, ravan izreza i zvezde ne
podudaraju. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih
se trasa zaokrece, savija i u levu i desnu stranu.
Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t, kao i
precnika cevi D, iz odnosa
(5.11)
gde su KI i K2 - konstruktivni koeficijenti, kod transporterapravolinijskc trase (hori-
zontalni i kosi), Kl = 2 ... 6 i K2 = 2. 3; kod transportera kombinovane trase, koji
sadrze vertikalne sekeije, Kl = 2 ... 4 i K2 = 1,0.
Bilo koja da je trasa transportera, korak strugaca mora biti deljiv sa dvos-
trukom vrednoscu koraka Janca. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 ...... 15 mm
manji od unutrasnjeg precnika cevi.
Obrtne uredaje transportera, SL 5.10, b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi
zvezde, koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima, a zatvoreni su hermeticki u plastu na
206
kome se nalazc otvori za nadglcdanjc. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih,
ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1,2 ... 2,0 m. 5ekcije srcdnjeg dela transportera
(horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 ... 6 m izraduju sc od standardnih eevi
SpoljllOg prccnika 108 ... 219 mm (ponekad i do 305 mm), zidova debljine 3 ... 6 IlUll,
kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. Duz sekcija, kao i u pIastu pogonske
zvczde, odnosno pogonskog kolura, predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeij-
skog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera. Tako se dul' trase
poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi
otvarati.
Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigur-
nosnom, zaseccnom civijom. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne
spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom.
Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina), opruzno - zavojni iIi je
sa tegom. Hod zateznog uredaja nije manji od 1.6 koraka Ianea.
Urerlaj za 6J,'enje je vibracioni. Vibracije se pobuduju preko elektromotora na
cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom; na kraju kretace je horizontalna
letva koja je neprekidno priljubIjena - pritisnuta pokretnim strugaCima, koji kIize po
njoj. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno - translatomo kretanje i osci-
IujuCi - trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 ... ... 3 mm, a frekven-
cija 750 ... 1500 oscilacija u minutu), te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od
prilepljenih ceSlica matcrijaIa. Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po
cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gu-
rrural11m obodom koji je uvecanog precnika. Struska se montira na cev bez zazora.
5.3.3
Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi
transportera, a potom se on zaokruzuje na blizu, standardnu dimenziju. Koeficijent
Ispun.e preseka cevi, uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca, usvaja se da
IznOSI 0,8 '" 0,9. Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0,1 ...... 0,4 m/s.
Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom, pogIedati
glavu 2. Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i
celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0,3 ... 0,5; za strugac presvucen gumom
w = Ig = 0,5 ... 0,6. Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje
se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi, pa se usvaja
da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0,6 ... 0,7, a za
vertikalne deoniee je Wlv = 2,5 ... 3,0.
. prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se
da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N; kada jc trasa prostorna, 1500 ... 2000 N posto je potre-
bno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2 ... 30) zaohetanja
strugaca.
SI.5.10
207
Transportni uredaji
Shema e/emellaro gral;uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era:
(J - uredaj ;;u punjenje; b i c - obrlni uref.taji
5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u
gIayi 2.
5.4
Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca
5.4.1
Opste napomene i osnovni parametri
Transporter sa hiskirn strugaCima, 51. 5.11 je u zatvorenom plastu 1, nizi deo
obrazuje zIeb za prernestanje malerijala .. (iIi dva Ianca 51. sa
strugaCirna 2, 51. 5.11 (koji su posebno pnkazam na 51. 5.13) proIazl unlltar pIasta I
obavija se preko krajnjih zvezda, odnosno preko pogonskog 3, 51. 5.11 1 zateznog 4
Iancanika. Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI; suprotna grana Ianca
.. Praznjenje
St. 5.11
Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc.'ra
208
nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica. Kod nekih konstrukcija lanac
se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni. Posloje i
konstrukcije transportera sa dva odvojena, helmeticki zatvorena oluka (ccvi), a
transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku,
sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti. Lanae ostvaruje kretanje preko po-
gonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn, odnosno prcko odgovarajuccg
prenosnog rnehanizrna.
Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc
konture kretanja vucnog lanca (lanaca), odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii
kosc) i kombinovane trase premestanja materijala, SI. 5.14. Matcrijal koji se usipa
bilo na korne l11estu horizontalnog zieba, premeSta se lancem i strugacima u neprc-
kidnom, gusto zbijenom sloju, Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna, veca
za 2 ". 6 pula od visine strugaca, SI. 5.14, t, sto zavisi od svojstava transportovanog
materijala. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce .ie zbog toga sto je sila kli-
zanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba.
Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc .los i trans-
porteri sa uronjenim strugacima, jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi.
Kod horizontalnog zIeba visina slo.la transporlovanog materijala odreGuje se
uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava, kao i na osnovu us!ova
i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca. Kod kosih zIeba, na cestice materijala
deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala, pa se i visina sloja tereta
SI.5.12
Grabuljasti transporter; sa urol1jenim
J - pogon; 2 . sekcija pogonskog lallL'allika; ] . sredllja sekcija; 4 - zalezni urertoj; 5 . sekcija Iroll.sportera
sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom; 6 - komora zo rashladnu l'Oc/U
209
Transportni uredaji
znatno snizava, pribIizavajuCi se visini strugaca. Zbog toga se kod kosih transportera
u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane.
Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60 (S1. 5.14, c, d i
e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom, neprekidnom sloju,. c.ija j: visina
naka visini strugaca, ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI
do visine strugaca, posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 ... 10 mm (SI. 5.14,./) ..
htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl
veliku visinu poprecnog preseka oluka.
b)
SI.5.13
Pokretni cleo transporrera sa n;s/.dm sfrkugac;ma:
a - hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam; b - kosi; c - sa d1'o lanca ; sa strugaCima pow:r["ane \'isine
c)

f}
SI.5.14
Transporter; sa niskim strugaCima:
a ___ , e - sheme transpnrtera; fig - posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p"; pre/asku sa
horizontalne /10 kosu deol1;cu
210
Grabuljasti transported
. niskih primenjuju se za transportovanje posebnih, veoma
slpkavlh, praslllastlh, zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili in-
dusLrijskih g!ana, vukIjucujuCi i vrele terete, temperature do 700
0
C. Transporteri
ovoga tlpa, zIeba Slrme 200 ... 650 mm i kapaciteta 25 ... 175 tlh naIaze siroku pri-
menu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transpor-
zrna I pro.d.ukata .ZIna, sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u
mlmarskoJ mdustnJI, kao I u prehrambenim preduzeCima.
Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 ...
... 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0,1 ... 0,4 mis, a u posebnim
slucaJevlllla I do 0,8 m1s; kapaciteta su 5 ... 400 till; duzine prenosenja materyala do
60 m. Izraduju se transporteri niskih strugaca, S1. 5.12, zIeba sirine i visine: Bo x h:
125 x 200 x 125; 320 x 200; 500 x 320; 65(] x 4(]0 mm; kapaciteta 5,6 ... 320 m
3
/h,
pn brzmama 0,16 ... 0,4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa.
. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost
uredaJa pn transportovanju materijala, a kao ncdostatak - habanje Janca, struaaca i
dna olukva, mogucnost .. lanc.a iznad transportovanog malerijala (sto se
kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera), ograniCenost duzine trase
premestanja materijala, l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva
lanca, zbog habanja lanaca, kao i nedovoljna krutost dugackih,
ravl1lh strugaca.
5.4.2
Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa
caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske, koraka 160 iIi 200 mm.
Kod za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli
lanC! sa otvorcnlm zglobom. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan
lanac (SI. 5.13, a I b), a za vece sirine od 500 mm - dva lanca. Ukoliko se lanac n
procesu haba, sto ?OVOdl snizenja njegove racunske povrsine. potrebno je
da se poveca stepen slgurnostl (do 20), tako sto se uzima u obzir mo"ucnost
slabljenja poprecnog preseka lanca. b
. StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1. 5.13, a), profilisanih (S1. 5.13, b) iii li-
memh traka (SI. 5.13, c). Kod transportera sa jednim lancem, strugaCi se zavaruju za
Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85 prema uzduznoj osi lanca. Kod
transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih ras-
cepki (SI. 5.13, c).
. Kod ! strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca
Jednaka Je III lllza. od VlSll1e lanca (50 ... 30 mm); kod blago nagnutih transportera,
sa uglom naglba od 20 ... 30, strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h
s
=
60 ... 130 mm). Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj
vrednostl koraka lane a t. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi-
211
Transportni uredaji
jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke, a
zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima.
Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku
jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 ...
4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[,, profila i ceIicnih
limova. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca
preko oslonih valjaka, lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje
mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade.
Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se her-
metiCki zatvaraju, a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba trans-
portera.
Najvece je habanje elemenata zIeba, dna i krivoJinijske yodice pri prelasku
(rase sa pravolinijskog pravca, na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pra-
volinijsku deonicu. Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama, u zoni
dodira Janca sa habajuCim elementima, ostvaruje se dernonlazom segmenata trase
novim olucima od tvrdog manganskog celika, termicki obradenog iIi se zlebovi
izraduju od manganskih celika povecane debljine, od 8 ... 12 mm, a i tada se
predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. Kod cevnog para: lanac
oluk. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka, posto je zamcna zIeba teza
od zamene lanca rezervnim, a koji treba uvek da se unapred pripremi. Primenjuje se ..
i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta.
Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora, tako sto se
blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog
lanca. Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo
pravilno skidanje lanca sa.zvezde.
Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije
trase, a to su usmeravajuci koturovi, odnosno zvezde i nepokretne sine. Kolurovi,
kao i osloni valjci, obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan
plasta lransporlera, Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se
pouzdanim, kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL
Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno - zavojni.
5.4.3
Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk.om kap<:Icitetu i usvojenoj
brzini, pogledati glavu 2. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje
usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala; zapremina
koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent
ispune preseka : \1' = 0,80 ... 0,85. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa ni-
skim zlebom, S1. 5.14, g, visina sloja materijala jednaka je visini strugaca; kod hori ..
zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog
212
materijala i usvaja se, prema eksperimentalnim podacima, da iznosi priblizno 17, '"
(0,3 '" 0,6) Bs, gde je Bs - sirina strugaca, ali nije nih od visine strugaca (manje
vrednosti odnose se na prasinaste, a vece na zrnasle materijalc). Kod blago nagnutih
tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji
iznosi: C" 0,9 0,8, a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera, kao i svojstva
transportovanog materijala; kod strmo nagnutih transportera, kada je visina sloja
materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent C
e
'" 1,0.
Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod trans-
portera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5.2).
5.4.4
Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje
vrelih matedjaJa
Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva:
bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju, ako je
neophodno - zbog naredne tehnoloske operacije. Pri transportovanju lcreta visoke
temperature grabuljastim transporterom, plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna
zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal. Za hladenje vrelog lereta
u procesu njegovog transportovanja, dno oluka transportera opremljeno .ie rashlad-
nom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda, a odvodi se zagrejanil,
51. 5.15, a i h. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde, S1. 5.15, c.
Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u
zlebu, odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu, to se trans-
portovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0,01 0,16 m/s) i to u tankom
(ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovre-
menD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera, 51. 5.15, a, pri tome se ma,
terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru. b
pocetkll transportera, gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz
donje gram; u direktnom smeru premn kraju transportera.
Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za
posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona). 5ve os tale sckcijc su slobodno os-
lonjene preko kliznih oslonaca, kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih tem-
peraturnih pomeranja. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera
specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem", Otvori za
remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. Lanac i strugaci. otklonski koturovi i
zvezde iste su konstrukcije, kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se
izraduju od specijalnih celika.
213
Transportni uredaji
Sipkav materijal
c}
51.5.15 .
:0 \Tefih fereta:
1'ode du: oluJ.:.a donje i gornje grane fransportera;
51.5.16
Poc/zemni urahu!jasli transporter; :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima:
(l - Oplf; izgled; b - c - poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure sa dl'a
Janca, sa tri 1011co: d-e- sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111;
J - pugon; 2 :';ate,;ni 3 - fa!7(Jc; 4 - strugac; 5 - otuk
214
5.4.5
Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja
Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava
grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje
od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli, Razllovrsni oblici radova
u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans.
portera, Sl. 5.16,
, moze biti sa jednim, dva iIi tTi vucna lanca, za koje su pricvfsceni
mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem, lancima) kreeu po dnu
otv?renog zl,eba. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde, koji su mDnti-
ram knljeVlma trase transporter a, a kretanje se ostvarnje preko pogonskog
urecla]a. Transporter se montinl direktno na pod okna. Jedan od osnovnih zahteva
koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina
transportera, a posebno njegove racine grane, kako bi se osl varila sto manja visina
prilikom utovara uglja.
polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) , razlikuju se
grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl. 5.16, a . d);
honzontalno zatvorene konture (SI. 5,16, e) i kombinovane konture, Kod poslednjih,
zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45 prema horizon.
tall. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45, na radnoj grani ugracluju se
prema honzontalnoJ, a na suprolnoj, neopterecenoj grani, prema venikalnoj ravnL
Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim, Sl. 5.16,a, sa
dva, SI. 5.16: b i sa tri, SL 5,16, c paralclno postavljena vucna Ian ca. sa
tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta, kao i za pouzdaniji rad, posto pri
kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost, te se tako radna sposobnost trans-
ne nanlsava, Medutim, povecana cena, kao i masa transporter.a sa tri lanca
nJlhovu pnmenu, Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu
pncvrstlt: za vucnl simetricno (Ianac je u sredini strugaca), konzolno, a takode
1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom).
!rasa, transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transpor-
tovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna, nagnuta
I hOflzontalno . nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno),
element . (jedan, dva iii tri) je demontazni, ojacane konstrukcije,
koraka 80 Il1m III okruglih karika, koraka karika 50 iii 64 mm, precnika
jezgra 14 1 18 mm, a Izradu]c se od termicki obradenog celika.
StrugaCi 5U celicni, visine priblizno jednake visini lanca, Korak strugaca iznosi
480, 640 1 1024 mm, mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi
prosecno 10 ... 18 kg/m.
215
Transportni uredaji
Zleb se izracluje preso'vanjem, izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom rad-
nom povrsinom iii se segmentnc sekcije. zIeba izraduju duzine 2,0 c .. 2,5 m,
PogOtl . elektricni, pneumatski iIi elektrohidraulicni, Uslov je da se pogon iz
vodi kao eksplozivno bezopasan. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim, od
nosno dva motora; na prednjem, odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po
jeclan motor, Prcnosnik pogona je reduktor, a veza izmeclu elektromotora i reduk
lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice.
5.5
Transporteri sa profilisanim strugacima
5.5.1
Opste napomene i osnovni parametri
Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu
sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka,
podeljeni su na dva dela, unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe
cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi, SL 5,17), Jezgro
profilisanog strugaca je oblika, sa lri unutrasnje strane, olucastog poprecnog pre-
seka. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred
svakog pokretnog slrugaca; materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispu-
njava poprecni presek oluka, a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je
oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera.

a) b) d)

c)
S1.5.17
Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima:
a; b i c - l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato; d - hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure
216
Proces kontinualnog
transportovanja materijala zas-
novan je na Cinjenici da je ot-
por prolaska profilisanih
strugaca preko nasutog matcri-
jala, koji se nalazi II oluku sa
glatkim zidovima, veCi od ot-
pora tTenja materijaJa 0 dno i
zidove olllka. Profilisani
strugaci mogu efikasnije da
prenesu pogonsku silu na Citav
presek nasutog materijala, od
niskih strugaca punog po-
precnog prescka, te sc zhog
toga u odreaenim uslovima
dopusta transportovanje ma-
terijala ne sarno u horizontal-
noj ravni, nego i u kosoj i ver-
tikalnoj ravni.
51.5.18
Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma:
() - l'erfikalno z;afl'orelle kOl1{ure, h - /1oriz{}n/a/no zatl'()rene
konture
3
g) 1

4
h)
SI.5.19
. Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima:
a -f - verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g ; h . hori::.onralno :afl'orene kon(ure; 1 _ :afe:na zvezda;
2 - neoprere6ma grana /(lnca; 3 - pogonska :l'eze/a; 4 - rae/no grana lancel
Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose, a posebno na vertikal-
n?m sektoru, u. stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta:
nJegov0rr:, SlpljlVOSC.ll (pokretljivoSCll), vezivnim svojstvima cestica, kao i otporom
khzanja cestrca. Pn transportovanju suvih, prasinastih, veoma sipkavih materijaia
cementa: ugljvene. prasine itd), koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i
slabllTI veZIVanjem cestlca, uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace, tj.
217
Transportni uredaji
materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima. NaroCito je ovo zaosta-
janje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica, kada se povecava potrebna
sila za transportovanje materijala, ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje kompo-
nenta sile tezine tcreta. Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom
premestanja veoma sipkavih materijala, !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog
smanjene brzine transportovanog materijala), stvaraju i dopunski gubici usled kli-
. zanja strugaca po sloju materijala. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi
povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca, S1. 5.17, hie),
ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama, tako da se
ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca.
Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pok-
retni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi, SI. 5.18, a,b.
Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1. 5.19) mogu imati horizontalnu,
kosu, vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i
a)
51.5.20
Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(;ma:
a - punjenje fransportera nbfO.:a perUe; b - rasterecenje - praznjenje fransportera ohlika elC!'otora;
c - prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran,\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(;I!7()I'l'7 traSOIn
materija{a; d - fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru; e - prcdnj("nje tra!1Sp()rfera
no horizon to/nom sek{oru; 1 - radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima; 2 - a/uk transportel'a; 3 neoprere(ena
grana sa sfrugac;ma; 4 - pogons/.:a - faJ1(,'(anik; 5 - strugclt; .
6 - ohrfni doho,{; 7 - /ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o
vertikalnim deonicama, SI. 5.20. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno
imaju pravougaonu trasu kretanja materijala, prikazana je na SI. 5.19, g, koja je
postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( dis-
tributivna trasa)
218
Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc
veoma sipkavih, prasinastih, PfilSkastih, zrnaslih i sort ira nih - silnokomadnih materi-
jala, kao i Iaka drobljivih malerijala, daklc male cvrstoce i tvrelace, kada je potre-
bno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine
transportovanja materijala (priblizno cia 50 m, a za visine poclizanja do 20 m).
Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim
strugacima Cine abrazivni malerijali, kao i vlaznosl materijala, lepljivosl malcrijala
za metal - strugace, clejstvo korozijc, poslojanje u transportovanom materijalu
krupnih komada, koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju
novi, veliki - dodalni otpori.
Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna
izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90; 200 x 125; 320 x
200 mm, za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis, po kombinovalloj trasi,
obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 ... 22
m
3
/h, prasinastih 2,6 ... 14 m
3
/h. Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama
0,1 ... 0,25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala).
Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti
prilikom lransportovanja materijala; jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini
horizonlalnih i kosih dconica; raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc
materijala u jednoj ravni; samorcglllaciji opterecenja - punjcnjll bez primene do-
clavaca. Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca, strugaca i oluka;
zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca; povccana pOlrosnja eIektricne ener-
nemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala, kao i predmcta sa tvrdim prime-
sarna (saslojcima).
5.5.2
Eiemcnti transportera
Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI. 5.17 i 5.18) i postoji vise
kOllstruklivllih resenja, kako prcma nacinu izrade, tako i prcma konturi trase, kao i
prema obliku slrugaca. Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog
gvozda, a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc; takooc se primcnjllju
i viljuskasli Ianei. (,elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. Koristc se
takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi. StrllgaCi se izraduju
oel celika iIi kovanog gvoZCla, a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od
plasticne masc (staklcnc vunc). Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim
slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera
drugih lipova.
I,
I
219
Transportni uredaji
5.5.3
sa profilisanim slrugacima odreouje se iz
Racunski kapacilel lTanSportera
izraza
Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt ,
(5.12)
gde su:'
\jI' = 0,85 .. , 0,90
Kv
Kt = 1.05 ... 1,10
Bo i ho
_ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka, uzimajuCi u
obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem;
_ [aktor brzine, karakterisc zaostajanjc transportovanog
tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa. Qednak Je
odnosu brzinc materijala, prema brzlIll lanca);
_ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku;
_ sirina i visina radnih clelova oluka, m (vicleti S1. 5.20)
Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera, pri uglu nagiba ocl ...
.. .200, Kv = 0,90 .. , 0,80; kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?-
.. . K - 060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe
vanom tlasom JC v - , ... , . v r v 'j
zrnastih materijala, a manje na transportovanje prasinastlh, praskasllh 1 s lC1111 rasu-
tih malcrijala).
Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog
tereta; obicno je Eo :;:: (8 .. , 10) a.
oJ
SI.5.21
Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline:
a .vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era; b - jedlla sekClja Irase fransporlera
220
Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz
odvojenib deonica trase. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak
transportovanog materijala 0 zidove oluka.
5.6
Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne
metalne strugotine
Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje
je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti
zasebnih zavojnib elemenata, sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju.
Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se
poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije, Sl. 5.21. Konstrukcija
je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1, kvadratnog poprecnog preseka, unutar
koga se krece poluga 2, izraaena od okrugle cevi, npI. precnika 0 76 i debUine 8
mm. Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizon-
talnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. Za gornji horizontalni zid, kao i za
bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4. Poluga se preko spe-
cijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. Pomocu
hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno - translatorno.
Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima
(bodljama) premesta se napred, u smeru radnog hoda poluge. Pri povratnom hodu
poluge strugaCi i trnovi - bodlje, posto su zasiljenog profila, ispadaju iz mase slru-
gotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom
hodu poluge. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako pos-
tupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka.
Hod poluge iznosi 1,5 ... 1,75 m; brzina kretanja je 5 .. ' 10 m/min. Poluzni
transporteri su duzine 50 ... 75 m, a dimenzije oIuka su: 600 x 600 mm, kapacitet
je 1,5 ... 3,0 tlh (8 ... 15 m
3
/h). Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih
dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1,4 ... 2,2 kN.
PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina.
Sitnez propada u oluk transportera, zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcre-
tanje poluge, odnosno strugaca, te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljas-
tog transportera. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je
jednostavnost konstrukcije, kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo
koje vrste, dimenzija i duz:ine, koja je nakvasena uljem i emulzijom.
LITERATURA: [45)
222
Grabuljasto-kofiCasti, koficasti i transporteri ljuljuskari
6 ..
GRABULJASTO - KOFICASTI,
KOFICASTI TRANSPORTERI I
TRANSPORTERI LJULJASKARI
6.1.
Osnovni tipovi transportera
Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim
c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana),
koriste se grabuljasto - koficasti, koficasti, SI. 6.1 i transporteri Ijuljaskari, SI. 6.2.
Grabuljasto - koficasti i koficasti transporteri prenose rasute, a transporteri
ljuljaskari - isLovelne, komac1ne terete. Kao vucni elementi ovih transportera koriste
se c1va lamelasta lanca, a kao noseCi element - oc1govarajuce kofice iii zglobno
vezane (vesane) police - Ijuljaske.
Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara
agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi. Jednostavno je praznjenje materijala u
prostoru, c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto - koficastih i
koficaslih transportera), oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica
transportera. T,:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rna-
tcnjala. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija, kao i u
povecanoj masi pokrelnih del ova transportera.
Uprkos istovetnosti transportnih linija, kao i nekih slicnosti sa principima c1e-
lovanja c1rugih vrsta transportera, transported ove grupe sac1rze znatne razlike i
prednosti.
FiF-i
rr
b)
IPr r I

- zu
d)
Sf. 6.1
5,,'hema grabllljas/o - kujhYastih i
!rumjJorlera.'
P - pogOl/, ZU - :ule:lli ureduj,'
U - U!()\'(lrliU slalliea; Pr ;SIOl'Orll(f Jtunica -
223
Transportni uredaji
a)
U3
c)
SI.6.2
p
b)
Shem({ grabuUos/o - koJh':(Jostih i koji(uslih
Irallsporlera:
Pr
p .. pogOJ1, ZU - zate':lIi Llredaj,' U utOl'onw stOIi/CU;
Pr i.\tOl'anw sfonica - Itaf/sporterq" 0_
Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja
lanca na zasebnim dconicama trase. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna
ukazanirn preporukama u glavj 2.
U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta, koc1
kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove
za nosenje tcrcta, a takode i transporteri - eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz
kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom.
6.2
Grabuljasto - koficasti transporteri
6.2,1
Uredaji i oblasti primene
Grabuljasto - koficasti transporter, SI. 6.3 sastoji se iz dva beskonacna,
zatvorene konture, vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5,
koje se krecu c1uz horizontalnih deollica, unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1,
224
Gralmljasto-koficasti, koficasti i transporteri Ijuljuskari
na vertikalnim deonicama - unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7. Lanci
se obavijaju preko obrlnih zvezda 3, 2. 6 i vodica kruznih sina. ledna zvczda 3 (kao
po pravilu gornja, na kraju radne grane) jc pogonska, a druga 2 jc zatczna. Oluk i
plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8, za koju se vezujc i us-
meravajuca staza transportera 9, koja se izraduje od valjanih [ prorila.
Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokret-
nih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B), a na vertikalnim
sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A - A), pri tome usme-
ravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu.
'1
'f"
SI.6.3
Shema grahuUasto - koficasfog Ir(l]t\pOrfera
Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi
nekoliko) bilo na kome mestu nizeg, horizontalnog scktora transportera. Pokretne
kofice, slicno strugaCima, zahvataju (teret) i premestaju ga duz oluka, na
istovetan nacin kao. i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po._
gledati glavu 5). Na kraju donjeg, nizeg horizontalno.g sektora, ko.fice nakon obr-
tanja lanaca preko zvezela 6 - automatski zahvataju materijal koji se transportuje i
podizu ga vertikalno, a potom prelaze na gornji, horizontalni sektor, presipajllCi ma-
terija! u oluk i premestaju ga tada slicno. strugaCima. Materijal moze da se prosipa
bilo na kome me stu gornjeg horizo.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka, koji se
prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima.
225
Transportni uredaji
Grabuljasto - koficasti transporteri, SI. 6.1 primenj.uju se transportovanj.e
veoma sipkavih, prasinastih, zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala - tereta (dl-
manzije komada su obieno elo 150 mm), pri kapacitctu .?el Q =
m
3
/h' duzine ho.rizontalnih deonica iZllose elo 100 m, a Vlsma podlzanJa matenJala
do 25 m. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog
slozenog praznjenja i eiscenja kofica.
Neelostatak grabuljasto - koficastih transportcra u prvom je povecano
habanje kofica i oluka, visoka potrosnja pogonske. droblJcnJe I sltnJ:nJe
transportovanog materijala, premda je ono.. manJe ko.d Ob,lClllh
grabuljastih transportcra, ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr.:nJc. matcnJ3la
vertikalne zielove o.luka. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. ko.flcastl transport en
se relativno malo primenjuju.
6.2.2
Elemcnti transportera
Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t
315; 400 i 500 mm. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem.
200; 250;
Kofice su prizmatiCnog oblika, S1. 6.4, zavarene konstrukcije, oel .eelicnog lima
elebljine 3 ... 6 mm; sirina kofica iznosi B = 300 ... 1200 doh vat JC A = 300
... 600 mm, a dubine su hi = 150 ... 300 mm. Da bi se obezbedIlo slobodno
praznjenje, bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45". Rastojanje izmedu
kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca.
Pagan - obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je
kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pok-
retnih elelo.va transporter a u suprotnu stranu.
Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno - zavojni. Ho.el zateznog uredaja iznosi 1,5
... 2,0 ko.raka vucno.g lanca.
6.2.3
ProracllD traDsportera
Kapacitet grabuljasto. - koficastog transporte:-a o.elreduje se prema pre-
porukama u glavi 2, iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru.
Potrebna zapremina ko.fice (1) odreouje se iz izraza:
. Qa
k
1=---,
o 3,6vp'l'
(6.1 )
226
Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri Ijuljuskari
gde su: Q - u t/h' ak - konk kofl'ca' . vb' k . I .
. ' , , m, - rzma retanJa anca sa koflcama (usvaja
se grarucama 0,16 ". 0,6 mls); p - u kgll; \jf - koeficijent ispune kofice [ usvaja se da
Je .0,75 '" 0,90 (manje vrednosti odnose se na komadne, a vece _ na
praS111aste I zrnaste nasule materijale)J.
B
--t
I
II:
J
1
'.
I
i
R
"

1
trJ
r'
I
I
111
!iJ
aJ
b)
SI.6.4
Elemenfi gru/Ju/jasto - kopeastog Irf..l!t:q)orfera:
a pokretJJi deu; b - obr/Ili ureilaj
Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' . uslov. sVl'rl'na
(zdrelo) kraja kofice IspunJen
(6.2)
gde su:
a
- dimenzija najveceg tipskog komada tereta;
X
k
- koeficijent (za sortirane terete je Xk = 3 '" 5; za dopremane po redu,
nesortirane je Xk 2,5 ... 3,0).
d
. grabuljaslo - koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se
osle no SablIa]U sile otpo"j k ..
1
. ). I, 0 0 zatvorene konture trase transporter a (pogledati
a avu 2 Sile otpon duX . 1'" k .
"v. k', 'z pravo 111IJS og, honzontalnog sektora odreduju se na isti
a? 1 kod transportera, tako da su i koeficijenti istovetni. Kod
vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za
opterecenu gra u) d T V'
, n, 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za
neopterecenu granu). 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za:
So = Smin = 3 ... 10 kN,
227
Transportni uredaji
kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima, pogledati glavu 5, za
obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose, za horizontalne
deOllice.
SI. 6.5
Shemu koj7{as/og Iransportt!rt.J.'
1 - uredaj:o. prafnjenje - rasterec:ellje; 2 - pogol1sku zvezda; 3 kofice: 4 - vur..'fni lanae; 5 - vodice;
6 - zafezuo zvezdu
6.3
Koficasti transporteri
6.3.1
Uredaji oblasti primene
5hematski prikaz trase koficastog transportera, 51. 6.5, kao i grabuljaslo -
koficastog, pogledati 51. 6.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvo-
denju, kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje. Kod koficaslog
transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se
vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba. Osovine vesanja
kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice, pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost
pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim, tako i duz horizontalnih deonica trans-
portera, odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme
kretanja, kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja,
prevrtanjem kofica.
228
Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri ljuljuskari
Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sek-
cije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja, SI. 6.5, cime
se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. Kofice
se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi
stacionarnih ureaaja za praznjenje. Metalna konstrukcija transportera moze biti
otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom, sto je i neo-
phodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija.
. K?f.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6.1),
pnmenJuJu se za transportovanje suvih, veoma sipkavih, prasinastih, zrnastih i
komadnih nasutih materijaia, u proizvodnji hemijske industrije, u eksploataciji ugIja,
u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a, pri gasifikaciji koksa, u
fabnkama cementa, a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana.
Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. 6.6) Tablica 6.1
I
arametar
,
I 400 I 500 650 800
I
1000 .
p
Sirina kofica B mm
I Duzina kofice A, mrn 470 595 595 595 740 I 740 920 i
Korak ak kofice, mm 500 630 630 630 800 I 800 1000
Geometrijska zapremina kofice, 1 30 J 60 72,5
I
96 149 1186 288
Korak vucnog lanca, t I 500 630 630 630 800 I 800 11000 I
Zayreminski kapacitet transportera 1
(m Ih) pri v=0,315 m/s i \jf = 0,85 I
65 103 I 124
I
165
!
200 I 250
!
310
! Najvece dimenzijc komadnog
i
I
I
250 I 250
I tereta, mm: redno slozen 1
160 200
I
220
I
220
320 II
I Sortirani komadni teret I 100 125 160 1160 I 200 I 200 2501!
Dopusteno zatezanje pokretnih de-
80 126
I
126
1.126 200 I 200 I
'lova, kN
320
Maksimalna visina podizanja tcreta
gustine 1 t/m
3
, m
53 54 45 38
I
49 I
36
I
50
!
I Masa jedinice duzine pokretnog
I
120
I
dela transportera, pribliznokg/m
ISO 180
194 I 220 I 270 300
I
Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 ... 500 tlb; duzina horizontalne
je. do 150 m; visina dizanja je do 60 m. Postoje i konstrukcije transportera
kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom trans-
pOIteru (npT. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama), a takoae moze se koristiti
i suprotna grana za spustanje drugog materijala. Primenjuju se koficasti transporteri
prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostra-
njenost.
229
Transportni uredaji
Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u od-
sustvu drobljenja, sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala. kao i u
mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala, pri
odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti
kako za izradu, tako i pri eksploataciji transportera, zbog velikog broja zglobova i
valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem, a to znaci da je i visoka cena
transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova
transportera; zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih
transportnih brzina (veCim od 0,4 m/s).
6.3.2
E1cmcnti transportera
Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315; 400; 500;
630; 800 i 1000 mm. Valjci SlI sa obodima sa kliznim, odnosno kotrljajnim !czajima.
Ko/ice, S1. 6.6 su zavarene, od ce1icnog lima, debljine 2 ... 6 mm; osIanjaju se
preko osovina, obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih, koje se pricvrscuju
za lamele lanca. Lakse se. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne
prolaze Citavom duzinom kofice. Prema gustini, odnosno rasporedu kofica, razlikuju
se pokretni delovi transportera sa zbijenim, SI. 6.7, a i b i rastavljenim, SI. 6.7, C
koficama. Zbijene kofice, SI. 6.7, a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu, a
izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna, dok kod razmaknutih kofica postoji iz-
vesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. Kada su kofice razrnaknute potrebno je
da se punjenje tako ostvari, da nema prosipanja materijaia - sto zahteva pravilno
doziranje u jednakim koliCinama, a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali
se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova, nije potrebno primeniti
bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta, kao i ureaaje za prevrtanje kofica.
Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transpor-
tovanja komadnih tcreta, kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc, a prema za-
htevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica. Ipak ne postoje
striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama.
Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno, bilo iz koga drugog transportcra
iIi dodavaca. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje, koji
obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica, Sl. 6.8.
230
Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom
sektoru transportenl, prevrtanjem preko sine za praznjenje, koja se nalazi na
kolicima, a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje,
SL 6.9.
Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I
radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma. Moguee je
takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene, kojima se daljil1ski upravlja sa
centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom pro-
gramu, a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra,
Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom, Sl.
6.9, a iIi kOllzolllim valjcima, Sl. 6.9, b. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa
zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim, konzolno postavljcnim valjkom
1 (poglcdati SI. 6.6) za prevrtanje ispusta na koficama.
SI.6.6
Pokre!l1i deo
I - ",,/juk za pre\'rlall}e KOjica; 2 kope',,-
grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice

, . '
aJ
b)
c)
SI.6.7
Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa
kuficama:
(j i b ::bijeJlim,' c razmaknUlim
Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje, tako sto se kofica naginjc,
prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea
vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl. 6.7, a i b). Prevrtanje ispllsta kod zbijenih
kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise
okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase
transportcra (pogledati Sl. 6.1).
Sf. 6.8
231
Transportni uredaji
.;'""-
Ure(taj ZO punjellje tram.porlera Ja raslavijenim kojh:ama:
- ispunjf!f1f! koJice 2 transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica; 3 - urovorni trakasti

aJ
Sf. 6.9
Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J:
a - /.:olica sa za podizanje i l1a koficama; b i c - va/jei no koJicama; J - I'u(ni lanae; 2
- kojh;a; 3 - jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju; 4 - ko/ica; 5 - grlJlliL'{llik; 6= - fockic za
usmerm'Gllje koji"ce
Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa
automatskim koCionim uredajem, sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I
232
suprotnu stranu. Kada su velike visine dizanja (npr. u jamskim oknima) poznata je
primena transportera sa viSe pogona, sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama,
koji su ugradeni na vertikalnoj deonici. .
Zatezni uredaj .ie zavojni iIi opruzno-zavojni, a ponckad se zatezanje ostvaruje
i tegom. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza:
x :>:1,6t. (6.3)
6.3.3
Proracnn transportera
Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2.9), zapremina kofice
iz izraza (6.1), isto kao i kod grabuljasto- koficastih transportera. Koeficijent ispune
zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0,70 ... 0,85 (manja vrednost odnosi se na
komadne (erele). Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0,16 .. 0,40
m/s. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka, zbog smanjenih
dinamickih sila opterecenja lanca.
Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca, a kod rastavJjenih kofica mora da
bude deljiv sa korakom Janca. Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije. kofka
treba da zadovolje navedene uslove (6.2).
Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora
duz trase transportera (pogledati gJavu 2).
Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S,;=2 ... 3 kN. Koeficijenti
otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada
transportera (laki, srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim
lezajima i nalaze se u granicama W= 0,02; 0,D3 i 0,04; za valjke sa kliznim lezisiima je
w= 0,06; 0,08 i 0,10.
5iJa otpora H-:;, (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza
(6.4 )
gde su:
g - gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze;
m
k
- masa kofiee, kg;
m, - mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera, kg/m;
.a
k
- korak kafica, m;
Jik - koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje
kretanja.
5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se
prema tablici (6.1) iIi se odreduje iz odnosa:
in
qo = (2500 .. .3000)B,
gde je
B - sirina kofiee, m
233
Transportni uredaji
(6.5)
Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono
moze se odrediti iz izraza:
Smax ~ S { So + w[ (qt+qo) Lil + q ~ x 1 + (qt +qo) H} , (6.6)
gde je S = 1,05 ... 1, 08 - koeficijent ko.ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju
zvezde; Lh i Lx - horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora
transportera, m; H - visina podizanja (ereta, m.
5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2.45).
6.4
Transporteri ljuljaskari
Transportcri ljuljaskari (51. 6.10) prema konslrukciji slicni su koficastim, samo
sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama, tzv. Ijnljaskama
(kolevkal11a). LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i
premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa
(prtljaga, elemenata masina, knjiga, sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa.
Trasa premestanja je slozena, a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora -
postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. 6.2, a , .. , e). Punjenje i prainjenje
transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima, rucno iIi antomatski,
pomocu razlicitih uredaja. '
Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta,
a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama, U kojim3 delnje korozija, usled
agresivne sredil1e. Ukupna duzina lr;:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini
vucnih lanaea, i obicno ne prclazi 150 m, pri visini vertikalnih sektora do 30 m.
Vutni element predstavljaju dva lamelasta, valjkasta lanca koraka (obicno) 100;
125; 160; 200; 250 i 315 mm, sa .obodima na pokretnim valjcima. Postoje takode i
konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare,
koji ce se razmatrati u glavi 9.
Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki - kolevki). Postoje veoma razlicita
konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata, u zavisnosti od oblika, dimenzija i mase
transportovanog materijala, kao i naeina njegovog utovara i istovara. Pri automat-
skom utovaru tereta, kao i istovaru, obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena
- resetki, Sl. 6.11.
234
: UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku gre-
bena - resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja
transportcra. Prema tome, postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i is-
tovar.
Sf. 6.10
TrOllsporler Uu/jo.{kar:
1 - :l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja; 2 - I'odico; 3 uredaj!tJ uIOl'ar; 4 - zatezni ureaaj;
5 - pogon, 6 - ure(tuj:a iSfOl'or; 7 pokretni deo (land so Ijulja,fkama)
Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku
grebena - resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kre-
tanja transportera. Prema tome, postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni
utovar i istovar.
Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2.15) i
(2.16). Njihova brzina obicno iznosi do 0,35 mIs, posto je automatsko iii rueno za-
h vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano.
i odreaivanje p.otrebne snage pogona elektromotorom obavlja
se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2).
6.5
Transporteri Donalta
235
Transportni uredaji
Transporteri sa noseCim "dzepovima", S1. 6.12 nazvani su prema njihovom
konstruktoru. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca, obicno Jamelasta, sa
supljim osovinicama, naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju
poprecnim sipkama. Preko punih sipki slobodno su navucene cevi, za koje su
prievrsceni odresci platna - traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje).
DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki, jer se platno pod
teretom koji se transportuje ugiba. Tako se duz vertikalnih S1. 6.12, b kao i horizon-
talnih, S1. 6.12, c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi", koji su po-
godni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova, bala, sveznjeva, plodova
voca, povrca itd). Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 ... 300 mm manja od
rastojanja izmeau lanaca, a korak popreenih sipki - jezgara iznosi 750 .,. 1000 mm.
,
I
I

!
r
:
b)
St. 6.11
PUkrefJl; tleo Iransportera sa Ijulja.vkamo sa d)'u !onca, za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo
236
Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti trans-
porteri i primenjuju se uglavnom u lukama, za utovar i istovar brodova. S tim u
vezi, transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr. na portalnoj
dizaIici iIi pretovarnom mostu), za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Cita-
vog manipulacionog, pretovarnog pros lora na brodu.
I
I
I
I

;
I
f
,
..i
b)

f.. .... c)
Sl.6.12
Transporter Dona/fa:
a shema; b i c - pokretni de/on trallsportera
Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll
slobodno viseceg .kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube
1 dna Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje
palube i dna broda, a transporter se pllni dllZ svake etaze, izmedu donje palube i
dna broda. Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje
palube i dna broda, kao po pravilu, obavljaju se rueno, sto predstavlja veliki ne-
dostatak ovih transportera. Slim u vezi, masa transportovanog materijala ne prelazi
50 kg. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0,3 m/s.
6.6
Transporteri - eleva tori
Transporter elevator iii" "- transporter, SI. 6.13 sastoji se iz dva horizon-
talna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora, a predviden je
za transportovanje dzakova, bala, razlicitih paketa, sanduka i slicnih komadnih
tereta mase 25 ... 1000 kg.
237
Transportni uredaji
Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri, vertikalno zatvorene konture
lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama),
koraka 25 ... 100 mm.
SI.6.13
Tran.\l){)rrer - efel'oror:
P - pngon; ZU - zure:::n! uredaj
Nosdi clementi obIika elasticnih pra-
vougaonih povrsina, nasipne dimenzije 0,5 x
0,7 ... 1,2 x 1,5 m, a izraduju se u zavisnosti
od mase i oblika, vrste tereta, od komada
tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze
i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica
(metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju
komadi eirade, debelog platna za jedrilke iii
tekstilnog platna (za trnnsportovanje san-
duka). Konstrukcije takvih povrsma
obezheduju noseCim elementima dovoljnu
cvrstocll u poprecnom pravcu, kao i veliku
elasticnost prilikom prelaska noseceg ele-
menta preko zvezde i vodica, npr. elasticnie
roJetne - zaluzine. Noseca povrsina 1, SI.
6.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2,
od kojih je jedna (prednja) vezana unu-
trasnjim lancima 3, a drug a (zadnja) - spo-
Ijasnjim lancima 4. Na vertikalnom sektoru
spoljasnji i unutrasnji vucni land preko
vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe ver-
tikalne ravni, tako da se nosece povrsine
prostiru horizontalno, kao police, podizuCi
navise terete koji se na njih postavljaju.
Pogon: P - transportera, pogledati
S1. 6.13 povezan je se pogonskim zvezdama,
a nalazi se na gornjem dell!. transportera.
Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se
preko zateznog iii opruzno - zavojnog
zateznog uredaja ZU.
Punjenje i praznjenje transportera -
elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih, trakastih iIi plocastih trans-
portera. Transporter - elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta, pri
neprekidnom - kontinuiranom iIi prekidnom transporHI. Transporter je opremljen
kocnicom i uredajem za zastitu, odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10-
movima prilikom transportovanja matcrijala.
238
Osnovni parametri transportera - elevatora su: nosivost povrsine 25 ...
... 1000 kg; hrzina kretallja noseCih povrsina: 0.16 ... 1,0 m/s; visilla podizanja materi-
jala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m).
Prednost transporlera - elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male
gabaritlle dimellzije ovih transportera, siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se
mogu trallsportovati, mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih ope-
raeija, kao i visoki casovni kapacitet.
Transporteri - elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim
granama, kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno - komadnih tereta.
Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a
navedenih materijala.
Poznate su konstrukcije transportera - elevatora su sa produzenim frontom
pUlljenja (duz etaza), kao i praZnjcnja materijala - tereta.
Slim u vezi, transporteri - elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine
do 36 m, jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi", zatrans-
portov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja, mase do 30 kg, kada je brzina
dizanja materijala U opsegu 0,36 ... 0,60 m/s; za kapacitele 1300 ... 2800 komada/h.
LITERATURA: [45]
240
Vised transporteri
7.
VISECI TRANSPORTERI
ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala - tereta koji prenose iIi pre-
tovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale, kao i na
viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti, u okviru odredenog
tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu, npr. na liniji montaze motor a u
fabrici motora automobilske industrije.
7.1
Vised transporteri za transportovanje rasutog mated-
jala
Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama, tako sto se
kofiee mogu okretati iii su neckretne. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee
transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama.
Na SL 7.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. Materijal se
prenosi u kofieama kako dill horizontalnih, tako i na vertikalnim deonieama, a pri
tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na
vucnim lancima.
Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same
sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera.
Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase; tako sto se
okreeu preko posebnih, za tu svrhu savijenih sina; na bocnim stranama kofica nalaze
se specijalni tockiCi, odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti, koje zadrzava sav,k
jena sina, te 5e tada i kofica prevrce. Kao sto je navedeno, specijalne sine se cesto
postavljaju na pokretnim kolicima, a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz
241
Transportni uredaji
kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu, duz citave trase transportera na-
menjene za istovar materijala.
SI. 7.1
Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri
mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama - izmeclu kojih nema za-
zora, vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim ele-
men tom na odredenom rastojanju. Drugi tip transportera primenjuje se za
prenosenje krupnih komadnih tereta, pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee.
Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne
kofiee). Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara
materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano,
ravnomerno, a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u
odredenim kolicinama, sto zavisi prvenstveno od velicine, odnosno zapremine
kofica. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transpor-
tovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip.
Kod koficastih, viseCih transportera sa neokretnim koficama, kofiee su cvrsto
vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca), a radi efikasnijeg i pouzdanijeg
rada oblika su slova V. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala, a
to je na donjem, horizontalnom delu, kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka, t r s
portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe, a to znaCi da na
ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. Na mestu prelaska kofica
sa horizontalnog dela na vertikalni, kofice zahvataju materijal i prenose ga na
odredenu visinu, sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. Na mestu
242
Vised transported
prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase,
kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90 i tako prosipaju noseni
materijal u gornji, horizontalni oluk, tako da na ovoj deonici transporter ponovo
radi kao ?rabuljasti transporter, posto premesta materijal duz oluka - gurajuci ga
koflcama [spred. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji
su postavljcni dill oluka. Na Sl. 7.2 prikazane su razlicitc shcme izradc, odnosno
ugradnjc ovih transportcra, iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta
da budu razliCitc, !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije
vIseceg transportera. .
d)
Sl. 7.2
.Pogon .kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern
delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta, dok se zatezni uredaj ugraduje na
od donjih cvorova transportera, obicno na pocetkll horizontalnog dela, gde
Je zatezna sila u lanell najmanja, ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. U
opstem slucaju, zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome
mestu duz trase transportera.
Na Sl. 7.3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog
transport era. MatenJal se oblcno na donjem, horizontalnom deIll trase doprema do-
davacima, a na gornjern, horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima
pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. Pogon se nalazi na kraju hori-
zontalnog. dela, a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera, na
kome koflce silaze nanize.
Sf. 7.3
243
Transportni uredaji
K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera
Jw I'utlli howe; 2 - koji'c{J,' 3 - hori;;oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb; 4 - \'erlikalni pIa.':! transportera; 5 - pogol1ski
lanL"onik; 6 - zafe::ni /anCt.mik
Kao !ito se moze uoCiti, koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasu-
tih, prasinastih, praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupre-
tovarnih operacija, sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta.
Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama
potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim
kofieama, jer su manji otpori, a i transportovani materijal manje se drobi i sitni.
Medutim, postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama, a osnovni
se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom.
ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih
deonica ..ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod
grabuljastih transportera, dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod ele-
vatora.
Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza:
gde su:
i
(tlh),
ak
(7.1)
\!f - koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim
koficama da iznosi: \j1 = 0,65 ... 0,80, a kod lransportera sa neokretnim
koficama je \!f
244
Vised transporteri
v - brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s; za trans-
port ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0,15 ... 0,30 mis, a kod
transportera sa neokretnim koficama je v 0,40 ... 0,50 m/s;
p - gustina materijala, tlm
3
;
ak - korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice), m;
iii - zapremina kofica, I (dm\
7.2 Vised transporteri
ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u
velikoserijskoj proizvodnji neke industrije, za radove na montazi, recimo delova mo-
tora, u fabrici motora. Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale
oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za naj-
razlii.'itije, slozene putanje kretanja materijala. Tako se viseeim transporterima mogu
povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne
fabrike, sta znaci da se sam transpart obavlja po. slozenim putanjama, koje prelaze
pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale.
Na Sl. 7.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter, kaa i jedan
dea njegove horizantalne deanice. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja
je abicna ad I prafilil, a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa
dva tocka 2; kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1.
Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3, na koje se
pastavlja teret kaji 5e transportuje. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena za-
vise ad dimenzija i vrsta (creta, kaa i od planiranag kapaciteta.
Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta.
DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite, sto zavisi ad zahtevanih
lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera, taka da dastizu i vise hiljada
metara. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min, do.
25 m/min.
Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima, kao i
da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni.
Na Sl. 7.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa
zglabnim lancem, sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. Zavareni lanci, Sl. 7.5,
b adlikuju se velikam savitljivaseu, pa su taka pagadni za primenu kod viseCih
transportera, a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka.
Zavareni, nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i
karika lanea, pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag
zatezanja lanca.
Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni, prcklopni la-
nac, kaji se izraauje kavanjem, Sl. 7.5, a i koji dazvaljava izvesna okretanjc sused-
nih karika II ravni ase zgloba. Cs abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima,
St. 7.4
245
Transportni uredaji
Konstrukfil'l1o i.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera
Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni, preklapni la-
nac, koji se izraallje kavanjem, Sl. 7.5, a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje sused-
nih karika u ravni ase zgloba. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima,
to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. Ovi se lanei lako demantiraju (jed-
nastavno je njihava spajanjc i razdvajanje), laka sc vczuju za noseea kalica, a mogu
i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. S obzirom na
navedene kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade,
lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih
transportera.
Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3, kaa i da su laksa i jeftinija
od svih VIsta lanaca, to. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih
transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. 7.5
c.
Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih trans-
partera, pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu
kaja imaju harizantalne zglabave (S1. 7.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni
pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zgla-
bava.
246
Vised transporteri
w ~ ~
t ~
SI.7.5
Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih, preklopnih lanaca imaju jedan
vucni Iancanik. Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je, zavisno da li se
primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel, zvezda lancanik iii pogonski kotur.
Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti
izrade karika - clanaka Janca, kao i njihovog izduzenja u toku rada. U slucaju pre-
opterecenja, lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih
lomova prenosnog mehanizma.
7.3 Proracnn visecih transportera
Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri, a to
su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala, kapaeitet transportera, shema i
duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mes-
tima, duzine pojedinih sekcija. transportera, visine odredenih vertikalnih deonica, u
odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda.
247
Transportni uredaji
Sf. 7.6
Pri transportovanju komadnih tereta, broj pojedinih komada tereta koji se
premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza:
3600,v'm
z = (komlh), (7.2)
gde su:
ak
v - brzina kretanja viseceg transportera, m/s;
m - broj komada tereta na jednoj nosiljci, kom;
Clk - rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe), ill
Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera, koja se odnosi na jedinicu
njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza:
(kN/m) , (7.3)
gde su:
G
k
- lezina kolica, kN
G n - teZina llosiljke (korpe), kN
ql - tezina jediniee duzine lanca, kN/m;
248
Vised transporteri
ak - rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe), m.
Ako sva kolica nisu noseca, tj. u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci
za teret, potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica, nosaca i
vucnog elementa, pa te velicine sabrati.
SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sop-
stvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala
gde su:
G
q = qo + --'- (kN/m),
a
k
Gt - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi), kN/m;
ak - rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke, m;
qo - opterecenje praznog dela, povratne grane viseceg transportera, kN
(7.4)
Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu trans-
portera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje, otpor na odbojnim koturovillla iii
zvezdama, otpor na vertikalnim prevojima, kao i otpor na kosim delovima trase
transportera.
Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji
se iz otpora u Iezistima tockova kolica, otpora usled trenja kotrljanja tockova po
stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova. Zbirno su svi
ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora cija veliCina zavisi od tip a leiista
tockova, kao i od uslova rada lransportera; tako se za transport ere koji rade u rela-
tivno teskim uslovima (u livnicama i s1.) moze uzeti da je w' = 0,04.
Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja
u osovini odbojnog elelllenta, i usled krutosti vucnog elementa. Ovaj otpor je
srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi:
gde su:
(7.5)
Sn - sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika, kN;
Sn_l - sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik, kN;
s = 1,06 ... 1,07 - koeficijent otpora.
Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze
transportera, otpora usled savijanja lanca, kao i otpora usled teiine, tako da se
ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu
249
Transportni uredaji
pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. Sila nakon izlaska trans-
portera iz krivine, u slucaju dizanja iznosi:
5
11
= (j) (j) 5
11
_
1
+ w' q L + q h) , (7.6)
u slucaju spustanja je
5
11
= (j) (j) 5
11
_
1
+ w' q L- q h ) , (7.7)
pri tome su:
(j) - koeficijent otpora, <p = 1,2 ;
q - pogonsko opterecenje, kN/m;
L - duzina trase vertikalnog pregiba transportera, m;
h vis ina dizanja iii spustanja tereta, m.
Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje
se iz izraza
pri tome su:
5
n
- sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu, kN;
S, - sila u delu koji silazi sa pogonske
t;;' = 1,02 .. .1,04 - koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde)
Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:.
p = 5
0
v ,kW
11
(7.8)
(7.9)
gde su: 11 - stepen korisnosti pogonskog mehanizma; v - brzina kretanja trans-
portera, m/s
LITERATURA: [12]
250
Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri
8.
TRANSPORTERI SA VODENJEM
TERETA I KORACAJUCI
TRANSPORTERI
8.1
Osnovni tipovi
. Kod sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se
dejs;vom vucnog elemenla, preko sopstvenih tockova, Sl. 8.1, na kolica koja se
po unapred ,P0stavljenoj stazi iIi po podu. Teret moze da se premesta i kotr-
IJaflJem preko nepogonjenih vaIjaka - roIni, iIi klizanjem po podu. Kod
transportera sa voaenJem lereta, kolica nisu pricvrseena za vucni element a
premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca. U tome je i osnovna razlika
lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta.
Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva
liZe iIi kombinacija lanca sa jednom - dye krute poluge. Transporteri sa
krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem
(vucmm naZlVajU se 1 koracajuei. Posebnu grupu koracajuCih transportera
predstavIjaJ
u
- transporteri za rasute materijale, kao i speci-
pIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno - rezanih metalnih strucrotina
(pogle,dati 5). prema naCinu premestanja materijala njih nije
moguce r:azvatl. transportenma sa vodenjem tereta, te se zbog toga oni neee ni
razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja.
251
Transportni uredaji
Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu'
imati vertikaInu, horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. Vucui lanci prema svome
polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda - na viseeoj stazi. Saglasno
tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta, kada se vucni Ianac
nalazi na podu, ispod poda iii je viseCi. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7, kao
viscCi transporteri.
Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstruk-
cije, relativno niskoj celli, malim gabaritnim rnerama; sredstvima za prenosenje rna-
terijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar
proizvodnih povrsina nekog radnog, tehnoloskog procesa. U tom smislu su jedino
nepogodni transporteri sa vucnim element om - Iancem iznad poda za vodenje tereta
ali su takvi transporteri ogranicene primene, pa tako nisu ni rasprostranjeni. Takode
treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li.llija trallsportera sa
voclenjem tereta. Transporteri sa prostornom trasom, sa automatskim adresiranjem
putanje kretanja kolica, obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj
trasi. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta.
Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sred-
stvima transporta materijala po podu, kao !ito su: automobiI, elektrokolica (elek-
trokare), samoutovarivaCi, kao i regalne dizalice. Sve utovarno - pretovarne
operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog
transportno - proizvodnog ciklusa.
Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno op-
sIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. Zatim, ncophodnost
vracanja praznih kolica, kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja.
Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta
kod lancanih sistema proizvodnje, na linijama mOlltaze, pri zavrsnim obradama,
prilikom izvodenja remontnih radova, kao i na drugim slicl1im transportno -
tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti, u re1l1ontnim bazama i na mehalli-
zovanim skladistima. KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene.
KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se
uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno - povratno.
Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano.
neprekidnom brzinom, a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan, puI-
sirajuCi, a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom
tehnoloskih operacija.
252
Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri
8.2
Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za
vodenje tereta
8.2.1
Opste napomene
Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije, kod kojih
trasa moze biti bez kolica, 51. 8.1 iIi sa kolicima, 51. 8.2 sastoje sc iz: vuenog lanca,
pozicija 3, na 51. 8.1 i pozicija 4, na 51. 8.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija
1 na 51. 8.1 i pozicija 2, na 51. 8.2) i zatezne (pozicija 8, na 51. 8,1 i pozicija 5 na S1.
8.2) zvezde, oslone metalne konstrukcije 6 (51. 8,1), koja se krcce duz ugradcne
staze 7, klizanjem (51. 8.1 i 8.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2, 51. 8.3, po
gona (pozicija 2 nel S1. 8.1 i pozicija 1 na S1. 8.2), zateznog ureaaja 9 (pogledati S1.
8.1) i obrtnih nreaaja 4.
SI.8.1
Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica, l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije, za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f
koji se hl'atu lancem lronsporfera
SI.8.2
253
Transportni uredaji
Izlaz.
guraca
Shema \'t;rtikafno .:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no
z{f{)'(Jrcne (rase
v. oj
SI.8.3
Dconica po kojoj Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta:
a k0}1S1rukcija; b pro]'(lcullska s!lema
Transportovani teret (traktor, vagon, automobil, avion itd,) premesta se sop-
stvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. 8,2) duz posebno izvedene staze
10 (pogledati 51. 8.1) koja se postavlja direktno na pod, izvan metalnc konstrukeije
transportera, pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije
transportera. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta, tada se
teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. 8.1),
koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze. Prilikom
transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po
254-
podu iIi kotrljanjern preko vaijaka - rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (poz-
icija 6 na S1. 8.2 i pozicija 1 lla Sl. 8.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na
S1. 8.2 i pozicija 3 na S1. 8.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz
transportne staze. Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem, sa jednostra-
nom zglobnom vezom, pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do
Ianca sa guracima.
Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobo-
dan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica. Namestanje
i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret
(na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom.
Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac
kretanja transportera, koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa
transport era.
Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju
prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona, kao i njihovih ele-
menata i uredaja: tockova i osovina, sasija vagona, kabina i slicno. Posebnu grupu
cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1. 804) iii
preko kompaktnog poda. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll
guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka, supljih kalupa i slicno, u livni-
cama; u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd.
8.2.2
)/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa, pre svega lamelasti lanac bez iIi sa
supljim osovinicama, koraka 80 ... 200 ml11, a ponekad je celicno uze precnika 15 ...
22 mm. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca. a rastojanje izmeau
dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta. Na vucnom uzetu su
vezane kuke, za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sop-
stveno kretanje (S1. 8.1).
Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila, po-
giedati S1. 8.1, a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka, pogledati
S1. 8.3. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je
teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea, staze se sastoje jz nosaca , [
profila koji su polozeni na podu, lako sto je profil jedne staze okrenul za 180
0
u od-
nosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. 8.1, kako bi se iskljucila
mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora .npr.) iIi kolica. Za premestanje
vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine.
Pagon transportera prenosi se preko reduktora, a ponekad i preko dopunski
umetnutog zupcastog iii lananog prenosnika. Da bi se ostvarila kontinuirana
promena brzine ugraduju se varijatori brzine. Obezbedenje transportera od havarija
255
Transportni uredaji
oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa
jedne strane, civije.
Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog
(povratnog) dejstva.
Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno - zavojni, a u izvesnirn slucajevima
se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna).
8.2.3
Pro rae un transportera
Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su
navedeni u glavi 2. Duzina transportera dostize 300 m; brzina pri kontinuiranolll -
neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0,1 ... 6,0 milllin, a pri prekidnom - pul-
sirajucem taktu lransporta 6 ." 12 m/min.
Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz
posebnih dconica trase. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii
kolicima. odnosno prcko tockova iii valjaka - rolni na podu, i ako je lanac sa
guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce, to se ukupni otpor na radnoj - opte-
recenoj grani moze odrediti kao zbir
odvojenih otpora tereta koji se
premesta i lanea. Prema tome, neo-
phodno je cia se uzme u obzir dopun-
ski otpor usled opterecenja koje
nastaje delovanjem konzolne iii kose
sile Vliet, u odnosu na uzduznu osu
lanca. Ova sila zavisi od nacina vezi-
vanja vucnog clementa za teret koji se
prernesta iIi za njegova kolica (ako
teret nema tockova). Prilikom [rans-
portovanja kolica sa teretom preko
konzolnih guraca koji su vezani
Ian cern (pogledati S1. 8.3, b), dopunski
otpor je
SI. 8.4
(
2b) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa
Wd = Wt Kd = WI h WI, (8.1) l'odelljem terela "reko nepokrelllih ",i/jaku, mini:
] - zate::}1a ::,\'ezdo; 2 - gurac;3 vuclli 1011<.1(,;
pri tome SU: 4 - pogo!1s/..:a zi'ezda; 5 usmerel1a staza fr(Jllsporlera
WI - sila otpora premestanja tereta,
256
2b ...
;;WI- koeflclJent dopunskog otpora
b i h rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl. 8.3, b);
WI koeficijenl otpora krelanja Janca, jednak je koeficijentu trenja izmeau
podmazanih celicnih povrsina, moze se usvojili da je WI 0,25 .. 0,35.
Pri premestanju lanca i kolica na tockovima, koeficijent otpora odreauje se
prema izrazu (2.23). Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je pos-
tupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem, zamenjujuCi di-
namometrom silu premestanja tereta. a ukoliko je to nemoguce, to se ona odreduje
priblizno iz izraza (2.23).
Pri kotrljanju tereta preko valjaka - rolni, koeficijent otpora se takode
izracunava iz izraza (2.23).
8.3
Poluzni transporter
8.3.1
Opste napomene
Poluzni transporter za vodenje tereta, Sl. 8.5 sastoji se iz jednog iIi dva kombi-
novana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima, pogona
i zateznog ureaaja. Vucni element krece se translatorno - povralno i premesta teret
sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica
(jedna iii dvoja).
Kombinovani laneano - poluzili element optereeene, radne grane sastoji se iz
nekoliko uzajamno povezanih nosaea - poluga 3, krajevi poluga vezuju se lancem iii
uzetom 2, koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii
kotura). Duzina svakog komaela lanea je za 2 ... 3 m veca od eluZine raelnog hoela
transportera. Na neopterecenoj, suprotnoj grani, vucni element prima vucnu silu
preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 ...... 8 mm. Poluga 3
oslanja se na oslone valjke 5, a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6, preko
kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica, duz sinske
staze 9.
Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu,
a guraci poll.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. Polom, aktiviranjem auto-
matskog iskljucivaca, menja se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta
vraeaju se u prvobitan polozaj.
257
Transportni uredaji
ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac
zamenjen polugama sa guraCima, a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj,
neoptereeenoj grani, poluzni transporteri u odnosl.l na obiCne, Iancane, vertikalno
zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu,
(jeelnostavnije su izraele), kao i eskploatacionu eenu, narocito u slucaju ela su veee
transportne elaljine i kada su veea opterecenja, i rukovnje je jeelnostavnije.
Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni, sa jednim nizom poluga iii
dvopoluzni, Sl. 8.5, sa dva nezavisna, jedan oel drugoga, paralelna niza poluga, a
koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. Primenjuju se za transportovanje poseb-
no teskih i sirokih tereta, a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko
3,Om.
Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa
zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge
postavijene uzeluz eitavog transportera. bez elasticnih elemenata.
Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu
montaze, izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr.
zeleznickih vagona, platformi, aviona, armirano - betonskih fabrikata itel).
Brzina kretanja poluga iznosi 6,0 ... 15,0 m/min; masa transportovanog tereta -
komada iznosi 0,5 ... 50 t (i viSe), duzina transportera iznosi 50 ... 300 m; rastojanje
izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3,0 ... 8,0 m, a raelni hoel poluge je
5,0 ... 30,0 m.
Povratni - suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru.
Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe
poluge.
8.3.2
Poluga transportera, pogleelati Sl. 8.5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel
posebnih elemenata I profila, a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u
obliku prizmaticne Sipke. Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi. Pomoeu
valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije trans-
portera, a premestanje tereta ostvaruje se guracima.
GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na
oelredenom medusobnom rastojanju, koje oelgovara koraku radnih pozicija trans-
portera. Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon,
ponekad je promenljiv korak guraca. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u po-
gon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea trans-
portera, vee naizmenicno, jed an za elrugim, transportuju se zasebni tcreti iii se
transportuju odvojenc grupe materijala, koje predstavljaju celinu nekog tereta, pa
se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile.
258
S1. 8.5
S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta
EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze. Vze kao vucni element
primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih
transportcra uzad, zbog vclike razlike relativnih izduzenja, ne mogu da obezbede
sinhronizovano kretanje transporlera.
Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije, pogledati 8.2.
8.3.3
Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza
W pr "" <'; . g . lw k . (I m t + n . m k ) + w p . m p + j.1 0 . me J. (8.2)
Pri povratnom hodu
(8.3)
gde sn:
S == 1,05
wki WI'
mt
n
mki mp
flo == 0,25
259
Transportni uredaji
- koeficijent otpora kretanja lanca preko o r t ~ i h zvezda;
- koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga;
- ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru, kg;
- broj kolica na transporteru;
- odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod trans-
portera sa dYe poluge - dvopoIuznih transportera) sa valjcima i
guracima, kg;
- koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica
staze;
- ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge), kg.
Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili Wpr
(8.2), a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu - prema izrazu za silu WI's
(8.3).
8.4
Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i
prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima
sa automatskim izborom pravca - adresiranjem
8.4.1
Opste napomene
Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta
kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima, SI. 8.6, a sastoji se iz:
vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih
uredaja 2 i 3, koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali na
razliCitim nivoima. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca
pravca 6, isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7).
Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda, Sl. 8.6 i 8.7, a iIi ispod
poda u uzanom podliZnom kanalu, S1. 8.7, h. Veza vucnog Ianca sa opterecenim
kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem. Za
Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom), S1. 8.6 iIi se veza zglobno
ostvaruje (jednostranisarnir). Kolica 7 kojim se transportuje teret, u prvom slucaju
260
opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaI-
nom pravcu, S1. 8.7, b.
Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1. 8.6), koja je pokrivena oslonim
plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima, S1.
8.7. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10, S1. 8.6 iIi najcesce
direktno po podu proizvodne hale.
Transporter sa kolicima za vodenje tereta, sa nadpodnim polozajem lanea i
staze, S1. 8.6 i 8.7, a primenjuje se uglavnom na transportno - tehnoloskim linijama
(na radovima montaze, bojenja, susenja, pranja itd), kada je horizontalna trasa duz
zatvorene konture jednostavnija, a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji. Osnovni
nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza
na podu hale, a prednost je sto nema zlebova u podu, te se pod lako odrzava, pere,
odnosno - lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih
radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera.
Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta, sa ugradenorn stazom i Iancem is-
pod pod a, S1. 8.7, b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros-
Sf. 8.6
Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za ferera, sa nadpodnim p%iajem fanca,
za ;;Ul'r.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa
'br
261
Transportni uredaji
tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja
sa jednog transportnog kruga na drugi, SI. 8.8 i 8.9, a. Automatskim pomeranjem
skretnice, kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju, a zahvatajtl se guracirna
prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru. Kolica su
opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa. Uzajamna
povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje, a koji Sll postavljcni duz trase
transportera, ispred skretnica lransportnih staza, obezbectllje sc automatski odredeni
pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi. Kolka rnogu biti neupravljiva
iii upravljiv3, a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge, Cijim podizar0em iIi
spustanjem, rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje. moguce je zausta-
viti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera,
Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda
ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes-

