Osobine kvarca i rezonantne uestanosti Stabilnu uestanost je najlake dobiti pomodu kristala kvarca ili nekih drugih materijala,

kod kojih se pojavljuje piezoelektrini efekat. Kvarc je kristalizovani silicijum dioksid SiO2. Moe da se nae u prirodi, ali se sve vie koristi sintetiki. Kristal se formira u pravilnom obliku, pa se na njemu razlikuju ose kristalizacije. Prilikom rezanja kvarcnog kristala na ploice, strogo se vodi rauna o uglovima izmeu reza i osa kristalizacije, pa tako mogu da se dobiju komadi kristala sa potrebnim karakteristikama. Izrezane kvarcne ploice obrauju se i stavljaju izmeu elektroda. Kvarcni kristal sa prikljucima zatiduje se stavljanjem u stakleno ili metalno kudite. Iz prostora oko kristala izvlai se vazduh, a ubacuje inertni gas ili se ostavlja vakum. Nezatideni kvarcni kristali takoe mogu da rade, ali su dosta nesigurni. Kvarc je mehaniki element koji ima neku masu. Njegova masa se suprostavlja pomjeranju (ako se izmeu metalnih elektroda postavi kvarc i na elektrode dovede neki napon, kvarc de se deformisati pod uticajem elektrinog polja). Suprostvaljanje promjeni stanja je vede to je uestanost promjena veda. Ovo suprostavljanje se prenosi na elektrode, pa se kvarc ponaa kao kalem u kolu naizmjenine struje. Prilikom deformacija kvarc se ponaa kao opruga. Da bi se kvarc deformisao, potrebno je dovesti neku silu na njega, odnosno dovesti napon na njegove lektrode; tada se u njemu nagomilava energija. Zbog toga se kvarc ponaa kao i kondezator. Poto se kvarc malo deformie, to znai da mu je elastinost mala, a krutos velika, pa mu je ekvivalentna kapacitivnost veoma mala (nekoliko stotih dijelova pF). Prilikom pomjeranja, u kvarcu dolazi do trenja i u njemu se troi energija. U elektrinom kolu se tada kvarc ponaa kao otpornik. Kao i ostali elastini mehaniki elementi, imaju masu i elastinost i u kojima dolazi do trenja, i kvarc moe da osciluje, pa se njegova ekvivalentna ema moe da nacrta u obliku rednog oscilatornog kola.Kvarc je izolator i nalazi se izmeu metalnih ploica (elektroda), pa na taj nain predstavlja kondezator. Zbog toga se paralelno svim navedenim elementima nalazi kondezator, ija je kapacitivnost nekoliko pF. Kristal kvarca za 90 kHz je ipka dimenzija 30 mmx4mmx1,5mm. Njegova ekvivalentna otpornost iznosi 15k, induktivnost 137H, kapacitivnost C0=0,023pF, C1=3,5pF, a Q faktor 5500. Kod kristala za uestanost od 2MHz otpornost iznosi 82, induktivnost 0,52H, kapacitivnost C0=0,0122pF, C1=4,27pF, a Q faktor je 80000. Kada pogledamo ekvivalentnu emu kvarcnog kristala vidimo da postoje redno oscilatorno kolo i paralelno oscilatorno kolo. Kondezatori C0 i C1 su vezani unutar oscilatornog kola i njihova ekvivalentna kapacitivnost iznosi: ( Redna rezonantna uestanost izosi: )

A paralelna:

Redna i paralelna uestanost se vrlo malo razlikuju (obino manje od 1%). esto se postavlja pitanje koja uestanost je oznaena na kristalu kvarca, redna ili paralelna. Kvarc se u principu pravi za odreeni ureaj i prilagoava se njegovoj konstrukciji. Oznaka moe da znai kako rednu, tako i paralelnu rezonantnu uestanost, zavisno od kola u koje de biti ugraen. Oigledno je da je najprije potrebno poznavati namjenu kvarca, pa se tada moe znati da li se oznaka odnosi na rednu ili paralelnu rezonantnu uestanost.