ЂОРЂЕ САВИЋ

ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА

(поезија или „поезија“)
 ИЗДАЊЕ АУТОРА
и
ЦЕНТРА СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИ д.о.о.

Рецензенти:
Зоран Петровић
Ненад Кебара

Графичка oпрема:
Иван Ђуришић
Радован Шаренац

Слика на корицама:
Славко Ђурић
Adieu, mon amour, акрилик, 2006. година

Илустрације
Славко Ђурић
Горан Димић

Фотографије
Предраг Циле Михајловић
Небојша Радосављевић Раус
 Ђорђе САВИЋ

ЗБОГОМ
ЛУ САЛОМЕ,
КЋИ РУСКОГ
ГЕНЕРАЛА

Крагујевац, 2009.
Ђорђе САВИЋ
ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА
(поезија или „поезија“)

© COPYRIGHT 2008. by Ge­or­ge Sa­vic - Аутор до­зво­ља­ва умножaвање, ко­пи­ра­ње, пре­пи­си­

ва­ње, чи­та­ње и ре­ци­то­ва­ње сво­је књи­ге. Ако не­ма­те па­ра да ку­пи­те књи­гу - по­зај­ми­те је из
књи­жа­ре где се про­да­је. Ка­да је про­чи­та­те, по­кло­ни­те књи­гу не­ком ко­га во­ли­те. Кад је не­ко
ко­га во­ли­те про­чи­та, не­ка је по­кло­ни не­ком дру­гом ко­га во­ли. Кад тај не­ко дру­ги ко­га во­ли
онај ко­га ви во­ли­те про­чи­та књи­гу, не­ка је вра­ти у књи­жа­ру где сте је ви по­зај­ми­ли. Ако по­
зна­је­те ауто­ра по­кло­ни­ће вам књи­гу и на­пи­са­ти по­све­ту. Ако ме не по­зна­је­те, а ста­ло вам је
до мо­је књи­ге, упо­знај­те ме. Мо­ји те­ле­фо­ни су (034) 363 812, 312 395 и 064 671 6778.
МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ 5
ПОЕЗИЈУ ИЛИ „ПОЕЗИЈУ“
(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

Ду­га вр­ло ду­га при­ча би би­ла ис­при­ча­ти суд­би­ну сти­хо­ва сме­

ште­них у окви­ру на­сло­ва „Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског ге­не­ра­ла“
и за­то о то­ме не­ће­те мо­ћи про­чи­та­ти ни ре­дак ко­ји би се под­во­дио
под од­ред­ни­цу из­ра­же­ну ен­гле­ском реч­ју de­stiny. Не во­лим ду­га
об­ја­шње­ња ни­ти об­ја­шња­ва­ња да би се об­ја­сни­ло оно што се не
да об­ја­сни­ти, а што пред­ста­вља или­ти је­сте жи­вот или, бар, она
ње­го­ва ва­ри­јан­та ко­ја на­ста­је нео­бич­ним и не­ста­шним пу­те­ви­ма
го­спод­њим. Уме­сто оно­га што сам же­лео да ка­жем до­вољ­но је да
се по­зо­вем на Па­стер­на­ко­вог Ха­мле­та, ко­ји, остав­ши сам на сце­ни,
из­го­ва­ра да­нас ла­ко пре­по­зна­тљи­во и ла­ко пам­тљи­во да „про­ћи
жи­вот ни­је што и по­ље пре­ћи“. Уко­ли­ко у мом по­кла­па­њу сми­сла
се­стре мо­је жи­во­та тра­жи­те би­ло ка­кав сми­сао, знај­те да ми је још
увек дра­га ре­че­ни­ца ко­јом Љер­мон­тов у „Jунаку на­шег до­ба“ за­вр­
ша­ва по­след­ње по­гла­вље на­зва­но „Фа­та­лист“, а ко­ја го­во­ри о то­ме
да он ни­је во­лео ме­та­фи­зич­ке раз­го­во­ре. Па, не во­лим их ни ја и
не­мам ни јед­ног до­брог раз­ло­га да у том то­ну на­ста­вим пи­са­ње
ре­до­ва ко­ји има­ју за циљ тек ма­ле окви­ре ре­фе­рент­ног си­сте­ма у
ко­ји би се сме­сти­ли мла­да­лач­ки сти­хо­ви Ђор­ђа Са­ви­ћа, ако се би­
ло ко­ји сти­хо­ви мо­гу уба­ци­ти у ло­гич­ку фи­о­ку би­ло ког си­сте­ма,
па и оног ко­ји би имао за свр­ху њи­хо­во пред­ста­вља­ње или, тач­ни­је,
по­ја­шње­ње.
Ја, сва­ка­ко, ни­сам пе­сник. Мо­жда сам то не­ка­да био, мо­жда
ни­ка­да то ни­сам ни био, али, сва­ка­ко, Ђор­ђе Са­вић ни­је пе­сник. И,
ве­руј­те ми, не осе­ћам се та­ко ни та­квим без об­зи­ра на сву љу­бав
пре­ма по­што­ва­ној го­спо­ђи­ци По­ез­ и­ји. Иако сам про­шао нај­ма­ње
по­ло­ви­ну свог жи­во­та и ни­је ми пре­ос­ та­ло још пу­но вре­ме­на мо­
жда то не­ка­да и по­ста­нем. Пе­сни­ци, ако сте за­бо­ра­ви­ли, се и да­ље

(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

 ра­ђа­ју, а пе­сник, из­ме­ђу оста­лог, мо­ра да бу­де леп чо­век и чи­сте ду­
ше. Ду­хов­на ле­по­та је пред­у­слов сва­ке дру­ге ле­по­те. Не­што од тих
усло­ва ис­пу­ња­вам и чи­ни­ло би ми част да по­ет­ ом по­ста­нем. То што
ни­сам пе­сник ни­ка­ко не зна­чи да не умем да на­пи­шем пе­сму ни­ти
да је већ ни­сам на­пи­сао. Без об­зи­ра на при­мед­бе да и сле­па ко­ка
кљуц­не по­не­ко зр­но исти­на је, бар што се ти­че „Збо­гом Лу Са­ло­ме,
кћи ру­ског ге­не­ра­ла“, не­што дру­га­чи­ја. Има у „Збо­гом Лу Са­ло­ме,
кћи ру­ског ге­не­ра­ла“ не­ко­ли­ко до­брих пе­са­ма ко­је ће ме над­жи­
ве­ти под усло­вом да не­ко од вас ко­ји чи­та­те ове ре­до­ве про­чи­та и
са­му збир­ку. И да те пе­сме ни­сам ја ис­пе­вао сма­трао бих их до­брим.
6 Скром­ност ми на­ла­же да их ис­так­нем ну­де­ћи вам об­ја­вљи­ва­њем
књи­ге да их при­хва­ти­те или од­ба­ци­те. Не­мам осе­ћај да из­ла­зим на
дво­бој сил­ним ма­че­ва­о­ци­ма, ко­ји ве­што ба­ра­та­ју сво­јим оруж­јем,
па ће мо­је пе­сме исец­ка­ти на ко­ма­ди­ће, већ ве­ру­јем да је­дан естет­
ски за­нос де­лим са сво­јим не­по­зна­тим при­ја­те­љи­ма.
„Збо­гом Лу Са­ло­ме“ и ет­се­те­ра до ен­гле­ског се­те­ра и но­ми­на­
ти­ва ко­ји упу­ћу­је на срод­ство са ру­ским ге­не­ра­лом пред­ста­вља­ју­ћи
је­ди­ну реч у на­шем је­зи­ку ко­ја за­др­жа­ва об­лик у свих се­дам па­де­жа,
иако би ри­гид­ни је­зи­ко­слов­ци „кћи“ нај­че­шће ме­ња­ли по узо­ру на
„кћер“ ка­ко су до ско­ро пред­ла­га­ли у пра­во­пи­си­ма, је про­грам­ска
књи­га. Про­грам из­нет у по­ет­ској збир­ци „Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи
ру­ског ге­не­ра­ла“ са­сто­јао би се у на­ме­ри да се по­е­зи­ји вра­ти до­
сто­јан­ство не­где уз пут из­гу­бље­но у на­ив­ној ве­ри и на­ди ка­ко ће
јед­но­га да­на по­е­зи­ју сви пи­са­ти. Тач­на од­ред­ни­ца мог естет­ског
по­гле­да је не­га­тив­на по­е­зи­ја, не не­ги­ра­ње по­е­зи­је ни­ти, пак, том
не­га­ци­јом ње­но пре­ва­зи­ла­же­ње ка не­че­му што са­ма по­е­зи­ја ни­је
ни­ти би, ка­да већ то ни­је, у не­кој бу­дућ­но­сти то мо­гла да по­ста­не.
Не­га­тив­на по­е­зи­ја у оном об­ли­ку ка­ко сам је се­би пред­ста­вљао би­
ла би ли­ше­на сва­ке ме­та­фо­ре, але­го­ри­је, епи­те­та и свих оста­лих
стил­ских фи­гу­ра без ко­јих по­е­зи­ја фор­мал­но као по­е­зи­ја не мо­же,
ако се сви­ма на­ма пред­ста­вља та­квом, а ко­ји је сви за­јед­но за­пра­
во одва­ја­ју од ње­не истин­ске са­др­жи­не и сми­сла. Ка­жем сми­сла
у од­ре­ђе­њу са­др­жи­не под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи под њим и бе­сми­сао као
сми­сао сми­сла са­мог при том у пот­пу­но­сти под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи сло­
бо­ду на ко­јој фор­ма мо­ра да по­чи­ва и без ко­је се не мо­же и не да
де­фи­ни­са­ти. Без сло­бо­де шта пре­о­ста­је од нас, ако ње не­ма ни ми
не по­сто­ји­мо или, бар, не­ма­мо пра­во да по­сто­ји­мо као љу­ди. До­ста
за­пе­тља­ва­ња у ку­чи­не ту­ма­че­ња и ни­ти по­е­зи­је са­ме, ствар се чи­ни
мно­го јед­но­став­ни­јом ако вас уме­сто са фи­ло­соф­ским ма­стур­ба­
ци­ја­ма су­о­чим са чи­ње­ни­ца­ма ко­је се под­во­де под ис­ку­стве­ност
(за са­да док не про­чи­та­те „Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског ге­не­ра­ла“
са­мо мо­ју, кад и ако је иш­чи­тa­те и ва­шу).
Пе­сме у збир­ци „Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског ге­не­ра­ла“ пи­
са­не су пре до­брих 20 и мо­жда не­што ви­ше го­ди­на. Ис­ку­стве­но

МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”

 то об­у­хва­та мо­ја два за­вр­шна раз­ре­да Гим­на­зи­је, нај­ста­ри­је и нај­
у­глед­ни­је у Ср­би­ји, мој дуг на­ро­ду, гра­ђа­ни­ма и рад­ним љу­ди­ма
Сајнс Фикшн Ју­го­сла­ви­је, ко­ји сам вра­ћао слу­же­ћи ар­ми­ју по Бо­сни
и, на­кон то­га, пе­ри­од мог сту­ди­ра­ња фи­ло­зо­фи­је у Бе­о­гра­ду. Да­кле,
вре­ме де­ша­ва­ња пред­ста­ве је Два­де­се­ти век, а на по­зор­ни­ци је са­мо
је­дан лик све­ден на свој крај­ње ин­тим­ни бе­сми­сао. Не­ка вас то не
упла­ши: ста­ре пе­сме мо­гу по­не­кад би­ти бо­ље од ста­рог ви­на. Пе­сме
су до­вољ­но од­ле­жа­ле при том бри­жљи­во чу­ва­не та­ко да упо­ре­ђу­
ју­ћи их са ста­рим ви­ном не пра­вим по­гре­шну ком­па­ра­ци­ју. Ако
ни­шта дру­го, а оно - аутен­тич­на је го­ди­на про­из­вод­ње. О оста­лом
се ваљ­да не рас­пра­вља што се опет да под­ве­сти под уку­се. Мо­жда 7
ће вам мо­је пе­сме при­ја­ти, мо­жда и не­ће. На ва­ма је, по­што­ва­ни и
дра­ги чи­та­оч­ е, да ви да­те суд о то­ме. То је уоста­лом и ва­ша ствар.
Што се ме­не ти­че дво­у­мим се да их под­ве­дем под по­е­зи­ју или под
„по­е­зи­ју“. Ми­слим да сам са пар њих за­слу­жио да на­вод­ни­ци не ме­
ња­ју зна­че­ње и сми­сао по­е­зи­ји и да се оне мо­гу увр­сти­ти у дра­го ми
и на­да­све ми­ло пе­сни­штво, али ја ни­сам си­гур­но тај ко­ји од­лу­чу­је
о то­ме. Ви сте ти ко­ји ће чи­та­ју­ћи мо­је пе­сме од­лу­чи­ти да ли тој и
та­квој по­е­зи­ји тре­ба ста­ви­ти зна­ке на­во­да или не. Ја ћу се са­мо сво­
јим ко­мен­та­ри­ма при­до­да­тим по­е­зи­ји или „по­е­зи­ји“ по­тру­ди­ти да
раз­у­ме­те за­што и ка­ко је не­што на­пи­са­но. На­жа­лост, од­лу­чио сам
да ти ко­мен­та­ри иду као по­себ­на књи­га да сво­јом ин­те­ре­сант­но­шћу
не би за­се­ни­ли са­му по­е­зи­ју с јед­не стра­не, а са дру­ге да се по­е­зи­ја
не би осе­ти­ла из­гу­бље­на у про­зном окру­же­њу.
Све пе­сме да­те кроз збир­ку „Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског
ге­не­ра­ла“ су у оном из­вор­ном об­ли­ку, да­кле не­про­ме­ње­не ни за
јед­но сло­во ј, ка­кве су би­ле и у вре­ме­ну ка­да су на­ста­ле. Мо­жда
је то по­гре­шно: да­нас бих пи­сао, ако бих и пи­сао, дру­га­чи­је пе­
сме. Нор­мал­но, све око нас, па и ми са­ми у то­ме што нас окру­жу­је,
је­сте и је­смо дру­га­чи­је и дру­га­чи­ји. Ве­ру­јем, чвр­сто ве­ру­јем у то
да пе­сма на­ста­је у тре­ну, све пре то­га и све по­сле то­га ра­чу­на­ју­ћи
огро­ман рад ка ис­пра­вља­њу и де­фи­ни­са­њу ка­квим се пред­ста­вља
тка­ње сти­хо­ва не при­па­да по­е­зи­ји. Пе­сни­ци се мо­жда ра­ђа­ју, али не
и пе­сме. Пе­сме се не пи­шу и не тре­ба се му­чи­ти ства­ра­њем, бри­са­
њем и ис­пра­вља­њем. Пе­сме су упра­во тај за­уз­ да­ни тре­ну­так у ко­ме
на­ста­ју, та ма­ла ла­ка емо­ци­ја за­но­са тог без­да­на у вре­ме­ну ко­га
ни­ка­да ни јед­на есте­ти­ка не мо­же рас­ту­ма­чи­ти ни­ти од­го­нет­ну­ти.
Сва­ка пе­сма је убран цвет са нај­леп­шег ру­жи­ног гр­ма ко­га сте ика­
да за­ми­сли­ли. За ме­не мо­је пе­сме оди­шу без­бри­жно­шћу вре­ме­на
у ко­ме су за­пи­са­не, а да при том ни­су из­гу­би­ле ни­шта од све­жи­не
ко­ју су до­но­си­ле са со­бом. Лич­но сам као аутор ве­ом ­ а за­до­во­љан
са­вре­ме­но­шћу сти­хо­ва и њи­хо­вом са­др­жи­ном, ко­ја је пре­жи­ве­ла
мо­ју ве­ри­фи­ка­ци­ју и про­ве­ру ва­ља­но­сти. Нај­ва­жни­је у то­ме је­сте
да сам сво­јим сти­хо­ви­ма ан­ти­ци­пи­рао суд­би­ну ко­ја се из­до­га­ђа­ла

(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

 на на­чин на ко­ји се до­го­ди­ла иако ни­ко ни­је мо­гао да прет­по­ста­ви
да ће се за­и­ста и до­го­ди­ти. Овом вр­стом гро­теск­но­сти са­мо на­
зна­че­ној у прет­ход­ној ре­че­ни­ци ни­сам же­лео да вас уве­рим да је
не­мо­гу­ће су­про­ста­вља­ње да­то­сти као та­квој све до оног ча­са ка­да
нас пре­кри­је фа­тум. На­про­тив, ми­слим упра­во су­прот­но. По­е­зи­јом
је, сва­ка­ко, не­мо­гу­ће про­ме­ни­ти свет, али по­ја­ва сва­ке но­ве књи­ге
исти тај свет чи­ни сми­сле­ни­јим и сло­бод­ни­јим уда­ља­ва­ју­ћи га, бар
за тре­ну­так, од ен­тро­пи­је за ко­ју ми­сли­мо да је је­ди­на из­ве­сност.
Ну­де­ћи вам по­жу­те­ле стра­ни­це ру­ко­пи­са за­оста­лог из Два­де­се­тог
ве­ка су­о­ча­вам вас са јед­ном вр­стом не­кро­фи­ли­је или не­чим што
8 се мо­же озна­чи­ти дра­ку­ли­јан­ском ат­мос­фе­ром ако већ не га­ји­те
љу­бав и при­ја­тељ­ство са смр­ћу. На из­глед то са­мо из­гле­да та­ко, не
са­мо из раз­ло­га мон­стру­о­зно­сти вре­ме­на у ко­ме су сти­хо­ви на­ста­
ја­ли ко­је је оди­са­ло том услов­но ре­че­но дра­ку­ли­јан­ском ат­мос­фе­
ром (ко­ја је ути­ца­ла на емо­ци­ју и кон­тро­ли­са­ла исту ту емо­ци­ју)
у ко­јој је иде­о­ло­ги­ја на из­ди­са­ју на­кон смр­ти свих ре­ли­ги­ја и свих
бо­го­ва тра­ћи­ла вре­ме тра­же­ћи но­ве жр­тве чи­јом се кр­вљу хра­ни­ла.
У ства­ри оно што је­сте та­ко, ка­ко ва­ма год то из­гле­да­ло, је да по­жу­
те­ле стра­ни­це ста­рог ру­ко­пи­са на ко­ји­ма су би­ле ис­пи­са­не пе­сме
за­пра­во пред­ста­вља­ју не не­кро­фи­ли­ју већ ва­зне­се­ње, вас­крс по­е­
зи­је са­ме ко­ја је на па­пи­ру пре­жи­ве­ла све бу­ре са ко­ји­ма ме жи­вот
су­о­ча­вао. Сва­ко ва­зне­се­ње или уз­но­ше­ње ка ле­по­ти и не­бе­си­ма је
вас­крс сми­сла, сво­ђе­ње на сми­сао у свој сво­јој бе­сми­сле­но­сти на­
су­прот сво­ђе­ња на бе­сми­сао на шта нас исто­ри­ја ци­ви­ли­за­ци­је од
свог по­стан­ка уве­ра­ва да нам је је­ди­но ис­хо­ди­ште.
Ни­је на од­мет на­пи­са­ти да су се мо­је пе­сме нај­ви­ше сви­де­ле
тро­ји­ци пе­сни­ка ко­је сам лич­но по­зна­вао, а ко­ји су не са­мо ве­ро­
ва­ли у по­е­зи­ју већ пре­ма њој осе­ћа­ли не­ку ерот­ску вр­сту стра­хо­
по­што­ва­ња. Име пр­вог од њих је Ми­љур­ко Ву­ка­ди­но­вић, дру­ги се
зо­ве Ср­ба Кра­јић, а тре­ћи је Не­над Гли­шић. Пр­ва дво­ји­ца су пе­сме
чи­та­ли пре ско­ро два­де­сет го­ди­на. Ми­љур­ко је се­де­ћи те 1988. го­
ди­не у жи­ри­ју Књи­жев­не омла­ди­не Ср­би­је био оду­ше­вљен струк­
ту­ром са­ме књи­ге и пе­сма­ма да ми је ре­као да ни­ка­да ни­су доби­ли
за­ни­мљи­ви­ју збир­ку ко­ја је да­ле­ко на­ди­ла­зи­ла сво­јом кон­цеп­ци­јом
оно што је еди­ци­ја „ПЕ­ГАЗ“ до та­да об­ја­ви­ла. „Не­ке“ те го­ди­не у
окви­ру еди­ци­је пр­ве пе­снич­ке збир­ке ни­јед­на књи­га по­е­зи­је ни­је
об­ја­вље­на. Оту­да не­ке под зна­ци­ма на­во­да те го­ди­не, јер ни­сам
си­гу­ран, ка­ко сам збир­ку под раз­ли­чи­тим на­зи­ви­ма слао 1986. и
1988, ка­да ни­су об­ја­ви­ли ни јед­ну збир­ку пе­са­ма. Чи­ни ми се да би
то мо­гло да бу­де 1986. го­ди­не, а то чи­ни ми се има тај нео­д­ре­ђе­ни
об­лик, јер га ре­кон­стру­и­шем пре­ма свом пер­со­нал­ном до­си­јеу ко­
ји је у та бро­зо­мор­на вре­ме­на гро­зо­мор­но во­ди­ла та­да­шња Слу­жба
без­бед­но­сти. Чи­та­ју­ћи на­кон 5. ок­то­бра 2000. свој до­си­је, ко­ји се
од­но­сио на уну­тра­шње не­при­ја­те­ље, у оних ме­сец да­на ка­да је гра­

МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”

 ђа­ни­ма од­лу­ком Вла­де би­ло мо­гу­ће да по­гле­да­ју не­што од оно­га
што је Слу­жба без­бед­но­сти го­ди­на­ма во­ди­ла о њи­ма, ужа­снуо ме је
ма­ли не­при­мет­ни по­да­так из­гу­бљен у го­ми­ли ар­хи­ви­ра­ног па­пи­ра
шта сам ра­дио, ми­слио и го­во­рио да ми је та­да тре­ба­ло да бу­де об­ја­
вље­на збир­ка пе­са­ма, ко­ју сам по­слао на кон­курс. Прет­ход­на Сајнс
фикшн Ју­го­сла­ви­ја се са раз­ло­гом сру­ши­ла као ку­ла од ка­ра­та уз
кр­ва­ви бра­то­у­би­лач­ки рат кад се ње­на по­ли­тич­ка по­ли­ци­ја ба­ви­ла
не­бит­ном књи­гом пе­са­ма не­ког мла­ђа­ног сту­ден­та фи­ло­со­фи­је. То
је и је­дан од раз­ло­га, иако ни нај­ва­жни­ји ни би­тан, што се вра­ћам
ста­ром ру­ко­пи­су и об­ја­вљу­јем пе­сме ко­је су оп­ста­ле у вре­ме­ни­ма
ко­ја су про­ху­ја­ла за на­ма. Је­ди­ни по­сред­ни траг о то­ме је из­ве­штај 9
жи­ри­ја са кон­кур­са „ПЕ­ГА­ЗА“ об­ја­вљен у „Књи­жев­ној ре­чи“, где је
по­ме­ну­то и мо­је име, али и ње­га ће­те на­ћи на стра­ни­ца­ма јед­не
бу­ду­ће књи­ге, бу­ду­ће – ми­слим већ на­пи­са­не,али за са­да нео­бја­
вље­не, ко­ја ће има­ти сре­ћу или не­сре­ћу да ко­мен­та­ри­ше мој жи­вот
и не­што што сам ја сма­трао по­е­зи­јом на­ста­ло у ње­му. Ср­ба Кра­јић
и сам пе­сник још од до­ба ир­ва­са, ка­ко му гла­си на­зив збир­ке пре­
о­ста­ле за њим пре не­го што је збри­сао у Фран­цу­ску да не уче­ству­је
у оно­ме што се на­зи­ва­ло ет­нич­ко-вер­ски рат, ко­ји, опет, ја ни­сам
мо­гао да про­пу­стим же­ле­ћи да бу­дем при­су­тан и та­ко по­твр­дим
фран­цу­ску по­сло­ви­цу да од­сут­ни ни­су ни­ка­да у пра­ву ми­сле­ћи да
филм до чи­јег кра­ја још ни­смо сти­гли не­ће би­ти ма­мут­ска тв-се­
ри­ја и да ће ми по­ћи за ру­ком да уга­сим све­тло и за­кљу­чам ка­пи­ју,
је сјај­но го­во­рио сти­хо­ве дру­гих пе­сни­ка зна­ју­ћи не­ко­ли­ко хи­ља­да
пе­са­ма на­па­мет и ре­ци­ту­ју­ћи их увек ка­да му се за то да­ла при­ли­
ка, а нај­че­шће у бе­ог­ рад­ској ка­фа­ни „Ко­ла­рац“, где су се од­у­век
ску­пља­ли сту­ден­ти Фи­ло­ло­шког и Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та из­ме­
ша­ни са ко­ле­га­ма са окол­них умет­нич­ких ака­де­ми­ја. Исти тај Ср­
ба Кра­јић је да­ни­ма но­сио бе­о­град­ском Кнез Ми­хај­ло­вом збир­ку
„Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског ге­не­ра­ла“ и чи­тао мо­је пе­сме сви­ма
са ко­ји­ма је се­део или на ко­је би на­иш­ ао. Ср­би Кра­ји­ћу су се сви­де­
ли мо­ји сти­хо­ви, ни­је њи­ма био са­мо оду­ше­вљен, већ и из­не­на­ђен,
јер су му се чи­ни­ли крај­ње нео­бич­ним, до­стој­ним по­е­зи­је с јед­не,
а про­тест про­тив исте те по­е­зи­је са дру­ге стра­не. Ве­ћу по­твр­ду се­
би ни­сам мо­гао ни да за­ми­слим да дво­ји­ца сјај­них пе­сни­ка на­ла­зе
у мо­јим сти­хо­ви­ма не­што што је до­бро и што ва­ља. Тре­ћи пе­сник
Не­над Гли­шић, јед­но од де­це ста­рог оца Ба­ку­њи­на, мно­го го­ди­на
ка­сни­је не­го пр­ва дво­ји­ца 2005. про­на­шао је мо­је пе­сме у бро­ју из
1993. ча­со­пи­са „Ко­ра­ци“. „Чи­тао сам ти по­но­во пе­сме. Фе­но­ме­
нал­не су.“- ре­као ми је јед­ног сеп­тем­бар­ског по­по­дне­ва док смо уз
чај спра­вљан са­мо­ва­ром пре­би­ра­ли по ре­во­лу­ци­ја­ма не­ста­лим у
прет­ход­ном ве­ку. Зна­чи­ле су ми те ус­пут­не ре­чи Не­на­да Гли­ши­ћа,
јер се упра­во око ме­не та­да ру­шио свет сми­сла ко­ји сам го­ди­на­ма
ства­рао же­ле­ћи да де­фи­ни­тив­но за­бо­ра­вим се­бе. На­рав­но, би­ло је

(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

 и оних пе­сни­ка, чи­ни се да­ле­ко ве­ћи број, ко­ји у „Лу Са­ло­ми“ ни­су
ви­де­ли ни­шта од не­че­га вред­ног за шта би је тре­ба­ло об­ја­ви­ти. Ако
ми је за уте­ху, збир­ку је чи­та­ло тек де­се­так, мо­жда и ма­ње, љу­ди.
По­ма­ло ме је и за­чу­ди­ло што је пе­сник Вла­ди­мир Ја­гли­чић увр­
стио и мо­ју пе­сму „Док сам био у фран­цу­ској вој­сци“ у ан­то­ло­ги­ју
„Пе­ва­чи усну­ле пре­сто­ни­це“, иза­шлу мар­та 2006. го­ди­не у окви­ру
еди­ци­је књи­жев­ног клу­ба (чи­ји члан ни­ка­да ни­сам био)на­зва­ног по
пр­вој срп­ској фи­ло­соф­ки­њи Ка­та­ри­ни Бог­да­но­вић. Сва­ка­ко да ми
то чи­ни част, али још увек не знам да ли сам то сво­јим пе­сма­ма и
за­слу­жио или ме је при­ре­ђи­вач збор­ни­ка на сво­ју од­го­вор­ност про­
10 мо­ви­сао у пе­сни­ка из ме­ни не­по­зна­тих раз­ло­га. При­ја ми дру­штво
мр­твих и жи­вих пе­сни­ка чи­ји су сти­хо­ви об­ја­вље­ни у „Пе­ва­чи­ма“ и,
кад је већ та­ко, не­мам раз­ло­га да се­бе не до­жи­вим као ан­то­ло­гиј­ску
пе­снич­ку чи­ње­ни­цу. Не­ка се на ме­не не на­љу­те про­пу­ште­ни Че­до­
мир Мин­де­ро­вић, Дра­ган Си­мић, Да­ни­ло и Не­вен­ка Ву­ко­вић ко­ји
сва­ка­ко има­ју зна­чај­ни­ји опус, не­што и на­гра­да у окви­ру тог опу­са
и, мо­жда, ви­ше од­го­ва­ра­ју пој­му ко­ји се ко­ло­кви­јал­но под­ра­зу­ме­ва
под пе­сни­ком. Увек мо­гу да се по­зо­вем на сло­бо­ду из­бо­ра и умет­
нич­ке кри­те­ри­ју­ме при­ре­ђи­ва­ча, али ме­не ви­ше ни­ко не мо­же да
из­бри­ше као ан­то­ло­гиј­ску чи­ње­ни­цу.
То би би­ло то што се под­во­ди под ис­ку­стве­ност на ко­ју ука­зу­
јем на по­чет­ку збир­ке же­ле­ћи да вам с јед­не стра­не као чи­та­оц ­ и­ма
по­же­лим до­бро­до­шли­цу, а са дру­ге, да вас по­зо­вем у аван­ту­ру иш­
чи­та­ва­ња од че­га, као што са­ми зна­те, не­ма ни­че­га не­из­ве­сни­јег,
али ни леп­шег. И, по­но­во, то би би­ло то. Све оста­ло про­на­ћи­ће­те у
ко­мен­та­ри­ма ко­ји пра­те по­ез­ и­ју или „по­е­зи­ју“.
Још са­мо не­што: струк­ту­ру збир­ке пе­са­ма „Збо­гом Лу Са­ло­
ме, кћи ру­ског ге­не­ра­ла“ чи­не два основ­на пи­та­ња – ка­ко да уђем
и ка­ко да иза­ђем из Два­де­се­тог ве­ка. Иза­шли смо у ме­ђу­вре­ме­ну,
бар хро­но­ло­шки у сми­слу ка­лен­да­ра, ко­ји је, по де­фи­ни­ци­ји, по­тре­
бан и до­во­љан услов сва­ке ци­ви­ли­за­ци­је, из ХХ ве­ка, та­ко да мо­ја
пе­снич­ка игра умет­нич­ким прав­ци­ма и пу­те­ви­ма ко­ји­ма се кре­та­
ла по­е­зи­ја кроз два­де­се­то сто­ле­ће пред­ста­вља јед­ну но­стал­гич­ну
ре­ми­ни­сен­ци­ју за не­чим што је не­по­врат­но иш­че­зло, а чи­ни се да
ни­је за­у­век не­ста­ло ни­ти пре­вла­да­но, те је све вре­ме при­сут­но
као да је још увек по­крај нас. Пи­та­ња о ула­ску и из­ла­ску ко­ја од­
ре­ђу­ју струк­ту­ру збир­ке ис­пре­се­ца­на су те­ма­ма ко­је на­сло­вља­ва­ју
ци­клу­се. Ула­зак је озна­чен кроз пот­пи­та­ња ко­ја пред­ста­вља­ју ан­
тро­по­ло­шки обрт на­стао са Има­ну­ел ­ ом Кан­том. Тај Кант иза ко­га
се кри­ју те­ме озна­че­не ну­ла­ма ни­је код ме­не са­мо тај Кант већ
и кант - дво­сми­сле­но пе­жо­ра­тив­но зна­че­ње ко­ју та реч има у ен­
гле­ском је­зи­ку озна­ча­ва­ју­ћи јед­но­став­но “пи­зду“. Упра­во на овај
на­чин сам не­ка­да же­лео да поч­нем не­ко од сво­јих пре­да­ва­ња из
фи­ло­зо­фи­је (да сам за­вр­шио факс и да га за се­бе ни­сам ди­пло­ми­

МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”

рао у сво­јој гла­ви сма­тра­ју­ћи се до­вољ­но уса­вр­ше­ним да не мо­рам
ви­ше да се уса­вр­ша­вам (Фи­ло­со­фи­ја, што је сјај­на ствар код ње, у
ин­сти­ту­ци­о­нал­ном об­ли­ку је, за­пра­во, при­ват­ни фа­кул­тет – учиш
га за сво­ју ду­шу. Иду­ћи том ло­ги­ком, не знам да ли је до­бра али ја
ве­ру­јем да је­сте, дру­штве­ни фа­кул­те­ти би би­ли ме­ди­ци­на, елек­тро­
тех­ни­ка и та­ко да­ље, све оно од че­га дру­штво мо­же има­ти ко­ри­сти,
а где су лич­но­сти или са­ми љу­ди под­ре­ђе­ни дру­ги­ма.)). И та­да бих
раз­ја­снио тер­ми­но­ло­шку и лек­сич­ку при­ро­ду име­на дво­сми­сле­но
се игра­ју­ћи са њи­ма као што то чи­ним у књи­зи пе­са­ма (и оној ко­
мен­та­ра) ко­ја се на­ла­зи пред ва­ма. Ни­сте ни­шта раз­у­ме­ли на­кон
ова­ко ро­го­бат­не ре­че­ни­це. Ве­руј­те ни ја, али то ни­је раз­лог да све 11
ово не пред­ста­вља по­че­так јед­ног див­ног при­ја­тељ­ства, ка­ко је већ
на­зна­че­но Хем­фри­ју Бо­гар­ту од стра­не фран­цу­ског по­ли­циј­ског
пре­фек­та Ка­за­блан­ке на кра­ју исто­и­ме­ног фил­ма.
Зад­ње, али не и по­след­ње: по­гла­вље КРУ­ЦИ­ФИКС је је­ди­но
има­ло дру­га­чи­ји об­лик од са­да­шњег. Иза те­ме Кант бес­ко­нач­но се
крио ду­ги и до­сад­ни со­нет­ни ве­нац по­све­ћен из­ве­сној у то вре­ме
мла­дој да­ми име да јој не спо­ми­њем ни­ти да га упо­ре­ђу­јем са Пе­
трар­ки­ном Ла­у­ром, Дантеoвом Бе­а­три­че или Ју­ли­јом При­ми­цо­вом
Фран­ца Пре­шер­на. Де­вој­ка ко­ју сам нај­ви­ше во­лео од свих же­на
мог жи­во­та сма­тра­ју­ћи је не­ком вр­стом сво­је лич­не ико­не (има­ла
је од све­га што сам во­лео све по­ма­ло, да­кле би­ла је иде­ал­на) ни­је
тај со­нет­ни ве­нац ни са чим за­слу­жи­ла. Ра­нив­ши јед­но дру­го до­
вољ­но ду­бо­ко да нам жи­во­ти кре­ну пот­пу­но дру­га­чи­јим то­ком од
оног ко­јим смо ми­сли­ли да се кре­ће­мо (то у ства­ри ва­жи са­мо у
мом слу­ча­ју), на­кон вре­ме­на ко­је је про­ла­зи­ло и, што је нај­ва­жни­
је, за­бо­ра­вља­ло, схва­ти­ли смо (или сам, бар, ја то учи­нио) да сву­да
где по­сто­ји љу­бав пре­ста­је по­е­зи­ја, од­но­сно, да је љу­бав без ко­је не
би ни све­та би­ло та­ко про­сто­ду­шна и глу­па да не осе­ћа по­тре­бу за
сти­хо­ви­ма. Да би пе­сник пи­сао сти­хо­ве, по де­фи­ни­ци­ји, мо­ра да
па­ти или бу­де не­за­до­во­љан: срећ­ни пе­сни­ци не по­сто­је – срећ­них
пе­сни­ка не­ма. Зна­те већ, сви срећ­ни пе­сни­ци су срећ­ни на исти
на­чин, а сва­ки не­сре­тан пе­сник је не­сре­тан на свој на­чин ка­ко гла­
си па­ра­фра­за, оно­га шта бе­ше а да мо­жда ни­је, Ла­ва Ни­ко­ла­је­ви­ча
Тол­сто­ја и по­чет­ка ње­го­вих спи­са­ни­ја о по­ро­дич­ном ра­ту и ми­ру
ка­да се у јед­ној ку­ћи све из ко­ре­на из­ок ­ ре­ну­ло, а ка­сни­је у дру­гој
ку­ћи јед­ној го­спо­ђи за­сме­та­ле уши свог су­пру­га по чи­јем име­ну
је дру­ги ве­ли­ки пи­сац Ми­лан Кун­де­ра у „Књи­зи сме­ха и за­бо­ра­ва“
на­звао свог књи­жев­ног ју­на­ка ру­ског хр­та. Не­срећ­не пе­сни­ке пам­
ти­мо, срећ­не нај­че­шће пре­ска­че­мо као не­ин­те­ре­сант­не. Та вр­ста
сре­ће ко­ју до­но­си љу­бав учи­ни­ла ме је глу­пим и та­да ис­пе­ва­ни
со­нет­ни ве­нац је и дан да­нас те­шко сра­ње осим оног пре­див­ног
вре­ме­на пат­ње по­све­ће­ног ње­му док сам га ско­ро три го­ди­не ра­дио
ри­му­ју­ћи и ак­цен­те не са­мо сло­го­ве. Не­по­ја­вљи­ва­ње мог со­нет­ног

(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

 вен­ца је до­би­так за по­е­зи­ју, ако скром­но (и искре­но) оце­ним сво­је
„умет­нич­ко“ до­стиг­ну­ће. Да­на­шњи об­лик Cru­ci­fix-а, по­го­то­ву онај
ис­пи­сан у књи­зи Ко­мен­та­ра, што би се ре­кло, збир­ку пе­са­ма „Збо­
гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског ге­не­ра­ла“ умно­го­ме раз­ре­ша­ва, а по­том
јој да­је и ди­мен­зи­ју ко­ја на­ди­ла­зи днев­ну по­ли­ти­ку и свр­ста­ва је у
ан­га­жо­ва­ну умет­ност. За­што то на­зи­вам умет­но­шћу, а не ста­вљам
зна­ке на­во­да ис­пред и иза ре­чи умет­ност? Од­го­вор је лак: умет­ност
не мо­гу да одво­јим од жи­во­та оста­вља­ју­ћи до­вољ­но сло­бо­де ал­тер­
на­ти­ви да је не све­дем на жи­вот сам. Је­ди­но што од со­нет­ног вен­ца
по­све­ће­ног де­вој­ци три­вијал­ног име­на ка­квим се зо­ве сва­ка дру­га
12 или мо­жда тре­ћа Срп­ки­ња тре­ба за­пам­ти­ти су сти­хо­ви Ни­ки­те Ста­
не­скуа ко­ји су се на­ла­зи­ли ис­под на­сло­ва пе­сме. Ти сти­хо­ви гла­се:
“Кад бих се ма­ло са­гао и у сто­па­ло те по­љу­био, не би ли по­сле то­га
ма­ло хра­ма­ла пла­ше­ћи се да ми по­љуп­це не згње­чиш“. Са­да­шњи
об­лик Кру­ци­фик­са го­во­ри о сло­но­ви­ма ко­ји су те, као и сва­ке дру­
ге, по­љуп­це згње­чи­ли. Али то се све не укла­па у по­е­зи­ју, то су већ
ко­мен­та­ри. Да­кле, оно што је пре­о­ста­ло на­кон свих ових го­ди­на су
по­е­зи­ја (или „по­е­зи­ја“) и ко­мен­та­ри. „Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­
ског ге­не­ра­ла“ је та­ко ис­па­ла спој по­е­зи­је и ко­мен­та­ра, а ја сам се
тру­дио да на тај на­чин сле­дим и на­ста­вим ли­ни­ју мо­дер­не у срп­ској
књи­жев­но­сти ко­ја је от­по­че­ла са Ми­ло­шем, иако би он ви­ше во­лео
да сам на­пи­сао Ми­ло­шом, Цр­њан­ским и ко­мен­та­ри­са­њем Ита­ке,
ишла пре­ко Бо­ри­са­ва Пе­ки­ћа и ње­го­вих го­ди­на ко­је су му по­је­ли
ска­кав­ци све до суд­би­не и ко­мен­та­ра још увек на­шег са­вре­ме­ни­ка
Ра­до­сла­ва Пет­ко­ви­ћа. На­рав­но, не­мам пре­тен­зи­ја да сво­ју по­е­зи­ју
и њој при­до­да­те ко­мен­та­ре по­ре­дим, па ни са књи­га­ма ко­је су ми
дра­ге и ко­је су ути­ца­ле на ме­не, што опет не зна­чи да при­да­јем не­ку
ве­ћу ва­жност аутен­тич­но­сти свог по­ступ­ка ни­ти њим пот­хра­њу­јем
су­је­ту. Па, ја и не­мам сво­ју су­је­ту, да сам је би­ло ка­да имао зар би
сти­хо­ви „ Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског ге­не­ра­ла“ че­ка­ли два­де­
сет го­ди­на на об­ја­вљи­ва­ње и то у „пре­сти­жној“ еди­ци­ји иза ко­је се
кри­је из­да­ње ауто­ра.
За­вр­ши­ћу круг са оним чи­ме сам и по­чео: „Збо­гом Лу“ је јед­
на нео­бич­на књи­га чуд­не суд­би­не о ко­јој се не да ис­при­ча­ти ду­га
вр­ло ду­га при­ча. А мо­жда сам вам је не­где уз пут на стра­ни­ца­ма
ко­је су пред ва­ма и ис­при­чао. Мо­жда ће­те је от­кри­ти уко­ли­ко сте
до­вољ­но ду­бо­ко по­све­ће­ни и при­вр­же­ни по­ез­ и­ји. На­дам се да ће­те
том при­ли­ком скло­пи­ти коц­ки­це сла­га­ли­це ве­ру­ју­ћи да је осмех
тај ко­ји пре­о­ста­је на кра­ју кад сав сми­сао не­по­врат­но иш­че­зне у
бе­сми­сле­но­сти ствар­ног. На­дам се, та­ко­ђе, да сво­јим ко­мен­та­ри­ма
ни­сам по­ква­рио сво­ју по­е­зи­ју или “по­е­зи­ју“. По­е­зи­ја се не да ко­
мен­та­ри­са­ти, а чи­ни ми се да је исти слу­чај и с „по­е­зи­јом“.
Ни­ка­да не­ма по­след­ње ре­чи, па да раз­ја­сним још јед­ну ствар.
За­што баш, па ре­дом Ни­че­ов­ а, Ре­о­ва, Ан­дре­ас­ о­ва, Фрој­до­ва, Рил­

МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”

ке­о­ва и ко зна још чи­ја, Лу Са­ло­ме као ар­хе­тип сво­ђе­ња на ап­сурд
ар­ти­фи­ци­јел­не ствар­но­сти? На то пи­та­ње још увек ни­сам про­на­
шао за­до­во­ља­ва­ју­ћи од­го­вор ма­да оправ­да­но прет­по­ста­вљам да је
у ве­зи са стра­хом од де­фло­ра­ци­је при­кри­ве­ним про­му­ску­и­тет­ним
по­на­ша­њем за­ма­ски­ра­ним кроз не­го­ва­ње пла­тон­ских љу­бав­них
ве­за. Ли­це­мер­ност ма­ло­гра­ђан­ског све­та чи­ни­ла ми се са­вр­ше­ним
ди­зај­ном ко­ме тре­ба те­жи­ти као иде­ал ­ у, али је прет­ход­но по­треб­
но до­бро га исме­ја­ти. Ли­це­мер­но од ме­не, не­ма шта. У то име на
мо­јим усна­ма се још увек на­ла­зи осмех за ко­ји прет­по­ста­вљам да
ми ни­ко и ни­шта ни­ка­да не­ће ски­ну­ти са ли­ца. Без осме­ха шта ће
би­ти с на­ма, а он је увек нај­бо­ље ре­ше­ње. 13

Ђорђе САВИЋ

(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

 ЗБОГОМ
ЛУ САЛОМЕ,
КЋИ РУСКОГ
ГЕНЕРАЛА
(поезија или „поезија“)
ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, 17

КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА

(мефистофеловска метафизика метастазе тренутка)

РЕД НЕРЕДА ИЛИ НЕРЕД РЕДА

Како да уђем у Двадесети век?