b)
Sf. 8.7
Transporfer sa kolicima :;a vortenje !erda "utn;,n !(J!7cem:
a - i,//ar/ poda: b - i,'pod poda: J - koiica; 2- poiuga; 3 - iskljui'i1'(1c; 4 - ,'uclli ianac
262
metano duz trase lransportera, le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike trans-
porta materijala, kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno -
tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta. Nedostatak ovakvog oblika
transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera, op-
sluzivanju, ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma, kada je lanac polozen is-
pod poda, uslcd postojanja zieba u podu, u koji mogu da zapadnu prasina, blalo i
uzgredni predmeti; ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze.
Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gu-
menim trakama, kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom,
zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc, zleb se u podu ponovo prekriva gumom
(S1. 8.5).
st. 8.8
Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J,\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje
ko{;ca, za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc."kog
Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta
do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa
lancem za vodenje kolica, odnosno tereta; lanac je polozen ispod nivoa poda i pri-
kazan je na Sl. 8.8. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do ma-
gacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe, a odatle se
utovaruju u vozila - komi one. Utovarno - pretovarne operacije na platoima -
utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima, a deponovanje - skladistenje
tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim
transportnim masinama za skladistenje.
Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu, a kod
kojih je lanac ispod nivoa pod a, u zlebu, su nosivost tereta i vucni element. Izraduju
263
Transportni uredaji
se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50; 125; 250; 500; 1000; 2000 i 3200 kg, a kao
vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80; 100 i 160 mm. Kolica trans-
portera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0,3 ... 47,5 m/min, a
dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda, Sl. 8.9.
st. 8.9
Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n;,'oo poda:
a shena pros/orne trase lransportera: b - pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim
lancem; c - isla somo sa lamelastim lallcem
Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t. NajveCi ugao nagiba staze
obicno ne prelazi 15. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 ..... .500 m,
a sa viSe pogona - do 3 km.
Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih para-
metara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm,
vucne sile do 4,5 kN, brzina kolica iznosi do 25 m/min, adresiranje je beskontaktno,
broj adresa - do 15.
264
8.4.2
Elementi opreme, upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa
kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima
viseCih transportera, koji su razmatrani u glavi 7.
Vuc"ni lanci - su demontaini, koraka 80; 100 i 160 mm, Sl. 8.9, b; dvoredni lanci
su sa dva zgloba, koraka 160 i 200 mm, a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci
bez supljih osovinica, Sl. 8.9, c.
Kolh'a i zglobni oslonci Sl. 8.9, b, iste su konstrukcije kao i kod viscCih trans-
portera sa guraCima.
Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. Kod kolica sa cetiri tocka su
prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira), a zadnji su kruto spojeni
osovinicama. Kod kolica sa sest tockova, dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna. a
dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. Takva kolica ostvaruju
dobru pokretljivost, kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze.
Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih
veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom - zacepIjenom podu, te se zbog toga
stvara i veee trenje usled kotrljanja. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po
podu koji je od celicnih ploca, dui slaze od mctalnih vodica (Sl. 8.6), po podu koji
je zaprljan uljem, metalnim opiljeima, strugotinom i hemikalijama. Tockovi sa pnell-
matskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod op-
tereeenjem sabijaju. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. sto moie da
prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. Kao najunivcrzalniji pokazali su se
tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za
kretanje preko bilo kakvog zastora na podu.
U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski
iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara
kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima.
Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kuti-
jastog popreenog preseka, duzine sekcija od 3 ... 6 m. Duz trase transportera, a
posle svakih 100 ... 200 m, postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje;
izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lrans-
portera, kako bi se obavila potrebna podmazivanja, ciseenja i remonlovanjc -delova
transportera.
Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom - redllk-
torom, istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem
delu pogonske zvezde. Primenjuju se kako ugaoni, tako i, pre svega - pravolinijski
pogonski lancanici. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona.
Zatezni ureaaj moze biti zavojni, opruino - zavojni iIi hidraulicni.
265
Transportni uredaji
Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka, koturova obrtnih zvezda. Da
bi se smanjili otpori kretanja Ianea. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca,
primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll, horizon-
talno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. 8.6, pozicija 3). Vucni Ianac pribija se uz
valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui
pojasa vodica. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika.
Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata
svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. Treba imati u
vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen
sistem automatskog adresiranja, koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema
adresiranja kod viseCih transportera, zbog razlicitog postavljanja elemenata za
adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda).
Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na mag-
netnom dobosu, a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija
transportera. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali
znatno manjom brzinom, kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui
citavc trase.
Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora
pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. Rastojanje izmedu mesta za
otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa, koji dolaze od spe-
cijalnog davaca - predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera.
Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno -
tranzistorskih modula, koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada
sistema.
Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin. Nakon optercecnja kolica,
koja se uvode na trasu transportera, tcret se otprema pritiskom na dugme sa
komadnog pulta za upravljanje, na odgovarajucu adresu prijema tereta. Nakon
prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal, a kod primaoea u ~
ljucuje se signalna sijalica; skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu
k:.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu.
Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca
adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za us-
meravanje kolica ka naznacenom mestu; svi osnovni clementi za adresiranje ne
nalaze se na trasi transportera , vee u ormaru, pored pulta zaupravljanje, te se tako
obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. Nedostatak u prvom redu od-
nosi se na sloienost ovakvog uredaja, biraea, kao i na visoku cenu.
Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu,
narocito kada je manji broj adresa; postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kon-
taktnih i beskontaktnih izvodenja, a koja se mogu optimalno prilagoditi prema
konkretnim zahtevima. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija, kod
koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje
koja se nalazi na prednjem zidu kolica. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima
uredaja za oCitavanje, koji su postavljeni dui trase transportera, isprcd skretnica za
266
prcvodcnje. Poznati su kontaktni i bcskontaktni - fotoelektri6ni, magnetni i radiof-
rekventni naGini oCitavanja adresa.
Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje
(S1. 8.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je
nosa6 adresa, na kojoj su olvori, obicllO do to otvora sa svake strane. U otvore se
povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4. Stavlja-
njem dYe Civije (jednu sa desne, drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama
obezbecluje se odredivanje do 100 adresa. U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa,
dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje, njenim postavljanjem u levi
iii desni dec plocice, nosioca, adresa. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora.
Duz trase transportera, ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretni-
com postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7, koji se
postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu trans-
portera, u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8. 5vaka kolica prelaze preko
Citaca (5t. 8.10, a). Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije
4 po dud are, oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. 8.10, b) i skakavicu 1 oelvode u
stranu. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge
3 sa ruCicom 2. NastavljajuCi krelanje, kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do
olklonskog granicnika 8, a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i
kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. 8.10, c). Klin se izraduje kao dvostrani radi
obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo, prema llnapred propisanom zahtevu.
KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski.
Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. 8.11) kolica imaju
dvostrani nosac adresa 1, sa prorezima II koje, u odgovarajucoj kombinaciji, opera-
b) C)
f::! R 7 ()
SI.8.JO
Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem
51.8.11
267
Transportni uredaji
AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1
lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. Kod
brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci
5 koji su malih gabarita. Kada se poduelare civije sa magnetima, i davaci sa Citacima,
izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kre-
tanja prema odredenoj stazi. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema
adresiran j a.
Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod
viseCih, gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim
polozajem transportnc trake.
8.5
KoracajuCi transporteri
8.5.1
Opste napomene
KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada
su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade; za radove
na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima, a takode i
pri fabrikaciji armirano - betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji.
Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno - povratnog, horizontalnog i verti-
kalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama, 51. 8.12 na koji se postavlja teret.
Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina, a po-
tom su izradene i druge, raziicite konstrukcije ovih transportera, za montazu elek-
tromotora, kao i drugih proizvoda. KoracajuCi transporter, S1. 8.12 sastoji se iz
nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2, pokretnog rama 3 koji je
postavljen llnutar rama 1, nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5, na kojima lezi
pokretni ram 5, i pogona 6 za premestanje pokretnog rama.
268
Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu
poziciju nepokretnog rama, pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom
polozaju. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju, pokrelni ram se podize
podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret; ukljucuje se
pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak, tj. za rastojanje izmeau
pokretnih pozicija. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni
ram, nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj.
Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima, pokretni ram premesta
terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred, a vreme ostvarivanja koraka
napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala.
Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri
naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje; radni hod napred; spustanje, i
sup rotan povratni hod, SI. 8.12, b.
Na SI. 8.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za
terete mase do 200 kg, a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa
leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11, pneumatskog cilindra za ostvarivanje po-
gona pomeranja 4, potezne poluge 5, pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7, trans-
portovanog tereta 8, rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10.
Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. 8.12, b).
Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t; hod rama transportera, odnosno korak
tereta iznosi 500 mm; radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0,49
MPa, a ukuDna mas\l. transDortera iznosi 3.6 1:.
1
~ .... 1 ili:ret rem
nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1
~ f ,(1 Hod nazad :l! ij 5
UPoloZaj
m PoloZo'
lVPoloZaj
~ spuStanje ~
JB; aJ ~
SI. 8.11
Koracuju6' Iran.'Iporfer
269
Transportni uredaji
Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan, ,-
ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu, kon-
strukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova -
elemenata. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase
(transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski), nernogucnosti kontinuiranog -
neprekidnog kretanja. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi, podizaCi, pogoni;
teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. 8.12).Konstantno je postojanje
dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon,
kao i kocenja i zaustavljanja.
U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u
sprezi sa viseCim, valjkastim transporterirna, transporterima ljuljaskarima i sa
samoutovarivacima, obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog trans-
portnog ureciaja nadrugi.
S9x500 ::29500
2
8
9
10
11
SI.8.13
KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom
270
Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu, a pri
zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine, primenjuje se dvoetazni koracajuCi
transporter (SI. 8.14), koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture
kretanja. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera, koji su
postavljeni jedan iznad drugog, kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta
sa jednog transportera na drugi. Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se
npr. poslavljanje i nalivanje topionickih, livackih kalupa, a na donjem njihovo
hladenje. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi, donji transporler, a
drugi podiZe ohladene kalupe.
Sistem radi na sledeCi naein. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi
gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa
kalupima, a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja. Zatim se podizni ram
gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo, a ram donjeg transportera
lldesno, pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca, a predaje ohladeni
kalup na drugi podizae. Kada se dostigne krajnji polo:zaj, spllsta se pokretan ram i
istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa, drllgi sa kalupom). U gor-
njem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova, tako da se pri
suprotnom - povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. Pri tome se na
prvom podizacu nalazi naliveni kaillp, a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni
kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa.
Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a me-
hanizma. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski.
Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri
obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama, poboljsavaju se uslovi rada u
livnicama, budllCi da se hladenje kalupa, sa kojih se oclvode topiola i gasovi,
ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. Ovi transporteri mogu da se primene
nc samo za transportovanje livackih kalupa, vee takode i drugih proizvoda, pri
slicnim tehnoloskim uslovima, npr. pri montazi, bojenju iIi susenju odredcnih proiz-
voda.
Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima,
kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija - cluzine, moguce je trans-
portere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema, koji se sastoji iz ne-
koliko, naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni, pod pravim uglom, jediniea
koracajuCih transportera. Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu
pogonjenih valjkastih transportera, lancanih iIi pnellmatskih podizaca. Medlltim,
takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja, a postojanje predajnih uredaja
snizava pOllzdanost njihovog rada. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost
dati jednom transporteru, horizontalno konlure kretanja sa kolicima.
Kada nema prelovarnih punktova, tada ee jedan transporter biti pouzdaniji, nego
sistem zasebnih koracajllCih transportera.
Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina - 3 ... 150 m; ukllpna
nosivost 4 ... 900 t; mas a transportovanog lereta 0,1 ... 15 t; broj radnih pozicija 4 ...
70; brzina premestanja ram a 1 ... 25 m/min; vreme trajanja kretanja jednog ciklusa
271
Transportni uredaji
12 s ... 8 min; masa jedinice duzine transportera 200 ... 700 kg/m; sirina transportera
na nepokretnom ramu 0,4 ... 3,5 m; takt operacija 20 ... 120 min.
SI.8.14
Dl'{}etailJi kora(ujic..q trullsporler zu pre!lo,{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja
8.5.2
Ramovi su metalne konstrnkcije, otpome i nesavitljive, od valjanih celicnih pro-
fila ct, profila, "I" profila), a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 ... 6 m.
Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim
valjcima za usmeravanje. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim, talasastim
eelicnim [imom.
Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno - klipnom polugom, zavojni,
preko Zllpcaste [etve), pnellmatski iIi hidralllicni, pritiska n mrezi do 6,5 MPa. Kada
je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice, kako bi se tacno fiksirao'
polozaj rama. ' -
Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1,5 t), ekscentarski
i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1,5 t).
LITERATURA: [45]
272
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari
9.
ELEVATORI SA KOFICAMA,
VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI
SA LJULJASKAMA - lJULJASKARI
9.1
Osnovni tipovi i oblasti primene
Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi
strmo nagnutih pravaca (60
0
... 82), pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne
i kose. Prema vrsti materijala koji se prenosi, eleva tori se mogu razvrstati n3:
koficaste, viljuskaste i elcvatore ljuljaskare.
Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih,
zrnastih i sitnokomadnih (npr. cementa, hemikalija, peska, zrna, brasna, uglja, tre-
seta itd.), u hemijskoj industriji, metalurgiji, kao i industriji masinogradnje (pogona
livnica), u proizvodnji gradevinskih materijala, materijala otpornih na plamen i vi-
soku temperaturu, kombinatima za oplemenjivanje rude uglja, u silosima prehram-
benih kombinata itd. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje
tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja, odnosno proces
podizanja materijala protice bez prekida - kontinuirano.
Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se
ugraduju na utovarno - pretovarne masine), neke transportno - tehnoloske linije,
npr. u susarama, pri oduzimanju vode, u kojima se teret u procesu transportovanja
oslobada od vode. Posebne su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i
praznjenjem, sa fazonski oblikovanim koficama.
273
Transportni uredaji
Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta
clZakova, bala, sanduka, buradi, a takode i odvojenih - zasebnih elemenata na
skladistima, stovaristima u magacinima, kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih
profila proizvodnje. Ljuljaskari, kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i
spustaju terete (npr. sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu
opterecenja i rastcrecenja.
Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje
knjiga po spratovima, sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. Za
vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta pri-
menjuju se elevatori sa dve trake, kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau
dYe !rake, a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6).
iiJ 9.2
Koficasti eleva tori
9.2.1
Opste karakteristike i podvrste
Koficasti elevator (S1. 9.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1,
za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2; vucni element se obavija
preko gornjeg, pogonskog 5 i donjeg, zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). Pogon-
ski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom,
koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6, srednjih sekcija 4 i donjeg dela, "stope" 10.
Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12, a prethodno,
pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. Rasuti teret dovodi se ubaci-
vanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora, puni sc u kofice,
podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz
kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora. Prenosnik je opremljen ustavljacem
11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. Plast elevatora sa
unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama).
Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog
preseka, mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 .. , 70 m), kao
i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 ...... 50 m
3
!h, pa i vise).
Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preop-
terecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom.
Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani, sa jednim iIi sa dva
lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca), a prema smeru premestanja
tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. 9.1) i kosi (S1. 9.2). Kod kosih elevatora
neopterecena. laka grana slobodno visi (S1. 9.2, a i b) iii se pridrZava (S1. 92, c).
274
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari
B
5
SI.9.1
Vertikall1i ko/hYasti elel'afor
Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna, optereeena grana se krece
preko oslonih valjaka 1, a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI. 9.2, c) po kojima
se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj); postoje konstrukcije
lancanih elevatora kod kojih se radna, opterecena grana krece preko oslo nih rolniea
(valjaka, S1. 9.2, b).
275
Transportni uredaji
Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na
brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i
sporohodne - sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta. Le-
yak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj; bocni polozaj
prikazan jc na S1. 9.3, a, b i e, dok je centralni polozaj na S1. 9.3, d. Centralni
polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje).
Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa
razmaknutim polozajem kofica (SI. 9.3, a), ti. postavljenim tako da izmedu dye uzas-
topne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1. 9.3, b),
',.,A:!
~ 0
{}
M"
0) b)
c)
SI.9.2
Sheme koso nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica:
a _ trakasli; b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi; c - sa dj'{j Janca, kada se povratna grana
pridr:a\'G
kada su postavljene tik iedna uz drugu. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom
za traku. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element
zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje, kao i od naCina
punjenja i praznjenja kofica.
Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0,4 ... 2,5 mis.
Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni
transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima, kao i u silo sima
~ ...;;"'-"
276
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ljuljaskama - Ijuljaskari
za zito, postoje specificne konstruktivne osobenosti, a njihova maksimaIna brzina di-
zanja kofica iznosi do 4,0 mis, a kapaciteta su 5 ... 500 t/h zma i visine dizanja do
60 m).
9.2.2
NaCini punjenja praznjcnja kofica
Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta
eIevatora (Sl. 9.3, a), iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. 9.3, b). Prakticno se
kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa ras-
tavljenim rasporedom kofica), pri transportovanju suvih, praskastih i prasinastih ma-
terijala, sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. prasinasti ugalj, treset kopan
glodacem, zrno, cement, zemIja, pesak, strugotina, drobljeni uga\j, fosforno brasno
itd.), odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se
poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica, a koje se kreeu u granieama 0,8 ...
4,0 m/s.
0) b)
d)
SI.9.3
Sheme punjenja, praznjenja i koj7ca efel'arora <'
(j punjenje malerija/a, pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!,a/lle sile; !J - pUlljelljf! :asipol/jcm
kojica; praznjenje - slobodnim padom; c - pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala
Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak, ruda, krupni ugalj itd.) tesko se
zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice, pa cak moze doCi
i do kidanja vucnog elementa. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i
277
Transportni uredaji
abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice. Primena
ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge,
kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc; pri tome se
smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1,0 m/s), posto se pri vecim brzinama
dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica.
Vrste vertikalnih koficastih cievatora
za transport rasutih materijala

f Tip
:. elcva- NAZIV
tora
TD !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim, dnbokim
f-------- I koficama tipa D
TP pUtkim
i koficama tipa P
TO I Trakasti sporohodni, sa zbijenim, ostrouglim
i koficama tip a 0
I
,LD iLancani brzohodni, sa razdvojenim, dubokim
I
k
. D
: oflcama tiP a
LP Lancani brzohodni sa razdvojenim, plitkim
ikoficama tip a P
LO ,Lancani sporohodni. sa zbijcnim, ostrouglim
I koficama tipa 0
LOK
1-"-"-
'Lancani sporohodni, sa zbijenim, oblim
ikoficama tipa OK
TabJica 9.1
Nacin
Kapacitet
prazr;ienja
Q
ko lea
m
3
Jh
Centrifugalni 3,2 ... 100
Centrifugalni
I
1,6 ... 63
I
Gravitacioni 6,3 .. .40

Centrifugalni 3,2 ... 100
I Centrifugalni 1,6 ... 63
I Gravitacioni 6,3 .. .40
I
I
I
i Gravitacioni 40 ... 320
Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. 9.3, a), sIobodno gravitaciono
(Sl. 9.3, c, d) i usmereno gravitaciono (Sl. 9.3, b). Pri centrifugalnom praznjenju
kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje
nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde. Transportovani materijal prosipa se
direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. Da bi se obezbedio
uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neop-
hodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa, kao i polozaj levka za
praznjenje elevatora na gornjem delu plasta. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se
kod brzohodnih (prvenstveno trakastih, a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim
rasporedom kofka, pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju, kao sto su:
prasinasti, praskasti. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. Brzina dizanja kofica
eIevatora obicno iznosi 1,0 ." 4,0 m/s. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih ele-
vatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred
naiJazecu koficu.
278
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari
Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. 9.3, c) odlikuje se naknadnim otklonom
kofica, cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine.
Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih, mokrih i pahuljastih materijala,
koji se lako sipaju (npr.: ugljcnc prasinc, raznih hemikalija, vlaznc soli, strugotine
itd.).
Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc
otklonom lakc, neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde, balerije
valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca,
sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. Kod elevatora
sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene, lake grane moguc je samo kod speci-
jalnih konstrukcija, kada 5e kofice clvoredno. konzolno vezuju (paralelnim nizom,
obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove, a
cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora.
Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem
samog elevatora, pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne, u slucaju
da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. Medutim, ovakav vid praznjenja kofica
dovodi do znatnih dopunskih otpora,a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina.
Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca, sa cen-
tralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. 9.3, d). Praznjenje se ostvaruje
smanjenjem brzine dizanja kofica (0,6 ... 0,8 m/s).
Uredaj za samopraznjenje (SI. 9.3, b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih
elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim, zbijenim rasporedom kofica. Pre-
laskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravi-
tacione sile na zadnji zid prethodne kofice; prosLlli materijal krece se tako duz
bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora. Ovakav
naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora, kada su brzine dizanja
kofica 0,4 0,8 mIs, pri transporlovanju komadnih, teskih, abrazivnih i delimicno
abrazivnih materijala (sljunka, rude, sljake, krupnokomadnih ugljeva itd.), a takode
i krtih materijala (treseta, drvenog uglja, koksa itd). Zbog silnjenja transporlovanog
materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta.
Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. Kofice opterecene, penjuce grane
vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i
kako je transportovani materijal u kofid, to se on nalazi sarno pod dejstvom gravi-
tacione sile P = mg (S1. 9.4, a). Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos,
okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile
F (9.1)
r
gde su: m - masa tereta u kofici, kg; Vo - brzina kretanja centra tezista tereta u
kofici, m/s; r - radijus okretanja kofice, tj. rastojanje od tdista A malerijala u kofici
do centra dobosa 0, m.
Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera.
Medutim, ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom, proCi ce kroz
279
Transportni ureaaji
centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u
istoj tacki B, koja se naziva polom. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0
naziva se rastojanjem pola.
1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je:
odakle je raslojanje pola
Zamenom vrednosti
TCrn
2
h =L
p 2
Vo
Vo = 30 ,dobija se da je
gde je n - ucestanost obrtanja dobosa, min-
1
.
(9.2)
(9.2)
(9.3)
Shodno tome, rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. Povecan-
jern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U od-
nosu na silu tezine. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::; r p tj. kada se pol nalazi
unutar kruznice (SI. 9.4 i 9.5, a), veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile
tezine; sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje
se centrifugalno praznjenje kofke. Kada je hI' > ra, tj. kada se pol nalazi izvan
kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. 9.4, c i 9.5, b), sila tezine je
vehka u odnosu na centrifugalnu silu, nastaje gravitaciono praznjenje (samo-
praznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice. Kada je rd < hI' ::; ra nastaje
kombinovani - mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni, S1. 9.5, c).
Prema tome, karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radi-
jusom dobosa:
. (9.4)
280
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ljuljaskama - ljuljaskari
1z izraza (9.2) dobija se da je:
(9.5)
gde je v obimna brzina dobosa elevatora, m/s.
Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko nji-
hovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja, vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i
precnika dobosa. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada
obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i,
nasuprot tome, pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravi-
tacioni naCin praznjenja elevatora.
hp>1Q
hp<''a
.c:
'r
R _. '" _
o D
R
P
b} c)
SI.9.4
Shema rastojonja pola
SI.9.5
SUe ko}e deluiu pri raslere,'el1}u - pra:niel1ju ko/iea:
a prHikom cenfrifugalnog; b - grGl'itadnnog; c - kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja
H.K.<l?a;n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog
precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s), za razlicite naCine
praznjenja kofica:
281
Transportni uredaji
- za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzi-
nama
2
B S; 1; D d 2Bv S; O,204v
2
g
(9.6)
- za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim)
nacinom praznjenja
B = 1...1,4; DJ = (0,205 ... 0,286) /. (9.7)
Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm
kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice, srednje obimne brzine
dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja)
B = 1,5 .. .3 DJ= (0,306 ... 0,612) }. (9.8)
Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim je
B >3; DJ?:. 0,6v _ (9.9)
Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec. Obrtanjem kofice sa materijalom
preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila
tdine, centrifugalna sila i sila inercije, prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i re-
lativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice. ReSavanjem jcdnacine kre-
tanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta, kao i brzine klizanja
Vk. Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne
brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl. 9.6, a). Nakon izbacivanja iz kofice
cestica se krece po paraboli. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja
kofica. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. 9.6, b) kretanje cestice u
kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao = 15 ... 30 Priblizna trajek-
torija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu
praznjenja kofiea prikazana je na Sl. 9.6. Saglasno putanji kretanja ccstica materi-
jala, projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora. Pravilno kon-
strkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice
materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje, te se tako iskljucuju udari cestica
o zid plasta, kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine. PoJozaj
levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja Kod clevatora sa cen-
trifugalnim i kombinovanim (centrifugalno - gravitacionim) praznjenjem usvaja se
da je = ... 45. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se. rnogucnost
prosipanja cestica materijala na laku, suprotnu granu elevatora.
282
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - ljuljaskari
9.2.3
Elementi e1evatora
Kujice. OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc, sirina B, duzina L
i visina H, kao i zaprcmina koficc; ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. Kon-
strukcijc, odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transpor-
tovanog matcrijala, njegovih fizickih svojstava, a takode primena odredenih kofica
zavisi od naCina njihovog punjenja, odnosno praznjenja. Kod verlikalnih konslruk-
cija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl. 9.7, a), plitke (Sl. 9.7,
b), sa zaobljcnim - cilindricnim dnom, sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl.
9.7, c) i sa zaobljenim dnom (Sl. 9.7, d). Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za
povecane zapremine, kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija, Kod kosih
elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica, ostrih llglova, a
primenjllju se i sa zaobljenim dnom, kao i kofice oblika trapeza, za povecane
zapreminc materijala.
Dllboke kofice (Sl. 9.7, a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su
dubine; primenjuju 5e za suve malerijale, koji se lako sipaju, za prasinaste materi-
jaIe, zrnaste i sitnokomadne, rasute malerijale (npr. zrnaste, pesak, zemlja, silan
ugalj itd). Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl. 9.7, a, vari-
janta 3), pri siobodnol11, gravilacionol11 praznjenju, olklonol11 lake, neoplerecene
grane, dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se
prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. cad, lalog kreca itd).
Sf. 9.6
Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a:
a - shema s/aganja brzino cestica materijala; b Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vie
u,,,stopnlh polozaja kofica (1 - Ijpral'ljena krlvo; 2 - projil plas'ta eleva/ora); c - IsIO, suma pri
grovitaciotlom prulnjenju
X IJ

,"
a)

b)

W
c) I

0)
.......
8
TO
! ([)
flo
y
\
Bt
TP I
i
!
LOX;
!
---t---
'=100+150
0-1 ....
(j)
.'
il!-
I
...
II
S-IOD+ISO

t
iI!-
"
283
Transportni uredaji
,,--O_-1-,!fF-1 'I
Sf. 9.7
Shema kofTca verli/.;a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element:
J ... 4 - vanjan,'::; l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae
Plitke kofice CSl. 9.7, b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine, sto do-
prinosi boljel11 praznjenju, te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materi-
jala, kao i materijala koji se lako sabijaju, slabije sipaju, prasinastih, zrnastih i
sitnokomadnih rasutih matcrijaia.
Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi nji-
hovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja, prijanjanja cestica ma-
terijala za dno.
Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno
postavljene duz sekcije, sa dnom, kao i bez dna, postoje sa ciljem obezbedenja
boljeg rasterecenja - praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo
sipaju. Na sekciji sa dYe - tri kofice koje nemaju zatvoreno dno, na kraju je vezana
kofica sa kompaktnim dnom itd. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna
l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja - prijanjanja svojih cestica i osigu-
284
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari
rava se kofieom sa kompaktnim dnom, a prilikom praznjenja osigurano je potpuno
rasterecenje praznjenje materijala.
Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras"
poredom kofiea. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 ... 6 mm, mogu hiti
zavarene iii presovane, ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda, a mogu biti
izradene kovanjem u kovackim kalupima; takode se kofice izraduju i od plasticnih
masa (vlaknastih masa, staklcna vlakna) i od gume. Da bi sc sprecilo brzo habanje
na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju
umetci od tvrdog celika.
Osnovni parametri kofica (prema Sl. 9.8) Tablica 9.2
II I Sirin" trake B,
Dubokc kotkc I
Kunce sa bocnim
I (za trakaste Korl1k Plitkc kofice
Kornk
' Sirina elevatofc) rUldvo- tipa I) J
tipa P
zbije
Ostrih uglova Zuobljenc lipa
kuticc j mm jenih
tipa 0 OK
nih
B kotica
.' I zapre-
kot'ica
illft"
mm tk
Zuprc- il/b,
,upre
rnm
zaprc-
iu/
t
"
prvi drugi mina I"ft" !lmapre-
Imina
llmprc-
mm
11m mma
mlnH
red rcd i",1 mina mina
io,1
lin.
in, I
in, I
I i,,,1
i",1

125 200 0.2 0.1 0,5
i

125 160 150 320 0,4 1.3 0,2 0,66
160 200 320 0.6 2,0 0.35 I 1,17 160 0,65 4.06 "
200 250 400 u 3,24 0.75 1,87 200 1.30 6.5
250 300 315 400 2.0 5,0 1,4
I
3,5 200 2,0 10,0
320 370 400 500 4.0 8.0 2.7 ! 5,4 250 4.0 16,0
"ffi
400 450 500 500 6.3 12.6 4,2 8A 320 7,8 24,4 14.0
500 550 600 630 12 19.0 6.8 10.8 I 400 28,0 70
650 700 630 16,8 26.6 11,5 18,2 T 500 60,0 120
800 630
I
118,0 187
1000 I 630 i 148.0 235
Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9.7, c) primcnjuju se kod
sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste),
prasinastih, zrnastih, kao i komadnih tereta. Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo
koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. Kod eleva"
tora kojim se transportuje mokar materijal, kofiee se izradujll sa rupama za odvod
vode.
Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9.2
U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm.
Vucni element. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi
lanae (jedan iIi dva). Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu"
morn ili su gllmeno - zicane, istoga tipa, kao sto je navedeno II glavi 3. Kofiee se
vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9.8, a), kako gJava vijka ne bi
omelaJa prelaz trake preko dobosa; na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja
trake sa glavom vijka upustene. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala
285
Transportni uredaji
izmedu zadnjeg zida koficC' i trake, primenjuju se gumeni umetci (SL 9.9, a) ili su
umetei vulkanizovani, odnosno slepljcni sa koficom (SL 9.9, h) iIi trakom (Sl. 9.9, c),
Sirina trake mora biti za 25 ". 150 mm vece dimenzije od kofice; broj umetaka
trake odreduje se proracunom vuce, polazcCi od cvrstoce" trake. Traka se
proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se
uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vij-
eim3 za traku.
Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent
cvrstocc spoja iznosi ksp 0,4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake
cvrstoce duz poprecnog preseka, a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea, te nije po-
tebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka.
Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea, na traei mora biti najmanje
cetiri otvora za vczivanje. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih
visina, sa sirokim koficam3, Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima, pri
tome je traka od valjane zice, a primenjuju se za prenosenje materijala visokc tem-
perature,
Primena plocastih lanaea, pre svega sa caurama i rolnieama, kao i sa valjcima
(poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od"
nosi se nn lancc koraka ioo ", 630 mm, a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem
od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ", 28 nun, tako sto se naknadno karike
jos i telmicki obraduju. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika)
uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi. Pri transpor-
tovanju prasinastih i zrnastih; abrazivnih matcrijala, takode i matcrijala u hemijskoj
industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala, kod standardnih plocastih lanaca
mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok"
relljivosli, Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor
iznosi 0,4 ... 0,6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji, time se povecava
povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ", 62.
Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne
sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u
njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea. Da bi se smanjilo
habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm,
a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 ,,, 60. Elevatori sa 13!leima okruglih karika, koje
su termicki obraiiene, sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na
siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala.
Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata -
Cianaka, vijcima ili zakivcima. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed,m vucni
lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.8, b), a kofice
sirine 320 mm i veeih sirin3, vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu
(St. 9.8, c).
286
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul,iaskari
Sf. 9.8
VezlI'uJlje ko/ica:
a - ;;0 rraku; b ZL/jedan la/loc; c :.a dl'(J /anca
oj b) cJ
Sf. 9.9
Vezi),(l11je kojlce zo fraka
Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora, visinom di-
zanja i karakteristikama transportovanog materijala. Traka protkana gumom u od-
nosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju
abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile, a takode je manja sila pricvrsCivanja
koLice za traku. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih
elevatora, za transport prasinastih, praskastih i sitnonasipnih materijala, kao i ma-
287
Transportni uredaji
terijala srednje gustine i zbijenosti, a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom pu-
njenja kofica zahvatanjem materijala. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece ka-
pacitete, kada su znatne vi sine dizanja materijala, za premestanje tdih komada, a
takode i materijala visokih temperatura, Cije prenosenje gumenim trakama nije doz-
voljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala.
Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se, ako je moguce, trakastim ele-
valorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo
habaju. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile,
kao i povecanje visine elevatora. Kako trakasti, tako i lancani elevatori izraduju se
sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica.
Pagan. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. Pogonska grupa se mon-
tira na gornjem delu elevatora. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota - reduk-
tori. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se
postavlja na srednjem delu (po visini).
Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti
od naCina prilZnjenja kofica, pogledati izraze (9.6), '" (9.9), a povecava se sa
po"vecanjem broja llmetaka u traei i, tako da je obicno Dd = (125 ... 150)7, mm.
Saglasno slandardnom nizu brojeva, precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250, 320,
400, 500, 630, 800, 1000 mm. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. Kod
elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 ... 20 zuba. Kod
elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon, a pogonski
sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik
(zvezda) sa umetnlltim zubima, Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika
dobosa odnosno lancanika. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko
podesljivih kotrljajnih ldaja. Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprot-
nom smeru zajedno sa koficama, nakon zaustavljanja elevatora, pogon je opremljen
llstavljackim uredajem. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaus-
tavljaCi sa valjcima, a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se
ugraduju na elasticnoj spojnici, izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora.
Izmedu motora i reduktora, kod novijih konstrukcija, montira se hidraulicna spo-
jnica. Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromag-
netna kocnica. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za
osmatranje i obavljanje remonla.
Zatezni uredaj. Primenjuju sc: zavojni (S1. 9.10), opruzno - zavojni iii uredaj za
zatezanje tegom, a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii
zvezde (SI. 9.11) iIi preko poluga. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa
zateznog elementa i pogona, kao i od visine elevatora. Elevatori sa lancima od ok-
ruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg.
Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za
bocne zidove stope elevatora. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 ..
500 mm. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom -
vencem, j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje.
Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda).
288
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ijuljaskari
Plast (oklop). Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi
niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. 9.10). Visoki
urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60 prema horizontali, primenjuje se pri
transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. Niski ureaaji su sa dnom
Visoki levak
za punjet'/ie
I
..L-'-_-"':
Niski levak
za purlienje
,
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
t,
' ....
SI.9.1O
Niii den plaJfa i 7.(I\'ojno - zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora
pod uglom od 45 i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju. Za op-
sluzivanje i remont, na nizem delu plasta - "stope", na bocnim zidovima, nalaze se
otvori sa hermetickim vratima. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od
celicnog lima debljine 2 ... 4 mm, a ukrucenje se ostvaruje tako ::;to je srednja sekcija
ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku. Visina sek-
cije iznosi 2 .. , 2,5 m; veza sekcija ostvaruje se vijcima, a kod hermaticnih veza pri-
menjuju se zakivci.
289
Transportni uredaji
Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom.
Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati
staticka i dinamicka opterecenja.
Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kre-
tanja pokretnih delova (S1. 9.1).
Uredaj za zastilu. Za zastitu pokretnih delova elevatora, kako ne bi ispali u
slucaju eventualnog, iznenadnog kidanja lanca iii trake, primenjuju se specijalni
zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca, a kod elevatora sa
trakom - kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane, koje je postavljeno bez
zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora; u slucaju kidanja trake mad isk-
IjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja
elevatora. Osim toga, na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji
brzina, koji u slucaju cepanja, odnosno kidanja trake (Ianca) - vucnog element a
iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora.
9.2.4
Proracun elevatora
Odreaivanje parametara. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od
karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9.3) i zadatog kapaciteta Q. Ka-
pacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka
(11m):
(9.10)
gde su: ia - korisna geometrijska zapremina kofice, usvaja se prema katalogu
proizvoaaca, 1 (pogledati tablicu 9.1); tk - korak kofica, m; za duboke i plitke
razmaknuto postavljene je tk == (2,5 ... 3,0) H; kod kofica sa bocno usmerenim
stranama, postavljenim kontinualno u nizu je Ik H, pri tonie je H - visina kofica, m;
v - brzina kretanja trake iIi lanea, m/s - pogledati tablicu 9.3; p - gustina materijala,
t/m
3
; 'V - koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9.3).
Kod elevator a sa lancem, korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva
koraka lanea.
1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica, i sirine B
(St. 9.12) sledi, da eleva tori sa zbijenim koficama, cak i pri smanjenoj brzini, mogu
da obezbede visoki kapaeilet, a zbog veceg odnosa fa / tk.
290
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa Ijul,jaskama - Ijuljaskari
9lJ(}
""

Sf. 9.1 J
DOl1ji ~ l1i5 deo p/atil j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem
Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema
najvecoj dimenziji tipskog komada "a", saglasno uslovu:
.L ?:'aXk, (9.11)
gde je L - duzina kofice (dohvat); Xk - koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2
... 2,5; za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 ... 5).
Proracul1 vue'e. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem
otpora duz segmenata trase elevatora. Karakteristicna osobenost nastaje kada se
uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda
vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora, opterecene grane. Ti ot-
pori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transpor-
tovanog materijala, brzine kretanja kofiea, tipa kofica, rastojanja izmedu kofica
(koraka), zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta, stepena ispunjenosti
plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama.
loItk
OK
110
160
140
110
tfXJ
'11
I
I
1/
.0
40
1D
J
/
1/1 i/

~ ~
~
o tOO JOO 5lJtJ B. mm
St. 9.12
291
Transportni uredaji
Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .firine kojice B (Iipol'i kojica: P . plitke; D . duboke; 0 oJlrih agio v,,;
OK sa okruglim dnom
Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza
W: =Kzql,
gde su:
(9.12)
- koeficijent zahvatanja malerijala. izrazava jcdinicni rad koji se
N'm
ulaze prilikom zahvatanja matcrijala,
N
gQ
ql == 3,6v - jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc, Nfm.
Pri brzini kofica 1,0 ... 1,25 mis, za rasute materijale u obliku praha, kao i za
rasute, sitno - komadne materijale, koeficijent zahvatanja iznosi Kz 1,25 ... ,2,5
Nm d . k d .. I . K 2 4 Nm MI'
N' za sre nJe oma ne matenJa e Je z = ... N' asa trake, anea i koflCa
usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.
292
Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9.3
Nasipni materijal
Suvo- prasinasti
Prasinasti i zrnasli,
vIazan, koji sc slabo
sipa
I
Vrsta trunsportovanog !
matcrijala
:;gJjcna pras!na
I Cement, r05rOmO braino
!
HranIjivi p"rodukti,
m!evcno zrno (brasno,
stocna hrana)
Zcmlja, pcsak, krcda u
prahu: hcmlkalijc
Hranljivo zrno
Tip elevatora
Sporohodni sa
gravitacionim praznje-
njcm
Brlohodni sa
kombinovanim
(centrifugal no-
gravitacionim)
praznjcnjcm
Br.lohoJni sa
ccntrirugalnim
praznjcnjcm
I t Prose-I
Brzinl-l, m!s
cni I
I Tip I koefi- I i
I kofice I d.icnt I traku
I
lannc
Ispune
I
kofice i
!
I
I 0,6",0,8 D 0,85
I
i
[
I
I
,2,0 I
'I
D 0,80 I 1,25
I
p
0,
85
1
1,0 .. ,1,6
Br.lOhodni sa I
ccntrifugalnim j P 0,60 1 0 20 08 20 I
praznjcnjcm i ' ", I "," I
Brzohodni sa I I
ccnlrirugHlnim I D 0,75 2,0 .. .3,2 I
f--_______ --+p,...r..::a"'y.l2'jC"'12'jc'-'nc..'____ -jI!-_-f-__ f--__ -+ ___ 11
I Zrnasti i sitno- Strugotina drvG!a: ivcr, I I I I
! komadni, dclimicno suva glina gnjccena, II . I,
abrazivni I trcset gloJacki. sHan isto ! D O,RO II 1,25.. 2,0 i 1,0. 1.6 i
1
. Zrnasti i sitno-
1 komadni, vcoma
! abrazivni
I
1 Srednjckomadni a =
60 mm, slaho abra-
zivni
! <';3 I I
T310zcni hee, cad I gravllaclOnllll pHlznJI.> I D 0,80 II I 0,40 1,0'1
njcm i
sa 1
o
! I !
gravltaclonlm praznJc- I 080 040 080! 0 40 061 Sljunak, ruda, sljaka
Pcsak, pepca, zcmlja,
[slcna ,".
njcm Icvkom I 'l'" i' ".
I
BlI:oh,odni sa I
ccnlrifugalnim I D 080 I I a 2 I 'i
praznjcnjcm ' I ,'" i II
!
Sporohodni I I ! I
Kamcni uga!j 'gravitacionim praznje- 0 0,70 I I! 0 40 () 63
r--------rnj-cm--------1t:'---D-K-+--+I---+- ["-'-' _II
Br;:ohodni sa I
Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0,65 , 1,1 0,8 .. 1,6
praznjenjem
I Sporohodni sa
I
I
,
I ,
[
1,40
I gmvitacionim
i
I
I 0,70
..0,
63
1 nJcm;
I
OK i
pra-znjcnjem
I I
I
,
I
I Kamen, ruda, sljaka
I
I
SrcdnjckomadnT, D . r
vcoma abrazivni TVcm uga]
, Primcdba: Tip kofica: D - uuhok,,: P - plilka: 0 -
Sporohodni sa
I
I
gravitacionim praznjc-
I
0,60
1,40 0,63 i 0,40
o,
63
1 njcm, 1cvkom
OK
ostrih uglova sa bocnim usmcravanjcm; OK - sa okruglim
J
I dnom, sa bocnim usmcTavanjcm
293
Transportni uredaji
Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa na-
jveca sila zatezimja iznosi Smax = SII, i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake
uz pogonski dobos, saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona,
Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca, odnosno
lrake, Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.45),
Primer. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9,13, a) koji se koristi za
transport kalupa u livnici.
Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h,
visina dizanja H = 22 m, gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1,5 t/m
3
.
Proracun. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9.3 za trans-
port suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim
dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1,6 m/s. Usvaja se traka sa cetiri
umetka (sloja); zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm, a
radijus dobosa je prema tome rei = 0,25 ill, Ucestnnost obrtanja pri v = 1,6 m/s iznosi
Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9.3)
895 895
hp = -2 = -2- = 0,2411'1,
n 61
Posto je hI' < rei - obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea,
Prema izrazu (9,13) pri 'If = 0,8 je
30 =4,34l/m,
tk 3,6vp\/f 3,6'1,6 '1,5,0,8
I
1z tab lice 9.2, a za ... = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre-
tk
mina 2 I; stoga je traka sirine Br = 300 mm, a korak kofice tk = 0,4 m,
Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1,6 mIs, kao i za zadati ka-
pacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee
tkQ 0,4-30
\jf=--. = 0,7
3,6vp1o 3,6 1,6,1,52
Moguce je smanjiti brzinu do 1.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna ne
obezbeduje centrifugalno praznjenje.
294
Opterec:ellje jedinice duzine trake. Masa jedinice duzine trake prema katalogu
inostranih proizvodaca, sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2,55 kg/m.
Tako je
qu' g mil' 9,81 2,55", 25 N/m.
Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi
rm = 3,38 kg, tada je:
25+ 9,813,38 N 1m.
108
Pocetno opterecenje
_ gQ _ 9,8130 -52NI
qt - - - m.
3,6v 3,6 1,6
Opterecenje jedinice duzine op-
terecene grane
q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m
Prora(un VULYe. Saglasno proracunskoj
shemi (S1. 9.13, b), najmanju silu zatezanja
trake treba ocekivati u tacki 1. Proracun
se izvodi u opstem obliku, posto je ne-
poznata sila zatezanja 54 silazne grane sa
pognoskog dobosa, neophodno jc da sc
obezbedi sila potrebnog zalezanja. Usvaja
se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2,
uzimanjem u obzir otpore na dobosu i
usled zahvatanja materijala, odredujc se
prema izrazu (9.15), za tde uslovc rada,
pri S = 1,08 i Kz = 2:
a) b)
51.9.13
52 =S51 + Wz = 1,0850 + Kz qt 1,0850 + 2 52 = 1.0850 + 104;
S3 = Sn = S2 + qH = 1,0850 + 104 + 160 22 = 1,08 So +3624.
Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je
S4 = Ss = S1 +qtH = So + 10822 = So + 2376.
1z teorije frikeionih pogona dobija se da je
Sn::;Ss e[1<X ,
iIi u razmatranom slucaju,
S3 ::;S4 eiJ.<X .
295
Transportni uredaji
Za celicne dobose, za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom pros-
toru) koeficijent trenja iznosi i.l. = 0,1, a za a = 180
0
dobija se da je e ~ X = 1,37, taka
da je:
S3:S; 1,37 S4,
ili, za razmatrani slucaj je
1,08 So + 3624 ::; 1,37 (So+ 2376).
ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N. Potrebno jc ovu silu
nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja, te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji
da je So = 1500 N; tako je:
S3 = 511 = 1,37,S4= 1,373876 = 5310 N
54 = Ss + 2376 = 3876N
Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3.13)
z== F,K
b am '
gde jc z - broj umetaka; K - koeficijent SigUfIlosti; crm zalezna CVIstoca po em' sir-
ine umetka, daN/em; b - sir ina lrake, em, Ft = Sma;.; - vucna sila u traci. Neka je K =
10; Ft = 5max = 5310 N; b = B = 300 mm; am = 55 daN/em = 55 N/mm
z= 531010 =322.
30055 '
S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje, a neophodno je da se
kofice CITsto vezujn za traku, to se zadrZava traka sa cetiri sloja.
Obimna sila na pogonskom dobosu, posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu
odreduje se iz izraza
W = (S3 - S4)'(, = ( 5310 - 2876)Sl,08 = 2629 N
Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 0,85 i stepenu
sigurnosti elevatora Ke = 1,25 odreduje se iz izraza
P
Ke'W,v 1.25.2629.1,6618
== = = kW
100011 10000,85 '
Usvaja se elevator snage P = 6,5 kW sa ucestanoscu obrtallja n 980 min-I.
296
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ijuljaskama - Ijuljaskari
9.3
Koficasti elevatori specijalnog tipa
Transportovanje abrazivnih ruda, lako lepljivih briketa i vrelih materijala, kao
sto su: prepecena opcka, klinker, aglomerat, temperature do 900C, ostvaruje se ele-
vatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova, sa centralnim gravitacionim
punjenjem i praznjenjem (SI. 9.14). Kofice 1 (SI. 9.14, a) izractuju se od gume,
plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se, jedna tik uz drugu uzanom
trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama.
2 2
OJ
b)
Sf. 9.14
Vilju.fku.I'ti eleraror:
a - pokretn; deo; b - shema (rase efewltnra
Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje
bez zahvatanja, vee se materijal stavlja direktno u kofice - dzepove, a time se sma-
njuju otpori pri punjenju, odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materi-
jala. Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika, naroCito kada postoje
dYe paralelne trake.
297
Transportni uredaji
Osnovni parametri su: smna kofice (200 ... 1600 mm); visina (400 ...
... 710 mm); korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 ... 710 mm); visina dizanja do
55 m; kapacitet elevatora (5 '" WOO m
3
/h) i brzina transportovanja materijala (0,3 ...
0,4 m/s).
9.4
Vijnskasti elevatori
Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. 9.15, a, c) i kosi (S1. 9.15, b). Ko-
riste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi, sanduka, bala, denjaka,
del Ova masina itd).
Viljuskasti elevator (st 9.15, a) sastoji se iz dva vertikalna, zatvorene kon-
strukeije lanca, koji su prebaceni preko gornjeg, odnosno donjeg lancanika. Laneima
su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police, ciji oblik stope
zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. 9.16). Punjenje i prainjenje stopa
polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno. Najpodesniji materijal za auto-
matsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika, koji moze da se kotr-
lja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica
elevatora. Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane, a
moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj, opterecenoj grani, ugradnjom
otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea. S1. 9.15. c.
oj bJ
C)
Sl. 9.15
Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora:
a . vertr'kalni e1el'afor: h . kosi e/(n'ator; c . vertiJ..:alni na pm'r(lfl1oj ; kosi n(l radno) grani; d
- proracul1ska shema
298
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ijuljaskama - Ijuljaskari
Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savi-
jenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta, SI. 9,16, a) u zavisnosti od vrste ma-
terijala koji se prenosi. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim
uredajem (Sl. 9.16, b), koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu
uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za
vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik. Okretni uredaj police vraca se u pocetni
polozaj, kao po pravilu, pomocu opruge iii sine za vodenje.
oj
b)
Sf. 9.16
Shematski prikazi lliljusaka za maler/jala ra-:.lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju.fkara
Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim
osovinicama iii Galov lanac. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0,2 ...
0,3 m/s).
Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati
glavu 2). Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica,
a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl. 9.15, d).
Ako je m - masa tereta na viljusci (polici); 1- rastojanje od mesta vezivanja konzole
do tezi!;ta viljuske sa materijalom; b rastojanje izmedu tacaka vezivanja po-
lice(viljuske) za lanac - to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police
299
Transportni uredaji
(ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake, kao i uticaj sile
biti sledeca:
i dopunski otpor
gmt
F =-
P b
gde je w - koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica.
(9.13)
(9.14)
Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje
se iz izraza:
(9.15)
a) b)
Sf,9.17
Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja.v/.:.ara:
a sa 0\'0 hmea; b - sa jednim faflcem, 1- pogon; 2 - pogollski lanc'(allik,' 3 \'ucni lanae; 4 -
5 - 'ZafeZlli la/1.l:.. 'fanik
300
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari
Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama, tada je w = 0,03 ... 0,05, ako su
lanci bez roInica i ako kIize duz vodica, tada je w = 11 = 0,25 ... 0,35; pri tome je 11 _
koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora.
9.S
Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari)
Elevatori ~ Ijuljaskama (Sl. 9.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje
razlicitih komadnih materijala. Za razliku od viljuskastih eleva lora, elementi za
nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv.
Ijuljaskama) 0 lance. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se
praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane.
a) c)
51. 9.18
Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga:
a M Opf; i:gled; h M dement; urectaja za Ufol'ar i ;SI01'(1'-; C ~ sklop kOl7i:olne IjuUake: I - Uufja,fko;
2 - l'aijkasti transporter; 3 - sfo za ;slol'Clr tere/a; 4 - pogon; 5 M Fu(t'ni lanac: 6 - zale:ni ure(taj;
7 - re,fetkasr; .'ito :a ul01'(Jr
301
Transportni uredaji
Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari, a razlika je sarno
u konfiguraciji trase - elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise, a trans-
porteri naizmenicno, II horizontalnom i vertikalnom smcru. Obicno se eIcvatori
IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9.17, a). Za transportovanje Iakih materijala
(npr. knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl. 9.17, b) sa konzoInim
Ijllijaskama. Takav elevator (Sl. 9.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za auto-
matsko pllnjenjc i prazlljenje. Pritiskom na dugmc za llprnvljanje, resetkasti sto
llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se,
reSetkaste povrsine osnove, podize dllZ llzlazne grane, prihvatajllCi teret sa stoIa.
Nakon skidanja tereta sa stoIa, slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj.
Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i
spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. Skin uti teret po kosom stolu klizi do
valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta, nakon cega se
obrtni slo vraca u pocetni poIozaj. Proracun elevatora - Ijuljaskara obavIja se
uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2), na lstovetan nacin kao i kod trans-
portera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6).
9.6
Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljo-
privrednoj proizvodnji
51.9.19
Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane .' I -
u!(warn; bunker; 2 - kojfc':asr; e/el'ator: 3 - pneurnatski transport re1';'l1a;
4 - bunker; 5 - filter,' 6 - eik/oll; 7 - utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg
Iransporfera; 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima; 9 - zal'ojni transporter;
10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica - zi(aru; / I - korpe I'agone/a fic'ure; 12 -
urectqi za doziranje maferiju/a
U poIjoprivrednoj
proizvocInji koficasti ele-
va tori se primenjuju za
transport zitarica, brasna,
korenastih biljaka i dru-
gih sitnozrnastih i sip-
kavih materijala
poljoprivrednih kultura.
Transportni ma-
terijI se doprema u
utovarnu stopu eleva-
tora, ispunjava utovarnll
stopu eIevatora, a kofice
elevatora se zarivaju iIi
ispunjavaju z3sipanjem,
materijalom koji treba
transportovati navise, za-
jedno sa vucnim
302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari
uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi
elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe
silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na
materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica.
U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala
usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20
mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko
unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih is-
tovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc
sileo
l
I
__ _ .1______
1
SI.9.20
Vr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za
podmet(J('fe
Ko/ice elevatora se
izraduju zavarene kon-
strukcije, od celicnog
lima, a mogu se praviti i
livene od kovanog siro-
vog gvozaa. Oblik
kofice zavisi od fizicko
mehanickih svojstava
transportovanog Ip.ateri-
jaIa, kao i od brzine
transporta materijala.
Kod brzohodnih eleva-
tora primenjuju se
kofice dva tipa ito:
duboke (S1. 9.20, a), za
transport veome sip-
kavih materijla, npr.
zrnastog, suvog peska
itd. i plitke za transport
slabosipkavih matcrijala
(S1. 9.20, b), vlazne ma-
terijale koji se sleiu i
koji se odlikuju veCim
koeficijentom trenja.
Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjed-
nakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja
korak kofica.
Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,
c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazi-
vaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom
kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom
stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.
303
Transportni ureoaji
Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali,
ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija
oko celicne zice. '
Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnihparametara(S1.
9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine
dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i
njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore speci-
jalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove
preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1.
Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su
dimaenzija:
A liB 1,5 I
gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala.
Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke.
Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavlji-
vanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se
poclmetaci (SI. 9.20, d).
U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne
mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice
se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije
kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarispor-
lovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju
kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih
materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju
lanci kao vucni urec!aji.
Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva
odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc
tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima,
uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje
se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake
takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog
sloja i sloja gume).
Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim.
glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja
o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira
od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se
proracunom cvrstoce trake.
Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim
osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi
304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari
lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd
se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije.
Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog
lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca pri-
menjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa
lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta
1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4,
koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz
povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni
ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka
lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje te-
gom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.
s
,)
Sf. 9.21
e/c1'alora : a - stope; b - is/{'arl7e glm'e
Da bi se zadrz.ao kon-
stantan zazor izmcdu kofica
i dna stope elevatora,
ponekad se primcnjuje
stopa u obliku korita koje
se okaCinje 0 osovinu
dobosa. Meautim, ovo kon-
struktivno resenje umno-
gome tini konstukciju
komplikovanom, posto ie
potrebno u tom slucaju
obezbediti pravlno zapti-
vanje izmeClu bocnih zidova
konstrukcije elevatora 1
pokretnog korita stope ele-
vatora.
U procesu rada elava-
tora stopa se cesto
zapusava nagomilanim ma-
terijalom koji se transpor-
tuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa,
kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope
ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog
granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj
grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od
smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru
kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i
manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolini-
jskoj, vertikalnoj grani trake elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-
305
Transportni lIredaji
tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora
sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je
utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se
obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od
smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa
utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:
izv
h=(O,027.0,03)li+20,cm. (9.16)
oj bJ
SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra
gde su:
i - zapremina kofiee, em
3
;
B - sirina kofice, em;
z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.
Iz proizvoda z v := .!. , odakle ie t:= _1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
t zv
trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak
kofica.
Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove v-
isine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispu-
njenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od
posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne kon-
strukeije. '
Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi
dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Oprem-
ljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog
lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije,
npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.
306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari
U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam eleva-
tora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a
moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je
sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora.
Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja
pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vra-
tilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, od-
nosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito:
nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.
S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b sa valjCi6ma
Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala,
plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako
podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz
kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen
gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.
307
Transportni uredaji
9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz
kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C
K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materi-
jala.
Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na
cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transpor-
tuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu ces-
tica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na
cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,
gde su: .
g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs
2
;
m - masa cestice materijala, kg;
v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri pre-
lazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine
Rezultujuca sila FR koja
delllje na transportnu cestieu
materijala bice jednaka
geometrijskom zbiru sila G i Fc.
Najveca vrednost sile FR bice u
trenutku zapoCinjanja obilaska
kofice oko dobosa, pdnosno
lancanika, a najmanja, kada
kofica zauzme sa posmatranom
cestieom vertikalan,. saosan
polozaj sa precnikom dobosa,
odnosno lancanika. U tom
slucajil sile G i Fe su suprot-
nomsmerno usmerene (SI. 9.24).
308
Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu
u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centri-
fugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim
sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim
pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi
p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala.
Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti
trouglova ABO i AGFR', odnosno:
odakle je
mv
2
p:r=mg:--
r
Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa
30
(9.3)
1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta,
pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna
sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a
smanjuje se centrifugalna sila.
Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri
gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
~ . " mv
2
2
posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno --= mg , odnosno, v = rg,
r
)9,81. Dr;::.
odakle je v = --2- = 2,2...; D ; ako se zamem sa K = 2,2, dobija se da je
v = K.fi5,ml s (9.17)
gde su:
l
309
Transportni uredaji
D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posma-
trana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;
K - koeficijent brzine.
Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau
brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska
karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri
vrednosti ito:
a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja
b)
kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je
da ce u tom slucaju istovar ma-
terijala iz kofica biti gravi-
tacioni, tj. obavljace se preko
unutrasnjeg ruba kofice pod de-
jstvom gravitaeione sile teie.
Karakteristican zapis ovakvog
oblika istovara materijala pred-
stavljen je na SL 9.25, a, foto-
grafisan je filmskom kamerom.
b) za K = 2,2 sile koje
deluju na t,ransportovani ma-
terija! su jednake, tj. Fe" '" G;_
tada je P2 '" r, kao sto je to pri-
kazano na St 9.24, b. U ovom
slucaju, istovar materijala iz
SI.925 kofice nastupice usled delovanja
Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom
ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima
kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja
kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini
obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transpor-
tovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da for-
mira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem
tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu
(opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala.
Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito
(kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se
primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog ma-
terijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremen-
skom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz
kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;
310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari
c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz
navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i ek-
sperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nas-
taje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica
pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi
oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" ,
prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se
istovaruju iz kofica.
Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta,
do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala.
Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture
glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja kon-
figuracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu
istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave
plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta
svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se
jedaCinama:
x == v t
Y
2
Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj
kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru
(9.18)
sa pocetkom koordinate svake
tacke na kruznici trajektorije
kofice radijusa n; koordinata x
nanosi se u pravcu tangente na
opisanu konstrukciju kruznice,
npr. kroz provlacenje tangente
kroz tacku "a" CSl. 9.26, a);
koordinata y je uvek vertikalni
odsecak, nanosi se nanize iz
tacaka I, II, III itd.
Pri konstruisanju trajekto-
rije cestice materijala, kruznica
radijusa rk deli se na nekoliko
dc!ova, pa se iz tacaka na
kruznici povlace tangente, na
koje se nanose vrednosti x == v t
, pri tome je: t - vreme, od-
nosno deo sekunde reda
311
Transportni llredaji
veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata
Y == . Dobijcne famitije krivih -
2
parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno kon-
turu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora.
Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija
ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi
nacin.
a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i
najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je
poznata visina H.
Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace hori-
zontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa,
jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 (2 2 )
Yo ==- rk +p -x
o
;
2p
za Xo '" 0 i )'0 '" H, dobija se:
gde su:
2 2
H = Tk + P
2p ,
Tk - radijus kruznice mba kofice;
p pastojanje pola.
(9.19)
b) Karaktcristicna tacka 5 koja _ predstavlja pocelak konslrukcije plasta
pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom kre-
v
2
tanju po inerciji naviSe. Tada je h = - .
2g
1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)
312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari
dobija sc vrcdnost
te se tako dobija:
2
h=2
2p
(9.20)
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je Xo == 11 i yo == 0, dobija se rasto-
janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
(9.21)
d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata
naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora.
JednaCina para bole 2 je oblika:
Ako se zameni u ovoj jednaCini Xo == 12 i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra
o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:
(9.22)
Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu,
odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u
pravcu precnika doboila:
(9.23)
U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora
izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu pri-
kazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a.
Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugal-
nim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin kon-
struisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne
-h
313
Transportni ureaaji
glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala
udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece
od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centri-
fugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca
parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U
tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u
tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama
14 .. , 18
0
Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materi-
jala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kul-
tura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se
SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora
Krulovo (Rusija ); d podiza( sa pogollom preko pedala
rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.
314
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari
Stacionarni, koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mli-
novima (zrnastih materijala, brasna), u indllstriji prerade stoene luane, za do pre-
manje materijala u bunkere, do ambara, u silosima, za dopemu materijala do
dozatora itd.;
Prenosni, koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih
procesa na stocarskim farmama, npr. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51. 9.27,
a); za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till;
Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans-
porta proizvoda (51. 9.27, b), npr. kod stacionarnih vrsalica, uredaja za Ciscenje
zrnastih kllltura, kao i za njihova susenje ild.
Koficasti transporter (51. 9.27, (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1, trake 2 sa
kofieama 3, zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. Pagan kretanja astvaruje
se preko elektromotora 6, sa n = 1425 min,l Dimenzije transportovanih produkata
(krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm, duzine
do 300 mm. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri
zahvatanju materijala.
Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom
moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito, do bunkera. Karakter-
istika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta eleva-
tora, kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena, bez plasta, rasterecena grana
vucnog uredaja.
Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina, po-
gon je postavljen u stopi, a ne na vrhu, u glavi. Utom slucaju se zatezni uredaj trake
iii lanca mora postaviti na vrhu, u istovarnoj glavi, tj. na gornjem dobosu, odnosno
Iancaniku koji su tada zatezni, a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna
elevatora. Elevator prikazan na Sl. 9.27, b ima slican shematski prikaz pogona.
Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika; zatezni uredaj 2 nalazi se u
glavi 8, vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4, obuhvata gornji 1 i donji lancanik.
Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. Kapacitet
navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 ... 2100 kg/h.
Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost
samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom, ecsto sc primcnjllju po-
dizaci kao elevalorski uredaji. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni
samododavac, samohodne konstrukeije, autora konstrukcije Krotova (S1. 9.27, c),
koja se pokazala dobro u eksploataciji, pri utovaru kukuruza u klipu.
Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja, u dobrim
rnaIievarskim sposobnostima, relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj
masi (720 kg).
Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz
sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1, teleskopskog trakas-
tog transportera 5, sa postoljem 6, koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo-
315
Transportni ure(!aji
torom 4 i reduktorom 3 i transmisije 7 sa medulanCanikom. Elevator i transporter
vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu.
Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa
slubom iznosi po 35 sa obe strane, a zaokretanje trakastog transportcra kojim se
vrsi odvottenje materijala, ugao iznosi 180. Mogucnost trans-
portera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0,:) m/mm cml pnkazanu
masinu veoma pokretljivom, sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama.
DuCina teleskopskog trakastog transport,era moie se povecati do 6 m, a visina
se menja u granicama 0,8 ... 3,0 m.
Brzina kretanja kofica iznosi 0,1 m/s. Pogon kretanja od snage 6
kW, sa n = 970 min,i, preko reduktora, omogucava ostvarivanje
napred-m,Lad, zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova, kao 1
samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu, odnosno u njen trap kOJl Je
postavljen pod uglom od 25.
Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa
stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski.
Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita
koje se premcsla strujanjem. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je
na Sl. 9.27, d. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u
masinu, a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le.
oliko radnika. Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle
odgovarajuceg elevatora pokusala se sa navedeno?
grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . u potpunosll res:la sve
postavljene konstruktivne zadatke, jer posle prenosenJa zrnastlh do
odrcdenog mesta, neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. Karaktenstlcan pnkaz
ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. 10, d sastoji se u tome sto se utovar ma-
terijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. tockava .(pogon preko
pedala), kojc se pokrecu auto masinom, tockovi se kotrlJ3Ju. na speclJalnom
Obrtanie od tocka, preko valjka 1, konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog
3 prcnosi se na gornji, vodeCi dobos 4. Konstrukcija samog elevatora se
ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija.
LITERATURA: [1],[ 18],[26],[27],[28],[45],[58]
10.
ZAVOJNI TRANSPORTERI
10.1
Oblid i oblasti primene
Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni
iii blago nagnuti - pod uglom do 20 (osnovni tip), kao i vertikalni i strmo nagnllti.
Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. Navedena
tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne, tako i sprecificne karakteristike ali
se posebno II konstruktivnom smislu, razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema
nacinu dejstva, sto ce kasnije biti razmatrano.
Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih, praskastih matcri-
jala i reae sitnokomadnih, nasipnih materijala. Transportn3 duzina je relativno mala
(obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m - po vertikali), pri kapacitetll obieno do
100 tlh. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji, mlinarskoj, kao i preduzeCima za
izradu graaevinskih materijala.
Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih, a
takoae i veoma abrazivnih materijala.
Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja, kao i u jed-
nostavnom tehnickom opsluzivanju, osim toga, gabaritne mere transporter a nisu
velike, duzina istovara materijala je prikladna, dobra je hermeticnost ovih trans-
portera, sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala, vrelih,
kao j materijala jakog mirisa. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj
specificnoj potrosnji elektricne energije, znatnom usitnjavanju i habanju transpor-
tovanog materijala, povecanom habanju zavojnice i oluka, a takoae su ovi trans-
porteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg
leZaja) nagomilava materijal.
Zavojni transporteri
317
10.2
Horizontalni transporteri
Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. 10.1) sastoji se iz trans-
portnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. Transportni pui ucvrscen
je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. Pre nos snnge
se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog
puza. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se
otvori poklopac; okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z
oluka, kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. Istovrcmenim
okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile ma-
terija!a. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii
nekoliko otvora na dnu, koji S11 opremljcni zatvaraCima.
51. 10.1
Zorojn; transporter:
rttalEJ

