Ben Mezrih: OSNIVAI FEJSBUKA SLUAJNI MILIJARDERI

Kandidat za tajne odaje Harvarda

Verovatno je Eduardo Saverin tek posle treeg koktela stekao oputeni osmeh, koji je neuspeno uvebavao dva sata pre nego to je te veeri napustio svoju sobu u studenjaku. Vie nije bio ophrvan snanim porivom da pali odatle. A prostorija u kojoj je stajao izgledala je zastraujue: ogromni kristalni luster na tavanici nalik na katedralu i stepenite koje se rava ka ultratajnim odajama, misterioznijim od katakombi. Eduardo nije odrastao u siromatvu vei deo detinjstva u okrilju vie srednje klase Brazila i Majamija ali mu je bilo nepoznato bogatstvo Starog kontinenta olieno u ovoj sobi. I pored cirke, iznova se oseao kao bruco koji prvi put stupa u Harvard i pita se kako je mogue da on ikada pone da pripada takvom mestu. Dva improvizovana anka su bila prilino ofucana drveni stolovi tek neto vie od dasaka ali za njima su radile jedine devojke u prostoriji; plavue bujnih grudi u crnim majicama s dubokim izrezom, dovedene iz jednog enskog koleda da posluuju rulju. Bilo ih je vie od dvesta, svi obueni u tamne blejzere i pantalone. Meavina razliitih rasa, ali osmeha koji su izgledali mnogo oputenije od Eduardovog, ti klinci nisu morali da se dokazuju. Pripadali su ovde. Za veinu ova urka bilo je tek jedna formalnost. U grupi najbliih njemu nikog nije poznavao: dvojica plavokosih klinaca kao da su upravo sila s voza iz Konektikata, trei Azijac, a etvrti Afroamerikanac, vrlo uglaen od osmeha pa do savreno zaeljane kose definitivno stariji od ostalih. Predstavio se kao Daron. Ali male bele ptice razbacane po crnom materijalu kravate su ga oznaavala kao pripadnika Feniksa. Saverin. Ti si onaj s hed-fondom? Eduardo je bio ushien to je lan Feniksa zapamtio njegovo ime. Bilo je to preterivanje, nije imao hed-fond, prosto je zaradio neto novca ulaui sa svojim bratom tokom druge godine studija; ali nije hteo da ga ispravi. Znao je ta pristup Feniksu znai za njegov drutveni status, a i budunost. Poput tajnih drutava Jejla, klubovi zavrne godine su predstavljali jedva sauvanu tajanstvenu duu ivota Harvarda; osam mukih odgajilo je generacije svetskih voa, finansijskih divova i monika. Svaki je osoben, od ultraekskluzivnog Porselijana, najstarijeg u kampusu, iji su lanovi bili Ruzvelt i Rokfeler, sve do nadobudnog Flaja, koji je iznedrio dva predsednika i nekolicinu milijardera. Feniks nije bio meu najprestinijim, ali jeste najpoeljniji jer ste petkom i subotom uvee bili okrueni najzgodnijim devojkama iz kola u itavoj oblasti. Hed-fond je zapravo samo hobi skromno se poverio Eduardo. Uglavnom se bavimo budunou nafte. Vidite, uvek sam bio zaluen za meteorologiju pa sam imao nekoliko dobrih prognoza u vezi s uraganima koje ostali na tritu nisu prokljuvili. Eduardo je znao da rizikuje pokuavajui da umanji treberski momenat pomou kojeg je nadmudrio trite nafte; znao je da Daren eli da uje neto o onih 300.000 dolara, a ne opsednutosti meteorologijom. Ali, pominjanje hed-fonda samo je potvrdilo Eduardove

sumnje da je jedini razlog to se naao u ovoj prostoriji reputacija da je biznismen koji obeava. Jer, nije bio sportista, ni pripada dugoj lozi naslednika. Bio je nespretan i tek je uz pie mogao da se opusti. Okasnio je itavu godinu, veina kandidata se probira na jesen druge godine studija, ne na treoj, kao Eduardo. itav proces ga je doekao nespremnog. Samo dve noi ranije je u sobi radio na dokumentu o nekom uvrnutom amazonskom plemenu, kad se ispod vrata pojavila pozivnica. Veeranja urka je bila svojevrstan masovni intervju. Nakon to Eduarda i ostale pozvane poalju natrag u domove u kampusu, lanovi Feniksa e u jednoj od tajnih soba razmotriti njihove sudbine. Posle svakog dogaaja, sve manji broj probranih e dobijati pozivnice za naredno deavanje. Pravi tos je nai nain da se 300.000 pretvore u tri miliona iskezio se Eduardo. Ali, od hed-fondova postanete veoma inventivni. Setio se jedne urke, koja je za temu imala Karibe, s lanim palmama i peskom na podu. Setio se i klinca s grivom kovrdave kose koji je stajao u oku sobe i nije pomerao; njegova smetenost je bila tako opipljiva da je delovala kao zatitno polje i odbijala sve koji su stajali u blizini. Eduardo je osetio blagu naklonost prema njemu, i jer nije bilo ni najmanje anse ikad postane lan Feniksa. Harvard je imao mnogo mesta za klince poput njega; kompjuterske laboratorije, ahovska i desetine andergraund organizacija i hobija koji su ispunjavali svaku drutvenu potekou. Ali nije mogao znati da e taj klinac jednog dana itav koncept drutvenog povezivanja izvrnuti naglavake. http://80.74.174.82/sr-lat/node/25553 Biblioteka za seks

urka nije bila ni nalik na andergraund ivot bratstva na Harvardu, niti grke bahanalije na drugim koledima. A Epsilon Pi nije bio cvet andergraunda; kao vodee jevrejsko bratstvo u kampusu, lanstvo je bilo ozloglaenije zbog visokog proseka ocena nego sklonosti ka zabavama. Poboni Jevreji, koji su se pridravali koer pravila i zabavljali iskljuivo s drugim Jevrejima, pridruivali bi se kui Hilel. Epsilon Pi je bio za nereligioznu decu, ija su prezimena bila jedina prepoznatljiva jevrejska crta. Za te klince, ako ima devojku Jevrejku, to je u redu jer su mama i tata sreni. U stvarnosti, najee su im devojke bivale Azijke. Nije da tipove poput mene privlae uglavnom devojke iz Azije objanjavao je Eduardo. Njih privlae momci poput mene. Ako treba da poveam anse kod najbolje cice, bolje da se okruim devojkama koje se najvie zanimaju. Sluao ga je i Mark Zukerberg, klinac ije uzano lice nije izraavalo nikakvo oseanje. A stav kako je okrenut sebi i u grupi bio je bolno nevet. Taj student informatike druge godine odrastao je u gradiu vie srednje klase, Dobs Feriju, drava Njujork, kao sin zubara i psihijatrice. U srednjoj koli je bio vet haker i upadanjem u sisteme je zavrio na nekom FBI-jevom spisku. Od kompjuterskog genija su velike kompanija pokuale da otkupe njegov program, Majkrosoft nudio milion-dva dolara da radi za njih, ali je odbio. (Eduardo nije bio strunjak za kompjutere, ali je porodino bio naklonjen biznisu, pa mu je zamisao da neko odbija milion bila neverovatna i uasavajua, to je Marka inilo jo zagonetnijim). On je napravio i kors me, omoguivi klincima na Harvardu da

vide ko se upisao na koja predavanja. Sam Eduardo je nekoliko puta pokuao da tako ue u trag zgodnim devojkama koje je sretao u menzi, ali bez uspeha. Ali, program je bio dovoljno dobar da ga koristi veina u kampusu, ako ne i deko koji ga je stvorio. Eduardovom ocu biznis je bio sve; sin bogatih emigranata koji su u Drugom svetskom ratu za dlaku od holokausta pobegli u Brazil. urno je porodica morala da se seli u Majami kad je Eduardu bilo 13 godina jer je otkriveno da je na spisku za kidnapovanje zbog oevog finansijskog uspeha. Eduardo se naao u nepoznatom svetu, gde se muio da naui engleski i prihvati kulturu Majamija. Osetio je da je Zukerberg osoba s kojom eli da se sprijatelji. Ko sa 17 godina odbije milion dolara, verovatno ima nekakvu viziju. Imam utisak da e se urka okonati narednih minuta rekao je Eduardo. Ako eli, na mom spratu je urka koju moemo da overimo. Sigurno je trula, ali nita gre od ove. Obojica su dovoljno dugo na Harvardu pa znaju da mogu oekivati pedeset tipova i najvie tri devojke u maloj sobi, nalik na sanduk, dok neko pokuava da otvori prokrijumareno bure s najjeftinim pivom. to da ne ree Mark. Logaritmi mi bolje idu kad sam pijan. Protrali su kraj biblioteke Vajdener, gde je Eduardo proveo mnoge veeri nadvijen nad delima ekonomskih teoretiara kao to su Adam Smit, Don Mils, ak i Galbrajt. Na zavrnoj godini progunao je Eduardo ima da doe do seksa meu policama. Kunem ti se, dogodie mi se i to. Bila je to stara tradicija na Harvardu pre diplomiranja. Istina, tek je nekolicini studenata to uspelo. Izmeu policama s knjigama su uvek vrebali studenti i zaposleni; pronai mesto za seks bilo bi pravi podvig. A devojku spremnu da produi tradiciju jo nezamislivije. Prvi koraci odgovorio je Mark. Moda prvo da odvede devojku do svoje sobe. Eduardu se sve vie dopadao jedak smisao za humor ovog klinca. Ne ide mi ba tako loe. Idem na urku kluba Feniks. Moda, ako uem u klub, mogu tvoje ime da stavim na spisak. Mark je zastao. Komunicirao je veoma nalik na kompjuter: ulazna informacija, izlazna informacija. Sigurno su mnogi koristili tvoj program. Eduardo je znao da ne obezbeuje kompjuterski program da povali nekog ve odlasci na urke i druenje s lepim devojkama. On jo nije dospeo dotle, ali je jue dobio pozivnicu za etvrtu urku Feniksa. Ona je nagovetavala da treba povesti devojku; od kolega je uo da to bolje partnerke izgledaju, vee su anse da dospe u ui izbor. Ali devojke nisu ba navaljivale na vrata njegove sobe. Ipak, u menzi je priao je najzgodnijoj koju je znao Mari, plavui bujnih grudi, studentkinji ekonomije. Pet centimetara via od njega, gajila je neobinu ljubav prema gumicama za kosu u stilu osamdesetih, ali je bila prelepa i savrena za urku. Na Eduardovo iznenaenje, pristala je. Shvatio je da je to zbog Feniksa, ija ekskluzivnost lanovima omoguava da privuku najlepe devojke. Znao je da mu se Mara nee pridruiti meu policama biblioteke, ali e, ako bude dovoljno alkohola, moda pustiti da je prati do doma. Ako ga ispred vrata sobe isprati s ovlanim poljupcem, bie to vie nego to je postigao u prethodna etiri meseca. http://80.74.174.82/sr-lat/node/25678

Usamljena elita

etiri sata ujutro. S obale reke arls dvojica veslaa izgledaju kao roboti i savrene kopije jedan drugog, od guste kose boje peska do pravih amerikih isklesanih crta lica i tela. Braa Vinkelfos su simetrini blizanci, to se dogodi kad se jedno jaje rastvori poput dve stranice u asopisu. Napred je Tajler, denjak i razboritiji, iza levoruki Kameron, umetniki, vie stvaralaki nastrojen tip. Odrasli su u Konektikatu, a njihov naporan rad je ve doneo rezultate: kao maturanti su bili na putu da postanu lanovi olimpijskog veslakog tima. Izvadie vesla iz vode tek kad budu na izmaku snaga. Tajler i dalje osea reku pod sobom dok na elo pohabanog drvenog stola u oku menze seda kraj brata. Ovaj se naginje nad celu planinu kajgane, koja je nadvisivala brda krompira, tosta s puterom i sveeg voa dovoljno ugljenih hidrata da se pokrene terensko vozilo ili veslaka zvezda visoka 195. Tajler skrenu pogled na Divju Narendru, koji je veim delom skriven iza Krimsona, kolskih novina. Ispod njih nenaeta inija ovsene kae, pa je Tajler bio ubeen u to da e, ako Divja uskoro ne spusti novine, Kameron verovatno prei i na njegovu kau. Divja nije sportista kao oni, ali razume njihovu strast i radnu etiku; jedan je od najbistrijih momaka koje je Tajler upoznao, a njih trojica ve neko vreme priljeno rade na uglavnom tajnom projektu. Divja podie prst, zatraivi da mu daju jo malo vremena; Tajler iznervirano zakoluta oima i primeti za stolom iza da grupa devojaka naizmenino gleda njega i Kamerona. Na to su ve navikli. Imali su izvestan ugled, kao prvoklasni sportisti, ali prekretnica je bila lanstvo kluba Porselijan, koji je najprestiniji, najtajanstveniji i najstariji. Istina, tek na treoj godini studija, to je bilo vrlo neobino. Tajler je bio uveren da je Klub ekao tu dodatnu godinu zbog njihovog porekla. Veina lanova Porselijana nosila je prezimena koja su inila vekovnu istoriju Harvarda. Iako im je otac bio izuzetno bogat, postigao je to sam, stvorivi od nule izuzetno uspenu konsultantsku kompaniju. Porselijan nije bio slavan po urkama niti se zahvaljujui lanstvu u njemu lake stizalo do seksa. On nije bio drutveni klub ve ozbiljan posao. Tajler zgrabi napola pojedenu jabuku s tacne svog brata i u visokom luku je baci posred Divjijeve inije. Ovsena kaa se raspri i natopi novine. Divja zastade, a zatim paljivo sklopi unitene novine. Zato ita tu smejuriju? zapita Tajler, iskezivi se prijatelju. Da ispipam puls studentskog tela odgovori Divja. Jednog dana emo imati svoju jebenu firmu pa e nam smejurija biti veoma vana. Tajler je znao da je Divja u pravu, kao i obino, to i jeste bio kljuni razlog da se udrue s njim pre gotovo dve godine. Nita neemo imati ako ne pronaemo zamenu za Viktora prekide ih Kameron, usta punih kajgane. Kae da je prezauzet, a bie teko pronai nekog tako dobrog kao to je Viktor. Tajler uzdahnu. Dve pune godine, a inilo se da nisu nita blii otvaranju firme nego kad su sve poeli. Viktor Gua im je bio najvanija prednost kompjuterski arobnjak koji je razumeo ta bi oni da naprave. A ideja je bila neverovatna. Projekat nazvan harvardska mrea je inio veb-sajt koji je trebalo da promeni ivot u kampusu. Osnovna ideja je bila napraviti sajt gde bi likovi