VIVЕ LА FRANCE .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дада.. . . . . . 25

КАНТ тема 0 (или Шта могу да знам). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

ДОК САМ БИО У ФРАНЦУСКОЈ ВОЈСЦИ . . . . . . . . . . . . . . . кан кан.. . . . . 28

QUAND J’ETAIS DANS L’ARMEE FRANÇAISE.. . . . . . . . . . . can can.. . . . . 29
БЕЧКА ОПЕРА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сецесија.. . . . . . 32
SWITZERLAND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рокенрол.. . . . . . 33
СИБИР (BLUES) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . љубавна.. . . . . 34
SIBERIE (BLUES)) .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . pepeletvorism.. . . . . . 35
ХОМО РЕЛИГИУС .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . модерна .. . . . 36
ХОМО НИХИЛИУС .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дада.. . . . . . 37
ЗАВОД ЗА АНАТОМИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . levis legend live art.. . . . . . 38
INSTITUT POUR L’ANATOMIE.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . surealisme.. . . . . 39
18 КАНТ тема 00 (или Шта могу да радим).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

ПРАСКОЗОРЈА БУДУЋНОСТИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . футуризам.. . . . . . 45

ИСТРАГА ХАОСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дечија поезија.. . . . . 46
ПЕТ МИСЛИ О ИСТИНИ
И ЈЕДНО ПЉУНИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . надреализам.. . . . . . 47
ПРОТЕСТНИ МИТИНГ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . конструктивизам.. . . . . 48
МОНТАЖА АТРАКЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . хуманизам и ренесанса.. . . . . 50
ДРУГИ ПОГЛЕД НА СВЕТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . егзистенцијализам.. . . . . . 53
ДА ЛИ ВОЛИТЕ НАУ ЧНУ
ФАНТАСТИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сајнсфикшн.. . . . . 54
AIMEZ-VOUS LA SCIENCE FICTION.. . . . . . . . . . . . la science fiction.. . . . . . 55

КАНТ тема 000 (или У шта треба да верујем). . . . . . . . . . . 57

ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ларпурлартизам.. . . . . 59

ПОРТРЕТ УМЕТНИКА
У МЛАДОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . поезија XIX века.. . . . . 60
БАЛАДА О ЦРНОМ КВАДРАТУ
КОЈИ ТОНЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . динамизам.. . . . . . 61
ЦРНО У ПОЕЗИЈИ ПО ПРВИ ПУТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . рефлексивна.. . . . . . 62
NOIR DANS LA POESIE
POUR LA PREMIERE FOIS.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . blaisepascalism.. . . . . . 63
ЦРТЕЖ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . кубизам.. . . . . 66
МАЈАКОВСКИ BLUES .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . регтајм.. . . . . 68
ЦРВЕНИ ЧЕТВОРОУГАО .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . суперматизам.. . . . . 69

КАНТ тема 0000 (или Ко сам ја). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

ПОНЦИЈЕ ПИЛАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . мистицизам.. . . . . 72

PONCE PILAT.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jeanpaulsartreism.. . . . . 73
КОЛУМБО .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . брут арт.. . . . . . 76
ЦРЊАНСКИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . аустроугарски експресионизам.. . . . . . 77 19
Г.В.Ф. ХЕГЕЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . флуксус.. . . . . . 78
РАСКОЉНИКОВ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . романтизам.. . . . . 79
ПАС ГОСПОДИНА ЏОЈСА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . симболизам.. . . . . . 81
ЏОН КЕЈЏ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . нихилизам.. . . . . . 83
КОРТО МАЛТЕЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . хиперреализам.. . . . . 84

КАНТ тема 00000 (или Знак питања).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

АПСУРД .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . минимализам.. . . . . 89

КАНТ тема бесконачно (или Круцификс).. . . . . . . . . . . . . . . . . 91

ШЕМА 15 х 15 х 15 .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сонетни венац.. . . . . . 93

празна страница без броја.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Како да изађем из Двадесетог века?

SO LONG, ЛУ САЛОМЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сумрак богова.. . . . . 98

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту).. . . . . . . . . . . . . . 101

РЕВОЛВЕР Г-ЂИЦЕ ЛУ САЛОМЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . љубавна.. . . . 102

LE REVOLVER DE M-selle LOU SALOME.. . . . . . . . . . . . . . revolverism..... 103
I WANT YOU, BERETTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . енформел.. . . . 104
РЕВОЛВЕР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рођење трагедије.. . . . 105
РУСКИ РУЛЕТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фатализам.. . . . 106
 БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . родољубива.. . . . 108
КОЛАЧИ СА ПЕКМЕЗОМ ОД ШЉИВА .. . . . . . . . . . . . . . . . реализам.. . . . 109
НЕ (Елегија бр. 67) .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . тетка десин шеширизам.. . . . 110
NON (Elégie nu. 67).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . simonedebouardeism.. . . . 111
20

ЛУДИЛО (Је сјајна ствар кад немаш осврт). . . . . . . . . . . . 115

БУЛЕВАР РЕВОЛУЦИЈЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . несврстана.. . . . 116

BOULEVARD DE LA REVOLUTION.. . . . . . . . . . . . . . . . . . jeaned'arcism.. . . . 117
КАФАНА „МЕТАФИЗИКА“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . упиши сам.. . . . 120
LE CAFÉ „METAPHYSIQUE“.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . brigitebardism.. . . . 121
ЕЛЕГИЈА бр. 68 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . бирократизам.. . . . 124
ELEGIE N° 68. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jeanemoroism.. . . . 125
ГРОТЕСКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . гротеска.. . . . 128
GROTESQUE x2 .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . grotesque.. . . . 129
ГАЛЕБ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . осврт.. . . . 131
СОНЕТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jazz.. . . . 132
SONNET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . piaf.. . . . 133

SUICIDE (Самоубиство је само убиство). . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

СКАНИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . suicide art.. . . . 137

ГАЛОПИРА ЦРВЕНА
КОЊИЦА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . руски уметнички експеримент.. . . . 139
ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА ЗАГРЕБ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . јејтс suicide art.. . . . 141
ВЕЛИКИ ПОЖАР ЛОНДОНА . . . . . . . . . . . . . . . . . само selfsuicide art.. . . . 143
СПОМЕНИК .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . пост модерна.. . . . 144
SIBERIA(BLUES) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . лед арт .. . . 145
ПЛАГИЈАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . танго кортасар.. . . . 147

PARACHUTE (Падобран).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

АНАТЕМА У ТРАМВАЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . поинтилизам.. . . . 151

SLOVENSKA KRAVATA .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фуцк то алл.. . . . 152
РЕЛИКВИЈА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . соцреализам.. . . . 153
АПОЛО 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . порнографска.. . . . 154
APOLO 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hard core.. . . . 155
LE BOEUF SUR LE TOIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фовизам.. . . . 156
LE BOEUF SUR LE TOIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lamuvizam.. . . . 157
СЛОВО ТУГЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . парацхуте.. . . . 160
ВОЛИМО ФРАНЦУСКУ ВИШЕ НЕГО
ШТО ЈЕ ОНА НАС ВОЛЕЛА .. . . . . . . . . марш у пизду материну .. . . 164

ТХЕ ЕНД (Ово је крај). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

ЦИТАТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рефлексивна.. . . . 171

ЛА БИОГРАПХИЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

LA BIOGRAPHIE .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . in memoriam.. . . . 173

LES TEMPES MODERNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ayar.. . . . 176
L’ENFANCE D’UN ECRIVAIN FRANÇAIS.. . . . . . . . . . . . . . . jeanrenoir.. . . . 177
LA NOUVEL OBSERVER .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . press.. . . . 182

ЗАШТО (Увек постоји то зашто). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

WHY IS A BECAUSE WHY .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . therefore.. . . . 186

КОШ (или Корпа за отпатке).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

КАФАНА „ПРОЛЕЋЕ“ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . brownsugar.. . . . 190

ГРЛОМ У ЈАГОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . јагоде у грлу.. . . . 192
ХОТЕЛ „ЕВРОПА“ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . севдах.. . . . 193
БОСНА ЕКСПРЕС .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . карасевдах.. . . . 194
КЛАСИЦИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mail art.. . . . 195
КАД БИХ БИО ЛУД .. . . . . . . . . . . . . . . . . . everybody knows my troubles.. . . . 196
ДАН КАД САМ БИО УМРО . . . . . . . . . . nobody knows my troubles.. . . . 197

ПОЗИТИВ НЕГАТИВА И НЕГАТИВ ПОЗИТИВА .. . . 198

Како да уђем у
Двадесети век?
„Нема више сликара, нема више писаца, нема 25
више музичара, нема више вајара, нема више
религија, нема више републиканаца, нема више
ројалиста, нема више империјалиста, нема
више анархиста, нема више социјалиста,нема
више бољшевика, нема више политичара,
нема више пролетера, нема више демократа,
нема више армија, нема више полиције, нема
више нација, нема више идиотлука, нема више,
нема више НИЧЕГА, НИЧЕГА, НИЧЕГА.
Зато се надамо да ће се то ново, које ће бити
оно што не желимо, родити мање искварено,
да ће у самом почетку бити мање ГРОТЕСКНО.“

Луј Арагон, 5.фебруар 1920. године

Салон Независних, Париз, Франце,
VIVЕ LA FRANCE
КАНТ

тема
(или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
0
КАНТ тема 0
(или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
28 ДОК САМ БИО У ФРАНЦУСКОЈ ВОЈСЦИ

француска војска седи

и посматра
брда око себе.
док сам био у француској војсци
повлачио сам
мрак за собом.
француски народ је волео
француску војску.

касарне француске војске

смрделе су
више него
чекаонице
на успутним
железничким станицама.

француски војници
спремали су се
за велики рат.
магацини француске војске
били су пуни.
француски народ
није имао
шта да једе.
гетоа и геноцида
црно на бело
није било.

Како да уђем у Двадесети век?

QUAND J’ETAIS DANS L’ARMEE FRANÇAISE 29

L’armée française est assise

et contemple
les collines environnantes.
Quand j’étais dana l’armée française
j’attirais
les tńèbres avec moi.
Le peuple français aimais
l’armée française.

Les casernes de l’armée française

puaient
plus que
les salles
d’attentes passagères
des gares de chemin de fer.

Les soldats français

se préparaient
pour la grande guerre.
Les magasins de l’armée française
étaient pleins.
Le peuple français
n’avais pas
de quoi manger.
de ghettos et de génocide
noir sur blanc
non pas.

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

30 док сам био у француској војсци
седео сам и посматрао
брда око себе
и јео трешње.
онде бог није имао
своје.
онде је киша падала
из ведра неба.
онде су времена била
лепа времена.
француска војска
маршира
улицама француских градова.
француска војска
одражава
дух француског народа.
француска војска
одлази
у
велики прљави рат.
француски народ
маше за њом.

Како да уђем у Двадесети век?

Quand j’étais dans l’armée française 31
j’étais assi et je regardais
les collines environnantes
et mangeais des cerises.
lors ce que le dieu n’avait pas
les siennes.
alors il pleuvais
du ciel clair.
la bas les temps etaient
les beaux temps
l’armée française
marchait
dans les rues des villes française.
L’armée française
maintien
l’esprit du peuple français.
l’armée française
part
a
la grande sale guerre.
Le peuple français
lui faisait des signes des mains.

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

32 БЕЧКА ОПЕРА

Чекао сам те.

Испред бечке опере.
А ти,
ти ниси дошла
у дванаест и пет.
Испред бечке опере.

Мрзео сам те.

Испред бечке опере.
А ти,
ти ниси дошла.
А увертира је прошла.
У дванаест и петнаест.

Како да уђем у Двадесети век?

SWITZERLAND 33
(SWISS MADE)

„Проћи ће живот,
као што су прошла и Азорска острва.“
Владимир Владимирович Мајаковски

Switzerland is a fuck off land

PEACE LOVE FREEDOM
twist again.

Peace love freedom

twist again
Switzerland is a fuck off land.

Switzerland is a fuck off land

PEACE LOVE FREEDOM
twist again.

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

 СИБИР (BLUES)

34 Држим је за руку.
А људи пролазе.
Идемо у месту.
Опет је прошао
Фјодор Михајлович.
Лично он.
Јавио ми се.
Опет проблеми.
И даље идемо у месту.
Фјодор није био пизда.
Срећан сам.
Лично ја.
Извините, ја.
Хладно нам је.
Греје нас љубав.
Љубим је.
Мој геније се пита:
FUCK OFF, TIMES?
Идемо.
Љубавници.
(Кораци).
„Откуд ви!
Зар ви нисте
извршили самоубиство?“
Лед је, јеах.
Лед је, јеах.
Лед је, јеах.
Зима је, јеах.
Зашто је хладно?
Идемо у круг.
Оно постоји,
јер постоји,
јер је ствар по себи.
Идемо у круг.

Како да уђем у Двадесети век?

SIBERIE (BLUES)

Je la tiens par la main. 35

Et les gens passaient.
Nous marchons sur place
Il est passé de nouveau.
Fjodor Mihajlovitch.
Lui en personne.
Il m’a salué.
De nouveau les problèmes
Nous continuons sur place.
Fjodor n’était pas un con.
Je suis heureux.
Personnellement moi.
Exusez, moi.
Nous avons froid.
L’amour nous réchaufe
Je l’embrasse.
Mon genie se demande:
FUCK OFF, TIMES?
Allons.
Les amoureux.
(Les pas).
„D’ou vous!
N’avez vous pas
accomplis le suicide?"
La glace est, yeah.
La glace est, yeah.
La glace est, yeah.
L’hver est,yeah.
Pourqoi fait-il froid?
Nous allons en rond.
Cela existe,
car ça existe,
car c’est la chose par soi-mme.
Allons en ronde.

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

 ХОМО РЕЛИГИУС
„Уђите, ја сам извршио самоубиство.“
Албер Ками

„Уђите без куцања, али вас молим да

извршите самоубиство пре него што уђете.“
Луј Арагон „La Revolution Surrealisme“

„Ако преживим ову ноћ, написаћу најлепшу песму

36 на свету. Још девет минута до поноћи.“
Ђорђе Савић

Не треба веровати у вештице,

јер, ево, већ
један сат вештице нема.
Не треба веровати у враџбине,
јер, ево, већ
два сата вештице нема.
Не треба веровати у зле виле и вилењаке,
јер, ево, већ
три сата вештице нема.
Не треба веровати у Ивицу и Марицу
(они су све измислили),
јер, ево, већ
четири сата вештице нема.
Не треба веровати у вампире и зле патуљке,
јер, ево, већ
пет сати вештице нема.
Не треба веровати у те зајебанције,
јер, ево, већ
шест сати вештице нема.
Не треба веровати ни у шта,
јер, ево, већ
седам сати вештице нема,
осам сати вештице нема,
и не могу више да чекам,
одлучио сам тако,
смрт долази
запиши то да не заборавиш.
А ја?
А ја сам као
у тунелу
и бежим испред воза што долази.

Како да уђем у Двадесети век?

ХОМО НИХИЛИУС
(тема хаоса један)

„Он није волео метафизичке разговоре.“

Михаил Јурјевич Љермонтов

37

ГОСПОДИНЕ НИХИЛИСТО, добар дан, чуј пријатељу,

упао си у нека
у нека говна и
нема...
Као да нас нема. Мислим, једноставно као да нас нема. Јеби га.
Почео сам да трчим, трчим. Све.

Све је летело око мене.

Смрт.
Смрт која се креће.
Смрт која се креће и нисам се окретао.
Нисам се окретао.
Плашио сам се сивих зидова,

сивих зидова.

Руски анархисти су почетком века сматрали најстрашнијом смрћу ону смрт када
се метак креће заједно са жртвом која трчи и називали су је СТРЕЉБА ПО МА­КЕ­
ДОН­СКИ.

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

38 ЗАВОД ЗА АНАТОМИЈУ

„Маша лежи на столу.

Да ли ћу се видети са Машом?“
Фјодор Михајлович Достојевски

У заводу за анатомију
нису хтели
да ми дају
да читам
Ф. Михајловича.
Морао сам.
А, морао сам.
Свеједно што је он био
пизда,
злочинац,
реакционар
и фашист.
Шта сам овим хтео да кажем?
Ја сам овим хтео да кажем:
Фјодора нису стрељали.
Фјодора нису гиљотинирали.
Фјодора нису обесили.
Фјодора нису ставили на ел. столицу.
Фјодор је умро природном смрћу,
вероватно са блаженим осмехом,
јер је у задњем тренутку сав
срећан мислио управо
на тебе,
на твоје тело,

Како да уђем у Двадесети век?

INSTITUT POUR L’ANATOMIE 39

„Macha est couchée sur la t ble,

Est-ce que je me verrai avec Macha“
Fyodor Mihailovich Dostojevski

A l’institut pour l’anatomie

n’ont pa voulu
me permetre
de lire
F. Mikhaiovitch.
J’étais obligé.
Oh, j’étais obligé.
C’est egal que lui étai
un con,
criminel,
réaccionnaire
et fasciste.
Que voulai-je dire avec ceci?
Je voulai dire avec cela:
Fedor n’a pas été fusillé
Fedor n’a pas été guillotiné
Fedor n’a pa été pendu.
Fedor n’a pas été mis sur la chaise éléctrique.
Fedor est mort de mort naturelle,
vraisenblablement avec un doux sourir,
car au dernier moment justement tout
heureux pensait
a toi,
a ton corps,

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

40 на твој ум.
Легенда живи,
легендарни писац
је у самртном ропцу
дрхтао сматрајући
да на овом свету
постоји једна дивна жена
за коју вреди умрети.
Он је умро.
У то нећу да улазим.
Он је све нас оставио у дубокој тузи.
Мислим да нас све спашава
љубав према теби.

Како да уђем у Двадесети век?

a ton esprit. 41
La légende des vivants
écrivain légendaire
et dans son râle mortel
tremblait croyant
que sur ce monde
existe une femme admirable
pour laquelle on voudrait mourir.
Lui est mort.
Je ne veux pas me mêler de ça
Lui nous a tous laissé en profonde tristesse,
Je crois qu’il nous sauve tous.
L’amour envers toi.

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

 КАНТ

тема 00
(или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
КАНТ тема 00
(или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
ПРАСКОЗОРЈА БУДУЋНОСТИ

ла
ла, ла,
Ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла, ла, ла, ла,
ла, ла, ла,
ла, ла,
ла, ла,
ла,
ла, ла,ла,ла,ла,лал,ле,леро,лала, 45
ла, ла, ла,
ла, ла, ла, ла,
ла, ла, ла,
ла, ла,
ла, ла,
ла, ла,
ла,ла,ла,лал,ла,ла,ла, ла, ла.
ла, леро, ла,
лр,лл,
ло,

о лола,ла,ла,
ла,
ла,
ла,
ла,
ла,
ла,
ла, х
ла хх
а х хм.
а х
а х
а х
а х
а хм х
х

ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,леро,ла,ла,ла.
б и о
сам
јесам
и
бићу на линији.

ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ал,ал,ла,ла,ла.
ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал.
ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал, ла,лала,,ла,ла,ла,ла,ла.
генерална линија
лал а.