1- e/ektro!l1otor; 2,4 - spojnice; 3 - redukrar; 5 - prednji leta); 6 o/\'or za pregler!; nadgledanje;
7 oluk; 8 . srednji /duj; 9 . /el'(Jk w punjenje; /0 zadnii /efaj; 1/ - l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putem-
zal'ojno l'rafilo; 12 - sredi.fni lew/k:sa prainjenje; 13 prednji lel'tlk zo prainjenje
Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva, a broj pocetaka jedan, dva iii
trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna, u obliku trake iIi ispreki-
dana, u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. 10.2). Zavojnica neprekidne
povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog, sitnozrnastog, kao i
nasipnog materijala u prahu, a koji nije podlozan sleganju; zavoJillca profilisanih
lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da
se ostvari i odredeni telmoloski proces, npr - intenzivno mesanje.
Zavojnica transportnog puza je punoga zida, iIi u obliku trake, a izraduje se
kovanjem od celicnog lima ili iz trake, a zatim se elementi zavaruju za vratilo. Zavo-
jnica trakastog, leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza
osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu.
Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih
sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. 06to da su vratila cevne
izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje
koja se poslavljaju na lcrajevima. Vratilo transportnog puza oslanja se preko
srednjeg, odnosno lcrajnjih leiaja. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i
pricvrseen je odozgo za oluk. Ukoliko je moguee, leiaji su malog precnika i duzine
(posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida), a takode su i kom-
paklne leonslrukcije, kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materi-
jala. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni. Podmazivanje lezaja
ostvaruje se mazalicama, odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu.
Mazalice se nalaze gore, na llosacu lezaja. Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove
oluka. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani, sa koje se materi-
jal premesta, da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila.
51. 10.2
ZUI'ojni IrOllsporler:
a - sa punim :ir:.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom); b - Irakasli; C - [opaticni; d - projtlisulli
Na S1. 10.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera, za dopremanje
do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje, koja se prenosi iz odeljenja za susenje
u odeIjenjc za Iivenje, pneul11atskim transportom u cikIonu, iz koga se zemIja sipa
kroz zatvarac - dozator u oIuk transportcra.
Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii Qv - m
3
/h) zavisl od
preenika d (m), koraka t (m), ucestanosti obrtanja n, min-
1
transportnog puza i koe-
ficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf:
Zavojni transporteri 319
(10.1)
gde su: p - gustina materijaIa koji se prenosi, t/m
3
; k - koeficijent korekcije, koji zav-
isi od ugla llagiba zavojnog transportera.
/3 - ugao nagiba transportera
/3u
I
0 5 10 15 20
mma
L
k
I
1
I
0,9 0,8 0,7 0,6
Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza
tn
v=-
60
(10.2)
Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg
leZajeva usvaja se da je relativno mali; on zavisi od svojstava materijaIa koji se
nasipa (tabliea 10.1).
51. 10.3
Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu
Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise, ka-
pacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba, naroCito kada postoji i srednji lezaj
(medulezaj).
Korak transportnog puza, ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi us-
vaja se da iznosi t = D, a kada se transportuju tesko prenosljivi, umanjuje se do t =
0,8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza.
Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi,
kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad, bez prcsipanja ma-
terijala koji se premesta. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala.
Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza
(10.3)
gde je A - koeficijent (pogleelati tablicu 10.1); D - u m.
Vreelnost D u jeelnacini (10.3) usvaja se ofijentaciono, a proverava prema
jednacini (10.1). Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika:
0,1; 0,125; 0,16; 0,2; 0,25; 0,32; 0,4; 0,5; 0,63 i 0,8.
Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta
moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju:
D 2: (10 .. , 12) a; D 2: (4 '" 6) amax, (10.4)
gele je a - elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema
krupnoCi).
Racunske vradnosti koeficijenata 0/, A i w Tablica 10.1
Materijali
Racunske vrednosti koeficijcnata
II
0/
A w
Laki i neabrazivni (zrnasti materijali, brasno,
0,4
I
65 1,2
i
strugotina, opiljci oel elrveta)
Laki i neabrazivni (kreela, ugljena prasina,
0,32 50 1,6
I
azbest, treset, soda)
Tezi i malo abrazivni (soli, komaelni ugaU,
0,25 45 2,5 ~
I suva gEna)
Tezi i abrazivni (cement, pesak, glina, pepeo,
0,125
I
30 4,0
elrobljena ruela, sljaka, vlazna gEna) I
Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem:
sile trenja tereta 0 zid oluka, kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu trans-
portnog puza; otpora u svim lezajima - srednjem i krajnjem, ukljucujuCi i oslone
lezaje; a takode i otpore dizanja - pri transportovanju navise materijala po nagibu,
Ako je poznat koeficijent trenja, tada se mogu otpori izracunati. Osim toga, na za-
vojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje, a koji nastaje: usleel
trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala; zbog sakupljanja materijala koel
sreelnjeg lezaja; zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog
puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala. Zbog toga je pri odredivanju
snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem
I
I.
i
I
b
321
za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji
se prenosi (pogleelati tablicu 10.1). Zamenom vrednosti w u izrazu (2.18) nalazl se
snaga na vratiIu motora P (kW).
Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je
1000 60P 11
M = ,
o 2nn
(10.5)
gele su: P - u kW i 11- koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma; n -
. -1
ucestanost obrtanja, mm
Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa)
F = __ ~ o ~ _
a r.tg(cx+<p) K Dtg(cx+<p)'
(10.6)
. KD
"ele je r - raelijus na komc dcluje sila Fa, m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 =
:(0,7 ... 0,8) D/2; cx - ugao penjanja zavojnice po raelijusu r; <p - ugao trenja materi-
jala 0 povrsinu transportnog puza; tg <p = Ill, gele je III - koeficijent trenja materi-
jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. .
Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa
vise oslonaca, sa rastojanjem I izmedu oslonaca - lezaja. Rad vratila pracen je
razlicilim slozenim naponima. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom
momenta torzije M
o
, uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa, izvijanja
pod dejstvom momenta Fo . r, 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine.
Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja, a pri
tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka.
10.3
Vertikalni transporteri
Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI.
10.4, a i b). Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je nepre-
kidna zavojnica. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu - cevi. Takode, transporter
se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza - elodavaca, koji se takocle
okrece u cevi, leao i jednog (S1. 10.4, a) iIi dva odvojena (S1. 10.4, b) pogona za oba
transportnog puza. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta.
Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je
promenljivog precnika, koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak. Kaela je
polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala, ela bi se izbegao neuravnotezen rad
vratila, ponekad se ugracluje srednji lezaj.
322
Transportni uredaji
oj
St. 10.4
IrOlUjJorter:
a - )ettika//Ji; b s/r!JlO naglluli
Na SI. 10.4, prikazan je strmo nagnuti pre to varni, zavojni transporter sa elek-
l.romolorom sa pnrubnim spojem.
. . materijala navisc, ,uzdnz vcrtikalnog transportnog puza
ostvmuJ.e ,se na sledee! naem. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom
sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom, pada na
vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje. Pri tomc materijal se
?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta, a pod de-
Jstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled
c,ega zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza,
tJ. se manJom,vllgaonom ?rZil.lOm, od ugaonc brzine zavojniee transportnog
puza, prerna sheno nav,rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka, rna-
teTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza, odllosno
Zavojni transported
ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj
trajektoriji ali je pri tome manja brzina u
aksijalnom pravcu, od brzine premestanja
neokretne navrtke duz zavojnice trans-
portnog puza.
Da bi se ostvarila neophodna centri-
fugalna sib transportni pllZ treba da ima
dovoljno vcliku ucestanost obrtanja, tj.
sllprotno od horizontalnog transportnog
pllza kod koga se ogranicava maksimalna
ucestanost obrlanja, kod vertikalnog
transportnog puza ogranicava se mini-
malno dopustena (kriticna) vrednost
ucestanosti obrtanja pri transportovanjll
materijala navise duz zavojnice transport-
nog puza. Stoga treba objasniti kako se
odreduje uccstanost obrtanja.
Na cesticu materijala sile tdine G,
duz zavojne povrsine deillju dye sile:
Sl.IO.5
ProroG
Y
ltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg
tral/spar/era
323
jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a. i druga - sila
trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a., gde je !lv - koeficijent trenja
(S1. 10.5).
Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v
mv
2
nastaje centrifugalna sila (ovde je m - masa cestice) i shodl1O tome, buduei da
R
u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice 0 zidove cilindricnog plasta, ona je
mu v
2
jcdnaka -'_P- (SI. 10.5, b), gde je!lp - koeficijent trenja cestica 0 plast. Kompo-
R
nenta ove sile, koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog puza jednaka je
Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materi-
jala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog
puza, tj. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine
. mVIr!l !lv sina.
mgsma.+mg!lv COS a. + P
R
mV;,.!lp COSCi. = O.
R
(10.7)
324
Odakle je
gdeje
pv = arctgJ.1v .
gR(sil1a + J.1
v
casa)
J.1p(cosa-J.1v sil1a)
Transportni uredaji
(lO.S)
. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr, dobija se kriticna uccstalost obrtanja
zavoJmcc transportnog puza
(10.9)
Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 >
I1kr, tada se materijal krece navisc duz zavojne
povrsine transportnog puza.
1z izraza (10.9) moze sc uoCiti da je pri
kretanju cestica nasutog materijala navise, duz
ose zavojnice transportnog puza. ucestanost
obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko
veca, sto je veci ugao penjanja zavojnice i
manji radijus zavojnice, odnosno sto je manji
koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5-
portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica
materijala 0 zidove plasta.
Vertikalni zavojni transporteri prime-
njuju se za podi,-;anje materijala navise, obicno
se ostvaruje visina od 15 ... 30 m pri transpor-
tovanju materijala u prahu, zrnastih materi-
jaIa, kao i materijala koji se slabo sipaju, a
kapaciteti su ograniceni.
Prednosti ovih transportera, kao i nc-
dostaci, isti su kao i kod horizontalnih zavoj-
nih transportera. U odnosu na koficaste
elevatore, vertikalni zavojni transporteri ma-
njih su gabaritnih mera, lakse se prazne bilo
sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta
materijala znatno veca potrosnja elektricne
energije.
T'
Sf. 10.6
Buifeca !pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog
puza ::0 marerija/a i::
buofine
\::mls
lJ,08
II,M
D,IH
fJ.)Jl
I)
/
V
/
V'
IZO 1.0 J!on.
min
-1
Sl. 10.7
Zm';S170st hr::ine rnaferiju/u
od u(esranosfi ohrtanja buJece ,fipke
Zavojni transporteri 325
Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom
precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj pri-
meni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. Transportna zavoj-
nica pUla je sipka na cijem vrhu .ie monliran radni medaj masine za busenje.
Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. 10.6) brzo se obrce, a kao plast u
ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora. Brzina transpor-
tovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja
obrtne sipke (S1. 10.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje.
10.4
Cevi za transportovanje materijala
Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. 10.8) ostvaruje ohrtno kretanje
preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. Unutar cevi, duz
zida izraden je zavojni zleb. Obrlanjern cevi, nasipni materijal, koji se uvodi u cev sa
jednog kraja, pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. Na mestu gde se
oslanja na valjke, cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kon-
takt i kotrljanje cevi preko valjaka. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju, sa
obe strane cevi, po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno
pomeranje ccvi. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom, tako sto
je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. Da bi
se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi, a za slucaj kada nije
veliki ullulrasnji prccnik cevi, sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. 10.S, a)
pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj
strani cevi isipanjem materijala.
Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn.
Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez za-
vojnih zlebova unutar cevi, ti. cevi su glatke, cilindricne povrsine. Da bi se ostvarilo
aksijalno kretanjc materijala,-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u
smeru kretanja materijala; ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih
tehnoloskih procesa, npr: pecenja, susenja, aglomeracije, mesanja itd. Transport ma-
terijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa, pri
tome su duZine cevi 200 .. , 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja za-
htevanog tehnoloskog ciklus3, odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz
cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. '
Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj kon-
strukciji, dobroj pozudanosti transport a materijala,dobroj izolaciji transportovanog
materijala duz citave duzine eevi, sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim
duzinama transporta, a kao nedostatak, valja navesti: velika je masa transportera i
transporteri su znatnih gabaritnih mer a, a i velika je potrosnja elektricne energije po
jedinici transportovanog materijala.
326 Transportni ureaaji
b)
51. 10.8
Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel':
a - opJYi oblik; b - os{oni ram sa \Ialjcima; I - as/olio - pOlporni \'(Iljri; 2 - pugoll; 3 - eel'; 4 - us/olli
l"a!jak; 5 po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak; 6 . ram
Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10.1), a brzina
transportovanja materijala v - prema izrazu (10.2). Ako jc prema tehnoloskim zah-
tevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv, to
se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza:
L = v t". (10.10)
Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t = 0,5 D, a kocficijent ispune cevi ma-
terijalom \jI = 0,2 ... 0,3.
Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi, uccslanost obrtanja cevi ne
sme da prede neb krilican broj nkr, pri kome sc materijal pod dejslvom centri
fugalne sile ne odvaja od cevi, odnosno okrece se zajedno sa njom. Pri odredivanju
Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G, koje se podizu
pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n, za ugao ex.
Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid
cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz
tangenle (Sl. 10.9, a). Iz jednakosti je:
(
. (G D 2 )
Gsinex= C+Gcosa)J.l= gZ'W +Gcosa /-l, (10.11)
Xo -
(gde je /-l = tg cp . kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi);
W = nn , nalazi se da je
30
sin( a -cp)
n = 42,3 1--'---''''-
Dsin<p
Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90 + cp
11k! = 42,3J ~ .
D SlllCP
327
(10.12)
(10.13)
Uslov jednakosti centrifugalne sile C sile tezine materijala u gornjoj tacki
cevi ima smisla pri ex = 180
0
Tada je
Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je
11 = ( 0,50 ... 0,65 ) m.
(10.14)
Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih
valjaka, kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev. Usvaja-
njem da su pritisci na oslone valjke sa
obe strane priblizno jednaki, nalazi se
sila pritiska na valjke iz izraza
gde su:
2F = G+Go
P casa
o
(10.15)
G - sila tezine materijala u cevi;
Go - sila uslcd ldine cevi;
polovina centralnog ugla izmedu oslonih
valjaka (SL 10.9, b)
oj bJ
Sl. 10.9
Prorm ..YulIska shema cel'j 2U IrwUporfOl'anje
malerija/a
Ako je a . rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju, do
verlikalne ose, koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0,25 D), Dk precnik venca po kome
se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d - prccnici valjaka (roIni) i rukavaca
valjaka; ~ if koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko
valjaka, tada je moment u odnosu na osu cevi . . ...
2J+wJ Dk
M=G'a+2F ---.-
P Dv 2'
(10.16)
328
Transportni uredaji
odnosno, snaga clektromotora u k\V
p = Mw = Mnn Mn
1000T] 301000T] = 958611'
(10.17)
gde su: M - u Nm; w - u s-\ T] - koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo me-
hinizma. b
Oscilatorni transporteri 329
11.
OSCILATORNI TRANSPORTERI
11.1
Osnovni tipovi i oblasti primene
Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk
iii cev, koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju. Oluk (cev) se pobudom
vibracija dovodi u povratno - trnllslatorno (oscilatorno) kretanje, tako da se de-
Iovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom. Karakter
premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi, a zavisi od konstrukcije
oscilatornog transportera, karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja. Zbog
toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska, kako zbog
obilja konstruktivnih rcSenja, tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. Os-
cilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na
inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibra-
cione. Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije
(vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada); na
vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u
mikro skokovima, vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slo-
bodnog pada. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i
razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera, kao i razlicito sudelovanje
mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju.
Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod
podzemnog transportovanja uglja u jamama, medutim zbog odreaenih nedostataka
ovakvog oblika transporta materijala, danas se vise ne primenjuju u rudarskim
oknima. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u
poreaenju sa inercijalnim.
Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno
- pravolinijske, blago nagnule (sa podizanjem materijala navise, odnosno spustanjclll
pod uglom do 15), a mogu da budu i vertikalni, sa premestanjcm materijala naviSe
olukom koji se postavlja U obliku zavojne, prost orne spiTale.
Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstruk-
ciji, mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih,
otrovnih i vrelih tereta, mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija
(prosejavanja, susenja, hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala,
malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abra-
zivnih materijala i pre svcga, lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije rela-
tivno mali pri uslaljcnom kretanju transportera.
Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transpor-
tovanju materijala 5lrmo, navise; nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala;
smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta,
kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. Takoae
treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija trans-
portera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. Isto tako se
kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih
elemenala pogona transporlera. Prema tome, kod inercijalnih transporlera kon-
twlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala.
Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih, a reae
komadnih tereta, u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu, a pri relativno malim
transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl,J
priblizno do 400 rn
3
/h. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise
duz zavojne povrsine, do visine od 12 m, pri kapacitelu do 20 m
3
/h.
Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih)
portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere, za prenosenje prasinastih,
vrelih, gasovitih, otrovnih, hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u.slovima POtPUllC
izolacijc okolnc sredine, a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije, pri
fabrikaciji graclevinskih malerijala itd.
Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla,
rezane, zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade, a takocle i u
livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature
do 600C, u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. Vcrtikalni oscilatorni trans-
porteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih
elemenata (vijaka, zakivaka, elemcnala aparata), na linijama mehanicke obrade i
montaze, u masinogradnji, na linijama automatizovane proizvodnje, pri izradi
rata.
Oscilatorni transporteri
331
Takvi transporteri nazivaju se jos i p:-emda oni, kao
pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera, tj. sa premestanJem tereta bez odva
janja od oluka.
Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare
materijala (npr. vlazne gline), a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll ,
prasinasti malerijali (npr. cement).
Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za
v

lovan'e peska, sljunka, kamene sitndi, 1 sl1cIlll: naSl?-
nih u lljihovom uobicajenom. stanJu, posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe
da se transportuju trakastim transportenma.
11.2
Dinamicki rezimi rada
oscilatornih transportera
Ako je ravan nagnuta pod uglom a
prema horizon tali i dobija od spoIjnog
vora energiju za osciIatorno kretanJe, sa
ubrzanjem ao koje je usmcreno pod
uglom (St. 11.1), tada ce ceslica maleri-
jala, koja Iezi na ravni, da se. ?o
povrsini. Normalna sila pntlska cestlce
malerijala FN na ravan (tj. na duo oluka
iIi cevi transportera) sastoji se iz nor-
maine komponcnle sile tezine cestice i
sile inercije:
FN = m g casa + m ay (11.1)
gde su: m - masa cestice materijala; g
gravitaciono ubrzanje zemIjine teze; ay
Horlzontolna raYOn
SI. J1.1
Prorac.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ
o/uk
komponenta ubrzanja ao duz ose y. . .
Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an, sa koordl-
natnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta, tad a Je-komponenta
ubrzanja ravni u pravcu ose y:
. R 2 R
ay = - ao SlntJ = - a (0 Sln<p SlntJ ,
(11.2)
a sila pritiska materijala na povrsinu
FN = m (g casa - a (02 sin<p
(11.3 )
gde su: a - amplituda oscilovanja ravni; w - ugaona brzina pobudivaca oscilacija;
<p 0= (J)'1; - fazni ugao osciJovanja (ovde je t - vreme).
Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11.3) koje se nalaze u zagradi
odreduje smer sile pritiska materijala na ravan; tako je pri:
g coso: > a w
2
sin <p sin smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je
pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka; pri g coso: < aol sin <p sin sila
pritiska usmerena je navise; teret se brzo krece i otrze se od povrsine. U gao <p
menja se od 0 do 360, a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri
<p '" rc/2 90 .
Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka
ay == aw
2
= aw
2
sinp
nW.I' 2
prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0:
naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K.
rada
K = aw
2
sinP.
gcosa
Kod horizontalnog transportera cos 0: = cos 0
2 . A
K
_ aw Sln}J
h-
g
(11.4)
1; pa je koeficijent rezima
(11.5)
Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di
narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera), kao i karakter kre-
tanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez
odvajanja od povrsine (rez.im inercijaln;h transportera); pri K > 1 cestica se odvaja
ad oscilatorne ravni i prelllesta se.prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih
transportera, Sl. 11.2); pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. Uzimanje optimaJnih
vrednosti koeficijenta rezima rada transportera. narocito pri K > 1, podrazullleva
oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera - ostvarenje kretanja ceslica na-
jvecim brzinama, a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine
oluka transportera, pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona, kao i ele-
menata transportera,
Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada
K = 1, tad a se putanja kretanja cestice materijala u vertikalnoj ravni podudara sa
smerom kretanja povrsine (Sl. 11.3). Pri 1 < K S; 3,3 kretanje cestice materijala sas-
toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog
perioda oseilovanja povrsine. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno
sa olukom, zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1,
333
cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k), za vrerne
tp 0= t2 _ 0; potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn
r
SI.11.2
Shematsk; prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L"
T smer J..:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 - smer osd/owlIlja o/uka
za vreme t3 - t2. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja.
Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim
vremena t2 (vreme za koje se cestiea
transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru
koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako,
da' se u tom periodu cestiea materijala
nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi
u hodu napred zajedno sa materijalom nR
njemu. Vreme priprerne za
sledeCi skok treba da je minirnalno I za to
vreme ne treba da se malerijal kliza po
povrsini oluka iii da sc premesw u suprot-
nom smeru, jer bi se time onemogucilo ra-
cionalno premestanjc cestica matcrijala. Sa
tacke gledista optimalnog prernestanja ma-
terijala, najracionalniji rezim rada trans-
portera (idealni rezim) srnatra se da je
onaj pri kome se cestica bez prckida, kon-
tinuirano baca i da je vreme njenog mikro
leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim peri-
odom oscilovanja lransporlera T, tj.
tp. 0= pT
gde je p - bilo koji ceo broj.
SI.11.3
Dijagran1 krefanja testi('(l malenja/a
l'ibraC;Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi
koetrciicnata refima rada K.
(11.6)
Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri kontinuira-
nom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn
334
Transportni uredaji
K
(11.7)
Pri p = 1, kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom
celom periodu oscilovanja transportera. kocficijent rezima rada iznosi K = 3,3; pri p
= 2, odnosno kada je tp = 2 T, tada je K 6,36 (pogledati SI. 11.3) itd.
Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3,3 nastaje odreclena zona sma-
njenja brzine premestanja materijala, tj. izostaje proporcionalno povecanje brzine.
Prema tome, pri K > 3,3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. vec'im od 6.6
g. za = 30), a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih ele-
menata, Jezaja i drugih elemenata. Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vi-
bracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3,3. Na
osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene, prakticne vrednosti koeficijenata K
i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja
razliCitih materijala, tako i dinamicka opterecenja (tablica 11.1).
11.3
Inercijalni transporteri
Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije.
Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala, kao i na osnOVll pritiska ma-
terijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih trans-
portera i to: sa konstantnim, odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno
oluka.
Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markus-
a) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka, kao i dvokrivajnog po-
gona. Oluk opisllje pravolinijsko, lranslatorno povratno kretanje razlicitim
brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred, kao i
pri povratnorn kretanju. Na znatnorn delu dircktnog, pravolinijskog hoda, brzina
oluka se ravnomerno povecava, polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer. Pri
povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno
povecava, zatim se bIZO smanjuje, menjajuci svoj smer, da bi dolaskom do svoje na-
jvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje. Takav karakter kre-
tanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna, iIi pogonom sa kulisnim
mehanizmom.
Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata
rezima rada K vibracionih transportera
Konslmkcija transportcra
Tip
vihraclOnog
transportcra
. Jednocevni Uednoolucni) lakog i I' Centrifugalnl
I T
! srcdnjeg lipa, kapaciteta 1 J .
. Q s 50 lIh, visece i oslonjene kon- elektromagnetm
I
IS10, samo konstrukcije teskog !
Ih i
lipa, za kapacitete Q > 50 t, ;

isto
Dvocevni i jcdnocevni
335
Tablica 11.1
Kocficijcnt K pri
transportovanju materijala
I prasinastih i
I . praskastih
komadnih
3 ... 3,3 2,8 ... 3
2 ... 2,5 1,8 ... 2,3
uravllotezcni, lakog i srednjeg Ekscentarski 1,6 ... 2,8 1,5 ... 2,5
tipa, kapaciteta Q s 50 t/h I
________________ -t __________ -t __________ -t ________
Isto, samo konstrukcije teskog
tipa, za kapacitete Q > 50 tlh i
duzine L > 30 m
Ekscentarski 1,3 ... 2,5 1,2 ... 2,0
U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka, materijal se krece
zajedno sa olukom bcz klizanja, akumulirajuCi kincticku energijll. se brzina
oluka naglo prorncni, a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost, matcrljal po mer-
ciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem, klizcCi naprcd i
nom hodu oluka. Oluk prolclizava ispod tereta. U toku odrclenog penoda, pn
povratnom llOdu, prekida se klizanje tereta, tako ela se l11atcrijal premesta napred
zajedno sa olulcom. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kre-
tanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka, a sal110 u toku l11alog .vre-
menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj. za svaki obrt
mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!. raela
lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan .. Slla
malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll
tdine materijala, a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk. Maten-
jal ce uvck Idali na dnu oluka, ne odvajajuCi se od njega. Stalno trenje materijala 0
dno oluka izazvace njegovo habanje.
Osnovni pararnetri transportera Markus - a su: amplituda oscijovanja
koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 ... 150 mr:n; frekvenCl]a
oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila), 40 ... 85 min'\ sirina olnka, 200
... 1200 mm; duzina oluka, do 50 m (ponekad i do 100 m); brzina premestanja ma-
terijala, kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0,2 m/s.
Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su
preko elasticnog nosaca, a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se
pod uglom oel 20
0
... 30 prema vertikali. Oluk dobija oscilatorno kretanje od
obicnog krivajnog pogona. Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i
saopstava oluku povratno - translatorno krctanje istog karaktera, kako u dircktnom,
tako i pri povratnom hodu, u smeru upravnom na oslone nosace. Posto su nosaCi
postavljeni pod uglom, to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise, dok
se pri kretanju nanize oluk spusta. Elasticni nosaCi - oprugc izraduju se od opruznog
celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka
napred, opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju, a ta energija
se pretvara u potenci.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu, te tako preko
svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju.
Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih
nosaca. Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) us-
merena je naviSe, upravno na dno oluka, a pri hodu oluka nazad - nanize. Kada se
oluk kreee napred, podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka, posto
duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije, ove sile
su usmerene nanize, a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna kompo-
nenta sile inereije. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica ma-
terijala i vertikalne komponente sile inereije.
Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom, radnom hodu
oluka transportera, neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel
horizontalne komponente sile inercije materijala. Pri povratnom hodu, kada se oluk
kreee nazad (spusta), vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je
navise, a sila tdine - nanize, pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka nji-
hovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje. Za kretanje materijala napred, pri
premeStanju oluka nazad, neophodno je da bude horizontalna komponenta silc iner-
eije veea od sile trenja. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na
oluk i sila trenja smanjuju. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri
radnom - direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima; te se
tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka.
Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred, pri direktnom i povratnom
hoelu oluka, neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije ces-
tiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile
trenja materijala 0 povrsinu oluka, obezbedujuei tako kretanje materijala napred i
pri suprotnom hoelu oluka. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck verti-
kalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine. Zbog toga je za
oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka, potrebno
usvojiti koeficijent reiima K < 1. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od
oluka, vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom.
Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja
oluka ti.:
337
(11.8)
gde su: n - ucestanost obrtanja vratila krivaje; a - amplituda oseilovanja koja je jed-
naka radijusu krivaje; fJ. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka; . ugao nagiba
oslonih nosaca prema vertikalnoj osi.
Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid
oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje), 10 ... 20 mm;
frckvencija oscilovanja, 300 ... 400 min'\ sidna oluka, 200 ... 1000 mm; srednja
brzina krctanja materijala, kod horizontalnih transportera iznosi 0,15 ... 0,2 m/s; na
kosom transporteru, pri dopremanju materijala navise, brzina kretanja tereta pri us-
pinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba, koji obicno ne prelazi 10 . .,
15.
Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja
prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim
transporterima. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera, nji-
hova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj in-
dustriji pri prenosenju materijala do odredenih masina, za ostvarenje odredenog
tehnoloskog proeesa).
11.4
Vibracioni transported
11.4.1
Osnovni tipovi
Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera, koji se mogu
klasifikovati prema razliCitim kriterijumima.
Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati
na horizontalne, blago nagnute i vertikalne.
Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka, eevi) razlikuju
se vibracioni transporteri sa slobodnim, elasticnim vesanjem - preko amortizera,
(viseea, slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona
konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima), Kosi elasticni nosaci
noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta, vee us-
lovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije).
Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera
razlikuju se transporteri sa jednom, dYe iIi vise masa.
338
Transportni uredaji
Prema karakteru dinamickc uravnotczenosl!', t .
ransporten mogu biti
uravnotczeni i l1curavnotcZeni.
elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni trans-
porten :a (tj. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a
(dvooluenllh dvocevlll) .. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala
mogu Imat! Jcdnostruke III. udvoJcnc clemcnte, npr. dye paralclnc eevi kojc su kruto
meduso.b:lO vczanc, a oscIluJu kao jcdna celina. Takva konstrukcija primcnjuje se
npr. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala.
_ Pr.ema izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i
dozaton, namcn]em. za. transportovanje materijala iii t.ansporteri _ sita za istovre-
transport.ovanJe 1 raspodelu matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za
odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama, v!brosita za prosejavanjc materijala.
. Prema i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila-
sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i
lZvan:cZOll
a
:
1
tl1lm podesenim elasticnim sistemom. Kod rezon;nlno podesenog
SIstema, frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna
sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra su jednake iii
pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0,85 < co
< Kod dorezonantnog podcsavanja, frekvencija pobudne sile, pobudivaca vi-
znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co w).
Kod frckvencija pobudne sile znatno je veea
frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co wo).
a)
b}
c)
Sf. 11.4
DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u.I'cifacijama:
a) pomerallja; b) brzine,' c) ubr::'llllja
Rezonantn.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju
potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera, moguee su izrade transportera vi-
al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti
elast.lc:lOg SIstema. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se pri-
menJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa.
Oscilatorni transported 339
Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost, pogonska
sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu
transportera; moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama op-
tereeenja. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem
znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja
amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance, pri pustanju u pogon i
uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekven-
cija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija
sistcma). Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijal-
nih urcClaja. Prema tome, mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu
znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine, le se zbog toga izvanre-
zonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-,
lativno lakog tipa. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju.
Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera,
kao po pravilu, ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera, kruzno iii
elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. 11.4) sinusne promene pobudne sile.
Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje
prema drugim zakonima; tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna
kretanja, no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. Vertikalni vibra-
cioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko,
duz vertikalne ose i kruzno, obrtno oko vertikalne ose (tj. oscilacije su poduzne i
kruzne).
Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji
moze da budc centrifugalni, ekscentarski (krivajno - klipno poluzni), elektroekscen-
tarski, dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u
opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija. Vibracioni transporleri ostvarujll rela-
tivno male amplilude oscilovanja (obicno 1 ... 15 mm) i velike frekvencije os-
cilovanja (3000 ... 400 min-
l
, saglasno vrednostima amplituda).
Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi os-
novni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI),ce konstruk-
cije, kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament,
vee i na meduspratni prostor; 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako
na krajnjim tackama transportera, tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz
linije transportera; 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a, kao i
mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama; 4) najmanja ukupna masa,
kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom
Uedinicni kapacitet transportera); 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog trans-
portovanja materijala na najveCim rastojanjima, tj. uspostavljanje najoptimalnije
duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju; 6) ostvarivanje malih
gabarita po visini; 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona - koeficijent
spremnosti uredaja nije manji od 0,98, eksploatacioni vek do prvog generalnog re-
monta nije manji od 8000 h; 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera,
340
Transportni uredaji
80 ... 85 dB. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera
regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti.
11.4.2
Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih
transportera
Za razliku od drugih tip ova transportera, efektivnost rada vibracionih trans-
portera (kapacitet, brzina transportovanja, visina sloja transportovanog malerijala
ltd.) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava
- krupnoce cestica) transportovanog materijala.
Pri jednakim vibracionim parametrima, istim transporterom, mogu se transpor-
tovati razliciti nasipni materijali, koji se mogu premestati razlicitim brzinama;
takode i visina sloja materijala moze biti razlicita, te se (ako i ostvaruju razliCiti ka-
paeiteti (S1. 11.5). Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni
obavezno mora se uzeti u obzir.
SI. lJ.5
Upo!'edn; dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'; prema brzini krelanja peska \'p, prr'
hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0) i prj Iransportol't.f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr""
(a", 10"); ampliluJa osciloml1ja a '" 3.5 111m ijrekl'encija f()OO ,
j pesak; 2 - sitl1okomadlla ruda; 3 - silnokomadn(J !ilja/...:a, 4 kotnadni ugaU; 5 _ /osforno bra.fno:
6 - (lpati!; 7 - d%mit u prahu,' 8 !'Yamot u prahu; 9 - cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl.- a).
Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog, istog oblika materijala
praska, i sitnokomadnih nasutih materijala (peska, sljake, uglja itd ) i do
0,6 mis, pri najoptimalnijem rei:imu vibracija. Manja se efektivnost koriscenja vibra-
cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog
oblika cestica, koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica, kada je brzina njihovog
premestanja za 2 ... 3 pula manja, Nije pogodno transportovanje
jala dimenzija cestica manjih od 0,05 mm (npr. cementa). Brzma nJlhovog honzon-
talnog premestanja obicno iznosi 0,1 .. , 0,15 mis, za visinu sloja od 50 ... 60 mm, cak
i pri najvecoj amplitudi oscilovanja.
O.t/h
180
1&0
1410
110
tOO
60
10
r-

\ k1
\
"""
\
I"

r\
I'.

..........
.5'
........
I\.
:\
..
rx6
.......
1

..
.......
l\
,,'
t-o
"'" ....
"'"
.......
t--..
.......
t--..
.......

.......
"' "'" r-...

'"
'"
i .........
11011 .
stepent
SI.1l.6
Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og ,'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi
310 171m, amplilude oscilowlI1ja 12,5 l11/n./iehellcije 600 m;II'/, koeficijellia rdima raJa K = 2,52) od ugla
nagiba rrwuporrera, pri fratHportO\'anju: ,
. -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 .. , 35 mm); 2 . peska prirodne vlo:nosli; 3 - koksa od
.fkriljaca (dimenzije komada () ... 30 mm); 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () ...
... 10 mm); 5 " drobljen lucanik, kamena .l'ill1eZ, drohilla (dimel/zije () ... 3IJmm); 6 - suri cemenl
U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala, kada se cestice
ovoga materijala bacaju uvis, nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor
vazduha usled mikro leta cestica materijala. Ovim se objasnjava mala efeklivnost
koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih, fino nasutih materijala, meto-
dom vibracija. Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija, kao i konstruk-
cije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje
prasinastih materijala. Povecanjem ampli tude oscilovanja, efektivnost transpor-
342
Transportni uredaji
lovanja prasinastih materijala se povecava, te se zbog toga njihovo prenosenje
ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude
oscilovanja 12 ... 15 mm; frekvencije 500 ... 400 min
l
). Kod transportera sa elektro-
magnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0,5 ...... 1,2 mm) i velika frekvencija
(3000 min-i) oscilovanja, pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno ne-
celishodno. Kod kosih transportera, kod kojih se materijal prenosi navise, brzina
premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 ... 5 %, za svaki stepen
povecanja nagiba (S1. 11.6), te se zbog toga, kao po pravilu, vibracioni transporteri
ne izvode za uglove nagiba vece od 10.
Kod prasinastih malerijala, npr. cementa, 3 takode i nesortiranih materijala sa
velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica, ugao nagiba transporlera pri
transportov3nju navise obicno ne prelazi 5, te se kod vecih uglova praklicno obus-
tavlja trallsportovanje.
Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10)
znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. Zbog toga je celishodno, ukoliko je
moguce, transportovati prasinaste materijale koso, nanize, pod uglom od 10 ... 50.
Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svoj-
stva i viskoznost (npr. cisti pesak, strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje
ovih materijala, cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina; medutim,
sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala
veoma se smanjuje. Lepljivi, vlaZni vezivni materijali, npr. glina, transportuju se
veoma slabo. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra, razliCitim
plasticnim masama i gumom, u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materi-
jala koji poseduju lepljiva svojstva, medulim nisll postignuli pozitivni rezultati.
Sorlirani, krupni i srednjekomadni materijali, odsustvom sitnih cestica, dobra
se transporluju vibracionim transporterom, medutim, za vreme transport a oni
prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka, a prauzrokuju i habanje oIuka; takode
je moguce i drabljenje komada materijala. Povecanje postojanosti i otpornosti na
habanje postize se oblaganjem oluka gumom.
Raznorodni, nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom,
medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom trans-
portovanom sloju, premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine
kretanja krupnijih komada tereta, u odnosu na sitnije cestice materijala.
. . - sita, sa dva oluka, sa otvorima za prosejavanje
matenjala, brzma transportovanja je za 10 ... 20% manja nego pri kre-
tan]u. matenJala po glatkom dnu, bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima).
Gustma v materijala .nema. v.eliki uticaj na brzinu premestanja; npr.
drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima), priblizno identicne
brzine transportovanja, uprkos velikoj razlici njihovih gustina. Kombinovani materi-
jali iz sIojeva peska, krede i opeke jednake krupnoce, lransportuju se kao
Jedna masa bez odvajanja.
Brzina transportovanja komadnih terela, iste vrste i homogenosti, gotovo ne
zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima is-
pune oluka u granicama 0,2 ... 0,8. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali
u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. Sa povecanjem visine sloja brzina
transportovanja zllatno se smanjuje, zbog toga se takvi materijali lransportuju pri
maloj visini sloja (50 ... 100 mm).
Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se
dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se trans-
portuju.
11.4.3
Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter!
Vised tramporteri. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno os-
ciluje kao sistelll sa jednom masom (S1. 11.7, a) sastoji se iz elemenala za llosenje
mateI:ijala (cevi iii oluka) 1, sIobodno okacenog (iii osIonjenog, S1. 11.7, b) preko
elasticnih veza - amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija us-
merene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog po-
jasa 5, koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja.
Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni, debalansni) vibracioni
pobudivaci, oblika klatna, koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora
vibratora (S1. 11,7, c). Pogon moze imali donji (SI. 11.7, a, prikazan neprekidnim
linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na
element koji nosi materijal.
Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru, pogon se tako
postavlja, da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od = 20 ...
...30 prema uzduznoj osi transportera, a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija.
Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro
letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl.lclara sa Iinijom delovanja
pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala
u cevi), sto je prikazano na (S1. 11.7. d).
Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi
teret, pogon transportera mora da se taka posta vi, kako bi pravac delovanja
pobudne sile (iii rezuItanta dye sile, od dva moto - vibratora) prolazip kroz centar
inercije (el) citavog oscilatomog sistema.
U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni,
centar inercije se podudara sa lezistem sistema, cije se koordinate u prostomom
sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike. Ako ovi us-
lovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe, koja-pro.uzrokuje oscilovanje
sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema, to se obrazuje moment i
sistem dobija ne sarno pravolinijsko, nego i dopunsko obrtno oscilovanje, koje nepo-
voljno delujc na proces transportovanja matcrijala.
Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku
krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka
elementu transporter a kojim se teret premesta. Ako je mala krulost oslonjenog
nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi, odnosno oluka, koje nepovljno
deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi,
tako i transrnisije pogona.
Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona
od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva, osa
kaisnog prenosnika (SI. 11.7, b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih os-
cilacija. Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i
nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera. Elasticna vesanja (iIi
oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized; frekvencija
sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne
sile. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom
rezirnu, eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih op-
terecenja od transportera, na oslonce konstrukcije.
c)
Sl.l1.7
Sheme s/o/;odno osciialornih libracionih fransporfera sa jednorn masom, sa pobudom
l'ibracija:
a, h, c - kOl1Sfruktil'!1e sherne; d - prora(>runska shema
Oscilatorni t.ransporteri 345
Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za ne-
pokretnu konstrukciju, na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko
elasticnog, rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI. 11.7, a) od gume, .plasticne mase iii
evrste tkanine. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju vezu, a ne ometaju
oscilatorno kretanje cevi iIi oluka,
Pri zaustavljanju transportera nepos-
redno ispod ispusnog otvora bunkera, ver-
tikalni pritisak stuba nasutog materijala
koji se nalazi u bunkeru ne mora da se
prenese na transporter; pritisak primaju
zidovi nepokretnog levka kojirn se puni
transporter (moze da bude vise uredaja za
punjenje transportera iz bunkera). Uslcd
nemogucnosti postavljanja takvih levkova
izmedu bunkera i transportera, neophodna
je ugradnja specijalnih dodavaca. Ove pre-
powke odnose se na vibracione trans-
portere bilo koga tipa. Amplituda
oscilovanja element a koji nosi materijal
0,'"
0.3
0.1
0,1
o

f-
"
"I'-..
......
r-
f-
"-
-
111 1,1 1,+ 1,6 1,8 1,0 I,ll," 1,61,6 III K
Sl.11.8
Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:;'l/a
raJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim
pUfem {prema iSfraiiw.mjima B,K. Uh5ll:IKOn -a i
Bl-fIIHHTITr-.Janr (J
slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji ot-
por u elasticnim vezama fl, odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinud-
nih oscilacija centra inercije sistema (SI. 11.7, d):
(m+mo),i'+IlCX+CX = m
o
r
o
w
2
sin(Dt.
Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0= 0) i uvedu neka druga
uproscenja, !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno, to se amplituda os-
cilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza
(11.9)
gde je mo - ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca, ro - ek-
scentricitet postavljcnih ekscentarskih masa, tj. rastojanje od centra teziSta ekscentra
do ose obrtanja; m - ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u
obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala;
(11.10)
Ovde je: me - masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima
pricvrscenim za transporter; m" masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za
cev; A - empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materi-
jala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI. 11.8); m[ - masa transportovanog
tereta (cestica materijala), koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu is-
pune cevi, odnosno oluka.
346
Transportni uredaji
Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa
koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m, posto povecanje dimenzija ele-
menta koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu os-
cilovanja.
Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. 11.9, a), tada se maksimalna
duzina transportera moze povecati na 8 m.
b)
SI.1l.9
Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ,\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom:
a - sa dl'c mase; h - sa rise masa
Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj
konstrukciji, u relativno maloj masi, u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko
praznjenje i punjenje, a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca. Nedostatak im je
da su male daljine premestanja materijala. kao i amplilude oscilovanja pri vecem
punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). I pored ovih nedostataka
navedeni transporteri imaju veliku primenu. Glavni parametri vibracionih trans-
portera su precnik cevi: 160; 200; 320 i 400 m; kapacilet: 6 ...... 50 m
3
/h i duzina: 4 ...
6m.
ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja pred-
stavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11.9, a): prvu masu predstavlja element
koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektro-
magnetnog pobuclivaca 3; drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2.
Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom.
Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d.vociklicni elektromag-
netni pobudljivac. Postoje takode i viseCi vibracioni sa vise pogona (vise
masa), sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca,
koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. 11.9, b). Pri Ugradnji nc-
koliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan, sinhronizovan rad jedne cevi iii
oluka vibraeionog transportera. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstruk-
eije vibracionih transportera sa vise pogona, kako viseCih, tako i oslonjenih.
Oslonjeni vibracion! transporter!. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim
elasticni nosacem (St. 11.10, a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4, os-
lonih elemenata 3, koji su nagnuti pod uglom prema vertikalnoj osi u pravcu
oslanjanja, vibracionog pogona 2, oslonog rama 1. koji se ugraduje bilo dircktno na
nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. 11. 10, b). Vibracioni
pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni), a takodc i ek-
scentarski. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi
sa donje iii gornje strane. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena
pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja, a pravac dejstva pobudne sile mora
da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema.
Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala,
kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase, centrifugalni pogon
postavlja se na teSkom nosecem ramu. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih
sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama, tada
bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama, laksi element za nosenje materi-
jala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja.
Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere od-
nose sc i na oslonjenc vibracionc transportere.
Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno, a
sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom, pre svega, rezonantno podesenu
elasticnosl sistema.
Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstruk-
cije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL
11.11) navedene su u tablici 11.2. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6
mm; frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22; temperatura transpor-
tovanog materijala nije veca od lOOe. Osnovni i veoma bitan nedostatak trans-
portera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju
vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata)
nil oslonu konstrukciju, a kao posledica toga, neophodna je izrada nosece podloge
kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. Da bi se smanjila navedena opterecenja
transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature
zalivene belonom, armirano betonske konstrukcije), cija je masa za 3 ... 5 puta
veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. Metalni ram je oslonjen na
elasticne amortizere (SL l1.lO,c), medutim sve to znatno otezava transporter.
348
Transportni ure(laji
SI,1110
Sheme o:;/olljenih l'UJr(Jcion;/1 transporfera:
a - sa jcc/nom masom; b - SCI dl'e mase, so cenfrUi.lga/nim (if; elekfrOll/il!;lIetnirn) pogol1om; c sa dw! mase
sa re,rkim osfon;,n ram om j ekscel1fars[,:im pogol1om; d - sa ekSCe!11orskim pogO/10m, kado su d\'e mast:
spc{janjem u(h'ojede; e - sa l'j,fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna
Tehnicke karakteristike transportera
konstrukcije BuuuiiiiLIJawa - a . ".-'"
pU1;lcdatiSI. H.ll, c) a lea
.-
T br 11 ')
Tip transportera
D
WWvU
KB)Kr- zoo KBIKr- 320 KBrX(-SOO
Dimenzije oluka mm: sirina B 200 320
I
500

125 160 I 250
24000 30000 38000
Kapacitet pri transportovanju peska
. 3
/1
10 32 64
horizontalmm m 1
Snaaa elektromotora, kW 2,2/3,0 5.517,5
J
7,5110,0
lMasa 1 m
1
transportera, kg/m 80/96 l30/lS0 210/240
Dirnenzije, mm: A 870 1050
I
1500
H 390 470 655
L 448 632 882
Primedba:
U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim, a u imenioCll, sa hcrmcticki
zatvorcnim olukom.
b)
c)
SI.11.11
TrCII1.1'pOrler kO/1.1'lrukcije BmUIDTMam a (bil\fi SSSR):
a - upsti i7.:g1ed; h - .Yklop e!asficYnog gumenog os/onca; (' - popre(n; presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om
I
I
I
II
11
II

Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja, oslonjeni transporteri
sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1. 11.10, d), izmedu
350
Transportni uredaji
r
kOjih ugradujc pogon. Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i
azno su pomerene za 180
0
f . .
kOj'c' delL' I' I ,Ime se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila
IJL! L! lOTlZonta nom pravcu' ve tik' I ' k ' Zbo ' ' , v" I a nc omponente ostaJu neuravllolczene
, g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge, '
Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S' t" , . .
.. ". , ' , as 0 I se'
nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k', J lZ ceVI kOja
elasticnih osIonaca 3, centrifugalnog' pOgb
Oirl
2 k'" ' ,e,. se postavlJa preko
, OJI se OStV31 uJe preko dva samosin-
6 7
b)
SI, 11,12
, )f >". ./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac;Olli rranspOrff'r:
a - .W ofJrur..llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I.I(Y " ,. , .
e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y , / . 0 I, /; - ,w gurn.eliO - meta/111m SrsletlJullI
I 0 e ({UJ/f! C ( prora(YulIske::.lI '/ I
po ugOtn _ krelal:om, udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J.:.'. '(. (He ransportera sa i.:ru/o!ll
, _ tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr.iJlll od o::.ci/u/ornih jJ](Jsu a
- amp!lfudu OSClfOl'(llIjU; r - radijus eA:SCellfra '
hro, nizovana motovib, ratora sa ekscentrima osl()nog' l'
Ut' tV' ' , rama I dodatnih
avno ezavaJuL.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne kId
,'h "1 ,". onzo e po uolom us-
ll1erem OSCI aelJa Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':'
mere no pome' . . ez euuJe se us-
ran]e cevl 1 transportovanje materijala kao .. " ' v .'
celokupnog sistema. ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe
. ,.O,snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik
duzlIla 12 ... 27 m; masa transportcla . cevi - 152 ... 610 mm'
svakoga motora iznosi 1 ... 7,5 kW, po jedllUCI duzine 36 ... 156 kg/m; a
Amplituda oscilovanja transportera oslon'e . k ." .
tnim elasticnim sislemom cenlrifu . I . J ne , onW sa lzvanrezonan-
, ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto
351
vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. 11.10, a) odreduje se prema izrazu (11.9). Za
opisani transporter prema S1. 11.10, b navedeni izraz daje pribliZno resenje. Kod
transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko
ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi
cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1. 11.12,
a = 1'12); ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu, tada je amplituda element a koji
nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r). Primenoll1 pogona sa elasticnom
klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1. 11.12,
d).
Dvocevni
(iIi
dvoolucni)
uravnotdeni vibracioni transporter
oslonjene konstrukcije (SI. 11,12 i
11.13) sasloji se iz paralelno
postavljenih elemenata za nosenje
ccstica materijala, cevi iIi oluka 7 i 3,
koji su medusobno zglobno povezani
klaekalicama (polugama koje se
njisu) 6 i elaslicnih veza - preko lisna-
tih opruga, gibnjeva 5 (S1. 11.12, a) iIi
gumeno metalnih paketa 9
(S1. 11.12, b) i ekseentarskog pogona
SI.lI.l3
DI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder -
Austrija
8 koji je vezan direktno za cevi, a
nalazi se iznad iii izmedu cevi.
Klackalice 6 se zglobno, preko gu-
meno metalnih caura u glavCini
vezuju za cevi i za osovine oslonca 4,
koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2, a kojc su zavarene na nepokretnom
ramu 1. Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija
prema vcrtikalnoj osi. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se
upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5, a nalazi
se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel - centar inercija).
Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase,
a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi
oluka), Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno - transla-
lorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180
0
, tj. kada
se jedna cev krece napred, druga cev se krece unazad, a olkloni obe cevi su jednaki,
posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev, a ukrsna glava
kretace za drug
u
cev, Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa trans-
portera, S obzirom da su mase obe cevi jednake, to su i amplitude njihovih os-
cilacija takode jednake (pogledati S1. 11.12, c).
Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u is-
tom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice. Cestice ma-
terijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na
352
Transportni ureda,ji
vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu trans-
portera.
Da bi sistem bio uravnotez:en, neophodno je da su jednake mase gornjeg i
donjeg elementa za nosenje cestica materijala, odnosno moraju da budu jednake
duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica, a uzduzne ose osovina za vezu sa os-
loncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su
postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije
ukupnog sistema. Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju
cevi cesticama materijala.
Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder
(Austrija) sa gumeno - metalnim elasticnim sistemom (S1. 11.13) navedeni su u
tablici 11.3. Kapacitet transportera je 15 ... 150 m
3
/h pri transportovanju peska.
Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod
kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka, kao i olucne transportere.
Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim, lisnatim
oprugama (gibnjevima).
Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160;
220; 320 i 400 mm. Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m
3
/h, a koriste se za
prenosenje materijala temperature 500 ... 8500 C.
Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase
gornje i donje cevi, a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih
cevi, moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom, bilo koje polo vine
ovoga sistema, sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. 11.12, c). Tada bi diferen-
cijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci
oblik
(11.11)
gde su: m - masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim
ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (po-
gledati izraz 11.10); x - pomeranje centra inercije sistema duz x - ose; C], Q i C3 _
koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno - metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih
zglobova (Q, ('3), koji se oelnose na jednu masu; R = iyoS - ukupna sila (ovde je
i ""J=1 - imaginarna jedinica; Yo - ukupni koeficijent otpora; S - sila deformacije
elasticnih veza); Po. - maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za
maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala);
(j) - kruzna frekvencija pobudne sile.
II
Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih
transportera proizvo d c u d (A stdja) aa m er u, , Tablica 11.3
II Parametar
Tip transportera

R39 R48 RIO R16 R22 R31
I Dimenzije cevi unutrasnjeg precnika D,
[04 154 220 310 390 470
imm
eluzina cevi, mm 10 15 25 60 I
35 30
Gabaritne mere poprecnog preseka
250 390 700 750
I
900 1000 transportera, mm:
A
H 370 480 680 1100 J 1452 1680
Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova
- 0,85 < wlwo < 1,1 (11.12)
w = I c1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema.
gde je 0 V m
Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za ograniceni
interval punjenja i praznjenja, sa zatvaracima dobosnog III tIpa. Ostvan-
vanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl.
Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: masa;
du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre; na]veca dalJma. trans-
materijala elostize 60, pa i d? lOO m sa Jedmm po-
Prednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp, zbo
o
kOllscenJ3
gonom. . .. I r' ,. l1'mtnom
ekscentarskog pogona; mala je potrosnja energIJc za lVa rezo '.
podesavanju elasticnog sistema. Kao nedostatak moze se nesto
I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere, kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa
s ,e , , b l v t s dye mase
za vremensko punjenje i praznjenje transportera. Jravnotezem SIS e
l11
. a , .
je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala zamenJen
uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom). Takav .Ued-
nooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. no.sacem !e za
. . kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 ostvanl]C duz cltave duzme trans
punJenJe, . . v. t ." In
portera, pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp , .
Elementi za no.fenje (Yestica materijala. Element za nosenje materijala izra.auje se
u obliku cevi kruznog, kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u
obliku oluka razliCitog oblika konture, zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ans-
portovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle sIoJa daJe se
prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka.
354
bj
Sf. 11.14
JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH.. Y:
a - principije/J/o shema; b - kOllslrukcija
Transportni uredaji
. <?evi .. i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem
III od celika debljine 3 .,. 5 mm, duzine sekcija 4 ... 6 m koje
se spaJaJu vIJclma, a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti, kako ne bi tokom rada
usled closlo do veza. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka
se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi, odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom,
po!turetanom,. plastlcnom masom, i odgovarajuCim drugim materijalom. Pri
transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom.
Pagani. Uopsteno uzevsi, pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se
sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija, njihovog pretvaranja
prenosenja do radnog elementa uredaja.
Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromo-
tora elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib).
Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora.
Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom.
predstavlja podvrstu klipno - krivajnog pogona, kod koga
se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogon-
skom vratilu.
Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni, centri-
fugalni i ekscentarski pogoni.
Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. ledno-
ciklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. 11.14) sastoje se iz statora -. elektro-
magneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne
c1ektricne struje, kotve 4, poprecl1og nosaca 5, elasticnih veza opruga 6, kompleta
tegova za regulaciju 7 i oklopa, kuCista 8. Poprecni nosac i opruge medusobno
povezuju stator i kotvu elektromagneta. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga
iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve, a zazor izmedu
njth kinematiku njihovog pravolinijskog, povratno - translatornog kretanja i, skupa
sa tegovima za regulaciju - podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog
sistema transportera.
Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pul-
sirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta, pri napajanju njego-
vog kalema monofaznom, naizmenicnom eieklricnom strujom. SHa privlacenja
elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma. Pri
sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period
promene jaCinc struje naslace dva puta; prema tome, dva puta u toku jednog peri-
oda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge, odvojice
se od statonl. U tom slucaju, pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom
strujom frekvencije 50 Hz, ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe
100 Hz. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih trans-
portera, te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu
naizmenicne slruje. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora, napajanje
kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca
(selenski, elektronska cev itd), sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od
sinusnog polutalasa struje. Kao rezultat ovoga, u svakom periodu promene jaCine
struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn, pa ce i frekvencija os-
cilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka
frekvenciji naizmenicne struje - 50 Hz (3000 oscilacija u minutu).
OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim
gabaritnim merama, kao i maloj masi, a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne
vec?j od 1 Zbog se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog ka-
paclteta (pnbhzno do 20 m- Ih).
Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. 11.15, a) sastoji se iz sta-
tora 1 (sIikovito oblika H), dYe kotve 2, cvrsto medusobno povezane pomocu
uzengija, namolaja naizmenicne struje 3, kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4
i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga - gibnjeva (SI. 11.
15, b). Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnos-
merni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno - translatorno kre-
tanje jcdne, odnosno druge kotve. Pri tome, kada se gornja kotva privlaCi ka
staloru, donja se udaljava, i suprotno.
Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase,
kao i kod transportera tezega tipa, visece konstrukcije; njihov sustinski nedostatak
ogleda se u velikoj masi, velikim gabaritnim merama (do 20 kg , za svaku tonu na
cas kapaciteta - prenetog materijala),
Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektro-
magnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 .. , 650 t/h, pri snazi vibra-
(ora od 0,5 .. , 8,0 kW, amplitudi oseilovanja 0,625 ... 1,25 mm i frekvenciji
oscilovanja od 3000 min-I.
Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji
dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta, kao i am-
plitude oscilovanja, a shodno tome i kapacitet transporlera se menja.
Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih ele-
menata, mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta, kao i u jednostavnoj
eksploataciji. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu
napona napajanja iz mreze izvora struje, kao i u velikoj masi dvociklicnih vibro-
pobuaivaca, Stalnost frekvencije (3000 min-I), kao i male amplitude (0,5 ...... 2 mm)
ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje
prasinastih, praskastih i drugih nasutih cestica materijala. Takoae se elcktromag-
netni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca, kao i transportera malih duzina
(2.5 ... 6,0 m).
2
aJ bJ
Sl.11.15
Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur':
a prindpijefn(J shemo; b - kOJ)slrukcUa
357
Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su
[sa zglobno - elaslicnim (St. 11.16, a) i krutim vezivanjem, sa llsmerenim dejstvom
pobudne sile] objedinjeni (Sl. 11.16, b), iii odvojeni, u obliku dva ekscentra, moto -
vibratora, sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11.7, c). Poslednji su u
novije vreme ostvarili najsiru primenu.
Ekscentarski, jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. 11.16, a)
sastoji se iz elektromotora 1. vratila 3, na kome se na odredenom rastojanju nalazi
pricvrsceni ekscentar - debalans 2. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila
F = mo 1'0 (j}
(11,13)
gde su: mo - masa cksccntra; ro - ckscentricitet eksccntarskc mase; w - ucestanost
obrtanja vratila.
Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su
Fx=Fcos(p; Fy=Fsin(p.
Staticki moment mase eksccntra
(11.14)
Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednos-
IIuki ekscel1tarski pogon (SL 11,16, a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim
zglobom 5, PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu
cenlrifugaine sile F
y
, a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga
je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi
na transporter. Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11.16, b) sa dva
medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri
2. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F, eije se uzduzne komponente Fy
sabiraju (posto su istosmerno usmercne), a poprecne komponente se uravnotcZavaju
(s obzirom da su razlicito llsmerene), Maksimalna usmerena centrifugalna
sila iznosi:
2
2Fy=2 morow
(11.15)
Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i do-
davaca,
Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstruk-
ciji, niskom nivou buke pri radu, mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i
dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 ... 750 min-
1
), kao i pobudne sile (do
100 kN), Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali
eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine),
358
Smer kretanja
~
-
c)
d)
Sl.11.16
Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera:
a, b - cenlrifugafni POgOIl, c i d - ekJrCllfarski
pogOI1
Transportni uredaji
Ekscentarski pogoni (krivno
klipno poluzni) sa krutim (pogledati
S1. 11.16, c), polukrutim i e!asticnim
(SI. 11.16, d i 11.17) klipnim polugama
primenjuju se kod jednocevnih i
uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih
transportera sa rezonantno podeseni1l1
elasticnim sislemol1l. Prednost njihove
primene ogleda se u mogucllosti ostvari-
vanja sirokog dijapazona amplituda (do
15 mm), frekvencija oscilovallja (od 400
do 800 u minutu); a kao nedostatak na-
vodi se brzo habanje oslonih leZaja.
Kod vibracionih transportera sa re-
zonantnim pode!lavanjem, krutost
elasticnog sistema veoma je velika posto
sislem pri hodu transportera naprcd aku-
mulira veliku kineticku energiju cevi koja
osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se
prenosi, dok se pri povratnom hodu
vraca sakupljena energija. Zbog prethod-
nog defonnisanja takvog krutog
elasticnog sistema, pri pustanju trans-
porlera potrebna je velika sila pustanja u
rad. Pri ustaljenom kretanju transportera
nije potrcbno da se transportnom sistemu
saopsti velika kineticka energija, ona je
neophodna samo za savladavanje otpora
elasticnog sistema, kao i za transport ma-
lerijala duz oluka, odnosno cevi.
Savladavanje velikih sila pri
puslanj u transporlera moguce je ostvariti
na sleded nacin: 1) pogonski molor
transportera je velike snage koja se raz-
vija nakon pustanja u pogon iIi je motor
specijalne izrade, sa velikim (npr. deset
puta veCim od nominalnog) momentom
pustanja u pogon; 2) ugraduju se dva po-
gonska motora klasicne izrade i oba se
uklj ucuj u islovremeno pri pustanju trans-
portera, a pri ustaljencim kretanju jedan
od motora se iskljucuje; 3) transmisioni
mehanizam je sa ugradenim elasticnim
elementom koji dozvoljava postupno os-
cilovanje elasticnog sistema i to od malih
pomeranja, pa do potpunih radnih amplituda. Kod savremenih konstrukcija trans-
portera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon, koji je najekonomicniji i-- -
najefikasniji. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne
poluge, elasticni (gumeni) ekscentri, klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo.
Kada se u transmisiji nalazi elastican element, tada je amplituda oscilovanja
cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra,
posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze os-
nove, vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. 11.12, d).
Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice
materijala preko elasticne veze - cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno -
metalnih setova (pogledati Sl. 11.17). Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je
prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere, da se pri njoj, za vreme
pustanja transportera urad, klipna poluga ponasa kao elaticna, a pri ustaljenom
kretanju lransportera, kao kruta veza.
Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih
Sl.11.17
E.;A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera
oprnga (S1. 11.18, a), cilindricno - spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa
(Sl. lL18, c). Kao elasticni elementi navode se takode gumeno - metalni zglobovi
(caure, Sl. 11.18, b), koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga. Gibnjevi i opruge
izraduju se od visokovrednih, kvalitetno termicki obradenih opruznih celika;
gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje, sa smanjenim dopustenim
napollom za celike do 100 ... 120 MPa, a sto je u funkciji siguruosti, odnosno
produzetka eksploatacionog veka.
Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i
ekonomicne, a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama
oscilovanja, a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 .. , 2 godine)
360
Transportni uredaji
zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno - promenljivog
opterecenja). Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa, staklo _
plastike, drvene mase i slicno. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih
elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu
rasprostranjenost.
Gnmeno - metalni paketi (S1. 11.18, c) optereceni su na smicanje (klizanjc),
ostvarnju vece amplitude oscilovanja, kao i visoki eksploalacioni vek, pa se zbog
toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100C). Kod e1asticnih klip-
nih poluga, kao po pravilu, primenjuju se gumeno - metalni paketi.
Prorai'un transportera
Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana
zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera; 2) odrediv3nje dimenzija
poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala, na osnovu
proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta; 3) odreaivanje snage
za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila, otpora
premestanja cestica materijala, kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih
sistema.
c)
SI. 11.18
Etas/ieni elemenf; transporfera:
a - {isnali gibnjel'i ad p/rx'fa; b - - meta/no {aura (zg/ob),' C - gumetlo _ me/aln; element
Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja,
pogonska sila i elasticnost veza, kao i njihovo regulisanje. Pri tome se primenjuju
osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici, kao i (eorija oscilacija dinamicnih
sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama, a prikazuju se i rescnja difer-
encijalnih jednaCina kretanja sistema. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova
resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera.
Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema pre-
porucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11.1), a biraju se iz tab lie a
11.4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala. Nakon
usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja
sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera, a takode odreduju se i
parametri pogona, kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera.
Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje
se prema tipu konstrukcije transportera, sto je ranije ukazano, pri razmatranju
posebnih konstrukcija transportera.
Ugao usmernih oscilacija usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co;
za co
I
I
a (mm za cestice materijala)
. -1 -
i
co,mm
Prasinasti i I
I
komadni razni praskasti
I
I Elektromagnetni
materijali
3000 1,2 ... 2,0 0,75 ... 1,0
I' Centrifugalni, jednostrani i 1800 ... 1500 1,2 ... 3,0 0,80 ... 2,5
I Centrifugalni, udvojeni 1500 .. .1000 2,0 . ..4,0 2,0 .. .3,0
1 Ekscentarski
800.J=i . ..450
5,0 ... 15,0 4,0 ... 8,0
-
Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea ma-
terijala, kao i ugla nagiba transportera:
v = (KJ K2 ;2 ' (11.16)
gde su: KJ i K2 - empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko - mehanickih svojstava
transportovanog materijala (tablica 11.5); a - ugao nagiba transportera; a - ampli-
tuda oscilovanja; K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11.1).
362
Transportni uredaji
U izrazu (11.16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se
teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll, nowise) a znak "plus" _ za
transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu,
nanize).
Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: 0, pa je brzina
(11.16')
Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materi-
jaIa, 5to je sitnija cestica materijala, to je manja i brzina njenog transportovanja (po-
gledati tablicu 11.5).
Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2.8) pri koeficijentll
ispune: za otvorene oluke \jf = 0,6 ... 0,9, za pravougaone cevi \jf = 0,6 ... 0,8 i za ok-
rugle cevi \jf" = 0,5 ... 0,6; manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih
frakcija. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materi-
jala. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4,
a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera.
Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad
odreduje se iz empirijskog izraza, koji navodi B.K. ,QhlI'IKOB i to za:
- kratke transportere dliZine L 10 m je
- za transport ere duzine L > 10 m

0,36
(11.17)
(11.18)
gde su: C
p
- kocficijent pogodnosti materijala za transport; za zrnaste i komadne
rnaterijale, koji su veoma povoljni za transport (pesak, ugalj, sljaka, zrno), C
p
= 1; za
nasipne rnaterijale, prasinaste i praskaste, a kod kojih je smanjena pogodnost lrans-
portovanja (cement, apatit), usvaja se da je C
p
1,5 ... 2,0; Q - racunski kapacitct
transportera, t/h; K3 i K4 - koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11.6); L _
horizontalna projekcija duzine transporta materijala, m; H - visina podizanja cestica
materijala (za kose transportere), m;
Srednjc, uopstene vrednosti '.' .
kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma
B.K. ,QMI'IKOB - a H B nTMaw u) HHH - Tablica 11.5
Dimenzije
karakteris-
Transportovani materijal
tii'nih Vlaznost
Kl K2
i'estica %
materijala,
mm
IKnm"clni 5 ... 200 - 0,9 ... 1,1
Zrno 0,5 ... 5,0 0,5 ... 10 0,8 ... 1,0 1,6 ... 2,5
i Praskasli (oblika praska)
,
0,1...0,5 0,5 ... 5 0,4 ... 0,5 1,8 ... 3,0
..
I Prasinasti
manje od
0,5 ... 5 0,2 ... 0,5 2,0 .. .5,0
0,1
. k r" Srednje vrednostI oe lCIJcna Tablica 11.6

I
-
I
I
1
RaCllnski
Vibracioni transporter
I kapacitct
K4
transpor-
tera t/h
F=--
ViseCi, sa jednom masom, sa 5 .. .50 6 ... 7
centrifugalnim pogonom
preko 50 5 ... 5,5 -
._------j
Osionjeni, sa jednom masom, sa koso 5 ... 50 7 ... 10 5 ... 6
I . . .
I usmerenim nosacima - glbnjeVlma, sa
preko 50 5 ... 6 3,5 .. .4
II centrifugalnirn pogonol11
Sa krutom klipnom
i
,
poillgom (kretacom)
Dvoccvni i jednocevni, sa dYe rnase,
5 ... 50 10 ... 12 8 ... 10
Sa elastic nom klipnom
uravnotezeni, sa ekscentarskim po;);ono,n
pO\llgom (kretacom)
5 ... 50 4,5 ... 5 3,5 .. .4
preko 50 4 ... 5 3 ... 3,5
11.4.4
Vertikalni vibracioni transporteri
Vertikalni vibracioni transporter - elevator (Sl. 11.19, a) sastoji. iz
cilindricllog plasta (cevi) 1; oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk,. III hermetlckt
zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom, duz kOje se -
navise transportuje materijal. Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po-
gon vibropobuaivaca 3, koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijal-
nom pravcu i oko vertikalne ose (tj, uzduzne i torzione oscilacije), koje uslovljavaju
kretanje cestica materijala navise, po zavojnici oluka, odnosno cevi,
Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za
postolje iii delove objekta, odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gu-
menih amortizera male krutosti, zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibra-
cionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih
veza).
PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elek-
tromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora, koji su pricvrsceni
pod uglom usmerenih oseilaeija, za osnovn plasta transportera, odnosno preko jed-
nog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa
ekscentarskim pogonom,
Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11.19, b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5,
unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6; na krajevima vratila nalaze se
diskovi sa jednakim eksccntrima 7, a postavljaju se po dva, pod odreaenim uglom
(jedan u odnosu na drugi), Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih
zupcastih prenosnika 8, koji ostvaruju tacno, sinhrono i sinfazno obrtno kretanje
preko elektromotora, Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F;
vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove
vertikalne ose; horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju
moment, koji stvara torzione oscilacije transportera, Povezivanjem ovih oseilacija, za
odreaenu frekveneiju i amplitudu, obezbeauje se prenosenje materijala navise, duz
zavojnice,
Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju
frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000",1500
min-I, dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800",700 min-\
zbirne, usmerene amplitude oscilovanja (st 11,19, c) iznose a = 0,5 ,,, 8,0 mm. Ako
je zadata amplituda oscilovanja a (em), tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscen-
tara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi:
bR 2 ' 2
(
,2
P T J cos , + szn , ,
(11.19)
gde su: m - ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju, ukljncujnCi i masu cestica
materijala na transporteru; b i R - dimenzije (em) prema (St 11,19); , =45
0
- ugao
ugradnje ekscentara; ro - ekscentrieitet ekscentarske rnase, em; Pi - poluprecnik iner-
cije, em,
Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2,8); brzina transportera
moze se odrediti prema izrazu (11,16), tako sto, umesto ugla nagiba transportera ex
treba staviti ugao penjanja zavojnice, koji iznosi rp = 4 ", 8, SpoIjni precnik plasta
365
punienje
0)
b)
Sf, 11.19
Vertika/ni l'ibracion; transporter;
a konSlrukril'na shema; b - shema v;braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila; c . kompollente amp/Uuda

transportera iznosi Dp ;:0: HIlO, gde je H - visina dizanja cestica materiJala, Kod pos-
tojeCih uredaja je Dp = 300 ,,, 900 mm, sirina oluka 100 ,,, 400 mm, a kapaciteta su
do 20 m
3
/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m,
Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn - a je sa ekscenlar-
skim pogonom, sistem je sa jednorn masorn, sa rezonantnim Karak-
teristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu
peska od 10 m3/h; spoljni precnik plasta transportera je 800 mm; sirina je 200
mrn; korak zavojnice je 200 mm; najveca visina transportera je 9,7 m; amplItuda os-
cilovanja 6,5 mm; frekvencije su u rasponu 600 ,,, 700 min-
1
; najveca brzina transpor-
tovanja peska iznosi 0,15 m/s; ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO;
elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW; masa ]e-
dinice duzine, sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m,
Valjkasti transporteri 367
12.
VALJKASTI TRANSPORTERI
12.1
Osnovne podele transportera
Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod
ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka, kalupniea, valjanih profila,
cevi, (abH lima, sanduka, kontejnera itd.), koji mogu da se kotrljaju preko valjaka,
buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta, oclnosno cia sn eilinclricnog
obJika iii su im prava, uzcluzna, oslona rebra. Prilikom prenosenja materijala trans-
porterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka, cije su osovine obrtne u ramu
transportera.
Prcma naCinu transportovanja tereta, valjkasti transporteri mogu se razvrstati
na: pogonjene i nepogonjene. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko
clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na
njima !eze. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom di-
reklno saopslene sile krctanja, a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kre-
tanje.
Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri, izraduju se sa malim
uglom nagiba u praveu kretanja materijala, a sila koja pokrece komadni teret je ~
uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. Takvi transporteri nazi-
vaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan
nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka, pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. Za
prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima, valjkastim transporterima
368
Transportni uredaji
po horizontali iii koso, naVIse, transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila
koja se prenosi, npr. lancanim prenosom, preko poluge za guranje itd. U jed-
nostavnijim slucajevima premestanje materijala, koji nisu teski, ostvaruje se direk-
tno, rucnim pogonom.
Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko, da transportovani materijal II
svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil, pa prakticno, II cilju
postizanja mirnog kretanja tereta, ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3
duiine tereta, a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu
oslonih valjaka, ovo je rastojanje jos i kraee.
Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima, kao
oblika diska
12.2
Nepogonjeni valjkasti transporteri
12.2.1
Tipovi i konstrukcijc
Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. 12.1,
a) i pogonjene, mobilne - na loekovima (Sl. 12.1, b). Transporter se izracluje iz vise
sekeija, a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima, i u ramu transportera
ugraclene su osovine valjaka. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl. 12.1, a),
kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era.
Valjci su, kao po pravilu, cilindricnog oblika, a u!eiisteni su preko kllglienih
leiaja, sa nepokretnim osovinama. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika, npr.
eevi, okruglih celika i slicno, primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog
saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom, a izmedu nagrmtih
osovina valjaka, u prostoru izmeclu valjaka, dui transportera nalazi se lanne sa zah-
vatnim ureclajem za premestanje tereta. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi.
Kada uslovi rada nisu teSki, valjci se izraduju od sintetickih materijala. Oni su manje
mase, poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina, a postojani su na koroziju. Pri kre-
tanju tereta preko njih, transport tereta ostvarujc se besumno, a posedllju i
odgovarajuca elastiCna svojstva.
U mnogim slucajevima, umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika
diska, koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovi-
nama. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija, npr. sa spoljnim i unutrasnjim
prstenima od plastiene mase, sa jednorednim iii dvorednim lezajima, sa celienim
glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. 12.2) itd. Valjci oblika diska ostvaruju
odredenu prednost u odnosu na cilindricne, tako npI. kod krivolinijskih trasa trans-
portera, prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nas-
tupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane
krivine veea je nego sa unutrasnje), takocle ne postoji prakticno klizanje tereta
preko diskova. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija, valjaka
u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu, a to znaCl, mogu da se
postave blize jedna drugoj, sto omogueuje mirnije kretanje tereta.
........... ....
"" .... ...... . .......... .....
..
..
!T"T"'I