poput Tajlera i Kamerona koji sve vreme provode u veslanju, jelu i spavanju mogli da se viaju s devojkama, bez nedelotvornog lutanja po kampusu koje obian ivot zahteva. Kao lanovi harvardske elite, uvideli su nedostatke drutvenog ivota univerziteta. Poeljni mladii, kakvi su oni, nikad nisu imali priliku da upoznaju dovoljno odabranih devojaka jer su bili prezauzeti obavezama koje su ih i uinile poeljnim u kampusu. Trenutno, ako ste u veslakom timu, igrate bejzbol ili ragbi samo to ete i initi. Jedine devojke koje upoznajete jesu one koje se motaju kraj reke ili sportskih terena. Naravno, mogli ste da iskoristite svoj status studenta Harvarda da biste privukli zainteresovane u svoje okruenje ali bi sajt poput harvardske mree znaajno proirio taj vidokrug. Jednostavan, savren, ispunjava potrebu. Sastojao bi se od dva dela, ugovaranja sastanaka i povezivanja. Kad to zaivi na Harvardu, Tajler i Kameron su predvideli da se sajt proiri i na druge kolede. Jedini nedostatak njihovog biznis-plana je to nemaju ni najmanju ansu da proizvedu sajt bez kompjuterskog genija. Mrea treba da postane neto to e klinci s Harvarda zaista koristiti, svakog vikenda. Istuira se, obrije, okrene nekoliko telefona, a onda pogleda Mreu i vidi ko se zainteresovao za tebe. Viktor kae da e nas uputiti na neka imena nastavio je Divja kad je otresao kau s novina. Moda i razglasimo da traimo nekoga. Mogu da se raspitam u Porselijanu dodao je Kameron. Ali niko od njih se ba i ne razume u kompjutere, ali moda neko ima i mlaeg brata. Divja je bio vrlo prefinjen mladi, sin dvoje indijskih doktora, koji je sledio starijeg brata i upisao Harvard. Uvek je bio besprekorno odeven i oeljan. Niko ne bi mogao pogoditi da je i virtuoz za hevi-metal rifove. U javnosti je izgledao prokleto gizdavo pa su i novine morale da mu budu iste. http://80.74.174.82/sr-lat/node/25778 Kokoke kanibali

Eduardo Saverin se uunjao se u zadnji deo ogromne sluaonice, mada nije imao predstavu o tome kakvo je predavanje, niti je prepoznao profesora, ali to nije bilo neuobiajeno. Toliko je profesora i asistenata da je veoma teko imati ih sve u glavi. Obavezni predmeti strane kulture, istorija, literatura, moralno rezonovanje, nauka i drutvena analiza na Harvardu su vie od obaveze. Njih univerzitet smatra svojevrsnom filozofijom. Ideja je da svaki student posveti bar etvrtinu predavanja predmetima smiljenim da naine potpunog uenjaka. Ideja se inila valjanom, ali ti predmeti u praksi nisu dosezali uzviene ideale jer neki nisu imali nikakve dodirne take sa stvarnim svetom. Gotovo svaki harvardski student je pohaao bar jedno predavanje o Janomamoima, surovim ljudima iz Amazonije, neobinom malom plemenu koje jo uvek ivi u kamenom dobu. Sa stranjeg kraja Eduardo je osmotrio je sluaonicu, ali mu je trebalo nekoliko minuta da pronae Marka Zekerberga. S njim je Eduardo postao blizak prijatelj za samo nekoliko nedelja. Za tako kratko vreme je uspeo da ga zavoli i doivljava kao pravog brata a ne nekog s kim je u jevrejskom bratstvu, a bio je uveren u to da Mark osea isto prema

njemu. Zavalio se kraj Marka, paljivo smetajui prekrivenu gajbicu za mleko na pod. Mark podie kraj krpe i skrivena kokoka poela je da kokodae iz sve snage. Perje se razletelo i poelo da pada na sve u preniku od pet metara. Studenti u redovima ispred i iza njih zinuli su u udu. Eduardovi hitro prekri gajbu. Profesor je i dalje trabunjao o Britima, vikinzima i ko god se motao okolo u tom razdoblju. Zbog jaine razglasa, nije primetio mete hvala bogu. Zaista mi se dopada tvoj novi prijatelj. Razgovorljiviji je mnogo od tebe prokomentarisao je Mark, iskezivi se prema gajbi. Ova kokoka je ei smor. Uvalila me je u silna sranja prosiktao je Eduardo, ignoriui Markovo podbadanje. Istini za volju, situacija je bila krajnje komina. Kokoka je bila deo Eduardove inicijacije u klub Feniks. Morao je da je nosi svuda, na svako predavanje, u menzu, kao i u sobe studenjaka koje poseuje. ak i da spava s prokletinjom. Njegov zadatak je bio da punih pet dana odrava kokoku u ivotu. Prvih dana sve je teklo glatko. Kokoka je izgledala sreno, a niko od profesora je nije primetio. Veina studenata u kampusu je, pak, znala za inicijacije kluba zavrne godine pa mu niko nije zadavao muke. A ono nekoliko autoriteta na koje je naletao tokom dnevnih obaveza bilo je spremno da zamuri na jedno oko. Prijem u klub zavrne godine bila je vana stvar, i svi su to znali. Ali poslednja dva dana njegove inicijacije su se zakomplikovala. Ispostavilo se da blizu Eduardove sobe ive dva studenta, lana kluba "Porselijan". Eduardo se nije ni trudio da sakrije da hrani kokoku peenom piletinom prokrijumarenom iz menze. No, klinci su napisali mejl udruenju za zatitu ivotinja, potpisan sa Denifer, optuivi "Feniks" da nareuje svojim lanovima da mue i ubijaju kokoke kao deo inicijacije. Uduenje je odmah stupilo u vezu s harvardskom administracijom, pa i samim predsednikom, Lerijem Samersom. Pokrenuta je istraga i "Feniks" e morati da se brani i od optubi za nametanje kanibalizma nezatienoj ivini. Naravno, Eduardu nije bilo nareeno da mui i ubije svoju kokoku. Upravo obrnuto, da je odri u ivotu i zdravlju. Ali kako je mogao znati ta kokoke jedu? Uz nju nije iao i prirunik. ta su, kog avola, Jevreji znali o kokokama, osim da se od njih pravi veoma dobra supa? A Eduardo je za nekoliko dana trebalo da postane punopravni lan "Feniksa". Ako ga debakl s kokokom ne bude izbacio iz kluba, uskoro e se motati po njemu svakog vikenda, i njegov drutveni ivot e se dramatino promeniti. Te promene su ve poele da se dogaaju. Da li jo uvek vai na dogovor za veeras? proaputao je. Jue je upoznao jednu devojku na koktelu u "Feniksu". Endi je bila slatka, vitka i Azijka, i imala je prijateljicu. Eduardo ju je ubedio da povede i nju na pie. Samo mesec dana ranije to je bilo nezamislivo. Kako se ono bee zove prijateljica? pitao je Mark. Monika. Opasna riba? Eduardo nije imao pojma da li je Monika opasna riba jer je nikad nije video, ali je smatrao da njih dvojica nemaju pravo na probirljivost. Sve do sad devojke ba nisu jurile da se upoznaju s njima. A otkako je u prilici da postane lan "Feniksa", dobio je prolaz do devojaka i bio odluan da povede i prijatelja. Jo jednom osmotri Markovu odeu "adidas" japanke, farmerke i duks s kapuljaom a zatim poisti perje s revera svog

tamnoplavog blejzera. Kravata i blejzer su za njega bili uniforma, a za sastanke Udruenja investitora nosio je ak i odelo. Samo se ti pojavi u osam dobacio je Marku. I... za promenu probaj da obue neto lepo. http://80.74.174.82/sr-lat/node/25894 Kuka na mrei

Iza svakog velikog bogatstva lei veliki zloin, napisao je Balzak, ali da je mogao videti Marka Zukerberga te veeri oktobra 2003, izmenio bi uvene rei; jer trenutak, koji je vodio do jedne od najveih zarada u savremenoj istoriji nije poeo kao zloin ve kao studentska smicalica. Balzak bi u oskudnoj, klaustrofobinoj sobi, mogao da vidi Marka kako ljut nosi nekoliko beks piva. Kao obino, i svoje "adidas" japanke i duks s kapuljaom. Mrzeo je gotovo svu obuu a da to nisu japanke i vrsto reio da jednog dana bude u prilici kad e odluiti da to bude jedina obua koju e ikada nositi. Jo od srednje kole se moglo primetiti da su mu misli bile uvek bistrije kad ih je iskazivao preko ruku. Nekom sa strane moglo se initi da je njegov odnos prema kompjuteru mnogo skladniji nego bilo kakav odnos s nekim iz spoljnog sveta. Nikad nije izgledao tako sreno kao kada je gledao u sopstveni odraz u staklastom ekranu. U dubini psihe sve to imalo je veze s kontrolom; za kompjuterom, Mark je uvek kontrolisao stvari. Ponekad je oseao da je to jedino mesto kojem je pripadao. Iznerviranost, verovatno posledica veeri koju je doiveo, bila je konani impuls da nastavi pretvaranje zrna kukuruza u kokicu. Poeo je s naslovom: Harvardski fejsme / Proces. 20.13: ***** je kuka. Moram da osmislim neto to bih napravio kako bi svratio misli s nje. Sad mi samo treba neka ideja. Moda je u svojim mislima znao da nije skroz u redu kriviti devojku koja ga je odbila. Ali ak je i Eduardo, treber, imao vie uspeha od njega. A sad, kad treba da postane lan "Feniksa", Mark e stvoriti neto to e mu omoguiti da svima pokae ta je sposoban da uradi. Brzo je izaao na internet i povezao se sa kolskom mreom. 21.48: Malo sam pripit, da se ne laemo. Pa ta ako jo nije ni deset uvee, u utorak? Pa ta? Kirkland fejsbuk je otvoren na mom raunaru a neki od ovih ljudi imaju prilino grozomorne fotke. Gotovo da poelim da neka od ovih lica stavim kraj fotografija domaih ivotinja i zamolim ljude da glasaju ko im je privlaniji. Zasigurno je prepoznao nekolicinu mladia, a moda i koju devojku ali mu je veina verovatno bila nepoznata iako je kraj njih prolazio. Neke su se, nesumnjivo, potrudile da ga ignoriu. U jednom asu tokom ovog procesa Mark je poeo da razmenjuje ideje s prijateljima koji su se vratili u sobu posle veere, s predavanja, pia razgovor se uglavnom vodio uobiajenim putem, putem mejlova. Niko iz njegovog drutva nije vie toliko koristio telefon koliko mejl. Osim Eduarda, veina ih je bila oarana kompjuterima ba kao i Mark. Ponovo se vratio blogu: Nije ba fenomenalna a verovatno ni preterano aljiva, ali Bili je doao na ideju da poredi dvoje ljudi na osnovu njihovih fotografija iz godinjaka, a tek ponekad da ubaci i neku domau ivotinju. Dobra zamisao.