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

 ИСТРАГА ХАОСА

46 Данилу Хармсу

„Па где је излаз? - питао је друг Стаљин.

- Излаз је, - одговарао је друг Стаљин - у прелазу...
Другог излаза нема.“
Историја СКП(б) стр.326

Оптужен.
Ухапшен.
Смрт.
Обериути.
реакционарно жонглерство.
литералних хулигана.
распада се.
стварање антисовјетске.
монархистичке организације.
у области.
дечије књижевности.

Истрага је утврдила.
смишљено иступање.
бесмисленим стиховима.
како би одвратили.
радничку класу.
од изградње социјализма.
деструкција.
безизлазност.
теме хаоса.
и безнадног Ничега.
Покој му души.
Амин.
(Истрага је у току)

Како да уђем у Двадесети век?

ПЕТ МИСЛИ О ИСТИНИ И ЈЕДНО ПЉУНИ

„Енглеска од вас захтева да извршите своју дужност.“ 47

Лорд Хорације Нелсон пред битку код Трафалгара

Мисао број један: Истина увек вређа.

Мисао број два: Вређај док имаш кога.
Мисао број три: Истини је тешко погледати у очи.
Мисао број четири: Истина нема очи.
Мисао број пет: Није важно, ипак ћемо пљунути истини у очи.

Пљуни.

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

48 ПРОТЕСTНИ МИТИНГ

Запалити Рајхстаг.
Набити Нерона
у Александријску библиотеку
и гледати како гори.
Гледати крах, хаос
и рушење
Бабилона.
После отићи и снимити филм
ПРОТЕСTНИ МИТИНГ
испод наслова
стоји поднаслов
ЗА СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ.
Пратити човека који
лежи на улици.
Камера све време
држи исти кадар.
Све нормално тече
и улази у кадар,
улица,
живот,
судбине,
ко још...
Видети масакр поезије.
Немогућност плакања.
Бити с ону страну времена
Бити онда кад настане
ишчашење времена
(свакако наћи погодан тренутак).
Поезија обмане,

Како да уђем у Двадесети век?

 49

лаж,
тонепостоји.
Све се снима.
Војник два пута бржи
од сопствене сенке
је дошао тихо
и ушао у легенду.
Деца читају у читанкама
о масакру поезије.
Махнито бунило.
А мисли које не постоје,
мисли којих нема
и не долазе.
Око Александријске библиотеке
налазе се жице,
а неки луд човек
црта кругове.
Луд човек устане
понекад
и дуго шета у круг.
Онда поново написати:
Поезија обмане,
лаж,
тонепостоји.
Све се снима.
А мисли које не постоје,
мисли којих нема
и не долазе.

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

50
МОНТАЖА АТРАКЦИЈЕ

Андреју Вишинском, врховном

државном тужиоцу СССР-а

„Сахрањују великог Вишинског.“

Пабло Неруда

„Велике цивилизације се познају по лимузинама.“

Betty Blue,„37,5“

Господар није хтео да прља руке,

све своје непријатеље
пребацивао је на вас.
Имали сте добар обичај:
носили сте, као Мајаковски, сапун у десном џепу -
плашили сте се да вам неко, онако пријатељски,
не стисне руку.
Ко би се сећао
имена инквизитора,
па има их на сваком кораку:
историје се поклапају са црним хроникама
нико их више не чита ни у новинама.
Господаре сви воле да служе
што више зла остаје за њима
то у њих више верују.
Једино поштовање је страхопоштовање,
у сваком анархисти крије се
по један разочарани диктатор.
Спасили сте човечанство,

Како да уђем у Двадесети век?

 побили сте 20 милиона диктатора, 51
колико би сапуна само требало
док се све што би они могли да направе не опере.
Добро, радили сте свој посао.
Све што је могло да се стреља-
стрељали сте.
Све што је могло да се обеси-
вешали сте.
Све што је могло да се затвори-
затворили сте.
Све што је могло у Сибир-
отишло је.
А онда сте у паничном страху
чекали да дође следећа чистка:
шта онда кад господар
престане да лута лавиринтима
сивих соба где се светло никада не гаси
и седне у своју црну лимузину
„Завода имена Стаљин“
која га вози поспаним улицама Москве
и док се бркови са задњег седишта осмехују пахуљицама
заустави испред ваше зграде?
Шта онда док ви пренути из полусна са прозора посматрате
како му двојица у кожним мантилима отварају врата
и он се отресајући снег са једноставног капута
пење ка вашем спрату
и шта онда када чујате кораке степеништем?
Кораци вам доносе чињеницу да сте
троцкистичко говно,
империјалистичко ђубре,
презрени авантуриста,
проклета гадост,
анархоиндивидуалиста,
издајник социјализма,

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

52 шпијун страних сила,
ситнобуржоаска мрцина,
смрдљива гомила људских отпадака,
бесни и прљави пас,
страна агентура,
фашистички гнојавко,
сарадник опозиције,
непријатељ народа,
завереник против Стаљина и совјетске власти,
проклета мешавина лисице и свиње,
слуга буржоазије,
припадник банде крвавих убица,
плаћеник британске дворске камариле,
не би ли онда за себе
захтевали смртну казну?
Добро, радили сте свој посао,
а онда сте у паничном страху
гледали сваке ноћи кроз прозор
можда лимузина „Завода имена Стаљин“, баш сада,
кад изнова пада снег пахуљицама слеђених
осмехом бркова са задњег седишта,
стаје испред ваше зграде.
Искрено, радили сте свој посао,
пахуљице немају разлога
да вас не пусте да спавате.
Радили сте свој посао,
доказе нисте проверавали,
свако од оптужених је и онако све признао.

Како да уђем у Двадесети век?

ДРУГИ ПОГЛЕД НА СВЕТ 53

бацио сам други поглед на свет

видео сам ванвременску тачку

и даље су два и два једнако

добро је

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

54 ДА ЛИ ВОЛИТЕ НАУЧНУ ФАНТАСТИКУ?

Да ли тај и тај глумац игра у том филму?

Игра.
А да ли тај и тај глумац игра у том филму?
Игра.
А да ли та и та глумица игра у том филму?
Па, игра.
Да ли она глумица игра у том филму?
Игра.
Да ли ова глумица игра у том филму?
Наравно.
Да ли тај глумац игра у том филму?
Да, игра.
Да ли онај глумац игра у том филму?
Игра.
Да ли овај глумац игра у том филму?
Игра.
Да ли ти играш у том и том филму?
Играм.
Да ли волиш научну фантастику?

Како да уђем у Двадесети век?

AIMEZ-VOUS LA SCIENCE FICTION? 55

Est-ce que tel ou tel acteur joue dans ce film?

Il joue.
Et, est-ce que tel et tel joue dans ce film?
Il joue
Est-ce que telle et telle actrice joue dans ce film?
Mais elle joue.
Est-ce que cette actrice joue dans ce film?
Elle joue
Est-ce que cette autre actrice joue dans ce film?
Naturellement,
Est-ce que cet acteur joue dans ce film?
Vue, il joue.
Est-ce que cet autre acteur joue dans ce film?
Il joue.
Est-ce que celui autre acteur joue dans ce film?
Il joue.
Est-du que cet joue dans ce film?
Je joue.
Aimez-tu la science fiction?

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

 КАНТ

тема 000
(или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
КАНТ ТЕМА 000
(или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
58

Како да уђем у Двадесети век?

ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ? 59

Мишљах то бејаше квадратно поимање

круга што се бесомучно вијаше над
нама самима чекајући на
бескрајне дубине
рађања,
ембрион ништавила.

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)

 ПОРТРЕТ УМЕТНИКА У МЛАДОСТИ

„Пратим ток мисли.“

Џејмс Џојс

Знаш, имам проблеме.

60 Долазе људи отуђеног света
причају о
природним лепотама отуђеног света.
Или о фудбалу.
Бојим се да мислим.
Ланац је ипак довољно дуг.
Све је ствар имагинације.
Ланац је ствар имагинације.
Пас лаје колико је ланац дуг.
Писали сте поезију?
Боље,
били сте поета.
Не говорите,
не говорите,
грађанине.
Знам,
знам,
говорим глупости.
Куда то води,
грађанине?
У хистерију.
У лудило.
У хисторију.
Не.
Не умем да напишем химну.
Не знам како изгледа
писати химне.
Шта је уметност?
Нема места за велике речи.
Was ist kunst?
Бездан је занос.
What is art?
Шта је писац хтео да каже?

Како да уђем у Двадесети век?

БАЛАДА О ЦРНОМ КВАДРАТУ КОЈИ ТОНЕ

61

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)

62 ЦРНО У ПОЕЗИЈИ ПО ПРВИ ПУТ

„Једна вечери шетао сам неком стазом. С једне

стране лежао је град, а са друге фјорд. Био
сам уморан и болестан, стао сам и погледао -
сунце је залазило - облаци су били натопљени
крвавим црвенилом. Осетио сам како се
природом пролама врисак; Ту слику сам сликао
- насликао сам облаке као праву крв. Боје су
вриштале. То је постала слика ВРИСАК.“
Едвард Мунк

Ова песма мора да буде лична,

јер не срећеш сваког дана солипсисту,
и ниси тако репресивно толерантан
да отераш првог на кога наиђеш
у пизду материну
у спонтанитет тренутка
у субјективну категорију говна.
Мора да сам постао опет радикални скептик,
а није ми то требало,
јер сам лепо шетао Кнезом ФИЈУ ФИ ФИЈУ ФИ
са освртом на добре рибе.
И са освртом тако идеш
и наиђеш на тамни вилајет,
и пази, јеботе, стварно тамни вилајет
и то тамни вилајет могућност избора
и тамни вилајет немогућност избора,
у ствари црно је наш уметнички израз
са освртом црно је само црно. Свиње.

Како да уђем у Двадесети век?

NOIR DANS LA POESIE POUR LA PREMIERE FOIS 63

„Un soir je me premenais seul dans une allée. D’un coté

s’étendait la ville, de l’autre un fiord. J’étais fatigue et
malade, je me suis arrêté et j’ai regarde le soleil se couchait
- les nuages étaient trempé d’un rouge sanglant. J’avais le
sentiment que dans la nature se produisait un roulement
de cri; Cette peiture je l’a créais - j’ai créé les nuages
comme du vrai sang. Les couleurs criaient. Cela est devenu
la peinture LE CRI.“
Edouard Mounk

Cette poésie est obligatoirement personnelle,

car tu ne rencontre pas tous les jours le solipsiste,
et tu n’est pas si repressivement tolérant
pour chasser le premier que tu rencontre
dans le con de sa mère
dans la spontanéité de l’instant
dans la catégorie subjective de merde.
Certainement que je suis devenu un sceptique radical,
et cela ne m’était pas néssaire,
car je me promenai bien avec le duc FIJU FI FIJU FI
avec le regard sur les jolies sirènes.
Et avec le regard tu vas
et tu rencontre le sombre village natal (le vilajet)
et tiens, enculé, vraiment le sombre vilajet et le sombre (vilajet)
possibilité de choix
et le sombre vilajet ville natale impossibilité de choix,
en réalité le noir est notre expression artistique
avec le regard en arrière le noir c’est le noir. Les cochons

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)

64 Нема љубави. Нема поверења. Нема пријатеља.
Само мириси. Смрад ближњег твог.
Постоји само: 1. математика
2. музика
3. лака музика
Зашто ја хоћу смрт, кад ме одавде
ништа не би дигло
чак ни светска револуција?
Не питајте ме откуд то знам.
Изгледа да сам опет проклето у праву.
I 'm professional. I 've killed for money.
But, you are my friend. I 'll kill you for nothing.

Како да уђем у Двадесети век?

il n’y a pas d’amour. Pas de confiance. Pas d’ami. 65
Seulement l’odeur. Puanteur de son proche.
Il existe seulement: 1. la mathématique
2. la musique
3. la musique légère
Pourquoi moi je veux la mort, car d’ici
rien ne me lèverai
meme la révolution mondiale?
Ne me demandez pas d’ou sais-je cela.
Il me semble que je suis encor sacrément en véritée.
I’m professional. I’ve killed for money
But, you are my friend. I’ll kill you for nothing

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)

66 ЦРТЕЖ

Драгану Лубарди

трешња, лист, додир,

цвет, бор, звезда,
радост, смрт,
линија.

почни да црташ!
трешња, лист, додир,
цвет, бор, дрво,
светлост, тама,
цртеж.
почни да црташ:
цртеж ћути.
пет пута је
одболовао
запаљење плућа
у паризу
трчећи за туберкулозом
они са туберкулозом
добијали су малу топлу
собу
у паризу.

јурио је
смрт и кугу
и јахао је

Како да уђем у Двадесети век?

глад и страх 67
желео је да црта и чита
у малој топлој соби
у паризу.
трешња, лист, додир,
цвет, бор, звезда,
светлост, тама,
цртеж.

а ње нема.
нема у.
проклетство.
рефрен:
иде
трешња, лист, додир,
цртам трешњу,
цртам лист,
цртам реч,
цвет, бор, звезда.
мало црташ.

у паризу се
сећао
док су штенад кевтала
на монмартру
очеве молитве,
три прста
и пса који лаје да зло долази.
згариште, трешња, лист, додир,
цвет, бор, лавеж, звезда,
светлост, смрт.
цртеж ћути.

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)

68 МАЈАКОВСКИ BLUES

Поводом 55-годишњице
samoubojstva
изашло је
пригодно
ilustrirano издање
“В.В. Мајаковски -
живот и смрт
у сликама„.
Том приликом
В.В. Мајаковски је
написао:
“Владимир Мајаковски је
становао у улици
Владимира Мајаковског
број девет.„
Следи потпис.
14. travnja 1985.
године.

Како да уђем у Двадесети век?

ЦРВЕНИ ЧЕТВОРОУГАО 69

„Лепо је што су још сан и уметност привлачни.“

Василиј Кандински

Излаз из уклетог круга.

Трећа улица лево.
Нешто сам постао уклет.
Луталица Холанђанин.
Nizozemac.
У име успомене на Кандинског
нацртао сам велики троугао
и написао КРАЈ.
Путовање на Запад.
Reise nacht Osten.
Рушење западне декаденције.
Прича са Дивљег Истока.
Долази 1984.

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)

КАНТ

тема 0000
(или КО САМ ЈА)
КАНТ тема 0000
(или КО САМ ЈА)
 ПОНЦИЈЕ ПИЛАТ

72

Шта је то истина?
Реци ми, Исусе, шта је то истина
и како се постаје бог
и зашто ја остајем са тобом,
ја скептик, који не верујем ни у једног
Бога, ни у тридесет сребрењака, ни у те
цркве које долазе за пророцима и гледам те бедног
испред себе знам:
нема чуда.
Они који те сад издају учиниће
твоје име славним,
док се тамни облаци надвијају над земљом јудејском
ти који си ишао небом висићеш главом окренут надоле.
Заборави
шта је то истина
и како се постаје бог
и да сам ја остао са тобом
само,
реци ми, Исусе,
шта је то истина,
шта је то истина,
шта је то истина.
Петар ће направити цркву,
Павле ће бринути да ко не задоји народ
неком другом науком света, а не од бога,
Јован ће твоју љубав претворити
у милосрђе,
Матеј ће се вући за тобом као псето,
док те буду разапињали на крст и кад
ни у шта више не будеш веровао,
онда ће после растргнути твоје тело и
пљунуће на твој наук,
а ти

Како да уђем у Двадесети век?

PONCE PILAT

73
Qu’est-ce la vérité?
Dis-moi, Jésus, qu’est-ce que c’est la véritée
et comment devient-on dieu
et pourqoi je reste avec toi,
moi sceptique qui ne croit en aucun
Dieu ni au trente piastres ni a ces
églises qui viennent avec les prophétes et je regarde ce misérable
devant moi je connais:
il n’y a pas de miracle.
Ceux qui te trahissent a present
rendront ton nom célèbre,
pendant que les nuages sombre se lèvent au-dessus de la terre
judaïqe
toi qui allais avec le ciel tu serà pendu avec la tête tournée en bas
Oublis
Qu’est-ce la véritée
et comment devient-on dieu
et moi si j’étai resté avec toi
seulement,
dis moi Jésus,
qu’est-ce la véritée,
qu’est-ce la vŕitée
qu’est-ce la véritée.
Pierre fera l’eglise,
Paul s’occupera que personne n’allaite le peuple
d’une autre science mondiale, et non de dieu,
Jean va changer ton amour
en miśericorde
Matthieu se trainera après toi comme un chien
quand il te crucifierons sur la croix et quand
tu ne croiera plus a rien,
et alors après il vont déchiqueter ton corps et
cracher sur ta science,
et toi

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)

 Бог бићеш мртав
и бићеш сам
и бићеш остављен од свих.
74 Знам,
чуда не постоје,
не остаје ништа за нама
пук је прост не схвата
и проклињаће сви име твоје
и презираће дан кад си сишао међу Јевреје
да би постао ISUS NAZARENUS REX IUDEAM,
али плашиће те се.
Помисли колико глупости у свему томе:
Исус Назарећанин, цар јудејски,
који није са овога света,
онај који доноси љубав
и нек буде воља твоја
и нек земљом завлада
страх
и нек све прекрије
фатум.
Никад се нико неће вратити,
добро знаш да је могуће побити читаве народе
и да ће тећи крв и земљом и небом
и да сотона ништа није крив.
Само,
ко ће теби, Исусе,
све опростити,
иако богове руше,
богови никад не умиру
и неће бити довољно добре црне рупе
у којој ћеш моћи да се сакријеш.
А Јуда,
Јуда те је једини волео.
Само
реци ми, Исусе,
шта је то истина,
шта је то истина,
шта је то истина.

Како да уђем у Двадесети век?

Dieu tu seras mort
et tu seras seul
et tu seras abandonné de tous.
Je sais 75
les miracles nexistes pas,
il ne reste rien après nous
l’oignon est simple il ne comprend pas
et maudiront tous ton nom
et mépriseront le jour quand tu est descendu entre les Juifs
pour devenir JESUS NAZARENUS REX IUDEAM,
mais ils vous craindront.
Pense combien de bêtise dans tout cela:
Jesus de Nasareth, empereur judaïque,
qui n’est pas de ce monde,
celui qui apporte l’amour
et que soit ta volontée
et qu’avec la terre commence le reigne
de la terreur
et qu’il couvre tout
fatum.
Personne ne reviendra jamais,
tu sais bien qu’il est possible de tuer des peuples entier
et que le sang va couler sur terre et au ciel
et que le démon n’est pa coupable de rien.
Seulement
Jésus qui va a toi
tout pardonner,
quoique les dieux détruis ent
les dieux ne meurent jamais
et il ne serons pas sufisament bonne les trous noires
dans les quels tu pourras te cacher.
Et Judas,
Judas étais le seul a t’aimer.
Seulement
dis moi, Jésus,
qu’est-ce la véritée,
qu’est-ce la véritée,
qu’est-ce la véritée

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)

76 КОЛУМБО

„Одисеја дубоко уснулог искрцаше на Итаку“

Копно је било на видику.

Мисао проструја кроз њега:
Можда бих баш сад могао да је откријем!

- ДО КУРЦА! - разлеже се палубом.

Па ово није Америка.
А
м
е
р
и
к
а
и Енглеска биће земља пролетерска.

Како да уђем у Двадесети век?

ЦРЊАНСКИ 77

„Одисеја дубоко уснулог искрцаше на Итаку“

Копно је било на видику.

Мисао проструја кроз њега:
Можда бих баш сад могао да је откријем!

- ДО КУРЦА! - разлеже се палубом.

Па ово није Америка.
А
м
е
р
и
к
а
и Енглеска биће земља пролетерска.

Пут је био блатав.

Све сам изгубио
негде у лишћу.
Био сам врло нежан,
млади господин.
Али ја већ у детињству
нисам могао да спавам.

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)

78 ГЕОРГ ВИЛХЕЛМ ФРИДРИХ ХЕГЕЛ
(parachute)

нешто ми се зајебало у глави

бацио сам камен
и дуго врло дуго сам гледао
кругове на води
знам доста дуго знам нешто ми се
зајебало у погледу на свет
главу одавно не носим са собом
идем
идем у пизду материну
враћам се одмах

Како да уђем у Двадесети век?

РАСКОЉHИКОВ 79

„Она је тако растројена.

Њој треба фина нега.“
Фјодор Михајлович Достојевски

Историја лудила у доба социјализма.

Данима је тражила добро степениште.
Ниједно није довољно смрдело на влагу.
Ниједно није било покривено кречом
који уништава све оне бубице које се
претварају баш у Франца Кафку,
човека моје крви који ме чека
да му се придружим
кад и ја довољно посивим.
Онда ми је показала
степениште и рекла: БАБА.
Записао сам адресу.
Данима смо писали писма
са цитатима из ЗЛОЧИНА И КАЗНЕ.
Онда је и то било готово
и било је време да је посетимо.
Баба је отворила врата,
позвала нас да уђемо у салон
и рекла да нас већ данима чека.
Отишла је да скува кафу
и док смо ми гледали
гомилу наших неотворених писама
баба се вратила
држећи секиру иза леђа.

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)

80 Баба је у руци скривеној иза леђа
држала секиру.
Баба је у руци скривеној иза леђа
држала секиру.
Баба је у руци скривеној иза леђа
држала секиру.
Баба је у руци скривеној иза леђа
држала секиру.

