1.

Pojam i svrha analize Pojam ( od grke rei: analysis ) znai rastavljanje ili raslanjavanje neke celine na njene sastavne delove do stanja kada su dalje nedeljivi. Svrha. Svrha analize u ekonomiji preduzea jeste priprema materijala iz dukumentacije na osnovu koji e se moi stvoriti sud o stanju i poslovanju preduzea. Kako su podci o stanju i poslovanju sadrani u bilansima, najee se govori o analizi bilansa koja se zasniva na knjigovodstvenoj evidenciji, a kasnije i na sta tistikim evidencijama. 2. Predmet finansiske analize Finansiska analiza se bavi istaivanjem, kvantificiranjem, deskripcijom i ocenom finansiskog stanja i uspenosti poslovanja preduzea. Informacionu podlogu za injenje finansiskih analiza su osnovni godinji finansiski izvetaji: a.) Bilans stanja ili /imovinski bilans/, b.) Bilans uspeha ili /bilans rezultata poslovanja/, c.) bilans tokova gotovine /cash flow/ i d.) Aneks. Zbog razliiti informacija koje svaki bilans daje samo nihovom komplementarnom /zajednikom upotrebom/, mo gue je dobiti kompletnu ocenu o poloaju /stanju/ i uspenosti poslovanja pred. Pored godinji finanansiskih izvetaja i svaki pojedinani knjigovodstveni raunkonto moe biti predmet finansiske analize. Razliito tumaenje predmeta finansiske analize Poto se preduzee smatra sloenim, dinamikim poslovnim sistemom, sva se vie insistira da predmet finansiske analize predstavlja kompleksno poslovanje preduzea. Uvode se funkcionalne analize, kao analiza reprodukcionih radnih procesa, analizu oganizacije preduzea, finansisko planiranje, kontrola i sl. Razni autori, kao Prof. dr. I. Vitez ovu prblematiku vidi kao poslovni program finansiske analize kroz analizu finansiske stabilnosti i analizom izdanosti finansiskih sredstava / metodom solventnosti i cirkulacijom finansiski sredstava/ Prof. dr. B. Benei govori o analizi finansiske funkcije kroz analizu pribavljanja finansiskih sredstava svih vrsta / odnosno izvora/, analizu upotrebe finansiski sredstava /njihovog investiranja/, analizu upravljanja finansiskim sredstvima /novanog i kreditnog prometa/ i analizom sorovoenja finansiske politike /stabilnosti i likvidnosti/. Prof. dr. T. Stojanovi jo vie proiruje problematiku finansiske analize. Jedan aspect je analiza finansiskog rezultata / kroz analizu: dobitka, rentabilnosti poslovanja, raspodelu dobiti i sl./. Drugi aspect je analiza obavljanja finansiske funkcije / kroz analizu: izvora sredstava, vraanja tuih sredstava, trokova, finansiske sigurnosti, osnovnih sredstava, radne snage i sl/.

3. Ciljevi i zadaci finansijske analize Osnovni cilj i zadatak finansiske analize je upoznavanje s poslovanjem analiziranog premeta radi njegovog daljeg unapreenja /tj. poveanja produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti /. Da bi se to postiglo neophodno je predhodno pribaviti material /od nosno neophodne informacije: bilanse, izvetaje, k-ta i sl,/, vrstu i metode i oblike nameravane analize. Faktori koji uslovljavaju uspenost ostvarenja ciljeva finansiske analize su: - linou koja vri analizu; - vremenom koje je za to raspoloivo; - dokumentacijom koja je na raspolaganju: - okolnosu pod kojom se vri analiza. Ciljevi finansiske analize se dele na opte i posebne. Opti ciljevi finansiske analize: a.) ispitivanje i ocena finansiske siruacije i b.) merenje rentabilnost uloenog kapitala, kao i c.) pruanje svrsishodnih informacija odreenim korinicima. Posebni (parcijalni) ciljvi finansiske analize, odreeni su zahtevima interni i eksterni korisnika raznih analitikih izvetaja. 4. Vrste finansiske analize Sa stanovita analize poslovanja najpoznatije su sledee vrste analiza: - kvalitativna i kvantitativne analiza. - statika i dinamika analiza, - kompleksna i parcijalna analiza. - interna i eksterna analiza, - stalna i povremena analiza, - analiza vrednosti. 4.1. Kvantitativna i kvalitativna analiza Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praenjem kvantitativnog/koliinskog/ kretanja pojave i stanje analiziranog predmeta. Rezultati su joj: porast, smanjnje, stagnacija i sl. Kvalitativna analiza ima za predpostavku sloenost predmeta analize. Razlanjava ga i analizira njegovu strukturu i daje odgovarajue zakljukr /sud/. 4.2. Statika i dinamika analiza Ova podela zavisi od toga da li se analiza konkrenog predmeta posmatra s aspekta stanja/statiki/ ili kretanja/dinamiki/. Statika analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uoavanja i obino se kvantitativno izraava. Predmet analize se posmatra na odreeni dan. Negativna strana statike analize je u tome to ona neispituje kretanje pojave ili stanja, pa ne moe uoiti tendenciju razvoja ili stagnacije i stoga njeni zakljuci nisu pouzda ni.. Dinamika analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju, odnosno u odreenoj vremenskoj dimenziji. Znaaj dinamike analize je prvenstveno u pouzdanosti donoenja ispravnih odluka. 4.3. Komplesna i parcijalna analiza