pit

,...
,."",." . "
"
b)
St. 12.1
SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera
Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne
staze, na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL
Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se
postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI. 12.3, a, b). Isto
tako, primenjuju se valjci oblika c1iska, koji sacinjavaju deo okretne glave,
samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta, jer su sa sfernim oslon-
cima, tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI. 12.3, c, I).
Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3,
ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci.
Na SI. 12.4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni
deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera, dui kojih se kreee ma-
terijal, a koje se aktiviraju automatski iii rueno, ukljueivanjem skretnica na razvod-
nom transporteru. Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca.
Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi pri-
menu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta, koji je u sklopu
transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12.5, a. Na dnu svakog
prievrseeno je nekoliko metalnih plociea, ciji broj odgovara broju ogranaka, ko]! se
odvajaju od trase glavnog transportera. Na jednoj od ploCica ugraclena je, pomoeu
elektromagnetne glavc, kodirana adresa transportera. Ispred svake bocne gJave, a 1S-
pod valjaka transportera, ugraden je uredaj za oCitavanje. Ako se kodirana kombi-
nadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje, tada se
salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na
bocni transporter; u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije, kontejner
nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do
odgovarajuceg ogranka.
SI.12.2
Tras(I frafJsporlera .\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska;
a - jJtul'olinijska; b s(fl'ije!l(J
Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera, da bi se
izbegli sudari materijala, ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji. Me-
hanicki uredaji U obliku stuba, sa dva pokretno okretna kraka, u obliku dvokrake
poluge, prikazan je na SI. 12.5, b, kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta.
Prolaskom tereta duz jednog transportera, za odredeno vreme sprecava se njegovo
kretanje trasom drugoga lransportera. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja
tcreta (S1. 12.5, c), na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su
sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. Prilikom pro-
laska tereta duz jednog od naznacenih lransportera, na drugomse preko prekidaca
izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog
tereta.
Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od
besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka, kao i
precnik krajeva njegove osovine; duzina valjka; racunsko opterecenje valjka i masa
Valjkasti transporteri
c)
SI.123
Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a - fran.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama;
b - skrefnica; c - uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu
371
valjka. Prema tome, normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka,
koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0,2 ... 0,5 Inm, a u zavisnosti od
precnika, granicno odstupanje ne treba da prelazi 0,4 ... 1,2 mm, lito zavisi od
precnika valjka. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva:
160, 200, 250, 320, 400, 500, 650, 800, 1000, 1200 mm, a korak valjka iz standardnog
reda: 50, 60, 80, 100, 125, 160, 200, 250, 315, 400, 500, 630. .
Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv
_ duzine tcreta, prema koraku valjka; ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli,
jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. Pri
2lv < It < 31" usvaja se Fv = O,SG; pri 31v < II < 41", Fv = 0,33G; za 411' < II < 511" F" =
0,25G.
372
Transportni uredaji
Sf. 12.4
Nepogonjeni ,'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije.
J e/ekfrh:na kolica; 2,4,5 ,. 7 - prfjemne sekcUe; 3 - upra"Uaa.,..; l'kJ'(Jni; 6 - razl'odni traJ/sporter
St. 12.5
Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje:
a - tere/a l/a skretni transporler; b ,. c - urectaji :a b/o/':iranje,' I - kontejner; 2 _ daw/('! 7;(]
oCital'Gnje; 3 - skrefn; transporter; 4 - prf!l'odna po/uga :0 premeltallje; 5 - urectaj :w o6/al'(l!1je;
6 - stub sa dl'Okrakom polugom; 7 - elektricna sklopka. prekida(; 8 - u.\tm!jac
12.2.2
Proracun ncpogonjcnih transportera
Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razma-
trano u glavi 2.2, "NaCin premeStanja na tockovima", pri tome dolazi do trenja kotr-
Ijanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka. U
opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz
izraza (2.23).
Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz
horizontalnog, nepogonjenog transportera, kao i potreban ugao nagiba 13 gravi-
tacionog transportera, za kretanje materijala brzinom V (m/s).
Kao sto je poznato, okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. Nakon
prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejs-
tvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotr-
Ijanjem moze da se u potpunosti zaustavi.
Dijagram obimne brzine valjka, a shodno tome i njegova ugaona brzina, pri-
kazani su za ovaj slucaj na S1. 12.6, a. U pocetnom trenutku vremcna (1, dok
obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v, koja
moze da se smatra da je konstantna, teret se istovremcno prcko valjka kliza i ko-
trlja. BIzina valjka, na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja
tereta, povecava se lincarno, po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. 12.6, a). Zatim se
valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB). Nakon
oslobadanja od tereta, valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju
mirovanja (prava CD), do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka. Posle
toga, opisani ciklus se ponavlja iznova. Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan
cas, vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z.
Aka je G' - sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo - koeficijent
trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta, tad a je sila izmedll valjaka i tereta u pe-
riodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo, a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)'
(na SL 12.6, a - povrsina OEAF); shodno tome jc rad potreban za transportovanje
tereta G' Povt/. Put svake tacke po obimu valjka, za jedal1 vremenski period, jednak
je vt'112 (povrsina OAF); odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina
OEA). Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrza-
njem pretvara urad trenia, a druga polovina - u kineticku energiju valjka." Inace je
rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A, gde potreban rad za obr-
tanje dcla valjka silom tezine F" iznosi:
374
SI.12.6
DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog
l'oljkastog transportera
tereta preko valjka.
Transportni ureoaji
KoF
v
v
2
A=2g'
pri tome je Ko < 1 - koeficijent koji u-
zima u obzir da ukupna masa obrtnih
clelova valjka nije rasporedena po
obimu valjka; praklicno se moze sma-
trati cla je Ko = 0,8 ... 0,9; g - ubrzanje
2
slobodnog pacla, m/s .
Tako se ukupna sib otpora kre-
tanja tereta, (dine G, preko valjkastog
transportera, sasloji iz sledeCih kompo-
nenata:
1. Otpora kotrljanja tereta preko
valjka
(12.1)
gcle je f - koeficijent (renja kotrljanja
2. Otpora usled (renja u rukavcima valjka, ako se teret oslanja na z' valjaka
(12.2)
gde je f.L - koeficijent trenja u rukavcima valjka; d - precnik rukavca valjka.
3. Otpora usled klizanja tereta po valjku, kao i usled predaje kineticke energije
valjku. OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A, a za svih z valjaka jcdnog trans-
portera je 2Az; prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m)
(put premestanja tereta)
(12.3)
Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz
horizontalnog, nepogonjenog valjkastog transportera iznosi:
G2f
W = W
1
+ W
2
+ W3 = --+ - - = - ~
D
(12.4)
Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu
ugla nagiba gravitacionog transportera ~ duz koga se teret krece konstantnom brzi-
nom v:
(12.5)
Ako je, !ilo je prikazano u obliku dijagrama, SI. 12.6, b, interval vremena
izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se
valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja, nego u prethod-
nom slucaju, posto su kako sila otpora, tako i potreban ugao nagiba transportera
manji. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH,
lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum:
(12S)
Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru, ugao njegovog
nagiba moze da bude utoliko manji, sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka,
odnosno veca tezina tereta, tj. sto je manji oclnos FvlG. Zbog toga se kod trans-
portera sa valjcima, koji su jednakih karakterislika, smanjenjem sile ldine tereta
povecava ugao nagiba transportera. Nije od malog znacaja i stanje lezaja, kao i
velicina precnika valjka D. Prema prasecnom nagibu transportera %, a na osnovu
podataka iz prakse. moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta, kg iz
tablice 12.1. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0,5 - 1,0%.
Nagib valjkastog transportera Tablica 12.1
reta rtera
Transportov' kg 'Yo
Celicni lim:
'.
1,0 ... 1,5
ispravijeni
30
neispravljeni 30 2,0 ... 3,0
rcckani 30 2,0
r--'---
Obradeni, glatki odlivci 30 0,5 ... 1,5
Siravo gvozde 30 3,5 ... ~ __ ._,
Oblikovane kalupnice 10 ... 50 1,5 ... 2,5. I
--------
Drvcne grediec 100 .. .400 0,5 ... 1,5
'Daske:
30 3,0 .. .4,0
,rezane
1
l struganc 15 4,0
Nastavak tablice 12.1
Masa tereta Nagib transportera 1
Transportovani materijali kg %
I
10 ... 30
I
2,0 ... 3,0
if
"\
Limeni kontejneri - metalni
30 ... 150 2,0 ... 2,5
I
I
150 ... 500 1,5 ... 2,0
I Sanduci od slruganih dasaka
500 ... 1000 1,0 ... 1,5
10 ... 25 2,0 ... 2,5
!
,
Sa drvenim dnom
25 ... 125 1,5 ... 2,0
,
500 ... 1200 0,5 ... 1,5
I
1,5 ... 3 6 ... 7
Kartonske kutije
3 ... 8 5 ... 6
i
8 ... 25 4 ... 5
II
12.3
Pogonjeni valjkasti trasnsporteri
12.3.1
Vrste i opste napomene
Kod pogonjenih valjkastih transportera, obrtno kretanje prenosi se sa motora
na sve radne vaIjke. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama, za
prenosenje metala do masina za vaIjanje metala, do makaza, testera, uredaja za is-
pravijanje i uredaja za hiadenje, a takode i do skladista gotovih proizvoda. Sira pri-
mena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova, pri
rezanju i secenju profilisanih metala; u pilanama; drvnopreradivackim preduzecima;
pri transportu dvrne grade, dasaka i brvana, od jedne do druge masine za obradu
drveta i s1.
Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i trans-
portne. Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za
dopremanje i otpremanje metaIa, a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogo-
nima.
Prema nacinu prenosenja pogonske sile, razlikuju se valjkasti transporteri sa
grupnim i individualnim pogonom. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu
valjke preko uzduznog vratila, pogonskim luncima, klinastim kaisevima iii trakom
(SI. 12.7). Na sl. 12.7, a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konus-
nih zupcastih prenosnika, koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka.
Valjkasti transporteri
c)
t d}
SI.12.7
Shema pogona ,'aljka.l'fog fron.l'porfera:
377
a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h - /ancan; prenosniri pogone S1'oki par valjaka;
c - pogonjellje "oljko IUllcelll; d - pogonjenje rrakolll
Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja. Transporteri ovoga tipa osposobljeni su
za tde uslove rada; cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni; promena smera
obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma.
Na S1. 12.7, b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca,
tako sto svaki lanac povezuje dva valjka, pa se zbog toga, na kraju vratila
postavljaju po dva lancanika.
378
Transportni uredaji
Na SI. 12.7, c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog
pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera).
Da ne bi spao sa lancanika, lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom.
Suprotna grana lane;) kreee se kliz;)njem po uzduznom oluku. Posebne sheme
lancanih prenosnika, koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje
brzine kretanja tereta, pokazane su na SI. 12.8.
Na SI. 12.7, d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu
trake. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim
valjeima. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. Transporter
ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno pri-
meni pri laksim uslovima rada, kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. U
nekim slucajevima, u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim trans-
porterom, neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. U tu svrhu mogu se
primeniti valjci konusnog oblika, prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava
veea translatoma brzina, nego sa druge strane. Medutim, kod ovih valjaka potrebne
su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini. Zaokretanje transpor-
tovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose, oko jedne tacke
transportera moguee je ostvariti, ako se umesto jednogog valjka, na zajednickoj
osovini ugrade dva valjka, koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika
u suprotnom smeru.
Dve vrste valjaka za tde uslove rada, kod metalurgijskih trasnportera pri-
kazane Sll na SI. 12.9. Na SI. 12.10 prikazan je opsti oblik takvog transportera,
otkrivenog tipa (bez poklopca). Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jed-
nostavnije Sll konstrukcije, a u uslovirna visokoserijske proizvodnje, pogonjeni elek-
tromotorima, ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva, u
odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om.
12.3.2
Proracun pogonjenih transpol'tera
Transportni konvejer. Kod valjkastog transportera ovoga tipa, svi valjci nepre-
kidno se obreu motorom, nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih
valjaka transporter a prelaze transportovani materijali. Nakon proracuna kapaciteta
transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje trans-
portovanog materijala na transporter), kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao
sto su: duzina konvejera L (m); duzina horizontalne projekcije Lh (m); visine dizanja
tereta H (m); broj valjaka transportera z; sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv
(N); brzine kretanja tereta v (m/s), moguce je odrediti potrebnu snagumotora P
(kW) iz izraza:
(12.6)
pri tome je w' - koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera
[pogledati jednaCinu (2.23)]; w'J - koeficijent otpora obrtanja valjka, dobija se iz
jednaCine (2.23) pri f = 0, w; = ~ ; 11 - stepen korisnosti pogonoskog mehanizma.
Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L; pa je shodno tome, potrebna
snaga (kW)
(12.7)
Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati
jednaCinu (2.15)1. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao
(12.7')
Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z, poveeava se snag a mot ora. Koe-
ficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0,80 ... 0,85.
Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta, pri njihovom
ravnomernom pristizanju na transporter, odreauje se iz izraza
3600
t=--.
Z
Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je
T = ~
v
dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru
T ZL
Z =-=--
o t 3600.v
Tada je polrebna snag a elektromotora (kW)
(ZoGw' +zFvw;)v
P
1000
11
(12.8)
(12.9)
(12.10)
(12.11)
Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku
jednog casa, moze da nastupi slucaj da je 20 < 1, tj. da u toku nekog perioda nema
tereta na transporteru. U tom slucaju u jednacini (12.11) treba usvojiti da je Zo = 1.
NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku, ako teret lezi
oslonjen na "i" valjaka, odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koefi-
cijentom neravnomernosi Kl > 1, tad a je
380
M
'= (KIGW' F .. ) D
i + "WI 2'
Transportni uredaji
(12.12)
Ako se terel zaddava ustavljacem, a valjci nastavc da se obreu, tada je mo-
ment uvijanja (Nm)
M
=[KJGJ.l1 (KIG F) .]D
1 . + . + v WI 2'
I I
gde je fll - koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka.
Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz
jednaCine (12.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava, a da se
sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za
G(fll-}
1000
11
~ l l V
1000
11
(12.13)
Radni transporter. Kod radnih transporter a u valjaonicama, sa cestim i brzim
promenama smera kretanja, neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne
sile u periodll ubrzanog kretanja. Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu
poveeava po pravolinijskom zakonu i, shodno tome, da su ugaono i translalomo
llbrzanje na obimu valjaka konstantni. Pri tome su, u zavisnosti od ubrzanja,
odgovarajuce snage, karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora, mogllea dva
slucaia.
51.12.8
Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu:
a - kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak; b - sekcije so skupom mljaka; c - sekcija sa prile'!l1im rockieima,
do hi se kad )'aUa/...-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja; do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn
od cca /80
gde su:
bJ
51.12.9
VaUak mercllurgzjskog rransporfera ,\'{J [Jogonom:
a ~ grupnim; b - inrlh'idua/nim
1. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca
od sile inercije tereta, tj:
m g 1"02 mao iii ao S g flo, 02.14)
flo - koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine
valjka;
aD - translatorno ubrzanje tereta.
U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja, tj. krece se transla-
tornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka.
2. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta, usled cega se u periodu
ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. Ubrzanje tereta je
a =g III (12.15)
gde je:
III - koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka.
SI.12.10
U torn slucaju se teret u periodu ubr-
zanja krece zasebno u odnosu na valjke, jer
masa tereta nema ulicaja na dejstvo di-
namicke sile na transporter ali izmedu tereta
i valjaka deluje sila trenja koja je kon-
stantna po veliCini i koja iznosi Gil.
Ugaono ubrzanje valjaka saglasno
prvom i drugom slucaju je:
1) (12.16)
V(jljkasti transporter sa zasebnim pog0l10111
l'O/jakO
2) (12.16')
Kod zasebnih pogona, ako su motori ugradeni na osovine valjaka, moze se
odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12.12)].
1)
(
K'G D
2
J
M=Mst+Mdin=M'+ Jv+J
m
+-.--- co;
19 4
(12.17)
2)
, K'GIlJ D ( )
M = Mst + Mdill =M +--i-2'+ Jv+Jm c, (12.1T)
gde su: Jv i 1m - momenti inercije valjka, odnosno rotora elektromotora; K' - koefici-
jent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak; ako je korak
valjaka veCi od duzine tereta, tada je K'=l, ako je manji, tad a je K' < 1.
Kod grupnog pogona transportera, svih z valjaka islovremeno se dovodi u
obrtno kretanje. Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi:
1) M = (Cw'+zF Wj' )D =(G 2f +f.ld +zF, IUl)D =GF +(G+zF )f.ld . (12.18)
Sf v 2 D 'D 2 J v 2'
(12.18')
gde je f - koeficijent trenja kotrljanja.
Dinamicki moment na vratilu valjka je:
(12.19)
(12.19)
Ako je ip - prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka, a 11 - stepen
iskoriscenja prenosnog mehanizma, to je ukupni moment na vratilu elektromotora u
periodu ubrzanja
(12.20)
gde su: tm - ugaono ubrzanje vratila elektromotora; koje je za ip puta vece od ubr-
zanje vratila valjka; c - koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih
mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1,1 ... 1,2).
Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubr-
zanja, kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu.
Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preop-
terecenja motora. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1,8 .,. 2,0 puta
veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju.
LITERATURA: [15], [21],[45]
Hidraulicni transport 385
13.
HIDRAULICNI TRANSPORT
13.1
Opsta razmatranja
PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev,
oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova,
prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova, a takoae i prilikom transportovanja si-
rovina, npr. cementa, kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i
ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca.
U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim
padom iii pod pritiskom (S1. 13.1).
Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport, hidraulicne transportne
instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. 13.1, a) i
na dodavace (SI. 13.1, b).
Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom kon-
struktivnom shemom, a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pri-
tiska, ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala, sto je uslovljeno
dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola.
Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J.cem omogucuje transportovanje Tela-
tivno krupnih komada; meautim, slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za
uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu
primenu. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih trans-
portnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama.
Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE, kod hidraulicnog transporta
naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa).
Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim
cevnim transport om, a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u
odnosu na strujnice, to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ces-
lica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima, 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih
cestica, odnosno od njihovih suspenzija; tako 5e npr. nerastvoreni krupni komadi
prenose kotrlj anj em, na dnu, duz zida cevi - dakle neravnomerno. Proces prenosa
tvrdih cestica materijala strujanjem fluida, u opstem slucaju, moze se predstaviti kao
neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. Pre odvajanja svake pojedinacne
cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. otrzanje od dna, a srednja brzina stru-
jnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja.
Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju ne-
jednako, u skokovima kretanje, a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od
srednje brzine strujnog toka Huida, granulometrijskog sastava, gustine i oblika ces-
tica transportovanog materijala, kao i od poprecnog preseka cevi.
U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu, obrazuju se
razliCite dvokomponentne sredine, koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne
(cestice krupnoce 0,05 ... 0,15 mm), grubo disperzne (0,15 ... 1,5 mm) i na suspenzije
i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1,5 ... 2,0 mm).
Hidrosmese Cine vise disperznih sistema, koji se sasloje iz cestica razliCitih di-
menzija.
Sl. 13.1
Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~ r e d a j a
a sa pwnpom; b - sa komorl/jm r../or../al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J - pumpa," 2 - prijemni urutaj; 3
- prOl'odJlik pulpe; 4 "para! za sutell)e; 5 - hWlker; 6 - talozllik; 7 - pumpa; 8 - Ce1'ol'od pre6celle vode;
9 - centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu; 10 - dodol'ut..
Y
z() dm'oc/ maferijala - pulpe u trullsportni cel'ovod
Hidraulicni transport
387
Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta:
L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav
poprecni presek trasnsportne cevi, a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i
drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida. Medutim, ovaj
[dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala.
2. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala
kroz poprecni presek cevi. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka
kriticnoj brzini Vkr.
Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja
energije pri transportu cevima. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ces-
lica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 ...... 20 % veca), kako
bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda.
3. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem
nepokretnog sloja na dnu cevovoda. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja
prenosenje abrazivnih materijala, zbog manjeg habanja cevovoda. Pri tome se cevo-
vod periodicno ispira cistom vodom.
U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 ...
20 % vece od kriticnih.
13.2
Oprema hidraulicnih transportnih uredaja
Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepum-
pavanje hiJrosl11ese u cevovod, to je u sustini specijalna centrifugalna, jednostepena
pumpa uvecane otpornosti prema habanju, kod koje su svi prohodni kanali dovljnih
dimenzija, koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala, S1. 13.2. Hidros-
mesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2,
koji je vezan za prednji poklopac 3, tela pumpe 4. Hidrosmesa prolazi kroz
medulopaticni prostor kola 5, dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u
cevovod pulpe (hidrosmese) 6.
Pri proracunu cevovoda, pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama, re-
spektovanjem ukupne meduzavisnosti napora, pritiska, snage, koeficijenta korisnog
dejstva i dozvoljene usisne visine, a u zavisnosti od protoka (napajanja), pri kon-
stantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola.
U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom, menja se i napajanje pum-
porn.
Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog
oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi), a spajaju se prirubnicama u obliku
zavarene iii vijcano - razdvojive veze. Kompenzacija temperaturnih dilatacija
ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora.
Sl. 13.2
Pumpa :a hidraulicni frm7jport
U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva
sloja, pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg, zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od
spoljasnjeg sloja, zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevo-
vod. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi, tako sto se
ravnomerno nanosi rastopina bazalta. Primenjuju se specijalni postupci za ccntri-
fugalno nalivanje cevi bazaltom, koriScenjem odgovarajucih masina, a to znaci da sc
time znatno podize kvalitet ovih cevi, pa time i njihova primena. Takode postoje. i
neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke
frekvencije.
Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. Rasirena je primena kolena sa
izmenljivim celicnim uloscima. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 ...
... 700 rnm, a debljina uloska je u granicama 30 ... 85 mm. Efikasna je i primena ar-
miranih kolena, brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi.
Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 ... 5 puta duzi od veka celicnih kolena
(51. 13.3).
Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje
hidraulicnog udara pumpe, a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kre-
tanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. Pri vecoj transportnoj daljini hidros-
mese (voda pulpe), neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom
vazdusnog stub a - kape.
b)
oj
Sl. 13.3
Armirana kolena prm'odnika pu/pe:
a - nbfagana celi(nim segrnent"na; h oblagona sekcl.fan7a od haza/ta
Cevovodi sepregraduju zasunima.
Kontrola rada, odnosno ispravnosti hidraulicnog transportnog uredaja
ostvaruje se manometrom, odnosno vakuummetrom.
13.3
Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih trans-
portnih uredaja
Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je
izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu, odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor
opreme.
Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc, daljina trans-
portnog cevovoda, visina podizanja hidrosmesc, kao i fizicko - mehanicka svojstva
transportovanog materijaJa (krupnoca, gnstina, poroznost i drugo).
Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u
obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida
jedanaka sili tezine cestice,
(13.1)
gde je C] = 0,55 - koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a); d -
precnik cestica tvrdog materijala, m; PM - relativna (u odnosu na vodu) gustina
tvrdih cestica materijala,
'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda, stvarna brzina tecnosti treba da je veea
od vs, a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju, vertikalna
komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'.
Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora
kriticne brzine Vkr, a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potreb-
na energija za obavljanje hidraulicnog transporLa.
Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih
podalaka (tablica 13.1)
Vrednosti kriticnih brzina Vkr
Ilekih karakteristicllih materijala,
u zavisllosti od precllika cevovoda
Precuik cevovoda, mm
200 300 400
Kriricna brzina trallsportovallja Vkr, m/s u zavisnosti od materijala
frakcija gline
1:6[--1,8
2,2
sitllozrnasti pesak 2,1 2,4 2,7
krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka
I do 10%
2,6 2,8 3,2
krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka
do 45%
2,8 3,0 3,4
sljunak, tucallik
I
3,4
I
3,8
I
4,2
Tablica 13.1
500
1
600
-
2,5 2,7
I
3,0 3,2
i 3,4 3,6
II
4,0 4,3
II
J
4,6 5,0
JI I I
Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport, to se precnik
cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza
D ~
3600v1t '
(13,2)
gde je v - brzina hidrosmese i iznosi (1,1 '" 1,2) Vkr, m/s. Potom se dobijena vrednost
pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost.
Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je is-
punjen uslov v > Vkr.
Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii
se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa, Pa:
Hidraulicni transport
391
Hg = hus + hg + hi + hgm + has,
(13.3)
gde su: hus - gubici na usisnom delu, Pa; hI! - gubici usled razlike geodezijske kot:
ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. Pa; hi - gubitak usled otpora trenp duz
linije cevovoda, Pa; h
gm
- gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu, Pa; hos - preo-
stali nap or, Pa.
Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 ... 30 Pa.
Gubici pri podizanju, usponu pulpe, hg = ZPh (Pa), gde je Z - razlika kota, m;
Ph - gustina hidrosmese, t/m
3
gde su: io - veliCina specificnih gubitaka u m, na 1 m
1
cevovoda; L - duiina cevo-
voda; Ie - koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode, zavisi od pIecnika cevovoda.
Vrednosti koeficijenata otpora za vodu, u zavisnosti od precnika cevovoda,
navedene su u tablici 13.2.
Lokalni gubici su
v
2
hgm == S 2g Ph'
gde je S - zbir koeficijenata lokalnih otpora
Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn,
za razlicite precllike cevovoda
~
D
150 200 I 250 300 I 350
mm
1
! 0,180 I 0,0175
I
Ie 0,0185 0,0165 I 0,0160
Tablica 13.2
400 I 450 500 600
I
!
0,0155 I 0,0155 0,0150 0,0145 J
-
Za pribliZne proracune je hgm = 0,1 hi, Preostali napor na kraju transportovanja
pulpe iznosi hos = 30 ... 50 Pa, (N/m
2
).
13.4
Hidraulicni
(taloga)
transport koncentrisanih hidrosmesa
U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 ... 12
hiljada tona sirovina, Koriscenje mekih stena iii plastienih, neelasticnih materijala
(krede, gline, kao i posebnih oblika laporaca), kao i njihov transport sa povrsinskih
kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom, posebno s je-
seni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama, posto se
transportovani materijal u toku prevoza omeksava i lepi za zidove
vagona, odnosno karoserije kamiona (kipera).Zbog toga se transport ovakvih si-
rovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim
uredajima.
U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije
i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike ce-
menta. Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema
tehnoloskog procesa, cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja.
Dostava gline iIi krede od rudnickog okna, pri jamskom otkopu, do mlinova
obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zi-
dove.
Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 ... 60%) gubici napora
po 1 m
1
duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0,,02 ... 0,03 m, sto dopusta primenu
odgovarajuce pumpe relativno niskog napora.
Na primer, u jednoj fabrici cementa, pri d\.!zini prenosa natalozene sirovine od
cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta, ukupan
transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog
stuba 85 mm. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode
iznosio je 426 mm; pritisak pumpe za vodu 0,4 ... 0,5 MPa; pritisak pulpe u
cevima 1 ... 1,5 MPa, koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog
prema teenom je, kao !ito je poznato, konzistenCija hidromesavine - pulpe).
Odnos smese kreda - glina iznosio je 6 :! 1; glina - skriljci, 3 : 1. Ako bi se
prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % u talogu, takav hidrotransport
ostvario bi se vcoma tesko, te je zbog toga, pre projektovanja hidraulicnih trans-
portnih ureaaja, neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala,
kao i elemenata hidraulicnog transporta.
U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama ce-
menta sve rasirenija, sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu si-
rovina.
Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak
iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u dro-
bilici sa cekiCima, odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema
pdgovarajuca, pripremljena u dnevnom kopu, glina u obliku taloga. Krecnjak se za-
jedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 ... 3 mm; po-
tom se komadiCi u obliku muljevitog taloga, vlaznosti 36 ... 38 % transportuju
cevovodom do fabrike, u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa
kuglama, pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa.
Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene
grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje. Prepum-
pavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama.
Pokretanje sistema taloga velike koncentracije, cvrsre sirovine (1.7 ...
... 1,8 gr/cm
3
), kao sto je praksa pokazala, slozeniji je problem nego sto je prenosenje
taloga meke sirovine. Zbog toga. naroCito pri pustanju u pogon, velie ina pritiska se
brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 ... 40 s) inadmasuje za 2 ... 2,5 puta radni
pritisak, jer dostize 2 ... 3 MPa. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim
cevovodom, iznosi 1200 '" 1400 m
3
/h, a brzina kretanja taloga kroz jednu cev
precnika 400 mm dostize 2,6 ... 3,1 m/s. Specificna potrosnja energije za prepum-
pavanje 1 m
3
taloga iznosi 1,9 ... 2,2 kWh. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi
0,4 ... 0,45 MPa. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak
pritiska do 0,3 ... 0,35 MPa, sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za pre-
pumpavanje.
Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za do-
premanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa, do fabrike cementa. Potrebna
kolieina isusenog taloga, do suvog stanja, tj. apsolutno suvc gline iznosi 2,4 tlm
3
, pri-
rodne vlaznosti 25 %. Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307
dana, pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc). Duzina transportovanja
materijala iznosi 2 km. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je
prema kraju cevovoda - fabrike). Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1,2 m/s.
1. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga, pri vlaznosti od 60 %, 0,4 : 2,4 =
0,166 m
3
.
2. Zapreminska gustina taloga iznosi
= 0,4+0,6 =13
Pv 0,166+0,6 'tlh
3. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi
180000 = 84 t/h ili vlaznoga = 210 t/h iIi 160 m
3
/h (Q = 160 m
3
/h) .
3077 1-0,6
4. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13.2)
/4Q

4160 =02 m
36001t 1,2 '
Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm.
LITERATURA: [15]
Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395
14 ..
VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI
UREf)AJI
14.1
Opste napomene
Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih
malerija!a, za premestanje prasinastih, praskastih i sitnozrnastih, slabo disperznih
materija!a.
Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece:
- visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za
punjenje i prainjenje transportovanog materijala, takode je potreban i mali
broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera;
- hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta, ilto doprinosi sma-
lljenju zagadenja sredine; smanjenje gubitaka transportovanog materijala i
poboljsanje sanitarno - higijenskih uslova rada;
- mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom, tako nag-
nutom i vertikalnom pravcu;
- mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima, posto se
materijal premesta cevovodom malog precnika, koji moze biti ukopan iii
izdignut na stubovima i s1.;
- mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa
obavljanjem transporta, npr. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon
mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno;
396 Transpiortni uredaji
- visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do
bunkera;
- mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za
utovar, a takoae i za istovar;
- siroki dijapazon kapaciteta, kao i transportnih duzina (kapacitet pneumat-
skih transport nih ureaaja dostize 300 tlh, a transportna daljina do 1,5 km);
- relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija.
Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem:
- visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala, koja
nadmasuje 8 ... 14 put a potrosnju energije pri mehanickom, kla5icnom trans-
portu istih materijala;
- brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim
materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca; veliko
opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca, kolena i cevovoda
prilikom transporta materijala i drugo);
- neophodno je preCiscavanje vazduha, njegovo ispustanje u atmosferu, uz
obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine; neophodno jc filtriranje i
preCiscavanje vazduha, odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u
ureaaj za pneumatski transport.
Meautim, i pored svega, eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta
veoma su bro]na, uprkos ukazanih nedostataka, tako da se oblast primene pneumat-
skog transporta sve vise siri.
Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport. Zbog toga, pre svake
primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko - mehanicka svojstva
materijala, a pre svega njegova nasipna svojstva, koja u znatnom stepenu zavise od
vlaznosti. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i
odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost, odnosno
narusava se proces transporta materijala.
Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao
rezultat transporta tvrdih cestica, koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomi-
lane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove
zasicenosti vazduhom (aeracija).
U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora
istovremeno, u manjoj iii vecoj meri, preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kom-
pleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta.
14.2
Osnovne sheme i klasiflkacija
U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki
ostvaruje. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda,
pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. 14.1, a) i kom-
presione (SI. 14.1, b). Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo pred-
stavlja usisni, a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni). Takve
instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1. 14.1, c).
Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1. 14.1, a) vaknum pumpa 6
ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema. Pod dejstvom atmosferskog pri-
tiska, vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu ko-
moru (separator) 3, pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje. Nastaje
talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu,
usled koje se cestice materijala dizu po inerciji, udaraju 0 zidove, pa usled gubitka
brzine - padaju.
J
aj
-- ad kompresora
r;:=:+:*u==fim-'
c)
=-- vazduh
-- smesa
-- materljal
Sl. 14.1
Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja:
a - usisnog; b - kompresionog (porisnog); c - usisno - pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a
398
Transpiortni uredaji
Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se
preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu, izbacuje u atmosferu. Materijal iz od-
vajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5, koji propusta materijal iz fil-
tera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter.
Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. 14.1, b), vazduh sabijen
kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage, dospeva u komoru dodavaca za
mesanje materijala 7, u koju se materijal prinudllo dovodi. Kroz komoru materijal
se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca
3, u kome se ostvaruje talozellje materijala. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i
potom se oelvodi u atmosferu. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi od-
vajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu.
Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa
materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3, dospeva potom u filter 4,
u kome se prcciScava, zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe, preko koje
se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala.
Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno - potisnog dcjstva, transpor-
tovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta, na kojima
se ostvaruje praznjenje. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i
elrugih tehnoloskih aparata, a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja.
Pnellmalski transportni llredaji kompresionog, potisnog elejstva, odlikuju se vi-
sokim pritiskom na poectku cevovoda, a pneumatski transportni uredaji usisnog,
vakuumnog dejstva, odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja, vakuuma na kraju
cevovoda.
Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u
tabliei 14.1.
Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma, masine za duvanje vazduha
(vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore, a kod instalacija visokog vakuuma,
rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe; dok se kod potisnih instalacija prime-
njuju ventilatori visokog pritiska, vazduilne duvaljke i kompresori, a koji se detaljno
razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe, kompresori i ventilatori".
Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije
pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala,
duzine transportovanja materijala, sheme instaiacije).
Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se
materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta, a prenosi ka jednom centralnom
mestu istovara, npI. kod uredaja za otprasivanje, pri istovaru prasinastih materijala
iz vagona i s1.
Tablica 14.1
Pneumatski transportni uredaji
Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta,
kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. Uredaji usisno - potisnog
dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih, odnosno istovarnih
mesta.
Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi
do 0,1 MPa, a praktieno oel 0,6 ... 0,7 MPa, to se ove instalacije primenjuju
uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina. Kod in-
stalacija sa vakumom, od mesta prijema materijala, do mesta istovara materijala, svi
aparati i cevovodi, duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom
stanju, a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja.
14.3
Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materi-
jala u zbijenom, gustom sloju
U novije vreme, osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifi-
kaciji PTU, tabliea 14.1, a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju, od-
(
_ 20 40 kg I sloju materijala) "
nosno pri niskoj koncentraciji /l - ... , sve vecu pnmenu
kg I sloju vazduha
dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom,
gust om sloju == 250 .. .300 . Takvlm pneumatsklm transportnnll
(
kg I sloju materijala]. . .
. kg I sloju vazduha
uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno
niskoj potrosnji energijc. Gubici energije sc snizavaju, jer se pri smanjenoj potrosnji
vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. U gustom sloju
materijal se prenosi kako po horizontali, tako i po vertikali: do pneumatskog trans-
portnog oluka, silosa, pneumatskog podizaca, cisterne za prevoz cementa,
tehnoloskog postrojenja, vozila za cement, iz kojih se cement pneumatskim postup-
kom prazni kao i do drugih uredaja.
Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla.
Na Sl. 14.2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za
prenosenje sitnog, disperznog materijla,u gustom sloju. U sud koji je ispunjen sitno
disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava, a materijal aerira
koji se prenosi. Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1,2 ... 1,4 m/s nastaje
aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. Disk
postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor
vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi, bez zahvata mao
terijala. Na taj nacin obezbeduje se konstantno, potpuno i ravnomerno praznjenje
posude.
Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sip-
kavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih, sitno disperznih ma-
terijala koji imaju tendenciju ka uvecanju, ne obezbeduje se staino i ravnomerno
praznjenje posude.
Sf. 14.2
Shema preno,(enja maferijala u gustom sloju:
1 ce\'ol'od; 2 slapinG sa prec;slacem; 3 - kOJ1usn(J slavinG; 4 - posuda; 5 - disk; 6 sigurnosri;
7 - jilter; 8 -,prUemnik; 9 slavin a za i:dul'GVGnje
-
Sl. 14.3
Posuda
1.1 fir IS
St. 14.4
Shema preno,i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng
u gusfom sloju
Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala, zbijenog u
gustom sloju (ccmcntnog praha, sode, sarze, stakla) vrsena su tako sto se vazduh za
prenosenje dovodio u sud 1, ne odozgo, vee preko prstenastog sektora 4,
postavljenog unutar suda (Sl. 14.3). Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom
tkanine, kao filterom, kako bi se sprecila zapusenja. Sabijeni vazduh u prstenasti
sektor dovodi se preko voda 2, kroz razvodnik 5 (tzv. pauk). Pauk 5, sastoji se iz
dva osnovna dela - statora i [otora. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je
povezan sa sektorima prstenova. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromo-
tora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem, navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa
otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora, kroz koji u datom trenutku prolazi
sabijeni vazduh pod pritiskom.
Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sek-
tore. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetrans-
port, odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog
eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude
ralzicite konstrukcije. Broj i precnik cevnih prikljucaka, kao i sektora, mogu da se
menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala. Pauk se sa elektromotorom
vezuje preko reduktora. Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 ... 30 min-I.
Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je
na S1. 14.4.
Kada je otvoren konusni ventil 1, zasuna 2, kao i sigurnosni ventil 3, sud 10 is-
punjava se materijaiom. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom
pokazivacu), punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. EIektromo-
torom 15, preko reduktora 14, dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ven-
til 12, te se sabijeni vazduh prenosi u sud. Nakon podizanja pritiska u sudu do
402 Transpiortni ureilaji
racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala), malo se otvara
izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom
5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren.
Nakon 17 ... 20 s posto se otvori slavin a 9, zatvara se izduvni ventil 4. Zavrsetak
prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11, a potom se Hakon
signala otvara izduvni ventil 4, a zatvara se sigurnosna slavina 9. Posle 25 ... 30 s
zatvara se izduvni ventil. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha,
zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15.
Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje
(eiklus se ponavlja).
ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da nat-
pritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno
iznosi 0,2 ... 0,35 MPa. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 ... 25
t/h.
14.4
Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja
Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim
uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh, prijemnik vazduha, ulje i odvajac
vode, cevovodi, uredaj za punjenje (dodavac), odvajaci, filteri, aparatura za daljin-
sko upravljanje.
Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje
naziva se vazdusnim vodom, cevovod za prenosenje materijala - transportnim, a
eevovod za odvod vazduha u atmosferu - aspiracionim vodom.
VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih, celicnih cevi sa prirubnicama. Kao
zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma, karton, klingerit, paronit i
slieno.
Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena, trok-
rakih eevi i drugih izvora, tzv. lokalnih otpora.
Transportni eevovodi izraduju se od celicnih, besavnih - vruce vucenih cevi sa
prirubnicama. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva:
Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena; ugao savi-
janja kolen3 ne treba da je veCi od 90; zaobljenja moraju da budu u skladu sa radi-
jusom krivine; precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti
precnika cevovoda (D > Sd); unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea
nanosenjem metalnog sloja, t9pljenjem, kako bi se povecala otpornost prema
habanju, povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom.
Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403
Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija
cevovoda, kako ne bi doslo do kondenzacije vlage; ispred potencijalno moguCih
mesta zagusenja cevovoda (kolena, promene smera strujanja, promene smera sa
horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala, kod cevnih
prikljueaka, zatvaraea, preklopnika i drugih lokalnih otpora); mora se predvideti
prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja.
Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevo-
voda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova.
Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a,
pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja, na ko!enu mora da bude
povecane debljine.
Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 ... 1,5
godine cev zaokrene za 180
0
oko svoje uzduzne ose.
Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog
transportnog uredaja, rade na zaustavnom principu, tj. propustaju smesu transpor-
tovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod
vazduha preko dodavaca.
U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni komorni do-
davaci.
Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. 14.5) izraduje se u obliku konzolnog
puznog transportera, ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosulji-
com). Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje
iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza; ako je korak zavojnice s '" 0,8 D, to je
korak poslednjeg zavojka s = (0,55 '" 0,60) D. Ueestanost obrtanja puznog trans-
portera iznosi eea 1000 min-
1
Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje, za-
IlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese.
U nizem delu komore za m e s a ~ e smese nalaze se dva reda otvora, brizgaljki
(11 ... 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh. Brizgaljke se tako
ugraduju, da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). Vazduh koji izlazi iz
brizgaljke vecom brzinom, usitanj;wa dodavani materijal preko puznog transportera,
meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu, a koja se
pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta
praznjenja.
Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje
nego kod izlaska, odnosno kod komore za mesanje smese, to se u izlaznom otvoru
materijal sabija, te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u
prihvatni bunker.
Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Izmedu njih je odredeni razmak, a
taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. Sto je vece
rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine, to je bolja i hermetienost.
1 23
"
($
Sl. 14.5
Zm'ojni dodawn::
1 ~ elektromotor; 2 - spojn;ca; 3 ~ ograda; 4 ~ kucq,fte leiaja; 5 - brf\'ljenje I'rafi/a; 6 ~ zasun; 7 puzni
konzolni tral/sporrer; 8 - ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala; 9 - oklop; 10 - komora za me,vanje
smese; JJ - I'elllil; 12 - hrizgaljka
Medutim, sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom,
povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata
dodavaca. Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilin-
dricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka. Produzenje eksploatacionog veka
ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem, od tvrdih materijala.
Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm
(obicno 1 ... 2 mm). Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno sma-
njenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 ... 12 mm.
Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin
mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker, kao i slucajni metalni pred-
meti, koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca. Zbog toga je neophodno ugra-
diti ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje, a ponekad i dopunski
magnetni separator (npr. pri proizvodnji sljako - portlandskog cementa),
Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno, u tablici 14.2 (sa
tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina
transportovanja materijala, pritisak u komori za mesanje). Zbog toga je kod kon-
kretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i
utrosene snage, za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje. Takva
graficka zavisnost za zavojni dodavac, sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm -
C.t P/cW L,
?tJ(1 7tJtJ
,tJ
10
""
10
so
~
L
/,
Ip
~ l 1....- P.J
rIg
- vi'
- \d
1(1
-'
~ F
II'"
SI1I1
~ 1 1 )
A
J()()
zoo
.# 1110
ll"
I "'" i'
Ib
Sl. 14.6
Karakleristike zal'ojnog dodal'oea
prdllika 0200 mm.
Q - krivo kapacileta: L kriva duiine:
p ~ kriva snage maWra
eksperimentalno je utvrdena u Rusija - u (BHll-
llIITMaIII - u), a pri procesu transportovanja ce-
menta kroz cevovod precnika 0 175 mm i pri-
kazana je na Sl. 14.6. Ako jepoznat jedan od
parametara dodavaca, npr. dllzina transpor-
tovanja, moguce jc odrediti i ostale parametre.
Primer: Odrediti za karakteristike prema
(Sl. 14.6) osnovne parametrc zavojnog do-
davaca precnika 0200 mm, pri transportovanju
eementa na rastojanju L" = 350 m,
Na dcsnoj strani grafika, nn ordinatnoj osi
nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m;
kretanjem od nje do krivih L = f(rik), Q = f(Pk);
Pk = rOn) i koordinatnih osa, nalaze se
tacke B, C, D, E, F, G i konstatuje se da je
za L" =350 m, pritisak u komori za mesanje Pk
= 0,33 MPa, snaga potrebna za pokretanje elek-
tromotora dodavaca P 72 kW; a kapacitet
pumpe iZllosi Q =45 t/h.
Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se
mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe).
TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih
transportera proizvedenih u Rusiji
Tablica 14.2
Oznaka dodavaca
Karakteristike
TA14 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 HIIB-63-4
(C-991) (K-2640) (K2645) (K2650) (K2655)
Kapacitet za cement, tlh 36
I
63 36 110 63 ,
',,' ,
Redukovana duzina transportnog
I
cevovoda, m
200 200 400 200 400
UkljucujuCi po vertikali, m 30 30 30 30 30
Pritisak sabijenog vazduha, koji
0,4 0,4 0,4 0,4 0,4
, I je dove den do pumpe, MPa
Radni pritisak u komori za
0,2 0,2 0,3 0,2 0,3
mesanje, MPa
I
Potrosnja sabijenog vazduha pri
18
I
22 25 38 41
normalnim uslovima, m3/min
I
Unutrasnji precnik transportnog
140 175 175 250 250
cevovoda, mm
I
Nastavak tablice 14.2
~ = . ~ .
~
Oznaka dodavaea
Karakteristike
'fA14 HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 HllB63-4
I (C-991) (K-2640) (K2645) (K-2650) (K-2655)
I
Elektromotor: tip A02RI-6 A02916 A02-92(j A3-3J5-6 I A3-315M-6 [
I
I Snaga, kW
30 55 75 110 132
Ucestanost obrtanja, min-
1
1000 I 1000 1000 1000 1000 I
Gabaritne mere, mm: duzina 2420 4135 4187 4405 4455
- --"--
sirina 640 660 660 700 700
visina 870 1010 1010 1065 1065
~
masa,kg 930
I
2150 2252 2940 3030
LcnjingraJ-
ski zavo<.l
Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa
gradcy.
I masina
Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz
cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom, dancem.
Magistralni vod vazduha
SI.14.7
Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon; kapaciteta Q = 40 m
3
lh:
1 - kompenzalOr; 2 - venti! Zil pllflje/Ije materija/om,' 3 w oslani podiza{,' 4 - hrizga/jka; 5 ureilaj za
aeracijL<; 6 - odvodna cev; 7 - rezervoar; 8 . hidraillil'ni predajnik: 9 - razdelnik va=duha; 10 - podeona
kutija, odvojnica; J 1 :filter za vazduh; 12 pneuma/ski cilindar
Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne, a
prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod - na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim
ubacivalljcrn, u jedan iIi dva odvojena cevovoda.
Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. 14.7) komora se puni kroz
konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu.
Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore, pod dejs-
tvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo. Nakon praznjenja druge
komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha, otvara se konusni
ventil i komora se puni cementom. Za to vreme prva komora se prazni. Vreme pun-
jenja je, kao po pravilu, uvek krace od vremena praznjenja.
Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca
koji su povezani razdelnicima vazduha (9).
Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu, hidrodavac ispunjene komore se ak-
tivira , prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja. Zatvara se
ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha, a za to
vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru do-
davaca, preko uredaja za aeraciju i brizgaljki. Aerirani cement potiskuje se u cevo-
vod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala.
Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. Razdelnik vazduha posred-
stvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". Sabijeni vazcluh cloprema se
sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha. Istovre-
menD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru.
Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja, transportne claljine: tako npr., do-
clavae TA - 28 je kapacitcta Q - 100 t/h, pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m; Q
] 25 t/h, pri Lh ::: 500 m. odnosno Q = 220 l/h, pri Lb '" 250 m.
Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog
kretanja, pa lako i brzog habanja elemenata, a postoji mogucllost transportovanja
materijala na veca rastojanja (clo 1,5 10:11).
Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih
mew, a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod.
Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14.3.
Separatori SU metalni, celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su us-
lavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. .
Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u ob-
last nizeg pritiska i suprotno.
Na S1. 14.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa. Dobos se
sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu. Materijal iz bunkera ispu-
njava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk.
Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. Po-
gon clobosa je elektricni.
Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pri-
tiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice.
Tehnicke karakteristike komornih
dodavaca (RlIsija -
Sf. 14.8
Sektorski zatvar{[(Y
Tablica 14.3
Karakteristike
Oznaka dodavaca
K2305
I
TA23 K1945 TA29 TA-28
I
I
Tip dodavaea Sajednom
Sa dYe komore
komorom
---'I
Kapacitet (za cement); t/h 10 ... 12 40 40 60

I

Daljina transportovanja;
200 200 1000 1000/500 I
rednkovana daljina; m
1
UkljnenjuCi i po vertikali (naj-
,
35 50 50 35 25
viSe), m ,
Unntrasnji preenik transpo-
100 150 150 200 250
rtnog cevovoda, mm
,I
Potrosnja sabijenog vazdnha
pri normalnim nslovima: 4 .. .5 15 .. .17 15 ... 17 75 120175 !
m3/
min
I
. Radni pritisak sabijenog
I vazduha, MPa
0,4 ... 06 do 0,4 0,4 ... 0,6 0,6 0,6
Sistem upravljanja Auto-
matski iii Automatski
rneno
I
Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji
409
Nastavak tab lice 14.3
_.
Karal{teristike
Oznaka dodavaca
K2305 TA-23 K-1945 TA-29 TA-28
Gabaritne mere, mm:
1810 3900 4520 3770 6000
duzina
I
I
--j
sirina 1660 1012 2325 3350 3700
I
visina 2750 1600 3340 4190 5500
I Zapremina komore, m
3
1 1,4 6,3 18,65 -
--
[Masa, kg 1322 1565 3478 10900 17000
Posto je okolni vazduh zaprasen, na usisnom ccvovodu, na komprcsoru
ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine), a nalazi se isprcd dodavaea
(odvajac ulja i vI age ).
Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se
ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh. Najpre se (u smeru
strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja, u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje
vazduha od ulja i vlage, a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog
vazduha (pogledati kurs "Pumpc, kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi).
Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine.
U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri. Vazduh koji se udu-
vava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc, prc odvooenja oslobaaa
se od prasine. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni
filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. Takav filter prikazan je
na SI. 14.9. Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak
kroz koji prolazi vazduh. Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i
kukicama je okacen 0 melalni ram. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji
je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava
za hrapavu. unutrasnju povrsinll rukavnog filtera. Prilikom pneumatskog transporta
nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra,
tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole, pa se tako cisti filtcr.
VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze
preeiscavanju. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m
2
da bi se ostvarilo
preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha.
Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_
menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra. Postoje i
drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera, sto zavisi sa koje se strane instalacije
ugraauje kompresor. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom
(SI. 14.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom, unutar
kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri.
Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima, a gore su
rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova, koji se nalazc na ramu postolja.
Tako je rukavni filter gore zatvoren, a dolc otvorcn.
PreCisccn vazduh se vcntilatorom, prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se
taloze najkrupnije cestice prasine. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u
~
f ~
I!!l
J n
"
t i1
I
it'
" o
I'
"
Ii .
t,
.
" "
!
"
'.,
r
"
. '
I,
Ii' I
I: .,
I" I'
i
i ,
r:llt::1
,
:1' ": "
"
~
,.;;.;
d
~ l ~ ~ ; Y ~ ~
......
~ ... :,::.":.:. ..
~ r .1' oj
b} "':- ... - ... ;..
SI.14,9 SI.14,1O
Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje
strane
Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane
a) prvi ciklus rada; b) drugi ciklus rada
rukavni filter od takanine. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog fil-
tera, a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu, dospeva u gomju pregradu za odva-
janje i cevovodom, preko ventilatora, odvodi se u atmosferu.
Za vreme od 5 ... 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva
se sIojem prasine, te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh. Zbog toga je
II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz
istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. Kod opisanog filtera
ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski.
Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste
prasine, njenog obUka, stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine.
Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera.
Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m
2
) odreduje se iz izraza
s= Vv
q
gde su: Vv - zapremina filtriranog vazduha, m
3
/h; q - speeificno opterecenje, m
3
/h, po
1 m
2
povrsine fiitriranja.
Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 ...... 220
m
3
/h po 1 m
2
; brzina filtriranja iznosi Vf'" 0,03 ... 0,08 m/s.
Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 ... 490 Pa pri op-
terecenju od 180 m Ih po 1 m
2
filtrirane povrsine.
Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha, a koji saddi ugljenu iii
drugu organsku prasinu,neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog
mogucnosti eksplozije. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih
propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena
aparata koji su eksplozivno bezopasni, kao i sprecavanje vamicenja kod elektro-
urectaja, elektromotora i slieno, odnosno unosenje otvorenog plamena).
Usled tTenja cestica prasine, elementi filtera u procesu rada sticu elektro-
staticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. Zbog toga je potrebno
odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta,
uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera.
Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano
upravljanje pneumatskim transportom, preko razvodne, signalne i komandne table.
Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa. Na
tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja
dvogranog eevovoda, kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta.
Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge
obelezene signalnim sijalicama, a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca,
sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca.
U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna, odnosno druga sijalica.
Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli, shematski je
pokazan dvograni zatvarac. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima, a u
sredini svakoga od njih nalazi se malo, okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je
postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa; istovlcmeno daje se i zYUcni
signal. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materi-
jalom, Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme.
Dvograni preklopnik eevovoda (SI. 14.11) namenjen je za promenu smera stru-
janja. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2, koji se
premesta polugom 3, koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja. Pokreta-
njem poluge, zatvara se tanjirastim ventilom jedan, iii drugi otvor i usmerava se
struja prema bocnoj grani cevovda, odnosno na glavni cevovod.
Pri daljinskom upravljanju, poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom.
Sl. 14.11
Dvograni preklopnik
Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim
pokazivacima nivoa (SI. 14.12). Pokazivac nivoa na SI. 14.12 sastoji se iz kuciSta na
koje se ugraouje elektromotor, cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14. 12, a).
Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje
lopaticnom kolu. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo, ono se zaustavlja.
Zaustavljanjem lopaticnog kola, a to znaci i puznog tocka, puz se pomice u aksijal-
nom pravcu, te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt.
Pokazivac nivoa, konstrukcije sa plovkom (SL 14.12, b) predvioen je za
davanje signal a 0 ispunjenosti, odnosno ispraznjenosti silosa.
Kada je silos ispunjen cementom, huska pokazivaca nivoa se zaohece, zivin
kontakt se zatvara, a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni, pokazivac zau-
zima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi
signaL
0)
SI.14.12
Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine:
a sa obrtnim lopalic'{nim kolom; h - konsfrukciju sa plovkom,' C - sa gipkom sondom
Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI. 14.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea
sa gipkom sondom od iice. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom. Na mestu
ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica.
Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa
cevnim prikljuckom. Kontakti, postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se
zatvaraju.
Pri radu sa cementom iIi peskom, na haju gipke sonde se navlace
samopodesljive ploee.
14.5
Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU)
Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet
PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h), shema cevovoda sa
predvidenim duzinama, horizontalnih, vertikalnih i kosih deonica, a takode, broj i
vrsta postavljenih kolena, zasuna, dvogranih preklopnika i drngo.
Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli
od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije, uzi-
manjem u obzir garantovane razervc od 10 ... 20%, za slucaj jace [orsiranog rezima
eksploalacije tehnoloske linije.
Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda, vertikalnih
deollica, kolena, dvogranog preklopnika itd.) pri proracunu zamenjuju se ekvivalen-
tnim otporima, na duzini pravolinijske deonice. Duzine cevovoda koje su ekviva-
lenlne lokalnim otporima, navedene su u tablici 14.4.
Tablica 14.4
I
..- ...
Vrednosti Lckk, m, pri odnosu * R/de
Vrsta transportovanog materijala
4 6 10 20
Prasinasli 4 ... 8 5 ... 10 6 .. .10 8 ... 10
Zrnasti, jednakih dimcnzija - 8 .. .10 12 ... 16 16 .. .20
I
I
I Sitno komadni, nejednakih dimenzija - - 28 ... 35 38 .. .45
komadni, dimenzija - -
I
60 ... 80 70 ... 90
* krivinc kolcna; precnik ccvi
Prema eksperimenlalnim istrazivanjima, ekvivalentna duzina cevovoda Lekv,
pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90 i odnosu radijusa
krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride 3 iznosi 5 m, ako je ekvivalentna cev
postavljena u horizontalnoj ravni, odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m, za ekviva-
lentnu cev u vertikalnoj ravni.
Dvograni preklopnik ekvivalentan je, po otporima, cevovodu duzine Lekp = 8 m.
Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza
Lr = l: L;, + l: Lekk + 2: Lekp (14.1)
415
U izrazu (14.1) je l: LII - zbir duzina horizontalnih deonica, m; 2: Lv - duzine
vertikalnih deonica, m; l: LeU zbir ekvivalentnih duzina, zbog kolena u cevovodu,
m; 2: Lekp - zbir ekvivalentnih duzina, zbog preklopnika u cevovodu, m.
Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1. 14.13) da se posmatrana cestica,.kada
se postavi u ulaznu vazdusnu struju, pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T,
usmerava u smeru kretanja struje.
Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera
kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta, pri kome cestiee vazduha, kada
se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a, kretanjem preko ove
povrsine, menjaju smer svoga kretanja; u tacki b cestice vazduha se odvajaju od
povrsine tela, te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje. Razlika pritisaka
u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva. Sile trenja vazduha
prilikom opstrujavanja cestica materijala obicno se zanemaruju. Pod uticajem sile
tdine G i sile delovanja struje, cestica ce se pokrenuti. ZanemarujuCi gubitke tezine
tela stavljenog u sredinu struje vazduha, jednaCina kretanja tela moze se postaviti u
obliku:
dv
T-G=G-
dt'
pri tome je dv/dt - ubrzanje cestice materijala (tela), mJs
2
.
Eksperimentalno je utvrdeno da je
\jfPvAmaxpp ( )2
T= vv+vM ' (14.2)
g
pri tome je \jf - koeficijent koji zavisi od
stava materijala; pv - gustina vazduha, kg/m;
g = 9,81 ubrzanje sile zemljine tdc, m/s2;
Amaxpp - povrsina najveceg poprccnog pre-
seka, m
2
(povrsina najvel:eg preseka pred-
stavlja povrsinu projekcije tela na ravan
upravnu na brzinu strujanja); VI' - brzina
vazduha, m/s; VM - brzina cestica materijala,
m/s; vv - vM - relativna brzina vazduha, mls.
Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i
G, odnosno:
1. T> G, dvldt> 0, _ tela se krece
SI. 14.13
Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha i
/tla/eriju/a
naviSe sa izvesnim ubrzanjem;
2. T < G, dv/dt < 0, - telo se krece sa negativnim ubrzanjem, tj. pada naniZe;
3. T = G, dvldt = 0, - ako telo nema pocetnu brzinu, to se ono nalazi u stanju
mirovanja.
S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani
eama, to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikal-
noj staklenoj eevi, a pri T == G mogu smatrati, u odnosu na neki srednji polozaj, da
su takve, kao da cestiea lebdi.
Brzina struje vazduha vs, koja odgovara ovome stanju, naziva 5C brzinom
lebdenja (pri lebdenju je VM == 0).
Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju, tela koja su
nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom, koja je iste zapre-
mine i tezine. U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika
odakle je
2dPMg
3\jfPv
(14.3)
Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je \jf == 0,23, pa je za cesticu
materijala oblika lopte
Vs =
28,4dp J'vl .
a za cestiee materijala drugog oblika Pv
28,4dPM
v s == C 1--'----'-"'-
Pv
gde je C - koefieijent, koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala; PM
gustina materijala, kg/m
3
. .
Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14.5.
k Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog obli a T hI' 145 a lea
Oblik cestice materijala Koeficijent C
I
Lopta, sfera 1,0
Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom 0,64
Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom 0,57
Telo plocastog oblika 0,45
Da bi materijal moga; da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina
vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja:
Vv = 11 vs,
gde je n - koefieijent sigurnosti (n > 1).
Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se za-
hvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju.
Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja, jer od
toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora, a prema tome i instalisana
snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta. Poveeanjem brzine kretanja
vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda, pa je neophodno i da
se poveea pritisak kompresorom, a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog
transportnog postrojenja.
Teorijski je veoma tesko
da se odredi brzina strujanja
vazduha kroz eevovod zbog
veeeg broja faktora koji uticu
na brzinu vazduha ( dimenzije
cestiea, gustina cestiea, daljina
transportovanja, stepen koneen-
tracijc materijala u eevovodu).
Zbog toga sc pri prakticnim
proracunima koriste podaci do-
bijeni eksperimentalnim putem.
Na S1.14.14 prikazan je grafik
zavisnosti brzine strujanja
vazduha na izlasku iz eevovoda
pri transportu cementa, od
daljine prenosenja.
Za odredivanje brzine
.J!
L
.,
/'"
/
V

Grqjlk :a\'f'Sl1ns{; hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a, od
duZiJle franSpDrta mafenjala
strujaja vazduha, ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosfer-
skom, tj. kod otvora za ispuslanje, na potisnoj instalaeiji, kao i kod mlazniea usisnih
instalaeija (pv '" 1,2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz
(14.4)
pri tome je eM - koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor-
tovanog materijala (pogledati tablicu 14.6); PM - gustina cestiea materijala, kg/m
3
;
== (2 ... 5) 10-
5
- koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost
koeficijenta odgovara penosenju suvih, prasinastih materijala), m-
1
s-\ Lr - redu-
kovana duzina cevovoda, m.
Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera, obicno se sabi-
rak L/ u izrazu (14.4) ne uzima u obzir.
418
Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncen-
traciju mase, tj. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja
prema masi utrosenog vazduha:
Qv '
pri tome je Ilk - koeficijent koncentracije smese.
Sto je veCi koeficijent konccntracijc, to je manja potrosnja vazduha, pa je sa
gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca; medutim,
ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda, naroCilo kod
lokalnih radijusa, sto narusava normal an rad instalacije.
PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na
racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od
dodavaca), tj. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja. Navedene
tvrdnje dokazane su opitima. Na S1. 14.15 prikazan je grafik za odredivanje koefici-
jenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala, a koji se moze koristiti za
prethodne, orijentacione proracune. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) pri-
kazane su dye krive, koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu
Ilk. Gomju granicu vrednosti treba usvojili za suve, lako sipkave materijale vece
gustine (pM = 2500 ... 3200 kg/m
3
), a nize granice Ilk usvojili za materijale manje
gustine, a takode i za vla'lne i abrazivne materijale.
Vrednost koeficijenta CM, koji uzima u obzir
krupnocu cestica materijala Tablica 14 6
-- --- -
Najvece dimenzilje
Vrsta transportovanog materijaia
cestica materija a Koeficijent
3max, nUll CM
Prasinasti, istovrsni 0,001 ... 1,0 10 ... 16
Zmasti, istovrsni 1,0 ... 10,0 17 ... 20
Sitnokomadni, istovrsni 10 ... 20 17 .. .22
I
I Srednjekomadni, istovrsni 40 ... 80 22 .. .25
1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik
transportnog cevovoda, prema izrazu
pri tome je QM - kapacitet instalacije, kg/hi 0,019 koeficijent, h.5/l.5.
Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se
potrebna potrosnja vazduha (zapremina ma-
terijala se zanemaruje):
2
Vv = rcd
e
Vv =
4
Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i
koji je neophodan za kretanje struje zadatom
brzinom zavisi od osobine transportovanog ma-
terijala, otpora cevovoda pri strujanju Cistog
vazduha, kao i od koncentracije smese u ukup-
noj masi vazduha i transportovanog materijala.
419
JOI) J(}I) 101) Lrlfl
51. 14.15
Grujicrki pJ'i/:.az Z(J\'istlosli kueji.cIjeJlla
smese J..lk od frallsporlne duljine Lr
Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji.
Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha, izmcdu pritiska
vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost
za potisne uredaje
za usisne uredaje
Pk LTv;,
de
(14.5)
(14.6)
su pp i Pk - apsolutni pritisci na pocetku, odnosno na kraju cevovoda, MPa;
A, - koeficijent otpora kretanja cistog vazduha; de - unutrasnji prccnik cevovoda, m;
PI' PI" + pb 19dc je Pi>' - natpritisak - manometarski pritisak, MPa; pb - atmosferski
(baromelarski) pritisak, priblizno je jednak 0,1 MPa].
Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u
navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala).
Ostvarena vrednost koeficijenta A, je razlicita, tako da koeficijent otpora odreden
prema opitima, zavisi od koncentracije smese
A, = A,M Ilk,
gcle je A,M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1. 14.16), a koji zavisi
od velicine S, koja je takode c10bijena opitnim putem, a prema "BHHlIIITMalll" - u'
iznosi
420
AM
25,;0"7
211
IS
Itl
S
'\:
i\.
(14.7)
.........
..... -.,
-
, If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " 100 nO'10
6
$
SI. 14.16
Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje
Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materi-
jal podize na visinu h (m):
gde je Lv duzina vertikalne deonice, m; pv' '" 1,6 ... 2,0 kg/m
3
- srednja gustina
vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj, uslovno se usvaja; kod usisnog urectaja pv'
1 kg/m
3
; flk - koeficijent koneentracije smese.
Kod potisnog ureaaja Pk 0,1 MPa a kod usisnog PI' 0,1 MPa; A
AM flk, pa se zbog toga izrazi (14.5) i (14.6) pri kfetanju smese vazduha i materijala
kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku :
Za potisne pneumatske transportne ureaaje
Za usisne pneumatske transportne ureaaje
Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza
pM=a pp+l!.. pv,
gde je a = 1,15 ... 1,25 - koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu;
l!.. pv = 0,02 ... 0,03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do do-
davaea).
Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW):
P
_ AMV
k
M-
60. 1000 11 '
gde su: AM - rad ulozen na sabijanje 1 m
3
vazduha, a koji zavisi od karakteristika
procesa sabijanja, masinc za duvanje vazduha - kompresora (izotcrmski, adijabatski
ili politropski proees); Yk - kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha),
m
3
/min; Ti = 0,55 .. , 0,75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora.
Pri izotermskom sabijanju je
AM = 230300Pbl g PM,
Pi;
gde je pb 0,1 MPa (1 daN/cm
2
) - atmosfer ki (barometarski) pritisak.
Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa ko-
mornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu. Poznati
su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala - cement - portland; kapaeitet
urea'!ja QM = 180 t/h; gustina cementa PM '" 3,2 t/m
3
; gustin3 vazduha pv= 1,2

Shema transportnog voda prikazana je na Sl. 14.17. Transportni eevovod sas-
toji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m, dve vc:::-tikalne deonice
ukupne visine 55 m, sedam kolena, radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika
strujanja. Orijentaciono s:; preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de
200 ... 300 mm, tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 ... 300) = 6,7 ... 10.
Prema tablici 14.4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m. Za
preklopnik, saglasno preporukama je Lekp = 8 m. Redukovana duzina cevovoda
odreauje se iz izraza .
Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv = 223+76 + 82+55 = 336 m
1. Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa, odreauje se '
iz izraza
gde je PM = 3,2 t/m
3
- usvojena gustina cestica cementa; eM, ~ - koeficijenti, usva-
jaju se za cement sledece vrednosti
2. Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f.tk, Lr
(pogledati SI. 14.15):
f.tk = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha
3. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza
de = 0,019 ~ = 0,019 180000 = 257m
vvPvf.tk 24,91,233"
gde je QM - kapacitet instalacije, kg/h; 0,019 koeficijent, hO,5/s0S.
Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.
4. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza
Vv = 0,785 d/ vv = 0,785,0,257
2
24,9 = 1,29 nt'ls = 77,4 m3/min
5. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz
izraza
gdc je 1 = Pk
2
- pritisak na izduvnom kraju cevovoda, MPa; AM - koeficijent koji se
odreduje eksperimentalnim putcm, odnosno na osnovu grafickog prikaza, SL 14.16,
a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.7).
s=/lkLrv; =33331.
de 0,257
'" 26,35.10
6
.
Izracunavanjem velicine S, odreduje se koriscenjcm grafickog prikaza
(SI. 14.16) AM:
iCinc S, odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI. 14.16) AM:
AM = 1610-
7
; Py' = 1,9 kglm
3
- srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici
cevovoda (1,6 ... 2,0 kg/m\
Tako je:
1610-
7
.33.336.249
2
P p = OJ 1 + 0,257'
6. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora
PM = a pp + L\. pv =' 1,15 0,69 + 0,03 = 0,82 MPa ; (8,35 daN/cn? ),
Sl. 14.17
Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg uredaja
gde je a - koeficijent gubitaka u medaju za punjenje, zavisi od aerirajuCih svojstava
konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1,15 ... 1,25; L\.pv gubici pritiska
u dovodnom vazdusnom v o d ~ . ,01' z 0,03 MPa (0,3 daNlcm
2
).
7. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak), uzimajuCi u obzir da
je gubitak vazduha 10%
. ~ .
Vk = Vv 1,1 = 77,4 x 1,1= 85,14 m' Imzn
8. Snaga motora komprcsora
gde je 11 = 0,55 ... 0,75 - stepen korisnog dejstva kompresora; AM - teorijski rad
mas inc za duvanje vazduha, odnosi se na 1 m
3
usisanog vazduha pri izotermskom
sabijanju, a odreduje se iz izraza
424
Ovde je Ph
tako je
AM = 230300Pb Ig PM.
Pb
atmosferski (barometerski) pritisak, iznosi 0,1 MPa (1 daNfcm
2
),
AM = 230300 0,11g 0,82 = 20834Nm I m
3
0,1
P _ 2083485,14 _ 9
EM- 601000,6 -4 3kW.
Prema tablici 14.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje
zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str.
405.
I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u
obzir prakticne vrednosti koeficijenata, treba imati u vidu da je proracun pribIiznog
karaktera. Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja, neophodan pe-
riod regulacije PTU, tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti
pritiska i kolicine usisanog vazduha. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc
povccavaju tchno - ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na
racunskc vrednosti.
14.6
Vazdusni oluci (aero zIebovi)
Kao sto je prethodno naveden'o, kod pneumatskih transportnih ureaaja kre-
tanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese, odnosno pri
umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja).
Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da
ostvaruju laku pokretljivost, koja je bliska fluidnosti tecnosti, pri njihovom zasicenju
vazduholl1, kapilarne raspodele.
Na 51. 14.18 prikazan je aero zleb koji se, sastoji iz sekcija izradenih od
presovanog celicnog lima, sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog
zaptivnog spoja, sto podrazumeva da se, radi ostvarivanja hermeticnosli, izmedu
prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi.
01uk je po visini podeIjen poroznom, supJjikavom pregradom, kojom se
obrazuje dno gornjeg olnka.
Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje- vazduha. Ma-
terijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. 5abijeni vazduh pro-
lazi kroz pore dna, prodire Ll materijal i tako ga aerira. Aeracija praska ostvaruje se
duz nagnutog oluka do mesta praznjenja. Vazduh koji je prosao preko materijala
preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu. Da
bi se ostvarila aeracija, neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u
SI.14.18
Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero olukom:
bunker; 2 - o(h,{)(jn{/ eel'; 3 oluk (fff,/J); 4 - pogonski eleklrol1)otor; 5 - US;S/1; filter; 6 - venrilator; 7 -
priguJni \'enfi/; 8 rehrasfo crel'O; 9 - poro:l1(J pregrada; 10 - plter
obliku tankog mlaza. U tom smislu, kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se
doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu.
U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke
tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi
osmoslojna transportna pamucna traka.
Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko
istovarnog levka , kroz ispusni otvor - isticanjem i 51.. Praznjenje se ostvaruje preko
uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu. Vazduh se prenosi ventilatarom, Ciji
napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta.
Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza:
V
gde je B - sirina oluka, m; e 5 ... 6 ugao nagiba oluka
Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h, a transportna daJjina iznosi 40 m,
pa i vise.
Filter se sastoji iz tkanine (sukno, coja za filtriranje) i metalne mreZe, koja
onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese. Ukoliko postoji
centraini ureaaj za odvajanje prasine, opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi
na zajednicki sistem za odvajanje prasine, !ito omogucuju otvori koji se hermeticki
zatvaraju poklopcima. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje
iznosi 100; 150; 200; 250; 300 i 400 mm, a duzina je u granicama 10 ..... .40 m.
Potrosnja vazduha iznosi 100 ... 300 m
3
Jh po 1 m
2
porozne pregrade, a pri pri-
lisku od 2 . 10
3
... 3 . 10
3
Pa.
14.7
Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim
naCinorn istovara
Za prevoz cementa iz fabrika cementa, a takoae i za dostavijanje sode do
fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju
transporta materijala, a to su auto cisterne za prevoz cementa, odnosno sode;
takoae, navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama, koje se
prazne pneumatskim istovarom.
Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim
punjenjem i vozila sa samoutovarom.
Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika, sa ispupcenim
dnom (Sl. 14.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 ... 7 prema slrani istovara. Unutar
cisterne, pod uglom od 45 ... 50, sa obe strane su zavarene stranice, koje na nizem
eleiu cisterne obrazuju oluk, u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregra-
dom; Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem, preko koga je zategnuta tka-
nina za aeraciju.
Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompre-
sora sa odstranjivacem viage i ulja, kolektora sa sigurnosnim ventilom i ma-
nometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama. Na
vazdusnom vodu, koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke, nalazi se povratni ven-
til.
Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje
iz skladiSta tipa silo sa.
Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog, savitljivog
cevovoda sabijenim vazduhom, koji se prenosi od kompresora. Rukovanje kompre-
sorom je iz kabine rukovaoca. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko
ugraaenog manometra na cisterni, a same punjenje vozila za prevoz cementa kon-
trolise se manometarskim vakuummetrom. '
Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema
cevnom prikljucku za praznjenje, zahvata se vazdusnom slrujom, iduCi od izduvne
brizgaljke i prenosi se cevoyodom, pod pritiskom, do silosa. Praznjenje cisterne
zavrsava se kada pritisak padne na nulu.
Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl. 14.20) ugraauje se
oprema za njeno pneumatsko punjenje. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista'
Sf. 14.19
Vo:::.i/o za prel'oz cementa:
cisterna; 2 .. zu(/nji osfonoC',' 3" pneumatsku opre;na 10 prafnjel1je; 4 - podes/; 5 slavil/o za slu(Jj
JWI'arije; 6 teg!jac,' 7 .. kompreso)'s/.:a illslalacija; 8 - crevo,' 9" oprema pneumafske ko(nice;
}O OJlolli poi/upirac'; II . ko(nica za :(Jus',a,'ljonje; 12 - hla'ohron; 13 - oSOl'ino po/upriko/ice;
j 4 - uredo) za prozn}en}e
SI.14.20
Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa:
J .. or:.l\<ajcu.. vlage j uljo; 2 .. )'en{i/ sigurllosli; 3 .. kompresor; 4 .. illel'cijalno ulj'lIi Jlller; 5. sekundarnj
jUter; 6 crel'o za l'ezh'Gnje; 7 .. manome/orski \'ukUummelar; 8 - primarnij7ller; 9 pokazh'Gc
Y
nivoa; 10 -
cislerna; 11 - eel' za punjellje; 12 - crel'o za pWljenje; 13 - zas!irl1ik m/aznika,' 14 sla\,jna za praznjenje;
15 - \'Uzi/utlli ,'od; 16 . aeroo/uk
428
Transpiortni ure(taji
koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala,
kao i pokrivenih vagona, pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko ro-
tacionog kompresora (vakuum - pumpe).
Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca,
pre nos om snage prcko klinasto - remenog kaisnog prenosnika. Tchnicke karakteris-
tike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u
tablici 14.7.
Zeleznicka cisterna za prevoz cementa, sode, sa pneumatskim naCinom
praznjenja (Sl. 14.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka, dva su
rasecena, sa bocnim nagibom, kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na
aero oluke.
U srednjem delu cisterne, odozdo, sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za
praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog
zatvaraca. .
Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje, koji je sfernog oblika,
a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. 1z cisterne vazduh
izlazi kroz specijalno zdrelo 4, na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i
pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom; punjenje cementom moze se
75
t
Vazduh
Sl. 14.21
Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem
ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje.
Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5.
Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa , Tablica 14.7
r
Karakteristike C-927 * C-972 C-652
! Nosivost, t 8 13 22
Tip osnovnog vozila 3H/l-13061-
MA3-504A KPA3-221
66
,
Tip poluprikolicc
MA3-5245
4M 3AII-
MM3-584
I
5302
Korisna zapremina cisternc. m
3
7 11,8 21 !
Kapacitct praznjenja, Umin 0,5 .. ,1,0 0,5 ... 1,0 I 0,1...1,0

Daljina prenosenja, dopremanja, m 50 I 50 50
UkljucujuCi visinu, m 20 25 25
Precnik creva za praznjenje, mm 100 100 100
Kompresor: tip
PK-6!1
PK-6!1
PK-9!1
(PKEH-61l)
kqr,3citet,
m'!min
6 6 9

