PEDAGOKA KOMUNIKACIJA Razgovor, problemi i konflikti u koli Pojam komunikacije Sintagma pedagoka komunikacija je stara koliko i vaspitanje.

Komunikacija je sve to se oveku deava u toku dana. ovek kominicira ulima sa ivim biima i sredinom. Kominikacija i uenje su tesno povezani. Pojam KOMUNIKACIJA oznaava razmenu poruka izmeu dve ili vie osoba. Komunikacija je uvek INTERAKCIJA. BEZ KOMUNIKACIJE NEMA PEDAGOKOG PROCESA. POJAM KOMUNIKACIJA POTIE OD LATINSKE REI COMMMUNIKARE TO ZNAI UINITI OPTIM. Osoba ili osobe od kojih poruke potiu zovu se TVORCI ili davaoci poruka a oni koji primaju primaoci poruke(s tim da svako moe biti i davalac i primalac poruka) POJAM I VRSTE KOMUNIKACIJE Komunikacija je prirodna ljudska potreba. Komunikacija je prenoenje poruke jedne osobe drugoj tako da je ona moe razumeti i , u raspravi , proveriti i ako treba, na osnovu nje delovati/NASTAVNIK UENIK). Za razmenu poruka ili signala postoje tri kanala; Vizuelni kanal(oima) Auditivni Kinestetiki(pokretima,izrazom lica)

Sadraj komunikacije se zove PORUKA. VRSTE PEDAGOKE KOMUNIKACIJE Verbalna komunikacija(reima) Neverbalna komunikacija(gestovima,pokretima,mimikom,bojom glasa,oima) Vrste komunikacije Jednosmerna komunikacija-kada informacije teku od jednog subjekta ka drugom a ne obrnuto Dvosmerna komunikacija u kojoj postoji povratna informacija-to je razgovor(dijalog) Telekomunikacija-kada su uesnici razgovora udaljeni(putem tv,radija,knjiga,pisama..) Telekomunikacijom se ostvaruje NASTAVA NA DALJINU:RADIO KOLA,TV KOLA. Vrsta komunikacije prema sredstvima i nainu komuniciranja Verbalna Gestovna Putem pote Pisana ili Medijska Igranjem uloga(ostvarenje grafika demonstracije) Komunikacija-tip AUTORITARNA komunikacija-sa hijerarhijske pozicije(neki je nazivaju vojnikom ili komandnom.

 Demokratska komunikacija-zastupljen je saradniki odnos,uesnici u komunikaciji su ravnopravni. Demokratski stil nije zasnovan na represiji i prijetnji kaznama. Interakcija i komunikacijski modeli Interakcija(zajedniko delovanje) je sastavni deo komunikacije jer se poruka ne moe uputiti bez saradnje. Jednostavni komunikacijski model-linearni ine tri elementa ; izvor(poaljilac-nastavnik), poruka i Primalac Opti komunikacijski model kompleksniji je od linearnog, radi se o pitanjima; ko kae, ta kae, kome kae, na koji nain kae, kojim kanalom kae i sa kojim efektom kae. Tok komunikacije Komunikacija moe da tee u tri glavna pravca; Nizvodno-od nastavnika ka ueniku Uzvodno-od uenika ka nastavniku Horizontalno-od uenika ka ueniku Dobar nastavnik e razvijati saradniki odnos sa uenicima. Nije dobro ako nastavnik za vreme asa sam dri re