11. Racio analiza u fnkciji finansiske analize Osnovni finansiski izvetaji se analitiki ispitivaju putem raznih metoda i instrumenata finansiske analize, a najee: - metodom racio brojeva (racio analiza), - analiza pomou neto obrtnog fonda. - analiza bilansa tokova gotovine (cash flow analiza), - analiza bilansa tokova finansiskih sredstava (funds flow analiza) Racio analize se najee koriste prilikom analiziranja -a.) finansiskog poloaja ili krvne slike preduzea ( informacioni osnov su pokazatelji bilansa stanja) i - b.) uspenosti posovanja (informacioni osnov su pokazatelji bilansa uspeha ). odnosno: - pokazatelji Bilansa stanja a k t i v a /imovina-sredstva/ p a s i v a/ izvori imov-sredst/ Obrtna sredstva: - zalihe Kratkorone obaveze - dobavljai - krat. potra. i plasm - krat. kred - novac i har. od vred. - ost. krat. obavez Stalna sredstva: - osnovna sredstva
/zemlj. gra. oprem i sl/

Dugoroni izvori:

- nemater, ulaganja / upis osniv.uloga-akcija/ - dugor. fin. plasmani

/ dugoro. dati zajmovi/

- kapital /osnovni + nears. dobit/ - dug. Kred. i zajmov

NOF - /Neto obrtni fond/ NOF = Kad dugoroni izvori u 100% iznosu pokriju /izfinansiraju/ stalna sredstva, pa preostali deo se koristi za finansiranje obrtnih sredstava, to je za preduzee mnogo povoljnije, nego angaovati neke od krat. izvora-obaveza. Na osnovu metodologije finansiskog poloaja preduzea raene po osnovu pokazatelja iz Bilansa stanja dobijamo kvalitetne analize, kao: 1. analiza kratkorone finansiske ravnotee, 2. dugorone , 3. neto obrtnog fonda, 4. visine, structure I dinamike sredstava, 5. izvora sredstava. Likvidnost ili kratkorona finansiska ravnotea

. . . o pokazateljima iz finansiske analize. . . . I. Profitabilna stabilnost preduzea se ocenjuje putem sledei bilansni pokazatelja: Dobit x 100 = 6,52 (podatak iz BU) Poslovna sredstva ( podatak iz BS) Dobijeni rezultat od 6,52 nam govori o koeficijentu oplodnje angaovanih poslovnih sredstava u periodu posmatranja. Odnosno na svaki 100 din. angaovanih poslovnih sredstava, preduzee ostvaruje dobit od 6,52 din. . Dobit x 100 = 9,05 ( podatak iz BU) Ukupan prihod ( podatak iz BU) Dobijeni rezultat od 9,05 nam govori o profitabilnosti ukupnog prihoda /profitnoj ma rgini/, odnosno koliko je iste dobiti na svaki 100 din. ostvarenog ukupnog prihoda. Dobit + amortizacija x100 = 12,4 (podaci iz BU) Poslovna sredstva ( podatak iz BS) Dobijeni rezultat od 12,4 /ili stopa reproduktivne sposobnosti/ nam govori kojim tempom ili za koliko godina bi sa dobijenom stopom se reprodukovala /zanovila/ angaovana poslovna sredstva / u konkretnom sluaju za 8 godina (100:12,4)/. II. Operativna sposobnost preduzea se ocenjuje koz sledsee bilansne pokazatelje: Ukupna obrtna sredstva ( podatak iz BS) = 1,25 ( na prim.) Ukupne kratkorone obaveze ( podat.iz BS) > . . . ciljni standard ovog pokazatelja je ( = ili > od 1), odnosno da kratkorone obaveze imaju pokrie u raspoloivim obrtnim sredstvima, a ne da finansiraju pored obrtni i stalna
sredstva