Klincu kao to je Mark to se verovatno inilo kao fenomenalna ideja. Fejsbuk Harvarda bio je veoma zastareo, porean po abecedi. 23.09: Da, u programu sam. Ne znam ba kako e se domae ivotinje uklopiti u celu ovu stvar (a njima se nikada ne zna), ali mi se svia ideja da poredim dvoje ljudi. Naalost, Harvard nema centralnu javnu arhivu pa u morati da uzmem fotografije iz svih domova. Moda je u tom asu znao da e preterati ali, s druge strane, nikada nije bio dobar u potovanju pravila. To je bila Eduardova igra, zato je nosio sako i kravatu, zato e postati lan zavrnog kluba, zato se slagao sa svima u igricama u pesku. Bilo je jasno iz Markove biografije da se njemu igranje u pesku ne dopada. Upad u harvardski kompjuterski sistem za njega je zaista bio maji kaalj. Bio je pametniji od onog koga je Harvard zaposlio da im napravi sistem, pametniji od administracije, a svakako i od sistema zatite. Do etiri ujutro daunloudovao je na hiljade fotografija i arhiva domova. Moda e ga Harvard uutkati iz zakonskih razloga, ne shvatajui njegovu vrednost kao posao koji se moe proiriti i na ostale kole (moda i one koje pohaaju lepi ljudi). Ali jedno je sigurno, a to je da sam drko zato to u napraviti taj sajt. Ali predivan. Tek nakon 72 sata Mark shvatio ta je zapravo uradio. Kad se vratio u svoju sobu, panju mu je privukao laptop i dalje otvoren na stolu. Na njegovo iznenaenje, ekran je bio zamrznut laptop mu je posluio kao server. Pre nego to je otiao sa sastanka, poslao je link malobrojnim prijateljima, ali sve zahuktalo. Neko je link prosledio ak i Politikom institutu od preko stotinu lanova. Kao i udruenju latinoamerikih i crnih ena na Harvardu. Dospeo je i do oglasnih tabli studentskih. Rairio se kao virus. Za manje od dva sata, ve 22.000 glasova. Sranje. Link nije trebalo iriti tako. Kasnije je objasnio da je eleo uti razliita miljenja i moda promeniti togod. Hteo je da proveri i ta kae zakon, ali je bilo kasno. Stavi neto na internet, i ne moe da izbrie. Za nekoliko minuta unitio je svoju prokletinju od programa, ali je, ipak, oseao da je upao u ozbiljnu nevolju. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26010 Udruene uvreene ene

Vesla Tajler Vinkelfos je svojih 195 cm uglavio u spoj stolice i stola. Odabrao je tu zastraujuu kombinaciju ba zbog neudobnosti. U sedam ujutru, nakon treninga, trebale su mu posebne mere da se odri budnim. A onda ga je Divja tresnu primerkom Krimsona, dnevnih novina Harvarda. Pogledaj naslov! pozdravio se Divja s njim, glasnije nego obino. Sino su momci iz "Porselijana" priali o tome prokomentarisa blizanac Kameron Vinkelfos lanak. Kensington se ee iznervirao jer je njegova devojka Deni tek na treem mestu tog sajta, a njena cimerka Keli na drugom... to i nije neko iznenaenje. Bile su cimerke, navodno nasumce odabrane. Ali niko u kampusu nije verovao u sluajnost poslednjih pet cifara njihovog telefona sobe ini 3-eva. Harvardska sluba za smetaj bila je uvena po bizarnim malim smicalicama. No, plavue je odabrao fejsme, klon programa liste najzgodnijih, gde su studenti ocenjivali devojke na osnovu

fotografija. Pie da ga je ugasio klinac koji ga je i napravio nastavio je Divja. Nije mu ni palo na pamet da e se ljudi naljutiti. ak i poto je u blogu poredio devojke s domaim ivotinjama. Feministike grupe su poslale desetine pisama. Toliko ljudi je istovremeno izalo na sajt da se zapuio protok univerzitetskog servera. Profesori nisu mogli ni svoje mejlove da itaju. Haos! Klinac je u ozbiljnoj nevolji. Maznuo je sve fotke iz arhiva studentskih domova. On i nekolicina njegovih prijatelja e pred disciplinski odbor. Tajler je znao sve o tom odboru. Klinac e verovatno dobiti uslovnu kaznu, ali e mu se ugled srozati: devojke nee imati visoko miljenje o njemu. Mada, klinac nije ba neki Kazanova. Da poredi domae ivotinje s devojkama? Tako neto ti ne pada na pamet kada redovno upranjava seks. Pie da malom to nije prvi program ree Kameron. U srednjoj koli je, navodno, bio superhaker. Treba da razgovaramo s njim. Samo, uo sam da je klinac udak. Drutveno autistian. Autistian nije prava re; pre drutveno nesnalaljiv. A bilo je na Harvardu desetine takvih. Da bi dospeli, morali su biti potpuno izgraena linost poput odlikaa koji je i kapiten univerzitetskog tima, ili zaista dobri u jednoj stvari moda bolji od svih na svetu, poput kakvog virtuoza na violini ili nagraivanog pesnika. Tajler je smatrao da su on i njegov brat izgraene linosti, ali dobro je znao da su zaista, zaista, zaista izvrsni veslai. Ovaj klinac je oigledno bio zaista, zaista, zaista dobar s kompjuterima jer svakako nije bio kapiten nekog sportskog tima. Poalji klincu mejl odluio je Tajler. Da vidimo da li eli da bude deo istorije. Na stepenitu biblioteke, Eduardo je osmotrio Marka, obuenog u odelo i kravatu, u kojem mu je izgledalo neudobno. Gledao je lepe brucokinje. Moda su i one bile svesne toga da je samo sat ranije Mark morao da sedi ispred disciplinskog vea i opravdava se. Najsmenije od svega mada dekani u tome nisu videli nita smeno je to to Mark uopte nije shvatao zato su svi toliko uznemireni. Priznao je krivicu zbog hakovanja, ali istakao da su njegovi potezi osvetlili propuste u sistemu zatite univerzitetskog kompjuterskog sistema. Markova drutvena neprilagoenost i zbunjenost ogromnom odazivu na fejsme bili su najbolja odbrana. Okupljeni dekani su gledali njegovu napetu izvetaenost pa zakljuili da Mark i nije tako loe dete. Nije shvatao da e devojke poludeti zato to momci glasaju za njih na osnovu njihovog izgleda. Do avola, verovatno svi studenti na svetu ocenjuju da li su im koleginice opasne ribe jo od neandertalskog doba. Ali dekani ga, u znak dobre volje, nisu suspendovali ni izbacili. Kaznili su ga uslovno da se kloni nevolje naredne dve godine, inae Mark je preiveo taj incident bez neke vee tete po svoj akademski status. No njegov ugled u kampusu se nije se nimalo popravio. Sad e prii devojkama jo tee. Ipak, ljudi su poeli da prepoznaju ime Zukerberg nakon lanka u "Krimsonu". Mark iz zadnjeg depa izvadi pare presavijenog i papira prui Eduardu. ta misli o ovom i-mejlu? Zdravo, Mark, dobio sam tvoj mejl od jednog prijatelja. Ja i moj tim traimo vebprogramera. Daleko smo odmakli u stvaranju sajta, i voleli bismo da uestvuje jer znamo da e on uzburkati kampus. Ovo treba da bude zaista plodonosno iskustvo, pogotovo ako si preduzetnikog duha. Zvualo je kao da klinci rade na nekakvom tajanstvenom veb-sajtu verovatno su itali o Marku u "Krimsonu" pa pomislili da moe pomoi u tome to su pravili. Sigurno nisu

znali Marka, obraali su se njegovom ugledu i iznenadnoj ozloglaenosti. Eduarda i-mejl nije dojmio. Likovi poput Vinkelfosovih nisu kapirali trebere poput Eduarda i Marka. Eduardo je, naravno, sebi krio put, motajui se oko kluba "Feniks". Ali ogromna je razlika izmeu "Feniksa" i "Porselijana". U "Feniksu" se uilo kako razgovarati s devojkama, opijati se i, uz malo sree, povaliti neto. U "Porselijanu" se uilo vladanju svetom. Ma ko ih jebe odgovorio je Eduardo. Ne trebaju ti. Ne znam odgovorio je, a Eduardo shvati da je ve odluio. Moda mu se dopalo da se drui s tipovima kakvi su Vinkelfosovi. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26117 Autobuski seks u globalnim razmerama

Jebaki autobus je harvardska institucija: lii na teretno vozilo i krui, uglavnom vikendom, izmeu Harvarda, est oblinjih koleda za devojke i nekoliko slobodoumnih kampusa sa meovitim studentima. Svi drutveno potkovani diplomci su se bar jednom provozali njime. Tajleru Vinkelfosu je imao utisak da je projekat na kom su radili on i brat nalik na jebaki autobus; harvardska mrea je superjednostavna veza izmeu momaka i devojaka, ali je umesto duge vonje u zadnjem delu autobusa, dovoljno kliknuti tipku na laptopu. Brzi oping za studentkinju iz snova. Brat Kameron mu u dnu menze pokaza klinca, koji im je mahao. Bio je visok i imao gustu travu kosu. Nosio je duks i terenske bermude iako je napolju bila nula, a obrazi su mu imali bledilo kao da jako dugo nije video sunca. Ispruena ruka Mark Zukerberga je liila na mrtvu ribu. Tajler mu je priao o harvardskoj mrei i povezivanju preko neta gde bi studenti mogli da razmenjuju informacije i povezuju se. Mogli bi da objavljuju svoje fotografije, napiu neto o sebi i pokuaju da nau ta im je zajedniko. Iako je bilo teko proitati lice ovog klinca, inilo se da je odmah shvatio o emu se radi, zagrejao za ideju i bio siguran da mu programiranje nee predstavljati tekou. Za razliku od drugih informatiara, izgledalo je da deli njihovu energiju i viziju. Ako sajt postane uspean, svi emo se opariti ree Tajler. Ali ovo e nam doneti i druge pogodnosti. elimo da ti bude u sreditu svega. Ako naprave pare, svima e biti dobro. Ali do tad Mark moe da iskoristi sajta kako bi popravio svoj imid. Moe dospeti i u centar panje, neto to se treberima teko dogaa jer su najee gurnuti u zapeak. Razbiti kalup trebera i povezati ga sa devojkama kakve ne moe da nae ako stalno visi u informatikom kabinetu. Pa ko ne bi pristao na takvu ponudu? Na rastanku stisak mu je manje liio na mrtvu ribu. Harvardska mrea bila je korak blie ostvarenju, pa je moda i bio trenutak da braa proslave. A kako bolje nego uz goe iz jebakog autobusa. Posle dva meseca Tajler, Kameron i njihov najbolji prijatelj Divja, sedeli su na kauu u Biciklistikoj sobi Kluba Porselijan, koji je vie od dva veka okupljao generacije najboljih i najbistrijih koje je zemlja ikad obrazovala. Bio je najelitniji i najtajniji klub u Americi uporediv jedino sa klubom Lobanje i kosti na Jejlu. Osnovan 1791, ime je dobio 1794. u ast banenja i peenja praseta koje su studenti zavrne godine

organizovali. Prase je, kae pria, jedan lan poneo sa sobom na asove, skrivajui mezime u prozorski okvir kad god bi mu se profesor pribliio. Porselijan je postao vrhunska druina mladia u kampusu. Kua u kojoj se nalazio klub stara tala, kako su je nazivali lanovi bila je mesto legende i istorije. Tedi Ruzvelt je bio njen lan, kao i mnogi iz klana Ruzveltovih; Frenklin Delano je bio odbijen, pa je to nazvao najveim razoaranjem u ivotu. Moto kluba Porselijan: dok smo ivi, ivimo, nije se primenjivao samo na iskustva njegovih lanova na koledu ve i kad su odlazili u potragu za svojim mestom u svetu. lanovi kluba trebalo je da postanu gospodari svemira; postoji i urbana legenda da, ako njen lan do 30. godine ne zaradi prvi milion, onda e mu ga klub pokloniti. Razlog neraspoloenja blizanaca i Divje imao je ime: Mark Zukerberg. Dva meseca klinac im je govorio da projekat za harvardsku mreu odlino napreduje. Razmenili su 52 mejla i tokom pet-est telefonskih poziva klinac je stalno zvuao ushieno i uzbueno u vezi s njihovim projektom kao i prilikom prvog sastanka. Njegovi mejlovi izgledali su kao dnevnik rada. Ali pri kraju sedme nedelje, kad se nikakav stvaran napredak nije video Tajler je postao zabrinut. Jer, mislio je da e sajt pustiti u rad do kraja praznika. Tek je te veeri, samo nekoliko sati pre nego to su Vinkelfosovi i Divja uli na kapiju Porselijana Mark konano pristao da se nau u menzi. Kao i prvi put je pohvalio njihove ideje, rekao da e harvardska mrea biti velika stvar ali je neoekivano poeo da objanjavajui da ima i mnogo drugih projekata koji mu oduzimaju puno vremena. A onda ih je jo vie zbunio ponavljajui da sajtu nedostaje funkcionalnost i da im treba jai server. Tajler je shvatio kako klinac pokuava da ih obeshrabri; ono ime je ranije bio oduevljen sad pokuava da predstavi kao neto to mu je dosadno. Tajler se pitao da li je klinac pomalo puko. Nauio je da inenjeri umeju da prsnu, premore se, postanu malo razdraljivi. Izgovori su mu zvuali prilino neubedljivo. Problemi sa serverom? Nabavie ih jo. Moda je potrebno da odvoji malo vremena za sebe. Ipak, sve je i dalje bilo izuzetno frustrirajue, te su Tajler, Kameron i Divja sa sastanka otili krajnje utueni. Nikakvo pravo objanjenje osim domaih zadataka, nita vie od jadnog izgovora i jo dva protraena meseca. A ta ako se ne dovede u red u narednih nekoliko nedelja? pitao se Divja. - Moda Mark nije bio mlad preduzimljivi ovek kakvim su ga videli. Moda je samo jo jedan kompjuterski treber bez ikakve prave vizije. Ako se to dogodi smrknuto odvrati Tajler moraemo da potraimo novog programera. Nekog ko shvata iru sliku. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26187 Kralj zemlje kompjutera