Како да уђем у Двадесети век?

ПАС ГОСПОДИНА ЏОЈСА 81

„Без варвара шта ће бити са нама,

а они беху неко решење.“
Константин Кавафи

„Судбина им је презриво дала

попуст на своје вредности.“
Џејмс Џојс

Господин Џојс вечерас неће

изаћи у шетњу.
Вечерас пада киша.
Из ведра неба.
И ту бог нема своје.
„Првом приликом“ -
каже господин Џојс, -
„да, првом приликом
купићу кишобран.“
Сва друга господа
имају кишобране.
Само господин Џојс нема.
Сва друга господа
могу да шетају по киши
и по највећем пљуску.
Само господин Џојс...
Господин Џојс вечерас неће
изаћи у шетњу
са својим псом.
Вечерас пада киша.

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)

82 И пас господина Џојса
је остао у кућици.
Иако је време пасје.
А и из небеса се сручио
огроман пљусак.
На земљу.
Пас господина Џојса
воли старог отменог господина Џојса.
Зато што...
Зато што стари отмени господин Џојс
нема кишобран.
Сва остала господа
имају кишобране.
Само господин Џојс нема.
Сва остала господа изводе своје псе
у шетњу по киши
и по највећем пљуску.
Само господин Џојс...

Како да уђем у Двадесети век?

JOHN CAGE 83

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)

84 КОРТО МАЛТЕЗЕ

„Исусе, све сам их побио!“

Дастин Хофман
у филму Сема Пекинпоа „Пси од сламе“

Да ли ти се чини да овај град личи на Витлејем?

Не, не чини ми се да овај град личи на Витлејем.
Полиција, руке горе!
Говорите ли енглески?
Имате право на адвоката!
Какве потребе има за новим Христом,
па и овај је одавно мртав.
Мртав је, мртав је.
Спасио је свет
једном за свагда.
Ако хоћеш зови Корта Малтезеа
можда би он могао да им помогне.
Шта Корто ради са својом депресијом,
можда је баца ајкулама,
можда је пушта да остане на киши,
истреса је као семе на под испред огледала,
можда је нема, можда му није ништа само му је рупа од метка
изнад левог ува и само се смешка зато што му грамофон није пао
на главу док му је догоревала последња цигарета.
Да ли ти се чини да овај град личи на Витлејем?
Да, овај град личи на Витлејем.
Човече, ово је Падова.
Ово је двадесети век.
Бог је одавно мртав.

Како да уђем у Двадесети век?

 85

И овај град је одавно мртав.

Црвене бригаде, шта је са њима?
Не постоје.
Зашто смо онда долазили овамо?
Добро, ви сте Хуго Прат?
Да, ја сам. Касните вечерас. Шта вам треба?
Кортов број телефона.
Хало, Корто...
Пробудили сте ме.
Неки момци. Да. Brigate rosse. Да. Упали су у депресију.
Сутра нико неће знати ништа о тим лудим анархистима.
Да, двадесети век. Слепо црево. Да. L' homme revolte. Оловна
времена. Да, тероризам. Учини нешто.
Кажи нешто?
Па, то није мој стрип.
Малтезе, настави да спаваш.
Нека те нико не буди.
Ово није стрип.
Да ли овај град личи на Витлејем?
Ове године је краљ послушао пророчанство:
Све их је побио.

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)

 КАНТ

тема 00000
(или ЗНАК ПИТАЊА)
КАНТ тема 00000
(или ЗНАК ПИТАЊА)
АПСУРД 89

Ја.

КАНТ тема 00000 (или ЗНАК ПИТАЊА)

тема бес
 КАНТ

коначно
(или КРУЦИФИКС)
КАНТ тема бесконачно
(или КРУЦИФИКС)
92

Како да уђем у Двадесети век?

ШЕМА 15 х 15 х 15 93

На овим стра­ни­ца­ма се на­ла­зио Со­нет­ни ве­нац – ту­жно бу­га­ра­ње у пет­на­

е­стер­цу, пет­на­ест основ­них стро­фа са пет­на­ест по­чет­них сло­ва име­на и
пре­зи­ме­на же­не чи­је име ни­је за­слу­жи­ло да уђе у срп­ску књи­жев­ност. Срп­ска
књи­жев­ност ти­ме ни­је ни­шта про­пу­сти­ла. Срп­ским пе­сни­ци­ма и сту­ден­
ти­ма књи­жев­но­сти по­кла­њам ше­му да сво­јим љу­бље­ни­ма, ако има­ју пет­
на­ест сло­ва у име­ну и пре­зи­ме­ну, јер се мо­ја иде­ал­на дра­га сво­јом ви­сосшћу
ни­је укла­па­ла у про­пи­са­них че­тр­на­ест, ис­пе­ва­ју со­нет­не вен­це. Ше­ма мог
со­нет­ног вен­ца са пет­на­ест стро­фа пет­на­ест сло­го­ва и пет­на­ест ре­до­ва
са­ста­вље­на од пет­на­ест раз­ли­чи­тих мо­де­ла со­не­та пет­на­ест нај­ве­ћих свет­
ских пе­сни­ка по­чи­ња­ла је са Алек­сан­дром Сер­ге­је­ви­чем Пу­шки­ном и ње­го­вом
фор­мом АБ­БА­АБ­БА­А­АБЦБЦ че­му сам до­да­вао мој по­след­њи пет­на­ес­ ти ред
А. На­ста­вља­ла се истим тим по­след­њим ре­дом из пр­вог со­не­та са­да у вер­зи­ји
Фран­че­ска Пе­трар­ке АБ­БА­АБ­БАЦДЦДЦД са мо­јим пет­на­е­стим ре­дом Б.
На­кон Пе­трар­ке до­ла­зио је Дан­те Али­ги­је­ри, та­ко­ђе по­чи­њу­ћи мо­јим по­след­
њим сти­хом, са со­нет­ском струк­ту­ром АБ­БА­АБ­БАЦ­ДЕ­ЕДЦ и за­вр­ша­ва­
ју­ћи при­до­да­тим пет­на­е­стим сти­хом В. Че­твр­ти со­нет је био из­ва­јан по
узо­ру на Ми­ке­лан­ђе­ла ди Ло­до­ви­ка ди Ле­о­нар­да ди Бу­о­на­ро­ти­ја ди Си­мо­ни­ја
по­чи­њу­ћи са мо­јим Вје­ди за­вр­ша­ва­ју­ћи са Гла­гол. Мој по­след­њи пет­на­е­сти
ред Г отва­рао је ула­зак у Ше­но­и­но АБ­БА­АЦ­ЦАД­ДЕФ­ФЕ, а Аугу­ста бих
оста­вљао ис­пе­вав­ши стих Д, ко­јим бих по­чи­њао за­јед­нич­ку шет­њу са Ива­ном
В. Ла­ли­ћем по­ет­ском ста­зом ко­ја се ус­пи­ња­ла ка бе­смрт­но­сти мар­шу­том
АБАБЦДЦДА­ЦА­Е­ДЕ до­вр­ша­ва­ју­ћи пет­на­е­сти стих озна­чен по­чет­ним
сло­вом мо­га име­на Ђ, ко­јим сам у сед­мом со­не­ту при­ла­зио Ви­ли­ја­му Шек­
спи­ру и ње­го­вим драм­ским АБАЦ­ДЦДЕ­ФЕФГГ до­да­ју­ћи им по­след­њи ред Е
сле­де­ћи Ада­ма Миц­ки­је­ви­ча АБАБЦДЦДЕФ­ФЕЦЦ ис­ко­рак­нув­ши као не­ко
Ж у пет­на­е­стом ре­ду. Тим истим сти­хом ко­га сам жац­нуо са Ж сле­дио сам у
де­ве­том со­не­ту нај­че­шћу и нај­ста­ри­ју фор­му со­не­та АБ­БА­АБ­БАЦ­ДЕЦ­ДЕ
ко­ју, ка­ко све фор­ме има­ју не­ког свог Твор­ца, при­пи­су­ју по­што­ва­ном Ано­ни­му­
су. На то сам мо­рао на кра­ју да ста­вим сво­је З чи­ме сам и у де­се­том со­не­ту

КАНТ тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)

94 со­нет­ног вен­ца от­по­чео не­што мо­дер­ни­ју ва­ри­јан­ту фор­ме вен­ча­не за со­нет
А1Б2Б2А1Ц (са­сто­ји се од А) Д (са­сто­ји се од Б2) Ц (са­сто­ји се од А) Е1Е2
(са­сто­ји се од Е) ДД2 (са­сто­ји се од Д1) ДД2 и на­кон то­га да за­вр­шим са И
као по­след­њим пет­на­е­стим ре­дом де­се­тог и пр­вим по­чет­ним је­да­на­е­стог
пе­ва­ња у ко­ме сам опет не­што ма­ло мо­рао да струк­ту­ру со­не­та раз­мр­дам
и учи­ним са АБАБЦДЦДЕ­ФЕГФГ ин­те­ре­сант­ни­јом. На кра­ју кец­кец со­не­
та био је ред Ј ко­ји је био по­че­так два­на­е­стог апо­стол­ског у ко­ме сам сле­дио
АБАБ­БА­БАЦ­ЦДЕ­ЕД ста­вив­ши у ре­ду број 15 и сло­ви­ма пет­на­ест сло­го­ва
озна­чив­ши их са К ко­јим је по­чи­њао три­на­е­сти бак­су­зни со­нет са пра­вил­ним
рас­по­ре­дом, па та­кав со­нет струк­ту­ре АБ­БА­АБ­БАЦ­ЦДЕ­ЕД не без раз­ло­га
зо­ву пра­ви­лан. Мој пет­на­е­сти по­след­њи ред пра­вил­ног со­не­та пре­тва­рао се
у пр­ви че­тр­на­е­стог у оба слу­ча­ја но­се­ћи Л као ин­ден­ти­фи­ка­ци­о­ну кар­ту. Са
Л по­чи­ње и пр­во име у име­ну Лу Са­ло­ме, па је глав­на ше­ма тог код свих дру­
гих за­вр­шног осим код ме­не со­не­та би­ла у фор­мал­ном смислу фор­ме пре­у­зе­та
од Рај­не­ра Ма­ри­је Рил­кеа и гла­си­ла је у ис­тој тој по­ет­ско-ше­мат­ској фор­ми
АБАБЦДЦДЕ­ФЕГФГ (про­на­ђи­те где сам сво­је ле­во кри­ло Рај­нер Ма­ри­ју
Рил­кеа још ста­вио у ма­три­цу). По­след­њи пет­на­е­сти ред чи­ни­ли су сти­хо­ви
озна­че­ни са по­чет­ним сло­вом ре­чи Љу­бав, а та­ко је от­по­чи­њао и пет­на­е­сти
со­нет ко­ји је сво­јом вер­зи­јом АБ­БАЦ­ДДЦЕ­ЕФГГФ нај­че­шће пе­вао Алек­са
Шан­тић. На­кон то­га, по­сле за­вр­шног ре­да А са ко­јим сам же­лео да по­ка­жем
да смо се све вре­ме вр­те­ли у кру­гу, сле­дио је ше­сна­е­сти со­нет саст­а­вљен од
по­чет­них сти­хо­ва прет­ход­них пет­на­ест. Ше­ма тог ше­сна­е­стог ни­је би­ла
АБВГДЂЖЗИЈ­КЛЉА ка­ко сам вам пред­ста­вљао већ АААААААААААААААА
у сми­слу да су се сви сло­го­ви и све ре­чи ри­мо­ва­ле (и сви ак­цен­ти у њи­ма, што
је до са­да у срп­ској кул­ту­ри је­ди­но по­шло за ру­ком Дра­ги­ши Ста­но­је­ви­ћу (па
ни­ко од вас ни­је ни чуо за Дра­ги­шу Ста­но­је­ви­ћа, пр­вог срп­ског ре­пу­бли­кан­ца,
анар­хи­сту, ра­ди­кал­ца, на­уч­ног со­ци­ја­ли­сту и та­ко да­ље и та­ко да­ље све пр­
вог) док је у по­жа­ре­вач­ком за­тво­ру пи­сао ок­та­ва ри­ма­ма свој спев „Ми­лош
Оби­лић“ и увод­ну по­е­му „Ра­ва­ни­ца“ уз­гред ма­е­страл­но пре­во­де­ћи Ари­о­сто­вог
„Би­је­сног Ро­лан­да“, Та­сов „Осло­бо­ђе­ни Је­ру­са­лим“ и Дан­те­о­ву „Бо­жан­стве­ну
глу­му“ за шта му се за­хвал­но по­том­ство оду­жи­ло та­ко што су тек 20 и 40
го­ди­на на­кон ње­го­ве смр­ти нај­зад об­ја­ви­ли пре­во­де). Мо­де­лом со­не­та Алек­се
Шан­ти­ћа сам за­вр­шио из раз­ло­га што сам знао суд­бу и све што ме че­ка, али
страх ми ни­је за­ле­дио гру­ди, јер во­ло­ви ја­рам тр­пе, а не љу­ди. Со­нет­ним вен­
цем сам на­пра­вио круг, јер сам све вре­ме и ишао у круг.

Како да уђем у Двадесети век?

празна страница

без броја
Како да изађем из
Двадесетог века?
98 „Али Лу, каква ви писма пишете. Тако
пишу мале осветољубиве ученице...
Разумите једанпут: ја хоћу да се Ви
предамном уздигнете, не да сами себе
смањујете...
Збогом, моја драга Лу, ја Вас више
нећу видети. Сачувајте своју душу од
сличних радњи, и поправите над
другима, а нарочито на моме
пријатељу Реу оно, што на мени
више поправити не можете.“

Фридрих Ниче, поледње писмо

Лу Саломи

Како да изађем из Двадесетог века?

 99

КАНТ тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)

РЕВО
ОЛВЕР

(или Бубица Убијена У Месту)

РЕВОЛВЕР
(или Бубица Убијена У Месту)
102 РЕВОЛВЕР Г-ђице ЛУ САЛОМЕ

И Ви ћете ме убити.
Напунићете Ваш пиштољ.
Водом.
Уперићете цев воденог пиштоља
у моје лице
и дуго врло дуго прскаћете.
Волим да Вас посматрам, госпођице,
док се дуго врло дуго смејете.
Волим да Вас посматрам, госпођице,
док се дуго врло дуго смејете.
Стајаћу мирно
и Ви ћете се смејати.
Ви ћете се дуго врло дуго
врло дуго смејати.
Ваш смех ће се сливати
са водом низ моје лице.

Како да изађем из Двадесетог века?

LE REVOLVER DE M-selle LOU SALOME 103

Et vous allez me tuer.

Vous allez armer votre pistolet.
Avec de l’eau.
Vous allez pointer le canon de votre pistolet a eau
vers ma figure
et longtemps très longtemps vous m’arroserez.
J’aime a vous regarder, mademoiselle,
tant que vous riez très longtemps riez.
J’aime a vous observer, mademoiselle,
pendant que vous riez riez très longtemps
je serai debout au garde a vous
vous rieré
Vous allez longtemps très longtemps
très longtemps rire.
Votre rire va ruisseler
avec l’eau sur ma face.

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)

104 I WANT YOU, BERETTA

„Do what you wanna do,

but I love you, LU SALOME.“
Friedrich Wilhelm Nietzsche

And you will kill me.

You will charge your pistol.
With water.
You will aim the tube of your water-pistol
At my face.
And long very long you will spurt.
I like to observe you, mademoiselle,
While you’re laughing long very long.
I like to observe you, mademoiselle,
While you’re laughing long very long.
I’m gonna stay still
and you’ll be laughing.
You’ll be long very long
very long laughing.
Your laughter will be pouring down
with water on my face.
So long, Lu Saloma,
I WANT YOU, BERETTA!

Како да изађем из Двадесетог века?

РЕВОЛВЕР 105

Whitebourg, ХХ век
„Свако убија оног
ког највише воли.“
Оскар Вајлд

Поштована госпођице Лу Саломе,

чекаћу вас 6.априла 1941.године с почетком у 12 часова

на Калемегдану испред споменика захвалности Француској.

Понећу револвер са собом и будите савршено сигурни да ћу вас

том приликом убити.

Искрено с љубављу,

Ђорђе Г. Савић

П.С. Као знак распознавања носићу црвени шал.

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)

106 РУСКИ РУЛЕТ

„Сваки Пољак који путује у иностранство је гроф.“

Фјодор Михајлович Достојевски

10 PRINT ”У ОВОМ ПРОГРАМУ

ИГРАМ И ЈА!”
20 PRINT

30 PRINT ”ХОЋЕШ ЛИ ДА ИГРАМО

РУСКИ РУЛЕТ?”
40 INPUT A$
50 IF A$ = ”НЕ” THEN 170
60 RANDOMIZE
70 N = INT (RND * 6)
80 IF N = THEN 190
90 PRINT ”КЛИК!”
100 PRINT
110 PRINT ”ЈА САМ НА ПОТЕЗУ!”
120 RANDOMIZE
130 M = INT (RND * 6)
140 IF M = 6 THEN 210
150 PRINT ”КЛИК!”
160 GO TO 30
170 PRINT ”КУКАВИЦЕ!”
180 GO TO 220
190 PRINT ”БУМ! МРТАВ СИ!”
200 GO TO 220
210 PRINT ”БАНГ! МРТАВ САМ!”
220 STOP
230 END

Како да изађем из Двадесетог века?

 107

Предлог за побољшање програма:

На почетку програма штампати „КАКО СЕ ЗОВЕШ?“ и увес­ти про­

менљиву B$ која ће означавати име корисника. На­редба 190 у том
случају гласи: 190 PRINT „БУМ! МРТАВ СИ“ „B$“!“

Због субјективних слабости

и објективних околности овом приликом прилажем

Упутство за употребу:
Желим да играм руски рулет са Наполеоном.
Или са Франсоа Вијоном, уклетим песником.

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)

 БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК

„Помоћ! Помоћ! Мавар је отео моју госпу!“

Вилијам Шекспир

Прво сам купио БРАУНИНГ.

Онда сам купио МАУЗЕР.
108 Па сам купио СМИТ ВЕСОН.
Затим ПАРАБЕЛУМ. КАЛАШЊИКОВ.
КОЛТ. ЛУГЕР. МЕРЦЕДЕС БЕНЦ.
ДИЛИНЏЕР. И на крају БЕРЕТУ.
Берету сам ставио на главу
и кренуо у шетњу.
Према јунаку из романа никад
не можеш да се односиш као према свом суседу.
А и прави хероји су бар једном у свом животу били мртви.
“Збогом мој мали мили дечаче,
кајаћете се једном, али знајте
да вам ја ништа не замерам.„
- Ово је БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК.
- Да, да, да...
- ОВО САМ ЈА...
- Ц, ц, ц...
- И ОВО САМ ЈА...
- Кад си задњи пут туцао?
- Јуче.
- Данас!
- Добро данас. Откуд знаш?
- Сигурна сам да ћу полудети, осећам да не могу поново
да пролазим кроз она страшна времена.
- Зар си то ти?
- Свакако.
- Ово је песма.
- Молим те, погрешио си песму.
- Боже, она је риба!?
- Љубав није представа за друге људе.
- ЖВАЋ, ЖВАЋ,ЖВАЋ. Дама је појела ловца.

Данас опет бацају бомбе на Београд.

Киша пада већ седми дан.
Сунце више никад неће изаћи.

Како да изађем из Двадесетог века?

КОЛАЧИ СА ПЕКМЕЗОМ ОД ШЉИВА
KUCHEN MIT PFLAUMENMUS (traube traume)

жртвама
109

Пуцали метки.
Die Kugeln knallten.

Било и мртви.
Es gab auch Toten.

Биланс тужан.
Die Bilanz traurig.

Биланс тужан.
Die Bilanz traurig.

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)

110 НЕ
(елегија бр. 67)

можда други пут

само на то мислиш
пусти ме да читам
уморна сам
боли ме глава
касно је
идем кући
заборавила сам пилулицу
боле ме леђа
нисам расположена
чуће нас комшије
сувише си пио
хоћу да буде из љубави
спава ми се
хладно ми је
добила сам данас
топло ми је
могу да нас чују матори
немој сад
угаси светло
не могу у мраку
ти хоћеш само то
упали радио
угаси радио
пусти музику
угаси музику
нађи неку другу
ја те волим другачије

Како да изађем из Двадесетог века?

NON 111
(Elégie nu. 67)

Peut-être une autre fois

tu pense seulement a ça
laisse moi lire
je suis fatiguée
j’ai mal a la tête
il est tard
je vais a la maison
j’ai oublié la petite pilule
j’ai mal au dos
je ne suis pas disposée
les voisins vont, nous entendre
tu as trop bu
je veux que ce soit d’amour
j’ai sommeil
j’ai froid
je les ai en aujourd’hui
j’ai chaud
les vieux pourraient nous entendre
pas maintenant
éteint la lumére
je n’eu peu pas dans l’obscurité
tu veux seulement ça
allume la radio
eteind la radio
lâche la musique
eteinds la musique
cherche une autre
moi je t aime autrement

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)

112 то мора да буде другачије
нећу овде
ја сам романтична
нисам ја крива
све се види кроз ролетне
опет галопира црвена коњица
љубав нема везе са сексом
то нема везе са нама
па видиш да не може да ти се дигне
нисам мислила на то
смрдиш на цигарете
хоћу да гледам уметничко клизање
хоћеш да попијеш нешто
сад је добар филм на телевизији
има времена
напила сам се од једне чашице
немам времена
морам да идем у куповину
не могу да дођем
само да скинем шминку
спремам марксизам
ти увек на то мислиш
ја сам невина.