Pedagoka komunikacija Uspena komunikacija je izmeu primaoca i davaoca poruke ako su oboje jednako interpretirale i razumele njeno znaenje. Komuniciranje je uslov pedagokog procesa. Inerpersonalna pedagoka komunikacija predstavlja proces u kome ljudi kreiraju i alju signale i poruke,odnosno sadraje komunikacije. Komunikacija Ljudi koji su naueni uspeno komunicirati lake se snalaze u kontaktima s drugima,sreni su (imaju lepo ponaanje- vaspitanje). Sutinu komunikacije ini meuljudski odnos. Komunikacija podrazumeva interakciju(meusobno delovanje ljudi koji jedan prema drugome zauzimaju stavove i sebi obostrano odreuju ponaanje). Karakteristike komunikacije Stepen svesnosti razlikuje; spontanu , formalnu i konstruiranu komunikaciju Spontana komunikacija je izazvana emocijama i osloboena uticaja racionalne kontrole. Formalna komunkacija je propisana pravilima ponaanja. Konstruktivna komunikacija proizilazi iz racionalnog sagledavanja situacije, a rezultat je kognitivnog napora. Vrste komunikacija Intrapersonalna komunikacija predstavlja razgovor sa samim sobom 2

Re je o presluavanju samog sebe, o odnosu ja-ja. Interpersonalna komunikacija ukljuuje povratnu informaciju, interakciju i usklaenost. Interpersonalna komunikacija podrazumeva dve ili vie osoba. To je interakcija-licem u lice Masovno komuniciranje-namenjeno je narodnim masama (radio emisije,TV emisije. Oznaena je izrazom GRUPA-GRUPA.

Vidovi komuniciranja Personalna komunikacija predstavlja komuniciranje dve ili vie osoba bez posredstva tehnikih medija(direktna interakcija-face to face). Apersonalna komunikacija-putem tehnikih medija-bezlina. One se dopunjuju u nastavi. Struktura pedagoke komunikacije Pedagoka komunikacija ukljuuje; Kognitivnu dimenziju (odnosi se na razumjevanje ili dekodiranje poruka, signala. Primalac poruke mora da odvoji bitno od nebitnog, da pamti i koristi informacije, evaluira. Emotivnu dimenziju (podrazumeva prepoznavanje i razumevanje svojih i tuih emocija) Akcionu dimenziju (podrazumeva sposobnost slanja i primanja poruka, prepoznavanje materije koja je sadraj komuniciranja-npr.u nastavi biti aktivan ili pasivan slualac. um,buka,smetnja predstavljaju sve ono to moe ometati efikasnu kominikaciju. Efikasna pedagoka komunikacija Kljuni aspekti efikasne pedagoke komunikacije su: Sposobnost ili kompetencija poaljioca da prenese poruku ili efikasno realizuje sadraj komunikacije Sposobnost primaoca da razume ili preuzme sadraj komunikacije Efikasna povratna informacija Uklanjanje umova(nerazumljivo izlaganje nastavnika,vrnjako nasilje,nejasna audiovizuelna prezentacija..) Porodina komunikacija Porodini ambijent zahteva pravilnu komunikaciju. Porodica je harmonina kada u njoj svak na svakoga se moe osloniti i u radosti i , naroito, u nevolji. U porodici postoji dinamina povezanost individualnog i porodinog ponaanja Komunikacija je najee koritena re u branim savetovalitima. Muevi i ene moraju razgovarati jedni s drugima. U porodici se treba razvijati partnerstvo pri donoenju odluka. Dobra komunikacija spreava nasilje. Lepa re gvozdena vrata otvara

Komunikacija Deo porodinog ambijenta su porodini obiaji i stil. Cilj svakog dobrog roditelja je da se njegovo dete formira kao stabilna linost to treba da se ispolji u interakciji sa drugima. Nema porodice u kojoj stalno vlada apsolutna harmonija. 3