Eduardo Saverin je u Feniksu zatekao novopridole kolege, koji kao da pokuavaju da ponove tetu nainjenu pre desetak dana kad su primljeni u klub. A sve je poelo bezazleno; obueni u smoking, on i ostali posveenici su poput doteranih vojnika marirali Harvardom a zatim su rituali zapoeti staromodnom trkom amaca; posveenici su u dve grupe razvrstani ispred stola za bilijar prvi iz grupe dobio je po flau dek

denijelsa. Svakom je reeno da popije koliko moe a zatim prosledi flau sledeem u redu. Naalost, Eduardov tim nije pobedio i za kaznu su morali da sve ponove s jo veom flaom votke. Nakon toga Eduardovo seanje postaje prilino nejasno, ali se setio da je nateran da odmarira do reke. Bilo je prokleto hladno dok je stajao u tankom sakou i skupoj koulji. Zatim su im lanovi kluba naredili da se opet trkaju u plivanju. Do druge obale reke arls i natrag. Eduardo samo to se nije onesvestio. Reka je bila ozloglaeno zagaena, a u decembra je poeo da se stvara led. Zastraujue je bilo pokuati preplivati je i trezan a tek pijan? Pa ipak, "Feniks" mu je znaio previe da bi odustao, i s ostalima se dao na skidanje cipela i arapa. Tad su, hvala bogu, lanovi kluba izronili iz tame, smejui se. Te noi nee biti plivanja samo jo pia, rituala i estitki. Sad je mogao slobodno da vrlja po skrovitim mestima zdanja gde e se penjati lestvicom drutvenog ivota. Otkrio je na spratu ak i spavae sobe iako niko nije iveo u njima. Mogao je da pretpostavi njihovu namenu. Primetio je u oima Marka Zukerberga neobino odluan sjaj. Za fejsme su se mnogi interesovali: ne samo zbog slika zgodnih devojaka bilo je takvih milion mesta on je nudio fotke devojaka koje su momci na Harvardu poznavali. Ako ljudi ele da surfuju i gledaju ta im rade prijatelji, njegov sajt im nudi ba to. Svojevrsna drutvena mrea, ali ekskluzivna jer morate da poznajete ljude na sajtu da biste mu mogli pristupiti. Kao i u stvarnom svetu. Na sajt bi ljudi stavljali svoje fotke, ali i profile, gde su odrasli, koliko godina imaju, interesovanja... Razmiljam da program nazovem Fejsbuk zakljui uareni Mark. Postojao je sajt "Frendster", ali vrlo glomazan i niko ga nije koristio, bar ne na Harvardu. Interaktivna drutvena mrea zvuala je neodoljivo. Eduardo je znao da Mark nije doiveo trenutak ingenioznosti druei se s braom Vinkelfos. Mark mu je do sitnih pojedinosti opisao taj susret, kao i sajt za koji su blizanci mislili da Mark pravi za njih. Mesto na kojem se uglavnom ugovaraju sastanci, a momci mogu da trae koga bi povalili. Mark mu se narugao, rekavi da i najjadniji od njegovih prijatelja znaju vie kako zainteresovati ljude za sajt. Uostalom, bio je suvie zauzet predavanjima da bi zadivio dvojicu atleta i lanova kluba "Porselijan". Eduardo je bio uveren u to da su Vinkelfosovi pogreno procenili njegovog prijatelja. Videli su u njemu trebera koji e se baciti na prvu priliku da popravi svoj imid. Fejsme je Marka uvalio u neprilike, ali je svetu pokazao da je pametniji od svih, pa i harvardskog kompjutera. Naravno da je sebe video daleko iznad blizanaca Vinkelfos. Ko su, pak, oni? Samo atlete koji misle da vladaju svetom. Moda jesu vladari drutvenog ivota, ali u zemlji kompjutera Mark je bio kralj. Zvui odlino! rekao je Eduardo i eleo je da uestvuje u njemu. Oigledno je i Mark eleo da ga ukljui u projekat. Jeste odlino. Ali e nam biti potreban poetni kapital da iznajmimo servere i postavimo ga na mreu. U tome je bila caka. Eduardova porodica je bogata, a i on sam je imao 300.000 dolara zaraenih prodajom nafte. Zarada je stekao svojom opsednutou meteorologijom i algoritmima, koji su mu omoguili da predvidi kretanje uragana. Eduardo je imao novac, Marku je novac bio potreban sve je bilo tako prosto. Ali Eduardo je eleo da veruje da postoji i neto vie. Mark je priao o drutvenom sajtu. On nije imao nikakve drutvene vetine, kao ni drutveni ivot. Eduardo je kao lan kluba "Feniks" poeo da se kree po raznim mestima i upoznaje devojke. Pre ili kasnije, verovatno e neto povaliti. Od svih

Markovih ortaka Eduardo je bio najdrutveniji. Mark nije bio sklon ni biznisu. Pa u srednjoj koli je odbio sedmocifrenu sumu novca od Majkrosofta! Eduardo je odrastao u svetu biznisa i s ovom idejom mogao bi da pokae ocu koliko je nauio. Koliko misli da nam je potrebno? pitao je Eduardo. Hiljadu dolara da pokrenemo sajt. Eduardo je znao da Mark nije bogat, a Eduardo moe da obezbedi hiljadu dolara za manje od 20 minuta. Treba samo da ode do najblie banke. Podeliemo kompaniju 70 : 30 neoekivano predloi Mark. Moe da bude finansijski direktor. Zvualo je fer. Moda nikad i ne naprave pare, ali Eduardo je imao oseaj da ovu ideju ne treba preskoiti. Gomila studenata u kampusu je pravila nekakve veb-sajtove. A nijedan nije bio tako kul kao Markov. Jednostavan, seksi i ekskluzivan. Poput kluba zavrne godine, samo na internetu. Bio je to "Feniks", kojem si mogao pristupiti iz svoje studentske sobe. Ovog puta, Mark nee biti izabran u klub ve postati predsednik. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26275 Podvodna struja seksa

Eduardo Saverin opazi raupanu kosu svog prijatelja Marka Zukerberga i njegove razrogaene oi. Jo uvek nisi spavao, je l istina? Mark jedva da je oka sklopio u proteklu nedelju dana. Radio je non-stop, od jutra do mraka pa do jutra. Nalazio se u povienom stanju svesti i bilo kakvo skretanje panje koje bi mu zakoilo misli bilo je nedopustivo. U njegovoj studentskoj sobi kompjuter je bio ukljuen i Mark se baci da divlje kucka po tastaturi, prsti su mu leteli kao da su opsednuti. Eduardo je pretpostavljao da je vei deo programiranja ve gotov. Mark se poigravao mogunostima koje je sajt pruao, pokuavajui da dizajn uini to je mogue jednostavnijim i istijim, ali s dovoljno stila da bi skrenuo panju posetilaca. Voajerizam nee biti jedini razlog koji e navesti ljude da koriste thefacebook, ve interaktivnost tog voajerizma. Susreti, druenje, razgovori maina koja pokree itavu tu drutvenu mreu, bila je jednostavna i fundamentalna kao i sama ljudskost. Izgleda prilino dobro ree Eduardo, itajui preko Markovog ramena. Ne, mislim, to je odlino. Ljudi e zaista reagovati na ovo. Stranica je bila otvorena na modelu profila. Pri vrhu fotografija, S desne strane nalazio se podrobniji spisak interesovanja: godina na univerzitetu, glavni predmet, srednja kola, mesto roenja, klubovi iji si lan, omiljeni citat. Sledio je spisak prijatelja ljudi koje ste mogli dodati ili pozvati da vam se pridrue. Opcija bockanja omoguava da bocnete nekog i stavite mu do znanja da se zanimate za njih. ta traite, vrsta veze i interesovanja ine samu sr univerzitetskog ivota od urki preko uionica do doma. ak i na Harvardu, najekskluzivnijoj koli na svetu, sve se ticalo seksa. Upranjava li ga ili ne. Zbog njega su se ljudi ulanjivali u klubove zavrne godine. Birali neka predavanja a ne druga, sedeli na odreenim mestima u menzi. Sve je bilo zbog seksa. Duboko u svom sreditu, thefacebook je podvodna struja seksa.

 Onda da se ulogujemo rekao je Eduardo. Potreban ti je harvard.edu i-mejl, a onda odabere lozinku. Harvard.edu i-mejl je bio kljuna stvar u Eduardovoj glavi; morali ste biti student Harvarda da biste izali na sajt. Mark i Eduardo su znali da e ta ekskluzivnost uiniti sajt popularnijim; takoe e pojaati ideju da e se vai podaci zadrati u zatvorenom sistemu, da e ostati privatni. Privatnost je bila vana; ljudi su eleli da sami kontroliu ono to stavljaju na net. Onaj Aron Grinspen je imao priline probleme jer je traio od studenata da koriste svoje harvardske legitimacije i sistemsku lozinku da bi se ulogovali na njegov sajt. Mark je ak razmenjivao i-mejlove s njim, ispriavi mu nevolje koje je imao s disciplinskom komisijom. Grinspen je pokuao da nagovori Marka da postanu partneri kao i blizanci Vinkelfos sa svojom harvardskom mreom, sajtom za ugovaranje ljubavnih sastanaka. Svi su hteli deli Marka, ali njemu niko drugi nije trebao. A ta je to, pri dnu? upita Eduardo, kiljei da proita tekst ispisan sitnim slovima: Proizvodnja Mark Zukerberg. On e se pojavljivati na svakoj stranici, pri dnu ekrana. Eduardu nije zasmetalo. A i zato bi? Mark je naporno radio, jedva da je neto jeo ili spavao. Propustio je gotovo polovinu predavanja. Za jedan od glupih obaveznih predmeta, Umetnost u vreme cara Avgusta, gotovo je zaboravio ispit koji nosi veliki procenat prosene ocene. Napravio je brzi mali sajt, postavio sva umetnika dela koja e biti na ispitu i pozvao ljude iz razreda da ih komentariu i tako nainio uspenu onlajn pukicu. U sutini je nagovorio ostale da umesto njega rade posao i dobio najbolju ocenu. Registrovali su ime domena thefacebook.com i rezervisali servere, za 85 dolara nedeljno, od jedne kompanije sa severa drave Njujork. Mark je nauio neto iz incidenta s fejsmeom, serveri mogu da izdre veliko interesovanje za veb-sajt, tako da blokiranja kompjutera nee biti. Uinimo to. Eduardo brzo otvori svoj i-mejl adresar i odabra gomilu imena s vrha. Ovi momci su lanovi "Feniksa" i i-mejl e brzo e rairiti dalje. Jer oni su drutvene zvezde u kampusa, a Fejsbuk je drutvena mrea. Ako se njima dopadne, pa proslede adresu svojim prijateljima, sajt e se brzo rairiti. A ti likovi iz "Feniksa" znaju mnogo devojaka. Da je Mark poslao adresu svima sa svog spiska imejlova, sve bi se vrtelo oko informatikog odeljenja. I jevrejskog bratstva, naravno. Sasvim sigurno ne bi stiglo do mnogo devojaka, ako bi stiglo uopte i do jedne. Eduardo iznenadi Marka. Hajde da popijemo pie! Vreme je za slavlje! Ne, ostau ovde. Jesi li siguran? uo sam da e neto kasnije u "Feniks" doi neke devojke. Poslali su jebaki autobus po njih. Mark je utao. Eduardu se na osnovu Markovog izraza lica inilo da mu je na smetnji, poput zvuka koji su putali radijatori kraj zida. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26393

Klinac preveslao veslae

Tajlere, mora da vidi ovo! ljutito mu se obrati prijatelj Divja Narendra i poe da ita lanak iz Harvard krimsona: Kad je Marku E. Zukerbergu dojadilo da eka stvaranje zvaninog harvardskog fejsbuka, posle gotovo nedelju dana pisanja koda, pokrenuo je thefacebook.com. Ovaj sajt spaja elemente standardne arhive studentskog doma s podrobnijim profilima, koji omoguavaju studentima da trae druge koji pohaaju ista predavanja, drutvene organizacije i domove. Tajler nije nita uo o sajtu jer su se on i brat blizanac Kameron Vinkelfos posvetili veslakim treninzima kao ludi. Jedva je gledao i svoju elektronsku potu. I citiraju ga: Svi priaju o univerzalnoj arhivi na Harvardu, kae Zukerberg. Blesavo je da Univerzitetu trebaju godine da je napravi. Mogu da ga uradim bolje i to za samo nedelju dana, besno nastavi Divja. A Tajleru je Mark odlagao rad na harvardskoj mrei dva meseca, izgovarajui se obavezama na fakultetu i praznicima. Zaboga, Mark ih je lagao bez blama! Tajler pomisli kako je imao vremena da napravi svoj jebeni veb-sajt, ali nije da odvoji deset sati za kodiranje njihovog? To nije sve. Do jutros 900 studenata se prijavilo na thefacebook.com. Prokletstvo! Kako je to mogue? Zukerberg ne poznaje 900 ljudi. Ne poznaje ni etvoricu, koliko je Tajler mogao da primeti. Klinac uopte nema prijatelje niti kakav drutveni ivot. Pogledao sam odmah taj sajt. Stvar je stvarno uzela maha. Mora da ima harvardski mejl, i onda moe da stavlja svoje fotke, line i akademske podatke. Moe da trai ljude slinih interesovanja, a kada stekne prijatelje, onda moe da stvori svoju mreu prijatelja. Sajt nije isti kao harvardska mrea, ali u Tajlerovoj glavi se nije mnogo ni razlikovao. Sve to izgledalo kao kraa. Kako ujem, finansirao ga neki njegov ortak, Brazilac Eduardo Saverin. On je lan "Feniksa", zaradio je neto para preko leta u trgovini deonicama. Sad je delimini suvlasnik sajta. Zato se Mark nije obratio nama? Mark je sigurno znao da Vinkelfosovi imaju para; mora da je znao da su i lanovi "Porselijana", a svima je jasno ta to znai. Ako mu je trebao novac da pokrene sajt, mogao je to jednostavno da pomene Tajleru ili Kameronu. Osim ako mu novac nije trebao za neto to je ukrao od njih. Ukoliko taj veb-sajt koji je pravio nije trebalo da ostane tajna za njih jer je i suvie liio na onaj za koji su ga oni angaovali da napravi. Ali, nije postojao nikakav ugovor, nita osim rukovanja tu i tamo. Jebi ga. Zato nisu sastavili makar ijednu stranu neke budalatine ti uradi ovo, mi uradimo ono. Umesto toga, Tajleru se sad inilo da ih je klinac prejebao. A ovo je najbolji deo Divja nastavi da ita "Krimson". Zukerberg kae da se nada da e opcija privatnosti omoguiti da se povrati njegov ugled nakon studentskog gneva koji je izazvao fejsme. ta emo da radimo? upita je Kameron. Tajler nije bio siguran, ali je znao da ne sme da pusti da se stvari samo dogode. Nee