0,15 (1,5) 0,15 (1,5) 0,15 (1,5)
I
Gabaritne mere, m: duzina 9100 9255 13350
,
I
sirina 2350 2500 2700
I
visina 2950 3600 3800
Masa auto vozila (bez tereta), kg 7300 10900
I
17690
j * Auto cisterna 7.a prcvoz cementa sa )
?
Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0,2 MPa (2 daN!cm-)
prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8, koje je prikaceno na
cevni prikljucak 9, u kolektor 11, odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u
aero oluke 26 i aero ploce 15, prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27
aero oluka i aero plocice. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se
postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13.
Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa .poklopc:ID
19, potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate.npl u
silos. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna
brizgaljka 18, Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6.
Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra
24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11, kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za
ispustanje 22. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra,
koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule.
Za opsluzivanje, remont i zamenu elemenata, na cisterni se nalaze spoljnc
unutrasnje lestve, sa podestom.
Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i
spoljasnje opreme, da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a, da Ii
je odstranjen, ako ga je bilo, cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne.
Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi, veze, kao i ispravnost uredaja za is-
tovaL
Punjenje cisterne, kao po pravilll, ostvaruje se kontrolom tezine, preko
odgovarajuce vage.
U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva, pneumatski istovar treba
obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene
vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji,
usled neispravnosti ventila sigurnosti; ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce
naprsline, izbocavanja, kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca, pri nastanku
pozara, a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pri-
tiskom; pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim in-
strumentima. Svi navedeni. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz
cementa, tako i na vagon cisterne.
Karakteristike vagon cistcrne
Nosivost, t .............................. . 49,1
K
. .. 3
onsna zapremllla clsterne, m ............ . 1,0 ... 2,0
Daljina prenosenja materijal:;l iz cisterne, in 50
UkljucujuCi visinu, po vertikali, m. . . . . . . . . . . 25
Precnik creva za istovar, mm . . . . . . . . . . . . . . . 150
Potrebna potrosnja vazduha, m3/min . . . . . . . . 15
Radni pritisak u cisterni, MPa
Gabaritne mere, rom:
dliZina ............................. .
sirina .............................. .
visina .............................. .
Masa (bez tereta), t ...................... .
do 0,2
12020
3000
4627
25,6
431
14.8
Pneumatski istovar materijala
Prema principu delovanja, pneumatski uredaji za praznjenje materija.la
da se razvrstaju na: usisne, usisno - potisne .i polisne. Element! za ,usltnpvanJe 1
prihvatanje materijala nalaze se na kolIclma na dva tocka, a op:-em-
Ijeni su siljcima za sitnjenje materijala, drlJacoll:, a dva honzon-
talno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao.
Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa, sode i
drugih praskastih materijala iz zatvorenih, pokrivenih ze!eznickih vagona, do prijem-
nih uredaja na skladiStu.
Na Sl. 14.22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca - potis-
nog dejstva lipa TA - 26 (Rusija). Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre
oslvarivanja procesa istovara 1, unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom, preko P?luge
sa siljcima i dva grebenasta diska, ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l
terijal, te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom (ce:nent, soda :
s1.). Usled potpritiska ostvarenog vakuum - pumpom 7, mateuJal USlsava u radm
cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca, odaklc se puzmm transporterom
prenosi u komoru za mesanje materijala, preko potisnog voda odakle
se materijal transportuje do prijemnog uredaja. Vazduh se u aeraClOlll uredaJ ko-
more za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda, vakuum pumpom 7
ili preko posebnog kompresora. Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u
taloznoj komori 4 preciscava se u filter - dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmos-
feru.
Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3.
Sf. 14.22
Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo),{lriva6) tnaterijala
432
Sf. 14.23
Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem 7:0
usitnjm'anje maferijala
zavoJmm dodavacem transportovani materijal
ureaaj (bunker).
Transpiortni uredaJi
U procesu rada pretovar-
nog uredaja ostvaruje se auto-
matsko otprasivanje filtera
produvavanjem, tako sto se
paralelno vezuju odvojene sek-
cije 5 komore 4 sa atmosferom.
Ureoaj za usitanjavanje
materijala drljanjem (S1.14.23)
postavlja se na kolica sa
posebnim pogonom svakog locka
preko elektromotora. Tako
samohodna kolica ostvaruju
neophodnu manevarsku sposob-
nost, kao i mogucnost daljinskog
upravljanja.
Istovarivaci usisnog dejstva,
za razliku od istovarivaca usisno
- potisnog dejstva nemaju ko-
moru za mesanje materijala, a
neposredno se prenosi u prijemni
Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva, tipa T A - 17; T A - 18
iznosi 50, odnosno 90 t/h, pri daljini prenosenja materijala do 12 m; T A - 27
ostvaruje 20 i 50 t/h, pri daljini dopremanja materijala od 40, odnosno 50 m i visini
podizanja materijala 25 i 35 m.
14.9
PneuIllatski podizaCi materijaia
Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje ce-
menta i drugih praskastih materijala cevovodom, koriscenjem vazduha pod pri-
tiskom. Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa
istovarivacem cementa, a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnih-
vagona bunkera za prevoz cementa, kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopre-
manja cevovodom do mesta prijema materijala.
Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433
Tehnicke karakteristike pneumatsko - zavojnih
podizaca (Rusija)
"
Tablica 14.8
-
Karaktcristike TA-20 TA-21 C-I041 C-IOO8
.-
I Kapacitet (nominalni), t/h 20 36 60 100
Visina dopremanja materijala
35 35 35 35
(nominalna), m
I
Radni pritisak vazduha u komori za
0,12
I
0,12 0,12 0,12
imesanje matcrijala (najvise), MPa
--
I Precnik puznog transpo..!cra, mm 125 150 150 200
._--
I Ucestanost obrtanja puznog trans-
I . -1
,portera, mm
1000 1000 1500 1000
Snaga pogonskog elektromotora,
13 17 22 40
kW
I Masa, kg 510 670 670 1350
i sabijenog vazduha,
3,5
I 5,8 8 12
m Imin
I
Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom
zavojnom dodavacu, pa se i proracun obavlja na slican naCin. Razlika se ogleda je-
dina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje
materijala.
Shematski prikaz rada istovarivaca usisno - potisnog dejstva prema potisnom
vodu, a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog, zavojnog
podizaca, predstavljen je na Sl. 14.22.
TehniCke karakteristike pncumatsko - zavojnih podizaca navedene su u tablici
14.8.
LITERATURA [12],[15],[21],[2, II DEO]
Bunked, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji 435
za utovarno pretovarne radove
15.
BUNKERI, ZATVARACI BUNKERA,
BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI
UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE
RADOVE
15.1
Bunkeri
Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno saku-
pljanje sipkavih, prasinastih, praskastih i slienih materijala. Sakupljeni materijali u
bunkerima tako predstavljaju poeetne, odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa, a
takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. Koriste se
za meduprostorne, privremeno odlozene kolicine materijala, zahvaljujuCi kojima se
obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa, pri neravnomernom
dopremanju materijala do bunkera.
Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu, kao i
kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom.
Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukei-
jom od celicnih profila, kod stacionarnih instalaeija, annirano - betonske konstruk-
cije. Bunkeri manjih zapremina, kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od
drveta. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni.
436
Transportni uredaji
Sl. 15.1
Sheme hunkera:
a - p;ramhini; h - prizmati(ko - piramidni; (' - konusni; d - ci/indrifno kOl1usni;
e . paraboloidni; f ohlika roWl
Prema obliku mogu biti: piramidni (SI. 15.1, a): plizmaticno piramidni (SI.
15.1, b); konusni (SI. 15.1, c); cilindricno - konusni (S1. 15.1. d); paraboloidni
(S1. 15.1, e) i oblika rova (S1. 15.1, f).
Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su
najekonomicniji; primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala.
Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo, a praznjenje materijala - odozdo, pri-
rodnim padom materijala kroz ispusni otvor. cija dimenzija zavisi od granulomctrij-
skog sastava materijala i njegovih fizicko - mehanickih svojstava (npr.
pokretljivosti), a takode i od zahtevane brzille praznjenja.
Kako u bunker ne bi dospeli
'"
0)
b) c)
Sl. 15.2
komadi suvise velikih dimenzija, ciji bi prolaz
kroz izlazni olvor bio oteian, to se bunker
prekriva resetkastim okcima, koja
dopnstaju da se same odgovarajuce di-
menzije komada naau u bunkeru,
Postoje dva nacina praznjenjil
Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera
bunkera: normalno praznjenje, pri kome
se pokrece stub materijala koji se nalazi
iznad izlaznog otvora i kod koga se [or-
ImIra ceoni levak (Sl. 15.2, a) iii
hidraulicno praznjenje (St 15.2, b), pri
kome se pokrece Citav materijal koji se
nalazi u bunkeru, a ceona porvsina osta,j'e
ravna ili postaje valovita. Poslednji
navedeni oblik praznjenja ostvaruje se
same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim
potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala. a takbde i kada su strrni zidovi
bunkera, kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih ma-
terijala (a > 45 + <p/2) , U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit
(prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. 15.2, c).
Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza
Q = 3,6A v P
(15.1)
Bunkeri, zatvaraCi bunker a, bunkerski dodavaci pomocni uredaji
437
gde je A - povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora, m
2
; v - brzina kretanja (isti-
canja) materijala, m/s; p gustina materijala, kg/m
3
.
Pri normalnom praznjenju materijala, brzina se odreduje iz izraza
v 'AJ3,2gR = 5,65'Afji, (15.2)
gde je A. - koeficijent isticanja (praznjenja), odreduje se eksperimentalnirn putern i
zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A. = 0,6 za veoma sip-
kaye, praskaste i zrnaste materijalc; A. = 0,4 - za komadne matcrijalc i A. = 0,22 za
prasinaste i vlazne praskaste materijale). R = A/A} - hidraulicni radijus otvora Istl-
canja, A} = obim otvora.
Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina
izlaznog otvoIa sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada
materijala.
Pri hidraulicnom isticanju je
v (15.3)
gde je h - visina materijala u bunkeru, rn; g = 9,81 m/s2 - ubrzante: pri slobodnorn
padu tereta. Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva.
Minimalna povrsina (m
2
) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog
izraza:
A
2 2
6,25 (as!' +0,08) tg <p, (15.4)
gde su: asr - poprecna dimenzija karakteristicnog komada, m; <p - ugao unutrasnjeg
(renja.
Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska, sljnnka, cementa i
drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0,3 x 0,3 rn, tJ.
jednaka 0,09 m
2
.
Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. 15,3) sa bocnirn isticanjem
odreduje se iz izraza
(15.5)
pri tome su:
a - ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora; Ra -
hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja, predstavlja projekciju ispusnog otvora
na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala, m; 1: - napon (kod
cementa je 1: =41 daN/m2, kod sljake 1: = 70 daN/m
2
; za ugalj 1: = 40 daN/m ); p -
nasipna gustina materijala, kg/m
3
; I-t - koeficijent uuutrasnjeg trenja.
438
Sl. 15.3
Botllo pru:njenje malerija/a iz
bunkera
Transportni uredaji
A-A
Sl. 15.4
Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera
Ugao nagiba a zida bunkera (SI. 15.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska
materijala preko rebra koje povezuje dva susedna, nagnuta zida. Materijal koji se
nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J..lG uz us-
loy da je G (sin 9 - m cos 9) = O. Prema tome, slobodan silazak materijala ostvarice
se pri
t
> > Ilz

SlIl -
2
(15.6)
gde su: 0 - ugao nagiba rebra; j..t. == Z ) redukovani koeficijent trenja (ovde je
sm
mz - koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera; - ugao izmectu strana
bunkera).
Kod bunkera kvadratnog preseka arc tg 0,3525 (c/h), pri tome su di-
menzije c i h navedene na S1. 15.4; tgO == tga / .J2 , pa je prema tome
a arctgJ2.rg8. (15.7)
Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog
materijala (a > Pl), tj. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u grani-
cama 45 ... 60. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni. Posto se njegovim
povecanjem, pri zadatoj visini, smanjuje zap rem ina bunkera.
Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor
bunkera zavisi od povrsine A (m
2
) preseka izlaznog otvora, visine stuba materijala
hm i njegovih svojstava. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori)
Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji
T=Ahpg
439
(15.8)
gde su: h - visina stuba materijaIa, m; p - gustina materijaIa kg/m
3
; g .;, ubrzanje sIo-
2
bodnog pada tereta, m/s .
Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja, posto se deo tezine
uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala. U tom slucaju u
inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je
T=Ap= ApRg,
mj..t.
(15.9)
pri tome su: p - srednji, vertikalni (normalni) pritisak materijala; R hidraulicni radi-
jus izlaznog olvora; m - koeficijenl pokretljivosti; J..l - koeficijent unutrasnjeg trenja.
U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimal-
nog bocnog pritiska, prema normalnom pritisku razmatrane povrsine:
R
m=1+21l2
Kod osnovnih gractevinskih materijala J..l = tg <p 0,8, tako je
m = 1 + 1,28 -1.6)1,64 = 0,23; Il' m == 0,80,22'" 0,184
Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi
B2
R == - = O,25B, pa je
4B
2 O,25B 3
T==B pg--",133B 'p.
0.184 '
Za kruzne izlazne otvore precnika D, hidraulicni radijus R iznosi:
nf)2
4nD' '" 0,25 D,tako da je:
T == 785D
2
Q,25D == 10 5D
3
.
, pg 0,184 ' P
(15.10)
(15.11)
(15.12)
440 Transportni ureciaji
Kod bunkera sakupljanje rastresitih materi-
jala, koji se svaki put prilikom rastcrecenja pol-
puno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora
urcaaja, neophodno .ie cIa se izlazni otvor
proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koe-
ficijent K = 1,5 ... 2,0, kojim se uzima u obzir
povecanje sile iznad racunske vrednosti u peri-
odu punjenja bunkera).
Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju
ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl. 15.5) i na taj
naGin ometa se normalno praznjcnje. Da bi se
Sf. 15.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad
Sh,.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora, dimenzija izlazllog otvora ne
i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a.fr. Ako se i pored
toga obrazu.ie svocI, njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin, npr., kocI
metal nih bunkera ugraauju se pneumatski, mehanicki iii elektromagnetni vibratori,
tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se,
ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. formirani svod razbija dugackim cuskijama,
sto je veoma mukotrpan posao. Gotovo sve vrste materijala, u odredcnom stepenu,
skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova, kaverni oblika svoda iznad grla
bunkera. Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera,
kada materijal pada sa veee visine. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1
preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 ... 5 puta vece, od maksimal-
nih dimenzija nasutog tereta, odnosno da nije manji od 800 mm.
15.2
Zatvaraci bunkera
Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem.
Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno
odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje
ispustanja materijala iz bunkera, njegov protok, a upravljanje je daljinsko, prcko
pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca, a moze j rtlCllO, preko poluge
i vitIa. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva, da se pri otvaranju i zalvaranju
saopsti sto je moguce manja sila; takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i
zatvaranje zatvaraca, njegovo aktiviranje, kao i ravnomeran prolaz materijala i
mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala.
Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. 15.6, a) ostvaruje se kod bunkera
malih zapremina, kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera; ventilski sa
podupiracem (Sl. 15.6, b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine, za
zrnastc i komadne materijale; segmentni (Sl. 15.6, d) za sitnokomadne i zrnaste ma-
441
terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materi-
jala); celjusni (Sl. 15.6, e) su uravnotcZeni, dvosegmenlni zatvaraCi; poluzno - laktas-
tog oblika (SI. 15.6, g), primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta
poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u
materijal); lancani (Sl. 15.6, h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno - lak-
tasti; ravni verlikalni sa znpcaslom letvom, nazubljeni (Sl. 15.6, c) i horizontalni
CSl. 15.6, /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije.
Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. 15.6, i), izvedeni su u
tp'

.. ,'f-.';" p
f)

hJ
SI.15.6
Zafi'arati hunkera:
i)
a - renf;tski, preklopn;; b - l,'cnfilski sa podupiracem; c - sa ,'ertikalnorn zupfastom leti'om;
d ,- segmentni; e feljllsni; f sa hor;uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om; g elaslh'!ni zafl'arari
sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na ;;::/a:u, a koji su poluzno - lakrastog obfika: h - fan('fanr : 1 -
sekrorski
obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom
kuCistu, obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. Takvi
zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala.
Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca, treba raz!oziti verlikalnu silu l'
(silu pritiska na zatvarac) na dve komponente, kao sto je prikazano na Sl. 15.6, a.
Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi
[' "" T sin a - T!Lc casa = l' (sina - llc cos a ). (15.13)
Moment koji opterecuje zatvarac iznosi, M = 1" a.
442
Transportni uredaji
Segmenti, odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje
na izlazni otvor. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15,6, d), ne uzimajuCi u
obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi:
Mr = T fie /" (15,14)
Tezinom poluge, polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban mo-
ment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja
1 = T ( sin a - }J.c cos a ) , prema (Sl. 15.6, g).
Moment usled tdine poluga, Gp iznosi:
Mj == Gp Ip cosa.
(15.15)
Moment usled otpora pomeranja poluga
M2 == T' c +1 ficlr. (15.16)
gde je Tfie - sila, trenja na celu poluga
Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2, gde je k == 1,25 - koeficijent
kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. Stoga je
kT'( c + J.lciT )
lp ('os a
(15.17)
Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G, koja je dovoljna da zadrzi
materijal, odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl. 15.6,11)
N = Gl cos (15.18)
Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi:
P - N +N}J.1 0 iii P = N !ll (15.19)
gde je }J.J - koefieijent trenja izmedu lanca i materijala.
Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je:
T' - P)J.c N fie N =: 0 iii
T' = N [ fie fie + ( - ' (15.20)
Zamenom vrednosti za N iz izraza (15,18), dobija se da je
T' = GJ cos - !lc!ll + (15.21)
Odavde, uvodenjem stepena sigurnosti k 1,25 i zamenom T' == T (sina _
-}J.lcosa ), nalazi se da je
G _ KT'(sina-ll/cos a )
I - +ll
c
)+sinp(l-llc)J./)]'
(15.22)
Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaci (pomocni uredaji
za utovarno pretovarne radove)
443
Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja
treba da savladaju i silu lrenja u zlebu. Potrebna sila za pomeranjc zasuna
horizontalnog zatvaraca iznosi
a vertikalnog zatvaraca
(15.23)
5U: k=:1,25 - step en sigurno5ti; flo - koeficijent trenja u zlebu.
Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari
delimicnim otvaranjem zatvaraca. Posto je v = 5,65?c.JR, to je oCigledno da se
A
promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = - .

Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 strallice "a" i
"b", za koje je povrsina otvora A=ab, AJ==2(a+b) i R = [ ab ]' to se pri otvaranju
2(a + b)
zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/.
Tako je odgovarajuca brzina isticanja
(15.24)
Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora
iznosi:
bl a +h) == K
h(a+hj) IV
(15.25)
Na SL 15,6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca, Kod
sanducustih zatvaraca sa preklopnikom, Sl. 15,6, a, dovoljno je okrenuti olucni Beb u
nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala; brzina istican}a regulise se
promenom ugla nagiba zIeba. Na dnevnim kopovima, za utovar materijala u
zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u
obliku levka,
Za krupnokomadne materijale, Sl. 15.6, g, primenJuJu se plocasti zatvaraci,
odnosno zalvaraCi sa lancem, koji se sastoje iz niza paralelnih, slobodno ol<accnih
vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu, te se na taj na6n sprecava prosipanje
materijala. Kada se lanac podigne vitIom, materijal poCinje da se prosipa iz bunkera.
Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih- poluga).
Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl. 15.6, b, c i f) zatvaraju ispusni otvor
celicnim zasunom koji se krece duz vodica. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver-
tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna,
umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci.
Segmentni zatvaraci, Sl. 15.6, d, primenjuju se pri radu sa mlevcnim,
drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima. Cilindricni segment zasuna zglobno je
ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje. Smer stru-
janja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti
zatvaraca.
Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca, nezavisno od
stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca, primenjuju se i dvosegmentni
zatvaraci (Sl. 15.6, e), tzv. celjusni zatvaraci. Takav zatvarac sastoji sc iz dva seg-
menta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca. Celjusni zasuni
medusobno su povezaui zupcanim segmentima, te se tako obezbeduje simetricno
51. 15.7
Gusenifni zarl'ara{
otvaranje celjusti.
Podvrstu horizontalnog ravnog
zatvaraca, SI. 15.6, f predstavlja gusemcl1l
zatvarac, SI. 15.7. Radni uredaj ovakvog
zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili
plasticne trake koja je prebacena preko
krajnjih dobosa, a koji su ugradeni na pos-
tolju. Radni deo trake podrZava se valjcima.
Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog
pogona, gornji deo trake pomera se udesno,
te se tako oslobada otvor bunkera. Kod
gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po ma-
terijalu, pa su prerna tome i otpori pri
otvaranju, odnosno zatvaranju manji.
5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama, industrijama gradevinskih
materijala i slicno, prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za
otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastu-
pljena.
15.3
DodavaCi
Dodavaci (Sl. 15.8) se primenjuju za ravnomerrlo, kontinuirano odvodenje ma-
terijala iz bunkera. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita. Neki
od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina - trakaste
transportere (Sl. 15.8, a) iii plocaste transportere (Sl. 15.8, b) koji se nalaze ispod
izlaznog otvora bunkera i koriste poseban, specijalni pogon, obicno ustavljacki, radi
ostvarivanja malih brzina. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15.8, c) i tanji-
Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji
445
rasti (oblika diska) (SI. 15.8,' d) dodavaci, a koriste se za predaju komadnih materi-
h)
51. 15.8
SI1l!matski prika:i do(/m'oca:
a _ trakasti: h - plncos!;; c - ::al'qjni; d - e - c/ohoni; f - no ko{ic;ma; g - l'ihracioni;
h - krh'ajnn - usral'fjacki pogon frakasfng ; p{o(astog dndav(Jca
:,,;a krupnoce do 100 mrn.
Dobosno - lopaticni dodavaCi (51. 15.8, e) primenjuju se kao tj,.pri
okretanju za neki ugao, mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko].! se
nade izmedu lopatiea. Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl. 15.8, f), kao ! Vl-
bracioni (SI. 15.8, g) dodavaci, kojima se dobro doziraju materijali.
Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera,
od prasinastih do srednjekomadnih, pri kapacitetu do 300 m
3
/h. Kod
isti se traka koja je protkana gumom, sirine 0,4 ... 1,2 m. Duzina dodavaca lznOSl do
4 m, a brzina trake 0,05 ... 0,5 m/s.
Plocasti dodavaci se za predaju srednje i krupnokornadnih rnateri-
jala, pri kapacitetu do 1000 rn Ih. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u
kamenolomu kod drobilica kamena. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom
do 30. Pod dodavaca je sirine 0,5 ... 2,4 m. Duzina dodavaca je do 18 m. Brzina do-
davaca je od 0,02 do 0,4 m/s. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su stand-
ardizovani. Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih do-
davaca.
Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama, usled cega mogu da
se premestaju matcrijali u debljem sloju. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca
odreduje se prema opstim izrazima, a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg ele-
menta.
Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim do-
davacima, moze se primeniti krivajno - ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje
nesto neravnomernije kretanje (Sl. 15.8, h).
Snaga pogona, a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno
(visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a, a
sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i
veceg broja oslonih valjaka, tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata, zbog
lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona, a takode i zbog pritiska stuba
matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element.
Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza
P '" Pit +Pp , (15.26)
gde su: Plr - snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne
uredaje, pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0,2, odnosno plocastih w '"
0,33; Pp - potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja, a koja
nastaje kao posledica pritiska stuba materijala, koji je siSao iz bunkera na noseCi
element.:
p = TVI-l
p 1000'
(15.27)
Ovde su: T - sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera; Il -
koeficijent trenja materijala 0 traku; v - brzina trake dodavaca.
Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl. 15.8, a,
b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog pre-
seka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca, dobija se da
je snaga Pp u kW.
(15.28)
pri tome su:
p - gustina materijala u kg/m
3
;
B - strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m.
Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od
proracuna odgovarajuCih transportera.
Bunkeri, zatvaraCi bunker a, bunkerski dodavaci pomocni uredaji
447
Zavojni dodavaCi ( SI: 15.8, c) postavljaju se radi isporuke sipkavih, praskastih
i zrnastih materijala iz bunkera, kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za
male kapacitete transporta (do 30 m
3
/h).
Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. Kon-
strukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih trans-
portera. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu
pritiska stuba materijala.
Tanjirasti dodavaci (Sl. 15.8, d) se primenJuJu kada su materijali razliCite
krupnoce, a kapaciteti nisu veliki (do 25 m
3
/h). Precnik diska je do 1,5 m , a
llcestanost obrtanja diska n '" 4 ... 7 mill-
l
. Materijal se istovara sa diska bocllim
strugacem, a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). Ako je
visina sloja koji se skida strugacetn h (m), a tneterijal pri premestanju lezi pod
uglom prirodnog pada pz, to je povrsina poprecllog preseka materijala:
(15.29)
Njegova zapremina, uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka ma-
terijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne)
precnika, Dr iznosi:
(15.30)
Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l, zapreminski kapacitet u m
3
/h iznosi:
Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2). (15.31)
PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom,
granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile
lrenja, tj:
m (f/ R = m g Ill.
odakle je ucestanost obrtanja Il, rnin-
J
n = 30 0) = 30 gill
'It It Dr + hctg'Pl '
pri tome su:
g ubrzanje zemljina teze;
III - koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu.
Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca
Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu, za n u min-
1
i p u kg/m
3
iznosi:
(15.32)
(15.33)
448
Transportni urec1aji
(15.34)
Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju.
Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja, priblizan put
koji preae teziste materijala u m iznosi:
(15.35)
pri tome je Dsp - spoljasnji precnik zavojnice (spiTale).
Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne, rukavca je:
FT= 11 D/p.
Put koji opisuje teziste materijala iznosi:
LJ ~ 2/3 'IT Dr
Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12.
Rad sile trenja materijala 0 sto za jedan obrt iznosi:
A,t = m g L III + FT LJ /12 (15.36)
Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac, kao i zbog ostalih uslov,a
moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1,25 - 2,0.
Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po, usvajanjcm
da je stepen korisnog dejstva 11 = 0,7 ' 0,8,iznosi:
p
(15.37)
Dobosni dodavaci (St 15.8, e) sa lopaticama mogu da se primene za do pre-
manje bilo kojih materijala, osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih, za kapacitete
do 150 m
3
/h. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min,1.
Kapacitet dodavaca u m
3
/h iznosi:
Q1'=60 Z V \jf 11,
gde su:
z - broj pregrada;
V - zapremina jedne pregrade u m
3
;
\jf = 0,8 - koeficijent ispune;
n - ucestanost obrtanja, min,1 .
(15.38)
449
Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm, ako se uzmu u obzir gubici usled
sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi:
gde su:
Go - masa dodavaca u kg;
112 - uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom;
dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m;
/1r - koeficijent trenja u rukavcu dodavaca;
Dd - precnik dobosa u m;
J..L2 - koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala.
Snaga pogona u kW:
M'n
p=--
.9550 .
(15.39)
(15.40)
Dodavacima na kolicima (SJ.15.8, f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povrat-
nom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona. Dodavaci na
kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250
m
3
/h. Sirina kolica iznosi 0,8 ... 1,2 m; hod 0,05 ... 0,2 m. Broj hodova je 20 ... 60 u
minutu.
Kapacitet dodavaca na kolicima u m
3
/h odreduje se iz izraza:
Q = 60 B h S \jf n, (15.41)
pri tome su:
B - sirina stoia u m;
h - visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i
kraja bunkera) u m;
S = 2 e - hod stoIa u m;
e - ekscentricitet ekscetarskog mehanizma;
\jf = 0,7 - 0,9 ' koeficijent ispune kolica materijalom;
n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min,l.
450 Transportni ureaaji
Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i ot-
pora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala.
Sila opterecenja F ,u N, koja se prenosi na kolica iznosi:
F=FT+ Gog+B hL 'I' P g, (15.42)
pri tome su:
FI - sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod
izlaznog olvora bunkera, u N;
Go - masa dodavaca u kg;
L - duzina oluka (zIeba) u m.
Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi:
Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w, (15.43)
gde je: w z 0,1 - koeficijent otpora premestanja kolica;
112- kocficijent unutrasnjeg trenja.
Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1,25 iznosi :
2sn kF sn
p = 60.1000 kF w =
(15.44)
Kod vibracionih dodavaca (S1. 15.8, g) premestanje se ostvaruje mikro sko-
kovima cestica materijala, tako sto se pobudne site srednjih i visokih
frekvencija oscilovanja. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje ma-
terijala, te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno
dopremanje materijala, pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje.
Bunkeri , zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji
15.4
451
Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri
prenosenju materijala
15.4.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija
Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materi-
jal izbacuje, sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je
neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 ...
30 m). Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima
privrede, pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko
pristupacnih mesta. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima ,
pri skladistenju-odlaganju rude, u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje),
kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude; u metalurgiji, za
dopremanje sarz.i do peCi; pri izgradnji kolovozne konstrukcije, kao i pri izgradnji
posteljice puteva od zemlje, nasutih brana itd, (kod masina za nasipanje zemlje); u
zeleznickom transportu, kao i u plovnom transportu - za utovar pokrivenih vagona
,kao i spremiSta - potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru); na
skladistima uglja, kao i nekih drugih ruda; za nasipanje rude u sloju; pri izvodenju
utovarno - istovarnih radova, kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala
koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd.
Prema rez.imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad
sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. Po naCinu delovanja,
razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom trans-
portovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem trans-
portovanih materijala 0 radni uredaj; 2) zahvatanjem - priguravanjem; 3)
kombinacijom oba nacina, tj. delimicno jednim i drugim nacinom.
Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja, razlikuju se tri vrste masina
neprekidnog dejstva ito: trakasti, lopaticni i oblika diska.
Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i
nagnutom transportnom trakom. Masinu sa pravom trakom (S1.15.9,a) predstavlja
kos transporter sa trakom, koja se premesta velikom brzinom', obicno 15 '" 20 m/s.
Medutim, da bi se ostvarila takva brzina [ereta, potrebna je i velika dliZina masine,
koja treba da bude mobilna. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se
rebra, medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji.
Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom, trakasto -
dobosasti transporteri (S1. 15.9, b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno
povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko
dobosa koji se sastoji iz dva diska, a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na
452
Sf. 15.9
Transporni uredaji
traku. U zavisnosti od
mesta izbacivanja
tereta sa trake. masine
trakastog dobosastog
tip a mogu biti sa don
jim (S1.15.9, b) i gornjim
(SI.15.9, c) izbacivanjem
materijala. Predl10st
masina drugog tipa cini
moguellost ostvarivanja
veceg ugla obuhvata
dobosa trakom, a ne-
dostatak l1jihov je
slozenije dovodel1j e
tereta na traku, sto se
Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . transporlna ogled a u tome da je sa
maJina sa pravom trakom; b i c . trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje
(trakasto dobosasta); die /opaticna ir%rna) if . disko.rna. transportovanog tereta.
Kod masina prvoga tipa
osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine, klizanjem duz zida
prijemnog levka; teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. Na
krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava, mlaz tereta se
krece lucno i postize potreban smer kretanja. Pri tome je teret veee zbijenosti, pa
time i gustine.
Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI.15.9, die.
Na prvoj konstrukciji je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom
vratilu; mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle
pocetne brzine. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni
tereti, moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i
zida plasta dobosa. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos
postavljen na horizontalnu, vertikalnu iii kosu osovinu, teret se usmerava kroz ccn-
tralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava, podize
se lopaticama od centra ka periferiji. Lopatieni dobosi masina - bacaca materijala,
kao i trakaste masine, dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju
izdizanjem stita na plastu, a u drugom, zaokretanjem Citavog tela, kuciSta plasta
dobosa.
TreCi tip konstrukcija masina - izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom
- sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. 15.9, f) . razlikuju se od horizontal
nih po tome, sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne, pljosnate iii
konusno obrtne diskove, rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama, kojima se zah-
vata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu
plasta, iii ako nema plasta, rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. pri pu-
njenju iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena).
Bunked, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji
453
Na Sl. 15.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala
razlicitih vrsta. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na
SL 15.10, G. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu
oslanjanjem preko oslone ploce. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogon-
ska dobasa, koja naleze na diskove 1, sa dobosem na zajednickom vratilu, vrsi se
preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motore-
duktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). Nasuti teret proJazi kroz
levak 2, a zahvata se trakom 3. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala
regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5. Dobos 6 sluzi za
zatezanje trake. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs, ka-
pacitet masille iznosi 80 m
3
/h. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5,5 kW. Di-
menzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm.
Na sI.15.1O, b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR
sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. Si-
rina trake je 500 mm, brzina 18 mis, a snaga elektrodobosa 8 kW. Tetina masine
iznosi 95 daN. Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm.
Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta, koja je u primeni u
ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i
prikazana je na Sl. 15.10, c. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na
vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. Lopaticni dobos 10 opremljen je
lzmenJlVlm gumenim umecima. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm
malog stita, postavlja se poseban elektromotor II.
Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. Upravljanje ovom
masinom izvodi sc daljinskim naCinom.
-)
S1.15.1O
Vrste maNna ;(1 izhacivanje maferijala: a ; b masine za nasipanje maferijala; c -
lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda, d - /opaticna masina za snabdel'anje
Simens-Marfinove pec.?' maferijalom
454 Transporni uredaji
Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H. C. Il(upeHKo, za razliku od
prethodnih, ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora, sto je prikazano
na S1. 15.10, d. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u
Simens - Martenovim peCima. Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nag-
nutih lopatica pod uglom od 12 ... 15. Na SI. 15.10, d je prikazan put kretanja ces-
tica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee. Brizina izbacivanja materijala iz
masine je 13,5 mIs, a kapacitet izbacivanja iznosi 0,6 ... 0,7 t/min.
Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal,a njihov opsti nedostatak se
ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll, posebno u slucaju
komadnih, abrazivnih materijala. Kod trakastih masina, za produzenje
eksplatacionog veka trake, koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll, vee i
zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika, broj umetaka tTake ne sme
da bude veri od 2 ... 3, a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane de-
bljine. Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane
ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. U mnogim slucajevima treba
takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih,
naroCito semenskih kultura). Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih,
kojima se visc osteeuju transportovani materijali.
15.4.2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara - istovara materijala do-
davacem
Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara ma-
terilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca, kao i od brzine kre-
tanj a cestica.
Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja
nanize duZ oluka, sa visine h = hl + 112 (SL 15.11, (1)
Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).1, sila
trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ).1 m g com" a na drugoj (sa visine h2)
iznosi ).1 m g cosa2
Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi:
h
Ilmg cos (X2 _._2 -
smcx2
(15.45)
Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze, tako da vazi zakon
o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije), pa uzi-
majuCi u obzir da je prirastaj brzine VI - Va, moze se napisati da je:
Bunkeri , zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji
SI.lS.ll
455
Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a - pri kOlrljanja reslice po obimu; b - pri silasku sa
doboJa; c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla; d - pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg
uretlajcL
Ek- EkO = An, (15.46)
gde je An - rad svih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi
konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja, tako da je :
odakle se dobija da jc :
mvf mV6
----=mgh-lJmgl
2 2
vl = + 2gh - 2!-lgl. (15.47)
1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans-
portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2, ani od visina hl i h2, kao
i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transpor-
tuju bilo na kome mestu, samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h
i I.
Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku
krivolinijske povrine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera.
Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom
456 Transporni urcdaji
trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materi-
jala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan. Brzina
transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg
uredaja transportera v.
Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI, ubr-
zanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se
odrediti sledeCirn razrnatranjern. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn
trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi:
Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. moze se odrediti vreme ubrzanja
cestice: Vr vr
t =-=-
u a j1g
(15.48)
gde je Vr relativna brzina cestice materijala, te je put pri ubrzanom kretanju cestice
(15.49)
Ovo rastojanje nije veliko, cak i kada je velika relativlla brzina cestica Vr .
Tako npr.: za Vr 1 mls i /.l. = 0,3 je rastojanjc s :
v
2
12
s= = 2.0,3.9,81 =0,17m
Posto ostvari brzinu v, cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim
ureClajem transportera, sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera, kada
noseci uredaj dode do dobosa transportera. Do odvajanja cestice materijala moze
nastupiti u razlicitirn tackama, sto zavisi od brzine. Pri malirn brzinama noseceg
uredaja, odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku
kretanja, a za velike brzine - prema inercijalnom obliku premestanja. Kada je gravi-
tadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl. 15.11, b), transportovana cestica sa
horizontalne deonice prelazi na ispupceni - konveksni deo na kome se centrifugal.
nom silorn:
mv
2
Fc == -- - odvaja od povrsine noseceg uredaja. Do odvajanja cestice nastupa u
tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. Ova tacka je
karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo
nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju. Prema tome je:
v
2
m-=mgsina
r
Bunked, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji
odakle je:
a
gr
457
(15.50)
Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar - silazak cestice sa vucne povrsine
transporter a iznosi:
v
2
h=rsina=-
g
Kod horizontalnog trakastog transportcra, za h 2: r, do odvaj.anja ma-
terijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter.a. je kretanp
cestice materijala parabolicna, to ce za vreme t m.atenJala preel put.?O
t t
- vI a po paraboli y 1I2
g
l Prcma oVlm kordmatama se za razhclte
angen 1 x - , . .. 1 .'
vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme
transport era.
Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze
nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. Na pra-
volinijski nagnutoj deonici transportera (Sl. 15.1:. c) je nagnuta pod uglom
granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se ne zaostaJe,
odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l.
Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj
nom 1'2, a nosed uredaj se krece brzinorn \'. SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl
uredaj iznosi:
Fir mg
(15.51)
Na putu duzine I energija koja se predaje. materi-
. l' . A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek. U
Ja a lzn051 '"' = tr , .
krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek, odnosno.
m ( 2 2)
F,r '[ == 2 Vrnax -V2
(15.52)
odavde je:
(15.53)
OCigledno da se cestica odvaja od povrsine noseceg ureClaja u
gornjoj tacki transportera, a potom nastavlJa slobodan let.
Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom, mogu se odrediti (ako
2
v
2
se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = - sin
g
visina h = sin
2

g
2v
vreme trajanja leta cestice .
g
Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi:
+2gl(1l1 .
L=
g
v
2
= + 21 sin2NIll -
g
(15.54)
Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materi-
jala <p, kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala)
priblizno uzajamno jednaki odnosno: III tg <p '" tg30 = 0,577.
Za j3 = O,8<p = 0,8 30 = 24 je:
sin2j3(lllcos j3 - sinj3) = sin48(0,577 cos24 sin24) = 0,089", 0,09
Tako je:
L '" 0,0743vi + 0,18/
Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi
(veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i
nastaje ubrzanje cestica materijala veca.
Medutim, sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se
nosccem uredaju pridoda i izdubljen,i, konkavan oblik nosece konstrukcije, tako da
se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom
silom Fe (Sl. 15.11, d).
Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera
- bacaca cestica materijala, koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na
veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po
nekoj povrsini.
Ako na izdubljeni - konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine
G = mg, komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u
pravcu kretanja noseceg uredaja, tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja ces-
tiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v, cestice kretati sa ubrzanjem a, promenjivom
brzinom vp, posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne in-
ercijalne sile Fin, centrifugalne sile
Bunkeri , zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji
za utovarno pretovatne radove
mv
2
-_P ,sile trenja Fir i sopstvene tezine G.
R
459
Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente, u smeru kretanja noseceg
uredaja transportera, koje deluju na transportovanu cesticu materijala, moce se do-
biti da je:
(15.55)
Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta noseceg
uredaja transportera Ill, sila trenja F,r iznosi:
Posto je Fill = ma, a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine, pre-
laskom na diferencijalni oblik, kada se linearna brzina zameni ugaonom cuR),
a linearno ubrzanje, ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt), moze se napisati da je:
(15.57)
Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno
<p nl2, uproscavanjem prethodne jednacine, s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1,
diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik:
(15,58)
Razdvajanjem promenjivih dobija se da je:
(15.59)
Resenje ove diferencijalne jednacine je:
1 dO) 1 0)
t=-J--=--arctg-+C (15.60)
III 0)2 + Ii Ii
R Ilb{i? fi?
Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova, za t = 0: 0) = 0J2 = v2fR,
tako da je :
1 0)2
---aretg--+C=O
ilIff ff
odakle je:
1 0)2
C = ----arelg--
IlIH H
(15.61 )
Za period vremena t == tJ, a iz odnosa, tlU) == Y , dobija se da je tJ == y/O) , tako
da je:
1 U)2 .1'
- -r-- arctg H' 1 1
... ~ g g
III - -
R R
(15.62)
Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala, sma-
trajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile, a sto
je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s), resellje
diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. Tada je:
0) = 0)2 ell} g
Bunkeri, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji
461
(15.63)
PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L, a
prema prethodno navedenom izrazu, posto se uzmll u obzir i konstruktivni para
metri dodavaca RiP, odredlljc sc potrebna ugaona brzina :
gL
R2 i n ~
0)=
a potom, ako je poznata vrednost 0)2 (iIi se unapred zada), odreauje se i vrednost
ugla y.
15.4.3.
Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog trans-
portera sa pritiskajucim doboscm
Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu, sa obe strane poprecnog
preseka. Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp, a
izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl. 15.12, a).Ugao obuhvata trake
dobosem precnika R, iznosi 0. 0.1 + 0.2. Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku
iznosi ll. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake, dui radi-
jusa R, deluju tri sHe i to :
1) G == mg - tdina eestice
2) FN - normalna sila reakcije na traku
3) Fir = FN II
.)
SI.15.12
Shemalski prikaz trakastog
transportera sa pritiskujuCim
doboJem ZG izbacivanje cesfica
mater/ja/a potreban za njegol'
proraCWl
lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi:
ma=G+FN+F
tr
(15.65)
Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc, na trajektoriju cestice
dabija se da je:
mgsinCf! (15.66)
(15.67)
iIi
v
2
FN = m-+mgcosCf! (15.67')
R
Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15.66 i 15.61', dobija se da je :
dv ( v2).
m-=M- mgcosCf!+m- -mgslIl<p
dt ' R
(15.68)
iIi
dv v
2
.
- = M--+ g(M- cos<p - SlI1Cf!).
dl R
(15.68')
Ako se dliZina luka AB oznaci sa s, a posto je s = Rep, to ce biti ds = Rdep. Uzi-
majue: da je v = dsldt, to je:
dt = ds = R<p
(15.69)
v v
Ako se izraz 15.69 zameni u 15.68', nalazi se da ie:
dv 2 R( .)
v- = M-v + g M-cos<p - SUl<p
d<p ,
(15.70)
Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik,
b
. 2
tre a zamenu v '" U, tJ.
Bunkeri , zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji
odakle je:
du
vdv=-
2 '
du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p)
d<p
Integeacijom ove jednaCine dobija se da je
463
(15.71)
(15.72)
Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = VI' pri <p = -<:1:1,
tako je:
(15.73)
Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15.72
zameni nadena vrednost konstante C, kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 :
Oznacavanjem izraza 15.73. u srednjoj zagradi sa K12, dobija se da je:
(15.75)
Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku, 5to
je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala,
odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica, drugi clan podkorene veliCine
izraza 15.75 postaje relativno mali, i ako se u tom slucaju zanemari, jednaCina dobiia
jednostavniji oblik, ti. :
Vk = Vp ella. (15.76)
Tada je za Il = 0.6 (za komade rude) 0:1 '" 60, (J.2'" 30, R =0,35 m, K = 0,64,
pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15.75, za vp =: 5,4
m/s Vk = 14,8 mIs, a prema jednacini 15.76, za istu vrednost Vp iznosice Vk =13,8
464
Transporni ureda,ii
m/s: se datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk 15 m/s. Usva-
vece (rake od koja se saopstava teretu (komadi rude), u ovom
sluCilJu 15 m/s !e Jer dovodi. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja
lzmeau tel.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se
trallsportu]e. .
" S,naga trans?ortne. m"asine - trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem
ulaze se saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije, na rae! sile lrenja
Izmedu komacla lerta 1 trake pri njihovom relativnom krelanju,
a,. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa, kao i LIsled otpora u
meh:Illzmu pogona ove transportne maSine. Kapacitel je proporcionalan
POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku,
sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. Brzina tereta predstavlja
vree!nost od VI' do Vk; shodno tome, menja se i povrsina poprecnog pre-
seka. lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da .ie leret koji
se transpolluJe -. komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi
JednosloJno, ako Je sltnozrnasti materUal).
Jednacina putanje cestice - komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor
vazduha), za ugao bacanja (X2 (SL 15.12, b) iznosi
(15.77)
leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15.77, ako
se stavl da Je y '" O. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0, a dmgi iznosi
V
p
2
sin2cx2

g
Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45.
LITERATURA: [9],[10],[ 15U26],[27],[40],[50],[51],[54]
(15.78)
Zicare 465
16.
ZICARE
16.1
Osnovne napomene
U nizu slucajeva, prirodna bogatstva zemlje, kao i povrsinski kopovi, ne nalaze
se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama,
tako da se prevoz sirovina, u zavisnosti od reljefa lerena, ekonomienosti, zahtevanog
kapaciteta, eksploatacionog veka prirodnog nalazista, vrste i oblika materijala koji
se transportnje, rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno, ostvaruje upotrebom
iieanih ielezllica - licara. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala
prcko tesko pristupacnih terena. Transportne daljine su cesto velike. Eksploatacioni
vek iieara je visegodisnji, jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka inves-
ticiona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare.
Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze.
Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m, a u nekim
slucajevima i do 3000 m), a mogu se savladati i veliki nagibi, do 45. Rad i primena
zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima, te se
mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. Takode mogu se primeniti i na te-
renima sa gus tim saobracajnim komunikacijama, preko gusto naseljenih mesta itd.
Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km, pa i viSe, a iicarama se mogu savladati i
velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice.
Medutim, primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su rela-
tivl10 male zapremine, veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju), pa je
zbog toga, za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban ka-
pacitet utovara na utovarnoj stanici, bez velikih investicionih ulaganja.
Prema mestu ugradnje, zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne.
Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti:
- vazdusne zieare sa jednim uzetom;
- vazdusne zieare sa dva uzeta.
Postoje i specijalne konstrukcije zieara, npr. putnicke, turistieke itd.
Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i
demontazu Citave opreme, kao i njeno prenosenje na novo mesto. Takve zicare na-
zivaju se prenosnim.
Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve pri-
mene), ostvaruje istim uzetom dYe funkeije, te je to uze istovremeno i nosece i
vucno. Najcesce se primenjuju za privremeni transport, te su i manjeg kapaciteta, 10
... 15 t/h, a izuzetno i 30 tlh, uz brzinu kretanja vagoneta 1,5 ... 2 mis, sa duzinom
jednog poteza od 2 .,. 3 km, tako da se ove zicare mogu brzo montirati.
Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") - upotrebljavaju se skora uvek kao
stalno transportno sredstvo. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg
duz linije kretanja vagoneta, dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet.
Kapaciteti ovih zicara su 20 ... 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h). Duzina trase ovih
zicara je prilieno velika, skoro neogranicena, posto se deo trase na kojoj je jedan
pogon, odnosno sa jednim vucnim ureelajem, moze nastaviti, tako se velika rasto-
janja premoscuju iz vise poteza, a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye
zicare. ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 ... 10 km, sto zavisi od konfigu-
racije terena). Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 ... 3 mis.
Prema karakteru kretanja vagoneta, 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem
vagoneta; b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke).
Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci:
- lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica);
- rastojanje i visinska razlika stanica, kao i profil terena;
- kapacitet zicare (godiSnji; u smeni, odnosno casovni kapacitet);
- karakteristike izabranih vagoneta.
Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI. 16.1) su: utovarna stanica; linija kretallja;
istoyarna stanica; pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta.
Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1, ureelaja za punjenje
vagoneta, kruzno savijene sine utovarne staze 2, uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavis-
nosti od uslova rada zicare), ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i
vagoneta. Linija kretanja je na stubovima 4, sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog
uzeta 6. Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene
sine 7, a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogon-
ske uzetnjace 8.
Zicare
467

Ii) 10
SI.16.1
Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a
Na liniji kretanja, noseca uzad (lake i strane) oslonj.ena su pr.ek? celicnih
(reele drvenih) stub ova; u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na ras-
tojanju od 100 ... 300 111.
Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti, po drugom Rast?-
janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2,5 ... 3,0 m. Nosece uze Je na }ednom kraJu
ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9, a na drugom sc zateze tegom 10.
16.2
Objekti i uredaji zicara
16.2.1
Utovarna stanica
Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno - izlaznog deJa vagoneta i
bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine. Prazni vag?neti na u
utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od
vucnog uzeta. Prazni vagoneti se krecu dalje sami, jer je viseci kolosek izveden sa
468
Transportni uredaji
blagim padom (eca 3 %). Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do
mesta utovara. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje, odakle se
kreeu pogonom vucnog uzeta.
Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek, na koji se stavljaju
prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja, kao i prazni vagoneti koji sluze kao
rezerva; ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn.
Na sl. 16.2 prikazane su utovarno - istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom
sa jednim uzetom, a na S1. 16.3 izgled utovarno - istovarnih stanica zicare sa
uzeta (levo je utovarna stanica, koja je istovremeno i pogonska, a desno povratna,
koja je istovremeno i zatezna)
--J:L
I
Sl.16.2
Krajnje slan;ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim ,finama:
le\'o - pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn; desl/o - povrafllo, :alezn{f sa is/o),{lrnim bunkerom
Sl.163
/zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare
Zicare 469
16.2.2
Istovarna stanica
Sastoji se takode iz dva dela: masinskog, gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc
i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. Na istovarnorn delu, sa de-
ponije, otvorenog skladista, transportovani materijal sc obicno utovara u dmga
transportna srcdstva (zeleznica, kamioni i sl.). Manipulacija u stanici je vrlo jed-
nostavna. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno -
guraju iznad bunkera gde se prazne, i prazni se krecu ka izlazu, te se ponovo
ukopcavaju. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka, posto puni
vagollcti nalc,:u na kolosck vclikom brzinorn, sto im omogucava krctanjc do otvora
za praznjcnje bez pomocne vucc.
Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj, pa je zatezni u
tom slucaju na utovarnoj stanici. Pogonski uredaj je elektrornotor, reduktor, kocnica
sa papucama, kocnica sa lrakom, pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca.
Na SI. 16.4 shematski je prikazana zicara sa dva meta, jedno je noseee, a
drugo vllcno. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze, dok je Vllcno
uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. Noscee uze na punoj strani jace je od
noseeeg uzeta na praznoj strani. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi dru-
gog materijala praznom stranom, onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana.
Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta, a na
drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom). Po ovako zategnutim uzadima,
pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2; 4 kom.) na uredaju za vesanje,
krecu sc vagoneti kao po sini. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko po-
gonske uzetnjace, a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace, gde
se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega.
u
Sl.16.4
Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe)
470
r ~
. TIT
+ ...
.j
6 5
a) b) c) d)
J ~ ~ ~
ol=" < i : : : ~ d=2Ji oI.=3!r
SI.16.5
Sizemats!;.i prka::. pUl'eC(}uja o/;UhWJltlOg ug/a _
\'w ..'rl1og uzefa
16.3
Vagoneti
Transportni uredaji
Na SI. 16.5 prikazane su sheme po-
gona vucnog uzeta (ugao obuhvata
iznosi: a) a; '" n; b) a; = 1,5n; c) a; =2n;
d) a; 3n). Pogon, SI. 16.5, a je najjed-
nostavniji i ne zahteva dva kotura ali je
mali obuhvatni ugao uzelom, ex: = n.
Ostalc sheme (0; c i d) podrazumevaju
primenu dva vucna kotura, te su oni sa
dva zieba. Na S1. 16.5, e - prikazana je
shema pogonske uzetnjace sa dva zieba:
1 - pogonska uzetnjaca; 2 - zastitna
teretna kocnica; 3 reduktor; 4 - elek-
tromotor; 5 - elektromagnetna kocnica;
6 zupcasti prenosnik; 7 - pomocna
uzetnjaca; 8 - skretna uzetnjaca, koja
uvodi vucno nze na liniju trase zicare.
Pri uglu obuhvata ex = 2n, SI. 16.5,
c i e ostvaruje se cesto primenjivani po-
gon vucnog uZeta preko dvozlebne po-
gonske uzetnjace, a nedostatak ovoga
pogona ogleda se u tome !ito je pri
neravnomernom habanju obloga obe
uzetnjace moguee preopterecenje uzeta
sredisne grane. Na S1. 16.5, d - prikazan
je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n), pri
tome su pogonske obe uzetnjace, po-
gone se odvojenim motorima, slicno
dvodobosnom pogonu trakastih trans-
portera (primenjuje se kod zicara velikih
kapaciteta).
Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija, u zavisnosti da Ii je
zicara sa jednim iii dva uzeta. Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od na-
mene zicare. Vagonetima se prenosi materijal, obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje.
Na SI. 16.6 i 16.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta.
Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko
naroCitog u,redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. Na SI. 16.6 prikazana je eeljusna
hvataljka Zicare sa jednim uzetom. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i
drugi sistemi). Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. Me-
autim, na krajnjim stanicama tockie (t), koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje
Zicare 471
vagoneta, nailazi na krivu sinu, (c). U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na
sinu, celjusti se otvore i vagonet napusta uze. Po izvrsenom manevrisanju na
odgovarajucoj krajnjoj stanici, vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo
ukopcava za uze, i to automatski, posto tockic napusti sinu i teret se prenese na
hvataljku.
SI.16.6
Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll;m utelom
Na S1. 16.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka, kod zicara sa dva
uzeta. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se
prazni, a kreeu se preko dva iii cetiri tocka, pri tome svaki par tockova obrazuje
kolica. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN, a sa cetiri
tocka - do 20 kN. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva
kako sopstvena teiina kolica, tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan
vagonet (teiina praznog vagoneta, bez materijala u njemu).
Osnovni delovi vagoneta (Sl. 16.7, b i c) Cine pokretna kolka, vesaljka, korpa,
celjusna hvataljka.
bJ
c)
St,16.7
Vagoneti sa dva j ceriri !oc'fka
Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe. Osa obrtanja korpe pomerena je
u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 ... 25 mm. Okretanje polugc hvataljkc nil
krajnjim stanicama obavlja se automatski, postavljanjem narocitih prepreka na putu,
koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku.
Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega,
koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom, da je pri opterecenom
vagonetu veCi moment preturanja, a kada je vagonet ispraznjen, moment stabilnosti
je veCi, te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj.
Kod vagoneta sa cetiri tocka, Sl. 16.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za
ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno), cime se ostvaruje
ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove.
Zicare
473
~ J
Sf,16.8
Vagonet nosh'osf; 3.2 t
Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie; to je ureaaj u obliku
zglobnih klcsta (SL 16.7, b i c) sa dve celjusti, nepomicne 2 i pokretne 3, a k?ji .ima
polugu 4. Pokretna b;ljust zavarena je za ram kolica 5. Poluga pokretne ,c,el]ustI
vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8, a
koji su pricvrsceni za osovinu 7. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9
vagoneta. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI.
16,7, a), klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine, Tezina rama i
korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu, i uze se steze kleStima.
Na SL 16.8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3,2 t za kapacitet
400 ... 500 t/h.
474
Transportni uredaji
16.4
Ugaone stanke
Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv. ugaone stanice sa
kruznim sinama. Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu, da bi
se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare. Na Sl. 16.9 pri-
kazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare.
,...--_._--- .....
- - -.-
--..
I -'''"'-
I.........
....... " ..... / ......... '"' --

SI.16.9
Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare
16.5
Stubovi zicara
Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje
broj stubova, kao i njihova visina. Visina stubova na ravnom terenu je 6 ... 8 m, a u
dolinama moze biti i mnogo veca. Na brdima visina stubova moze biti 3 ... 4 mali
treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad
zemljista.
Stubovi se izraduju od metala, celicne konstrukcije, ako je zicara projektovana
za dugogodisnji rad, a mogu biti i drvene konstrukcije.
Stuboyi imaju dye konzole, za nosece, i vucno uze koje prelazi preko kotura
na donjoj konzoli. Temelji stusova su od betona, a veza resetkaste celicne konstruk-
cije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka.
Zicare
0)
11,5)JO

--- . ---
, .
" ......... "
'-8
I-A
<.: -;.---=+4F.- :: ::-:..5#&
SI.16.10
Vrste rnera/nih stubOl'u:
b)
a - ops!i ob/iJ.:.; b gornji deo,' c - papu(Ya za uze
475
t
Celicno - resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba, glave stuba,
papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama
za vucno uze. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima
iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem.
Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim de-
lovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu. Medutim, ako je teren
tesko prislupacan, montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom ve-
zom.
Glava stuba izradena je takode od celicnih profila, a na krajevima nosi papuce
za nosecll tlzad; papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih
delova. Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece
uze. Duzina papute krece se u granieama od 0,6 ... 2,0 m.
476
Transportni uredaji
Na rastojanju 3 ... 3,5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno
uze odredenog precnika. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda, a zbog
smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima, dok je sarno prslen, po kome
klizi Vllcno uie, od celika. Pored svakog kotura nalaze se yodice. Yodice za vllcno
uze najceSce se i;;raduju od okruglog gvozda precnika 16 ... 18 mm i poslavljaju se
pod uglom od 30 prema horizonlali. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njego-
yom spustanju, kako bi naleglo na kotur, te se stoga postavljaju nesto ispred potpor-
nog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta, odnosno vucnog uicta.
16.6
Diad kod zicara
16.6.1
Nosece !lie
Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad to: zatvorene i
otvorene (SI. 16.11, a, b) konstrukcije.
Zat\,oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka, zicc ulaze
jedna u drugu. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S", glatke je povrsine, pa je trenje
tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi. Njegova konslrukcija ne
dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka.
Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije, sastavljeno je od odredenog broja
celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja.
SI.16.11
VrSfe noseCih U:(J(/;:
II - 'Zatl'orena; b - otl'orel/(J
Zicare 477
Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 = 19 ziea. Uze sa 37 zicairria
cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -;. 18 = 37 ziea.
Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 ... 20
0
.
Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama, Sl. 16.12,
koje su tako izradene, da jc konus sa blagim nagibom, a spoljni ptecnik spojniee
malo je veCi od precnika uzeta, kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova
vagoneta prilikom prelaska preko spojniee.
Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmo-
tavaju oko kotura malog radijusa. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova,
krajevi noseCih uzadi preko pre-
laznih spojnica povezuju sa obicnim
uiadima, koja se prebacuju preko
koturova, a potom se na krajevima
okacinju zatezni uredaji - (egovi.
Uze se UcvTscuje na mestu spa-
janja (obe polovine spojnice su
konusnog otvora) celecnim klinom.
Primenom slobodno okacenih
zateznih tegova obezbeauje sc kon-
stantno zatezanje uzadi. Promenom
opterecenja menja se sarno ugib
noseceg uieta, a sib zatezanja ostaje
konstantna.
16.6.2
VUCllO uze
1"I!:;.ol ...... _, .. =.'.i$ $i S55R
SI.16.12
Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom
Yucno uze, za razliku od noseceg je savitljivo, sa kudeljnim jezgrom i relativno
tankim zicama koje odgovaraju namcni - da mogu lako da se previjaju prcko uzet-
njace bcz ostccenja. Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica, a zatezanje se
ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema
ukazanoj potrebi.
Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika,
koji SU, kao sto je navedeno, postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta, tako da
je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih
koturova, i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se, odize od
vodeCih koturova. Ponovno, pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur
obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba.
Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih ko-
turova, a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika.
16.7
Osnove proracuna dvouzetnih zicara
Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza
Q
__ 360Gv
(I/h).
a
Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi:
G= Qa (kN),
360v'
Potrebna zapremina vagoneta fo (m
3
)
. G (3)
lo=---' m
lOPIn'V
gde su:
Pm - nasipna gllstina materijala, t/m
3
;
'V - koeficijent ispune kofice vagoneta;
(16.1)
(16.2)
(16.3)
a (m) prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji, a = VI, gde je V (m/s) -
brzina vucnog uzeta, vagoneta.
Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i us-
vaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2,5 ... 3,0 mIs, a pri automatskom obi-
lasku iznosi 1,5 ... 1,75 mls.
Interval nailaska vagoneta iznosi 30 ... 50 s, zavisi od naCina opterecenja i po-
gonjenja vagoneta. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 ... 150 m.
Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta
postize se koriscenjern distanciometra. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru
vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. Kada
napravi jedan obrt, to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta
koji stupaju na linijll, na utovarnoj, odnosno istovarnoj staniei. Nakon svakog obrta
sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za
ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta, sto se ostvaruje automatski (ili rueno).
Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema'
odgovarajucoj karti reljefa, odnosno prema profilu trase, potorn se pravi proracun
vuce.
Zicare
479
Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po kon-
turi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke, duz linije
zicare), a koji se primenjuje i kod trakastih transportera. Zbog toga se citava kon-
tura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. Aka pravoIinijska
deonica ima razliCite nagibe, tada se deonica razbija na delove. SHa otpori se pose-
bno racunaju za svaku deonicu, pa se potom sabirajll.
Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta, sila zatezanja vucnog llzeta S na
deonici, pri prosecnom nagibu moze se izraziti kao:
S = So + z (G + Go + q'u a)(w'
gde su:
So - sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom, daN;
z - broj vagoneta;
G - tezina vucnog vagoneta, daN;
Go - sopstvena tezina vagoneta, daN;
qu' - tezina vucnog uzeta, daN/m;
w' = 0,006 ... 0,008 koeficijent otpora premestanja vagoneta.
Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 ... 2 daN/m.
(16.4)
VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od
ugla obuhvala CI. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. = 180, Wk = (0,04 ... 0,05)SI/, a
pri CI. = 90, Wk (0,03 ... 0,04) SI/, gde je SI/ - sila zatezanja na mestu nailaska uzeta
na kotur u daN.
Pri tome, precnik kotma ne srne biti manji od 70 du i 900 0, gde je d" - precnik
uzeta i -precnik zice od kojih se izraduje uze.
Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta, da bi se izbegli suvisni ugibi
vucnog uzeta, minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 =
(600 ... 800) q,,'.
Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja nje-
govih zasebnih deonica, odreduje se sila pogonskog kotura, uzetnjace
Wo=Sn-Ss. (16.5)
Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine
Sn = Ss ella, (16.6)
480
Transportni uredaji
gde su:
a ugao obuhvata kotura;
Jl koefieijent trenja, za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom
Jl 0,16 i Jl = 0,08 za neobloienu uzetnjacu.
Resavanjem jcdnaCina (16.5) i (16.6) nalaze se vrednosti za Ss is,,.
Snaga pogonskog motora zicare
p
(kW), pri tome je Wo (kN), v(m/s).
masom
U slucaju kada se iicarom spusta teret, asinhroni motor fadi u generatorskom
reiimu, obrce se podsinhronim brojem obrta. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru
brzine kretanja vagoncta.
Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza, iz uslova veka
eksploataeije zicare
(16.7)
gde su:
Sprek prekidna sila svih iiea u uietu;
K - stepen sigurnosti uzeta, usvaja se da je jednak 3,5 ... 3,75 u slucaju kada se
ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima, a iznosi 3,0, kada se llzme
u obzir sila trenja;
Z broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za
dan i noc);
gde su:
a
z
opterecenje po tocku vagoneta, (daN);
tezina vagoneta (bruto), (daN);
(16.8)
koeficijent neravnomernosti, kojim se uzima u obzir neravnomernost
prenosenja opterecenja izmedu tockova;
ugao podizanja linije iicare;
rastojanje izmedu vagoneta, m;
~ ... 2 daN/m - tdina po duznom metro vucnog uzeta, daN/m;
broj tockova vagoneta.
Zicare
Dopusteno opterecenje uzeta
gde su:
O,9S prek
Tmax =--K--
481
(16.9)
0,9 - odnos sile kidanja uzeta II eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea;
K - koefieijent sigurnosti. iznosi 3,0.
Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu, iz odgovarajuCih kataloga
proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze.
Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16.1, b) i tacke
pricvrsCivanja llzeta, razlika nivoa iznosi H, to ce maksimalna sila zatezanja biti u
tacki prievrSCivanja uzeta. Pod dejstvom tezine vagoneta, kada dospe na poslednji
raspon, uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe, savladavajuCi trenje u svim oslon-
cima. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi, kao i uzduina
reakeija vucnog uzeta, to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj
(teskoj) grani biti
Tmax= To + q"uH + Trr ,
gde su:
To - tdina zateznog tereta, daN;
qu" - tdina jedinice duzine noscceg uzeta, daN/m;
H - visinska razlika, m;
T
tr
- sila trenja u osloncima, daN;
Trr ~ o +q>q:}h'Jl' (daN).
Odakle je
gde su:
(16.10)
(16.11)
(16.12)
Lh - duiina horizontalne deonice zieare, izmerena po horizontali (horizon-
talna projekcija), m;
Jl - koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) - prelaznih oslo-
naea, jednak je 0,15 za dad zatvorenog tipa i 0,18 - za otvorenu, zavojnu
mad.
Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja
da je G = 0. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza:
T _q"H_(G
o
+q' +q"IL
h
1I (daN).
max U a U U) 1""1
(16.13)
482
Transportni uredaji
Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet iz-
vede iz raspona, a drugi jos ne stupi ullutar raspona, it pod dejstvom zateznog tereta
nosece uze se ispravlja. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom
zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja.
" (G . ")
Tfllill=T,,+qIlH- -:+q"+q,, (16.14)
Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature.
Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim
granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja, sila zatezanja
zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope)
razmaknutih stubova. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov
(16.15)
Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice,
koje se posebno zatelu tegovima. U zavisnosti od profila terena zicare, maksimalna
sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta, na jednom od najvise
postavljenog razmaknutog oslonca.
Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi
fmax=lmax+ I'max,
gde su:
f max' - maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta;
f
max
"-- maksimalni ugib od vagoneta;
.. 2
I' q"L Gol
Jmax = 8H' A +--'tm,
o cos/-' 4Ho gde su:
qu" - tdina jedinice duzine noseceg uzeta, daN/m;
Ho - horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN;
- duzina raspona, m;
Go -- tezina vagoneta (bruto), daN;
(16.16)
(16.17)
'tm -- koeficijent popravke, tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!.. cos (tablica
1?1), u kojoj je: a - rastojanje izmedu susednih vagoneta. I
Zicare 483
Tablica 16.1
a ,
I w>
2':0,6 0,6 ... 0,45 0,45 ... 0,3
I
<0,3
I
2
(3 .. .4) cos
a
't
m
I 1
2 (1 - ;1 cos J 2 a cos
Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. Ako je poznata sila zatezanja u
tacki 1 (SI. 16.13) i iznosi TJ, to je zatezanja u tacki 2:
T2 = Tj + q"u h, (daN).
l
SI.16.13
Shema ugiha lIosede'g uie/a
Sila zatezanja na sredini raspona iznosi
Tl +T2
Tsr =--2-
(16.18)
x
(16.19)
Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 - 2, tj. obrazuje
horizontalom ugao Prema tome, horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa
moze se izraziti kao:
Ho = Tsr . (16.20)
Primer - Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare,
prema profilu prikazanom shematski na S1. 16.1, b.
Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m
3
. Kapacitet
zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe
vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m
3
. Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena
tezina vagoneta iznosi Gv = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Ori-
jentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali
(horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i
istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu
raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje
se iz uslova
= HILh = 10011200 = 0,083
= 5 .. sin = 0,087; cos = 0,99.
Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta
z =JL= 120 =114
v VvP 0,6625 1,6 -
vagoneta/h
Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t = 3600 = 3600 = 31,6 s
Zv 114
Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.
TeZina opterecenog vagoneta
Go = G0l' + Gv = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN
Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8)
FT= 1,1 (Go cos + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN
Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.
Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7)
Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN
Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa
potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.
Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9)
Tmax = 0,9S
prek
= 0,9 140000 = daN.
K 3
Zicare
Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):
. (G ' ")
To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,, L"j..l=
= 42000 - 8,5 100 - + 1,5+ 8,5 }200. 0,15 == 35625 daN.
Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)
T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525 daN
Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):
" ?
Tn <;j,35<T,ilspujeJ1,/
lmax 8H ' .n 4ft 't
m

l ocosjJ 0
Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't = __ 1_= 300 =19
m 2acosp 2.79 '
U zadatom primerll je cos '" 1; Ho = To
Prema tablici (16.1) jc:
f
= 8,5.300
2
+ 16353001,8 =922m
mox 8.35625 4.35625 ' .
485
486
Transportni uredaji
16.8
Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice pri-
menjuju se uglavnom na planinskim,
neravnim terenima, sa velikom visin-
skom razlikom izmedu krajnjih
stanica. Konstrukcije iicara
predvidene su za razliCitc namcne.
Sportske (se izraduju kao "sadeinice"
za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome
se osoba nalazi iznad povrsine tla za
vrcmc trajanja ciklusa prevoienja;
konstrukcije kod kojih se osobe na
skijama prevoze vucom i to sistemom
"sidro" - za dye osobe iii sistemom
"tanjirace", za jedllu osobu na ski-
jama; iicare sistema "sedeinice" pri-
SI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu,
Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog
osoblja iz radnickih naselja iii gradova
do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama,
Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem,
sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pri-
tiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam
tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara
racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika.
Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara
sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim
transportnim daijinama i 12,5 mIs,
Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i be-
zopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigur-
nosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se
koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i
sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu
defektoskopa.
Zicare 487
16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih
uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu
poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa
pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput
setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji
proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jed-
nog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se
odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke
sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigur-
nosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva do-
premanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima
nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je
pogon kretanja iicare iskljucen.
JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se
modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane
koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su
redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa
m2 je ukupna masa tegova .
Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:
miX! =2T
2
-Tl -mlgsinYI-F
wl
m2X2=G-2T
2
m3x3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3
(16.21)
488 Transportni ureflaji
pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX]
T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 )
T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
(16.22)
sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 =
= m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi
odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti
krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu).
Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i
karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se
na osnovu poznatog izraza:
EA
C =-=
U L I
gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1-
rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a odgovarajuceg
dela trase.
Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive
spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri
pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju
inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL.
Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:
gde je qu jedinicna tezina uzeta.
Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi
Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferenci-
jalne jednacine oscilovanja sistema:
m1Xj +(c1 + 2c2)xl - 4CZx 2 +2C2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)
m2x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x3 =
m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3 = O,5( G - m]g sin Y 2 - F
w3
)
(16.23)
Zicare
489
Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferen-
cijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22).
Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi
nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema
jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se
na diferencijalne jednaCine po silama:
+ m;lc); - 2m;lcJ2 = -c
1
(m;1 1\,,1 + gsiny 1)
T2 +2c
2
(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c
2
(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2
T3 - 2m;lc
3
T2 + m;1c
3
1; = c
3
(m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:
? 2 2 2 )]-1 [(G F) 2 2
= 0,5(G - 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 1 )(CO 3 - CO 1 . - wi CO i
D
3
+CO}) -CO;)(CO;
(16.24)
{( G -l\vl)CO - (CO; + CO 2) - cosco
2
t - - CO; -- )r
1
.
{( G - - (CO; + CO;) - cosco 3t
.) 2 2 2)]-1 [T" (2 2) TIV] t+
0.::= 0,5G-[(co; -(0
3
)(C0
3
-COl . 20 CO
2
+C0
3
+ 20 COSC0 1
(16.25)
pri tome su: Wi , i = 1, 2, 3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;
T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku
vremena, t = o.
Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u
vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput
setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi
se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke.
Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kre-
tanja vagona su:
ml= 6000 kg m2 = 12300 kg m3 = 8000 kg
q= 816000 Nm-
1
C2 =3570 Nm-
1
C3 = 6340 Nm-
l
Tlkid = 343 kN T2kid = 342 kN T3kid = 343 kN
Fwl = 334 N FW3 = 455 N
Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom
metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61].
Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski in-
terval 15 s.
NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su:
Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.
o 8 10 12 14 16
1/1/
Sf. 16.16
Zicare 491
Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u
njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34.
Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece:
- najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogon-
skom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom
vucnom uzetu 3.
- najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2.
- ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog
uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi
znatno manje;
- stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju
obezbede pouzdani rad sistema.
LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591
Gravitacioni transporteri 493
17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1
Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih
tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se
doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala
gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije
ostvaruje se: duz strme ravni - kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi
promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii
vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut
nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii
vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik
transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na
visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na
najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do
izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za
spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti
uredaj] gravitaciol1og koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka
i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog
broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih
transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog
transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za
premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno
jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za
fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne
karaktcristikc.
17.2
Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice
17.2.1
Vrste i primene konstrukcija
Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2,
pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba,
duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri
koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala
J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste
za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog
poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na
kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za
us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je
konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku
valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju
osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a
namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju
nanize.
S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If
obliku sirmc ra vlli
S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc
promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni
Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju
kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane
klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno
dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo
projektovan sa manjim uglom nagiba u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije
kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja
i . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni
manjeg ugla nagiba, a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario
usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti
kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene
kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni
transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem
materijala.
Jednost avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i
kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena
izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju.
MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od
40 .. 60, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih
konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane
pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije
navedcnog lipa.
5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba /3, sa kljzninJ povrillanw za
fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala
S1.17.4
kOSl1 pnl kli:cnka
sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La
odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,
vreca, bala itd.
Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske
strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala
koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo
prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja
gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta
kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne v
p
, odnosno krajnje v
k
,
brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni,
kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive
uglove nagiba i dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao
pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih
koefieijenata trenja i duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.
17.2.2
Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia
Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala
prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine
transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar,
istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a
. zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka.
\Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
.. ____ " .. :L
zapraslvanju Zlebovi prema S1.17.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka;
b) pravougaonog; c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka. Na S1.17.S c i d,
prikazane su konstrukcije zlebova. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima
debljine 20 ... 30 mm. Pri transportu abrazivnih materijala, zbog povecanja veka
eksploatacije, zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje, npr.
plocama od hrom-nikla, legiranog liva, manganskog celika iii topljenog sintcrovanog
bazalta. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni, brzi113 materijala na kraju
zieba, V
h
moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz
jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja, poscbno na donjem dclu konstrukcije
zieba, kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje
vrednosti, da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca)
iii dzaku, na istovarnom delu transportnog zieba.
a) b) c) d)
51.175
Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam;por( fnatcr{jf1/n
Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba
sjedine u jednu, te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema
isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu. I suprolno , da se jedna struja
transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. Prednost gravitacionog
transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji.
Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. Nedostalak
gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne
ose, koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja
prinudno zadati parametar koji je ogranic,:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i
ureaaja u nekoj hali. Ukoliko je visina transport a velika, postavljanje
strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora, Ie
se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima, zavojnim
transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta
krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi.
17.2.3
Oluci za gravitaciono spustanje materijaia
Za transport vrelih, praskastih, kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje
oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika, primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog
poprecnog preseka" odnosno cc,vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka; b) kvadratnog
poprecnog preseka; c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije; d) pravougaonog
poprecnog preseka (,elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. Uklanjanjem
poklopca moze se vrsiti osmatranje, kao i remont oluka,
a) b) c) d)
51176
Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH ,. ccvi
Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. Da bi se materijal
transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc
cevi. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu, po
prstenastoj povrsini dati su na S1.17.7 a i b. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje
motornim pogonom, a upravljanje je daIjinsko.
(b)
51.17. 7
Shemtll.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu
NajceSce se obrtne cevne kliznicc, SL17,8 primenJuJu za usmereni transport
zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu, do bilo kog mesta koje
se nalazi na kruznici istovarnog dela, a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice.
krajnji )
"7
S1.178
Obrl1W CCVIJ3 kJj;;nica sa ckktric':;]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C,;'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei. isLovar
ZTnllslih ku/lur8
Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacaka-
kojc se opsluzuju materijlom kao i prema, konstrukciji mehanizma za upravljanje pri
obrtanju cevi kliznice. Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm.
Na S1.17.8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim
upravljanjem; kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice, ispod vage
nosivosti 20 t.
Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta,
precnika 0300 i 0380 mm su sledece:
Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice, mm ................... 300; 380
Ug9 obrtanja, rad, 0, ................ ..................... 211: (3600)
Masa, kg.......................... .. .................................... 1000; 1200
~ . S1.17.9 p r i k z ~ je. 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja, sa
elektncmm pogonom, pnmen.Jcna na automatskim siiosima.
7
Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom:
/ . obrlni slo; 2 . kruzni razdcJI1ik; 3 osloI1i lockid; 4 . pogOIJ pOSlrojCJJjH; 5 . obrlIJIl ccv; 6 ulovarni
Icvak; 7 usmcravajuCi {oCkid; 8 ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc; 9 driac; 10 osiolJ8.c
Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja
sa elektricnim pogonom obrtanja :
Broj istovarnih levkova ................. ......................... . .......................... 12
Precnik istovarnog levka', mm ....... ............................ . ................. 380 -,
Broj obIta cevi, milf! ...................................................................................... 1,3
Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha, m'jh ....................................... 900
Sila otpora vodenog stuba, mm ...................................................................... 15
Snaga elektromotora,kW ............................................................................. 0,18
Broj obrta elektromotora, min'! .................................................................. 1400
Masa ccvne kliznice, kg ................................................................................. 650
Broj obrta frikcionog tockica, min'! ............ : .................................................... 20
500
Obiml1a sila pritiskajuceg tockica, daN (N)
Prenosni odnos:
Transportni uredaji
58 (568)
lancanog prenosnika, i, . .. .... .. ............. 1
puznog reduktora, i, . .................................. ............. 70
Masa pogonskog postrojenja, kg 40
Spoljasnji precnik huznog razdelnika, mm 3250
Visina merena od pocelka utovarnog levka, do haja
istovarnog levka, mm ..... . .................. _..... 2320
Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina
spustanja, kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa
visine, kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc
usled udara. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama, poprecni presek
cevi je oblika transportovanih tereta. Ovakav na6n transportovanja materijala
primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht, u rudnicima sa
podzemnom eksploatacijom, S1.17.10 i 17.11. Da bi se smanjila brzina lereta pri
padu, ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar
tereta pri padu. Aim se dopusta velika brzina tereta. na hajl! sp\lstanja koriste se
vertikalne cevi. SJ.J 7.10 i 1711. Na SL17.1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj
se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane,
u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade, preko kojih se
krupnokomadni tereti , bale i dzakovi prebacuju sa pregrade, na prcgradu,
vertikalno na nize.
SU7l0
Vcrfikahu7tl CCV178 klixl1ica sa kaskndnin7
Iramporla
diRkuV3,
S11711
Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71
gnlvilacio17og sif!lokon1i:uini/]
ma/cri/afa.
Pri transportu sitnijih matcrijala, zaostali delovi transportovanih materijala
formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama), te sc tako sprecava
pregrada, Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica
konstrukcije za transport sitnokomadnih, poljoprivrednih kultura, krompira i
krtolastih plociovado skladista, odnosno spremista,
Gravitacioni transporteri
501
Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom, odnosno
istovarnom delu prikazani su na SL17.12, a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod
odgovarajuCih zlcbova.
I