 Smireno reavanje sukoba je veoma vano zbog dece koja mogu traumatino da doive roditeljske nesuglasice. Komunikacija u porodici Porodica je najpovoljnija sredina za vaspitanje dece, ali pod uslovom da u njoj vlada topla emocionalna klima. Dete je najvaniji lan porodice oko kojeg se sve okree, posveuje mu se panja Uspean psihofiziki razvoj deteta je mogu samo u porodici u kojoj postoji osjeanje zajednikog ivljenja. To se ispoljava u jedinstvu roditelja i dece,u identifikaciji jednog lana porodice sa porodicom u cjelini. Za dobru porodinu atmosferu neophodno je prilagoavanje. Zakoni (pravila) komunikacije Teorijom komunikacije su se bavili brojni autori. Karakteristike komunikacije prema Bratiniu,1993.; oveka promatrati u odnosu s drugim Meuljudski odnos prouavati u komunikaciji Povratna informacija je bitna za ponaanje Stepeni svesnosti o ponaanju Komunikacija je ukupno ponaanje i utjee na ponaanje i naziva se zakonom ili pravilima Nije mogue ne komunicirati kada se dve osobe sreu (ponaanje ima karakter poruke). I odbijanje komunikacije je komunikacija(poruka). Pojedini oblici nekomuniciranja su oblici poremeenog ponaanja (asocijalno ponaanje). Svaka komunikacija ima dva aspekta: sadrajni i odnosni Komunikacija Tok meuljudskih odnosa je simetrian, tei se slinou , izbegava se razliitost Kvaliteta sociopedagoke komunikacije predstavlja nivo uspenosti komunikacije u kontekstu meuljudskog odnosa. To je sposobnost i osetljivost da se na nivou verbalnog i neverbalnog prepoznamo odreena stanja i raspoloenja osoba u interakciji. Deiji pravilan razvoj i mentalno zdravlje je steeno od strane roditelja-roditeljska ljubav i sreeni skladni roditeljski odnosi. Roditeljska panja, razumevanje , poverenje Ljudi- koji znaju uspeno komunicirati su sreni ljudi Primarna socijalizacija poinje u ranom detinjstvu a obuhvata ranu mladost kada dolazi do oblikovanja osnovnih psihikih funkcija; senzornih, motornih, intelektualnih, emocionalnih, motivacionih, elementarnih obrazaca ponaanja. Za uspenu komunikaciju vaan je razvoj GOVORA kod dece. Komunikacija moe biti verbalna i neverbalna. Govorom se razvija vebalna (rei) komunikacija. Govor razvija intelektualne sposobnosti Razvijati altruistiki duh kod dece, odnose uzajamnog potovanja, razumevanja, pomaganja, ljubavi meu lanovima porodice. Komunikacija s detetom 4

 Decu treba osposobljavati da vole i potuju narod i obiaje, da rade na potovanju razliitosti i zbliavanju razliitih naroda, imaju razvijenu kulturu rada i ponaanja Detetu treba biti razumljiv, objasniti ta se od njeg oekuje , nauiti ga komunicirati, pozdravljati,potovati starije i svoje saradnike. Kod razgovora sa decom obratiti panju; spustiti se na visinu deteta, koristiti obine rei, govoriti jasno, razumljivi, konkreto, ne vikati, galamiti(bez verbalnog nasilja) Deci treba dati do znanja da nam je stalo do njih i poklanjati im panju(u odreenoj meri). Potrebno je uiti decu da vie trebaju sluati nego priati iz razloga; Zato to imamo dva uha i jedna usta, ohrabrite ih da obrazlau, da zavre izlaganje, sluajte ih s panjim, ne izriite sudove, postavljajte pitanja, ui u intimu nekih poruka i rei, pohvaliti to je napredno. Svakodnevna komunikacija postaje prilika za gradnju ljubavi i poverenja Pravila komunikacije Govoriti pravilno Gledati deci u oi Govoriti polako i jasno Dopustiti deci da se izraze Biti pozitivan primer u komunikaciji Dozvoliti drugaije miljenje Paljivo sluati Dete neka iznese suprotno miljenje jer e da; objasni svoja oseanja, podstie se rasprava, deci se omoguava da budu sluana i da se ue potenju. Uzori u ponaanju Dete moe imati u porodici veoma dobre uzore, ali u okruenju , meu vrnjacima-loe, a na roditeljima je da deluju snanije da bi oponaalo ono to je zaista vredno i to vodi formiranju radne i moralno zdrave linosti. Basne u vaspitanju deteta-komunikacija Basne se vrlo upotrebljivo tivo u komunikaciji i porodinom vaspitanju. Roditelji ih mogu itati deci koja su napunila tri godine , a moda i ranije. Deca shvataju i crtane filmove. Ovaj knjievni oblik (basna) je jednostavan , lak za razumevanje i nosi moralnu pouku koju deca mogu da shvate. Primeri u basni KONJ I MAGARAC .... Dakle,dete upuivati da su prie o ivotinjama (basne) u stvari prie o ljudima i da su ivotinje nosioci ljudskih osobina; magarac-gluposti, lisica-lukavosti, jagnje-naivnosti,mravmarljivosti,.. Dete e shvatiti da basne imaju prenesena znaenja upuena ljudima. Bajke u vaspitanju deteta-komunikacija Matanje je vana karakteristika predkolskog deteta. Razvija se fantaziranje,deijih interesovanja i stvaralatva i komunikacija. Razvija se radoznalost. Deci treba omoguiti da dovri priu u nekoj bajci koju mu priamo. Bajke, pripovetke obogauju govor-retoriku kod deteta, razvija renik (odvezuje jezik). Detinjstvo bez bajki nije potpuno detinjstvo. Na narodne bajke nadovezuju se umetnike bajke (dolaze baraa Grim,Andersen...)