dozvoliti malom smradu da proe nekanjeno. Prvo emo obaviti jedan telefonski razgovor. Tajlerov mozak je kipeo. Njegov tata se napokon javio posle treeg zvona. Nikog na svetu nije potovao kao njega. Sopstvenim trudom je postao milioner i vodio jednu od najuspenijih firmi za konsalting na Vol stritu. Tajler mu urno ispria sve preko telefona, objanjavajui tano ta se dogodilo. Njegov tata je znao sve o harvardskoj mrei, sajtu na kojem su radili jo od decembra 2002. Neke stvari su zaista veoma sline, tata. Klju svega, po Tajlerovom miljenju, je nain na koji je osmiljen; njegova ekskluzivnost je ono to je Markov sajt odvajalo od drugih drutvenih mrea. Morali ste da imate mejl na Harvardu da biste uli na Markov sajt a to je bila i njihova ideja. Bilo je to svojevrsno prosejavanje koje je stvari inilo ekskluzivnim i bezbednim. Moda je mnogo toga na Markovom sajtu thefacebook.com i bilo drugaije ali sveopti izgled je bio i suvie slian, smatrao je Tajler. Mark se s njima sastao tri puta. Razmenili su 52 mejla. Imao je uvid u njihov programski kod, to mogu i da dokau. On je video ta je Viktor uradio a s njima je nairoko razgovarao o tome ta planiraju da urade. Nije stvar u novcu zakljuio je Tajler. Ko zna da li e ijedan od ova dva sajta uopte napraviti neke pare. Ali ovo prosto nije fer. Tajler i Kameron su odrasli u uverenju da je red vaan. Ako naporno radi, dobije to zasluuje. Moda su u Markovom treberskom svetu stvari drugaije. Radi to ti padne na pamet, pokree aljivdijske sajtove, kao fejsme, upada u harvardske kompjutere, izruguje se autoritetima i ljudima ali to nije bilo prihvatljivo. To nije Harvard, mesto gde se potuje red. Zar ne? Proslediu te svojoj pravnoj slubi rekao je Tajlerov tata. Moda nije prekasno. Moda, samo moda, mogu ispraviti nepravdu. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26521 Ameriki idol

ovek je izgledao siuno i pogrbljeno iza govornice, a uzana ramena su mu trala iz bezoblinog smeeg dempera. Pa frizura mu je sezala skoro do oiju, a prevelike naoari pokrivale vei deo lica, prikrivajui bilo kakvo oseanje. Njegov glas je odjekivao preko zvunika, pomalo previsok i unjkav. Nije bio vrstan govornik. Pa ipak, samo njegovo prisustvo i to to mlatara bledim rukama, s podbratkom koji poskakuje gore-dole dok prosipa bisere svoje monotone mudrosti po prepunoj sali, bilo je i vie nego inspirativno. Publika, mahom treberi s informatikog odeljenja i nekoliko preduzetniki nastrojenih studenata ekonomije, upijala je svaku njegovu re. Za sledbenike ovo je bio raj a neobini ovek sam Bog. Eduardo je sedeo s Markom u zadnjem redu balkona i gledao kako Bil Gejts opinjava gomilu. Uprkos udnom, gotovo autistinom stilu, uspeo je da dobaci alu-dve, jednu o tome zato je napustio studije (Imao sam uasnu naviku da ne pohaam asove) i neke bisere da je vetaka inteligencija budunost, a budui Gejts ve postoji, moda ba u toj sali. Objasnio je i da je odlino to na Harvard uvek moe da se vrati i zavri ga.

Eduardo se malo unervozio kad se Mark nasmeio na te rei, pogotovo imajui u vidu koliko je naporno radio na odravanju njihovog sajta. Za Eduarda prekid studija nije postojao kao mogunost. Njegov otac bi poludeo; Saverinovima nita nije vanije od obrazovanja, a Harvard ne znai nita ako nisi doneo diplomu. Eduardo je, pak, razumeo da preduzetnitvo znai prihvatanje rizika, ali samo do izvesne mere. Ne rizikuje budunost zbog neeg sve dok nisi siguran u to da e te to uiniti bogatim. Eduardo se moda ne bi ni okrenuo da aputavi glasovi iza njega nisu bili enski. Obe devojke su bile lepe Azijke i pomalo preterano doterane za ovakvo predavanje. Osmehivale su se i pokazivale na njega. Tvoj prijatelj, je li to Zukerberg? Zar nije on napravio Fejsbuk? Eduardo oseti da ga podilaze trnci dok je udisao njen parfem. Aha. Fejsbuk je na, moj i njegov. Iako je prolo tek nekoliko nedelja, ve se inilo da svi na Harvardu koriste sajt. Imali su 5.000 prijavljenih korisnika, dakle gotovo 85 odsto studenata postavilo je svoj profil. To je stvarno kul rekla je devojka. Ja sam Keli. Ovo je Alis. Neki ljudi iz njihovog reda su ih pogledali, ali nisu izgledali ljutito zbog aputanja koje je prekidalo uivanje u Gejtsu. Eduardo je video da neko upire prstom, ali ne u njega, ve u Marka. Svi su znali za Marka. List Krimson se postarao za to, tampajui lanak za lankom o njegovom sajtu. ak su objavili i Markovu fotografiju. Niko nije intervjuisao Eduarda, to mu je i bilo drago. Mark je eleo ovakvu panju, Eduardo samo pogodnosti za posao koje dolaze uz takvu panju. Iako je Fejsbuk pokrenut nedavno, poeo je menjati ivot Harvarda. Uvukao se u dnevnu rutinu: ustajanje, proveravanje da li vas je neko pozvao da mu se pridruite na Fejsbuku kao prijatelj, te ko je od onih koje ste pozvali prihvatio ili odbio; a onda produite svojim poslom. Kad se vratite u dom, ako ste na predavanjima videli neku devojku, jednostavno je potraite na Fejsbuku i pozovete da vam postane prijateljica. Neverovatno sredstvo za olakavanje drutvenog ivota jer je omoguavalo da se sve desi mnogo bre. U tome je bila genijalnost. Markova zapravo, ali se Eduardo oseao delom. Obezbedio je novac za servere, ali dao i ideje zaslune za neke pojednostavljene strukture. Ali ni Mark ni on nisu znali kolika je Fejsbuk navlaka. Na ovaj sajt se nije izlazilo jednom i nikad vie, ve svaki dan. Veliki deo univerzitetskog ivota se preselio na internet. Ali Fejsbuk jo uvek nije postao posao ve izuzetno uspena novotarija. Eduardo je imao jo neke ideje, najvanije da utuvi Marku u glavu bilo je da je pravi as da zarade na Fejsbuku preko reklama. Mark je hteo da sajt ostane zabava, a ne da na njemu zarauje. Meutim, on je klinac koji je odbio milion dolara u srednjoj koli, ko zna da li bi ikada poeleo da zarauje na Fejsbuku? Eduardo je drugaije gledao na stvari. Fejsbuk ih kota. Ne mnogo, samo onoliko koliko kotaju serveri, ali to se vie ljudi bude prikljuivalo, to e i trokovi vie rasti. Hiljadu dolara koje je Eduardo uloio u veb-sajt nee trajati doveka. Drago mi je to smo se upoznali Eduardo je apnuo devojkama. Ona via, Keli, nagnula se jo blie, gotovo dodirujui usnama. Potrai me na fejsu. Moda kasnije odemo na pie. Mark je primetio devojke, ali nije ni pokuao da popria s njima. Okrenuo se svom idolu Gejtsu. Mnogo kasnije je konano pomenuo devojke. One azijske cure su ba slatke. Uvee, nekoliko sati kasnije, Eduardu su u kabini toaleta italijanske cipele klizale po

podu od linoleuma. Vitka Azijka ga je opkoraila i dugim nogama obujmila oko struka, suknje zadignute, dok joj je on pritiskao lea uz zid kabine. A onda se neto se zakucalo u zid kabine s druge strane hladnog aluminijuma usledila je psovka, a za njom smeh, koje zameni tiho stenjanje. Eduardo se iskezi; on i Mark su sada delili neto vie od sajta. Muka kupaonica doma nije to i prestina eva iza polica biblioteke Vajdener, ali je ipak neto. Imaju grupi-devojke. Shvati kako je pogreno misliti da kompjuterski program ne moe omoguiti da neto povali. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26640 Novine pod kontrolom

U pregrejanoj studentskoj sobi Marka Zukerberga Eduardo Saverin je odsutno pregledao gomilu kompjuterskih knjiga, a pare papira iskliznu ispod jedne i zavri na Eduardovim italijanskim cipelama. Pismo sa zaglavljem advokatske firme iz Konektikata izgledalo je zaista ozbiljno. Naslovljeno je na Marka, ali iz prve reenice Eduardo zakljui da se tie i njega. Pominjao se Fejsbuk, te odteta i nezakonito prisvojeno: Kad si dobio ovo? upita Eduardo, kome krv jurnu u glavu. Pismo je zvualo estoko, prepuno optubi Tajlera i Kamerona Vinkelfosa da im je Mark ukrao ideju, programski kod, i zahtevali da on i Eduardo smesta ugase thefacebook. Pre nedelju dana. Odmah nakon postavljanja sajta. Pisali su mi i da e se obratiti i fakultetu, zbog krenja etikog koda. Eduardo je zurio u Marka, ali po obiaju, nije mogao da rastumai njegovo bezizraajno lice. Vinkelfosovi ele da ugase Fejsbuk? Mogu li to uopte da urade? Eduardo se mai druge knjige s gomile i nae Markovo pismo univerzitetu. Bio je bio iznenaen, ali i zadovoljan odgovorom. U poetku sam bio zainteresovan kad su me zamolili da zavrim sajt mrea. Posle tog sastanka, a ne pre, poeo sam rad na sajtu thefacebook, za koji nisam koristio isti kod niti on postoji u harvardskoj mrei. Od poetka projekta shvatio sam ga kao nekomercijalan, ija je svrha da razvije zanimljiv proizvod za harvardsku zajedniui. S vremenom sam shvatio da mi taj koncept ne odgovara. Kad smo se sastali u januaru, izrazio sam sumnje u sajt i rekao da radim na jo nekim projektima, meni vanijim. Mark je odbacio tvrdnje Vinkelfosovih posebno o besramnom zgrtanju novca kakvo se moe oekivati kad neko napravi neto uspeno. Fejsbuk jo nikom nije doneo pare, a Vinkelfosovi teko da su u njima oskudevali. Ali, bilo je dobro videti kako se Mark brani. Eduardo se malo smirio. Ako se Mark nije uplaio, nee ni on. Mark mu je objasnio da je to kao da neki proizvoa nametaja tui drugog jer je smislio novu stolicu. U sobu upadoe dvojica Markovih cimera, koji su se neverovatno razlikovali. Dastin Moskovic je imao je deje lice, ali i vrlo odluan pogled. Bio je tih, student ekonomije i kompjuterski arobnjak, neobino utiv, prava dobrica. Kris Hjuz je daleko ivopisniji; drutven, otvoren i imao je tragove junjakog akcenta. U srednjoj koli je bio predsednik Drutva mladih demokrata i aktivista brojnih liberalnih akcija. Pomalo i pomodar sa svojim markiranim kouljama i pantalonama, pa ga je Mark ponekad zvao Prada. Njih etvorica sigurno nisu bili deo drutvene elite Harvarda. Svi treberi, svako na svoj nain,

zapravo bi, u svakom koledu bili autsajderi, ne samo ovde u domu Rokfelerovih i Ruzveltovih. Mark je zapoeo razgovor jer je ve doneo odluku i Eduardo je brzo shvatio da stvari tako funkcioniu u Markovom svetu. Fejsbuk je brzo rastao, a Marku je teko da sve dri pod kontrolom. Velika je opasnost da padne na nekom od ispita, a ako eli da sajt dalje raste, mora da trai pomo. Dastin se mogao pozabaviti kompjuterskim problemima, a Kris, govornik bolji od svih njih, odnosima s javnou. Studentski list Krimson Harvard se do sad ponaao krajnje prijateljski; ispostavilo se da im je Mark uradio neki informatiki posao jo kao bruco, to objanjava sve one laskave lanke. Imajui u vidu budunost, potrebno im je da da dre novine pod kontrolom jer je Fejsbuk uglavnom zavisio od toga to mu ljudi pristupaju s uzbuenjem. Svako od njih etvorica e imati zvanja. Eduardo finansijski direktor. Dastin potpredsednik i ef programiranja. Kris direktor sektora za publicitet. A Mark, osniva, gospodar i komandant, dravni neprijatelj. Markove rei, Markov smisao za humor. Eduardo je znao je da je sve mnogo jednostavnije ako su u prii samo on i Mark. Ali i da firma podrazumeva zaposlene, a oni ba i nisu imali prihode kojima bi platili njihov rad. Jedino reenje je imati jo partnera. Markovi cimeri su bili pametni i od poverenja. treberi, kao i on. Pristao je na novo rukovodstvo kao i promenu vlasnikih odnosa. Dastin e dobiti oko pet odsto kompanije, Kris procenat koji e se ustanoviti kad se vidi koliko posla obavlja. Mark e smanjiti svoj procenat na 65, a Eduardo e i dalje imati 30. inilo se vie nego fer. Novac jo nije pristizao, pa zato se cenjkati oko 30 odsto niega? Prva taka dnevnog reda rekao je Mark, kad je ono prvo bilo reeno. Vreme je da uFfejsbuk ukljuimo i druge fakultete. Osvojili su Harvard, bilo je vreme da provere koliko daleko mogu dalje. Sloili su se u tome da za poetak ukljue nekoliko elitnih univerziteta, Jejl, Kolumbiju i Stenford. Sajt e i dalje biti ekskluzivan. Ali moramo razgovarati s oglaivaima Eduardo se umeao, ne odustajui od teme. Moramo poeti da zaraujemo. Mark klimnu glavom, ali je Eduardo bio uveren u to da se nije sasvim slagao. Mark je znao da moraju da zarade dovoljno da bi platili server, ali kao da nije razmiljao o novcu osim za odravanja sajta. Eduardo je, pak, verovao da e od ovog sajta postati bogati. Osmotrivi supertrebere okupljene u sobi izgledalo je kao da im nita ne moe stati na put. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26758 Ko lae, taj i krade, i obrnuto