Како да изађем из Двадесетог века?

ça doit être diffèrent 113
je ne veux. pas ici
je suis romantique
ce nest pas faute
on voit tout a travers les jalousies
de nouveau galope la cavalerie rouge
l’amour n’a pas de rapport avec le sexe
cela n’a pas de rapport avec nous
tu ne vois donc pas qu’il ne peux pas te se lever
je ne pensai pas a ça
tu puŝ sur les cigarettes
je veux regarder le patinage artistique
veux-tu boire quelque chose
a présent il y a bon film a la télévision
il y a du temps
je me suis saoulée d’un petit verre
je n’ai pas de temps
je dois aller aux achats
je ne peux pas venir
seulement de me démaquiller
je prépare le marxisme
toi tu pense toujours a cela
moi je suis pucelle.

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)

Л

(или
ЛУДИЛО

је сјајна ствар кад немаш осврт)

ЛУДИЛО
(је сјајна ствар кад немаш осврт)
116 БУЛЕВАР РЕВОЛУЦИЈЕ

Ред влада у Београду!

Циклус Роза Луксембург

Петнаест минута после поноћи

чистачи улица
перу Булевар револуције.
Увек је тужно кад једна класа
силази са историјске позорнице.
Можда бих могао да постанем
анархиста.
Можда бих могао да отмем
трамвај.
Можда ћу имати онда више среће
са женама.
Шта ако постоји морал?
Шта ако постоји слобода воље?
Шта ако постоји бог?
Кажи ми формулу револуције?
Љуби ме много као да нам је ово
последњи пут.
Бубица Убијена У Месту.
Шта могу да знам?
Шта треба да радим?
У шта треба да верујем?
Ко сам ја?
Уљез.
Лудило је сјајна ствар
кад немаш осврта.

Како да изађем из Двадесетог века?

BOULEVARD DE LA REVOLUTION 117

L’ordre règne a Belgrade!

Cycle Rose Luksembourg

Quinze minutes après minuit

les balayeurs de rues
lavent le Boulevard de la Revolution.
C’est toujours triste quand une classe
descene de la scène historique.
Peut-être que je pourrai devenir
anarchiste.
Peut-être que je pourrai kidnapper
un tramway.
Peut-être que j’aurai ensuite plus de chance
avec les femmes.
Quoi s’il existe le moral?
Quoi s’il existe la libre volonté?
Quoi s’il existe le dieu?
Dis moi la formule de la révolution?
Embrasse moi beaucoup comme si c’est notre
dernière fois.
Insecte tué sur Place.
Que pourrai - je savoir?
Que dois - je faire?
En quoi dois - je croire?
Qui suis - je moi?
Intrus.
La folie est une chose épatante
quand tu na pas de regard sur soi-même.

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

118 Молимо све путнике
нема места паници
ово је само отмица
трамваја на линији
број два.
Генерална проба је успела.
Народ је аплаудирао.
Последњи позив.
Сви који учествују у представи
нека заузму своја места.
Представа почиње.
Молимо публику
да се у реду и миру
разиђе својим кућама.

Како да изађем из Двадесетог века?

Nous prions tous les voyageurs 119
il n’y a pas de place pour la panique.
Ceci est seulement un enlèvement
de tramway sur la ligne
numéro deux.
L’essai général a réussi.
Le peuple a applaudit.
Dernier appel.
Tout participant au spectacle
prend sa place.
La séance commence.
Nous prions le publique
de ce en ordre et en paix
diriger a leùr maisons.

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

120 КАФАНА „МЕТАФИЗИКА“

Волим те, Наполеоне Бонапарта

Грета Гарбо

Не одлазите, молим вас.

Шта сте хтели да кажете?
Ништа. Идите.
Наилази лош ветар.
Страст.
То не постоји.
Не би ли нам мало лажи поправило истину?
Ако делимо исти страх
не дозволи ми да ти на овако
прљав начин кажем да те волим.
Шта пишеш сад?
(Тебе.)
Пиши ме.
Кажи нешто...
Ништа ми није јасно.
Мислим да све могу.
Знаш како је умрла Исидора Данкан?
Је л' знаш да се љубиш?
Ја сам понекад патетично
сентиментално ужасна.
Ја сам скво.
Управо сам изашла из купатила.
(О мој боже,
свако има своје затамњење.
Живот је роман.

Како да изађем из Двадесетог века?

LE CAFÉ „METAPHYSIQUE“ 121

Je t’aime, Napoléon Bonaparte

Greta Garbo

Ne partez pas, je vous prie.

Que voulez-vous dire?
Rien. Partez.
Arrive le mauvais vent.
Passion.
Cela n’existe point.
Un peu de mensonge nous corrigerai-t-il la vérité?
Si nous partageons la même craite
ne me permets pas que, de cette manière
sale (infesté), je te dis je t’aime.
Qu’écris-tu a présent?
(Toi)
Ecris moi.
Dis quelque chose...
Rien ne m’est clair.
Je pense que je peu tout.
Sais-tu comment mourut Isidora Dankan?
Sais-tu t’embrasser?
Je suis parfois pathétiquement
sentimentalement affreuse.
Je suis skwo.
Je viens de sortir de la salle de bain.
(0 mon dieu,
tout a son assonbrissement.
La vie est un roman.

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

122 Живот није роман.
Живот је негде другде.
Без тебе.)
Земља Босна.
КАФАНА МЕТАФИЗИКА.
Ја имам Суаду.
Суада је лепша од пола СФРЈ.
Поштарина плаћена код поште.
Добро је што нема више Фердинанда.
Гаврило.
Гаврило Принцип.

Како да изађем из Двадесетог века?

La vie n’est pas un roman. 123
La vie est quelque part ailleurs.
Sans toi.)
La Terre la Bosnie.
LE KAFÉ METAPHYSIQUE
Moi j’ai Souada.
Souada est plus belle que la moitié de la YOUGOSLAVIE.
Port payé a la poste.
C’est bien qu’il n’y a plus de Ferdinand.
Gavrilo. Gavrilo Princip.

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

124 ЕЛЕГИЈА БР. 68

Поштована mademoiselle,
хоћеш ли да се удаш за мене
без обзира на радне људе и грађане,
народе и народности, становништво наше
земље и наших градова, на језера, реке,
брда и планине, и речне долине питоме,
на поштовану публику, светске токове историје,
на вашу идеолошку опредељеност, грађанске
дужности и грађанске норме понашања,
расну, класну и политичку
припадност,
вероисповест,
обојеност ваше коже,
на јавне манифестације
прегледе анатомије
без обзира на то што ниси много паметна
на твоје животне ставове
без обзира на љубав
и на то што циљ оправдава средство
на болове
на то што ти трну ноге шљампаве
чак и на то што нам се мишљења разликују
и нема пуно сличности
између мог и твог расуђивања
без обзира на противречност наших погледа на свет
без обзира на друштвени положај
и раслојавања
и признатост активне мирољубиве коегзистенције
у светским оквирима

Како да изађем из Двадесетог века?

ELEGIE N° 68 125

Honorable mademoiselle,
veux-tu m’épouser
sans égard pour les gens travailleurs et les citoyens,
le peuple et la nationalitée, les habitaants de notre
terre et de nos villes, des lacs, des rivières,
collines et montagnes, et les vallées des rivières douces
du publiqe éstimé, de cours mondiale historiqe,
sur votre orientation idéologique, citoyennes
obligations et normes de comportement populaires,
de race, et de classe et de politique.
appartenance,
religion,
la couleur de votre peau,
sur les manifestations publique
controle de l’anatomie
sans tenir compte que tu n’est pas très intelligente
sur tes positions vitales
sans égard pour l’amour
et sur ce que le but justifie les moyens
sur les douleurs
sur ce que tes jambes rebutantes engourdissaient
même sur ce que nos opinions se différent
et il n’y a pas beaucoup de différences
entre ton et mon raisonement
sans tenir compte de la contradiction de nos opinions sur le monde
sans tenir compte du milieu sociale
et démembrement
et l’accord pour l’activité pacific de coexistence
a l’envergure mondiale

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

126 без обзира на позиције са којих делујеш
на револуционарне промене
на животне ситнице
на бирократску фразеологију
на еволутивни развој
на рат
на разлике у постојању
на разлике у јединству
на јединство у разликама
без обзира на потешкоће
без обзира на сексуалну сигурност
еротски набој
јасно опредељене ставове
на несаницу
слободу
повратак из таме
различиту кутију цигарета
политикантске манипулације са љубављу
књижевне памфлете
спекулативно стање духа
програме
ништа
почетак вођења међудржавних разговора
друштвени договор о убијању каубоја и индијанаца
гладне деце Африке и Азије
на суштину
на непријатељство у нашим редовима
на сталну будност
без обзира на пол.

Како да изађем из Двадесетог века?

sans égards depositions de quelles tu agis 127
sur les transformations révolucionnaires
sur les détails vitales
sur la bureaucratie phraséologique
sur le développement évolutionnaire
sur la guerre, sur les différences de l’éxistence
sur les différences unitilitaires
pour l’unitëe’dans les différences
sans égards sur les difficultées
sans égards de la sexualité sûr
le comprimé erotique
orientation clair des opinions
sur l’insomnie
la liberté
retour des ténébres
une différente boite de cigarettes
les manipulations politisé avec amour
les pamphlé littéraires
etat spéculatif de l’esprit
programme
rien
commencement des pourparler des etats
accord social pour l’homicide des cow-boy et des indiens
des enfants affamés d’Afrique et d’Asie
sur l’essenciel
sur l’hostilité dans nos rangs
sur la vigilence continuelle
sans egard du sexe.

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

128 ГРОТЕСКА

Туцао сам је.

Уза зид.
Стрељао сам је.

Туцао сам је.

Са леђа.
Уза зид.
Стрељао сам је.
После је била сва усрана.
Ћутао сам.

Како да изађем из Двадесетог века?

GROTESQUE 129

Je me l’a suis tapée,

contre le mûr.
Je l’ai fusillée.

Je me l’a suis tapéè.

Par derrière.
contre le mûr.
je l’ai fusillée.
Aprés elle était toute emmerdée.
Je me taisais.

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

130 GROTESQUE

I screwed her.
Against the wall.
I gunned her.

I screwed her.
From the back.
Against the wall.
I gunned her.
Afterwards, she was all shit-up.
I was silent.

Како да изађем из Двадесетог века?

ГАЛЕБ 131

„Изненада се на кеју појавило

ново лице: дама са псетанцетом.“
Антон Павлович Чехов

Испловиш на пучину, станеш, море

око себе погледаш, почнеш да скачеш,
да урлаш, да вриштиш, да тонеш све
док не потонеш на дно мора

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

132 СОНЕТ

„Маша... Живи негде и дан данас.“

Иван Сергејевич Тургењев „Бретер“

Краљице, на колена је пала

ваша дворска будала
и одјекује тужан смех,
сироти уклети поета
орао је море -
једини је њему грех.

Тражио сам гроб песника

на стратишту по страни
ко песника може да сахрани
смрт је само сан весника
куд се дену песме красне
када срце лудо једном згасне.

Човек један иде, носи штап

из небеса тмурних пану кап
где си досад била моја мила
ох, каква је то киша лила.

Представа почиње народе

уморан сам као пас
главни јунак моје песме
нема више глас.

Како да изађем из Двадесетог века?

SONNET 133

„Macha... vit quelque part aujourd’hui même."

Ivan Sergejevic Turgenjev „Breter“

La Reine a genoux est tombée

votre fou de la cour
et retentit un malheureux rire,
le pauvre damné poéte
labourait la mer-
était son seul péché.

J’ai cherché la tombe du poéte

a l’échafaud de coté
qui peu enterrer un poéte
la mort n’est qu’un rêve du messager
d’ou se perche la poésie superbe
quand le coer affolé s’éteint.

L’homme marche seul, il porte une canne

des cieux sombres une goutte tombe
d’ou etais tu jusqu’a présent ma chérie
oh, comment est cette pluie qui tombe.

La séance commence peuple

je suis fatigué comme un chien
le héros principal de ma poesie
n’a plus de voix.

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

SU
UICIDE

(самоубиство је само убиство)

SUICIDE
(самоубиство је само убиство)
136

Како да изађем из Двадесетог века?

СКАНИЈА 137

„Био сам нежан, силовити варварин...“

Морис Вламенк
(циклус „ECOLES DES BEAUX ARTS“)

Презиме и име:
Црнић Јеленко.
Занимање: ВОЗАЧ.
“Румија транс„ из Бара
или “Бојана„ са Цетиња.
Упиши шта хоћеш.
Просечно паметан.
Школа: ОСНОВНА.
Нормалан.
Рођен пре двадесет чет`ри.
Стање: ЗДРАВ.
Стање: НЕОЖЕЊЕН.
Дана тог и тог
сам десном страном
терао СКАНИЈУ
и из супротног правца,
мојом страном,
долазио ми је у сусрет
возач на мотору
са швалерком.
Ја сам кочио
чим сам приметио
да ми долази у сусрет,
ја сам кочио...
Траг кочења
пронашли су после и милицајци.
Мотор се зашикао у СКАНИЈУ

SUICIDE (самоубиство је само убиство)

138 и само су се делови видели.
Од мотора ништа није остало.
Кад сам изашао
из камиона
да се уверим
уверио сам се
да од мотора
ништа није остало.
Вратио сам се
у камион,
узео пиштољ,
принео га устима,
онда су притрчали људи
и одвраћали ме од намере да се
убијем.
Њих сам све побацао
из кабине
и опалио.
Следећег тренутка
сам био мртав.
Ту се моја прича
завршава.
Безусловно.
Необични су путеви господњи,
још то да кажем.

Крај црне хронике

о самоубиству возача СКАНИЈЕ:
возач на мотору
и његова швалерка
су живи и здрави
изашли
испод камиона
и потписали записник.

Како да изађем из Двадесетог века?

ГАЛОПИРА ЦРВЕНА КОЊИЦА 139

„Ово је суров свет, треба се тући само са најјачима.

Свитала је зора. Све је било тихо. Али чекајте ... Шта
то трепери? Они су тамо.
Куцнуо је час битке, време је да будем жив.“
Сер Винстон Черчил
(пред последњи јуриш 21. коњичке бригаде
септембра 1898. године ког Ондурама носећи
у свом пртљагу 6 боца портоа, 24 флаше
брендија и 18 флаша вискија.)

Бели квадрат на белој позадини

- позитив.
Црни квадрат на црној позадини
- негатив.

Галопира црвена коњица

шибамо руски рулет
галопира црвена коњица
како је леп овај свет.

Девојка,
девојке су своје очи клеле
када пољем јашу нам козаци
све црвене армије јунаци.

SUICIDE (самоубиство је само убиство)

140 Галопира црвена коњица
шибамо руски рулет
галопира црвена коњица
јуриш
тратратратратрует
таптаптапбомтап
аааааа
галопир х
аааааа

Бели квадрат на црној позадини

- позитив.
Црни квадрат на белој позадини
- позитив.

Како да изађем из Двадесетог века?

ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА ЗАГРЕБ 141

„Не дижите му споменик!“

Рајнер Марија Рилке

Балада о човеку
што на вешала иде
САМОУБИСТВО
а тако је био
затворен у четири зида
“ПОЛИТИКА„
среда 15. фебруар 1961.
“трагична смрт књижевника
Бранка Миљковића
Загреб
14.фебруар
у тренуцима
психолошке депресије
трагично завршио живот
млади књижевник
Бранко Миљковић
нађен мртав у
Ксаверској шумици
на излазу из ужег
градског подручја Загреба
Органи установили
ради се
о смрти
вешањем
самоубиство

SUICIDE (самоубиство је само убиство)

142 дакле
његово тело
испраћено од пријатеља
и поштовалаца
пренето је
у Београд.„
На гробу увек стоји цвет.
Балада о човеку
затвореном у гроб.
И нема ту зида
затворен гроб.

Како да изађем из Двадесетог века?

ВЕЛИКИ ПОЖАР У ЛОНДОНУ 143
(parachute)

Запалио сам цигарету.

Комшије су на време приметиле пожар.
Један апарат за гашење пожара.
Други апарат за гашење пожара.
Трећи апарат за гашење пожара...

SUICIDE (самоубиство је само убиство)

144 СПОМЕНИК

„Ви свиње! Хоћете ли

вечно да живите?“
Фридрих Велики, пруски краљ,
у бици код Лојтена, 1757. године

Сви људи нису људи.

Неки људи су велики људи.
Велики људи добијају споменике.
Као А. Г. Матош:

Депресију која ме посећује

с почецима марта, априла и маја
остављам у Загребу код свог
пријатеља А. Г. Матоша
са којим најбоље могу да ћутим
пушим
слушам звоњаву са Грича.

Како да изађем из Двадесетог века?

SIBERIA (BLUES) 145

„Добро је упознао своје столеће,

добро је упознао свој департман
и сада је богат.“
Мари Анри Бејл Стендал „Le rouget et le noir“

I hold her hand.

And people are pasing by.
We`re walking in the same spot.
He has passed again
Fiodor Mihailovich.
Personally him.
He greeted me.
Problems again.
We’re walking in the same spot.
Fiodor was not a cunt.
I’m happy.
Personally I.
Sorry, I.
We’re cold.
Love warms us.
I kiss her.
My genies is asking:
FUCK OFF, TIMES?
We’re walking.
Lovers.
(Steps)
“Why, you!
Haven’t you

SUICIDE (самоубиство је само убиство)

146 committed a suicide?„
An ice, yeah.
An ice, yeah.
An ice, yeah.
Winter, yeah.
Why it’s cold?
We’re walking the circle.
It exists,
because it exists,
because it’s thing-in-itself.
We’re walking the circle.

Како да изађем из Двадесетог века?

ПЛАГИЈАТ 147

„Волите ли Годара?“

Џезабел.
You are so beautiful but you gotta
die some day,
You are so beautiful but you gotta
die some day,
All I wants a little lovin'
before you pass away.

SUICIDE (самоубиство је само убиство)

PARA
CHUTE

(падобран)
PARACHUTE
(падобран)
150

Како да изађем из Двадесетог века?

АНАТЕМА У ТРАМВАЈУ 151

Свети отац грчке цркве

најзад је у четрнаестом
веку скинуо анатему тек
онако бачену на јадне србе
са књижевности српске то
још нико није урадио а то
да се најбоља вода са извора
господин помилуј, раба божијег
јер то је као са трамвајем
док стојиш напољу испред
трамваја и улазиш вичеш има
има места кад уђеш у трамвај
кажеш нема места, нема места,
а тако је хладно, пада сива киша
и стар сам сто година.
(обратите пажњу на тачку)

PARACHUTE (падобран)
 SLOVENSKA KRAVATA
152

Nas ne bu bilo, svega bude bilo,

Nas bude bilo, nikaj ne bu bilo,
Nas ne bu bilo, curica bu bilo,
Nas ne bu bilo, gemišteka bu bilo,
Nas ne bu bilo, juhica bu bilo,
Nas ne bu bilo, indijančeka bu bilo,
Kaj z nami nekad bude bilo,
nikaj z nami niš ne bu bilo,
Kak to krasno veli gospon Krleža:
Morti nekaj z menom ni u redu,
Morti nisam trebal fukat
profesoricu kemije,
Morti sam bolezan od demižona
kaj mi je gemište spravljala
kak da sam pokusni kunić.
Bum si narihtal
profesoricu marksizma
bu delala kak švicarski tobleron,
Morti mi to nekaj bu pomoglo,
Prosim vas, ljepa,
tam si se budem istresel i v Lenina i v Marksa i v Engelsa,
tek si budem izravnal račun z njima.
Ak‘ stričeki buju došli
Pobegel bi tam
gde nikdar nikog ne bu bilo
gde z bregima gemišti curiju
gde pimpeki banderama juriju
Ak‘ bi sve tekel po planu,
Mene ne bu bilo, vodu bu pustil
kak krasno veli gospon Krleža:
kak su vremena došel
ni drek z menu ne bu ostal.

Како да изађем из Двадесетог века?

РЕЛИКВИЈА
153

Икона стоји на зиду

Светац поново пробада аждаху
Три прста се савијају у молитву
Мајка спушта поглед к столу
Отац почиње Отче наш
Црвене заставе пролазе испод прозора
Иже јеси на небесјех
Радници украшавају свечану трибину
Да свјатисја имја Твоје
Маршеви одјекују са звучника
Да приидет царствије Твоје
Првомајска поворка пева “Друже Тито„
Да будет воља Твоја
Пионири машу заставицама
Јако на небеси и на земљи
Људи из црних лимузина отпоздрављају
Хљеб наш насушниј дажд нам днес
Акцијаши се осмехују упаљени сунцем
И остави нам долги нашија
Телевизија преноси дочек најдражег госта
Јакоже и ми остављајем должником нашим
Стадион аплаудира учесницима слета
И не во веди нас во искушеније
Радни људи и грађани играју козарачко коло
Но избави нас от лукаваго
Деда почиње да срче супу
Није требало да добијем овај рат.

