TERMOKLINA

Temperaturni raspon u vodama je znatno ui u

odnosu na kopno.
Donja granica ne moe sii ispod 0oC za slatke
vode, odnosno 2,5oC za morsku vodu.
Gornja granica povrinske vode u morima ne
prelazi 36oC (Persijski zaliv), dok u slatkim moe
biti neto via.
Izuzetak su termalni izvori, sa temperaturom i
preko 90oC.

Termiki reim jezera

Jezera umerenih krajeva u toku leta
apsorbuju toplotu, dok je u zimskom periodu
odaju neposrednoj okolini.
Voda ima visok toplotni kapacitet!
Koliina toplote koju jedno jezero apsorbuje
u toku perioda zagrevanja srazmerna je
veliini i oznaava se kao
GODINJI TERMIKI
BILANS JEZERA.

 Jezerska voda koja se greje sa povrine, u

letnjem periodu je termiki stratifikovana.
Temperatura progresivno opada sa dubinom.
Gornji slojevi vode koji su topliji i laki, lee
iznad donjih, hladnijih i teih.
U tako stratifikovanoj vodenoj masi mogue je
razlikovati dve glavne termike zone:
Epilimnion

Hipolimnion

 Epilimnion predstavlja gornji sloj vode u kome

temperatura naglo opada sa dubinom.
Hipolimnion predstavlja donji mnogo vei sloj
vode u kome temperatura sasvim lagano
opada sa poveanjem dubine.
Epilimnion se moe podeliti na dva sloja:
Epilimnion u uem smislu, homotermni sloj.
Metalimnion, heterotermni sloj u kome
temperatura naglo opada sloj termikog skoka.

 Metalimnion
onemoguava meanje
gornjih slojeva vode
(epilimnion) sa donjim
slojevima (hipolimnion)
ija je temperatura
manje-vie konstantna.
Ovaj prelazni sloj
nazivamo
TERMOKLINA.

 Zbog delovanja vetrova koji uzburkavaju

povrinu vode, dolazi do kruenja vode,
meutim, u letnjem periodu zbog prisustva
termokline, voda se mea samo u epilimnionu
dok hipolimnion ostaje nepromenjen.
Termiko stanje jezerske
vode tokom letnjeg perioda
oznaava se kao letnja
stagnacija.

 Pored temperaturne razlike, epilimnion i

hipolimnion se razlikuju i u koncentraciji
rastvorenih materija, mineralnih soli, od kojih
su najvanije soli fosfata i nitrata.
Ove mineralne materije su ograniavajui
faktor u primarnoj organskoj produkciji.
Fosfor i azot mogu biti vezani u organskim
sistemima ili slobodni u obliku soli.
U primarnu produkciju ulazi samo neorganski P
i N koji se nalazi u obliku soli.

 Za vreme termokline, P i N se troe u

povrinskim slojevima i vezuju u organske
sisteme.
Na dnu se u procesima raspadanja organske
materije ponovo oslobaaju u vidu njihovih soli.
Zbog termokline, tako rastvorene ne mogu
dospeti u gornje slojeve.
Soli azota se javljaju u znatno veoj koliini.
Odnos N i P je priblino 7:1.

 Kopnene vode se snabdevaju N preteno iz

njihovih pritoka, a P pored pritoka dospeva iz
podloge na kojoj lei vodeni basen.
Proces mineralizacije organske materije je vrlo
bitan i obezbeuje kruenje materije.
Sezonsko variranje koncentracije nitrata je
paralelno sa variranjem fosfata.
Poto se soli N sreu u veim koliinama nego
soli P, njihova uloga kao ograniavajueg
faktora u primarnoj produkciji je znatno manja.

 Za vodene organizme je bitna i koncentracija

rastvorenih gasova, naroito O2 i CO2.
Njihova rastvorljivost zavisi od vie faktora, ali u
prvom redu od temperature, zatim od pritiska i
konc. soli.
Najbolje se rastvara CO2 stvarajui ugljenu
kiselinu, zatim kiseonik, a najmanje azot.
Glavni izvor kiseonika je poreklom iz atmosfere i
iz procesa fotosinteze vodenih biljaka.

 Poto sve pomenute rastvorene materije utiu

na ive sisteme, vrlo je bitna njihova dinamika i
koncentracija.
Nadoknaivanje utroenih elemenata u
slojevima u kojima su deficitarni se postie
potpunom vertikalnom cirkulacijom. To se
deava kada se temperatura epilimniona
izjednai sa temperaturom hipolimniona.
U tom sluaju nema termokline, pa samim tim
je meanje vode omogueno pod uticajem
vetra koji uzburkava povrinu vodenog basena.

 Termiki reim jezera zavisi od poloaja

(geografska irina) i tipa jezera.
U ovom smislu moemo razlikovati:
Amiktina jezera (nema meanja vode, neka
tropska i polarna jezra).
Monomiktina jezera (meanje vode jednom
godinje, obino u toku zime, npr. Ohridsko).
Dimiktina jezera (meanje vode dva puta
godinje, u rano prolee i kasnu jesen, veina
jezera u Evropi).
Polimiktina jezera (voda se mea vie puta u toku
godine, plitka jezera).