Tajleru Vinkelfosu je bilo muka od ignorisanja. Stariji tutor na Harvardu je samo prosledio njihovu albu protiv Marka Zukerberga ispisanu na deset strana disciplinskom odboru. Dekani su je proitali, samo da bi zakljuili kako nije njihova nadlenosti. A i Zukerberg je na njihovo pismo uzvratio svojim bezveznim. Taj odgovor je toliko iznervirao Tajlera da je pokuavao da stupe u kontakt sa Markom mejlovima, poneto i telefonom, pokuavajui da ga privole da se nae sa njima. ak je jednom pristao, a onda

dogovor propao i komunikacija je prekinuta. I tako su se blizanci Vinkelfos nali na kauu koji je izgledao staro kao i sama zgrada Masausets hol. Izgraena 1720. najstarija je u Harvardu. Ispred je uveni kip utemeljivaa univerziteta Dona Harvarda, inae predmet brojnih ala. Tradicija studenata Harvarda je bila da nou mokre na njegove noge, navodno za sreu. Moda su trebali da i blizanci primene taj ritual. Morali su svu sreu da dozovu, jer nije bilo lako organizovati sastanak sa predsednikom Harvarda. Potegli su sve veze: porodine, iz svog elitnog kluba Porselijan, prijatelje svojih prijatelja. Telefon se najzad oglasi i sekretarica im ree: Predsednik e vas primiti. Tajler primeti kompjuter na stolu, znaajan po tome to je to prvi koji se naao u kancelariji predsednika. Prethodnik Larija Samersa, Nil Rudenstajn, mrzeo je sve te ureaje. To to je Samers naklonjen tehnologiji predstavljala je dobar znak, barem e razumeti kakav je problem. I antikvarni stoii su Tajleru govorili sve to je trebalo da zna o predsedniku. Pored neizbenih fotografija dece, stajale su uramljene i potpisane Samersa sa Klintonom i Alom Gorom. Pored njih, uramljena novanica od jednog dolara, koju je potpisao Samers, kao guverner Banke SAD 1999/ 2000. Diplomac MIT, doktorirao je ekonomiju na Harvardu i postao najmlai predava u istoriji univerziteta u svojoj 28. godini. Posle slube u Vaingtonu, vratio se kao 27. predsednik univerziteta. Radne biografija impresivna i Tajler je znao da, ako neko ima mo da se umea i popravi stvari, onda je to Samers. U kancelariju su zatekli Samersa kako razgovara telefonom. Kad je konano zavrio dobro ih odmeri. Pronaavi sveanj stranica i on ih podie drei ih za oak. Njihovu tubu, ijem su pisanju krajnje ozbiljno pristupili, drao je kao da je prekrivena govnima. Zato ste ovde? Tajler pocrvene. Prezir u Samersovom glasu bio je opipljiv. Tajler je pokazao na stranice u Samersovim bucmastim prstima. Nakon to je pustio da proe nekoliko sekundi, kako bi dopustio da se ovek bar pretvara da ponovo ita, Tajler proistio grlo. Mislim da je stvar dovoljno jasna. Mark je ukrao nau ideju. I ta elite da ja uradim? Tajler s nevericom pogledao u brata Kamerona je izgledao istovetno zapanjeno. Pokazao je na policu s knjigama iza predsednika, na kojoj se jasno video niz Harvardskih pravilnika, koji je dobijao svaki bruco. Kraa je protivna univerzitetskim pravilima ree Tajler. - Da je Mark otiao u nau sobu i uzeo nam kompjuter, izbacili biste ga iz kole. A uradio je neto mnogo gore. Ukrao je nau ideju, na posao, i univerzitet zato mora da se umea. Samers pusti da svih deset stranica padne na njegov sto, kraj gomile jarko ofarbanih loptica za ongliranje. Prialo se da ih je predsednik dobio od prethodnika, jer je upravo to njegov posao da onglira stvarima, ljudima, projektima, problemima. Tajler primeti na osnovu Samersovog izraza, da e on i njegov brat veoma brzo biti ionglirani iz kancelarije. Proitao sam vau albu, a i Markov odgovor. Smatram da ovo nije pitanje koje se tie univerziteta. Ali postoje etika naela prekinuo ga je Kameron. Postoji kod asti. Kakvo dobro proizlazi iz njega ako ne pokae zube? Kod asti je primenljiv na va odnos sa univerzitetom, a ne sa ostalim studentima. Ovo

je izmeu vas i Zukerberga. Tajler oseti kako tone u stolicu. Oseao se izneverenim. Od strane ovog oveka, sistema, samog univerziteta. ta predlaete da uradimo? pitao je Tajler, poraeno. Samers samo slegnu ramenima. Raistite to sa njim. Ili naite drugi nain, poput zakonskog. Tajler je shvatio na ta ih je upuivao. Razgovor s Markom, to ih ne vodi nikud, jer je klinac bio spreman da ih gleda u oi i lae. Ili sudski spor; to je zvualo jo gore. Izgledalo je zaista obeshrabrujue. Fejsbuk je postao popularan u kampusu, Mark poznat, njegov sajt je svakim danom imao sve vie korisnika, a predsednik je praktino podravao njegov uspeh. Moda je smatrao da Vinkelfosovi nemaju jasan sluaj. Ili poverovao u ono to je Mark napisao da se ta dva sajta savim razlikuju. A moda ga prosto nije bilo briga. Tajler shvatio je da im je jedino preostalo da se sami razraunaju sa prokletim klincem, koji je ukrao njegovu ideju. A ako se Harvard neto pita, Zukerberg e proi nekanjeno. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26894 Ko lae, taj i krade, i obrnuto

Tajleru Vinkelfosu je bilo muka od ignorisanja. Stariji tutor na Harvardu je samo prosledio njihovu albu protiv Marka Zukerberga ispisanu na deset strana disciplinskom odboru. Dekani su je proitali, samo da bi zakljuili kako nije njihova nadlenosti. A i Zukerberg je na njihovo pismo uzvratio svojim bezveznim. Taj odgovor je toliko iznervirao Tajlera da je pokuavao da stupe u kontakt sa Markom mejlovima, poneto i telefonom, pokuavajui da ga privole da se nae sa njima. ak je jednom pristao, a onda dogovor propao i komunikacija je prekinuta. I tako su se blizanci Vinkelfos nali na kauu koji je izgledao staro kao i sama zgrada Masausets hol. Izgraena 1720. najstarija je u Harvardu. Ispred je uveni kip utemeljivaa univerziteta Dona Harvarda, inae predmet brojnih ala. Tradicija studenata Harvarda je bila da nou mokre na njegove noge, navodno za sreu. Moda su trebali da i blizanci primene taj ritual. Morali su svu sreu da dozovu, jer nije bilo lako organizovati sastanak sa predsednikom Harvarda. Potegli su sve veze: porodine, iz svog elitnog kluba Porselijan, prijatelje svojih prijatelja. Telefon se najzad oglasi i sekretarica im ree: Predsednik e vas primiti. Tajler primeti kompjuter na stolu, znaajan po tome to je to prvi koji se naao u kancelariji predsednika. Prethodnik Larija Samersa, Nil Rudenstajn, mrzeo je sve te ureaje. To to je Samers naklonjen tehnologiji predstavljala je dobar znak, barem e razumeti kakav je problem. I antikvarni stoii su Tajleru govorili sve to je trebalo da zna o predsedniku. Pored neizbenih fotografija dece, stajale su uramljene i potpisane Samersa sa Klintonom i Alom Gorom. Pored njih, uramljena novanica od jednog dolara, koju je potpisao Samers, kao guverner Banke SAD 1999/ 2000. Diplomac MIT, doktorirao je ekonomiju na Harvardu i postao najmlai predava u istoriji univerziteta u

svojoj 28. godini. Posle slube u Vaingtonu, vratio se kao 27. predsednik univerziteta. Radne biografija impresivna i Tajler je znao da, ako neko ima mo da se umea i popravi stvari, onda je to Samers. U kancelariju su zatekli Samersa kako razgovara telefonom. Kad je konano zavrio dobro ih odmeri. Pronaavi sveanj stranica i on ih podie drei ih za oak. Njihovu tubu, ijem su pisanju krajnje ozbiljno pristupili, drao je kao da je prekrivena govnima. Zato ste ovde? Tajler pocrvene. Prezir u Samersovom glasu bio je opipljiv. Tajler je pokazao na stranice u Samersovim bucmastim prstima. Nakon to je pustio da proe nekoliko sekundi, kako bi dopustio da se ovek bar pretvara da ponovo ita, Tajler proistio grlo. Mislim da je stvar dovoljno jasna. Mark je ukrao nau ideju. I ta elite da ja uradim? Tajler s nevericom pogledao u brata Kamerona je izgledao istovetno zapanjeno. Pokazao je na policu s knjigama iza predsednika, na kojoj se jasno video niz Harvardskih pravilnika, koji je dobijao svaki bruco. Kraa je protivna univerzitetskim pravilima ree Tajler. - Da je Mark otiao u nau sobu i uzeo nam kompjuter, izbacili biste ga iz kole. A uradio je neto mnogo gore. Ukrao je nau ideju, na posao, i univerzitet zato mora da se umea. Samers pusti da svih deset stranica padne na njegov sto, kraj gomile jarko ofarbanih loptica za ongliranje. Prialo se da ih je predsednik dobio od prethodnika, jer je upravo to njegov posao da onglira stvarima, ljudima, projektima, problemima. Tajler primeti na osnovu Samersovog izraza, da e on i njegov brat veoma brzo biti ionglirani iz kancelarije. Proitao sam vau albu, a i Markov odgovor. Smatram da ovo nije pitanje koje se tie univerziteta. Ali postoje etika naela prekinuo ga je Kameron. Postoji kod asti. Kakvo dobro proizlazi iz njega ako ne pokae zube? Kod asti je primenljiv na va odnos sa univerzitetom, a ne sa ostalim studentima. Ovo je izmeu vas i Zukerberga. Tajler oseti kako tone u stolicu. Oseao se izneverenim. Od strane ovog oveka, sistema, samog univerziteta. ta predlaete da uradimo? pitao je Tajler, poraeno. Samers samo slegnu ramenima. Raistite to sa njim. Ili naite drugi nain, poput zakonskog. Tajler je shvatio na ta ih je upuivao. Razgovor s Markom, to ih ne vodi nikud, jer je klinac bio spreman da ih gleda u oi i lae. Ili sudski spor; to je zvualo jo gore. Izgledalo je zaista obeshrabrujue. Fejsbuk je postao popularan u kampusu, Mark poznat, njegov sajt je svakim danom imao sve vie korisnika, a predsednik je praktino podravao njegov uspeh. Moda je smatrao da Vinkelfosovi nemaju jasan sluaj. Ili poverovao u ono to je Mark napisao da se ta dva sajta savim razlikuju. A moda ga prosto nije bilo briga. Tajler shvatio je da im je jedino preostalo da se sami razraunaju sa prokletim klincem, koji je ukrao njegovu ideju. A ako se Harvard neto pita, Zukerberg e proi nekanjeno. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26894

Roen da ga i iz kafane izbacuju

Tog martovskog jutra 2004, on Parker se pokuavao setiti gde je. Leao je u krevetu nevelike spavae sobe, njegov "armani" sako, farmerke i po meri skrojena prada koulja su visili s kuke na vratima kupatila. Odea je bila razbacana svuda, ak visila i na lampi. Veinom je bila njegova, a ono to nije bilo je prilino seksi. ipkasti grudnjak, prekratka suknja, majica i uzan kai nosile su i studentkinje Stenforda, uprkos elitnom statusu fakulteta. I, naravno, sve su bile plavue. on nije bio siguran u to da li odea pripada goi nekog njegovog cimera ili njegovoj. Moda zna tu devojku, a moda i ne. inilo se da svi na Stenfordu znaju Parkera, to je udno jer ne studira tu. Zapravo, nigde ne studira. Ali je i dalje heroj kampusa. Sa svojim prvobitnim poslovnim partnerom on Feningom, kao srednjokolac je promenio diskografsku industriju sajtom Napster. Studentarija svuda na svetu mogla je besplatno da skida muziku koja im se svia preko interneta. Napster je imao ogroman uspeh u promeni sveta, ali bio je pre revolucija nego kompanija. Sloboda zar to nije sutina rokenrola i razlog postojanja interneta? Naravno, diskografske kue su se obruile na dva ona. Borili su se, ali je poraz bio neminovan. Mogao je da se svije negde u oku ili pobegne kui roditeljima. Umesto toga, nakon neku godinu, on i dvojica najbliih prijatelja poela su besplatnim programiem, to se pretvorilo u neprekidan on-lajn sistem i kompaniju "Plakso". A onda se i to uruilo. Ne kompanija, posao verovatno danas vredi milijarde. On je izbaen iz nje. U sve je to ukljuen uvrnuti, tajanstveni Velanin s crtom megalomanije velikom koliko i njegov konto u banci. onova ideja je bila da se uvede rizini kapital, jer je "Plaksou" bio potreban novac. Ali Majkl Moric nije bio finansijer s rizinim kapitalom ve partner u "Sekvoji" i boanstvo meu lovanima Silicijumske doline. Uloio je novac u "Jahu" i "Gugl", i napravio takve pare da vie niko nikad ne sumnja u njegove metode. Od poetka su on i on ukrtali rogove oko svega. on je bio slobodouman, mlad i neobuzdan preduzetnik; Morica je zanimao samo novac. Brzo je on shvatio da Moric hoe da ga otera. Dolo je do odluujue bitke. Njegova dva najblia prijatelja, s kojima je osnovao kompaniju, podlegla su pritisku. Ali to se u Silicijumskoj dolini deavalo redovno. Kad je on rekao da e otii samo ako proda svoj udeo u kompaniji za ke "Sekvoja" je povela rat. on je bio je uveren u to da je Moric angaovao privatnog detektiva da ga prati da bi pribavio informacija kojimlja bi ga naterao da ode. on je primetio kola sa zatamnjenim staklima koja ga stalno prate, pucketanje kad razgovara telefonom, pa i neobine pozive na mobilni sa skrivenih brojeva. Moda su zaista tragali za prljavtinom. A on je uz steenu slavu voleo da se zabavlja. Voleo je devojke. Imao je dvadesetak godina, a bio svojevrsna rok zvezda Silicijumske doline; priao je i mislio vrlo brzo. Ostavljao je utisak hiperaktivnog, muiavog mladia, to se moglo lako protumaiti pogreno. Moda su i pronali neto, a moda i ne. Uglavnom, on je iskljuen iz svoje kompanije. Ali to nije bio kraj. Ni izbliza. Traerske novine iz Silicijumske doline su poele da ga predstavljaju kao zloestog deaka iz kraja. Devojke. Firmirana odea. I naravno, nepotkrepljene prie o drogama. Koka. Tablete. on je oekivao da jednog dana otvori novine i proita da je umrkavao krv mladuneta foke. Zamisao da je zloesti deko