a. /

b. /

c. /

a. /

Ukupan prihod ( podatak iz BU) = 1,62 ( naprim.) Poslovna aktiva (podatak iz BS) . . . pokazatelj nam govori o doprinosu poslovne aktive u ostvarivanju prinosni prihoda, Odnosno na svaki dinar angaovane poslovne aktive ostvaruje se 1,62 din. ukupni prihoda. to u poreenju sa slinim preduzeima u ovoj delatnosti ja /ne/povoljno.
b. /

III. Finansiska stabilnost preduzea se ocenjuje kroz bilansne pokazatelje: a./ sostveni kapital ( podatek iz BS) = 0,62 ukupna pasiva (podatak iz BS) . . . je pokazatelj koji izraava odnos vlasnitvapreduzea nad ukupno raspoloivom imovinom-pasivom. U ovom sluaju uk. raspolo. imovina je 62 % u vlasnitvu pred. a 38 % u obavezama tuih lica. b. / dobit + amortize. + mater. rezervisanja ( podaci iz BU ukupne kamate (p0daci iz BU) . . . Pokazatelj nam govori o /ne/uspenosti angaovanja tuih izvora finansiranja u ostvarivanju reproduktivnih sredstava, odnosno da na svaki dinar plaenih trokova kamata preduzee ostvaruje xx dinara sredstava za reprodukciju.

IV. / Finansisko stanje preduzea - se ocenjujekroz likvidnost, kreditnu sposobnost i kreditnu zaduenost Likvidnost I stepena: ( ili Trenutna likvidnost ) Gotovina + hartije od vrednosti ( podaci iz BS) Kratkorone obaveze ( podaci iz BS)

. . . ciljni standard dobrog pokazatelja je da je = ili > od 1. Likvidnost II stepena: ( ili Tekua likvidnost) Obrtna imovina - Zalihe. Kratkorone obaveze / ili samo: Kupci : Dobavljaima / ( BS ) (BS )

. . . ciljni standard dobrog pokazatelja je da je = ili> od 1. Likvidnost III stepena: ( ili Opta likvidnost) Ukup. obrtna sredstva Ukup. kratkro. Obaveze (podaci iz BS) ( podaci iz BS)

. . . ciljni standard je dobrog pokazatelja je da je = ili > od 1. Stepen pokria obrtnih sredstava:

Kapital + dugor. rezervis. + dug. krediti ( pod. iz BS) Obrtna sredstva ( pod. iz BS)

. . . Ovaj pokazatelj nam daje odgovor da li preduzee ima neto obrtni fond, odnosno da li i koliko obrtnih sredstava se finansira iz trajnih dugoronih izvora. Ovaj pokazatelj je komplementaran pokazatelju: Stepen pokria stalnih sredstava: Kapital+dugoro. rezervisanja +dug. Krediti (BS) Stalna sredstva (BS)

. . . ciljni standard i zlatno pravilo fin. politike i pokazatelj kreditne sposobnosti je da stalna sredstva budu izfinansirana /pokrivena/ dugoronim trajnim izvorima. Vikom, faktiki neto obrtnim fondom bi se finansirala obrtna sredstva . . . iz knjige Finansiska analiza . . . /od str.120 - - -/