17.2.4
a) b)
SJ.l7.12
GnlVitsacionc O/UCflstc kli7.nicc:
a skllpljanjc lransportovtlnog II ccntralni Oillk;
b - fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka
Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica
Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo
kretanje malerijala. Osim toga, zahvaljujuCi, poslojanju centrifugalne sile prj
kretanju materijala nanize, obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod
pravolinijskih kosih kliznica. umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala, te
materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl.varuje manju brzinu krelanja, SL17.13.
U princi]Yii, konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti
bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc,
huga (cilindrincne povrsine) i parabole.
Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta
materijala u odnosu na pravolinijske,a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne
kliznicc. posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice. Ipak se krivolinijske
kliznice, bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju, vee sc koriste
kombinovane kliznice, S1.17,3 i 17.4.
Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v), od vrste podloge,
odnosno koeficijenta lrenja razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala
klizne povrsine, kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta
(komadnih materijala, pakela vreca, bala ,dzakova, sanduka itd.).
502
Transportni uredaji
I
x
S1.17.13
ShCllwlski prikilz /aivo/in{i,kc kJiznicc
17.2.5
Valjkaste zavojne kliznice - nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala
Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine,
kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove, tako da se
strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret
klizi pri spustanju. Ram sa valjcima ,poduprt je centralnim stubom, Sl. 17.14 i
spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika.
Za premestanje posuda sa bocama, u puniocima boca, ako je spoljnji precnik
klizniee 2400 mm, korak zavojnicc iznosi eca 900 mm; ukoliko Sll kontaktne povfsine
posuda posebno llglacanc, mase preko 20 kg, korak zavojnice iznosi 7S0 mm. Duzina
valjaka llsvaja se za 100 ... 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta,
kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne
kliznice. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su
dllzine 2 ... 3 m, S1.12.3, a (vidcti 12.2). konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne
kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera, cak su
nesto jcdnostavnije konstrukcijc, zbog male ugaone brzine valjaka. Cesto se umesto
cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. a llgraduju se preko kuglicnih
lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta.
Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se
pravilnim izborom koraka valjaka (0,2 ... 0,3 duzine tereta koji se transportujc).
Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta.
S1.17.14
S]u:mal.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc
Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od
oblika tereta i konstrukcije valjka. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko
valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51). Ugao nagiba zavisi od oblika
tereta, kao i od reZima optcrecenja. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je,
smanjiti masu valjaka, gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati
precnik valjaka. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju
najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. Valjci sa kliznim
leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc, jcftinije su izrade,
mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini, a nedostatak im jc veca sila otpora. Za
transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu
konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc, te je u tom
slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter. Naginjanjem valjaka u
odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri
spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli
upllvq n:p:;:tt'l1!..1nlQ <;.:n lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip
504 Transportni ureciaji
duz kilometarski dugih transport nih sistema, pnmenJuJe se kombinacija kratkih
trakastih transportera koji su pravolinijski, strmo nagnuti, velike duzine. Trakastim
transporterom tereti se podizu, a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg
trakastog transportera. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih
transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do
regalnih dizalica), u pogonima remontnih radionica, kao i u prehrarnbenim
pogonima. Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama, u
odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta, pri
dopremanju praznih kalupa, pri njihovom zalivanju itd.), cistionica (pri opsluzivanju
radnih mesta i masina, transportu i hladenju odlivaka), sarzirnica (pri transporlu
lonaca sa sarzom), skladista odlivaka itd. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga
mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima.
17.2.6
Glatke zavojne kliznice
Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport
materijala.
a)
c)
51.17.15
Shematskiprika;d zavojnih k!imica:
h)
a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:;;inc; b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povrinc kada lerel
istovrcmcno kli;:i po zav(,jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:;;lni; eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj
povrinj i po spofjanjoj iyicl10j ogradJ"
505
Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem
prave iIi krive po zavojnoj liniji. Zavojne kliznice se primenjuju u preduzeCima
prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta: dzakova, vreca
ambalaziranog brasna i secera, kao i drugih proizvoda. U zavisnosti od poprecnog
preseka formiranog oluka, glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog
poprecnog preseka, kruznog ili kosougle kontllre; te je tako poprecni presek klizne
povrsine, odnosno izvodnice putanje: pray, kosi iIi krivolinijski. Kliznice sa pravom
izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice, S1.17.15. Krivolinijske izvodnice
cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga, S1.17.16, te se za njih koristi termin
olucaste kliznice, dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom, po pravilu imaju
bocne normaine izvodnicc.
Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1.17.17,a) iii dvohodna
(S1.l7.l7,b). Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport
razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog
preduzeca vcrtikalno nanize, tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina
me tar, npI. u silosima).
u)
b)
51.17.16
KonslrukliVnEl rccnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC;lstom kliznom povrjnom:
a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYrinc sa rcbrima XII ;:,9dd8V8I1jC tcreta;
b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII s/agalljc i utovar iransporlov8nog
lorc/a U sred,lva ullutra/injcg trallsporla.
Zavojna kliznica izraduje se od drveta, celika, u obliku prcsovanih sekcija, od
livenog gvozda, aJuminijuma iIi plasticne mase. UposIednjem slucaju kliznica je
glatke povrsine. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci
stub. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija
medusobno spojenih samo vijcanom vezom, bez centralnog noseceg stuba u sredini
506
Transportni uredaji
S1.17.17
Olalka kfi:tJUl za voil1ic,,:
a) jcdnobodna; Ii) dvo/JOdn8
Na S1.17.18. prikazana je polovina,Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije.
S1.17.18
Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za ~ i l l c kli;dce za tra1l5port dzakova
Na S1.17.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznice-
koja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim
proizvodima.
POOLED "CO
S1. 17. 19
opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c
za vcr/ika/n) lram;porl dzakava, ba/a i vJ'eCa
Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla
trenja tereta koji se trallsportuje, S1.17.20. Centrifugallla sila koja nastaje pri
spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice, te se zbog toga
spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju, sa preporucenim
uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda. Zavojne gravitcione kliznice
imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama.
S1.17.20
Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala
Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije,
mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta, kao i U odsustvu pogol1skog motora,
octnosno mehanizma. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i
povrsine zavoJll!ce, kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne
povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala. Otvori za
kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog
materijala i kriticnim tackama. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora, zavojna
kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala.
17.3
Proracun gravitacionih kliznica
17.3.1
Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala
Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati
u obliku integrala, tj.:
III
EkJ - EkO = A(m g) + 11 f FNdx, (17.1)
110
(17.2)
paje:
(17.3)
5117.21
Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla
Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis, kao pri transportu poljoprivrednih
proizvooa, lako se moze odrediti odnos L i H. Da bi se-smanjila brzina kretanja
tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3
2
na
istovarnom delu, a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima
nagiba \31 i \32' S1.17.22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih
elemenata kliznice. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za
odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea SI.17.22).
Mo

.
III
Mo'
131
::r:
ru
-'=
II
L
51.17.22
Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram';port mEltcrij,7/a SH Ta;diCj{im ugfom flflb'iba
(17.4)
Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se
da bi se smanjila brzina kretanja tereta, te se zbog toga poveeava koeieijent trenja
Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine, S1.17.21 iznosi: ... 13, za
kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi, odnosno ... 26, za kretanje sanduka,
korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice. Za povrsinu kliznice od
drveta, respektivne vrednosti uglova nagiba iznose, \3=30 ... 20, odnosno \3=36 ... 18,
za vee navedene vrste transportovanih materijala. Vece vrednosti se usvajaju
ukoliko je pocetna brzina vp=O. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika
materijala, minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14 ... 60. Na konstrukciji
kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba. Postavljanjem
diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se
izrazi:
mx mg(sinf3-J.1cosf3);
g( sin f3 - J.1 cos f3)t + x,,; (17.5)
(2 .
Was 13) 2" + x"t. x g(sin 13
Izraz (17.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno, a da se brzina u funkciji
vremena menja linearno. Na dijagramima, S1.17.23 daje sc zavisnost promene brzine
v od duzine L, sa promenom vrednosti kocficijenta trenja. Analizom di'jagrama
primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja
brzine duz L, kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ. smalljuje brzina v tereta
na izlasku sa strme kliznice.
Visina spustanja tereta, S1.l7.24, kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu
kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se
mogu upotrebiti i drugi materijali, npr. legure aluminijul11a, visokootporna plasticna
mas a itd.
.....
..
"-

>
2."
2._ :3.eo .04.88 6._
L[m]
51.17.23 Sl17.24
Zavjsnast proflu:Ilc br;(Jiu; v od duzine L ShCl1111tskiprika;.: gnlvilll(,:joJ]c kljzJ]jcc prj
oured/vaJJju brX1Jn: kn.:llJ1lja [creta
Prema SI.17.24, a na osnovu jenacina (17.1)
jednakost:
m (2 2)
2Vkr-Vp=mgH /imgL,
odakle je:
(17.2) moze se uspostaviti
(17.6)
Pri klizanju tcreta nallize, niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica), moguca
su tri slucaja kretanja [9] ito:
.,
I slucaj: Jedn.ako ubrzano kretanje, kada su: vkr>v
p
, H>jJ.L, odnosno kada je
tgj3>jJ.,j3>p,
II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v, lj.:
v,,=v
r
, H=jJ.L, tgj3=jJ., j3=p, cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem

III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v.,<vp:
U slucaju da je v p=O, kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p.
Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova:
(17.7)
Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite
brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H, odnosno postoji uslov da brzina tereta ne
pre de dozvoljenu vrednost, posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled
medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice, kineticka energija koja je
proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije, koja direktno deluje
na ambalazu upakovanog transportovanog tereta .
Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju
2
strme kliznice ( vkr ), kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta
2g
H
doP
' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna
vis ina kliznice:
H
dop
12g
H =
max (1- j.1ctgj3)
(17.8)
Odrcdivanjem H
m
"" duzina kliznice S, odnosno njena horizontalna projekcija L
oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice. Udarno
opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti
transporter, tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3, S1.l7.2S. U tom slucaju nastaje udar
tereta 0 transportnu traku, oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13, nastupa:
komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu:
v)=v"sin/J,
clok je normalna komponenta brzine:
V,,==Vk,cosj3
postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti
transporter.
Pri udarnom kontaktu, kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise
se u deformaciju ambalaze tereta, dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri
silasku tereta sa kliznice na traku, odnosno, .
Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti, kao i zbog
ogranicenih geometrijskih parametara L, HiS, tezi se ka smanjenju brzine tereta na
kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice, !ito se moze ostvariti primenom
kombinovanih kliznica, S1.17.26, a i b. Izlazni cleo kliznice, S1.l7.26, a, izraduje se sa
manjim uglom nagiba iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog
materijala, koeficijenta trenja Ill' odnosno SL17.26, b.

51.17.25
/
I
/
/
/

Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti
(ran.'porter
51.17.26
Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica:
aj sa dye s{rme ravni; hj gravi{[lciona slrma
klfznica jc kon.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij
razliCi{og malcri};i!a. koc!iclicl1!a In:n;f] 1'1 i
1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri;ina
Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog
kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja odnosno
!l,ll;,. Osim koeficijenta trenja i relevantni su i konstrllktivni parametri
kombinovanih kIiznica:
(17.9)
Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja i
ll;, , S1.17.16,b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih
parametera [29]: .
(17.10)
pri tome su:
1z izraza (17.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba
kliaznice itd. Za kosu kliznicu,sa razlicitim koeficijentima trenja, za vp=O i vk,=O je:
L= H(k,,+l)
fl/(khkf' +1)'
(17.11)
513
Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea, Sl.17.12 koriste se za nagomilavanje
tral1sportovanih materijala, krace zadrzavanje i meduskladistenjc.'
17.3.2
Proracun ilebova, cevi za gravitaciono spust.anje materijala
Prema S1.17.3 i 17.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za
spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog
preseka, dok su ccvi zatvorcnog preseka. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i
mogu 5e upotrebiti kako za kosi, tako i za vertikalni transport matcrijla.
Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu
kretanjatereta duz strme kliznicc, oblika cevi, S1.l7.27, a.
c
B
iN-'l'
I .
, I
i
,3 t

a) b)

c)
51.17.27
,
Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca:
fl) xa sipkavc nw!crijiJlc:
h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima:
cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica
Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G
I
razl07j na normalnu
komponentu N i tangcntnu T, to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno
ispuniti uslov:
(17.12)
gde su:
N=G1cosfJ,
I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc 0 povrsinu kIiznice.
Takoje:
G
1
sinfJ-fl G
1
cosfJ>O,
(17.13)
514
Transportni uredaji
odnosno
tgj3>J1
j3>rp,
gde je <p-ugao Irenja cestice.
Prema tome, da bi se ccstica kretala k -, k' . .
. . ". . roz eev oJa JC postavlJena kao strma
khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . l' Ii
,. . " . , s [me raVlll prema 10nzonla
veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. Ukol'k " T N k ' . c"estl'cc
nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. I 0 JC , relaIlJe
U silosima je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k " b -' k' k b'
Yt b)' . vol . . onaene rzme, a 0 1
se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l'k" b 'Y' .
krajnju brzinu kako bi se ' "1 y',.O 1 0 mJe potre no ogramCltI
'I'k .' onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala
pn 1 om lstovara. b
Da bi, se odredila konacna brzina cesticc potre,l)no . 1" t" d y. k'
. I' , I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa
Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc " t" 1
cnrglJc ma cnJa nc tac e, tJ.:
Ek2 - E"I =: 6E
k
A( F;),

odnosno
tako se dobija
gde su:
m - masa cestiee;
Vkr - konacna brzina cestiee;
vp - pocetna brzina ccstiee.
Ak
. G
j
o se lzvrSl zamena m == - posle Sl'e"'I'y' , d b" ,
g , II dl1,Ja 0 l)a se lzraz:
(17.14)
(17.15)
Prema rezultatima sprovedenih is or . ,
kroz cev dolazi do pojave raz 'ct, pi lVanJa, pn transportu zrnastog materijala
'. .. re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do
gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k .. 1 b
bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu Zb
OJl
se S? bOdr:
im
padom, npI'. iz
. og toga Je rzma transportovanog
zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog
tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni.
Tako je brzina zrna duz cevne kliznice:
(17.16)
gde je C .. koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja; pri dovodu
vazduha u gornji deo cevi je C=O,80; ukoliko nema dovoda vazduha,
C=O,65.
Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka, konacna brzina ne sme da bude
velika, da se ne bi ostetila ambalaza trenjem, te se zbog toga konstrukcija levka
izraduje promenljivog ugla nagiba, a ne pravolinijski, S1.17.27, b.
Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke, analog no
izrazu (17.14) moze se uspostavitijednaCina:
Posto je
to je:
Vkr =
2gH +v; -vir

2 gil
(17.17)
(17.18)
1z izraza (17.17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v.isinu tranasporta
materijala, kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine, mesto pregiba cevne
kliznice, S1.17.27, b moze usvojiti na bilo kojoj visini.
Pri projektovanju oluka kliznice, ugao usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja
transportovanih materijaJa u dzakovlma, odnosno vrecama. Ako su poznati: ukupna
vis ina H, pocetna brzina vp , koeficijent trenja i ako je zadata visina h, moze se
odrediti vrednost ugla
Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog, iii pravougaonog,
SL17.27, c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima.
Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal
dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama
kruznog poprecnog preseka. Tako npr. pri transportu proizvoda u mlinarskoj
industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka, potreban je prosecan ugao
nagiba cevi od 33, dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og
materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba
cevi od 34, a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45,
tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30 prema horizon tali.
Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice,
za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka, kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog,
sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem.
Za jednaku povrsinu poprecnog preseka:
precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi:
d= (4A m'
1/--;-' ,
strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a.fA, m.
Tako vazi jednakost,
nd = nJ = 3,45.fA ,
gde su: nd - obim cevi kruznog poprecnog preseka, m;
A - povrsina cevi kruznog poprecnog prescka, m
2
Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka,

4a =4-JA ,
. 4.JA 1 ,p
" to Je: ----,=;:=: = ,13,
3,54" A
oelnosno, za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne
kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala, nego za izradu kruzne
eevne kliznice.
Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog
poprecnog preseka, kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a,
potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog
preseka i brzine, u zavisnosti od kapaciteta.
Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI, odnosno a:
(4A=2 fA =2l Q =2 -1L. 1
V--;- V-; V'7ClYPV myp ,uctgfJ)
(17.19)
Q = Q
lfpv - pctgf3) ,
517
gde su:
Q - kapacitet cevne kliznice, kgls;
\ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice; za zrnaste zitarice
iznosi: 0,4 ... 0,5; za otpatke i prasinu, .. 0,25;
v - brzina transporta materijala kroz cev, mrs;
p _ zapreminska gustina transportovanog materijala, kg/m
3
.
1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci:
a) Sto je veea visina H, tj. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja
poprecnog prescka ccvnc kliznice, utoliko moze biti manji prccnik cevi; tako npr.,
ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine
podlogc i da jc pecnika d=lm, to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje:
H,m: 0,2 0,5
1,0 2,0 3,0 4,0 5,0 10 l5 20 25 50
ct,m: 1,5 1,19
1,0 O,S5 0,76 0,70 0,67 0,56 0,51 0,47 0,45 0,33
Inace, ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto
cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus, tada se precnici ostalih
cilindricnih elcmenata mogu smanjiti.
b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi. Ako se za ugao
nagiba od 36 cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti. tada ie za
elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti:
Ugao nagiba cevi, 0: 30 33 36 37 39 41 43 45 90
Faklor kapacitcta: (),85
0,91 1,0 1,09 1,17 1.25 1,34 1,4 2,27
1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno
postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica.
c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su
ccvi napravljene, ti. oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i
povrsine ccvi. Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent
trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc za ugao trenja
izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p tada se iz izraza (17.19) i
(17.20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Qj i
koeficijent trcnia klizanja :
)l
1,13
0,36
1,09
0,40
1,00
0,47
0,93
0,51
0,80
0,58
0,70
0,62
0,51
0,70
0,32
0,79
U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba
eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc
brasno i praskasti materijali ....... . ..... 70 ... 80
proso (mekinje). .................................. . ..... 50 ... 60
sitna prekrupa (griz) ... ..... .... ........ ................. .... . .... ....... .4SO . .50
krupna prekrupa .... . .............. ....... . ... .45 .. 50
zrnaste poljoprivredne kulture ............................................................ .36
1z izraza (17.19) i (17.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti
koeficijenta j..t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom. Da
bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja, unutrasnja povrsina cevnih kliznica
mora da bude glatka. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim
kliznicama od pocinkovanog lima.
U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii
pravougaonog poprecnog preseka.
Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi
kruznog poprccnog preseka. U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka
veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. narocito u dOlljem dclu kliznice,
zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi, dok se kod
cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim
matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini, te se zbog toga takve cevi
habaju znatno sporije.
Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti, te je zbog
toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih. Prema tome, na
onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje
preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog
moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi.
Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza
preimucstava. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o, bez
demontazllih radova, utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala;
staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog
materijala pri malom koeficijentu trellja te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet
takvih kliznica. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za
primenu u pneumatskom transportu brasna.
Prilikom transporta zrnastih kultura, brasna, secera u prahu i s1. velikom
brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet; zbog elektricne
neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze
da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica, kao i nesrecnih slucajeva i povreda
osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. Za odvodel1je statickog elektrieiteta
koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica, kao i nesrecnih
slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je
izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine
.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled, koji su dobri
provodnici elektriciteta. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti
bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije.
17.3.3
Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea
Pri kretanju duz zatvoreq.ih gravitacionih kliznica, S1.17.13 lJastaje dopunska
sila trenja na klizlloj vodici iZlJosi j..tFc' odnosno:
(17.21)
519
zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu.
jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r, pn koe[lclJentu
'trenja j..t, S1.17.13 [9J je oblika :
m
dv

dt
(17.22)
Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide, kruznice, odnosno
cilindricne povrsine i parabole.
Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice, SL17.28, a, je
oblika
dv v
2
(. 13 13)
v-+ JL- = g Sin _. peos ,
ds R
(17.23)
a za kliznicu oblika cikloide, S1.17.28, b
y
c
a)
(
. 2' 2 <p)
gr ..l'lf/<p- J-lSIn -
dv 2
-+-v=
d<p 2 v
yt
,,'
,./

/
I
I
\

x K
xr
b)
S1.17.28
Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca
a) kruzn8 kljznica;
b) kosa dkJoiun8 kliznica.
(17.24)
1
x
y
U jednaCinama (17.23) i (17.24) su :
s,ds - kruzni luk i prirastaj kruznog luka;
R, r - poluprecnik kruga;
8
0
- centralni ugao kruznog luka duzine s;
8 - centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta;
<p, d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta;
p - poluprecnik cikloide.
Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1.l7.13.
520
Transportni ureda.ii
Resavanjem jednaCina (17.23) i (17.24) za pocetne uslove
v=v
p
(za 8=0). u jednacini (17,23),
odnosno
v=v
p
, <p=0, s=O, u jednacini (17,24)
na kraju kliznice
8=8
0
i odnosno (P=7i:,
dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice, Vkc u tacki K ito:
za kruznu kliznicu [9]:
odnosno za eikloidnu kliznicu, takole u ta-ki K, '9:
).
L
51.17.29
Kretanjc lcrela po kru7noj kli;:nici
(17.25)
(17.26)
Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice
duzine, visJne i radijusa L (kretanje po kruznici), prema [54) moze se sprovesti
projektovanjem sila koje deluju na teret, na pravce normale i tangente (SI.17,29),
uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O, pocetna ugaona
brzina = 0 ), te se dobija:
mLip = mg cosqJ - 'tlFN ; (17.27)
521
=-mgsin<jl+F
N
. (17.28)
Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17,28) u (17.27) dohija se :
(17.29)
pri tome je:
V= (17.30)
Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1.17,30, Sa dijagrama se
moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0, brzina v po dostizanju
najveee vrednosti pocinje da opada, te se tako dobija neregularno kretanje ali
povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl
preporucenu vrednost.
>
e.QIa -- -------,--- ------;----------j
6.00
2,""
: 1-'=0
I
,
,
, ! 1'=0.55
---------r---------r-------
I ,
, ,
"'''.+ ... ...
L (m J
5f.l730
D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i;:nicc
U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava
uslove tautohronosti i brahistohronosti, 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja.
Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka, koje se nalaze u
razlicitim polozajima na cikloidi, pusti da se kreeu bez brzine ka
cikloide. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde,
znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do
drugog polozaja najrnanje, Kretanje po cikloidi takode se predstavlja
jednaCinom kretanja [54), kao i 11a primeru kruznice, Parametarske ]cdl1acme
Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima:
522
Transportni uredaji
Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54], dobija se:
mi,'==mg
(17.32)
2
S . <P F'
m-=-mgSln-+ N'
Rk 2
(17.33)
Zamenom izraza za FN iz (17.33) u (17.32), kao i prevodenjem lucne koordinate
u ugaonu. i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0, za (=0, konacno se dobija:
v == s == 2R sin.2.<j:>
2
(17.34)
(17.35)
Na dijagramu, S1.17.31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona
L=nR. Kao 1 kod kruznice, primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.
------_._j---------,---------
, ,
, ,
I ,
, I
, ,
, ,
---------r---------r--
,
,
------r---------r-
, ,
.' .,
I
,
,
1.00
51.17.31
Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne
povr.{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a
Na S1.17.32, a j b, prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od
vremena, za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice
(f.t=0.35), za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R. kruga, S1.17.32. a. odnosno
cikloide. S1.17.32, b, povrsina po kojima se krece teret.
-R-l.5j+-R-2j .. ...:R-2.5jc-R-3j
12.111 ---------j---------j----------
1 I I
: I ,
... ---------r" -------- -----1
N .,
cfj 4.8 ---------r-- ---r---------!
f ! :
, ,
, ,
, ,
, ,
. ':.,iI . ,.... ...
c. J
51.17.32
...
523
--------l
1
, ,

,
, ,
, , ,
_L _____ ,.f __ ... ____ 1
I I 1
, ,
, ,
, " , , I ,
I , I ,
---,--... ----1"'------"1 ... --- ..- ....
I I I I
, I I I
I I I I
I I I
! ! : :
fl.; t.1II 1.& 2
Vr."", C. J
b)
Zavi.wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena, za fl=O,35, za, razij61<; VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa
krivinc R: a - ciklOlde; b - kruzIJlce
Na SU 7.33 dat je graficki prikaz promene brzine sp.ustanja .tereta duz
raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica, a na S1.17.34 pnkazana Je zaVlsnost
brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja
S1.17.33
Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an,:,
{erela dll:! raZfl()vr.mjiI kOlJslrukCIj8
gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 - po ciki()idi; 2 - po
kruin(!i - cilindricIloj 3 - po .
parabolicnojpovdjJ1J;' 4 - po pravoJ, s{rJ1Joj
povr.\'in/ Punc IjJ1Jjc .I'll za J1=0.33, a
isprckjdaIlc za J1=O,O.
51.17.34
GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja
{ercla od kodiqjcnla {ren/a J1:
1 - kli;mjca: 2 - krllzna kljzlJiea;
3 - CIKloidIla klj;mic8/9j
17.3.4
Proracun glatldh zavojnih, pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica
Kao sto je napomenuto u 17.2.6, zavojna kliznica je geometrijski oblik
gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji.
Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao
hipotenuza pravouglog trougla, S1.17.35, a. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i
korak zavojne linije visine H.
Ugao nagiba bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla
trenja tereta po povrsini spu5tanja, odnosno
(17.36)
Ugao nagiba zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza:
gde su:
(17.37)
H - korak zavojne povrsine;
Ro - rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii
trenulnG nalazi, do poduzne osc zavojne povrsine, cija se vrednost
menja u granicama od r
o
, do R, S1.17.36 i 17.15.
a)
5117.35
Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc:
a - cvo!vcn{a 7.8V(ync /infic, ;:aviy'm) kli;:nicc,:
b - shemEi dcJovanja .I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici
Ugao nagiba je promenljiva velicina, zavisi od polozaja, odnosno rastojanja
zavojnc linije od vertikalne ose. Ugao je najveCi kada je graniCna zavojnica na
unutrasnjoj vertikalnoj iviei, radijusa r, Sl.l7.15, a; dok najmanju vrednost ima
granicna zavojnica spoljasnje iviee, sa najveCim radijusom R Sl.17.1S, b.
Usled promene radijusa zavojne putanjc, teret ce imati razlicita uhrzanja, koja
ce biti utoliko veca, ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine.
Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni
transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog
kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. Ova sila dclllje U praveu izvodnice, U
smeru prcma periferiji kliznice, SI 17.15, b i c.
Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri
samoregulisanje brzine kretania, odnosno klizanja terela. Uvccavilnjcm brzine
kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila, te se Ie ret pod dejstvom
centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc, sto opet
prouzroknjc smanjenje brzine. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom
ivicom nastupa umanjenjc brzine, zbog pojave hocne silc trcnja. Takode u slucaju
kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu, usled smanjcnja centrifugalne
sile, pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati.
Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj
povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta
trenja. Naime, pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu, koeficijent trenja je dok
je koeficijent ,"2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1
moze biti za 2 ... 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu.
Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja, pri
krctanju tereta po nosecoj povrsini. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje
r po kojoj se teret hece, ugla nagiba zavojne linije i koeficijenta trenja [11 tereta 0
kliznu povrsinu zavojne kliznicc, S1.17.lS.
NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja
obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice, a prema S1.17.35, b
iznosi:
gde SU:
2 (1)2
Do= 2RO=2 (r+s+bo) + 2' '
lo i b
o
- odgovarajuca duzin3 i sirina tereta;
1 - projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan; 1=10
s - rastojanje od stub a do tereta; s=40 ... 80 mm;
r - radijus stuba.
(17.38)
Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome
rastojanjn R, od sluba. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna
r do Ro (SI.17.35), to saglasno izrazu (17.37), tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja
R;. U protivnom, moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak:
najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice, dok je
najveCi pored stuba. .
Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao
nagiba ravni prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta
po ravall klizne povrsine; prema (17.36) i (17.37) je:
H
tg13 = ?: tgp ,
2rcRo
(17.39)
Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja, tada jc ubrzano kretanje
tereta niz kliznicu. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja,
moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na
povrsini Cija je linija zavojnice strmija, odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice.
Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti
geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine. Ako se usvoji precnik
unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r
o
, tada je za kretanje tereta
maksimalne dimcnzije am", i b",", polreban zazor c" S1.17.36. Ivlinimalni spoljasnji
radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R
tn1n
, koji za date dimenzije tereta
obezbedujc minimalni zazor, odreduje se iz izraza [29J:
b
. S1.17.36
OdJ10.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko;J.le IrilJl.lporlujc
gde je:
_ 2 b
max
( )
2
Rmin - (rO+c,+a
nuLt
) + -2- , (17.40)
L'. - garantovani zazor izmedu tereta i ivice, pira se u zavisnosti od dimenzije
tereta, a nalazi se obicno u granicama L'.=40 ... 80 mm.
Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f.lz, rnada se desava da je
odnosno ... Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee, SL17.36 i 17.37,
prema izrazu (17.40) treba da i,ma radijus R:
51.17.37
Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice
Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini, za /-l1=/-l2=/-l je:
H
tg13 =--?: tgp =f.L,
2rcR
max
(17.41)
odakle se dobija da je:
H ?: f.L21tR
max
.
Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim
poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja S1.17.16, b, na kome se
nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna .
Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu, zbir svih sUa 'koje deluju na
teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1.17.35, b):
gde su:
G1=GsinjJ - komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta
nanize, duz kliznice;
F;=flGcOSjJ - sila trenja tereta 0 povrSinu kliznice;
F2 = f.L G - sila lrenja tereta 0 ivicu kliznice, pod dejstvorn centrifugalne
g R
sile;
R - rastojanje od ose kliznice, do centra tezista tereta;
- koeficijent trenja tereta 0 kliznieu, cije se vrednosti daju u obliku
tabelarnog prikaza (tablica 17.1)
Koeficijenti trenja dzakova od
'ute i lana ispunjenih bra8nom Tablica 17.1
Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka ,t-0,52
Kretanje preko uglacane borove daske
Krelanje preko politirane daske
Kretanje preko 8per ploce
Kretanje preko pocinkovanog celika
Kretanje preko pocinkovanog lima
Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom
Kretanje preko betonirane kliznice
Kretanje preko asfaltirane kliznice ft- 0,46
Shodno tome je,
Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice
J
v = gR -F-- = const. (17.42)
Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je:
(
sin J
v = gRo -;-- cosB = const . (17.43)
Razume se, precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m
niz zavojnu putanju radijusa R, sa uglom nagiba S1.17.15, pod dejstvom normalne
komponente sile tde, centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze
se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta
jednak nuli, te je [9]:
(17.44)
odakle je:
,
2 = const
F2 cos
v=
(17.45)
Gravitacioni transported
529
- koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu;
_ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice.
Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se
trenlltno, vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s. To maci, ako je duzina
zavojne kliznicc kratka. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje
materijala, te je zbog toga, prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno
potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna
brzina kretanja.
Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je
prethodno objasnjeno, c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj
kliznici varira U odredenim granicama.
1z izraza (17.41) moze se oc!rcditi H. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je
H=1200 .. .2000mm.
Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije treba usvojiti,
u zavisnosti od vrste transportovanog tereta, u granicama: pri transportu punih vreea
i dzakova, .. .24: sanduka, 13=19 ... 23; sanduka sa bocama, .. .20.
pri tome su: LITERATURA: [2],[9],[16],[40],[45],[501,[51],[54]
v
2
F2mR FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled
1 mv
2
1 mv
2
dejstva centrifugalne sile Fc, gde je Fe =2R+2R' S1.17.15, c;
IIDEO
TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I
RUDNICKOG ZELEZNICKOG
TRANSPORTA
1.
INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA
UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT
MATERIJALA
1.1
Opste napomene
Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u
graacvinarstvu, rudarstvu, procesnoj tehnici, mctalurgiji itd. Primenjuje se za prevoz
sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona, tako i za vezu izrnedu fabrike i
nalazista rude.
Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih
sirina, normalni sirine 1435 mm, kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. Inace,
sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih
strana glava dve sine, mereno na 14 mm ispod GISa (gornje ivice sina).
U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za
obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju, kako
prilikom nabavljanja potrebne opreme, tako i prilikom njenog postavljanja i
oddavanja u eksploalaciji. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama
integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u
obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. .
U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni
donji stroj pruge;
gprnji stroj pruge.
Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim
vestackim objcktima, a to su: mostovi, akvadukti,vijadukti, estalcade, IUneli, propllsti
sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 i
Industrijske zeleznice za unutrasnji
fabricki transport
533
zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena, kod useka i nasipa terena sa
drenaze, drenazni rovovi i potkopi), oblozni i zidovi , galer:ije,
nadvoznjaci i podvoznjaci, objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca, snega 1 lav1l1a,
razna osiguranja trupa pruge itd.
Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri, predstavljaju
nadgradnju 11a donjem strojn, a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a, ito: sina, pragova,
kolosecnog pribora i zastora. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ l.
postrojenja, kao sto su skretnicc, ukrstaji, okretnicc, prenosnice, koloSCClll tnangh 1
pe\ouglovi, kolske vage, skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl.
Kaopo pravilu, rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se
automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8, a to zna6 da se
istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za
prijem materijala u prijemne bunkere, SL 1.1.
51.1.1
Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg
,<.,'trqjfl; 2-nfl,<;Jg 3-pTag; 4-.finc; 5-pod/07J7H
p!oc'a; 6-,I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll
Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih
jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar.
Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa
obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na
mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije
odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. skladista
materijala. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona
se prime nom prijemnih, istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim
zatvaracima, dodavacima i transporterima.
Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog, tako i uzanog leoloseka
moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito:
elektrifikacijom pruga, poveeanjem brzina transporta, povecanjem osovinskog
opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn, primenom savremcnije mehanizacije na
Zeleznici.
Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni
pribor; b) prikljncna oprema, kompozicija vagona, odnosno vagoneta; c) lokomotive;
d) vitIa i utovarna sredstva; e) manevarska j pomocna sredstva.
534
Transportni uredaji
1.2
IDdustrijski koloseci i sine
.. Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge, kao i poprecnim 1 poduznim
profIlom terena. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se
nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge; projekcija trase u horizontalnoj ravni
naZIva se planom zelcznicke pruge, dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW
pruge.
Ze!eznicka pruga, SI.1.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja);
nasutog slop, zastora; pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.
je. gl,avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima
sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti.
Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i
predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze.
Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj
tucumka), pragovi, sine, i spojevi sina sa pragovima.
51.1.2
Ze!ezlljckj ku/usck: 1- poslUi;ica
slroj/:l; 2-nasip; J-prdg; 4-sjnc;
5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se .filla
jJosfav!;:'1IJt1 prag; 6-.s':il1Ski ckscn" "T"
iii "T" obhka
v . Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija. Sirina
zelezmckog ,definisana je
v
izmeau iviea glava sina na pruzi,
oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj
OSOVIIll vagona, odnosno vllcne lokomotivc, S1. 1.3. '
S,= e+x =: b+2c +x, mm
(11)
gde su:
S,sirina zeleznickog koloseka;
e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta, odnosno vucnc
lokol11otlve,
x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje
tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo"; '"
b - izmeau nspramnih tockova na zajcdnickoj osovini;
c - sirina oboda tocka.
fabricki transport materijala
I

535
S1.1.3
Par tockova f13 .0JJ3IJlfJ
Trasa pruge mora imati, ako je moguce, sto minimalnije radijuse krivina, a koji
se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga.
Profil koloseka mora biti ravnomeran, a to znaci da sve neravnine treba ublaziti
proseeanjel11 useka, zaseka, odnosno izradomnasipa, S obzirom da zeleznicka pruga
II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska, po dve naspramne sine mogu bili
postavljcne na nekim poluprecnicima krivina, te se tako pri obrtanju tockovi
premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu, odnosno drugll sinu.
VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke
osovinc na sine, odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine. DOpllstena vrednost
x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine)
usvaja sc 10 mm, odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na
nOl'malnim kolosecima sirine S,=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 .... +5 ll1ll1. Inace,
zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei
1.1, sledeca:
Tabliea 1.1
Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna
zastupljenost pojcdih
sirina koloseka
- normalni kolosek S.=1435 mm 62%
- siroki kolosek S,=1676mm 6%
- siroki kolosek S,=1524 mm ( u zemljama 9%
bivseg SSSR-a)
- uzani kolosek S,=1067 mm 8')!o
- uzani kolosek S,=1000rnm 9%
- os tali 6%
ukupno 100%
Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m
povccava. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja
vozila, kao sto su vijuganjc, zaokrctanje i ljuljanje, a koja se nepovoljno odrazavajll
na eksploatacioni vek kako tocova, tako i sine, i uticu na povecanje sila otp.ora
kretanja kompozicijc, kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta
,.sa sine.
. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni
sloj. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna, ublazcne su sile udara tockova pokretne
kompozicije 0 sine, a sine i pragovi .zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti.
Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika, iiljake i peska. Dill1enzije tueanika od
tvrdih stena su 20 ... 40 mm i peska 3 .. 20 mm. Debljina nasipa kod pruga uzanog
koloseka iznosi 0,2 .. 0,3 m, dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 .,.40 em veca
od duzine Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe
prugd. ll, zelezicki koloSfk, obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka, a siiapritiska
pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni,sloj.
536
Transportni uredaji
Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade), a mogll bili j metalni, odnosno
armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od
truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva, anliseptike kojima se sprecava
zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet
grupa (za pruge normalnog ko!oseka), a dimenzije za obI ike A 13, C i Delate Sll
tabelarno, tablica 1.2 prema SL 1.4
Grupa ]
1 260
2 260
3 250
4 250
5 230
a h
26 16
25 15
25 15
24 14
22 14

. I I
_a -4
A
26
25
25
24
22
Tablica 12
b
h1
B C D B C
16 18 18 9 8
1)
17 17 8 8
15 17 17 8 8
14 16 16 8 8
14 16 16 7 7
511.4
OhHci poprecnog prc. ..;cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o.<"'ck,,,
Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A, B i C prcm3 Sl. 1.4 date Sll U
tabliei 1.3 u em, gde je l-dnzina praga. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I 5
em; b 2 em; h 1 em, stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od
kolieine u prijemu.
Tabliea 13
b
h1
Grupa I a h
A B C B C
1 230-480 26 16 26 16 2() 11 10
2 380-400 30 l6 3D 2U 26 11 12
Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1,.'> m. Raslojanje izmedu
pragova lZ110S1 600, .. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1.0 km pruge). Pri
podrazumeva se da .ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga.
Deo. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na
savijanje, a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog. Inace, drveni pragovi 511
od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju, sa
pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih, bolji su prigtt5ivaCi uelara
jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih, lako se podbijaju i postavljaju manje
zahteve npoglcdu zastora i podloge.
Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0
osovi,?skom Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom, u kompoziciji je
naJteza 10komotIva, te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom
pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti.
fabricki transport materi,iala 537
Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng.e sva
statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. Glava sme Je dec
sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a
odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma, tIme 1
otporni moment glave i eele sine. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema
nozici.
Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g, k{;(m).
sine tip a 4.'>, 49, UIC 54 E, l)IC 60 znaci da su mase oko 45, 49, .'>4, 60 kg/m. Sme
mase odgovaraju za saobracaj inteziteta, odnosno za pruge sa veelm
saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine. lJ nasoj zemlji se
normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49. Na s1.
presek sine tip a 49, a u tablici 1.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee
upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka.
511.5
Poprecni prcsek fe!cznicke .l'inc tip.? 49
1, .,..4.....:::==------+.+
'"
Tablica 14
Tip g A T, I, W, Wy h b
l
b, d
sine kg/m cm
2
cm
4
crn
4
em
3
em
3
mm mm mm mm
45 45,44 57,84 1552 290 215 46 142 125 67 14
49 49,43 62,97 1819 320 240 51 149 125 67 14
UIC54E 53,81 68,55 2308 341,3 276 55 161 125 67 14
UIC54 54,43 69,34 2346 417,5 279 60 159 140 70 16
UIC60 60,34 76,86 3055 513 335 68 172 ISO 72 16,5
Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine, kao i na
masu po duznom melru. lJ tablici 1.5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a
uzanog ko]oseka.
538
Transportni uredaji
Tablica 1.5
fJ edinicna masa sine, kgiIn Visina sine, mm Dopusteno osovinsko
optereeenje sine, kN
8 65 30 . ..40
15 91 65
18 90 60 ... 59
24 107 90 ... 125
.' Ako je H.i, elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka
plJIllen.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m.
" nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine. Sastavi mogu
bll! I kos!. Danas u pnmem samo normalni sastavi sina. Oni po svom
polozaJu u koloseku mogu bIll naspramm i naizmenicni (SI 1 6 a . 1 6 b) U "
zem]" '1 k . . . ., I .,. nasoJ
JI se po pravi u sastav sina. Spajanje sina ostvaruje se izmedu
pragova. Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" .
kontaktom. nemm
511.6
VrsLc normaJnih sasLava ;"lila: a-naspramni; b-llllwnClli&Ji
pribor
v
d.eli funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne
1 to:. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove; b) spojni pribor
kOJlm ,se sm,e medusobno povezllju; c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e
res,etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina, sprave protiv bocngg
pl:gova dr. Za.datak pribora je raznolik. Da pricvrsti sinu za
: odrzava silu potrebne velicine, da medusobno poveze dye
.. honzontalnom i vertikalnom smeru, da srnan'i
kOjl sma prellosl na prag. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe
IzraduJ,u cel:ka zalezne cvrstoce 400 ... 600Nfmm2, izuzev elaslicnih prstenova
1 ,Po]eduuh elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od
opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm
2
.
. ', U nas.oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni
pnbor tJpa K .za na drvenim pragovima, a sastoji se iz: podlozne
ploe.: lZ u tablici 1.6. Lose strane su velika masa kruto
tlpa K, koja npI. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k!
cellka,. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih
pnbora. 1ma. bIOJ sastavmh elemenata, zbog toga treba vrsiti ceste ko trol .
dopunsko pntezanJe. n e 1
Tablica 1.6
Naziv elernenta masa,kg broj komada masa,kg
,
Podlozna ploca 7,510 2 15,020
Pricvrsna plocica 0,635 4 2,540
Vijak za pricvrsne ploCice 0,302 4 1,208
Seslostrana navrtka 0,156 4 0,624
Tirfon sa ravnom
0,538
nalezucom povrsinom
Dvostruka elasticna
0,090
prstenast.a podloska
Topolov umetak
-
539
8
4,304
4
0,360
"
2
-
Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se
sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu
praga, odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag, ispod sine se cesto
postavlja podlozna celicna ploca-podmetac. Podnozna ploca predstavlja najtezi i
naskuplji prlbora tipa K.
Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina, kao sto je
prikazano na SLl.6,a, onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa
za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. Ako se koriste podlozne
ploce kao na Sl.l.6,b, onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera, jer svi
zajedno upiru 0 podloznu plocu, pa je dvostruko veca sila otpora.
Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni, koji su takode ekseri
ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem. Sluze kao i obicni sinski ekseri
za direktno pricvrsCivanjc sine za prag. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru
Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih
pribora. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim
kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj. uvreu se u unapred
izbusene rupe u pragu . Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila
nego obicnim ekserima. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na
SU.7, a i b.
51.1.7
Prfcvr.'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1plo6com "
p/oCiec; b) .1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee
51.1.6
Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1. 1.8, a i b.
Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja
veze, zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan, konstruisani su elesticni
ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti.
540
b)
Transportni uredaji
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa
prH5vr6vBnjc ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika
_ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su
na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu
odrzavanJa. ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja,
da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na
sastava sma ugraauju se vezice.
_. Na SL 1.9 prika::ana.ie sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za
vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia
S1. 1.11. . .
TIP 49
100
165 J 75 !
580
Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl
inama tip!l 45 i 49
o o
45.5 165

. i:8 tiPIi 49 ' Brulcnic krajcvlI ina
SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona
nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e
fabricki transport materijala 541
priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila
njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan
za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici.
ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih
blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i
deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe
sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim
brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4
%,. U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu
na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje
voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine
su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek
duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.
Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo
nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u
zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. :
Nosivost vagoneta, t.. ..... _ ...... __ ..... 1 2 3 4
Nagib pruge, %0 ... . .................... 6 5 4 3
Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose
primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali
specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno
pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce
!ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor
mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu
cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna
zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine
koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze
sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a
za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost.
Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi
29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u
tablici 1.7.
511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme
Tablica 1 7
Najmanje dimenzije u em
Pruga
a b k c d
GJavna I reda sa drvenim pragom 260 330 35 600 45
Glavna I reda sa betonskim pragom 264 320 40 600 45
Glavna I reda 250 320 35 540 40
Spore dna I reda 250 290 20 450 33
Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski 230 270 20 450 30
koloseci
1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II
cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg
stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka
za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla.
Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina
voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U
protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a
tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je
debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se
od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne
prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.
Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU
poi/loge stnya:
a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni
presck z8stoTa ipodJoge
idcz1Jickog koloseka
b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku
51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll
u nivou terena
Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na
prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b).
Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju
llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u
okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne
543
postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa
podloge fabrike ili [abrickog kruga.
Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se
industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim
saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored
prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd.
U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: i
naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za
saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u krugu i
narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome
se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta
skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe
zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.
Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka drugi se k.oristiti
specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) za :a
koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke
kompozicije.
Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje
se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna se na
eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u
prstenastom zljebu nepokretnc ploce.
Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi
paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim
Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na
drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i
1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj
zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu
m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu
okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze
okrenuti i za 180. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za
cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.
51.1.16
Prosta voa
okrc/lJicom
Sf 1.17
KOlJSlrukcija
okrclnkc koi/ kojc sc
koloscci ukrlaiu poi/
uglomoi/90"
Sf 1.18
Povczivi1njc
okrctnicom Iepezlf:do
poslavlicIIih ko/OSt:k8
poi/uglom
51.1.19
POVGZivllnjc
paralcJm/J koloscka
okrclIljcom
544
Transportni uredaji
Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove
konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe
manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s.
Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim
stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene
prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez
jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak
spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara
prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju
skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo
mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie
zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica
(do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim
stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog
materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka,
odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko
paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po
sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na
noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju
tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou
sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u
odnosu na nivo povrsine tla terena.
8Ffj:Jg: L U jJUlJ
II - KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc
ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
____________ 1
51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom
Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u
polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi
(triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim
skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva
su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren
sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti
simetriean i nesimctrican.
Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima,
gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna
moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.
51.1.22
K%/-J'ceni triangl
545
U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod
pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak::
oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a,
potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom III
kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka kI'1:'lm, ill Je sarno
jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni Je SL
1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na
drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina se
podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1
na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne
podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.
51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi
pravo/jnjjskj
51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI
5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa
jednog koloseka na drugi. ZQQg na na
da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC
predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 tim mestlma se najce;see
iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek
koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St
1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog
uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.
546
Transportni uredaji
b)
S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke
Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina
skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice
predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b.
Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada,
koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i
postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4-
srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice.
MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva
jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i
skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da
dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a
suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim
kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju
koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka.
Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu
skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga
na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4.
Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye
u skretanjc.
se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha
srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka
preko kojeg se u tom trenutku ne vozi.
Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi osovinom odvojnog koloseka u
sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja
izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI.
obclezavanje moze biti: a=6(tga= 1 :9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225
m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla
skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je
ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je
moguca i veca brzina u njoj.
Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki,
motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Industrijske zeleznice za nnutrasnji
547
Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu
koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. I u, kome
smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., s\sl??O ma
fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a
pro 1 1 1: b
k
R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka.
po uprecm a
Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. vrsi
kontrola slobodnog profila, i to na svim i kolosecima u
rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o
osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc Il
a
mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu
materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill
ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.
I
j:m
.---;
I ,/
I ,
I '
1/
,If
,
I
1
\
I
1
1