zabavljala ga je. To je bilo uasno smeno svakom ko ga je znao dok je odrastao u Virdiniji. Bio je mrav, alergian na kikiriki, pele i koljke. Imao je astmu i stalno nosio inhalator. Fiziki nije ostavljao neki utisak. Pogledao je ipkasti grudnjak na podu sobe i pomislio da je moda i on imao svoje sjajne trenutke. Voli devojke, kao to je i privatni detektiv verovatno otkrio. Ponekad mnogo devojaka. Voli da izlazi uvee i pije. Izbacili su ga iz nekoliko klubova. Pa, dobro, nije zavrio ni srednju kolu kad je krenulo s Napsterom, i nije se osvrtao za sobom. Ali nije bio zloesti deko ve pozitivac. Po njegovom miljenju, ak superheroj. Iako se preziva Parker, sebe vidi kao Betmena. Ali, iako je stvorio dve najvee internet-kompanije u istoriji, nije imao ni prebijenu paru. Naravno, "Plakso" e vredeti neto, jednog dana. Tada e dobiti dobar deo kolaa, moda i stotine miliona. A Napster ga je, ak i ako se nije obogatio na njemu, sasvim sigurno uinio poznatim. Naravno, svi su bili u potrazi za sledeom senzacijom, ali on je znao ta e to biti. Na kompjuteru je naleteo na drutvenu mreu, promenljivu, jednostavnu, predivna. Namenjenu studentariji uvek neverovatno drueljubivoj. Svako je na fakultetu imao mnogo vie prijatelja nego ikada u ivotu. Na dna stranice je bio potpis: Proizvodnja Mark Zukerberg. on na "Guglu" sazna da je thefacebook napravio student druge godine Harvarda. Za etiri dana je imao gotovo 5.000 lanova. Onda ga je prihvatilo jo nekoliko fakulteta. Procenjuje se da danas ima vie od 50.000 lanova na Stenfordu, Kolumbiji, Jejlu... Isuse. Thefacebook. Zato ne samo facebook? ona su takve stvari izluivale. Mozak mu je uvek instinktivno ispravljao stvari. Spisku neuroza treba da doda i opsesivnu kompulsivnost. Ima da nae klinca i ako se uveri da su stvari divne kako se ine, pomoi e mu da od Fejsbuka napravi neto ogromno. Milijarde dolara ili nita. http://80.74.174.82/sr-lat/node/26949 Nasmeeni predator

Eduarda Saverina je izluivalo to se celim putem do Njujorka Mark Zukerberg glupirao, pretvarajui se da je sve to samo velika ala, a ne ozbiljan posao. A Eduardo je plaao putovanje s rauna firme Thefacebook. Hiljadu dolara koje je stavio na njega pre tri i po meseca, brzo je nestajalo. Eduardo je uspeo da zakae sastanke s nekoliko potencijalnih oglaivaa, ali nijedan nije proao dobro, jer je Mark prespavao polovinu, a na drugoj polovini utke sedeo. Iako su svi bili zadivljeni brojem ljudi prijavljenih na sajt po poslednjoj raunici, bilo ih je preko 75.000 niko nije bio spreman da uloi znatnu sumu u reklame na internetu, koje su shvatane kao rizine. A da se ljudi koji izau na njihov sajt zadre due nego na veini drugih, bilo im je nepojmljivo. Jo je bilo znaajnije da od klinaca koji jednom izau na Thefacebook to uini ponovo njih 67 odsto i to svakodnevno. U jednom od najekskluzivnijih njujorkih restorana 66, Mark sedi u onom prokletom duksu s kapuljaom i mlatara japankama ispod stola. Bar je trebalo da pokua da izgleda moderno, jer se ovde izdvajao kao bela vrana. Eduardo nije znao mnogo o onu Parkeru, ali mu se nije dopadalo ono to je otkrio na internetu. Bio je zverka iz Silicijumske

doline, serijski preduzetnik koji je spektakularno napustio dve od najveih internet kompanija. Eduardu se inio kao neobuzdan ovek, moda i pomalo opasan, a nije imao predstavu zato Parker eli da razgovara s njima. Ali, teko je ne primetiti njegov nastup: kao lik iz crtaa, tasmanijski avo vrteo se poput igre po restoranu. Izgleda da je poznavao sve. Priao je njihovom stolu i nasmeio se; bilo je neeg predatorskog u tom osmehu. Ti si sigurno Eduardo, a ti, naravno, Mark. Eduardo spazi da Mark u Parkeru vidi boga. Napster je bio vrhunska stvar u oima trebera, bitka koju su hakeri vodili na najveoj od svih scena. I izgubili je, ali to nije bilo vano. on je uspeo da preivi, ode u Plakso i opet napravi ime. Eduardo nije morao da pamti ono to je proitao na Guglu, jer je on odmah uao u svoju ulogu. Ispoljavao je gotovo neverovatnu koliinu energije, priajui o svojim bitkama koje je jedva preiveo. Potpuno je otvoreno priao o ivotu u Silicijumskoj dolini, urkama na Stenfordu i dole u El-Eju. Prijateljima koji su postali milijarderi i drugima koji jo uvek tragaju za tim velikim uspehom. Oslikao je zaista uzbudljivu sliku svog sveta a Mark je sve to udno upijao. Izgledalo je kao da e izleteti iz restorana i rezervisati avionsku kartu za Kaliforniju. Kad je on napokon stigao do poslednje u nizu svojih pria, poeo se raspitivati dokle su stigli u razvoju sajta Thefacebook. Eduardo je objasnio da su se proirili na 29 fakulteta, a Mark je ukoeno objanjavao strategiju primerom Bejlora, malog teksakog univerziteta, koji je isprva odbio Fejsbuk, jer je imao svoju svoju drutvenu mreu. Umesto da direktno napadnu Bejlor, napravili su spisak kola u krugu od 160 kilometara i tu postavili Fejsbuk. Ubrzo su svi studenti Bejlora mogli da vide svoje prijatelje na tom sajtu, pa su prosto molili da im se obezbedi Fejsbuk u kampusu. Neki dan kasnije, drutvena mrea Bejlor postala je prolost. on je citirao novine Stenford dejli: Izostaje se sa predavanja. Uenje zaputa. Studenti, potpuno opinjeni, provode sate ispred kompjutera. Fejsbuk ludilo tutnji kampusom. Nakon tog lanka, 85 odsto populacije Stenforda se prikljuilo Fejsbuku u roku od 24 sata. Mark je bio oduevljen to se on raspitivao o njemu, a on jer je Mark njegov oboavalac. Smesta su se ukaili. on se nije doimao kao kompjuterski treber, izgledao je nekako ik, kao da glumi trebera u TV seriji. Bio je to nain na koji je drao panju svima. Zabavlja, i to prokleto dobar. Veera se brzo okonala, on je uzeo raun i obeao Marku da e uskoro opet razgovarati. A zatim je dervi koji plee nestao. On je poput prodavca nadrilekova rekao je Eduardo, u pokuaju da razbije ari. Serijski preduzetnik, nije nam potreban. Mark slegnu ramenima, ali nita ne kaza. Mark je Parkera oboavao i to se nije moglo ignorisati. Eduardo je pretpostavljao da to i nije toliko bitno, bar ne tada. Parker ih nee ba zasuti novcem, koji je potreban Fejsbuku. Kako je sve vie rastao, morali su da nabave jae servere. A i da zaposle jo nekoliko programera i neto im plate. Zato e Eduardo sutra otvoriti nov raun i 10.000 dolara preneti na njega. Sam Parker nije imao mnogo novca, ali jeste odline veze meu finansijerima sa rizinim kapitalom. Hvala bogu da bar jednom Markova nezainteresovanost za novac bude od nekakve koristi. Za njega je sajt jo uvek bio zabava i stoga je morao ostati kul. Oglaavanje nije kul. Rizian kapital takoe. Tipovi u odelima s kravatama i novcem nikad ne mogu biti kul. Eduardo nije morao da se brine da e Mark skoro traiti finansijere s rizinim kapitalom. Ipak, Eduardo je imao utisak da Parker za Marka predstavlja sutinu kula, uprkos njegovim

poznanstvima sa pekulantima. Sve je ilo kako treba. Svi vole Fejsbuk. Pre ili kasnije e nai nain da od njega zarade novac i bez Parkera. Eduardo je oseao da on nikako nee biti jedini koji je primetio njihov sajt. Pitanje je vremena kad e ih zvati oni s dubokim depovima, koji mogu da priute neto vie od veere u kakvom fensi restoranu. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27050 Najezda pekulanata

Eduardo Saverin je uzalud pokuao da usmeri panju na profesora, bradatog, prosedog oveka koji je koraao napred-nazad na podijumu, ali o nekakvom naprednom kompjuterskom jezikom nije znao nita. Opet je kao padobranac upao na predavanje Marka Zukerberga. Fejsbuk im je oteo sve vreme, pa su se i predavanja pretvorila u kancelarije za posao u cvatu. Odmah je uoi tipa od tridesetak godina, u sivom odelu i kravati, koji je izgledao neprikladno izmeu dvojice studenata u univerzitetskim duksevima. Tupavo se smekao. On nije prvi pekulant koji ih je naao. Predstavnici najveih softver i internet kompanija su im prilazili u menzi i biblioteci; jedan je ak prodro do Markove sobe i ispred nje tri sata ekao da se Mark vrati sa sastanka informatikog odeljenja. Neki su se razmetali svotama finim, velikim, knedlastim ciframa sa sedam nula ali niko nije nudio neto konkretno, te ih Mark i Eduardo nisu uzimali ozbiljno. Fejsbuk je imao vie od 150.000 lanova i svaki dan rastao za hiljadu. Eduardo je nasrtljivo nastupao na mesnom i nacionalnom nivou, putajui reklame za aku velikih kompanija. Prodao je neto oglasnog prostora studentskim organizacijama. Nedovoljno da isplati nove serverima i sve vie ljudi da sajt auriraju 24 sata dnevno. Eduardo je poradio i na strukturi firme registrovane na Floridi, gde je ivela Eduardova porodica. U zvaninim dokumentima su se drali vlasnitva dogovorenog u Markovoj sobi: 65 procenata je pripadalo Marku, 30 Eduardu i 5 Dastinu. I pored osnivakih dokumenata i stalnog irenja sajta, bilo im je teko da odlue ta da rade kad se okona kolska godina. Mark nije naao nita to bi ga dovoljno zanimalo, a Eduardo je, preko svojih veza iz kluba Feniks i porodinih prijatelja, uspeo nai prestino mesto staiste u jednoj njujorkoj investicionoj banci. Kako se veina oglaivaa koje su jurili za Fejsbuk ionako nalazila u Njujorku, bilo je logino da prihvati taj posao. Mark je, pak, objavio okantnu vest: iako je i njemu Fejsbuk bio na prvom mestu, poeo je da radi na projektu Vajerhog sa dvojicom drugara programera, Adamom DAnelom i Endruom Makolumom. Trebalo je to da bude program koji e omoguiti ljudima da s prijateljima razmenjuju sve od muzike, preko fotografija do videa i linih profila. Markova ideja je bila da spoji Vajerhog sa Fejsbukom. On i Dastin radie i na Fejsbuku. A onda je Mark objavio drugu okantnu vest: seli se tokom raspusta u Kaliforniju. Silicijumska dolina je legendardna zemlja svih njegovih programerskih heroja. Mark i njegovi kompjuterai su pronali i jeftinu kuu za izdavanje u Palo Altu. Radie u epicentru internet sveta. Eduardu se to nije dopadalo; ne samo to je Kalifornija toliko daleko od Njujorka, ve dok on bude jurio oglaivae, Marka e juriti tipovi u odelima. A gori od takvih su oni poput ona Parkera, koji zna tano koje dugmie da pritisne. Ali, Mark je odbacio Eduardove sumnje: on e nastaviti sa programiranjem dok se Eduardo bude bavio