12.1. Kratkorona finansiska ravnotea racio likvidnosti Ispitivanje kratkorone finansiske ravnotee izraava se kroz likvidnost preduzea. Likvidnost je ustvari sposobnost redovnog plaanja dospelih obaveza. Ona je bitna za finansisko upravljanje i odreivanje samog finansiskog poloaja preduzea. Kao meru pla tene sposobnosti preduzee koristi vie racija: a.) Racio opte likvidnosti je odnos izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza i izraunava se formulom: ROL /racio opte likvid./ = Obrtna sredstva Kratkoro. obaveze Dobijeni broj nam govori sa koliko dinara obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Ako je dobijeni rezultat manji od 1, likvidnost je nezadovoljavajua, odnosno ako su kratkorone obaveze vee od obrtnih sredstava, znai da se jedan njen deo /viak iznad obrtni sredstava/ koristi za finansiranje stalnih sredstava/imobilizacije/. Zato je donji limit ovog racija 1. Amerike banke u analizi svojih klijenata ciljaju da ovaj odnos bude 2 : 1 /odnosno da su obrtna sredstva dva puta vea od kretk. obaveza/, to je nerealno s obzirom da su preduzea iz razliiti delatnosti, razliitost koeficijenata obrta i sl. problema. Zato kod tedtiranja ovog racija, dodatno treba ispitati: - strukturu obrtnih sredstava ( odn. gotovine, potraivanja i zaliha); - kojeficijent obrta zaliha (dani vezivanja zaiha i prose. period konverzije /pretvavaranja / zaliha u gotovinu);. - kojeficijent obrta kupaca (ili proseni period naplate potraivanja od kupaca); - struktura kratkoronih obaveza prema rokovima dospea ( na koji su rok odobreni krat. krediti, rok kada se moraju platiti obaveze dobavljaima, dravi porezi i sl) b. Racio reducirane likvidnosti je stroi metod ocenjivanja likvidnosti, jer su obrtna sredstva u brojitelju reducirana za iznos zaliha, kao najnelikvidnijem delu obrtne i utvruju se po formuli: RRL /racio reducirane likvid/ = a.) Obrtna sredstva zalihe Kratkorone obaveze ili b.) Tek. potra. + kratk. plasm. + gotovina Kratkorone obaveze Dobijeni broj u obe formule ako je 1 ili oko 1 se smatra zadovoljavajuim-ciljnim. Ako je znatno vei od jedan moe znaiti preteranu likvidnost i opasnost za rentabi- lnost i nedovoljnog investiranja ili znatno manju od 1 to je znak opasnosti od nelikvidnosti. Ako je Gotovina najlikvidniji deo obrtne imovine, onda su potraivanja od kupaca druga po redu najlikvidniji deo obrtne imovine, ali i ovaj pokazatelj treba dodatno testirati u smislu: - klasifikacije kupaca po rokovima dospea za naplatu; - ocenom njihovog boniteta; - koeficijenta obrta I prosenog vremena naplate.

c.) Racio pokria tekuih obaveza tekuim potraivanjima i gotovinom -je t. jedan od pokazatelja platene sposobnosti preduzea, a izraava se sledeom formulom: RPTO /Racio pokria tekui obaveza tekuim potra. i gotov./: = Tekua potraivanja + Gotovina Tekue obaveze Ciljni broj u rezultatu bi trebao biti 1 ili > od 1. d.) Racio gotovinske likvidnosti:- lui za merenje tz likvidnosti prvog stepena, a rauna se po formuli: RGL /racio gotovinske likvid/ = Gotovina /sred.tek.rn. + blagaj.+ hart. od vred./ Dospele obaveze /obaveze koje se dospele za plaanje./ Ciljni rezultat ovog odnosa je t. 1 ili > od 1, to govori o dobroj platenoj sposobnosti preduzea. 12.2. Racio dugorone finansiske ravnotee Finansiska ravnotea na dugi rok je obezbeena kada su dugorono angaovana sredstva u konkretnom preduzeu izfinansirana /prekrivena/ dugoronim izvorima sredstava. tj. ka da je zadovoljena jednaina: Stalna imovina + zalihe = Kapital + Dugoro. rezerv + Dugoro. krediti Za ispitivanje i ocenu dugorone finansiske ravnotee, koriste se sledei racio brojevi: a.) Racio dugoronog finansiskog ekvilibrijuma: Dugoroni izvori / Kapital + Dugorona rezervizanja + Dugoroni krediti-zajmovi/ Dugorono vezana sredstva /Imobilizacija,odnos. stalna sredstva + Zalihe/ Ciljni rezultat ovog racija je 1 ili > od 1 ime je uspostavljena dugorona finansiska ravnotea i zadovoljeno zlatno bilansno pravilo.Ako je manje od 1 ravnotea je naruena i izlaz treba traiti u broj konverziji zaliha u likvidnije stanje. b.) Racio pokria imobilizacije dugoronim kapitalom