PARACHUTE (падобран)
154 АПОЛО 11

„то је мали корак за човечанство,

али велики за моју маму.“

Нил Армстронг је посматрао

са Mесеца Трнову Ружицу
како се убада на вретено.
Едвин Олдрин је посматрао
са Mесеца Трнову Ружицу
како се убада на вретено.
Мајкл Колинс је посматрао
са Mесеца Трнову Ружицу
како се убада на вретено.
А бабе, као бабе,
и даље скривају
вретена.
Нил Армстронг је посматрао
са Mесеца како остају
две - три капи крви.
Едвин Олдрин је посматрао
са Mесеца како остају
две - три капи крви.
Мајкл Колинс је посматрао
са Mесеца како остају
две - три капи крви.

Како да изађем из Двадесетог века?

APOLO 11 155

„Mo est un petit pas pour l’humanité,

mais grand pour ma mère."

Neil Armstrong observais

de sur la Lune la Rose Epineuse
qui se pique dans le fuseau.
Edvin Oldrin observais
de sur la Lune la Rose Epineuse
qui se pique dans le fuseau.
Michael Kollins observais
de sur la Lune la Rose Epineuse
qui se pique dans le fuseau.
Les grands-mères, comme les grands-mères
continuent a cacher
les fuseaux.
Neil Armstrong observais
de sur la Lune comment restent
deux-trois gouttes de sang.
Edvin Oldrin observais
de sur la Lune comment restent
deux-trois gouttes de sang.
Michael Kollins observais
de sur la Lune comment restent
deux-trois gouttes de sang.

PARACHUTE (падобран)
156 LE BOEUF SUR LE TOIT

„Нажалост немогуће је напустити своје столеће.“

Милош Црњански

Во на крову!
Во на крову!
Пази во на крову!
Во на крову!
Во на крову!
Шта ће во на крову?
Во на крову!
Во на крову!
Стварно во на крову.
Во на крову!
Во на крову!
Ајде, воле сиђи доле!
Ајде, воле сиђи доле!
Сиђи доле, кад те моле,
сиђи воле, сиђи доле!
Тебе моле, глупи воле,
сиђи воле, сиђи доле.
Глупи воле, тебе моле,
сиђи доле, сиђи воле.
Нећу доле, шта ме боле,
кад ме моле, нећу доле.
Сад ће воле, да те боле,
чујеш воле, сиђи доле!
Нећу доле, хоћу роле,
дај ми роле, сад ћу доле.

Како да изађем из Двадесетог века?

LE BOEUF SUR LE TOIT 157

„Malheureusement il est impossible de quitter son siècle“

Miloš Crnjanski

Le boeuf sur le toit!

Le boeuf sur le toit!
Regarde le boeuf sur le toit!
Le boeuf sur le toit!
Le boeuf sur le toit!
Que fait le boeuf sur le toit?
Le boeuf sur le toit!
Le boeuf sur le toit!
Vraiment le boeuf sur le toit.
Le boeuf sur le toit!
Le boeuf sur le toit!
Allons, le boeuf descends en bas!
Allons, le boeuf descends en bas!
Descends en bas, puisque tu est prié,
descends le boeuf, descends en bas!
Tu est prié, le boeuf niais,
descends le boeuf, descends en bas.
Le boeuf niais, tu est prié,
descends en bas, descends le boeuf.
Je ne veux point en bas, qu est-ce j’en ai a foutre,
puisqu’il me prie je ne veux pas en bas.
A présent le boeuf, tu vas te faire foutre,
tu entends le boeuf, descends en bas!
Je ne veux pas en bas, je veux...
donne moi et je descends en bas.

PARACHUTE (падобран)
158 Нема воле, нема роле,
видиш доле, краве голе,
краве моле: сиђи воле,
сиђи доле; краве голе
краве доле памет соле,
краве воле књиге золе.
Шта ми соле сиђи воле
краве воле нек су голе.
Нећу доле, нек ме моле,
нек ме моле, нећу доле.
Во на крову, во на крову!
Сви га моле, неће доле.
Во на крову, во на крову!
Неће доле, сви га моле
пашћеш воле, пашћеш доле.
Плачу моле краве голе:
Пашћеш доле, пашћеш воле.

Како да изађем из Двадесетог века?

I n’y a pas le boeuf, il n’y a pas de ...., 159
tu vois le boeuf, les vaches nues,
Les vaches prient: descends en bas le boeuf,
descends en bas; les vaches a poil
les vaches en bas remontre,
les vaches aiment les livres de Zola.
Que me remontrent-elles descends le boeuf
les vaches aiment êtres a poils.
Je ne veux pas enbas, qu’elles me prient,
qu’elle me prient, je ne veux pas en bas.
Le boeuf sur le toit, le boeuf sur le toit!
Tous le prient, il ne veux pas en bas.
Le boeuf sur le toit, le boeuf sur le toit!
Il ne veux pas en bas, tous le prient
tu tomberas le boeuf, tu tomberas en bas.
Pleurent suplient les vaches a poil:
Tu tomberas en bas, tu tombers le boeuf.

PARACHUTE (падобран)
160 СЛОВО ТУГЕ

Смеран сам и горд, не узимај узалуд име моје,

ја паства нисам и део стада твог, и целомудрен сам
и развратан, и не молим се за оне који су на власти,
њима је добро и без мене, ти ниси Господ Бог мој и
не треба ми ниједан од богова многих, не тиче ме се
да ли постојите, у вас не могу да поверујем, шта је
глупост коју доносите са собом спрам слободе ничега
да осведочиш себи да си достојан живота без Бога.

Л епоти васкликните богови сугубу јектенију,

свјатоме царству њеноме, хвалите је у висинама,
хвалите је на небесима и на земљи, клањајте се
светости њеној и славите име њено, само је она
достојна смисла над анђелима и људима, и није је
сотона случајно изабрао васпостављајући слободу
тајне да прах будеш њен, да трзај несталог трена
додирнеш, и молитве словите раскајању црва што не
уђосте чисте душе у чудесност храмова њених, нека
буде воља њена и нека вас Она помилује.

Откуд толико мрака у мени, кад светлост

обасјава јестаства љубави моје, јестаства кротости
сједињења тела нашега и док се небеса растварају
између ногу и васпоставља се царство додира у какав
све мрак завијамо себе не би ли животињском силином
спајања показали колико не можемо сами да делимо
очај нестајања, то што те волим, то што могу да те
њушим, то што те милујем, то што водимо љубав –
занос је бездана нашег да прођемо кроз невремена
и оставимо трагове за нама што прођосмо.

Како да изађем из Двадесетог века?

 161

Вед векова молчанија вашего ништа нисте добили

од звезде витлејемске, чувајте се не би ли вас ко опет
завео к богу, јер проста је душа ваша за небеса силна,
царству небеском корен лежи у покорењу, и благојављање
само сиромашнима духом биће и беше, а ваш заум је
снажнији од наума чиста срца и плитке памети и нема
согрешења вашего и не покајте се пошто грехе нисте
ни чинили, и неће бити судњег дана, јер нема мудрости
духа свјатога и к познању себе жив ваш наук љубављу
само са овог света у бесмртност вас води тела вашего,
даха вашего, лепоте ваше.

Обала крајеве нису спојили, и не треба правити

мостове, тамо где мостови никад нису постојали, и
дубока вода дели наду од стрепње, и страву од смеха,
и срећу од патње, и љубав од мржње, и светлост
од мрака, и чежњу од гнева, и необични су путеви
наши, и не знамо ништа од света, и не треба тражити
оно чега нема, оно што остаје је оно што је могло
да буде.

Тиховања созреценију душе миропомазанијем -

повинуј се, молитвенију у славу отца и сина и свјатога
духа - повинуј се, монах јест си у славу других -
повинуј се, јеретичке књиге не читај - повинуј се,
молчанија твоја нек' одагнају сумње твоје - повинуј се,
све су то искушенија нечастивога - повинуј се, нек'
господин помилује твој леш и нек' му не дозволи
смрад ближњег и нек' души твојој отвори врата
рајска - повинуј се, во имја отца, сина и свјатога духа
АМЕН.

PARACHUTE (падобран)
162 Ума јасна недорасло беше схватање тамнице
простора, јер затворен у трен човек не може да успостави
временитост. Бекства никад нису била могућа
и судба је свих само поигравање са временом. То колико
пропадамо у тамници простора зависи од тога колико
нам је падобран добар. Колико успорава пропадање.
Понекад пожелим да свој падобран никад не отворим.
Док висиш на облацима главом окренут надоле мислиш
да летиш, кад отвориш падобран знаш да ћеш се просути
на земљу кад тад.

Г ласника искрцаше на другу обалу и не има

коме да слово јави, јер полк тај речи те не разуме
и кљаст и клет остаде да тугу своју слови где свога
нема и сна му нестаде. Само од тад дуго гледаше море и
чекаше лађе да наиђу да га превезу да своје слово јави
и живеше крај обала мора док му со не изједе очи
и док му шкољке не заклопише језик и исисаше уши
и док слово своје не заборави. Оста туга на песку и
прекрише је таласи, а слова - слова се више нико не сећа.

Е легија преостаје на крају кад заборавимо комедије

и трагедије, кад нас ни богова ни ничега више не буде,
кад свему ономе чему мислимо да дајемо смисао - смисао нестане,
остаје само слово туге, ако је и оно некад постојало.
Елегија преостаје на крају кад се светови руше,
кад патетика уступа место разарању, кад туга прекрије нитима небеса,
и кад је свеједно са каквим намерама долазимо, ако нема ни раја
ни пакла,
и када би се онда препустили кајању -кајали би се једино зато што
се нисмо довољно смејали. Сва времена су увек модерна времена
и једино је смеху дато схватање.

Како да изађем из Двадесетог века?

Смеран сам и горд 163

Лепоти васкликните богови

Откуд толико мрака у мени
Вед веков молчанија вашего
Обала крајеве нису спојили

Тиховања созреценију душе

Ума јасна недорасло беше
Гласника искрцаше на другу обалу
Елегија преостаје на крају

Смеран Лепоти Откуд Вед Обала

Тиховања Ума Гласника Елегија

PARACHUTE (падобран)
164 ВОЛИМО ФРАНЦУСКУ ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ
ОНА НАС ВОЛЕЛА

„Лакедемоњане обавести
путниче да овде лежимо
мртви, јер тако је гласила
домовине заповед.“

А лон занфан д ла патри,

е л шур д глуар е тариве,
контр ну д ла тирание,
ле тандар сан глан телве,
а тенде ву дан ле кампањ,
мижирос се солда
ил вјен жиск дон абра
е горже но фис, но кампањ.
О зарм ситуајен,
дорме во батајон
Маршон, маршон,
кен сан ен пир
о брев но сијом!
Било је то у једној земљи
на брдовитом Балкану
живео је народ између
Француза и Руса
очајници што јуришаше
на нож или на метак.
Славе су славили,
свеце нису имали,
веровали нису у Бога,

Како да изађем из Двадесетог века?

 165

ни у мога ни у твога,
волели Француску више
него што је она њих волела.
Морем је пловила лађа француска
говорили су пизда вама материна,
и био је рат и палили су топа
псовали су јебала вас сва Јевропа.
И певали су дуње ранке дуње ранке
јебо кости своје мајке
и певали су крушке караманке
и вама стерам мајке.
Марширали се, марширали се,
марш на Дрину, марш на Дрину,
па марш у пичку материну.
Уместо доброг јутра
јебали су оца, јебали су мајку,
јебали су кућу, јебали су њиву,
С првом ракијом неумивеницом
јебали су сина, јебали су снајку,
јебали су шљиву ранку,
док су се умивали
јебали су слику своју,
док су се бријали

PARACHUTE (падобран)
166 јебали су сестру, јебали су ћеру, јебали су дете,
с првим благословом
јебали су брата, јебали су керу, јебали су тете,
док су били у пољу
јебали су семе, јебали су клицу,
с погачом и сољу
јебали су племе, јебали су жицу,
с погледом у небо
јебали су птицу у лету,
с погледом у земљу
јебали су слину детињу,
застајали су поред пута
да пропишају мајчино млеко
и да се јебу у уста,
у подне
јебали су сунце жарко у пичку,
поподне
одгризали су пасја муда,
пред спавање
набијали су курац у дупе,
са сном су
ишли у курац красни,
с месечином се враћали из неврата
јебајући јежа и зечја врата,
Клетве су на њих падале
и умирали су од смеха,
и усравали се од страха,
и умирали су од страха,
и усравали се од смеха,
док се нису испсовали псовкама масовним,
док се нису угушили у говнима сопственим.
Још само морнари што плове морима
своје псовке дугују Србима.
Цигани стој. Паз` сад!

Како да изађем из Двадесетог века?

Тихо: 167
свилен конац, а француски крој,
хеј Словени набијем вас на мој,
још сте живи, сунце ли вам слатко,
проклет био, јебаћу вас глатко.
Музика стој. `Ајд` сад.
Туш:
О зарм ситуајен,
дорме во батајон,
маршон, маршон,
кен сан ен пир
о брев но сијом!
Опса. Волимо Француску више
него што је она нас волела.
Ситно. Опс. Опс. Мулен руж.
Паз` сад:
МАРШОН, МАРШОН
ДОРМЕ ВО БАТАЈОН
МАРШ НА ДРИНУ,
МАРШ НА ДРИНУ,
ПА МАРШ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ.

PARACHUTE (падобран)
ТХ
ХЕ ЕНД

(ово је крај)
ТХЕ ЕНД
(ово је крај)
 171
ЦИТАТ

Не желим да ме ико цитира.

ТХЕ ЕНД (ово је крај)

ЛА БИОГР
РАПХИЕ

ЛА БИОГРАПХИЕ
174

Како да изађем из Двадесетог века?

ИН МЕМОРИАМ 175

није носио бркове као Ј. В. Стаљин

нити левис фармерке као Ф. М. Достојевски
не пије кока-колу као В. В. Мајаковски
никад од њега ништа није постало као ни од О. Вајлда
никакве жеље није имао као што их није имао ни Мишима
носио је црвени шал као Исидора Данкан
није се играо са људима уместо Марлон Бранда, Марине
Цветајеве и Стива Мек Квина
више се није препознавао у огледалу као ни гроф Л. Н. Толстој
запалио Рајхстаг уместо Ван Дер Либеа
погинуо у вијетнамском рату
више се не смеје

ЛА БИОГРАПХИЕ
176 ДЕТИЊСТВО ЈЕДНОГ ФРАНЦУСКОГ ПИСЦА

Ро­ди­те­љи су ме оста­ви­ли, оти­шли су да по­ги­ну

у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ћи. Са ма­мом ни­сам био до­бар.
Стал­но смо се сва­ђа­ли. Отац мо­је мај­ке, мој де­да, је
био жан­дар. Мо­ја ма­ма је увек пре­ту­ра­ла по мо­јим
џе­по­ви­ма и од­го­ва­ра­ла на те­ле­фон­ске по­зи­ве: „Не,
он ни­је код ку­ће. Он је не­стао. Оста­ви­те по­ру­ку, али
он се ни­ка­да не­ће вра­ти­ти“. Мо­ја ма­ма је чи­та­ла мо­је
књи­ге пре ме­не. Да би ви­де­ла шта уну­тра пи­ше. По­
сле ми ни­кад ни­је до­зво­ља­ва­ла да чи­там мо­је књи­ге.
Мој та­та је но­сио ше­шир и дуг цр­ни ки­шо­бран и имао
је ду­ге цр­не бр­ко­ве. Он ни­ка­да ни­је до­ла­зио ку­ћи и
ја не пам­тим сво­га оца. Ви­део сам га на фо­то­гра­фи­
ја­ма ко­је су ста­ја­ле на ноћ­ном ор­ма­ри­ћу и на још
јед­ној фо­то­гра­фи­ји из­над брач­ног кре­ве­та. Мог оца
и мо­је мај­ке.
Ја во­лим сво­га оца и во­лим сво­ју мај­ку. Се­ћам
се јед­ном ишао сам ули­цом са мај­ком и ма­ма ми је
ре­кла по­ка­зу­ју­ћи на чо­ве­ка ко­ји је ишао дру­гом стра­
ном: „По­гле­дај до­бро, оно је твој отац!“ Ја сам по­чео
да га до­зи­вам „Та­та, та­та...“ , али чо­век ко­ји је био мој
отац ни­је се окре­тао. Мо­жда ме је мо­ја ма­ма сла­га­ла.
Све­јед­но, ја сам био по­но­сан на свог оца. И пам­тим
да су не­ки љу­ди ста­ја­ли у не­ком ре­ду и по­здра­вља­ли
мог оца и мо­ја мај­ка је по­ка­зи­ва­ла „БО­ЖЕ, КА­КО ЈЕ
ЛЕП. Оно је твој отац.“ Пи­тао сам је „Ко је он, ма­ма,
ко је он ма­ма?“ Она је ре­кла: „Онај ле­во!“ Он­да сам
от­при­ли­ке знао. Сва­ка­ко, имао сам ле­по де­тињ­ство.
Жи­вео сам срет­ним жи­во­том. Да­нас, не пам­тим ни­
шта. Све сам за­бо­ра­вио.

Како да изађем из Двадесетог века?

L’ENFANCE D’UN ECRIVAIN FRANÇAIS 177

Mes parents m’abandonnèrent, partirent périr dans

un accident de la circulation. Avec maman je n’étais
pas bon. Nous nous disputions toujours. Le père de ma
mère, mon grand-père était gendarme. Ma maman tri­
fouillait toujours mes poches et répondait aux appelles
téléphonique: „Non, il n’est pas la maison. Il est disparu.
Laissez le message, mais lui il ne reviendra jamais“. Ma
mëre lisait meslivres avant moi. Pour voir qu’y a t-il d’écrit
a l’intérieur. Après elle ne me permet ait jamais de lire mes
livres. Mon papa portait un chapeau et un long parapluie
noir et il avait de longues moustaches noir. Il ne venait
jamais a la maison et moi je ne me souviens pas de mon
père. Je l’ai vue sur les photographies qui étaient sur la
table de nuit et encore sur une photographie en dessus du
lit cojugal. De mon et de ma mère.
Moi j’aime mon père et j’aime ma mère. Je me
souviens un jour dans la rue je marchais avec ma mère
et maman m’a dit en montrant un homme qui marchait
de l’autre côté: „Regarde bien, c’ est lui ton père!" Moi
je commençais a l’appeler „Papa papa..." mais l’homme
qui était mon père ne se retournait pas. Peut-être que ma
mère m a menti. C’est égal, moi j’ étai fière de mon père.
Et je me souviens que certaine personnes qui attendaient
en rang et saluaient mon père et ma mère montrait „MON
DIEU COMME IL EST BEAU, c’est lui ton père“. Je lui
ai demandé "Qui est lui, maman, qui est-il maman?"
Elle a dit „Celui de gauche“ Alors je le savais a peu près.
Assurément j’ai eu l’enfance bel. J’ai vécu une vie heureuse.
Aujourd’hui, je ne me souviens de rien. J’ai tout oubllié.

ЛА БИОГРАПХИЕ
178 Је­дан­пут ме је мој де­да, ко­ји је био жан­дарм и ко­ји је сав ми­
ри­сао на љу­те, јев­ти­не ци­га­ре­те, по­вео са со­бом у про­дав­ни­цу на­
о­ча­ра и по­ка­зи­вао ми нај­но­ви­је мо­де­ле. У то вре­ме ја сам већ био
слеп и ни­сам мо­гао да ода­бе­рем ни­је­дан мо­дел. Ту би се мој де­да
за­пла­као и го­во­рио ми ту­жно: „Де­те мо­је, ни­кад од те­бе не­ће по­
ста­ти ни­шта - увек ћеш оста­ти сле­пац.“ По­сле би ме во­дио на пи­ре
са кре­мом ко­ји сам ја во­лео. Не знам да ли сам ви­ше во­лео пи­ре са
кре­мом или мог де­ду.
На­по­љу је бе­снео рат. То ми је ба­ба ре­кла. Пи­тао сам „Ба­ба,
шта је то рат?“ Она је ре­кла: „То ти је кад ти вој­ни­ци умар­ши­ра­ју
у ку­ћу!“ Он­да су нам ти вој­ни­ци умар­ши­ра­ли у ку­ћу. Мо­ја ба­ба је
узе­ла КА­ЛА­ШЊИ­КОВ и све их ре­дом сли­сти­ла. Ба­ба је ми­сли­ла
на це­лу по­ро­ди­цу. Ста­ви­ла је вој­ни­ке у фри­жи­дер и по­сле пра­ви­ла
чор­бу од њих. Мо­ја по­ро­ди­ца је има­ла ме­со док је на­по­љу бе­снео
рат. Ба­ба је че­сто док је ку­ва­ла сво­ју чор­бу пе­ву­ши­ла пе­сми­цу о
то­ме да ако хо­ћеш да је­деш ме­со мо­раш да уби­јаш. Мој де­да је чи­
тао но­ви­не и ни­шта ни­је го­во­рио. Мо­ја ма­ма ни­је чи­та­ла но­ви­не.
Го­во­ри­ла је: „Чи­та­ти но­ви­не то мо­гу са­мо они ко­ји зна­ју да чи­та­ју
и има­ју вре­ме­на на пре­тек. Ја за то не­мам вре­ме­на.“ Мој отац се
још увек ни­је вра­ћао ку­ћи.
Ја сам се сву­да осе­ћао као код сво­је ку­ће. Он­да сам по­чео да
ба­цам бом­бе. Пр­во јед­ну, па дру­гу, па ре­дом. Он­да ми је ма­ма за­
бра­ни­ла да ба­цам бом­бе. Ком­ши­је, они ко­ји су пре­жи­ве­ли, жа­ли­ле
су се мо­јој ма­ми да пра­вим не­сно­сну бу­ку. Ја сам во­лео сво­ју по­ро­
ди­цу и ви­ше ни­кад, ни­кад ни­сам ба­цао бом­бе. Ком­ши­је сам ре­шио
да уни­шта­вам дру­гим сред­стви­ма. С вре­ме­на на вре­ме би убио по
не­ког ком­ши­ју и уско­ро ни­је би­ло ни­јед­ног су­се­да у бли­зи­ни на­ше
ку­ће. Де­да је го­во­рио да хе­ро­ји бар је­дан­пут уми­ру у свом жи­во­ту
и да ћу ја би­ти хе­рој кад по­ра­стем. Ја ни­сам хтео да по­ра­стем, јер
бих он­да умро. Пи­тао сам де­ду кад ће он да умре. Он­да је он ре­као
да че­ка на ред. Кад је до­шао ред, он­да је де­да умро и ја сам га пи­тао:
„Де­да, де­да, је л’ си умро?“, он је ре­као да је­сте и ја сам био сре­тан,
јер ви­ше ни­сам имао де­ду.