Strip u vaspitanju, pohvala, nagrada, pokuda-komunikacija Dete voli akciju i slike. Strip je pria u slikama praene tekstom. Obaveza roditelja je odabrati pravi strip koji ima umetniku i vaspitnu vrednost. Pravilan strip omoguava vizuelnost, matu, plemenita oseanja, komunikaciju, estetsko .. Pohvala kao podsticanje je vredna metoda u porodinom vaspitanju, da se podri poeljno ponaanje-komunikacija. Nagrada ima materijalnu vrednost(dete nagraeno knjigom za odlian uspeh). Kazna-komunikacija Kazna je negativan podsticaj(poruuje se da treba drugaije da se ponaa). Roditelji trebaju se boriti da kod dece nema loe komunikacije , zbog ega bi ih trebali ispravljati u ponaanju). Kazna je najvii oblik prisiljavanja u vaspitnom radu i svrha je otkloniti jedan vid ponaanja (nepoeljan) i da doprinese poeljnijem ponaanju. Dete kaznom treba da usvoji neki red. Odnos u porodici razvoj komunikacije Roditeljska harmonija, iskrenost, potovanje, razumevanje i poverenje meu branim drugovima utiu na pravilan razvoj detetove linosti. Svaa i tua kod deteta razvija prezir prema jaem roditelju, saaljenje, saoseanje i strah za slabijeg roditelja. Moe doi do povlaenja deteta u sebe, do ispoljavanja agresivnosti prema vrnjacima ili agresivnost unutar porodice se razvija. Dominacija roditelja podrazumeva vid potinjavanja deteta. potrebno je uvaavanje detetove linost, savetodavni interaktivni rad. Problemi u porodici; alkoholizam, siromatvo, delinkvencija.. Pedagoka komunikacija-reavanje konflikata Potrebno je da nastavnik zna strukturu i prirodu konflikta, poznavati instrumente i pedagoke metode reavanja, Razlikujemo; unutarnji konflikt, interpersonalni vrnjaki konflikt, koflikt na relaciji NASTAVNIK-UENIK, konflikti u porodici.. Vreanje, omalovaavanje i otre rei naruavaju KOLSKI i porodini mir, mentalno zdravlje i razvoj deteta, izazivaju se negativne emocije; strah, bes, mrnju, ljutnju, inat, odbojan stav,... Frojd kae, konflikti linosti su baza psiholokih poremeaja Uzrok konflikta nastavnik-uenik Vezani za nastavnika; autoritarnost, nekomunikativnost, disciplinovanje uenika, nefer kriticizam, dosadan predava, emocionalna implusivnost, moralisanje, nepoverenje prema uenicima. Vezano za uenike: neposlunost, nepoverenje prema nastavniku, nedisciplina, potcenjivanje od strane nastavnika, antipatija prema nastavnicima.