I
t
I
r
f7()(J
17SQ
1700
127'5
S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila
,
i
. I
548
Transportni uredaji
1 1
IHi
1
/ ,
/ . ,
/ t:=""---i ---:1 -->r-----+----1-4.. / ", ott' ...... --.. "
./ .I" 110 1. _.-!!!> ... , ' li
" f "
I '!!J---- t .us '. },
'f \
I 7OVARNI,. It 1J1C-C1 '\
VAlE'1 TOVARNI PROFit NA Ji , ,
.---, ", I
VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA 4.1
-,..!P.!-- ---J.. ,515
31 41
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN
profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi
specIJalmm sll1skIm vozilom.
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu
cIJe. gramce ne preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim
stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc
tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.> .
, . Slobodni gradcvinski profil da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog
plOflJa bI prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara
navedenulj proplSlma.
Nn otvorcnoj pnlzi
549
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia
na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm
prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od
vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II -
za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara
na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od
zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i
ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.
1.3
Vozila sinskog t:ranspo:rta
Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju
se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne
konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. . .1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa
automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje
vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg
industrijskog transporta.
Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti
prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc
tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi
itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa
povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U
industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom,
primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine
2,5 ... 5,Om'.
Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne
iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar
jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i
sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.
550
Transportni uredaji
Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u
bunkere bez prevrtaca.
Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno
vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje
vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena
vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju
se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca)
velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje.
Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U
industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa
istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni
moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu.
Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju
sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem
na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to
podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog
otkaCinjanja vagoneta.
51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela
51.1.30
Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa
JOkO!1JOlivof1)
Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno,
te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30.
Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama
sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike
lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci.
Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod
kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer
ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa
obrtnim spojnicama).
Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje
citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju
imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme
manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po
jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne
spojnice). ,
51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca
551
Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e
zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. domaClm
propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a.
Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u
OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon
kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, i vijadukata,
vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal!
prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni proracun
vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla.
Dopuslena sila priliska po osovini .. ind.ustrijskim zeleznicama
koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e
60kN.
Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta jc voditi i 0
nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu
kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc
ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera.
Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog do proizvodnih
kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32.
Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za
transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se
automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta.
Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1-
poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako
obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve nazivaju
kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 kOJlll1a Je ucvrscena
platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko
olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm 51?
Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe
sanduk sa rall10m vagoneta.
Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se u stanju ravno!eZe, no
kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna.
bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe
radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme sto se
oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 III plocu
koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe
vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize ?tvor
se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.
552
Transportni uredaji
Kocnica je a zbog znatne visine vagoneta, stepen borne stabill10sti je manje
vredl1ostJ, te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h. .
a)
51.132
/t.;t()vtJr vagonctN prc
v
rf1ClJ: a) prcvrtajcm sanduka; b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc
stT/:lile sanduka . .,(,
Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju
se SI. 1.33, Ilosivosti 50 i 90 1. Njihov sallduk je
na gornjoj povrsini glavllog nosara. Oslone tacke
su Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod
teZll10m .lovar: o.krece 1 malerlJal se automatski isipa. Za vracanje prazl10g sanduka u
potrebna Je odredena sila. Na S1. 1.34 prikazal1 je vagOll prevrtac
(Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m
1
Vagon J'e .
k t k'" . ,. lCne. zavarene
. ons ru :lje I. postoljc sc osl.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza), a opremljcn
Je automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje, kao i pneumatskim
koclOmm slstemom.
5f 133
Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li
51. 134
l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 {
553
Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se
aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. Konstrukcije ovakvih
vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima
u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I, sa visine do 2,0 m
pri utovaru bagerom. Ram sanduka izradcn je od [ 24, Da bi se ublaiilo udal'
materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc, pod se izraduje od trostrukog
sloja lima. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm.
Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3
na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine, tip a poluvagona, korisne nosivosti
601, a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t, S1. 1.35, a i b.
Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc
transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l.
oj
SJ.135
TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()(),'wvim;ka ;(c/c;;nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f; /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon
lip:J ''poJuvagofla-'', nosiv()sti 60t
554
Transportni uredaji
se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni-
::-bllnkcn, 60 t kOJI se samostalno istovaraju. Vagon sa samostalnim
malenjala (S1. 1.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena.
vagona .bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom.
Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50. Cement se utovara u
odozgo, preko krova, kroz utovarni levak, a vagol1 se prazni kroz dva
levka sa obe vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa
rucmm pogonom. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na
dnu bunkera. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom
pore.d zeleznicke a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima, a
kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za
lranspo: t cementa, kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar, smanjuju
se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu, tako i pri utovaru.
, S11.36
CClVO[()()suvinski VLigO/J flO,<,'/V(lSli 60 t 7.N prevo/: CCfl1cntn
'., primen: ovakvih oglcda se u cinjici da je prilikom
pnsutna zaprasenost matefljala, odnosllo nastaju O'ubitci
Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa
pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u 14, Vazdusni transportni ureaaji.
1.4
Transport lokomotivama na industrijskim
zelezmcama ,
. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim
PnmenJUjU se parne, molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima.
motorom) i elektricne
lokomotive (sa trolom ili kontaktne, akumulatorske
lokomotive ).
kontaktno-akumulatorske
Da bi lokomotiva mogla da se kreee, a to znaci i da za sobom povuce vagone,
mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu.
Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru, gas a u
cilindru motor a SUS, pare u parnoj masini, razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim
gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive.
Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla,
ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su
jednake ali suprotno usmcrene, sila rcakcije i sila vuce lokomotive, koja prcdstavJja
spoljasnju silu.
Uslovno razlikuju se sledeee siIe:
a) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova;
b) sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora
kretanja lokomotive, odnosno:
gdc jc F
WL
- sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju:
VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta
koji razvija motor; od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine
lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja
struje iz baterijc akllmulatora, pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ).
Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih
tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko
pogonskog momenta koji motor razvija:
a) kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si
p= zU", Im . 17m = FT v
1000 1000
kW,
odakle je
N,
gde su:
U
m
, napon na kontaktima motora, V;
1m- radna struja elektromotora, A;
z- broj elektromotora elektricne lokomotive;
11m- slepen korisllog dejstva motora i prenosnika;
v- brzina e1ektricne lokomotive, mls;
(12)
(1.3)
b) kod lokomotiva sa motorom SUS je
F
- P'TJm N
T - "
v
(1.4)
gde su:
P-snaga motora, W;
Tlm- stepen korisnosti prcnosnog mehanizma;
v- brzina motorne lokomotive, m/s;
Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na
njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi
F
T
=1000F
po
W, N, (l.5)
gde su:
vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima, kN;
IV- koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine
Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda
locka, stanja povrsine sine, kao i od hrzine kretanja lokomotivc.
Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje
kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije.
Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni
otpor krctanja i oznacava se sa w
gde su:
N
kN'
Fw- ukupna sila otpora kretanja kompozieije, N;
Q
c
tezina lokomotivc, kN;
Qv- tdina vagoneta ( bruto ), kN.
Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja.
(1.6)
Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge
nastaje osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise
parcijalnih sila otpora, a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet
grupa ito:
a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima, Fw
1
;
h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama,
fabricki transport materijaia
c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine, F
w
,;
557
d) sila otpora usled gubitaka kineticke energije zbog sudara
oscilovanja kompozicije,
e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha, Fws'
Prema tome, osnovna sila otpora izn05i
Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi
gde su:
FjJ.d
--D-,N,
F- vertikalna sila optereccnja osovine, N;
(1.7)
fl- koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine );
d- preenik osovinc tocka, em.
Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi
gde su:
21
D
f- koefieijent trenja kotrljanja, em;
D- precnik locka, cm.
,N, (1.8)
Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca
nego pri ustaljenom, lranslatomom kretanju. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za
20 ... 30%, a za klizna leZista veca je za 50 ... 70%.
Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled
talasastog habanja sine (valovilosti), konienih kotrljajnih povrsina tockova,
nepravilne ugradnje para tockova na osovini, kao i zbog odstupanja prccnika jednog
para tockova na zajednickoj osovini.
Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja
kompozieije F
w
,' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina, kada deo
kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara. Sila otpora kretanja zbog sudara
povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem).
Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl.lha proporcionalna je kvadratu brzine,
izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc, a na osnovu koeficijcnata koji su
dobijeni eksperimentalnim putem, opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u
aerodinamickom tunclu.
Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni
otpor kretanja i iznosi
SS8 Transportni uredaji
Fwo N
Wo = Q
L
+ Q
v
' kN'
(1..9)
Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona,
odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem, na pruzi normalnog iIi
uzanog koloseka, moze se odrediti iz empirijskog izraza
gde su:
2 16,3 N
wI) =2,3+0,0056v +---, kN'
q+0,31
v- brzina kretanja kompozicije, m/s
q- zapremina vagoneta, m'.
(1.10)
Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja
prevrtanjcm, w
o
, u zavisnosti od brzine kretanja, navode se u lablici 1.8.
Tabliea 18
Zapremina Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se
vagona istovar obavlja prevrtanjem, w
o
, N/kN, za transportnc brzine u
kmllh
m
3
5 10 15
3,0 7,4 7,8 8,5
5,0 6,7 6,0 5,6
Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz
izraza
(l.11)
sila otpora pri kretanju na usponu iii u krivil1i. Sila otpora
krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza:
Fwu =(QL +Qv)'w
u
,N,
gdc je W
u
- specificni otpor krctanja na usponu, N/kN.
(1.12)
Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1.1.37), dodatna sila
otpora na nagibu iznosi
(1.13)
gdc su:
QL- tdina lokomotive, kN;
Qv- bruto tdina vagona (vagoneta) , kN.
S59
Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie gde ie i- nagib pruge.
Takoje
(1.14)
51.1.37
SlJCll18 delovanj" ".jia pri krcl8nju
kompozicijc na USPOllU
1z jednacina (1.12) i (1.14) sledi da ie w
u
=1000i=io, gde je io- nagib pruge u %0'
Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja
oboda locka osinu, kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika
krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini).
Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza
gde su:
S,- sir ina koloseka,. m;
-350 S, N
w,. - 'R' kN'
R- poluprecnik krivine, m.
Shodno tome, ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi
(1.15)
(1.16)
Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije, smanjc:r;je njene
brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima, a velicinn
ove sile otpora moze regulisati masinista.
Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva
se sila kocel1ja kompozicije. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz
tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski
(elektricno koccnje).
Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja, S1.1.38.
51.1.38
Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj
kocenju
560
Transportni uredaji
Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi
100001'1', N i sib kocenja. Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim
tockovima, odnosno da ne dode do proklizavanja tockova, potrebno jc da sc ispuni
uslov
gde su:
sila pritiska papuce kocnice 0 tocak i predstavlja silu, N;
koefieijent trenja papuce 0 obod tocka;
(1.17)
OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska, kN;
\V- koeficijent izmedu tocka i sine.
Ako ne bude ispunjena nejednakost (1.17) tockovi ce prestati da se obrcu i
nastupice klizanje tockova po sinama. U trenutku nastanka klizanja lockova po
sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V', gde je \V'- koeficijent trenja klizanja
izmedu tocka i sine pri kretanju. ' .
Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine,
odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja, posto .ie koeficijcnt trenja klizanja pri
kretanJlI 1,5 ... 2,0 pUla manji, nego pri relativl10m mirovanju.
, ,:renja 0, locka zavisi od brzine kretanja, spccificnog
?TItIska, matcflpla papuce kocl1Ice, kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se
Izracunati primenom empirijskog izraza
f1 0= 0,20 - 0,0015v,
gde je v-brzina kretanja, km/h.
Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi
gdeje <5
FN ::; 1000QL Ij/ = IOOOQLO,
f1
kocficijent pritiska papuce i kocnice.
(1.18)
(1.19)
Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje to sc za razlicite pokretne
kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti.
Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se
,
0=0,7. .. 0,8
Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi
Industrijske zeieznice za unutrasnji
fabricki transport
Specificna sila kocenja iznosi
561
(1.20)
Meclutim, dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom, te se tada
pribegava i kocenju iz koCionih vagona, ounosi1o vagoneta.
U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina
kretanja imace oblik
1000(QL +Qv)( l+v), dv
g dt '
(1.21)
gde su:
FT = L Fw tangetna sila vuce, N;
L Fw - ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije, ukljucujuCi i silu
kocenja, N;
1000( Q
L
+ 0v )
--'-="'--':::::-"-'- - mas a zcleznicke kompozicijc , kg;
g
v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije;
dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije, m/s
2
dt
Ako je FT > L Fw, > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava,
dv
odnosno za FT < L Fw .ie dt < 0 i brzina se smanjuje.
Ukoliko je FT = L FI!' ,dv 0, nastupice ustaljeno kretanje.
cit
Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna, tj. kada je BK",O. Tada ce
liZ aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja, te ce jednacina krctanja bili
oblika
1000(QL +Qv)(
g dt
(1.22)
Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O, te ce jcdnacine kretanja bili oblika
dv
dt
(1.23)
dv v d d" b .
Resavalljem jednacilla (1.21), (1.22) i (1.23) po dt moze se 0 Ie Itl u rzallJe
pri polasku, usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije.
Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve
osovine pogonske. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog
koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju
stabilnost u zavisnosli od polozaja, odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza
pogonskih osovina. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive
obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu, dok zadnja os ovilla
llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. Broj i raspored svih
OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre, a izmedu svake cifre povlaCi se
crtica), lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina, druga cifra
oznacava broj pogol1skih osovina, a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih
osovina. Tako npr., oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve
osovine i obc Sl! pogollske.
Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina;
zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina, a koIica se
medusobno povezuju znakom +. npr. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo
pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice
oznaku 0-2-0+0-2-0.
1.5
Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama
Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS, a prirnenjuju se cesto na
intluslrijskirn ielcznicam.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona
iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta, naroCito
u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala, cementa, crepova i opeka itd.
Osirn opstih pararnctan kao sto teiina iokornotive, broj i raspored osovina,
molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora. Prerna tipu
pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog
iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin; sa dizel
rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom, naftom. Prerna snazi pogonskih
motora mogu biti: male snage (3,5 ... 22 kW ); srednje (22 ... 74 kW) i velike snage (74
kW, pa n<lvise). Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll, te se nece
r<lzmatrati.
KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn:
motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna
transmisija. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle
Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS. Da bi motor startovao u praznom
hodu, lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom
(frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije. Zbog ncmogucnosti
promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka
promena smera kretanja. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja
motora U pogon, kao i zbog promene profila prnge, n motorne ]okomotivc ugraduje
se mcnjacka kntija. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika
563
. . a tip a postavlja se preko
k . 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog .,' .
kolica vezanih zglobno, te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce
kolica za odredeni ugao u odnosll na post?lJe. Obrtno, smcra
ostvaruje se preko kardnskog vratlla. ?og.on]eno
g
rnen]acem. v r? obrtno
kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem U
obno
su
kretllnjc. Da bi sve osovine bile pogonske na .kohca medus t .
u paru preko Iancanog prenosnika. KO.ClOlll v.slstemv na mo
hkomotivama ovoga tipa je poIuini, a aktiviranje koclllca. vrSl se
lokomotive je elektricno. Na S1. 1.39 prikazana je lokomollva uzanog oose
proizvodnje.
1.6
51.1.39
S}](.:nwl.'kjpIika;: J1)O/OrJlC }okomo/jVG
Elektricne lokomotive
Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne
struje, na prugama normalnog i uzanog koloseka. Na prug.ama koloseka
korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 ... 10 t (sp?IJ.ne tezme 70 ... 100 kN)
na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik U velIkll11 cementa
za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80
t.
Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na .S1.
1.40. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do
elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3, sa koga se struJa kablorn 4 dovodl. do
iivinog ispravljaca 5. Posto se struja pretvori u 6 dovo.dl se
do kontaklnog provodnika 7, po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve.
'.
2 Jedno.smema struja
S1.1.40
PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c;/c:kfriC7JC /okomofivc ,va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!, vil,;okog
Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator;4-ilJlOuni kRhl, 5-livin ispravliRc: ()-.O!lr){II.'7J
7-konlaklni vod; 8-linc; 9-odvodJ)j kab/
Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore, a sa
njih preko tockova elektricne lokomotive, sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do
nul tog voda transformatora.
Tako, nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici,
te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu.
Na SI. 1.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa
motorima jcdnosmerne struje. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog
obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40.60 mm, dok su
ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda,koji su islov[emeno odbojnici. Dno
rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100.130 mm, sto je
potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive. Za prikopcavanje
lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja
kuka, a potom se osigurava civijom. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja
vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom, tada se po visini odbojnika izraCiuje
nekoliko udubljena za kukll.
Sf. 141
Rudllic'k8 ckklricna
/okumofivB
Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom, takode su i
tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. Ram
postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. Svaka osovina
pogoni se r:;,reko zasebnog ektromotora.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno
Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. Kocenje se
ostvaruje palicom sa volanorri, pomocu zavojnicc i sistema poluga, a prenosi se
Istovremeno na sva cetiri locka. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e
ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Napajal1je
lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog
pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. Elektromotorima se
Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji
upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste. Otpomici za pustanje u
pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc.
Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se
nalaze dYe rucice, ito, jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga
prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila, a tako i krctanjc
lokomotive u supI'otnom smeru. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od
nultog polozaja 1.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1.1klj1.1cuju se i iskljucuju bregasti
kontaktori, preko kojih sc 1.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje
motora u pogon, a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu
vezu.
Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu
(priIikom pllstanja urad, kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora).
U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad.
Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog)
polozaja u smeru kazaljke na salu. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od
nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. Za promcnu
smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera
kretanja. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se
kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era.
Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog
provodnika i u koIo motora, sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u
pogon. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h.
Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom,
Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje
koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer
moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja
drumskih saobracajnica sa zcleznickim, kao i prilikom premestanja auto dizalica koje
izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva.
Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko, pa se na elektricl1im
lokomotivama ugraduju dugacke trole, panlografi i sl. za prenos struje od kontaktne
mreze do motora SI. 1.42.
Sl.1.42
Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5.'8 dugackin7
prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc
Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole, a nalaze se u
zidovima graaevinskih objekata, a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih
cclicnih uzadi, lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte,
stubove i sl.
566
Transportni uredaji
. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini
lspod 3,5 . ..4,1 m.
Na. pruzi sa ugr,aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog
nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni
nosael.
. Elektri.cne lokomoti.ve su elektromotorima koji mogu da razviju
vehkl obrtlll pn pustanJu u pogon. Smanjenjem opterecenja broj obrta
redno postavlJcmh elektromotora se poveeava.
Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t
d t r' k k .. 0 ora
pre s av JHJu motora. Na SI. 1.43 prikazane su karakteristike
u lokomotivi. Na prikazanom dijagramu na
hOllzontaln.0J. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a, A, a na vertikalnoj osi sila vuce
F, N. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h
prenosni odnos pogon;kih zupcanika J
a
i
0 rtm 1 toc ova su konstantni, to se kao karakteristika motora ne ubraja
bro] obrta motora, vce brzina elektricne lokomotive.
S1. 1.43
Efckfro[J]chllI71Z'i."1I vucc
cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc
Tako npr., ako elektricna jokomotiva sa
ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N, a na usponu
vuce po ]edno1l1 motoru
dva elektromotora razvija na
10000N, to je odgovarajuca sila
, 5000 10000
FI == -2- == 2500N = 250daN; F; == --== 5000N = 500daN
2 .
" elektromotora (S1. 1.43) nalaze se na krivo' ko' a
vue.: F kOje odgovaraju ovim silarna. Kroz nadene lacke povraci
\clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo b'"' k
k
'k . m lzmc. ta 0 se u
prese u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" , d ' . b .
v na ordinatnoj osi. ' Jll1la 0 govaraJu rzme
VI =14kmlh i v
2
=llkmlh.
567
Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce, a prema tome menja
se takode i brzina kretanja voza. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja
voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku
deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu, a po(om i ukupno vreme
trajanja prevoza .
Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna
(visecasovna) snag
a
motora.Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju
motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. Trajnu snagll P" motor moze
da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja.
Kod elektromotora je
Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se
casovna snaga.
Na SI. 1.44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se
primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike
cementa. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine, odnosno par osovina cine
jedna kolica, le je broj kolica-2, a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom
lokomotive, Veza izmedu kolica i tockova, odnosno osovina ostvaruje se preko
e]esticnih lisnatih opruga, gibnjeva (amortizera). Svaka osovina se pogoni preko
zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW.
51.1.44
E!cklriclJa/okofl}o/iva
Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera. Sistel11 upravljanja opisane
clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan, pri tome
masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje, a radna struja se
llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje.
Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom, a elektromotor
se takode reostatno koCi.
1.7
Proracun Vllce
Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi
odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih
vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei, Takoae sc proracullom mora
odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc
sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim
sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu,
Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW
pruge,
Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju
dva osnovna zadatka ito:
a) prema zadatom profilu pruge, za usvojeni tip prikljuenih transportnih
sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce
lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze
povuCi;
b) prema poznatom profilu pruge, za usvojeni tip vagona, odnosno vagoncta
u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc, proracunom sc odrcduju karaktcristikc
vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga
proizvodaca,
Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom
usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m, na potesu pruge izmedu
povrsinskog kopa i fabrike, tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u
krivini pruge, Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su
karakteristicni za proracunski uspon i, i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u
krivini w" uvodi se jedan koeficijent
(1.24)
Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI,II'
uravnotezava se silom otpora kretanja voza,
Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne
aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i
lokomotive jednaki, Taela je
(1.25)
pa je ukupna tezina voza
(1.26)
Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1.26) mora se proveriti u slucaju
polaska optereene kompozicije vagona, odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u
najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu, pri minimalnom radijusu
Industrijske zeleznice za unutrasnJi
fabricki transport materijaia
569
krivine pruge, uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila, Zbog toga se primenjuje
jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku:
lOOO(QL
JOOOQLIf'=(QL
g
odakle tezina voza iznosi
gde su:
01. - te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine, kN;
Ovr- tezina optereeene kompozicije vagona , odnosno vagoneta, kN;
(1.27)
(1.28)
If' - koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja
mirovanja);
- spccifieni otpor krelanja pri polasku voza;
elv
- = a - ubrzanje voza pri polasku, m/s,2 (obicno se usvaja u granicama
dt P
0,15,. 0;20 m/s2);
v = 0,08 - koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova,
Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi
Q
v
n=---, (1.29)
q, +qv
pri tome su:
ql - proseena tezina tereta u vagonu, kN;
q, - proscena tezina praznog vagona (vagoneta). kN
Ako su poznati tezina kompozicije, odnosno tezina lokomotive, to
odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge)
1000, Q
L
. If' + (QL + Q
vr
), + w, + Il 0, a p )
QL +Qvr
(1.30)
Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize, duz nagiba, kocenje se moze
ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i
vagona (vagoneta). Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana
570
Transportni uredaji
prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu
kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja.
va) koc:.nja tockovi kako 10koll1otivc, tako i koCionih tockova vagona
(, nc
v
s,ll1eJu da klIzaJu po small1a, pa prema tome sila trenja ostvarena
papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . V'
odnosno: oc ova 1 sme,
(1.31)
gde Sll:
K - zbirna sila pritiska kocionih papuca, kN;
Q!, - tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine, kN,
it - koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja, a
odreduje se iz izraza (1.18); ,
Q
VK
- tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama,kN;
\j! - koeficijenl athezije.
'k zbi:il pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se
sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca
OClllce 1 Oznacava se sa 0, Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je
Shodno tome je
8= __ K __
QL +QVK
K (QL + Q
VK
). <5 , kN
U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0,8.
Sila koecllja iZllosi
(1.32)
(1.33)
BK = lOOO( Q
L
+ Q
VK
)<5,u., N. (1.34)
d Sila i drugc siI? ,koje deillju na zelezniekll kompozicij, II proraeunll
se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi
(1.35)
Prilikom kocen" k' Ck ..
t . k . " .1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila
o pora rethllJa I olpora usled kocenja.
kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz
Industrijske zeleznice za uuutrasnji
odaklc je
571
(1.36)
(1.37)
Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno
lokomotivom, vcCi od proracunatog, tada je potrebno u kornpoziciju postaviti
vagonete (vagonc) sa koenicama.
1.8
VuCa i izvoz vagoneta uzetom
Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca
vagona(vagoneta) lokomotivom, tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn.
U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na
povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na
kojima se ohavlja utovar-istovar materijala. Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na
veoma strmim Llsponima, pri llglu nagiba 40.,.45, Obicno se pri uglovima veCim od
25.,.30 prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom
poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj, te se tako racionalnije koristi
zapremina sandllka.
Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na:
a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog), kada se vuca vagoneta obavlja
vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju
pruge;
b) neprekidni transport, primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi,
a pogoni sc vitlom preko llzetnjace. Koristi se trenje izmedll llznice na
uietnjaci i uieta, Sl. 1.45.
511.45
Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke
pruge: a - Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll
prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc; b-
vuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju
prugc - dvouzellw vuea: 1- vjlio; 2 - uze; 3-
optcn ..Y;cni vagonetj
S1.1.46
S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 - pagon; 2 - krc1jnj!111ifc/ni?cEI; 3 - zfI{czni
ureda.i
Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na
pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja
tereta, dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine, te
pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc
Vllce vagoneta:
a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje
vagoneta, sa jednim dobosom (S1. 145, a), kad je jedan krajvucnog uzeta
ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta), a drugi za dobos ugradcn
na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta,
dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia, tj. motor vitIa pri
spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu;
b) dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. 145,
b). kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka, tako da se kreeu
jedni prema drugima u susret. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene
tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju, momenat na
vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u
pogonskom (motornom) rezimu.
Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom, 53mo
se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju
ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za
vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu; prolivteg se kreee po svojim sinama koje su
ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima. U tom slllcaju protivteg obavlja islu
funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce
vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge, S1. 1,45, b.
Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima,
premestanjem vagoneta u oba smera, koristc se dva uzeta, jedno radno, a drugo
povratno, za vueu rasterecenih vag on eta. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna
villa iii jedno c1vodobosl1o, S1. 1.47.
Sl1.47
S/7emH rada dvolJictnog vit/a;:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}; U7,C; 3-povrafllo
uie, 4-kotllr; 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl
ieleznice za unlltrasnji
Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju
utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia.
Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala, a
vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom, ukljucivanjcm frikcionog ureda]a, dok
se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja. deiovanjcm sopstvene
tdine vagoneta; br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. Sila
vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom, trenjem uzeta u uznici
uzetnjace. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1.1 uznici uzetnjace iznosi
F Sn-S,
Prema pozna tom izrazu Ojlera jc
gde su:
Sn - sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta. N:
S,- sila zatezanja u silaznoj grani uzeta, N;
p - koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi;
a - obuhvatni ugao uzctnjace, rad.
Zamenom vrednosti S" i S, \l izrazu za sHn trenja dobija sc
(138)
Poveeanje vllcne sile, odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci
ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta
trenja izmedu uzela i uznicc. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim
materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo, kOla, plasticna mas a
itd.).
Na SI. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se
poveeava obuhvatni ugao uzeta, a to znaci i si'" trenja.
Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama, a vuku se bcslcrajnim
vucnim uzetom. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll
viljuskom, iIi klinaslim steznim uredajcm. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva
se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja.
a)
b)
S1.l.48
c)
Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 vlIcnog ufeta (bC5;kra/f70 liic): a - preko vikstrukc
S/1 /ucnim profilom uil1icc;
b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie; c prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc
Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom
izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva, iz izraza
, t/h,
g
gde su:
3600 b . b I' 'j 'j 'k
Z = T - IOJ 0 av Je1111 lransporlllll Cl lusa za jedan cas;
c
Go
- - masa tereta u vagonetu, t;
g
n - broj vagoneta u kOll1poziciji.
Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta
gde su:
aL
Tc =-+tm,s,
v
a - koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta;
L - transporlna duzina vuce vagonela, odnosno pruge vagonela, m;
v- pIOsecna brzina vagonela, mls;
(1.39)
(1.40)
tm - potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce, s.
Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru, a=2; kada se premestaju dYe
posude, pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda, a=1.
Iz izraza (l.39) i (1.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta
prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta
koji se islovremeno premeStaju, povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta,
skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama,
a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno
kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom).
Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine
veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji.
Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca
vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta, za vagonet (iIi viSe vagoneta u
kompoziciji) odreduje se iz izraza
gde su:
G- tezina materijala koji se prenosi vagonetom, N;
Go - sopstvena tezina vagoneta, N;
z- broj vagoneta;
(1.41 )
w' - koeficijent otpora kretanja vagoneta;
fJ - ugao nagiba transportne staze vagoneta;
q" - tczina jedinice duzine vUCllog uzeta, N/rn;
HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta.
Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa:
p= Fwo'v kW
1000 7J ' ,
gde su:
v- brzina kretanja vucnog uzeta, m/s;
I) - slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa.
575
Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz
izraza
gde su:
G- nosivost vagoneta, t;
Q = 3600Gv , t/h,
a
a=v{ - rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta, m;
t - interval pristupa svakog vagoneta, s.
(1.42)
Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta, to
se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0,8 .. .1,0 m/s. Interval vremena izmeelu elva
uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje, stepena
mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta, i usvaja se granicama
30 .. .40 $, !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 .. .40 m.
Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi
L
Z=-.
a
(1.43)
Ako je poznat broj, kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn, a
takoele i koeficijent otpora premestanja , moze se izracunati vucna sila uzeta, kao i
potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa.
U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po
sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze; b) vitlo; c) zatezni uredaj; d) uredaj za
prikopcavanje vagoneta; e) pomocni uredaji (tocki6, hvatac Uleta na steznom
uredaju itd.). Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati
pavzljivo opsluzivanje vagoneta; iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta
oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih
havarija. Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti
specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta.
LITERATURA: [1],[2],[3],[4],[5],[6]
576
Transportni uredaji
2.
ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT
2.1
Opste napomene
Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na:
transport na otkopima otkopnim hodnicima;
transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport);
transport. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima), slepim
Ok111ma, 111skoplma itd.
Za transport na tk . . k' I d ..
. " . 0 o p l m ~ v l ~ ot op111m 10 mClma dolaze u obzir transportna
sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom.
Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme:
transport prugom i vagonetima;
transport lokomotivama;
transport mehaniCkim transporterima;
transport skreperima;
transport stabilnim masinama - jamske zicare;
hidraulieni transport;
transport clektricnim'jamskim kamionima.
Zeleznicki jamski transport 577
2.2
Transport prugom
U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u
nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. Na povrsinskim otkopima
primenjuju se koloseci od 760 mm, 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm
DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m, le se u buducnosti ne
smcju poslavljati drugc vrste koloseka. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje
5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm, Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo
kod starih povrsinskih otkopa. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600
mmi 1435 mm.
U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa
prema oknu, te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans
"jednakih si1a olpora", pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na
uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu.
U rudnicima sa jamskom eksploatacijom, ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj
pruge; b) gornji stroj pruge. Gornji stroj, odnosno ono sto saCinjava ko1osek, sastoji
se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. pragova, kolosecnog pribora i zaslora.
Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe
pritiska koja se preko osovina vozila, tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa.
ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna, ublazeni su udari tockova pri kretanju
kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka.
Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armirano-
betonski pragovi sa prednaprezanjem armature, a podlozna se pncvrscuJe sa
dva umcslo cetiri tirfona. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov
umelak dcbljille 5 mm, a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak, kod koga
zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost.
Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja
kapaciteta transporta materijala.
Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama
uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa
povrsinskom eksploatacijom.
Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile, smanjenja
habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila, 11 zavisnosli od
poluprecnika krivine R i brzine voznjc v, vrsi izdizanje spoljnje sine, te se tada vIsi
nadvisenje koloscka, a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine.
Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile, koja
teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc, bude upravna na ravan postavljenu na
GIS (gornju ivieu sine) obe sine.
U mirnom stanju, kada vozilo stoji na si11ama, postoji samo vcrtikalna sila od
vozila (spoljnja sila), a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja
sila u sinama, koja deluje i kada kolosek nije opterecen. Prilikom krctanja vozila ove
sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama, koje deluju U 5vim smerovima. One
se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu
komponentu upravnu na osu sine, dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila.
Ove sile su promcnljive, zavisc od velikog broja faktora, kao sto su opterecenje po
osovini vozila, odnosno po tocku, brzina kretanja vozila, stanje bandaza tockova
vozila, stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja, vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji
su u saobracaju, naGin ogibljenja vozila, kao i drugih faktora. Usled delovanja svih
navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak, savijanje i na torziju.
Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne).
Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na
jednu i drugu sinu. Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti
vcnaca banelaza tockova. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja
cenlrifugalne sile, a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip, S1. 2.1. Zbog
prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz
koloseka. PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi30% ... 35% od
osovinskog pritiska, dok je u pravcu zl1atno l1iza.
Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i
poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni. Uslcd clelovanja horizontalnih
poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina.
Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog, sinusoiclnog kretanja
v07ila, zbog prosirenja koloseka, uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje
vcrtikalne ivice gJave sine, zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora, kao i zbog
temperaturnih promena. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja
nadvisenja spoljnje sine u krivinama, narocito zbog malog poluprecnika krivine R,
nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. Neclovoljno
naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine
unutrasnje sine.
U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od
vclicine po11lprecnika, cia bi se olaksao proJaz vozila i smanjio otpor od krivine i da bi
se smanjilo bOC110 ojedanje venea tocka i sine, kao i klizanje lockova zbog
nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. Na vcliCinu prosirenja utice,
pored poluprecnika krivine, i konstrukcija postolja lokomotivc i osovina.
U zavisnosti ocl brzine kr-ctanja vagoneta u krivini razlikuje se opisivanjc luka
pri stalickim i clinamickim lIs10vima kretanja. Staticki uslovi opisivanja luka pri
kretanju vagoncta odnose se na OIlLl brzinu pri kojoj centrifugalna si1a u poreaenju sa
drugim bocnim silama (si1a trenja, komponenta sile prikopcavanja vagoneta) ne
moze da izvecle vagonet iIi lokomotivu iz ravnotezc u vertikalnoj ravni. Ova sila je
Llpravna na osu pruge.
Pri veCim brzinama kretanja lokomotive, odnosno vagoneta nastaju dinamicki
uslovi opisivanja luka pri kretaIlju vagoneta u krivini, kada pod clejstvoI11
centrifuga1ne, kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti, odnosno lokomotiva
izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju
spoljnu sinu.
U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine, kao i nadvisenjem
spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju
kompozicije vagoneta.
Zeleznicki jamski transport
o
579
S1.2.1
ShcmalsJd pdkaz api'ivanja
Juka prj krclaniu vaguflcla u
,';lalicki!ll W;/UvirlJ8
Na S1. 2.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj
kada vagonet ulazcCi u krivinu, posto se krece pravolinijski, nalece na svom
obodom spoljnog tocka prednje osovine na A), a
osovina se jos uvek krece u odredenim granicama pravohl1lJskl. tome
pritiska odvodice vagonet u stranu, te ce se zbog toga relatl:no skretatl.
osovina vagoneta. Daljim kretanjem, vagonet ulaZl obema OSOVll1ama u knv1l1u,
tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve u :acki a
tocak zaclnje osovine pritiska glavu unutrasnje sine u tacb C, te I Zachlja :ezl
da zauzme bocni polozaj.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem
lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko
opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta.
Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu.
Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu, u!acki
clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara. Ugao udara utJce na
cloclatn u silu otpora habanja sinc, kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu.
Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara ip bllclc sto jc mogucc manji.
Prcma S1. 2.1 iz lrougla O.MN sledi:
. MN
SU){P"" ON '
Sv
gclc je ON""R, oclnosno MN = -.
2
Pri tome je Sv - cvrsta osnova, oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto
ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive.
Shoclno tome,
. S
smrp =_v_.
2R
(2.1)
Minimalni radijus iznosi
580
Transportni uredaji
R - Sv
min -. C' SV .
2 smrpl1lax
(2.2)
U zeleznickom transportu za brzine krctanja v<L5 mls dopusla se
e=7 (rpnw.r
4
), te Je Rmfn=7Sp odnosno za v21.5 mis, c""l0 /m .",,3) i R . =cia"
mill '-"11"
v P.ri nedovoljnoj sirini koloseka zadnja osovina ne moze da zauzme bocni
pojoza], te m?ze nastupili klizanje tockova, pri tome se centar obrtanja premeSta u
pravcu osovu-:e kojU se pomera prema celllrll krivine, a zadnja II pravell
spol]ne sme, tj. oslvance se tzv. pnnudno staticko opisivanje luka.
Zbog se u krivini usvaja onoliko prosircnje koloseka kojc bi obezbedilo
kruznog. luka: U oknima sa jamskom eksplo'atacijom rudnih
nalazlst.a ploslren.Je koloseka lznOS1 mm, u zavisnosti od poluprecnika krivine,
krutostl os nove vagoneta I precmka tocka vagoncta, odnosno lokomotivc.
sila. pritiska na sinu F;, (videti S1. 2.1) u pravcu
poluprecmka knvme R pr01lzrokuJe dodatne napone u elementima pokretne
kompoZlCl,lC voza (vagoneta) i mora se llzeti U obzir pri polaganju sinskih koloseka.
Bocna sila pritiska moze se izracunati prema izrazn prof. Ceglinskog
FR = n-/ 0.59- v ./-[.F ( )
(
R + 200 S J
10000 p
(2.3)
gde su:
0, bocna sila pritiska locka, daN;
n broj tockova;
R - poluprecnik krivine, m;
f.1. kocficijent trenja oboda 'loch 0 simI, moze se usvojiti za suvu sinu f.1.=0.25,
odnosno za vlaznu ,1=0.20; .
sila pritiska na tocku vagoneta (vcrtikalna), daN.
Na velicinu bocne sile pritiska takoue uticc i ccntrifugaIlla sila koja iznosi
gde su:
v- brzina kretanja kompozicije vagoneta, m/s;
p;, sila pritiska na tocku vaagoneta, daN;
g- gravitaciono llbrzanje sHe zemljine teze, m/s
2
(2.4)
Centrifugalna sila pO\iecava bocnu silu pritiska izmedu tocka i sine na prednjoj
osovini vagoneta, a smanjuje na zadnjoj osovini.
Spoljna sina u krivini zeleznicke pruge postavlja se sa nadvisenjem usled cega
se usmerava horizontalna komponenta tdine prema centru krivine i ona
smanjuje silu pritiska na spoljnu sinu, a povecava silu pritiska bocno na unutrasnju
sinu. Zbog toga ukupna boena sila priliska na spoljnu sinu iznosi: ana
unulrasnju
Na krctalljc kompozicijc 1I krivini od sustinskog uticaja jc sila vuce, kao i mesto
njcnog delovanja . Ako bi sc lukomotiva posta vila na (clo kompozicijc, u ureuaju za
prikopcavanje vagoneta nastaje sila istezanja ('ija rczullanta smanjujc vrednost bocne
sile pritiska na spoljnu sinu. Ako bi se lokomotiva prikopcala na hajl! kompozicije.
u urcdaju za prikopcavanje nastajc sila sabijanja cija rczultanta povecava bocnu silu
pritiska na spoljuu simI, Ie sc tako povecava verovatnoca iskakanja tockova vagoncta
iz sma.
Za prevouellje citave kompozicije vagoneta ili pojedinacnih vagoneta sa jednog
koloseka na drugi, nekoliko zc!cznickih koloseka sc povezujn u jedun iii se jedan
kolosck grana u vise razliCilih preko skretnica.
Pojedin::tcno prevouenje vagoneta obavJja sc kruznom okretnicom (pokretne iii
nepokretne kruine plocc).
Prelazi vagoncta preko skrelnica ostvaruju se na razliCite nacme, SL 2.2.
Najrasprostranjeniji su jednosmerni prelazi preko skrctnice, Sl. 2.3, koja omogucava
povczivanje iii grananje koloseka pod uglom ex prema osi jeclnog od njih.
b)

c) d)
Sl. 2.2
Shcnlillski pri/ov: prc!E,;:a prcko ",krelnice: II)
nesimelricni; /J) simciricni;
skrcillnic; if) ifvosmcTf]()
Sl. 2.3
ShCflJ8tskipriiav:jcdnosmcrnog prc/a;m
prcko skrelnice: [- srci!fle; 2-/c;:icak; 3-
skrctni mc/wnizam men/alice; 4- "pojni Irilk;
5- !fjne vocticc
Glavne geometrijskc karakleristikc prclaza preko skretnice prcdstavljaju:
centar skretanja 0,; llgao shelanja a; radijus krivine skretanja R; a- rastojanje od
pocetka skI-ctanja. do centra skretanja OJ; b- rastojanje od centra skretanja 0, do
kraja skretanja.
Ugao skretanja zavisi od srcista skretanja, tj. M 2 . tg :::. . Pri tome se vrednost
2
Mna skretnicama u rudllicima sa jamskom eksploatacijom rude usvaja M=1I4 i 1/5.
582
2.3
Vagoneti
2.3.1
Osnovne napomene
Transportni uredaji
Pri projcktovallju i proracunu vagoneta u jamskoj eksploataciji rudnika moraju
da budu ispostovani opsti zahtcvi, u prvom redu:
a) minimalna tezina vagoncla;
b) dovoljna krutost konslrukcije koja obezbeduje prihvalanje sile udara pri
padu komada rude sa visinc prilikom utovara, sile sudara vagollcta pri
guranju kompozicije vagoncla radnim uredajem guraca;
c) dugotrajnosl;
d) dovoljna stabilnosl vagoneta pri bilo kakvom rasporedu masa u sanduku
vagoneta;
e) minimalne di..mcnzije vagoneta za zadatu zapreminu sanduka vagoncta;
f) male sile otpora krctanja;
g) bczbedno ukopcavanje i iskopcavanjc vagouela pri [ormiranju
pozicije;
h) minimalna krutost os nove rama vagoneta;
i) l11ogucnost ostvarivanja lakog i jedl1ostavnog utovara i istovara vagoneta;
j) niski troskovi eksploatacije i ocirZavanja (ciSccnje, podl11azivanje i rCl110nt).
Izgradnia vagoneta koji ispunjava sve navedene zahtcve prcdstavlja krupan
koji se postavlja prcd kOllstn\ktore i tehllologe, a koji bi morali da koriste
savremena dostignuca u masinogradnji.
Polazni parametri plj projektovanju vagoneta su: zapremina sanduka vagoneta,
nosivosl i nacin istovara. Sirina i duzina sanduka vagoneta moraju da budu uskladeni
sa naCinom eksploatacije rude u jami, dimcnzijama okna itd.
Visina vagoneta zbog lakseg obavljanja rucnog lltovara krece se u granicama
1200 .. .1300 mm, medutim zbog novih tendencija primcne mehanizacije pri
obavljanju tezi se ka visine vagoncla, kako bi se
povecala njihova zapremina, u prvol11 rcuu visina.
Analiza iskorisccnja korisnc zapremille, odnosno kapar.;ilela vagoneta koji se
praznc naginjal1jem, a koji se eksploalisu u rudnicima sa jamskom eksploatacijom
ukazuje da je njihov koeficijent iskoriScenja razliCit i da se nalazi u granicama 0.4 ... 0.5
(za vagonete malljih nosivosti), odnosno 0.7 ... 0.75 (za vagoncte veCih nosivosti).
Rastojanjc izmedu prednje i zadnje osovine vagoneta sa krutim ramom je eca
1/3 ciuzine k05a. .
583
Precnik locka vagoncta iznosi 300 .. .400 mm. P05to su u rudnicima sa jamskom
eksploatacijom rudc mali radijusi krivina zelezniCkih sina, to sc tockovi slobodno
ugraduju na osovine vagol1cta sa kotrljajnim lezajima.
Odbojnici koji obczbeduju bezbedno ukopcaval1je i iskopcavalljc vagoncta
nalaze se ispred prednjeg, odnosno zadl1jeg gabarita ram a vagol1cla na raslojallju od
najmanje 100 mm.
2.3.2
SHe koje deluju na vagonet
U opslem slucaju na vagonet deluju sledece sile:
a) konslantna sila usled sopslvene ldine vagoneta;
b) privremena sila opterecenja koja je konstantna dok se vagonet sa terctom
premesta, sila vucc na urcdaju za ukopcavanje pri ustaljcnom krctanju
vagoneta;
c) dodatne i kratkotrajne sile opterecenja ito: centrifngalna sila koja nastaje
pri krctanju vagoneta po sinama u krivini, usled silc udara 0 odbojnik i 0
urcdai za ukopcavanje vagoneta, usled udara vucnog urcdaja 0 branik,
udara tockova vagoneta pri prelazu preko pruznih saslava dve sine.
Svc naveciene sile su ncizbdne u procesu eksploa1acije vagoneta, te se zbog
toga nazivaju normalnim opterecenjima u proccsu eksploataeijc.
licrtlk,1iml slaticka optere(enja. Sastoje se iz sopstvene 1dine vagoneta i tezine
tereta u vagonetu koji se prel11e5ta. Pri proracunu u tezinu vagoneta ukljucuje se
kako sopstvena tdina vagoneta, 1ako i tdina tereta u vagonetu koji se premesta, ti
G,,=Go+G,kN. (2.5)
Na vagonet u jamskoj eksploataciji dcIuje staticko i dinamicko optereeenje.
Staticka sila predstavlja kon1inualno optcreccnje koje dduje po dllZnO!11 mctrll
vagoneta.
Usled neravnina duz sinskih staza, a takode i zbog moguCih neispravnosti
pokretnih delova hodnog stroja vagoneta (obrtnih elemenata, izbocina na povrsini
dodira lockova sa smama, usled ekscentriciteta rukavaca osovina, zbog
neuravnoteicnosti tockova), na vagonet, osim statickih deluju i promenljiva
dinamicka optercccnja, koja se menjaju tokom vremena, a prilikom kocenja
vagol1cta dovode kos vagoneta preko gibnjcva u oscilatofl1o kretanje. Proracun
promenljivih opterecenja je slozen i prakticno se sprovodi 1ako sto se uzimaju u obzir
dinamicki uticaji preko dinamickog koeficijenta koji se odreduje eksperimentalnim
putem.
Na osnovu eksperimentalnih ispitivanja vagoncta u vagol1ogradnji, koji se
primenjuju u rudnicima sa jamskom eksploatacijom, pri vesanju kosa vagoneta preko
elasticnih giblljeva, dinamicki koeficijent iznosi jJ =1,3 ... 1,5, dok .ie dinamicki
koeficijent veCi u slucaju da nema vesanja kosa vagol1eta preko gibnjeva, jer su vece i
dinamicke sile, te tada iznosi fj = 2,0.
Centrifugaina sila inercijc nastaje prilikom krctanja vagoneta u krivilli.
Rezultanta ccntrifugalne sile dcluje u tcZistu natovarcnog kosa vagoneta, a moment
sile rezultante tczi da prevrne vagonet, S1. 2.4,3. Zbog dejstv3 centrifugalnc sile
n3staje dodatna sila koja opterecujc osovinu tockova i lezajc. Centrifugalna siila
iznosi
F
=GO +G. 2 N
c v, ,
gR
(2.6)
gde su:
R - radijus krivine, m;
v - brzina vagonela u krivini, m/s.
Da bi se postigla veca stabilnost vagoneta potrebno je spustiti njcgovo tcZiste,
sto se postize odgovarajuCim oblikovanjem kosa.
a)
b)
512.4
Prikaz "i/a kojc optcrcclljll vBgoncl: /I) c;cl1lri[lIga/n;J .Ii/a lilcrcijc, b) silk incrdjc pri koccnjll
5ile inercije pri kocenju. Pri kocenju deluje sila inercije Cija rezultanta proJazi
kroz teziste vagoneta, a usmerena je u pravcu uzduzne ose vagoneta, S1. 2.4,b i iznosi
F = m . a = Go + G . a
III .
g
Pri ravnomerno usporenom kretanju
gde su:
v- brzina vagoueLa, m/s:
5 - zaustavni put kocenja, m.
v
2
a=--
25 '
(2.7)
Moze se usvojiti da zaustavni put kocenja iznosi 5 5 40 m. Pri proracunu
jednako usporenog kretanja (2.8) potrebno je usvojiti polovinu vrednosli zaustavnog
puta kocenja, odnosno 512=20 m.
SiJa inercije pri kocenju dodalno optcrccuje prednju osovinn, odnosno prednje
tockove. a raslerecuje zadnje, dok je prj polasku vagoncla iz stanja l11irovanja
suprotno.
5ila udara 0 odbojnik Prilikom l11anevrisanja nastaju sudari vagoncta 0
odbojnik sto je i osnovni uzrok deformacije i ostecenja rama vagoneta. Pri udaru dva
vagoneta, SI. 2.5 koliCina krelanja dobija konacnu promcnu u toku kratkotrajnog
vremena, te se zbog toga razvija velika sila udara.
51. 2.5
ShCfl1flL';ki prikNz ,f.;UdBTEl vl:lgoIlcfa
Kod elasticnih odbojnika (opruznih, hidraulicnih, opruzno - hidraulicnih iIi sa
setom elasticnih gUl11enih cJcmen3 La) sila udara se moze odrcd"iti, zbog ccga je
potrcbno najpre izvrsiti slcdeca oznacavanja:
Iflf - masa prvog vagoneta, kg;
Ifl
2
- masa drugog vagoncta, kg;
Vfp - apsoiutna brzina prvog vagoncta ncposrcdno pre sudara, mls;
v
2p
- apsoiutna brzina drugog vagoneta nCjJosrcdno prc sudara, m/s;
Vfk - apsolutna brzina prvog vagoneta neposredno posle sndflra, m/s;
v
2k
- apsolutna brzina drugog vagoneta neposredno posle sudara, m/s.
Relativna brzina vagoneta pre sudara iznosi Vro=Vfp-V2p'
ReJativna brzina vagoneta posle sudara iznosi V,I=VtrV2k'
Oclnos brzina neposredno pre i posle sudara vagoneta oznacava se preko
koeficijenta restitucije (uspostavljanja) pri sudanl k,
k ~
r
(2.9)
V
rO
Pri sudaru dva vagoneta raziikuju se elva razlicita vremenska perioda ito: prvi
vrel11enski period je od trenutka kontakta dva vagoneta, do trenutka kada njihove
brzine postanu jednake, a drugi period sudara podrazumeva vreme od trenutka kada
su brzine oba vagoneta izjednacene, do trenutka njihovog razdvajanja.
Brzina vagonela 11 na kraju prvog perioda posle sudara moze 5e odredili
prime nom zakona kolicine kretanja dinamickog sistema. Sile koje deluju prilikom
sudara predstavljaju unutrasnje siie, te je zbog toga njihov zbir impulsa jednak nuli,
(2.10)
odakle je
u =
(2.11)
Rad unutrasnjih si1a pri suda.nl vagoncta odreLluje se prime nom zakona
odrZanja energije u prvom periodu sudara
(mj +m2)u
2
2
Ako se u izrazu (2.12) zameni vrednost u iz izraza (2.11), dobija se
(2.12)
(2.13)
Uspostavljanjem linearne zavisnosti izmedu sila sudara i uzajamnih pomerania
vagoneta pri sudaru, moze se napisati jednakost -
T cx_ (2.14)
gde je c- krutost odbojnika vagoneta, a x- priblizavanje tezisla masa vagoneta pri
sudaru, tada je
i.x T
Z
A=
2 2-c
Ako se u izrazu (2.15) zamel1i vrednost A iz izraza (2.13), dobija se
c- !I'I j -m2.
mj +m
2
(2.15)
(2.16)
Za odredivanje sile sudara prema izrazu (2.16) polrebno je znati vrednost
koeficijenta krutosti c (N/m).
Kod" opruznih odbojnika ili opruznih ureclaja za automatsko ukopcavanje
vagoneta moguce je zanemariti defofmaciju kOl1strllkcije vagoneta. U tom slucaju se
koeficijent krutosti c moze odrediti iz karakteristike opruge.
Pri sudaru dva vagoneta Ciji su odbojnici jed.l1akih koeficijenata krutosti i iznose
CJ potrebno je u izrazu (2.16) umesto C staviti c
1
/2.
ZelezniCld jamski transport
587
Ako se sud are vagoneti Ciji su odbojnici razliCitih koeficijenata krulosti, tadase
koeficijent krulosli c zamenjuje sa c,.,I2;
(2.17)
gde su: c
1
i c
2
- kocficijenti krutosti odbojnika oba vagoneta.
Ukoliko su odbojniei vagoneta izraLleni od CL, odreLlivanje sile sudara je
otdano jer pri sudaru takvih vagoneta ne nastupa sabijanje opruznih odbojnika, vee
nastaju deformacije titavog vagoneta.
Zbog vece krutosti livenih odbojnika vagoneta, sile koje nastaju pri sudaru su
veCih vrednosti. Tako prema proracunu B. VI. LJYKYHos-a', sila sudara dye kompozicije
od 30 natovarenih vagoneta koje guraju elektricne lokomotive na oba kraja
jednakom brzinom v=l.O m/s dostize 300 kN.
5i]il vucc na urcdilju za ukopcavanjc F
1
, ako je vuca lokomotivom, ne uzimajuCi
u obzir ulozenu silu za savlaLlivanje sile otpora kretanja lokomotive, moze se usvojiti
da je jednaka sili athezije izmedu tockova lokomotive i sin a (F), tj., shodno (1.5):
(2.18)
gde su:
F;,,,- tdina jokomotivc koja se prenosi na njene pogonske osovine, kN:
- koeficijent athezije izmedu tockova i sine, koji za suve sine koje se ne
zasipaju peskom iznosi W = 0.2, a za zasipane peskom iznosi W= 0,3.
Maksimalna sila vuce na ureclaju za ukopcavanje vagoneta je od velikog znacaja
ako se vuca vagoneta ostvaruje uzadima prilikom transport a vagol1eta u veoma
kosim oknima rudl1ika sa jamskom eksploatacijom. Kod standardnih vagoneta koji se
primel1juju u ugljenokopima, maksimall10 radno opterecel1je l1a uredaju za
ukopcavanje moze dostiCi vrednost i do 60000 N.
2.3.3
Odredivanje stabilnosti vagoneta
Za proracun stabilnosti vagoneta potrebno je odrediti koordinate tezista
ulovarenog i islovarel1og vagoneta.
Ako je kOflstrukcija vagoneta simetricna, teZisle se nalazi na sredini, u.ravni ose
simetrije. U tom slucaju je potrebno odrediti polozaj lczista samo U odl1oSU l1a
vertikalnu osu, a na crteiu se oznacavaju samo kote teiista elemenata konstrukcije
vagoncta, Sl. 2.6, u odnosu na polozaj glave sine.
Koordinate lcziSta vagonela odreLluju se iz izraza:
, 8. V1. l.JYKYHOB. Dinamickc silc koje nastaju pri lransporlu rude rudnickim vagonclima, "Proracul1 i
kUllslrukcija rudnrskill mnsina", Zbornik radova, YfflETEXV13p,AT, 1954.
(2.19)
gde su: gi i hi - tezine i koordinatc tdisla svakog posebnog element a konstrukeije
vagoneta.
Nivo glave sine
51.2.6
Shcmalski l'rik;//:
{(;;!i('fii
kolfa v(Jg()f7cla
Ako je kos vagoneta sa zaobljenim dnom dovoljno jc podcliti kos na dva dela,
koji je ogranicen pravolinijskim povrsinama i drugi, ograniccn krivolinijskim
pOVTSlI1ama.
, (dista krivolinijskog dela kosa odreduje se kao u sIucaju ravnomcrnc
knvoI:l11jske k?l:turC, dok polozaj tdista lerela u vagonelu lreba odredili kao i pri
odredlvanJu lezlsta homogenog, mOllolilllog tela.
Stabilnost vagoneta u poprecnom pre5eku odreduje se preko koeficijenla bocne
stabilnosti kh (videti SL 2.4,a),
k
_Mst 13
b---;:>: ,
Mp,.
(2.20)
gde 5U:
, C v
2
h
M
I
),. = , momenat preturanj'a, Nm'
g,R "
cs,
Mst = momenat stabilnosti, Nm;
589
Sf - sirina koloseka, m.
Ako je kolosek veee sirinc, odnosno ako je nize leziste vagoneta, to je veea i
njegova boena slabilnost. Analiza domaCih i inostranih konstrukcija vagoneta
ukazuje da je a 222.
Maksimalna (kriticna) brzina kretanja pri kojoj se vagonet neee prevrnuti
odrednje se iz uslova ravnotdc, tj. M,r=j'l1;", odnosno
(2.21 )
Da bi se smanjio uticaj momenta preturanja, spoljna sina se postavlja sa
nadvisenjem u odnosu na unutrasnju. VcliCina nadviscnja usvaja se iz us]ova
ravnomernog prenosenja sUe pritiska sa tockova vagoneta na obc sine, SI. 2.7.
51. 2.7
Sl7cnudvki prik8? n/J(iv!:i;cnjll ,"po/jnc 1I krivini
IzsIienosti trouglova OAB i CDE je
C v
2
. C = !lh
g . R . Sf' COS J3 '
odakle je
(2.22) !lh = -"-----'-
g,R
Cvrstoea e]emellata konstrukcije vagoneta proracunava se iz uslova da na
vagonet istovremeno deluju njegova (dina i celltrifugalna sila inercije. RastereeujuCi
efekti usled dejstva nadvisenja spoljne sine ne uzimaju se u obzir.
590
Transportni uredaji
Stabilnost vagoneta u pravcu poduzne ose definise se preko koeficijenta
poduzne stabilnosti vrednosti kp> 1 pri najnepovoljnijcm optereeenju vagoncta (S1.
2.8),
!
Gv 2> Mpr
Za ugalj i rude, uz izvesne aproksimacije, moze se usvojiti ugao prirodnog pada
materijala prilikom utovara p=45". U torn slucaju moguec jc jcdllostavno uspostaviti
jednacinu momenta preturanja, kao funkciju rastojanja x, [Mp,=f(x)],
S1.2.8
S/u..'llJalski prikaz ourcdjvClllja slabil110sfi vagoJlcLiJ II praVCll J1jGgovc poduine osc
Mpr =Q/!/+Q2. 12=B.!J.x,p,g{a 2 +B;Z2 .p.g{a-x-1).
gde su:
A
B = h ' redukovana sirina vagoncta, rn;
A - poprecnog preseka vagoneta, m
2
;
p- nasipn'i gustina materijala, kg/mJ;
g- gravltaciono ubrzanje zemljine teze, mls
2
(2.23)
Odredivanje rastojanja x pri komc je momcnat prcturanja maksimalan,
I
. dMpr
uspostav Ja se najpre iz relacije, 0, odnosno
dMpr B.h
2
.p.
--=Bhpga-B,pg!tx-c, g 0
dx 2
odakle .ie
B,hp'
(2.24)
h
a--,
2
x = -------_""-__
591
Ako se vrednost x zameni u izrazu (2.23), nalazi se najveca vrednost momenta
preturanja.
Moment stabilnosti iznosi:
sn:
G
k
- tezina kosa vagoneta;
Gpo. - tezina prednje osovine vagoneta sa tockovima.
Koeficijent poduzne stabilnosti vagoneta iZllosi
2.3.4
Konstrukcije i proracun osnovnih elemenata vagoneta
(2.25)
(2.26)
NajceSce su u eksploataciji vagoneti sa kosem koji je cvrsto vezan za
konstrukciju rama, a is[ovar matcrijala se obavlja prcvrtanjcm kosa.
Osnovni elementi takvog vagoneta, 51. 2.9, nosivosti 1.0 t su: 1- noseCi ram; 2-
olibojnik; 3- uredaj za ukopcavanje; 4- sklop osovine sa tockovima; 5- k05 vagoneta.
RWl1 je noseei deo vagoneta na koji se postavljaju kos, osoville sa tockovima i
urcdaji za ukopcavanje (napred i pozadi).
Savrcmeni vagoneti su unificirane konstrukcije rama,
PresekA-A
5
S12.9
Op{li oMik slandani1lc kunslrukClic v1I!50ncla
VcCina konstrukcija rama vagoneta sastoje se iz dva poduzna puna nosaca
specijalnog profila sa savijenim obodnim krakom, sa dva odbojnika od CL koji
obrazuju poprccne veze. PoduZni puni nosaCi sa odbojnicima se spajaju zakiveima, a
pri di.rektnoj vuCi vagoneta preko uredaja za ukopcavanje zavarivanjem. Sa donje
strane, uz puni nosac spajaju se konzole uz prednju odnosno zadnju osovinu sa
tockovima, kao i upori za gurace vagoneta. Ako je veea gabaritna mera duzine kosa
vagoneta, zbog povccanja krutosti punog nosaca [ama vrsi sc povezivanjc glavnih
nosaca dodatnim poprecnim vezama.
Cvrstoca noseCih punih nosaC3 r3m3 proverava se na savijanje, tako sto se
uzima II obzir dinamicki koeficijent, a greda se razmatra kao nosac sa dva oslonca sa
prcpustima i ravnomernim kontinualnim opterecenjem.
Zbog promenljivih opterecenja rama vagoneta, a 1<oja nastajll usled potrcsa i
sudara vagoneta tokom kretanja, dopusteni naponi se odrec1uiu u odnosu na granicu
zamora, ti.,
[U]doP = uT ,
n
gde je uT- konacna (vremenska) izdrzljivost a n;>c 2.
(2.27)
Mana livenih odbojnika je njihova velika krutost. Pri sudaru vagoneta sa
livenim odbojnicima nastaju velika opterecenja koja nepovoljno deluju 11a vczc
ucvrscuju odbojnike i k05 sa ramom vagonela, a takoc1e smanjuju i cksploalacioni
vek lezaja u tockovima vagoneta. Zbog toga se kod savremenih konstrukeija
vagoneta veCih nosivosti prelazi na primenu elasticnih odbojnika.
Moze se smatrati da su wi vagoneti, pocevsi od nosivosti 2,0 I, pa naVlse.
opremljeni elasticnim odbojnicima. Kao elasticni clementi mogu se primcniti gum a iIi
oprllga. Gumeni amortizeri mogu se primeniti kod vagonela male i srednje nosivosti,
dok su vagoneti velike nosivisti opremljeni odbojnicima sa opruznim amortizcrima,
SI. 2.10.
Uredajj za uk()p(:avanje vagoneta mogu se razvrslati prema nacinu delovanja
11a: proste i automatske. U rudnicima za jamsku eksploataciju uglja primenjuju se
najcescc prosti uredaji za llkopcavanjc vagoneta, SI. 2.10.
51210
Opruz!7i odhoj!7ik dvosmcmog dt.:/'!VEI
Vagoneti mogu biti sa uredajem za ukopcavanje koji sc ne iSkopcava pri
istovaru iz kompozicije teretn'ih vagona, a istovar vagoneta se obavlja krnzllim
prevrtanjem,
Stepen sigurnosti uredaja za ukopcavanje vagoneta iznosi k=6. Vagolleti se
proracunavaju prema radnom opterecenju, npr. 60 kN. Pri tome se svaki llredaj za
593
ukopcavanje ispituje statickom silom opterecenja.koja iznosi dol., 1 %
uredaja za ukopcavanje iz svake prOlzvedene scoJc vagoncta lspltuJe nlllllmalnom
statickom silom koja iznosi 360 kN.
Neki proizvodaci vagoneta nosivosti 1, 2 i 3 t uredaj za ukopcavanje ispituju
silom koia treba da predstavlja radno opterecenje od 30 kN.
Da bi se smaniio utieaj lrzanja pri polasku kompozicije, uredaji za ukopcavanje
vagoneta veCih nosivosti izraduju sc sa opruznim amortizerima.
Savremeniji automatski uredaji Z3 Ukopc3vanje. vagonet:
automatsko ukljucivanje vagoneta pri sudaru niihovih uredajil za ukopcaval1Je.
Prednost automatskih uredaja za ukopcavanje ogleda se u bezbec1nom i
jednostavnom odrzavanju, a nedostatak je velika masa i slozenost konstrukeije.
'Primcna automatskog naCina ukopcavallja vagoncta je opravdana kod vagoneta
vclikih l1tlsivosti, od 2,0 t, pa navise.
Na Sl. 2.11 prikazan jc model uredaja za l.lkopcavanje vago11eta, a predsta.
v1ja
standardni model ze!eznickog llrcdaja na prugama normainog koloseka kOJI se
primenjujc u Velikoj Brilaniji i SAD. samo je umanjenih dimenzija, Osnovni
clementi' navedenog automatskog urcdaja za ukopcavanje su: zaporm za
ukopcavanje 1; OSovillica ureClaja za ukopcavanjc 2: .. zavrsetak za
ukopcavanje 3; danak 4; drzac uredaja za ukopcavanJe 5 I<OJI pnma kako vuenu, tako
i amortizujucu silu.
a)
b)
c)
51. 2.11
/:8 UkopcHvl:lnjc vagoflcta
Kod uredaja za ukopcavanje potrebno je da se jedan iii oba zaporna uredaja za
ukopcavanje nalaze u otvorenom polozaju. Ovo. se ostvaruje podizanjem osiguraca
posto je prethodno obavljeno iskopcavanje uredaJa.
Ispnst na zavrsetku uredaja za ukopcavanje zapada prilikom zatvaranja
mehanizma u odgovarajuce udubljenje u lelu uredaja za ukopcavanje, te sc zbog toga
vucna sila, kao i sila amortizujuCih udara prenosc od zapornog uredaja, na tdo
uredaja za ukopcavanjc, a nc na osovinicu urcdaja za ukopcavanjc.
Na urcdaju za ukopcavanjc vucnc sile 50 kN usvaja se stepcn sigurnosti k=8 (Sl.
2.11,a). Islovclan urcdaj za ukopcavanje ali od lcgiranog celika proracunava se
(prema izvcdcnirn konslrukcijarna) za silu vuce 70 kN.
Standardl1i modcli urcdaja za ukopcavanje nekih proizvodaca ne obezbeduju
polrebnu sigurnost pri prevrtanju vagoncta preko kruzl1ih urcdaja za
prcvrlaca jer jc mogucc ispadanje osiguraca, sto prouzrokuje otvaranje uredaja za
ukopcavanje i otkopcavanje vagol1eta iz kompozicije. U izrncnjcnoj konstrukciji
ovoga tipa rnchanizma za ukopcavanje predvida se rnonlaza oprngc koja zadrzava
radni polozaj osiguraca pri prevrlanju vagoneta. Mehanizrni za ukopcavanjc ovoga
sistema proizvodc se sa gornjim, donjirn iii bocnim urcdajern za iskopcavanjc.
Ned()statak navedenih rnchanizama za ukopcavanjc (prcma Sl. 2.11,a) oglcda
se u ncmogucnosli automatskog llkopcavanja vagonela u krivini kada jc ugao izmcdu
horizol1talnih osovina l11chanizma veci od 18. U zatvorenom polozaju mehanizam za
ukopcavanje vagoncta funkcionisc zadovoljavajuce i kada je vagonet u krivini.
Konslrukcija urcdaja za ukopcavanje, Sl. 2.11,b sastoji sc iz elva simetricno
postavljena celiclla plasta unular kojih Sll ugradelli klizni osiguraci. Osnovlli clemcnti
ovog tipa mchanizma za llkopcavanje vagoneta su: klizlli osigurac 1; poluga za
upravljanjc 2; opruga osiguraca 3; osovilla zavrsctka uredaja za ukopcavanjc 4;
spoljna opruga 5; prcdnja upoma ploca 6; zadnji vijak 7; zadnja uporna ploca 8;
opruga za uravnotczavanje sila 9; navrtka zadnjeg vijka 10.
Mchanizam za ukopcavanjc vagoneta (Vilsol1()v mchanizam) prerna S1. 2.11,b
za razliku od prethodnog, S1. 2.11,a, nc zahleva prcthodno iskopcavanjc. Spajanje
celjusli mehallizma, koje su sil'oko rastavljcnc, oSlvaruje se torzionim obrtanjcm
clemcnata celjusti. Jcdna od spojnih ccljusti mehanizma za ukopcavanje vagoncta
zaokrece se u odnosll na poduznll osu simctrije lako sto sc sabija opruga za
eentriranje i vrsi sc spajanjc zaokrcnutc i slobodlle celjusti.
Vrsi sc relativno klizanje osiguraca (fiksirajuCih elcmcnata), jcdnog u odnosu
na drugi, oprugc se sabijaju sve dok svaki osigurac ne udc u celjust suprotnog
elerncllla mchanizma za ukopcavanjc; oprugc vracaju osigurace fiksirajuCih
clcrncnala celjusti u pocetni po\ozaj i mehanizarn za ukopcavanjc vagoncta je
llkopcan.
Rastavljanjc vagoncta ostvaruje se pomocll bocno poslavljene polugc u odnosu
na k0l1s1rukciju vagoneta koja je povezana polugom 2, prcko kojc se savladava sila
opruge i odmicc osigurac 1.
Mchanizam za ukopcavanje proracunava se maksil11alnoj sili vuce, npr.
100 kN sa stepenom sigurnosti vezc k=8. Pri ispitivanju do si!c kidanja navcdena
I11chanizma za ukopcavanje vagoncta prencla je silu od 950 kN.
Konstrukcija mchanizma. za ukopcavanje vagoneta istog tipa ali manjih
dimcnzija izraduje se za silu vuce 50 kN, a teZcg tipa, za silu vuce vagoneta od 125
kN.
595
Vucni mehanizam Vilsona, S1. 2.11,b sastoji se iz zadnjeg 7
Z3vojnc oprugc 5 lcoja prima kako vucnu silu vagoneta, tako ,i silu
oprugc. Kod vucnog mehanizma Vllsona, unutar osnovnc. o,l?rub.e
nalazi se i uravnotczavajuca opruga za ccnlnranje uredaJa.9,/kop pllma
osnovnu silu opterccenja do krajnjeg po\ulalasa i amortlzuJc osnovnu sIlu udara.
U nckim oknima rurskih ugljcl1okopa primclljuje se Sarfcnbcrgov mehanizam
za llkopcavanjc vagoncta. S1. 2.ll,c. U trer::,tku
autornatskog mchanizma poluzni bregastl urcdaJl za ukopcavan]c 1 uzno se
zaokrecll oko osovine 2 i upadaju u gnczdo 3, a zadrzavaju se u tom polozaJ:l preko
oprugc 4. Iskopcavanje sc obavlja talco sto se pokretna 5 mchar:lzma
automatsko ukopcavanje, koja jc povezana sa polugorn 6 odvodl u skretm poloza]
koji.i e prikazan isprekidanom linijom.
Osovina vaooneta sa tockovima. Konstrukcija osovinc vagoneta
v
sa ,
Sl. 2.12 u mcri zavisi od nacina u!czistenja. U opstCI11 sluca!u.
osovinc sa tockovima moze bili sa kliZl1im leiistima, !czap III
kombinovano, tako sto se radijalne sile prenose preko kotrlJaJmh lezaJa, a akslJalnc
preko kliznih leZiSta, preko oslonackih prstenova.
a)
POGLED"A"
51. 2.12
KOJJ."J'lrukqjc U1Gxji:LCJ1jn kraJcva us(}viJla j lockuVCl ruJJJickiiJ VClgOIlCli:l'
Tockovi vagoIleta se izraduju od CL iIi posebnog poboljsanog livenog gvozda
povecaue cyrSl?Ce.
596
Transportni uredaji
Da bi se ostvarila pravilna povrsina kotrljanja, odlivci tockova se izraduju u
kokili.
Kod savremenih konstrukcija, u!czistel1je tockova i osovina se obavlja preko
kotrJjajnih lezaja. Tockovi na zajednickoj osovini se nezavisno okrecu, a pri krctanju
vagoneta u krivini tockovi se kotrljaju po sinama bez k1izanja,
Osovina tockova se ugractuje u ram vagoncta preko nosaca sa ovalnim otvorima
koji dozvoljavaju odredena osovinska pomeranja u vertikalnom pravcu,
Ukoliko je cvrsto ugradena osovina sa tockovima 11 ram vagoneta, pri kretanju
vagoneta po neravnomeruoj pruzi jedan tocak je visc opterccen, te zbog toga moze
iskociti iz sine, Ako u drZacu osovinc postoji zazor, tada bi se na neravnoj pruzi sva
cetiri locka vagonela uvck nalazila na sinama, a obodi lOck ova bi sprecava1i
iskliznuce vagonela iz sina, 1..1 takvim slucajevima ram se mora oslanjati na osovinu
samo preko tri konzolna postolja, sto se mora uzeti u obzir prilikom proracuna
osovine.
Zbog neravninc prugc. U opstem slucaju se opterecenje od tdine vagoneta
prenosi preko tri tocka, pri tome maksima1na si1a oplerccenja tocka iznosi
F' == fJSl
p - 2' (2.28)
gde su:
Q'-- tezina opterccenog vagonela bez osovine sa tockovima (pocIvoza), kN;
fJ- dinamicki
Sila T (videti SL 2J2,b) deluje na obodu tocka pri krctanju vagonela u krivini i
ostvaruJe dodatnu si1u opterecenja lezaja,
[-8]=[+8]= T.R.
x
Rezultujuca sila opterecenja spoljnog lezaja iZl10si
a unutrasnjeg Iezaja
F'
F] =-8+
1
2 '
(2.29)
(2.30)
(2.31)
1z izraza (2,30) i (2.31) moze se zakljuciti da je viSe optereccn unulrasnji lezaj
rukavca osovine tockova vagoncta.
. Da bi se smanji10 opterecenje lezaja S povecava se raslojanje x, Zbog toga se
Izmedu spolJnog I unutrasnjeg lczaja glavcina tocka izraduje sc bregastim iSpustOID ili
se u glavcinu ugraauje distantna caura.
Usled udarnog dejstva sile koja deluje na osovinu tockova vagoneta, osovinu
treba proracunati u odnosu'na zateznu cvrsocu, R",.
Pri proracunu kotrljajnih lezaja uzima se U ohzir vek trajanja lezaja. Brzina
vagoneta se usvaja 12 ... 15 km/h (brzina elektrolokamotive pri jcdnocasovnom rezimu
opterecenja elektromotora),
Posta clektromotor radi sa razlicitim Siepenom opterecenja, preporucuju se
sledeca vrcmena trajanja pojcdinih operacija u okviru jeclnocasovnog rezima rada
elektramotora za pogon kretanja lokomotive:
T,=0.5 h- vreme voinje praznih vagoneta;
T,=O.4 h- vreme voznje vagoneta koji Sll natovarcni ugljem;
T3=0.1 h- vreme voznje vagoneta natovarenih kamenom.
Prilikom odredivanja veka lezaja, 5ila oplerccenja se usvaja kao konlinualna
sila koja sc podjednako prenosi na sva cetiri locka vagoncta, odnosno
F
- 131T F3.33 I T F3.33 + T F3.33
'R -' , J' R J " 2' R 2 3' R3 (2.32)
Radijalna sib opterecenja !czaja iznosi
F' = FR
R 2.k
gde je k=o.85 kocficijent neravnomeruosti prenoscnja sila izrneau dva lezaja u
glavcini locka vagoncta
Pri proracunu moze se smatrati cIa vreme trajanja osovinskog opterecenja
iznosi 10/') od ukupnog vremena eksploatacije [ezaja, Posto sila opterecenja osovine
nije pOlrebno jc odredili ekvivalentnu sill! optereccnja,
Fek = a . F,Ul , N, (2,33)
gde je a - koeficijent koji pokazuje, u tokn ukupnog veka eksploatacijc lezaja, koji
deo otpada nil aksijalnu silu optcreccnja; u ovom slucaju jc a = 0,1.
Svedena us!ovna sila opterecenja lezaja iznosi
gde sn:
m -koeficijent svodenja aksijalne u ocInosu na radijalnu sill! opterecenja;
kd =2.5 dinaamicki koeficijent;
kp = 1.45 koeficijent koji uzima u obzir obrtanje spoljnog prstena lezaja;
k[ = 1 - koeficijent koji uzima U obzir temperaturu lezaja,
lz izraza za l1osivost kotrljajnog lezaja,
(2.34)
odreduje se
(2.35)
gde su:
n- ucestanost obrtanja, min'!;
h - vek lezaja, h.
Logoritl11ovanjem izraza (2.35) odreduje sc vek lezaja h koji nc smc da budc
kraCi od 5000 h.
KosY V!lgOJleta (s!lnduk). Ispitivanja vagoncta u cksploatacionim uslovima
pokazuju da vcCina od njih ispada iz upotrebc zbog dcforl11acijc kosa. Poveeanje
krutosti kosa ostvarujc sc ugradnjom rebara koja se vczuju celicnim limom.
Pri proracunu cvrstoee kosa vagoIlcta uzimaju sc u obzir:
a) pritisak utovarenog matcrijala 0 zid vagoneta, a koji se odredujc iz izraza
koriscenjem teorije utovara i transporta sipkavih materijala;
b) pritisak tereta na zidove vagoneta usled delovanja centrifugalne sile pri
kretanju vagoncta u krivini.
3R52
PRFSEK "AllC-D"
4850
S1.2.13
VagofJI;! S'i prckJoplljm df)OI11 I10sjV()s/j 5/
Vagoneti cvrste konstrukcijc kosa izraduju se jednodelno, a istovar se vrSl
prevrtanjem preko bocnih zidova kosa. Zbog toga bocne zidove treba proveritina
savijanje jer prilikom prevrtanja kos zauzima horizontalan poloiaj, a deo tereta ldi
na bocnom zidu kosa i savija ga.
Proracun kosa vagoneta potrebno je obaviti za najoptcreeeniji slucaj, a to je pri
utovaru rudom.
Kos vagoneta treba da bude podjednake cvrstoee, kao i drugi delovi
konstrukcije i mora da bude u eksploataciji tokorn Citavog amortizacionog veka od 5
godina bez zamene. Delovi kosa koji se najvisc habaju u toku eksploatacije
rcmontuju sc zavarivanjem na ojacanim mestima.
Donji deo kosa izradujc se od lima vece debljine.
Utvrdeno je da se inicijalne naprsline na konstrukciji kosa pojavljuju najpre na
mestim3 na kojima sc kos vagoneta zavaruje sa ramom noseee konstrukcijc. Ovo
ukazujc da nastalc naprslinc na ovome mestu su posledica zaamora materijala pod
dcjstvom promenjljivog optereccnja nastalog prilikom utovara materijala u kos
vagoneta. OSifll toga, norma Ina struktura metala se narusava zavarivanjem naprslina.
Zbog toga je racionalnije vezati kos vagoncta sa ramom dodatnim vcznim limenim
trak,ama.
Osim vagoneta sa cvrstom konstrukcijom kosa koji se istovaruje prevrtanjem (u
prevrtacu) vcoma cesto sc primcnjuju, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, vagoncti
sa kosem sa preklopnim dnom (videti S1. 2.13). Konstrukcije vagoneta ovoga lipa
izraduju se nosivosti 2, 3 i 5 t (najcesee 2 i 3 t). U inostranstvu nosivost vagoneta sa
prcklopnim dnom dostizc 10 t (pa i prcko 10 t). Prednost takvih vagoncta ogleda se u
mogucnosli ostvarivanja jednostavnog istovara tako sto se vagoneti u kOmpoziciji
dovlacc do prijemnih, istovarnih bunkera. Prilikom istovara vagoneta poluga koja
zadrzava preklopno dno nailazi na up or i oslcibada zadnje dno koje sc spusta nanize i
oslobada srednje dno, da bi se potom oslobodilo i prednje dno. Daljim kretanjem
vagoneta prednje dno nallazi na specijalnu sinu koja je ugradena izmedu sina i
vagoneta i zaokrece vagonet. Polom se zaokrece srednje, a potom i zadnje dno.
Zadnje dno se zatvara zakackom koja je.povezana polugom.
Poveeunje eksploatacionog veka vagoneta postizc se zastitom od korozije.
Toplim pocinkovanjem ne sarno da se kos stili od dejstva korozije, vee se vrsi zastita i
dclova vagoneta koji sc u eksploataciji najvise osteeuju pri transpr.vlu duz niskopa u
jamskoj cksploataciji rude. Mesta koja se najcesee ostecuju na vagonetima se tako u
Ncmackoj stite zavarivanjem pocinkovallc trake.
Kosevi vagoneta velikih gabarita i nosivisti kod kojih nije moguca zastita toplim
pocinkovanjem, zasticuju se mctalizacijol11 cinkom ili zastitniJ.ll premazima bojama.
Medutim na osnovu inostranih iskustava, antikoroziona zaslita zastitnim prcvlakama
svc cesec ustupa mcsto top lim postupcima pocinkovanja.
Eksploatacioni vek kosa Hakon sprovedenog postupka toplog pocinkovanja
produzava se na 7 ... 10 godina.
Takode se pokazalo da je opravdana i perspektivna telmologija izrade
aluminijumskih koseva vagoneta, kao i od legura aluminiiuma. Karakteristika ovih
koseva ogleda se u postojanosti u slucaju dejstava kiselina i drugih hemijskih uticaja,
vodc u jamama, manje su mase i vece trajnosti od klasicnih materijala. Tako je kod
engleskih konstrukcija vagoneta sa kosevima od aluminijuma, odnos tezine
kOIJstrukcije,prcma korisnoj-nosivosti 1:6, dokje kod cclicnih vagoneta taj odnos 1:2,
a isti odnos iznosi 1:3 kod vagoncta kombinovane kOIJstrukcije, sa celicnom sasijom i
aluminijumskim kosem. Mala mas a vagoneta od aluminijuma pri jednakil11 ostaJim
uslovil11a omogucava povecanje kapacitcta izvoza za 20 ... 30/').
2.3.5
Vagoncti za prcvoz lJudi u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom rude
Organizacija transporta rudara u rudnicima sa podzemnom cksploatacijom
umnogol11e utice na smanjenje gubitaka neproizvodnog vremena, kao i na smanjenje
fizicke radne snagc. Uporcdo sa zahtcvima za skracenjc radnog vrcmena II rudniku ,
vrel11C trajanja i kvalitet prcvoza rudara su od ve!ikog zancaja za produktivl1ost. i
radnu sposobnost rudara.
Prel11e naCinu obavljanja prevoza rudara. vagoneti za prcvoz rudara l110gu se
pril11eniti kako duz horizontalnih, tako i strl11ih jama.
Vagonetj za prevoz osoha u horizontalnoj jami. Rudari u horizontalnoj jami
prevozc sc clektrovozol11 u kOl11poziciji koja sc fOJ'mira od putnickih vagoneta.
Dimenzije vagoneta su usaglasene prcma vrsti. tipu profila jame. kako bi zazori
izmedu vagoneta i stubova (podupiraca podgrade). a takode i izmedu mimoilaznih
dvokolosecnih kompozicija u jamama. odgovarali propisima 0 bezbednosti u
rudarstvu. Radni nagibi u jamama cesto Sll iznad projektnih zahteva i dospevaju do
vrednosti od 15 %,. Zbog toga sc pri proracunu kocnica vagoncta za pIevoz (lsoba
dopllstaju nagibi do 15 %0'
Konstrukcije vagoneta za prevoz osoba su unificirane, a kapaciteta su 12 iIi 16
putnika, odnosno sedista u vagonetu. BIoj mesta za scdenje rudara u vagonetu zavisi
od dimenzija vagoneta, kao i od sirine koloscka: 600. 900 mm i 51.
Kosevi vagoneta za prevoz rudara prema 51. 2.14 su sa mctalnim ceonim
zidovima i sa prozorima koji su prekriveni celicnom mrdol11. Na bokovima vagoneta
za prevoz rudara nalaze se celicni prekrivaCi, osim na ulazll u vagonet. Krov je
metalan, a uzemljenje je preko krova i tockova (mehanizl11a za kretanje). {(os
vagoneta je zglobno oslonjen preko dvoosovin5kog podvoza, koliea. Zgloblla veza
ol11ogucava odredeno rclctivno zaokretnje kolica 1.1 odnosu na kos u horizontalnoj i
vertikalnoj ravni.
Kos je ovesan preko gibnjeva, odbojnika i opruznog urcdaja za ukopcavnje
vagoneta. Svaki uredaj mehanizma za kretanje kolica opremljen jc rllcnom kocnicom
koja se moze aktivira ti iz kosa vagoneta.
Zbog potrebe komunikacije putnika sa vozovodom u ektrolokomotivi, vagoneti
su sa lokomotivom povezani zvucnom signalizacijol11, .
PRESEK "!\B,C,D"
Poprccnc

",J!.!Jlli'''-' -frH ttt
prikazane B
su mlovno
601

L- +.)((1-
Sf. 2.14
VHgOflC( ZH prevoz o.s,,'ohll II
Vaaoneti za prevoz putnika II strmim j8mama. Prevoz rudara u strmim jamama
rudnika b U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta moze se ostvariti pojedinacnom
vucom vagoneta iii formiranjem kOl11pozicije od 2,3 vagoneta koji se vuku uzetom.
Vuca vagoneta moze da bude sa jedne strane iIi obostrano, kada su vagoneti sa obe
strane. To znaGi da vagoneti mogu da budu na jednoj grani vucnog uzeta, kada je
protivtcg na suprotnoj gIani iii su vagoneti na obe grane uzeta. Za prevoz osoba u
strmim jamama koristc se specijalni podizaCi iii se primenjuju teretni podizaci, a na
pocetku i na krajl! svake smene za vucno uze se prikopcavaju vagoneti.
Sa povecanjem ugla nagiba uskopa ., niskopa, uslovi rada vagoneta sve viSe se
priblizavaju uslovima rada iZVOZllOg kosa u oknu.
Pravila 0 bezbednosti u rudarstvu zahtcvaju da se prevoz rudara u strmoj jami
obavlja tako sto je kompozicija opremljena padobranom koji automatski aktivira i
zaustavlja kompoziciju u slucaju kidanja uZeta iii uredaja za ukopcavanje
Kocenja su ostra i bez potresa. Padobrani moraju da budu ugradeni 1.1 svakI vagonet
kompozicije, kako bi se omogucilo njihovo istovremeno aktiviranjc. Ovaj zahtcv
odreduje sustinsku vrstl! konstrukcije vagoneta za prevoz osoba u strmim jamama.
Konstrukcije svih osnovnih sklopova putnickog vagoneta u strmim jamama u
sustini se ne razlikuju od konstrukcijc vagoneta u horizontalnoj jami ., potkopu,
Glavna konstruktivna razlika navedenih vagoneta oglcda se u postojanju padobrana,
kao i u rasporedu scdiSta za putnike.
Postoji viSe !ipova konstrukcija vagoneta za razlicite nagibe u strmim jamama
za prevoz osoba. Na S1. 2.15 prikazan je vagonet lipa "MAKHV1V1-4", ruske
602 Transportni nredaji
proizvodnje, za uglove nagiba do 30, a vagoneti lipa "MAKHiIlill-3" primenjuju se za
uglove nagiba u strmim jamama do 50. Za uglove nagiba preko 50 konstruisani su
vagoneti "MAKHVlill-6" kao i putnicko teretni kos "MAKHVlVl-S". Vagoneti
"MAKHVlVl-4" i "MAKHVlill-3" su istovetnc konstrukcije prema tipu, ako se iskljuce
neki detalji konstrukcije padobrana.U kompoziciju sc ukopcavaju preko dva sredisna
urcdaja za ukopcavanje oblika plocastog lanca. Svaki sredisni uredaj za ukopcavanje
proracunat je sa stepenom sigurnosti k=13.
S1.2.15
Vllgof}c1j prevoz {)SObll il tipu "MAKHI1I1-4)J
Padobranski uredaj oba tipa vagoneta je prema principu aktiviranja istovetan,
sa cvrstim zahvatanjem ncpokretnog oslonca i postupnim kocenjem kosa. U ramu
kosa ugradena su kocna kolica u koja su ugradena kociona seciva. Kolica se mogu
pomerati u ramu. Na kocnim kolicima nalaze se koCioni uredaji oblika kocionih
klinova (vagonet tipa "MAKHiIlill--4") kojl se upiru 0 gornji stroj pruge iii su oblika
koCionih klesta (vagonet "MAKHVlVl-3") kojima se vrsi zahvatanje sina, SI. 2.16.
Kada je zategnuto vucno uze u radnom polozaju, upori i zahvatnl uredaji su
podignuti iznad sina i zadrzavaju se u tom polozaju uzengijom. Kada je vucno uze
olabavljeno, pod dejstvom sile u opruzi pokretna poluga se pomera ulevo, upor
pritiska uzengiju, hvataci se spustaju i kolica se zaustavljaju.
Zbog pokretne veze i=edu kolica j ram a vagoncta, vagonet nastavlja da se
krece. Kociona seCiva skidaju strugotinu sa punih drvcnih nosaca ugradenih u ramu
vagoneta i vrsi se ravnomerno prikoCivanje vagonet<i.
Aktiviranje padobrana vrsi se automatski, smanjenjem sile zatezanja vucnog
uzela, a tak6de se mogu padobrani i rueno aktivirati od strane sprovodnika voza.
Nakon svakog aktiviranja padobrana moraju se zameniti puni drveni nosaCi.
603
S1.2.16
KoCioIl8 kolica 118 vagoIlctu lipa "MAKHl/1/11-3"
Da bi se spreCila mogucnost nekontrolisanog ukljucivanja padobrana
smanjenja sile zatezanja uzeta kao ugla (npr.
ugla nagiba izvlaeenjem sloja maten]ala u Ja:11l) mogucnost
zaustavljanja vuce tako sto se omogucava povezlvanJe sa vucmm uzetom preko
poluge postavljene kod radnog mesta sprovodnika voza.
Za vece uglove nagiba (vagoneti tipa "MAKHiIlill-6") se sidrena .
koja obuhvataju sine, te se tako sprecava iskliznuce vagoneta 1Z sma. U tom slucaJu
potrebno je izvesti specijalnu konstrukciju spojeva sina.
Prilikom projektovanja vagoneta potrebno je posebno pokloniti
stabilnosti. Poduzna stabilnost vagoneta proracunava se za karaktenstlcne,
nepovoljne slucajeve opterecenja vagoneta, pri uglovima nagiba.
Kocficijenl poduzne stabilnosti vagoneta nc sme da bude man]l od 1,5.
2.4
Lokomotive
2.4.1
Opste napomene
U rudarstvu se primenjuju razlicite vrste lokomotiva, kako u odnosu na teZinu
koja se prenosi na pogonske osovine, tako i na energiju koju koriste za. pogon. Za
izvoz rude duz podzemnih kopova primenjuju se rudnicke lokomottve uzanog
koloseka. Prema vrsti motor a mogu se razvrstati na: elektricne lokomotive, SI. 2.17,a
i b; lokomolive na peumatski pogon, Sl 2.17,c i na lokomotive sa dizel molorom, SI.
2.17,d iii dizel-clektricnim motorom.
604
Transportni uredaji
c)
d)
Sf. 2.17
lipovi rudJ1ickih /okomoliva: 8) J18 e!ektricni pogon prcko lroiI1og v(}da'pan/ognJiil; h) nil
ekktllc/JI pogOJ1, prcko halerlfc akumu/alora; c) preko pl1culJIa/skog pogol1a; d) Sf] dizcl m%rom
Princip fada svih navedenih lokomotiva je istovetan.
lokomotiva pokrene iz stanja mirovanja i da za sobom povuce
':.agoneta, savladavajuCi pri tome silu otpora kretanja, potrebna jc
spoljna s11a vucc.
Motor lokomoti:,e razvija mehanicku energiju koja se kroz rad prenosi na
po.gonske osovme lokomotlve, odnosno na tockove koji ostvaruju obrtno kretanje.
Pn tome se ostvaruje tangentna sila F, , SI. 2.18,a,
na kontaktnoj POVlSll11 lzmedu tocka I Sll1e ostvaruJe suprotnosmernu horizontalnu
silu re,:kcije, koja u odnosu na lokornotivu predstavlja spoljasnju silu, tj. silu vuce.
Slla vuce mora da bude manja iii jednaka sili athezije izmedu tockova i sine, kako bi
se pro.kli
7
avanja tockova. Vrednost koefieijenta athezije If/ zavisi od stanja
povrsme kotrlJanJa oboda locka, stanja povrsina sina, kao i od brzine kretanja
lokomotive.
Prema inostranim propisima iz oblasti projektovanja podzemnih zeleznica u
athe.zije kod elektricnih lokomotiva usvaja se: pri polasku
lokomotrve opreml]ene zahhama peska u spremistu, Ij/=O,24; pri kretanju elektricne
lokomotive sa zalihom peska, Ij/=O,17; pri kretanju lokomotive bez zalihe peska u
spremistu, Ij/=O,12.
Oplerecenje sine
Opterecenje locka
605
Sf. 2.18
Shem/1 oplcrcccJ1ja: 8) prj krclili1ju
/okomo/ivc; h) pri koccl7ju
Izraz za odredivanje tangentne sile vuce kod elektricnih lokomotiva sa
pogonom preko baterije akumulatora daje sc u (1,2), a kod lokomotive sa motOr0m
SUS Fr sc izraeunava prema izrazu (1.5). Kod'lokomotiva sa pneumatskim pogonom
tangentna sila FI' moze se odrediti iz izraza.
gde su:
Dc - broj cilindara;
d - preenik cilindra;
S - hod klipa, em;
D- precnik vodeCih tockova, em;
TJm,N,
Pi - srednji indikatorski pritisak , N/cm
2
;
(2.36)
TJm - stepen korisnog dcjstva mehanickog prenosa, uzimajuci u obzir gubitke
usled trenja pokretnih clemcnata lokomotive.
2.4.2
Konstrukcija i proracun osnovnih masinskih elemenata i uredaja e1ektricne
lokomotive
Postolje e1ektricne lokomotive predstavlja osnovni noseCi dco konstrukcije na
koji se ugraduju mehanizmi i elektro oprema. Opterecenje postolja se preko
opruznog veSanja prenosi na oba para tockova koji vucnu silu koriste za obrtno
kretanje. Postolje se sastoji iz bocnih i poprecnih limova (po dva komada) koji
medusobno obrazuju prostorni sistem potrebne krutosti i Cv[stoce.
Oba bocna zida mogu se izraditi od celicnog liva, obicno rese"tkaste
konstrukcije iIi su od pres ova nih valjanih limova. Kod elektricnih lokomotiva sa
trolnim vodom bocni zidovi postolja su debljine 12 .. .16 mm.
Na mestu ugradnje osovine sa lezajirna postavlja se demontazni nosac od
zakaljenog celika.
Poprecni zidovi (2 kom.) elektricnih lokomotiva sa trolnim vodom izraduju se
kao livene, masivne konstrukcije koje su takode i odbojnici.
Da bi se elektricna lokomotiva prikopcala sa vagonetima, U odbojnieima se
prilikom livenja formiraju dzepovi koji obezbedujl.l prikopcavanje.
Popreeni zidovi (odbojnika) vezuju se sa boenim limovima podesenim vijcima
postavljenim u zbijenom rasporedu.
Kod akumulatorskih elektricnih lokomotiva popreeni zidovi sa odbojnicima
obieno se izraduju zavarivanjem eelienih limova. Popreeni zidovi se spajaju sa
boenim limovima zavarivanjem.
Postolje je po duzini podeljeno pregradama na 3-4 dela. U prenjem delu se
postavlja kabina masiniste, u centralnom je motor sa prenosnicima snage, a u
zadnjem delu su otpornici preko kojih se vrsi pustanje elektriene lokomotive u .
pogon.
a)