Како да изађем из Двадесетог века?

 Une fois mon grand-père, qui était gendarme, et qui sentait les 179
cigarettes acres a bon marchè, m’a emmené avec lui dans une boutique de
lunettes et me montrait les plus nouveaux modelées. En ce temps la j’étais
déja aveugle et je ne pouvais pas chois ire aucun model. La mon grand-père
se mettrait a pleurer et parlerait tristement, „mon enfant, tu ne deviendras
jamais rien — toujours tu resteras aveugle“. Ap-il me conduirait au purée a
la crème que j’aimais. Je ne sais pas si j’aimais plus la purée a la crème ou
mon grand-père.
Dehors la guerre faisait rage. C’est ma grande-mère qui me l’a dit.
J’ai demandé „Grand-mère qu’est ce que c’est la guerre?" Elle m’a dit: C’est
quand les soldats te rentre dans la maison!" Alors les soldats nous sont
rentrés a la maison. Ma grand-mère a pris le KALACHNIKOV et les a tous
effacés a tour de rôle. Grand-mère pensait toute la famille. Elle a placé les
soldats dans le frigo et après en faisait du bouillon. Ma famille avait de
la viande pendant que dehors la guerre faisait rage. Grand-mère souvent
pendant qu’elle cuisait le bouillon chevrotait une chansonnette qui disait si
tu veux manger de la viande tu dois tuer. Mon grand-père lisait le journal
et ne disait rien. Ma maman ne lisait pas les journaux. Elle disait „Lire les
journaux peuvent seulement ceux qui savent lire et qui ont un surplus de
temps. Moi pour ça je n’ai pas de temps. „Mon père ne revenait pas encore
a la maison.
Moi je me sentait partout comme a la maison. Alors j’ai commencé
a lancer les bombes. Tout d’abord une, ensuite une deusième, ensuite les
autres. Ensuite ma mère ma interdit de jeter les bombes. Les voi­sins, qui
ont survécus, ce sont plain a ma mère que fais un bruit insu­pportable. Moi
j’aimais ma famille et jamais plus, je n’ai jeté de bombe. Les voisins j’ai
résolu de les exterminer d’une autre façon. De temps en temps j’en tuerai
un par un et bientôt il n’en restait aucun voisin dans les environs de notre
maison. Grand-père disait que les héros mourraient au moins une fois dans
sa vie et que moi je serai un héros quand je serai grand. Moi je ne voilai pas
grandir, car je ne voudrai pas mourir. J’ai demandé a mon grand-père quand
lui va moúrir. Lui il m’a dit qu’il attend son tour. Quand son tours est venu il
est mort et moi je lui ai demandé. „Grand-père, grand-père, t’est mort?, lui
il a dit oui et moi jetai heureus, car je n’avai plus de grand-père.

ЛА БИОГРАПХИЕ
180 У ства­ри, ни­сам још био сре­тан, јер тре­ба­ло се осло­бо­ди­ти
де­ди­ног ле­ша ко­ји је ја­ко за­у­да­рао. То са де­ди­ним ле­шом ни­сам ја
сре­дио, то су сре­ди­ле пти­це гра­бљи­ви­це зва­не ле­ши­на­ри, ко­је сам
ја по­зај­мио од свог нај­бо­љег при­ја­те­ља Мар­се­ла, ко­ји их је др­жао
у ка­ве­зу у по­дру­му сво­је ку­ће и хра­нио их де­вој­чи­ца­ма из на­шег
оде­ле­ња. Док га на­став­ни­ца раз­ред­не на­ста­ве ни­је ту­жи­ла код ње­
го­вих ро­ди­те­ља са ко­ји­ма он ни­је жи­вео у њи­хо­вој ку­ћи. Ње­го­ви
ро­ди­те­љи су одав­но ку­пи­ли по­ро­дич­ну гроб­ни­цу и про­во­ди­ли су
све сво­је сло­бод­но вре­ме у њој. Мој де­да ни­је во­лео Мар­се­ла, за­то
што Мар­сел ни­је во­лео де­вој­чи­це и ни­је знао да пе­ва Мар­се­ље­зу, а
де­да је го­во­рио да сва­ки ма­ли Фран­цуз мо­ра да во­ли де­вој­чи­це и
мо­ра да зна да пе­ва Мар­се­ље­зу. И де­да је че­сто го­во­рио: „Жи­ве­ла
Фран­цу­ска, Фран­цу­ска има фран­цу­ску омла­ди­ну. Сре­тан на­род,
срет­на омла­ди­на.“ Кад је де­да умро, ба­ба је би­ла ту­жна и пу­но је
пла­ка­ла. Ми­ло­ва­ла ме по ко­си и ре­кла: „Си­ро­ти де­ча­че, ти ви­ше
не­маш де­ду, а твој отац се не вра­ћа ку­ћи.“ Ја сам био сре­ћан. Ба­ба
је би­ла вр­ло ту­жна и стал­но је ишла трам­ва­јем на гроб мо­га де­да
и он­да се ви­ше ни­кад ни­је вра­ти­ла. Пи­тао сам ма­му где је оти­шла
ба­ба, а она је од­го­во­ри­ла: „Јад­ни мој ма­ли ми­ли деч­ко, ти не­маш
ви­ше ни ба­бу ни де­ду. Ти не­маш пра­во на де­тињ­ство.“
Да­нас не пам­тим ни­шта. Све сам за­бо­ра­вио. По­не­кад се пи­там
КО САМ ЈА и ни­ка­ко не знам ко сам. Мо­ра­ћу да пи­там фран­цу­ску
по­шту или да опљач­кам не­ку бан­ку. На­дам се да ћу нај­зад са­зна­ти
КО САМ ЈА.

(LES TEM­PES MO­DER­NE)

Како да изађем из Двадесетог века?

 Au fait, je n’étai pas tout a fait heures, car il fallait se débarrasser du 181
cadavre de grand-père qui commençait a se sentir. En ce qui con­cerne le
cadavre de grand-père ce n’est pas moi qui a réglé ce problème, ce sont les
oiseaux rapaces appelé charognards que j’ai emprunter de mon meilleur ami
Marcel, qui les tenait dans une cage a la cave de sa maison et les nourrissait
avec les fillettes de notre classe. Jusqu au moment que la maltresse d’école a
porté plainte contre lui a ses parents avec qui il ne vivait pas dans leur maison.
Ses parents depuis longtemps ont achetés une tombe familiale et passaient
tous leurs temps libre dedans. Mon grand-père n’aimait pas Marcel, parceque
Marcel n’aimmait pas les fillettes et qu il ne savait pas chanter la Ma­r­seillaise,
et grand-père disait que tout les petits français doivent aimer les fillettes et
ils sont obliges de savoir chanter la Marseillaise. Et grand-père souvent disait:
„Vive la France, la France a la jeunesse française. Peuple heureus, heureuse
jeunesse. "Quand grand-père est mort, grand-mère était triste et a beaucoup
pleuré. Elle me caressait les cheveux et m’a dit: „Pauvre garçon, tu n’a plus
de grand-père, et ton père ne reviendra pas a la maison“ Grand-mère était
très triste et elle allait joujours en tramway a la tombe de mon grand-père
et ensuite est n’est jamais revenu. J’ai demandé a maman ou est parti grand-
mère, et elle m’a répondu „Mon pauvre petit chéri garçon, tu n’as plus ni
grand-mère ni grand-père. Tu n’as pas le droit a l’enfance."
Aujourd’hui je ne me souviens de rien. J’ai tout obligé. Parfois je
me demande QUI JE SUIS et je ne sais pas du tout qui je suis. Je vais
être obligé de demander une poste française ou de piller une banque.
J’espère enfin que je vais savoir, QUI JE SUIS.

(LES TEMPS MODERNE)

ЛА БИОГРАПХИЕ
182

„GE­OR­GE SA­VIC - (15. сеп­тем­бар 1963.) са­вре­ме­ни фран­цу­ски

пе­сник ко­ји кра­јем два­де­се­тог ве­ка по­ку­ша­ва да вра­ти до­сто­јан­ство
по­е­зи­ји. Ње­го­ве пе­сме ка­рак­те­ри­ше пост­мо­дер­ни при­ступ, од­су­
ство ме­та­фо­ре ко­ја се про­фа­ни­са­ла и не­га­тив­но од­ре­ђе­ње по­ез­ и­је
(тзв. не­га­тив­на по­ез­ и­ја). Струк­ту­ра ње­го­вих пе­са­ма под­ра­зу­ме­ва
фа­бу­ли­ра­ност рад­ње и ми­сти­ку ак­ци­је схва­ће­не као спон­та­ни­тет.
По­треб­но је стра­хо­ви­то до­бро по­зна­ва­ти исто­ри­ју мо­дер­не по­е­зи­
је, као и са­вре­ме­не фи­ло­зоф­ске те­ор ­ и­је да би се про­др­ло у ду­би­
ну ње­го­вих ме­та­фи­зич­ких по­бу­да. До сад об­ја­вио не­ко­ли­ко књи­га
по­е­зи­је, ко­је су иза­зва­ле ин­те­ре­со­ва­ње ме­ђу чи­та­оц
­ и­ма и убр­зо су
рас­про­да­не. Пре­во­ђен на ви­ше свет­ских је­зи­ка, да­нас је је­дан од
нај­зна­чај­ни­јих свет­ских ауто­ра.“
(LA NO­U­VEL OB­SER­VER)

ОВО ЈЕ БИ­ЛА ЗБИР­КА ПЕ­СА­МА „ЗБО­ГОМ ЛУ СА­ЛО­МЕ, КЋИ РУ­СКОГ ГЕ­НЕ­РА­ЛА“.

КАО ШТО ЈЕ БИ­ЛО КА­ДА ЈЕ С ПРО­ЛЕ­ЋА 1988. ПО­СЛА­ТА НА КОН­КУРС КЊИ­ЖЕВ­НЕ

Како да изађем из Двадесетог века?

 183

„GEORGE SAVIĆ - 15. septembre 1963. le poète contemporain

français qui a la fin du vingtième siècle essait de rendre la dignité
a la poésie. Ses chansons caractrisent l’accès posmoderne, manque
de métaphore qui est profané et négativement défini (pour ainsi dire
la poésie négative). La structure de ses chansons comprend la fabu­
lation des fonctions et la mystique des actions comprissent comme
spontanéité. Il est nécessaire de parfaitement connaître l’histoire de la
poésie moderne, comme la théorie contemporaine philosophique pour
percer la profondeur de ses tendances métaphysique. Jusqu’à ce jour a
publié plusieurs livres de poésie, qui sont rapidement vendu. Traduite
sur plusieurs langues mondiales, aujourd’hui il est un des auteurs très
important dans le monde entier“.)
(LA NOUVEL OBSERVER)

СВЕ ПЕ­СМЕ СУ ПИ­СА­НЕ ОД 1981. ДО 1988. ГО­ДИ­НЕ. СВЕ УНУ­ТАР ЗБИР­КЕ ЈЕ ИСТО
ОМЛА­ДИ­НЕ СР­БИ­ЈЕ ЗА ПР­ВУ КЊИ­ГУ КО­ЈА ЈЕ ОБ­ЈА­ВЉИ­ВА­НА У ЕДИ­ЦИ­ЈИ „ПЕ­ГАЗ“.

ЛА БИОГРАПХИЕ
ЗАШТО

(увек постоји то зашто)

ЗАШТО
(увек постоји то зашто)
186 WHY IS A BECAUSE WHY?
(Зашто је зато што зашто?)

Зашто сам ја заправо почео да пишем песме? Два отку­ца­на папирића

из гимназијских дана заостала у мојој никад сре­ђеној личној архиви
пружају ми одговор на горе постављено питање.
На првом папирићу пише:
„Ја нисам песник
скупљам поезију
свеколикусвуда.
Људи су поезија.
Песма - тражење
гажење - песма
песма - милење
тињање - песма
...“
На другом папиру величине половине пелира нешто краћег А5
формата откуцао сам портабл ИБМ машином са најмањим словима
на свету следеће редове:
„ -------------------
Реч има материјалну страну
свака реч стоји на папиру
црно на бело
реч има тежину
свака реч кроји мисао
реч је
превртљива
колебљива
реч воли и реч оптужује,
и реч прашта
и реч је истина и лаж је реч

Како да изађем из Двадесетог века?

 187

и има више врста истина,

и није свака истина истина
а реч може: ...
и може јој се.
Реч истинска истина истине
ДОСТА!ТИШИНУУСАЛИ МОЛИМ.
Осуђујем вас да пишете
ПОЕЗИЈУ.“
Да­кле, ја сам био осу­ђен да пи­шем по­е­зи­ју. Још пре­ци­зни­је: ја сам са­
мог се­бе осу­дио да пи­шем по­е­зи­ју. Чи­ни ми се да да­нас мо­гу да пру­жим
тач­ни­ји од­го­вор сле­де­ћи Сиг­мун­да Фр­ој­да, јед­ног од ју­на­ка Два­де­се­
тог ве­ка. Сиг­мунд Фр­ојд, отац пси­хо­а­на­ли­зе и је­дан од при­ја­те­ља
по­што­ва­не го­спо­ђи­це Лу Са­ло­ме, би ре­као: „Да­ме, све се вр­ти око вас!“
И ме­ни се чи­ни да су пре­су­дан раз­лог у мом слу­ча­ју чи­ни­ле по­што­ва­не
мла­де да­ме око ко­јих се вр­тео чи­тав мој жи­вот. О то­ме ће­те на­дам
се чи­та­ти у књи­зи са истим на­сло­вом „Збо­гом Лу Са­ло­ме, кћи ру­ског
ге­не­ра­ла“ са­мо што ће та исто­и­ме­на књи­га са­др­жа­ва­ти ко­мен­та­ре
те нај­ва­жни­је чи­ње­ни­це мог жи­во­та. На­рав­но, иако је то био пре­су­
дан раз­лог ни­је до­бро све оста­ле раз­ло­ге све­сти са­мо на ње­га. Жи­вот
је по­ма­ло ком­пли­ко­ва­ни­ји да би се свео са­мо на да­ме око ко­јих се све
вр­ти, а и мој име­њак Бај­рон за­љу­бље­но­сти као јед­ном од раз­ло­га за
пи­са­ње по­е­зи­је до­да­је и оча­ја­ње не опре­де­љу­ју­ћи се ко­ји је у ње­го­вом
слу­ча­ју био пре­су­дан.

ЗАШТО (увек постоји то зашто)

КОШ

(или корпа за отпатке)

КОШ
(или корпа за отпатке)
190 КАФАНА „ПРОЛЕЋЕ“

Је л` бре
је л` ти се
породила
жена?
Није, бре.
Кад ће да се
породи
жена?
Матора је
она.
Је л`, бре
је л` његово
дете?
Није, бре.
А, чије
је?
Лепотица,
не знам.
Значи
ради чега,
бре.
Кол` ко дођем?
Плаћаш све.
Ја доби` сина.
Ја плаћам све.
Ти добио сина,
а овај части?
Какав си,
никаки

Како да изађем из Двадесетог века?

 191

ниси
човек.
Пусти дете,
убио га бог.
Је л` бре?
Је л` има
последица?

КОШ (или корпа за отпатке)

192 ГРЛОМ У ЈАГОДЕ

Ова песма тражи

да напусти границе
овог листа
и да се проспе
са сјајем сунчевим
брдима и земљом
да човека нађе
МОЖДА ЋЕ:
човека песма наћи
кад Диоген није.

Како да изађем из Двадесетог века?

ХОТЕЛ „ЕВРОПА“ 193

Земља Босна.
Кафа дочекуша.
Ђес` , ба?
Шта има?
Кафа разговоруша.
Лепо:
туфахије.
Кафа сиктеруша.
Јевропа.
Хотел „Европа“.
Кафа, кахва и кава.
„Кафу. Дуплу слађу.“
Пијем дуплу слађу.

КОШ (или корпа за отпатке)

194 БОСНА ЕКСПРЕС

Нема више Фердинанда.

Гаврило Принцип.
Одсвирај то опет, Сем.
Гаврило Принцип.
Нема више Фердинанда.

Како да изађем из Двадесетог века?

КЛАСИЦИ 195

Релативност класика долази у питање

Ајнштајном
Ајнштајновом теоријом
Ајнштајновом теоријом релативности.

КОШ (или корпа за отпатке)

196 КАД БИХ БИО ЛУД

Кад бих био луд

разбијао бих
тањире.
Кад бих био незрео
држао бих
састанке.
Кад бих био паметан
смејао бих се. Самоме себи.

Како да изађем из Двадесетог века?

ДАН КАД САМ БИО УМРО 197

Данас сам био умро.

Људи су питали:
„Ко је био тај?“
Келнер је
односио и разносио
нову туру
и рек`о је успут:
„Нико и ништа.“.

КОШ (или корпа за отпатке)

 Никакве биографије немам као што је никад нисам ни имао.
Нисам ништа заборавио нити се нечега сећам.
Нити сам нешто био нити сам ништа постао нити ћу некад нешто постати.
Никада од мене неће бити ништа.
Нити шта радим нити од нечега живим нити шта имам.
Ничега немам ни из чега не могу да га створим нити из ничега ништа може настати.
Немам никога, ничега ни ништа.
Ни у шта никада нисам веровао нити ни у шта сада верујем. Не верујем, чак, ни у то
ништа.
Никада нисам знао ко сам ја нити сад знам. Не знам ни ко сам ја нити ко нисам
нити знам нисам ли ја који сам ја ја. Не знам да ли сам нико нити знам нисам ли то.
Не знам да ли сам нико и ништа нити да ли нисам нико и ништа. Ништа више ни не
знам, ништа никада нисам ни знао.
Не мислим више о ничему.
Ни о чему више не мислим.
Ништа више и немислим.
 Aucune
biographie je n’ai
comme je n’en ai
jamais eu.
Je n’ai rien oublié
je ne me souviens
de rien.
Je n’est été rien je
ne deviendrai
jamais rien.
Jamais de moi
deviendrai
quelque chose.
Je ne fais rien je
ne vie de rien je
n’ai rien.
Je n’ai rien de
rien je ne peu
créer que rien de
rien peu devenir
rien.
Je n’ai personne,
ni rien de rien.
Je n’ai jamais cru
a rien ni
maintenant je ne
crois a rien. Je ne
crois, même pas
en rien.
Je n’ai jamais sus
quije suis je ne le
sais même pas a
présent. Je ne sais
ni qui je suis ni
qui je ne suis pas
je ne non plus ne
serai-je pas moi
qui est moi. Je ne
sais pas si je ne
suis personne ni
si je suis ça. Je ne
pas si je suis
personne et rien
ou je ne suis pas
personne et rien.
Je ne sais ni plus
rien, je n’ai
jamais
 Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала
(поезија или „поезија“)

ИЗДАЊЕ АУТОРА
и
ЦЕНТРА СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИ д.о.о.

За издавача:
Ђорђе Савић

Коректор:
Јелена Максимовић

Лектор:
Невенка Витковић-Милојевић

Штампарија:
Преспринт, Крагујевац

Тираж:
888

Библиофилски број

уписан руком

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
САВИЋ, Ђорђе, 1963-
Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала : [(поезија или "поезија")] / Ђорђе Савић ;
[илустрације Славко Ђурић, Горан Димић ; фотографије Предраг Циле Михајловић,
Небојша Радосављевић Раус]. - Крагујевац : Ђ. Савић
: Centar slobodarskih delatnosti, 2009 (Крагујевац : Centar slobodarskih
delatnosti). - 197 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Biblioteka Libertarium)

Део текста упоредо на срп. и франц. и енгл. језику. - Ауторова слика. - Тираж 888.

ISBN 978-86-87863-04-0 (ЦСД)

COBISS.SR-ID 169445388

Издавање књиге је помогао Град Крагујевац