.
x 1
A c::::;
B

51.2.19.
SilCllla/ski pnkaz boka pus/oj/a iokolllO/jyC
pri odrcdiY'lfI/u s11a:
a) pri udaru JOkOfllO[ivc 0 odbo}nik;
b) prjpodiz1l1lju prCdl?icg iii zadn/cgdc/a
JOkOlllO/ivc prj rClllolllu
Postolje elektricne lokomotive proracunava se na napon savijanja u opasnom-
oslabljenom preseku, a postolje se posmatra kao greda na dva oslonca sa prepustima
na oba kraja. Pri odredivanju napona svi zasebni bocni elementi postolja se tretiraju
kao jedinstvena greda, izjedna, te se potom odreduje moment savijanja.
Napon na postolju odreduje se iz izraza
(2.37)
gde je .8=1.4 ... 1,5 - dinamieki koeficijent.
Osim toga, konstrukcija postolja proverava se u odnosu na dva najnepovoljnija
slucaja optercenja: pri sudaru odbojnika i prilikom l)odizanja postolja na jednom
kraju.
Sila sudara odbojnika na osnovu eksperimentalnih istrazivimja moze se usvojiti
kao Fur2,50r., N, gde je Of- - tezina elektricne lokomotive, N.
Najnepovoljniji je prvi slucaj, kada se sudara donji obod odbojnika, S1. 2.19,a.
Moment savijanja bocnog limaje
MSI == F,; I , jer se sila sudara prenosi na dva bocna lima,
(2.38)
"
dok je napon savijanja
(3.39)
607
gde je Re-napon na granici tecenja.
Drugi slucaj, SI. 2.19,b odnosi se na podizanje jednog kraja lokomotive villom,
tako da je postolje elektricne lokomotive oslonjeno na tockove same na jednom
kraju dok je drugi kraj odignut od povrsine lane em iii uzetom mehanizma vitIa.
Ako se tdina lokomotive smatra kao kontinualno opterecenje na duzini L i ako
se zanemari da je postolje u nagnutom polozaju pod odredenim uglom, moment
savijanja bilo koje tacke na rasponu L CAB), a koja se nalazi na rastojanju x od
odignutog kraja A, moze se odrediti iz izraza
a napon u bilo kom preseku
gde su:
qx
M ==-(L-x),
x 2
(2.40)
(2.41)
Q'
q == -.b... _ jedinicno opterecenje jednog boka postolja od sopstvene tdine
2L
lokomotive, bez teline para tockova, N/m;
- tezina elektricne lokomotive, bez tezine para tockova, N;
L - duzina boka postolja, m;
W,- otporni moment razmatranog preseka.
OpruZllO VeS8.11je elektricne lokomotive je potrebno zbog obezbedenja mirnog i
ravnomernog kretanja, kao i zbog smanjenja trenja, kako tockova elektricne
lokomotive, tako i zeleznickih sina.
Zeleznicke sine u koloseku su uvek sa odredenim neravninama (na spojevima
sina, usled nejednakog nagiba koji se stvara pod pritiskom tockova itd} Ukoliko je
krut spoj postolja elektricne lokomotive sa osovinama sa Idajevima i tockovima,
trajektorija kretanja postolja podudarace se sa profilom pruge, sto bi doprinelo
,stvaranju znatnih vertikalnih ubrzanja postolja, kao i nastanku dinamickih
opterecenja, te bi kao posledica ovakvog stanja nastalo ostra truckanje u vertikalnom
pravcu.
Ukoliko bi se izmedu postolja i osovina sa lezajima i tockova elektricne
lokomotive ugradili gibnjevi koji bi dozvolili znatne elasticne deformacije, tada bi
trajektorija postolja postala ravnomernija, posto bi se gibnjevi pri spustanju tockova
istezali, te bi sprecavali ostro spustanje postolja; takode, pri podizanju tockova
gibnjevi bi se sabijali. Velicina amplitude pri oscilovanju postolja na gibnjevima
zavisi od elasticnih karakteristika gibnja.
Karakteristike gibnja su:
a) elasticnost koja se odreduje ugibom (mm) pri optercenju od 100 kN,
odnosno predstavlja deformaciju od jedinicnog opterecnja, tj.
608
Transportni uredaji
1 !,
C = - = ----"- mm/kN-
c Q2' ,
(2.42)
b) krutost opruge predstavlja se velicinom sile koja sabija oprugu za Imm, tj.
c= .
fa
(2.43)
. . .<?cigledno, krutost je reciprocna velicina od deformacije, tj. od elasticnosti pri
]edlllICnom opterecenju.
se u prvom da se postolje u pocetku nalazi u mirovanju,
a da se glbanJ p.od deJstvom statlckIh slia opterecenja ugiba za 1;,; potom bi postoije
usled pO.tresa I nastaJu usled neravnina pruge vrsilo vertikalana
pomeranp. Tada bi postolJe ostvarilo oscilatorno kretanje, odnosno vrsilo bi
sopstvene - slobodne oscilacije.
Kao sto je poznato iz teorijske mehanike, frekvencija slobodnih oscilacija iznosi
OJ = _1_ Is Sl
2;rVI:' ,
dok je period oscilovanja
T=2;rfio s , ,
g
vertikalno ubrzanje postoija iznosi
pri tome su:
g- gravitaciono ubrzanje, m/s2;
1;, - ugib gibnja pod dejstvom statickc sile opterecenja;
x - velicina ukupnog ugiba gibnja.
(2.44)
(2.45)
(2.46)
1z izraza (2.43) i (2.44), frekvencija slobodnih oscilacija moze se odrediti iz
izraza
OJ =_J_) g S.I
2;r C Q2' ,
(2.47)
T=27f. -- s

g "
(2,48)
a = ---g-. x m/s
2
CQ2 '
(2.49)
lz navedenih izraza zakljucuje se da se sa povecanjcm elasticnosti gibl1ja C
povecava period oscilovanja T, odnosno smanjuje se frekvencija oscilovanja OJ, te se
shodno tome poboljsava i ujednacava trajektorija kretanja lokomotive.
Vertikalno ubrzanje, kao i sila udara i potresa utoliko su manji, sto je veca
elasticnost gibnja.
Kod rudnickih elcktricnih lokomotiva elesticnost gibnja dostize vrednost reda
velicine C=l mm/kN.
Opterecenje po jednom gibnju odreduje se, npr. za n=4 gibnja:
= 70 = 17,5kN .
4
Frekvencija siobodnih oscilacija iznosi
Period oscilovanja
g 9.81 =-3,8s-I.
2;r cQ2 2;r j17,5
1 1
T = - = - = 0,264s .
OJ 3,8
Dobro izvedeno vesanje preko gibnjeva, porcd ublazavanja sudanl i potresa pri
voznji lokomotive treba da obezbedi i ravnomerno prenosenje tdine lokomotive
preko obe osovine, na sva cetiri tocka.
11)
51. 2.20
Sbemalski pnkaz opruZnog vc.,'anjIJ: a) sa poprecnim b,J/allscrom (posloJjc sc oshwjll u tri IHCkc
A, B i C, b) sa poduZnim halHnscrom
Na osnovu iziozenog, daje se prednost opruznom vesanju sa poprecmm
balanserom preko sklopa gibnjeva. Kod rudnickih elektricnih lokomotiva primenjuju
se dva sistema vesanja tockova. sa poprecnim (51. 2.20,a) i sa poduznim balanserom
(SI. 2.20,b).
Precizna preraspodela sile pritiska na sva cetiri tocka moze se postiCi sarno pri
usporenom kretanju lokomotive. Pri kretanju iokomotive velikom brzinom, usled sile
inercije, sila pritiska se ne prenosi ravnomerno 'na sva cetiri tocka. Kod rudnickih
elektricnih lokomotiva koje se krecu brzinom eea 10 km/h, moze se smatrati da se
prcko balansera pritisk prostire ravnomerno na sve tockove.
GibIlievi Gotovo na svim domaCim rudnickim elektricnim lokomotivama
prlmcnjujc se vcsanje tockova preko slozenog gibnja koji se sastoji iz vise fleksibilnih
opruga pravougaonog porecnog preseka sirine b i debljine h. Slozeni gibanj
proracunava se slicno prostom gibnju, tj.:
_ 3 Q'L L 2.
0-, - ---2 ' N/m ,
. 2 ibh
kQ'LL
3
10 = 4 E i b h3 ' m,
pri tome su:
0:,- napon savijanja, Pa (N/m
2
);
Q2 -tdina lokomotivc koju prima jedan gibanj, deluje na sredni gibnja
duzine L, N;
L- duzina gibnja, m;
b- sirina gibnja, m;
h - debljina gibnja, m;
i- broj listova gibnja, mm;
1;, - ugib gibnja, mm;
(2.50)
k - koeficijent Cija se velicina krece u granicama 1,25 ... 1,5 (vece vrednosti
odnose se na manji odnos sirine gibnja b i sirine osnovnog lima bo, b/bo);
E - modul elasticnosti koji za opruzne celicke iznosi 215 GPa.
Celicni gibnjevi predstavljaju elasticnu gredu velikog ugiba. Gibnjevi se
izraduju oblika traverze podjednake otpornosti, da bi naponi u svim limovima bili po
mogucstvu jednaki, a takode i da su !ito vece elasticnosti.
Zbog trenja izmedu limova gibnja mala je osetljivost gibnja na manje potese.
Zbog toga jc preporucljivo da se na gibnjevima akumulatorskih elektricnih
lokomotiva ugrade i dodatni amortizeri, npr. gumeni.
Cesto s".glbnjevi izraduju od ozljebljenih celicnih limova.
Elasticnos( gibnja na rudnickim elektricnim lokomotivama usvaja se vrednosti,
C=l mm/kN.
Tockovi elektricnih lokomotiva sastoje se iz livenog iii celicnog tela i celicnog
bandaza (SI. 2.21). Precnik kotrljajuceg vcnca bandaza (ocka je standardizovan kod
elektricnih rudnickih lokomotiva, iskljucujuCi elektricne lokomotive malih gabarita.
Venae locka izradujc se od ugljenicnog valjanog celika, tako sto se unutrasnja i
spoljasnja povrsina venca naknadno obraduju alatnim masinama za obradu
rezanjem. )
Venae tocka navlaCi se na telo tako sto se zagreva na odredenu temperaturu i
zadrZava na telu tocka nakon hladenja silom trenja, jer se ostvaruje presovani sklop,
bez ikakvih dodatnih spojeva u ostvarenoj vezL
611
/1 /' .L __ KOTRUAN_JA __ -I-lJ
S1. 2.21
Par loC<koV8 118 7ajcd11jC<koi osovjlli
VeliCina relativnog zadora (odnos razlike spoljasnjeg precnika i
unutrasnjeg precnika bandaza, prema spoljasnjem prec:Uku. tela Je ne?-atlvr:
e
vrednosti, a pri ostvarivanju presovanog sklopa tela tocka 1 bandaza odreduJe se 1Z
izraza
(2.51)
Obicno se usvaja vrednost zadora s '" _1_ , tj. cca 1 mm, za unutrasnji precnik
1000
bandaza db =1,0 m.
Smatra se da je napon presovanog sklopa konstantan, a krutost tela tocka
velika, te se napon u bandazu moze odrediti iz izraza
o-=&E,
(2.52)
gde je E - modul elastiCnosti materijala bandaza.
Ako su povrsina poprecnog preseka bandaza A, sirina oboda tela be i
spoljasnji precnik tela tocka d<, to je specificna sila pritiska izmedu bandaza 1 tela
locka
2AsE 2
p=--,N/cm.
be de
(2.53)
Moment sile trenja u odnosu na centar tocka iznosi
M
= ff . d . b . P . II de = ff . d .. E A fl' s .
tr e c r 2 c
(2.54)
Za spoljasnji kotrljajni precnik bandaza d
c
=680 mm usvaja se precnik
d=lOO mm, a presovani sklop izmedu tela tocka precnika 0 680-253=0 574mm 1
612
Transportni uredaji
precnika osovine d=100mm je 0 100 HS/xS. Presovani sklop se moze os(variti
pres om iii zagrevanjem tela tocka, odnosno hladenjem osovine locka.
Kod presovanog sklopa 0 100 HS/xS, gornje i donje odstupanje (tablicni
preklop) osnovine je: + a gornje odstupanje otvora u glavcini je za 0
100 HS/xS: Najmanji preklop iznosi P
m
;n=a,,-A,=17S-54=124 a najvet:i
preklop je
ZamisIjeno smanjenje precnika osovine nakon montaze iznosi
L1 P = 1,2 ( he + hi ), (2.55)
gde su: h;, he - visine naravnina povrsine sklopa pre sklapanja, Cije veliCine
zavise od kavliteta obrade presovanog sklopa. .
Najmanji i najvcCi racunski preklop:
P,;li!! = Pmi!! - Ll P = P,!!in -1,2 (he + hi);
= P
max
- Ll P = P
max
-1,2 . (he + hi)'
(2.56)
Najmanji i najveCi pritisak na dodirnoj povrsini presovanog sklopa iznosc
_
Pm,,", - (1" 1" ') f03
"e +"i ,d,
pri tome su pomocnc velicine potrebne za proracun:
D,=d=lOO mm .. unutrasnji precnik spoljnjeg dela (tocka);
Dc spoIjni precnik spoJjnjeg dela (tocka);
de - spoljni precnik unutrasnjeg dela (osovine, d
c
=100mm);
unutrasnji precnik unutrasnjeg dela (osovine, d,=0);
gde su:
(me + J)+ (me -1).1f/;
me Ee ft -If/;)
d
If/; =-:=0,
e
(2.57)
(2.5S)
(2.59)
mj i m: - Poasonov koeficijent matcrijala osovine, odnosno otvora(za celik je
m=0,333, a za SL je m=0,4);
moduli elasticnosti materijala osovine, odnosno otvora,
Maksimalni napon zatezanja u spoljnom elementu presovanog skIopa mora biti
manje vrednosti od granice,tecenja Rc materijala locka, kako bi napon zatezanja u
sklopu ostao u granicama eIasticnosti, tj,:
O'zmax
Pmax' daN/mm
2
(2.60)
Moment uvijanja koji skIop moze da prencse iznosi
(2.61)
gde su:
11k =0,1 - koeficijent trenja u toku montaze sklopa;
d = 100 mm - precnik osovine tocka;
J - duzina gIavcine tocka, mm;
Pmi" - minimalni pritisak koji odgovara minimalnom preklopu.
Sila klizanja iznosi
Fk Pm;n 'l'k 7r,d/, daN, (2.62)
Sila presovanja sklopa iznosi
Fp l'1' Pm"x A = l'p Pnwx d 7r l , daN, (2.63)
gde je: - koeficijent otpora pri presovanju sklopa.
Maksimalni pritisak na unutrasnjoj povrsini unutrasnjeg dela (osovine) iznosi:
2
CY pmax ';:;;;;' 1-
(2.64)
Naponi u izrazima (2,60) i (2,64) moraju da budu manji od odgovarajuCih
napona na granici tecenja,R, ..
Prakticna vrednost sHe presovanja sklopa gJavcine tocka
rudnickih elektricnih Jokomotiva iznosi i';,=500kN.
osovine kod
Transmisija vuce. Svi uredaji preko kojih se obrtni moment prenosi od
pogonskog motora za vucu lokomotive, do pogonskih osovina Jokomotive nazivaju se
vucnom transmisijom.
Karakteristika transmisije vuce ogleda se u cinjenici da se povezuje par
neogibljenih tockova sa delimicno ogibljenim vucnim motorom. Zbog toga se u
kinematskoj shemi prenosnog mehanizma moraju uzeti u obzir vertikalna pomeranja
ogibIjenog dela motora.
Kod rudnickih elektricnih lokomotiva primenjuju se vucne osovinske
transmisije sa tzv. tramvajskim nacinom vesanja pogonskog motora, Sl. 2.22,a.
Pogonski motor se jednom stranom preko izlaznog vratila oslanja na lezaj 1, a drugi
kraj motora je elasticno oslonjcn vrhom 2 na nosece postoljc. Obrtni moment se
prenosi preko para cilindricnih zupcanika.
S1. 2.22
Vciial!ic molo!a : a) sa jcullos/cpcllim
;:upc3niIll prcIlosni":0f11; b) !iN dV()SlcpeI1Jin
ZIlPClllli1lJ prcnosniko1lJ.
VeCi zupcanik (gol1jcni) postavlja se razdvojivom vezom (klinom) na osovinu
tockova lokomotive.
Konslal1tno rastojal1je izmedu vratila zupcanika obezbeduje se preko lezaja
osovine tockova. Relativno obrtanjc pogOl1skog motora i vratila zupcanika pod
dejstvom sopstvene tdine i reakcija sile pritiska spregnulih zuba zupcanika
onemogucava se ugradnjom opruge na nosecem poslolju motora.
Zupcani prcnosnik se nalazi u kuCislu reduktora, te je tako zasticen od
upadanja prljavstine, blata i sl., a takode sIuzi i kao rezervoar ulja za podmazivanje
spregnutih zupcanih parova.
Osnovna prcdnost ovog prenosnika je jednoslavnost konstrukcije. Glavni
nedostalak je mali zaZOf izmedu kuciSta reduktora zupcanog prenosnika i gornjeg
stroja pruge (moguc je klirens i do 51 mm).
Da bi se otklonio navedcni nedostatak postoje i druga konstruktivna reSenja
transmisije vucne sile lokomotive CSl. 2.22,b). Na osovinu sa obrtnim tockovima
lokomotive preko lezaja se ugraduje kuCiste reduktora sa dvostepenim zupcastim
prenosnikom, pri tome je jedan konicni par. Elektromo(ot se vezuje prirubnicom sa
reduktorom, a suprotni kraj elektromotora je obesen na postolje preko opruga.
Zazor izmedu kuciSta reduktora i glave sine je u tom slucaju povecal1 i iznosi 150
mm.
Provera pouzdal1osti konstrukcije reduktora sa dvostepel1im zupcanim
prenosnikom u eksploatacionim uslovima u rudnicima sa jamskom eksploatacijom
potvrdila je njihove eksploataciol1e prednosti.
Elementi vesanja motora proracunavaju se na cvrstocu prema obrtnom
momentu i odgovarajucoj maksimalnoj sili vuce koja odgovara maksimalnoj sili
athezije izmedu tockova lokomotive i sina, tj.:
pri tome se usvaja koeficijent athezije, If/= 0,35.
Racunska vrednost momenta l1a vratilu motora iZl10si
gde su:
D
T
- precnik tocka, m;
DT
Mmax = Fmax--.-,
2 '!R
iN - prenosni odnos reduktora sa zupcanim prenosom.
Obimna sila na spregnutom paru zupcanika iznosi:
615
(2.65)
(2.66)
Sila savijanja kao reakcija sile vesanja, odnosno pritiska spregnutih zuba
zupcanog para, Sl. 2.23 iznosi:
(2.67)
gde je 1- raastojanje od osovine tockova do osovine vesanja, m.
Ukupna sila vesanja u zavisnosti od smera obrtanja iznosi
(2.68)
pri tome je C:"o - komponenta tezine motora koju prima nosac motora, tj. :
~ l O ~ tGmo'
gde je C mO - tdina motora.
Reakcija sile koja se sa osovine prenosi na leZaj zbog pritiska spregnutog para
zubaca zupcal1ika iznosi:
F - F (DT - DTJ
os - max D
z
21 .
(2.69)
Ukupna sila koja opterecuje oba leZaja osovine lokomotive iznosi
(2.70)
gde je C;no - komponenta tdine motora koju prima osovina preko lezaja.
Sila F,,, prenosi se neravnomerno na osovinu sa Idajima.
Reakcija oslonca na mestu lezaja A iZl10si
(2.71)
616
odnosno lezaja B

2 b
RA RB 'r
A B
r-
'-
-,
,-I
Transportni uredaji
(2.72)
512.23
Shema/ski prikaz Ve.5,wj8
171(}{ora, odIlosno rcduk{{)ra
sila koje opterecuju zupee zupeanog prenosnika,
v.uee, na neknn konstrukcijama elektrienih lokomotiva ostvaruje se tako
sto se vehkog zupeanika izraauje demontazne konstrukcije, a vczujc
sc sa glavclllom bilo gumcnim iii opruzno-elcsticnim vesanjem.
Kocnice. Sve rudnieke elektricne lokomotive opremljene su mehaniekim
koenicama sa papueama.
a)
51.2.24
Shematski prikaz koCioni/J ;is/ema eJcklnclli/J lokomoliva:
a) rucna kocnica, upravljanje sajedllog mesla; b) pncumalska, llpr8v(janjc sa dVN mesic,
Sl. se prikazuju razliCiti tijJovi konstrukcija koeionih
ureaaJa rudmckih elektncmh Iokomotiva. Jcdnostrana koenica sa eetiri koene
se obrtanjem zamajnog tocka 1 koji se nalazi u kabini masiniste. Da
bi se vrsilo ravnomerno pritezanje koCionih papuea 2 na sva cetiri tocka, papuce su
4, odnosno zavojne poluge 3 sa zamajnim tockom 1. Otpustanje
papuca reguhse se zavoJnom spoJkom 5 sa desnom 1 Ievom zavojnicom.
Da bi se lakse i brze aktivirale kocnice na rudnickim elektricnim lokomotivama
treba primeniti pneumatske iIi hidraulicne kocnice.
Aktiviranje pneumatske kocnice jednostavnije konstrukcije ostvaruje se prcko
trokrake slavine.
Na SL 2.24,b shematski je prikazan kocioni sistcm jedne clektricne
akumulatorske lokomotive mage 12 t. Pogonjenje kocnice je dvostruko, rucno i
pneumatski.
Pneumatski sistcm kocenja sastoji se iz radnog cilindra 6, komprcsora sa
pogonom preko osovine za pokretanjc, rezervoara za vazduh, slavine za koeenje
cevnih vodova vazduha.
Elektricne lokomotive su sa dYe kabine za upravljanje.
Radni cilindar za koccnje moze se upotrcbiti i od teretnog automobila serijske
proi;'odnje.
Nedostatak kocnicc prikazane na Sl. 2.24,b jc zavisnost rada komprcsora od
kretanja clektricne lokomotive. Montaza kompresora sa posebnim motorom kod
postojcCih clektricnih lokomotiva se ne primenjuje zbog otezanili uslova ugradnje.
Za ugradnju hidraulicne kocnice potrebno je manje mcsta. Aktiviranje
hidraulicne kocnice propustanjem f1uida kroz slavinu ostvaruje se naglo. Zbog toga
se kod rudnickih elcktricnih lokomotiva primenjuje hidraulicna kocnica prateceg
dcjstva, odnosno sila pritiska papuce na dobos jc proporcionalna sili pritiskivanja
upravljacke poluge. Hidraulicno aktiviranje kocnice prateccg dejstva zahtcva ruenu
silu masinistc i omoguccno je ravnomcrno kocenje elcktriene lokomotivc.
Osnovni delovi hidraulicne kocnice, Sl. 2.25 su: pumpa A, rezervoar za ulje B,
hidraulicni rezervoar C, kocloni cilindar D, i upravljacki mehanizam E. U slucaju
hidraulicne koenice moguce je mcno aktiviranje kocnice preko
prenosne poluge F.
512.25
PrincipijcJn8 shcma de/ovanja hidrau/icnc kocnice
Upravljanje koenicorrrostvaruje se na sledeCi nacin: uljc pod pritiskom prolazi
iz hidraulicnog rezervoara C kroz cevovod I u otvor u bloku 1 1 odlazi prema
zatvaracu 2; obrtanjem mciee 6 u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na
satu, cilindar 4 sc pomera nanize pritiskajuCi oprugu 5 klizaca 3, te sc tako zatvarac 2
pomera nanize; pri tome se povezuju cevni kanali I i II i kocloni fluid ce poteCi u
koCioni cilindar D; cevni kana! III bice zatvoren ventilskim zatvaraeem 2;
istovremeno radni fluid ce pritiskati donju povrsinu tela ventila 2. tim pritisak fluida
na edo venlilskog zatvaraca 2 nadvisi pritisak stvoren aktiviranjem rueice poluge,
preko opruge 5 ventil 2 se pomera navise i zatvara cevni kanal II, te se na taj naein
obustavlja dalje dopremanje fluida u radni cilindar. Ukoliko pritisak u cilindru D
opadne, venti! 5e pod dejstvorn opruge 5 ponovo porn era nanize, otvarajuCi dovod
ulja u koeioni cilindar. Tako se za odgovarajuCi polozaj pokretnog cilindra 4 odrZava
konstantna sila pritiska opruge na venti!. Posto se sa poveeanjem sile pritiska na
ruCicu poveeava i pritisak u radnom cilindru, sila kocenja ce se menjati prema istom
zakonu kao i ruena sila pritiska rueice za upravljanje hidraulienom kocnicom.
2.5
Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom
Kod lokomotiva u jamskoj eksploataciji koje se pogone komprimovanim
vazduhom pogon 5e ostvaruje koriseenjern energije sabijenog vazduha pod pritiskom
u rezervoaru za komprimovani vazduh (za visoki pritisak) iii je vise velikih
rezervoara i jedan rnanji rezervoar koji sluzi da se visoki pritisak iz velikih rezervoara
spusti na radni pritisak u cilindrima (S1. 2.26).
S12.26
Lokomotiva pogonjena komprimovanim vazduhom
Za radijus kretanja lokomorive i odgovarajueu bruto tezinu kompozicije
potreJ:'.no Je u rezervoarima na lokomotivi akumulirati potrebnu rezervu pneumatske
energlJe.
S obzirom da su ogranicene dimenzije rezervoara za vazduh pod pritiskom, to
oni nisu velikih.zapremina; za kompozicije za izvoz rude zaprernine su 1300 ... 1500 I,
dok su zapremme 600 ... 1000 I ako se vrsi prevoz opreme i grade za montazu u
ok,nima. Ukoliko su kompozicije sa malim brojem vagona i malih gabarita,
zapremme rezervoara su 200 ... 300 I. Zbog toga pritisak vazduha u rezervoarima
iznosi 175 ... 225 nara. Pod tako visokim pritiskom se ne moze vazduh direktno
za pogon klipnog motora lokomotive, vee se prethodno mora
SpUStltl na radm pntIsak kroz ispusni prigusni venti! na 16 .. .18 bara, zbog cegase
praktieno 25% zalihe energije komprimovanog vazduha gubi.
619
Da bi se povecao stepen korisnog dejstva i sprecilo zarnrzavanje vodene pare
koja se sadr'li u sabijenom vazduhu primenjuje se visestepena ekspanzija vazduha i
vodene pare liZ zagrevanje vazduha pri prolazu. Principijelna shema lokomotive na
komprimovani vazduh sa dvostepenom ekspanzijom vazduha prikazana je na S1. 2.
27.
Sl.2.27
Shematski prikaz /okomo{ive
pogonjene komprimovanim
vazduhom sa dvostepenom
ekspanzi/om
Pri punjenju rezervoara 2, vazduh iz cevovoda visokog pritiska prolazi kroz
ventil za punjenje 1 i ulazi u rezervoare 2 ispunjavajuCi ill. Rezervoari su prikaceni
na noseeoj ploCi 3. U toku voznje najpre vazduh prolazi kroz glavni venti! 4 i dolazi
do automatskog reducir ventila 5 koji sniZava pritisak vazduha sa 175 ... 225 bara, na
16 ... 18 bara. Usled ekspanzije se temperatura vazduha snizava sa +24C, na -15C.
Pre nego sto dospe u pneumatski motor, zbog poveeanja pritiska, vazduh se doprema
u zagrejac visokog pritiska 6 u kome se zagreva do temperature+ 15C. Za grejanje
koristi se vazduh u rudniku. Ventil sigumosti 7 stiti zagrevac vazduha 6 od
previsokog pritiska u slucaju da je neispravan reducir venti!. Kroz ventil za pustanje
u pogon 8, vazduh dospeva preko sigumosnog ventila 9 u cilindar visokog pritiska 10
u kome nastaje prva ekspanzija vazduha i pad pritiska sa 16 na 5 bara, a temperatura
se snizava na - 30C. Zbog toga, pre nego sto dospe u cilindar niskog pritiska, vazduh
prolazi kroz zagrevae niskog pritiska 11, koji se takode greje vazduhom iz rudnika.
Pri tome se temperatura vazduha ponovo podize na +15C. Posto se vazduh razredi u
cilindru niskog pritiska sa 12 bara na 1,5 bara, prolazi kroz mehanizam 13 i kroz
izduvno grio 14 se izbacuje u atmosferu usisavajuCi pri tome vazduh iz rudnika kroz
cevi za zagrevanje vazduha 6 i 11.
Moguenost ostvarivanja potpune ekspanzije vazduha u lokomotivama sa
komprimovanim vazduhom bez opasnosti od zamrzavanja objasnjava se cinjenicom
da je sabijen vazduh pod visokim pritiskom mnogo manje vlaznosti od vazduha na
normalnom pritisku. I pored toga se u rezervoaru visokog pritiska, kao i u grejacu
vazduha, sakuplja voda koju treba kao kondenzal ispustiti da ne bi dospela u cilindar,
sto bi moglo da prouzrokuje hidraulierti.udar.
Pri polasku lokomotive potrebno je doprerniti vazduh u cilindar niskog pritiska
direktno kroz ventil za pustanje u pogon i kroz holender 15, jer tako se snizava
pritisak komprimovanog vazduha, sto je posebno vazno kada se mehanizam cilindra
visokog pritiska nalazi u mrtvom polozaju, posto se zbog odsustva vazduha u grejacu
11, cilindar niskog pritiska ne moze iskoristiti. Cilindar niskog pritiska se stiti
sigumosnim ventilom 16 od previsokog pritiska. Kada se lokomotiva na
komprimovani vazduh nalazi u voznji zatvara se venti! za pustanje u pogon i razvodni
mehanizam premesta vazduh do nepotpuno ispunjenog cilindra, te se tako ostvaruje
najekonomicnije iskoriscenje vazduha.
Da bi se poveeao radijus voznje jednim punjenjem rezervoara vazduhom
primenjuje se trostepena ekspanzija vazduha kroz tri grejaca vazduha Sl. 2.28.
Vazduh najpre prolazi kroz reducir ventil prigusen na 30 bar a i rashladen do
temperture -lYe. Potom prolazi kroz grejac visokog pritiska 3, a preko ventila za
pustanje u pogon 2 dospcva u cilindar visokog stepena pritiska 3, a odatle, kroz
grejac vazduha 4 u cilindar srednjeg stepena pritiska 5. Pritisci visokog i srednjcg
stepena pritiska se ostvaruju u zajednickom cilindru sa stepenastim klipom. Nakon
drugog stepena ekspanzije u cilindru srednjeg stepena pritiska vazduh dospeva u
grejac vazduha 6, a potom se doprema n cilindar niskog pritiska dvostrukog dejstva 7
(treCi stepen ekspanzije).
S1. 2.28
Shematski prikaz /okomotive sa pneumatskim pogonom i troslepenom ekspanziiom vazduha
ZahvaljujnCi trostepenoj ekspanziji vazduha radijus voznje lokomotive se
povecava za 15 ... 20%. Ukoliko su kraee daljine voznje sa cestim zanstavljanjem
kompozicije preporucuje se primena lokomotive sa kompresionim vazduhom sa
dvostepenom ekspanzijom, posto su u tom slucaju jednostavnije konstrukcije
lokomotive.
Za rasvetu lokomotive ;;a kompresionim vazduhom koriste se lampe koje
koriste sabijeni vazduh preko turbine.
Lokomotive sa kompresionim vazduhom koje se najcesce primenjuju na
zeleznicama u rudnicima sa jamskom eksploatacijom rude duz horizontalnih potkopa
ZeJeznicki jamski transport 621
ostvaruju vucnu silu na kuki od eca 7500 N, a razvijaju brzinu 3 .. .4 m/s pneumatskim
motorom snage 20 .. .30 kW:
Ukoliko se pustanje u pogon pneumatskog motora lokomotive ostvaruje
dovodom svezeg vazduha u cilindar niskog pritiska, vucna sila lokomotive se
povecava na 15 ()()O N.
Masa lokomotive sa kompresionim vazduhom iznosi 8 .. .10 t, radijus kretanja
ovih lokomotiva je 6 ... S km, bez manevrisanja (pri voznji ntovarenih vagoneta radijus
kretanja-voznje se smanjuje).
Posto su gabariti lokomotive sa kompresionim vazduhom ograniceni poprecnim
profilom okna, to se obezbedenje dovoljne rezerve svezeg vazduha ostvaruje
konstruisanjem rezervoara izduzenog oblika, te je ukupna duzina lokomotive ovoga
tipa 4 ... 5 m.
Vrednost potencijalne energije sabijenog vazduha direktno je proporcionalna
pritisku i zapremini sakupljenog vazduha i prikazuje se jednacinom
W = p JV
o
Nm,
K-1 PI
gde su:
W - potencijalna energija sabijenog vazduha, Nm;
PI - pritisak gasa u rezervoarima, N/m
2
;
pz- krajnji pritisak, N/m
2
;
v" - zapremina rezervoara , m
3
;
K = 1,4- koeficijent adijabate.
(2.73)
Tako npr. za zapreminu rezrvoara v,,=1500 1, pri pocetnom pritisku PF17510
5
N/m
2
i krajnjem pritisku u ciJindru niskog pritiska pz =1,5.10
5
N/m2, vrednost
pneumatske potencijalne energije sabijenog vazduha u rezervoaru iznosi
W = 175.10
5
.1,5[1_( 1,5.]0
5

1,4-1 175.10
5
Oko 25% energije se gubi zbog prigusenja vazduha. Zbog toga, vrednost
energije koja se doprema u radni rezervoar (pogledati Sl. 2.27, grejac 6) iznosi
W'=0,75 W=3,710
7
Nm.
Stepen korisnog dejstva klipno - vazdusnog motora iznosi 11=0,8. Energija koju
koriste motori iznosi W"=O,S W'=2,9610
7
Nm.
Eksperimentalna ispitivanja na lokomotivama sa komprimovanim vazduhom
pokazuju da potrosnja vazduha po ltkm iznosi 0,8 ... 1,0 m
3
slobodnog vazduha.
U rezervoaru zapremine 1500 I nalazi se 225 m
3
slobodnog vazduha sabijenog
pod pritiskom od 175 bara; koliCina energije dovoljna je za obavljanje rada, odnosno
transporta materijala (bruto) od 225 tkm (2250 kNkm). Pri prosecnoj vrednosti
specificne sHe otpora kretanja voza od 7 N/kN koristan rad iznosi
W
ko
,=2250710
3
=1,57.10
7
Nm.
Takode se moze odrediti efektivni step en korisnosti motora lokomotive sa
komprimovanim vazduhom, 7Jef:
=Wkor ",1,57.10
7
-051
7Jef W" - 2,96.]07 ' .
Ukupni stepen korisnog dejstva lokomotive sa komprimovanim vazduhom u
odnosu lla akumulirallu raspolozivu energiju u svim rezervoarima '111 iznosi:
7JI = 'lPI . 'leI' 7J
m
= 0,750,530,8::; 0,32,
gde su:
7J
p
r- stepen korisnog dejstva prigusellja vazduha;
7Jef - efektivlli stepen korisnosti motora lokomotive sa komprimovallim
vazduhom;
7Jm - stepell korisnog dejstva mehanizma.
Prilikom projektovanja lokomotive sa komprimovallim vazduhom potrebno je:
a) Prema kapacitetu izvoza materijala usvojiti sHu opterecenja koja se prenosi
na pogonske osovine, odnOSllO tocko ve lokomotive, pri tome se moze uspostaviti
analogija sa propisima koji se odnose na elektricne lokomotive.
b) Za definisano opterecenje pogonskih osovina odreduje se brute tezina
kompozicije. Sila vuce u periodu ustaljenog kretanja, za prethodno usvojellu bruto
ldinu kompozieije, ne sme da bude veca od 7500 N.
e) Odreduje se potreban rad za obavljanje jedne voznje lokomotive iz izraza
(2.74)
gde su:
k=1,2 koeficijent kojim se uzima u obzir potrosnja energije za manevrisanje
kompozieije;
OL - tezina lokomotive sa komprimovanim kN;
OVPr- tdina praznih vagoneta, kN;
OVpu - t6zina utovarenih vagoneta, kN;
Wo - specifiena sila otpora kretanja voza, N/kN;
i- nagib pruge 01 ;
100
L - duzina izvoznog koloseka u oknu rudnika, m.,
d) Na osnovu iskustvenih podataka usvaja se stepen korisnog dejstva lokomotive
sa komprimovanim vazduhom u odnosu na raspolozivu korisnu energiju sabijenog
vazduha koji je akumuliran u rezervoarima, 7J1=0,40 ... 0,45, pa se moze odrediti
gubitak energije u toku voznje iz izraza
A
Ag =-,Nm.
'11
(2.75)
e) KoliCina energije sabijenog vazduha u rezervoarima odreduje se iz izraza
W=cA,Nm, (2.76)
gde je e - koeficijent kojim se uzima u obzir nepotpunost praznjenja rezervoara J;1a
kraju voznje.
Izraeunavanjem potrebne energije za postizanje potrebnog pritiska u
rezervoarima odreduje se zapremina rezervoara. U slucaju da se zahteva veliki
radijus kretanja lokomotive prilikoin obavljanja izvoza rude podzemnom zeleznieom
potrebno je povecati dU7inu, odnosno zapreminu rezervoara ali i pored toga, eesto je
neophodno projektovati i prolaznu podzemnu stanieu, kao punkt za obavljanje
punjenja lokomotive komprimovanim vazduhom. Takvu prolaznu stanicu treba
projektovati dliZhorizontlne galerije u koju se vazduh doprema cevovodom od
kompresorske stanice.
Deo lokomotive sa komrimovanim vazduhom predviden za,posadu, odnosno
masiniste sliean je kao kod elektricnih i dizel lokomotiva. Rezervoari se izraduju
eelicne konstrukcije sa zavarenim sfernim poklopcima. Broj rezervoara iznosi 1 ... 6
komada na lokomotivi sa komprimovanim vazduhom.
Postoji tendencija ka smanjenju broja rezervoara.
Zastita unutrasnjih povrSina rezervoara od korozije ostvaruje se premazima i to
asfaltnim iii bitumenskim lakom.
Debljina celienog lima rezervoara odreduje se saglasno propisirna iz
kotlogradnje, odnosno
s = ( [] ) + C , mm,
230 Re - PI rp
gde su:
PI - racunski sabijenog vazduha u rezervoaru, daN/cm
2
;
Du - unutrasnji preenik rezervoara, mm;
[ReJ- dopusteni napon na granici teeenja, daN/mm2;
(2.77)
tp - stepen sigurnosti zavarene veze plasta u praveu podliZne ose rezervoara;
zavisi od oblika pripremljenog sava za zavarivanje, za (;elieni say jednostrano
zavaren, <p=0,8;
e - dodatak racunske debljine zida eelienog rezervoara, ne moze biti manji od
minimalno dopustenog odstupanja deblljine materijaia (eelika).
LITERATURA: [1],[2],[3],[4]
LITERA TURA
IDEO
1. A3pHeJIOEWI c.c., KOMnJIeKCnall H norpY30'lHO-
pa3rpY30'IHhlX pa60T lIa npel\npH5lTHllX HpOMhI-lHJICHHOCTH, CnpaBO'IHHK
noc06He, JIeHHHrpal\, "MmmrnoCTpoeHHe", 1976.
2. AJICKCalII\POS MJ1., DOl\heMHO-TpaHcnopTIlhIe MalllHHbl, MocKEa, "BhlcllIall lllKOJIa",
1979; 1985.
3.
4.
5
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Ba3aHOB A.cp., TIoAbeMHO-TpaHCnOpTHbIe MamlIHbl, MocKEn,
JIHTepeaTypbl no cTpOHTeJIbCTBy", 1969.
EaJIanlOB RD., rpY30nol\beMHhle H TpaHcnopTHpYIOlljHe MalllHllbI nn 3anOl\aX
cTpOHTeJIhllblX MaTCpllaJIOB, MocKsa "MaIIIHllocTPOCHHC", 1987.
EaYMall B.A, CTpOHTeJIhllbleMaIIIHHbI.CllpOBO.IHIIK S I\BYX TOMax, MocKlla, "
MaillHllocTpoculle", 1976; 1977.
EepKMaH M.E., EOBCKHH LR, KYH6HI\a rT., JIeollT1>eB TO.C., DOI\SeCHhlc KallaTHhIe
I\opom, MocKBa,"MauumocTpocHlIe", 1984.
Borov;c R, Transportne trakc, Univerzitel \l Beogradu, Beograd, Rudarsko-gcoloski
fakultet,1987.
Borovic R, Transportni urcdaji u pripremi mineral nih sirO\'ih'a, Beograd, Univerzitet u
Beogradu, Rudarsko-geoloski fakultet, 1985. '
Bukumirovic M., Mehanizacija i automatizacija procesa preradc postanskih poililjki,
Beograd, Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet 1997.
BailHcon AA., DOj:\bCMHo-TpaHcIIOpTHble MalllHHbl, MocKBa, "MalllHHo-cTpoellllc" ,
1975,1989.
rpHHeSH'I r.D., MeXaHH3aQI1>l norpY30'l1I0-pa3rpY30'lHHX pa6OT, MOCKBa "CTpOH3T\aT",
1975.
Dedijer S., Osnovi transportnih urcdaja, Beograd, Gradevinska knjiga, 1975; 1983; 1989.
,Il,ol\anos E.D., JImpalloB B.A., rpY30nOl\beMllbJe H TPaHcHOpTHbIe YCTpoHcTBa, MocKsa
"MaIUIIIlOCTpoCHHe", 1984.
,Il,hll'lKOB B.K, DOI\BCCHble KOHBeiicpbI, MOCKSa "MalllHHocTpoenlIe", 1976.
BancBH'I A.B., rpY'onOI\1>CMHbJe H TpaHCrrOpTHpYIOIUHC MaU-\HHbl, MocKBn "MaIUHHo-
CTpoeHHe,", lOPUh}C TpancnoPTHble MaIIIIIHbl, MocKBa. "YrJIeTeXH3AUT", 1976.
Literatura 625
16. 3eHKoB P.JI., I1nalUKoB 11.11., KOJI060B llR, MalUHllbl HenpcphIBHoro TpaHCIIOpTa,
MOCKBa "MalllllllocTPOClllIC", 1980; 1987.
17. Zrnic D., Prokie M., MiloviC P., Projektovanje Iivnica, Beograd, Univerzitet u
Beogradu, 1997.
18. 3YCB .r., JIOTKOB H.A., DOJIYXHH A.11., DOj:\bCMHo-TpaIlCrrOpTllhIC MalllHHhl 3cpno-
nepepa6aTblBaJoU\HX IIpcj:\npullTHH, MocKBa, "Arponpo-MH3jjaT", 1985.
19. I1BBll'ICIU) .K, KOHCTPYKlIlIll U paC'leT nOI\1>CMHo-TPullcnopTllbIX MaJlIIUl, KueB,
"BlIlI\a HTKOJIn", 1978, 1983, 1988.
20. I1saH'ICHKO <!>.K, EOIlllapcll B.c., KOJICCHHK H.D., Eapa6anoB B5L, PaC'ICThl
rpY30UOI\1>CMHbIX H TpaHcnofYrHPYIOHI'!X MalIllllI, KHcB,"Bml\a IlIKOJIa", 1975, 1978.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
33.
JUS M.D2.001- Oprema za kontinualni transport; JUS M.D2.020-Vibracion;
transporteri i dodavaci; JUS M.D2.021 - Vibracioni cevasti dodavaCi i transporter;; JUS
M.D2.030-0scilujuci transporteri dodavaci i transporteri; JUS M.D2.050 Transporteri
sa gumenom trakom (utvrdi-vanje glavnih parametara); JUS M.D2.060 - Dobosi, glavne
mere i smernice za izbor dobosa, transporter a sa gumenom trakom; JUS M.D2.065-
Dobos; sa unutrasnjim pogonom transportera sa trakom, osnovne karaktcristike; JUS
M.D2.070 - Noseci i povratni valjd glavne mere i dimenzije transportera sa gumenom
trakom; JUS M.D2.080 - Valjci i clobosi, laki transporteri sa trakom, glavnc mere; JUS
M.D2.100-Pokrctne stepenice, tehnicki propisi i ispitivanjc; JUS M.D2.150-Pncumatske
kliznice, osnovne karakteristikc; JUS M.D2.1S1 - Cevovocl za pneumatski transport JUS
M.D2.200 - Clankasti transporteri, glavnc mere; JUS M.D2.250 - Puini transporteri,
osnovnc karakteristike.
Kayx'IcIUBHJlH 3.11., rpY30nOIl1>CMllble H TPaHcnOpTIIhle YCTpoilcTBa XOJIOI\HJlhHhlX
I\eXOB, MOCKBa "MalllllrHi', 1962.
KoraH M.5I., ITeH:TO'tlHhle KOHBeHepbl B rH,I1;pOTexHll't.lecKoM cTpOllTeJIhCTBC, MocKBa
"MaUmrH3", 1953.
Kovacevic R, Mehanizacija unutrasnjcg transporta (shipta), Zrenjanin, Visa tehnicka
sKola, 1971.
KopneeB r.B.: ,UeTaJm' MaUIUH H nO.Il."heMHO-TpaHcnopTHble MaIUl1HbI, MaCKE a
"MalllllI'H3",1962.
KpacHHKoB B.B., DOI\1>eMllO-TpHenopTHbIC MUnTIlHl,I, MOCKBa "KoJIoc", 1981.
KpacHliKoB B.B., TIoAI::>CMHo-TpHcnopTHhIe MalliHHbI B CeJIbCKOM X03.HHCTBe, MOCKBU
"CCJIhXoIl3I\ar",1962.
KpacHHKoB RB., ,Il,y6HHUH R., AKHMOB B.., BOJIKOB 1O.n., KpHlIO'JPlnrn RR,
KYHl\,Il,.A., DOI\'1,CMHO-TPUCllopTllble MalIlllllbl, MocKBa, "ArponpoMH:l!),aT , 1987.
Krotin E., Masine, clcklrouredaji i automatika u metalurgiji, I deo, Beograd,
Tehnolosko-mctalurSki fakultet Univerzitcta u Bcogradu, 1977.
Ky3MlIH AB., Mapol! .JI., CnpaB'IHHK 110 paC'IeTaM McxaHU3MOB nOI\1>eMHO-
TPaHcrropTHblx MBlllUH, MHlleK; "BbIllnilHJali IllKOJIa", 1983.
JIallKlIII 1O.D., MaJIKOBlI'l AP., DepcrppO'lIlhIC YCTPoilCTBa, Cupa-BO'lHHK,
JIellHHrpal\, "MalllllllocTocIlHe", 1984.
Madarcvic B., Rukovanjc matcrijalaom (unutrasnji traflsport, pakiranje, skladistenjc),
Zagreb "Tehicka knjiga", 1972.
Mapon .I!., KpMlIH A.B., CllpaBO'lHHK 110 paC'lCTaM McxaHlI3MOS rrOI\'r,eMIIO-
rpaUCITOpTllhlX MalIlHll, MlIHCK, "BblIU3HIIIall IIlKOJJa", 1977.
Ma'-lYJIhCKIlH 11.11., KHpecn B.C.,nOA'hCMHo-TplIcnop-THble norpY30"t..{no-pa3rpY30'-IHHe
MalllHHbllla >KCJlC3HO-/\OPOlKHOM "pallcnopTc, MOCKSa, "TpaHcuopT", 1989.
34. Myxonul\ H.,Il,., TpaHellopTHblC MaIIlHHhl, KHeB-,Il,oHCl\K, "BRlI\a lIIKOJIa" 1984.
35. Pavlovic V., Transport i izvoz u rudnicima, Beograd, Zavod za izdavanje udzbenika SR
. Srbijc, 1963.
626
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
Transportni uredaji
nepTeH IO.A., KOHBeHCphl, CnpaBO'IHlIK, JIel!l1Hrpag, "MallIlIHo-CTpoeHlIe", 1984.
nOJIllKOB H.C., Bonpocbl pygHH'lHOrO 'TpaHcnopTa, C60pHHK cTaTeH, BbmycK 6,
MocKBa, 'TocropTex1I3gaT", 1962.
Popovic N., Naucne osnoVC projektovanja povrsinskih kopova, Sarajevo "Veselin
Maslesa", 1975.; 1984.
Sinkovic M., Visccc zicane zclcznicc, Zagreb, Tehnicka knjiga, 1951.
COKOJIOB A.5.L, II neperpy30l.lHbJe MalliHHLI )lJIH KOMIlJIeKCHOH
MexaHH3an;Uli UUmeSbIX npOMhlillJleHHocTh". 1964.
CIlHBaKoBcKHH A.O., .D:MwrpHen B.f., TcopHTHqecKHc OCHOBhl pac'lcTa JICHTOqHbIX
KOHBCHCPOB, MocKsa, "HayKa", 1977.
CnHBaKoBcKHH A.O.,noTanoB M.f., TpaHcnopTHHe MaIllIIHbI H KOMnJICKCbI OTKpbIThlX
ropHblx pa3pa6oToK, MocKBa, "Hegpa", 1983.
CtmsaKoscKHH A.O., lllaxTHblH H KapbepHblH TpaHcnopT, BhllIyCK 1, MocKBa, "He)1pa",
1974, BblIlYCK 2, MocKBa, "Hegpa", 1975.
CIIHBaKoBcKHH A.O., lllaxTHhIH 11 KapbcpHhIH TpaHcHopT, BbJllYCK 3, MocKBa, "He)1pa",
1977.
CnHBaKoBCKlifl A.O., .D:ba'lKOB B.K., TpaHcnopTHpYloll\Hc MaIIlHHbl, MocKBa,
"MamHHocTpoeHHc", 1968; 1983.
46. Suvajdvc S., Mehanizacija pretovamo-transportnih radova, Beograd, Gradeinska
knjiga, 1973.
47. THXOHOB H.B., TpancnopTllhlC MalIlilllhl II KoMllJleKCbl roPHOpygHblX npegnpIDITHH,
MocKEa, <'He)1pa" 1975.
48. Tosi" S., Transportni urcdaji, Beograd, Univcrzitet u Beogradn, Masinski fakultet, 1990.
49.
50.
51.
52.
53.
Tos;" S., Proracun masina neprekidnog transporta i dizaliciha urcdaja, Beograd,
Univerzitct u Beogradu, Masinski fakultet, 1994.
Toilic S., Brkic A., Zmic N., Primena gravitacionog transporta u metalopreradivackoj
illdustriji. Beograd, "Korisccnjc kapaciteta u metalopreradivackoj industriji u nslovima
smanjelle proizvodnje" Simpoziju-Zbornik radova, "Savez inzelljcra i tehnicara
Jugoslavijc",1994.
Tosle S., Zmie N., Brkic A., Bugade U., Mognenost primene gravitacionog transporta u
cilju racionalizacije procesa projcktovanja transportnih sistema, Beograd, "Stvaralastvo
kao uslov privrednog razvoja-Nove tehnologije i tehnike u sluzbi cov"ka", Zbornik
radova, 10.11. oktobar 1996.
Tosie S., Bukumirovic M., Transport system antomation of continious action in industry
sistem, Beograd, XIV Medunarodni naucno-strucni sknp "Transport u industriji",
Masinski faknltet-Beograd, 11.-12.12.1996.
Tosie So, Milrovi" R., Joei.:' A., Prilog odredivanju uticajnih parametara merodavnih za
proracun i izbor kotrljajnih leZaja noseCih valjaka trakastih transportera, Nis, Zbomik
radova, Naucno stmcni skup: "lstrazivanje i razvoj masinskih sistema i elemenata",
Knjiga I, 19.-21.april 1995., Masinski fakultet u NiSu, 1995.
54. Tosi" S., Zmi': N., Brkic A., BugariC U., Analiza ulicajnih parametara za proracun i
konstruisanje gravitacionih transportera za premestanje materijala klizanjem, Masinski
fakultet, Beograd, Zhomik radova, XIII International conference on material handling
and ware housing, 7.-8.12.1994.
55. Tqsic S:, Bosnjak S., Petkovic Z., Specificnosti konstrukcija i proracuna trakastih
transportera kod mallioa za kontinualni iskop materijala tIa, Kraljevo, Zbornik radova
sa medunarodne naucne' konferencije: "HEAVY MACHINERY, HM-96", Masinski
fakultet-KraHjevo, 1996.
56. Tosic S. loci': A., Kontinualni transport rasutih tereta cevastim transporterima,
racionalizacija transporta i manipulisanja, broj 2/94, Jugoslovenska zajednica za
paletizaciju, "JZP", Beograd, 1994.
Literatura
627
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
To,;i" S., Kandie D., Zmic N., Primena mchanickih prenosnika i sistema za upravlja.nje
vcara, Zbomik radov.a, IV Severov simpozijum 0 mehanickim prCnOSnIClma, Subotrea,
29.-30. septembar 1993.
Toste S., Vcljic M., Petkovic Z., Prilog analizi posebnih konstrukcija elevato.ra v
koficama za transport zitarica, Kraljcvo, Zbornlk radova sa medunarodnc naucnc
konfcrencije: "HEAVY MACHINERY, HM-96" Masinski fakultet -Kraljevo, 1996.
Tosi" S., Bosnjak S., Odredivanje rnaksimalnih sila zatezanja vucnih
klatnenih putnickih zicara, "JDM", 20.Jngoslovenski kongres teofljske I
mchanike, Masinski faknltet Kragujevac, 19.-21. avgust 1993.
uzadi kod
primenjene
Y COB n.B., nogheMIIO-TpanCnOpTIlhle MamHHbI, MOCKlla, "BbICma51IIlKO-JIa" 1967.
UeHTJIHH H.M., nogobeMHo-TpaHcnopTHhle MaUlliHhl, Moclma, "Bhlcma51 bIKOJIa", 1962.
CZitary E., Seilschwebcbahncn, Wien, 1962.
M "H"
Llyprees JI.H., .D:HHaMHKa KOHBeilepoB c l\enHblM T51rOBHM opraHoM, oeKsa, e)1pa,
1976.
lllaxMeHcTep Jl.f., )J.MHTpHeB B.r., TeopIDl H paCqeT JleHTO'UlblX KOHBeilepoB, MocKBa,
"MamHHocTpoellHe", 1978; 1987.
lllaXMcilcTep n.r., COJIOi\ f.M., ng3eMHble KOHBeilepHble YCTaHoBKH, MocKBa, "He)1pa",
1976.
IIDEO
EIlHeBH'l A.B., fopnhIe TpaHcnopTHble MaIIlHHhl, MocKBa, "YrneTexH3i\aT", 1956.
ESHeBw-l A.B., fpY30nog'beMHhle II TpallcIlopTHpYIOlI\He Mall\lilibl na 3aBOi\ax
cTpOllTeJlbllHX MaTepHaJIOB, MocKBa "MamI'H,", 1962.
Milojkovic T., Gornji str9j zeleznica, Zavod za novinsko-izdavacku i
propagandnu delatnost na JZ, Beograd NemanjIIla 6, 1986.
Pavlovic V., Transport i izvoz u rudnicima, Beograd, Zavod za izdavanje udzbcnika SR
Srbije, 1963.
nOJI51KOB H.C., BonpocbI pygllH'lHOrO TpaHcnopTa, c60pHHK cTaTeH, BblIlYCK 6, MocKBa,
'TocropTeXH3gaT", 1962.
CmrnaKoBcKHH A.O., nOTanoB M.r., Au)weeB A.B,. TpaHcnopT Ha OTKphlTblX
pa3pa6oTKax, MocKBa, foeygapeTBellHoe HUY'lHO-TeXHlI'leCKOe H3gaTeJlbCTBo
JIHTepaTyphlno ropHoMY i\eJIy,1962.
Registar osnovnih pojmova 629
REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA
A
Aero ;:leb, 424-426
Akumulatorska elektricna lokomotiva, 606
Apsolutni pritisak vuzduha, 422, 423
Automatsko adresiranje, 265, 267
B
Blago nagnuti vibracioni transporter,
Brzina valjka nepogonjenog valjkastog transportera,
373, 374
Brzina prainjcnja bunkera, 437
Brzioa struje vuzduha, 415, 416, 417, 419
Braj umctaka lrnke, 113
Bunkeri,435-440
Vagon prevrtac, 549-553
Vagon cisterna, 426-430
Vagonet zieare,
Vagoneti, 582-603
Vazdusni oluei, 424-426
v
Valjkasto zavojna kliznica, 502-504
Valjkasti transporter,
Valjci valjkastih transporter., 368-375; 377-383
Veze koJoseka, 543, 544
Vertikalni vibracioni transporter,
Vertikalni vibracioni transporter sa elektromagnetom,
364-365
Vertikalni z.avojni transporter, 321-325
Vibracioni poblldivac, 355-360
Vibracioni transporter,
Vibracioni transporter sa rezonantnim podesavunjem,
358.
Viljuskasti elevator,
Viseci vibracioni tmnsporter, 343-347
Viseci transporter,
VoziJa sinskog transporta, 549-554
Vrste pogona lrakastih transportcru, 97
Vrste transportnih traka, 96
Vuca vagoneta, 571-575
Vuca grabuljastog transportera,
Vuen. si]a, 60-62; 1 lO-112
Vucni laoue grabuljasto- koficastog transportera, 225
Vucni lanue cevnog grabuljastog transportera, 205
Vucno uie ficare, 477, 478
G
Gibnjevi, 610
Glava elevatoru, 305
Glatka zavojna kliznica, 504-508; 524-529
Grabuljasti transporter, 190-220
Grabuljasti transporter za podzemoi transport uglja,
214-215
Grabuljasti transporter sa visokim strugacirna, 192-194
Grabuljasti transporter sa prot1lisanlm strugaCirna, 215-
220
Grabuljasto- koficasti 222-227
Gravitacioni transporter. 493-529
Gravitaciono pratnjenje kofice elevatora,
Gusenicni pravolinijski pogonski uredaj, 79-82
D
Dvokomomi pnellmatski dodavac, 406, 407
Dvocevni vibracioni transporter, 351-353
Dinamicki rezim rnda oscilatornog transportera, 331-
334
Dinamicke sile transportera sa lancem, 82-85
Dobos zatezni transportera, 125, !26
Dobos otklonski (skretni) transportera, 126-128
Dobos pogonski transportera , l20"124
Dodavaci, 444-450
E
Eksploatacioni kapacitet, 44
Ekscentarski pegan vibracionog transportera, 354-360
Elasticnc veze vibracionog transportera, 359-360
Elevator sa koficama, 273-297
Elevatod sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji,
301306; 313315
EJevatori sa ljuljaskama, 300, 301
Elektricne lokornotive, 563-567; 605-618
Elektrornagnetni vibro pobudivaci vibracionih
transportera, 356
Elementj transporta plocastim transporterima, 162-167
Engleska zicara, 466
Eskalatori, 181-186
Z
Zeleznicki jamski transport, 576-623
Zieare, 465-491
Zlebovi za gravitacioni transport, 495, 496, 513-518
Z
Zavojni dodavac, 405
Zavojni transporter,
Zavojnica zavojnog transportera, 317, 318, 325, 326
Zastori i podloga, 541-543
Zatezanjc vucnih uzadi putnicke zicare, 487-491
Zatezanje grabuljasto- koficastog transportera, 225
Zatezanje elevatora, 287-289
Zatezanje koficastog transportera, 232
Zatczanje noseceg ureta ticare, 481
Zatezanje plocastog tnmsportera, 167
Zatezanje poluznog transportera, 264
ZatvaraCi bunkera, 440-444
Zatezna sila u traci, 140-143
2austavljanje transportera, 89-91
Zbimi ugib noseceg uzeta zieare, 482, 483
Izbor rnesta pogona trakastog trnnsportera, 140-143
Izvoz vagoneta uzetom, 571-575
Industrijski koloseci i sine, 534-549
Incrcijalni transporteri, 334-337
lstovar materijala iz kofka elevatora, 307
lstovar materijala sa transportne trnke, 97-99;
Istovarna stanica zieare, 469-470
K
Kapacitet bunkera, 436, 437
Kapacitet bunkerskog dodavaca, 448, 449
630
Kapacltet vibracionog transportera, 362
Kapacitet grabuljasto- koficastog transportera. 225
Kapacitet grabuljastog transportera, 198
Kapacitet grabuljastog transportera sa profilisanim
strogacima, 219
Kapacitet elevatora, 289, 293
Kapacitet eskalatora, 186
Kapacitet zieare, 478
Kapacitet zavojnog transportera, 318, 319, 326
Kapacitet kompresora. 423
Kapaeitet kofieastog transportera, 243, 244
Kapacitet maseni, 46
Kapacitet trakastih transportera, 157-159
Kapac.itet transportnih uredaja neprekidnog transporta,
43-46
Karakteristike materijala, 28-30
Karakteristike ureaaja neprekidnog transporta, 28-31
Koefkijent korisnog dejstva, 46-48
Koeficijent korisnog dejstva pogonske zvezde, 39
Koeficijent otpora krctanju trake, 36
Koeficijent otpora u rukavcima valjka, 36
Kliznjca, 494
Kolka p.oluznog transportera. 264
Kolosecni triangli., 544, 545
Kombinovan naCin praznjenja kofice elevatora, 279-
281
Komorni dodavac, 405, 406, 407
Korak strugata grabuljastog transportera. 196
Kosi zavojni transporter, 319, 322
Kosa pravolinijska kliznica, 508-513
KoracajuCi transporter, 267-271
Kofice viseCih transportera, 240243
Kofice grabuljasto- kofieastog transportera, 225
Kofice elevatora, 282-284; 302-303
Kofke koficastog transportera, 229-231
Koficasti transporter, 227-233; 314-315
Kos vagoneta, 598-600
Krivolinijska gravitaciona kliznica.. 501. 518-523
Kriucna ucestanost obrtanja zavojnice zavojnog
tr.nsportera, 324, 327
Kruini prevrtac, 550, 551
Krutost opruge, 608, 609, 610
L
Lanae transportera, 244-246
Lanae elevatora, 284-287; 303-304
Lanae koficastog transportera, 229
Lanac transportera sa vodenjem tereta, 250-251; 259-
260; 264
Land grabuljastog transportera. 194-19<S:
Land elevatora, 184
Lokalni otpori u cevovodu, 414
Lokomotive na industrijskim feieznieama, 554-562;
603-623
Lokomotive pogolljene komprimovanim vazduhom.
618-623
M
Motome lokomotive na illdustrijskim zeleznicama.
562,563
N
NaCin prainjenja kofica elevatara,. 276-281
Nemac!;a ziearn, 466
Nepogonjeni vaUkasti transporter, 368-376
Nosece uze :lieare. 476-477
Transportni uredaji
o
Obimna sHa na pagonu viseceg transportera, 249
Obrtni uredaji cevnih grabuljastih transportera. 205-206
Odre4ivanje broja pogona, 73-74
OIuei za gravitacioni transport, 496-497; 50 I
0PIUZno vesanje elektricne lokomotive, 607-610
Opterecenje tocka vagoneta zieare, 480
Oslonjenl vibrocioni transporter. 347-363
Osovina vagoneta, 595-598
Oscilatorni transporteri, 329-365
Otpor zuhvatanja mllterijaia koficama. 291
Otpor kretanju vucnog tlredaja transportera. 35-41; 49-
60
Otpod kretanju nn krivilinijskoj deonici. 52-58
Otpori kretanju tereta preko valjaka valjkastog
transportera, 374
Otpori kretanju U obttnirn tackama. 58"60
Otpori na pravolinijskoj deoniei, 49-52
Otpor premestanju materijala u posudama, 33-35
P
Plast elevatora, 306-306
Plocasti transported u livnieama,
Ploeasti transporteri prostorne trase, 177-180
Pneumatski istovar materijala, 426-433
Pneumatski istovarivac materijala, 431-432
Pneumatski podizac materijal., 432-433
Pneumatski transport. 395-433
Povdinu poprecnog prescka nasutog tereta preko
transportne trake, !O8
Pogon eskalatora, 185
Pogon kotieastog transportera, 231-232
Pogonjeni valjkasti transporter. 376-383
Pogon cevnog grabuljastog transportera, 206
Pogon plocastog transportera, 166
Pogollski lancanik sa diskretizovanom lancanicom. 77-
79
Podni plocasti transported u livnicama, 180-181
Pod ploC:astog transpoftera, 168-171
Polozaj zateznog uredaja transportera, 62-67
Polozaj pogonskog uredaj. transportera, 62-67
Poluzni transporter sa vodenjern tereta, 256-259
Pomocni transportni uredaji, 24
Postolje elektricne lokomotive, 606-607
Potrosnja vazduha, 422
Praznjenje kofka elevatora, 277-281; 307-313
Prek,dna sHa uzeta zicare, 480
Prelazna duzina trake ispod dobosa, 135-137
Prenosnice, 544
Precrtik cevovoda, 418, 422
Precnik cevovoda hidrauHcnog transportera, 390
Prirnena grabuljastih transportera, 190-192
Pritisak u potisnom vodu, 419, 420
Pritisak u usisnom vodu, 419,420
Proractln kapaciteta transportnih ured:aja, 31-33
Proraoun trake, lQ7109
Pumpa za hidraulieni transport, 387-388
Punjenje kofic. elevator., 276-277
Putanja materijala pri prosipanju iz kofke, 281
Putnicke ticare, 486
Putnicki transporter, 186
Pustanje transporter. u pogon, 86-89
R
Ram vagoneta, 591-5n ,
Redukovana duzina cevovoda, 414. 421
Rukavni filter, 409411
Registar osnovnih pojmova
s
Sektorski zatvarae, 407, 408
Separator, 407
Sigurnosni uredaji trakastog transportera, 134-135
Sila zatezanja vuenog uzeta zieare, 479-480
Sila pomeranja poluga poluznog transportera, 258-259
Sile koje deluju na vagonet, 583-587
Sjnhronizacija pogona, 73
Skretnice, 545-546
Siohodni i tovarni profil, 547-549
Slog noseCih valjaka, 137-140
Snaga e1ektromotora vibracionog transportera, 362. 363
Snaga eleku"omotora cevnog zavojnog transportera. 328
Snag. za pogon trakastog transportera, lIO-I12
Snag. kompresora, 421
Snaga motora, 46-48; 60-61
Snaga pogona bunkerskog dodavaca, 450
Snaga pogana viseceg transportera. 249
Snaga pogonskog motora i.ieare, 480
Spajanje noseceg uzeta lieare, 477
Specijalne konstrukeije trakastih transportera, 143-157
Stabilnost vagoneta, 587591
Staticka sila zatezanja lanca koficastog transportera,
235
Staticka sila zatezanja lanea plocastog transportera,
172
Stepenik eskalatora, 184-185
Stopa elevatora, 304
Strugac cevnog grabuljastog transportera, 205
Stubovi :tiCara, 474476
T
Tehnicki kapacitet, 44
Tipovi kOll.strukc.ija masina neprekidnog transporta, 3-
27
Tockovi vagoneta, 595-598
Tockovi elektricnih lokomotiva, 610-613
Traka elevatora, 284-287; 303
Trakasti transporteri za savladavanje veliklh nagiba,
148-151
Trakasti transpOiteri na maslnama za kontinualni iskop
materijala, 151-157
Trakasti transporteri za transport kmpnokomadnih
tereta, 147148
Trakasti transported sa vutnim lancima, 146-147
Trakasti transporteri sa vuenom utadi, 143-146
Transmisija vuce, 613-618
Transport prngom, 577-581
Transporter Donalta, 235-236
elevator)
Transporter Ijuljaskar, 233-234
Transporter sa vodenjern tereta, 250-267
Transporter sa pogonom u sredini, 71-73; 74-77; 77-82
Transporteri sa vise pogona, 67-70
Transported sa niskim strugaCima,
Transportna staza transportera sa vod:enjem tereta,252-
267
Transportne trake, 102-106
Transportni valjkasti konvejer, 378-383
Transportni uredaji bez vuenog elemellta, 19-24
Transportnl uredaji sa vucrum e1ementom. 10-19
U
Ugao nagiba trakastog transportera, 100-101
Ugaona stanica ctiCare, 474
Ugib transportne trake, 1I7119
mad 476-478
Uie viseceg transportera, 245
UkopCavanje vagoneta, 592-595
Ukrstaji, 545
Uredaji za nosenje transportne trake, 114-119
Uredaji za upravljanje transportne trake, 115116
Utovarna stalllea zicare, 467468
Utovarni ure4aj trakastog transporter., 128-129
H
Hidraulicni transport, 385393
Hidraulicni transport taloga, 391-393
Hidrosmesa, 386-387
Horizontalni vibracioni transporter.
Hoiizontalni zavojni transporter, 317-321
c
Cev vlbracionog transportera, 353-354
Cevi za transportovanje materijala,
Cevne kliznice, 497-501; 513-518
Cevni grabuljasti transporteri, 201-205
Centrifugalna vibraciona pobuda vibracionih
trans')ortera, 357
Centrifugalno praznjenje kof1ca elcvatora, 279-281
Celjusna hvataljka vagoneta, 470473
Cistac trake, 135
CiScenje cevnog grabuljastog transportera, 206
Sir}n. transportne trake, 109
631

Transportni-Uredjaji Knjiga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Transportni-Uredjaji Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNI UBEOGRADU

Duzina Sir.ina I Brzina I

Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka,

You might also like