finansijama. Eduardo zakljui da e se obojica vratiti na fakultet, a pekulanti u smenim odelima e nastaviti da ih vijaju. Bolje da razgovaram s njim proapta Eduardo, okrenuvi se od iroko nasmejanog oveka. Moemo da se ogrebemo za ruak. Mark odbi: Danas intervjuiemo staiste. Mark je odluio da u Kaliforniju povede bar dvojicu staista, ako misle da do kraja leta imaju sto fakulteta. Razglasio je po informatikom odeljenju da e platiti 8.000 dolara za posao preko leta, plus sobu i hranu. Zvualo je kao dosta para, jer kompanija jo uvek nije donosila zaradu, ali Eduardo je pristao da jo jednom finansira projekat svojim novcem. Na raun kompanije poloie 18.000 dolara, a Marku dati ekove kojima e finansirati njihovu operaciju u Kaliforniji. Kad zavrim sa ovim klovnom ree Eduardo svratiu da ti pomognem u izboru staista. Nekoliko sati kasnije zatekao je gomilu studenata informatike, to je bilo oigledno po bledilu njihovih obraza. Potpuno su ignorisali Eduarda. Na svakom od pet stolova stojali su po laptop i niz aica punih viskija dek danijels. Pet trebera je divlje kuckalo po tastaturama, a na elu je stajao Mark, sa topericom u ruci. Kad je jedan od klinaca doao do dela koda koji je naterao ekran da zatreperi, sljutio je viski. Prolomio se aplauz, a klinac nastavi sa programiranjem. Ovo je bio verovatno najneobiniji intervju za posao staiste koji e ovi klinci ikada iskusiti. Izrazi na njihovim licima odraavali su isto uivanje. Istovremeno su hakovali i ispijali kratka pia, dokazujui ne samo sposobnost programiranja pod pritiskom ve i spremnost da slede Marka svuda. Ne samo do Kalifornije. Mark za njih nije bio samo kolega student, ve se brzo pretvarao u boga. Nakon jo deset minuta, dvojica skoie. Imamo pobednike! estitamo! Sa MP3 plejer zau se pesma Kalifornijo, vreme je za zabavu. Onda se sve pretvorilo u ludnicu. Eduardo bi odgurnut, ali je gledao zadovoljno Marka kako uiva u trenutku. Primetio je kraj njega lepu visoku Kineskinju. Zvala se Prisila i izgledalo je da e postati Markova devojka, to je samo etiri meseca ranije bilo nezamislivo. Prvi put Mark je izgledao sreno, u centru guve, meu oboavaocima. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27127 Ispao na prvoj krivini

Mark Zukerberg i njegovi cimeri su u uspavanom gradiu Palo Alto bukvalno naleteli na ona Parkera, koji pak, nije verovao u sluajnosti. Sudbina ili srea, ali itav njegov ivot je ponekad liio na sled srenih dogaaja. Toliko se silno trudio da nae Marka u Njujorku a ovde, u Kaliforniji, deak genijalac mu je uleteo u krilo. Dok je on objanjavao svoju situaciju useljava svoju devojku u kuu njenih roditelja, ostae sa njom nekoliko dana, a posle privremeno biti beskunik lampice su se palile kod Marka. Pa, on je i doao u Silicijumsku dolinu, jer je idealno mesto za razvoj internet kompanije. ta je bolje nego imati u kui savetnika koji je pokrenuo dve najuvenije u gradu?

on je bio oduevljen kuom, koja je odisala atmosferom studentskih bratstava. Mark i njegovi prijatelji su malo toga poneli. Moda torbu-dve i neto posteljine. U gradu su uzeli nekoliko belih tabli za pisanje, ve ispisanih kompjuterskim kodovima u raznim bojama. Po podu su bile razbacane prazne kutije od pica, konzerve piva i kartonske ambalae brojne kompjuterske opreme. Ogromna dnevna soba izgledala je kao spoj studentske sobe i inenjerske laboratorije, kablovi su izvirivali na sve strane poput unutranjosti oborenog svemirskog broda. Muziku koja najbolje opisuje ovaj prizor ini meavina alternativnog i tekakog roka, to odgovara grupi hakera naklonjenoj anarhiji. A Mark je okupio pravi trust mozgova. Radna etika je bila neverovatna; druina je bukvalno danonono programirala, naroito, Mark. Kad nisu spavali, jeli ili bacali se u bazen, sedeli su za kompjuterima. Od podneva do pet izjutra su pravili kodove i, jedan po jedan, dodavali kolede na fejsbuk. Bili su vrhunska ekipa, verovatno najbolji poetnici koje je on ikada video. on nije video samo Eduarda Saverina, to ga je, u poetku, zbunjivalo, jer se u Njujorku on predstavio kao zvanini direktor kompanije. Ali sad ne uestvuje u poslovima oko sajta. tavie, otiao je u Njujork da staira u nekoj investicionoj banci, to je pokrenulo alarm u onovoj glavi. Poto je bio deo dve znaajne kompanije, te svedok brojnih uspeha i neuspeha, znao je da je najvanija stvar pri osnivanju kompanije energija i ambicija osnivaa. Ako se radi na projektu kao to je ovaj, da bi se uspelo, mora se iveti i disati u tom projektu. Svakog minuta, svakog dana. Zukerberg je tako radio. Imao je energiju, izdrljivost i sposobnost. Bio je genijalan, ali i vie od toga, imao jedinstvenu usredsreenost, neophodnu da se to izvede. Gledajui ga kako programira u etiri-pet svakog jutra, on nije sumnjao da e Mark postii pravi uspeh u osveenoj Silicijumskoj dolini. Ali, gde je Eduardo? Ili, preciznije da li je jo uvek deo ove jednaine? Izgledao je kao savreno pristojan deko. Uloio je poetnih hiljadu dolara za kupovinu prvih servera, a i sad finansira rad na sajtu. To mu je davalo na vanosti kao investitoru u poetnoj fazi kompanije. Ali ta dalje? Eduardo je sebe video kao poslovnog oveka, ali ta to znai? Silicijumska dolina nije mesto za poslovne ljude, ve ratnike. Da se preivi, rade se stvari koje se ne ue od profesora. on nikad nije iao na fakultet, napravio je napster jo u srednjoj koli. Bil Gejts nikad nije zavrio Harvard. Prie su postajale uspene dolaskom u Silicijumsku dolinu ponekad samo sa sportskom torbom na leima i laptopom. Eduardo je on uglavnom izbacio iz svojih misli. Imao je Marka, njegov tim i fejsbuk. Uz njegovu pomo, iskreno je verovao da mogu da naprave kompaniju kakvu je traio sa projektom vrednim milijardu dolara. Sudbina ga je po trei put stavila na pravo mesto, pa ta ako spava na dueku u oku kue, dok mu je veina stvari u iznajmljenom skladitu. Pomoi e im da shvate ta znai biti deo stalne revolucije Silicijumske doline. on je bio je rok zvezda ovog grada, ali nije bilo razloga da ga Zukerberg ne zaseni. Fejsbuk e biti popularan, pa e Mark, uprkos nespretnosti i nedostacima, postati veoma popularan. Zabave, fensi restorani, devojke on moe da mu pokae put do svega toga. Tuno je to e Eduardo propustiti sledei korak razvoja kompanije. Ali to se stalno deavalo u ovakvoj igri. Bio je na pravom mestu, u pravom trenutku, ali se mesto promenilo, a vreme leti brzinom svetlosti. Moe pokuati da se zadri, ali je ve pokazivao da nema neophodno za ovakav posao. Jadni klinac, pomisli on. A Eudardo je naporno radio u Njujorku; desetoasovni radni dan je provodio u sastancima sa oglaivaima, potencijalnim investitorima, proizvoaima softvera i svima

zainteresovanim za fejsbuk. Potom izlasci po klubovima i, naravno, vreme provedeno sa Keli, koja je samu sebe nazivala njegovom devojkom, mada je poeo shvatati da je pomalo luda. Zabrinut za fejsbuk, pitajui se ta rade Kaliforniji Marka i njegov tim, ta smeraju, koliko su posla obavili i zato ga ee ne zovu, seo je na avion za San Francisko. Mark je pomenuo da ga eka urku za koju je on izdejstvovao pozivnice, a doi e svi veliki preduzetnici. Bie zabavno, ali i prilika da upoznaju investitore, pa i one sa rizinim kapitalom, kao i pokojom uvenim internet facom. on ih je ve vodio na sline zabava: za mesec dana u Kaliforniji je Mark video sve znaajno. Jer, on je sve poznavao i svi su poznavali njega. Preko njega, svi su upoznali i Marka. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27227 Veliki igrai su pali na teme

Eduardo Saverin se posle svakog razgovora s Markom Zukerbergom sve vie brinuo, uvi da je propustio jo jedno vano deavanje, jer je u Njujorku. Gore od toga je to je Mark preko telefona zvuao kao kompjuter. Odgovarao je samo ako je smatrao da je to neophodno, ponekad ni to. Ako je i bio oduevljen to je Eduardo napokon postigao uspeh sa oglaivaima, to nije pokazivao. Istina, Mark i njegov tim su radili non-stop da poboljaju Fejsbuk i ukljue u njega sve vie koleda. Kako im je krenulo, brzo e preiati pola miliona korisnika. Ali, uz taj neverovatan rast, iskrsavali su novi problemi. Kompanija je i dalje troila Eduardovih 18.000 dolara, a Mark ekove koje je od njega dobio. Uskoro ni dvojica staista nee moi sami da odravaju sajt. Morae da zaposle prave slubenike, iznajme pravi poslovni prostor, angauju prave advokate. Eduardo je bio spreman da o svemu tome razgovara sa Markom. Bez Parkera, na ma koliko urki ih je poveo. Mark ga je na aerodromu u San Francisku doekao autom krinom. Nije mu ak bio potreban ni klju, ve se pokretao petljanjem oko paljenja. Bar nisu morali da se brinu da e ga neko ukrasti. Mark je objasnio da je on otiao na urku svojim BMV-om, da im rezervie sto. Tokom vonje uglavnom je Eduardo priao, to je bilo uobiajeno za njihovo prijateljstvo. Opisao je ugovor sa Y2M, ta je postigao s drugim oglaivaima, kao i ideju da ih nau u svakom mestu gde postoji Fejsbuk. Mark je sve sasluao, ali njegovi jednosloni odgovori nisu rekli mnogo o tome ta zaista misli. Ispred neuglednog ulaza kluba, Eduardo spazi ogroman red i u njemu mnogo vie devojaka nego mladia. Dobar znak. Kao i obino, Mark se drao pozadi, pa Eduardo preuze inicijativu i prie krupnom oveku sa slualicama. On odmeri njegov sako i kravatu, a zatim Marka, obuenog kao programer. Izraz na njegovom licu je sve rekao. Iako je ovo San Francisko, neki standardi ipak postoje. Eduardo mu ree njihova imena, ovek ih ponovi u slualice, iznenadi se odgovorom, pa im pridri vrata. Mesto je bilo mrano i buno. Muzika je tretala meavina alternativnog zvuka i densa a kroz gomilu su se etale konobarice u minijaturnim suknjama, nosei tacne s prozranim martinijima. Trebalo im je celih pet minuta da se probiju do podnoja stepenita, gde su jo jednom izbacivau morali da ponove svoja imena, a zatim su sledili ona do dela za VIP goste. on je priao kao

navijen, na svoj uobiajeno ekscentrian nain, i toliko se trzao, prosipajui pie po stolu, tapkajui pod svojim konim cipelama nalik na izme. Ali, on se uvek tako ponaa, jer mu mozak radi bre od svih ostalih. Eduardo primeti za stolom do njihovog najzgodnije devojke koje je ikad video. Dve plavue, u malim crnim haljinama, tako dugih, golih nogu da su izgledale kao vanzemaljci. I dve brinete, neodreenog etnikog porekla; jedna je kipela iz konog korseta, dok je druga na sebi imala vazduastu letnju haljinu koja bi mogla posluiti i kao donji ve. Eduardo brzo shvati da poznaje devojke bile su modeli Viktorija sikrita, pravo iz kataloga. A onda je opazio neto to ga je jo vie zapanjilo: jedna od devojaka je priala sa Markom. Toliko se naginjala da je korset jedva drao njene ogromne grudi. Nije mogao ni da zamisli o emu su razgovarali, ali devojka kao da je uivala. Mark je, pak, izgledao kao prestravljena ivotinja. Jedva je odgovarao, gotovo nita nije izustio, ali njoj to nije smetalo. Osmehivala se, a onda pruila ruku i dotakla Markovu nogu. Parker je nastavio da pria o Fejsbuku, kao neverovatnoj stvari, koja e postati najvea na svetu. Izgledalo je da stvarno veruje u to. Verglao je, verglao i verglao, a onda Mark iznenada ustade, manekenka ga je drala za ruku i jednostavno su nestali. Koje ludilo! To je bio najjasniji znak da je on u pravu: Fejsbuk e postati najvea stvar na svetu. etiri dana kasnije, Eduardo se ponovo naao u avionu za Njujork. Telo ga je bolelo koliko i glava, i nije mogao nikog da krivi osim sebe. Dani su protekli u vrtlogu poslova, smiljanja strategije i puno, puno, puno cirke. Poevi od one proklete zabave, koja se produila do etiri ujutru, satima poto se klub zatvorio. Mark, koga nije video sutra, izbegavao je da ita kae o manekenki. to ga je vie pritiskao, sve se vie povlaio, pa je to bio siguran znak da je neeg bilo. Eduardo je oseao da se svet okrenuo naglavake. Sve je postalo jo lue posle toga. on je organizovao brojne veere, sastanke i koktele sa pekulantima, predstavnicima softverskih kompanija, sa bilo kim s dubokim depovima ko je pokazao zanimanje za Fejsbuk. Ispostavilo se da je puno takvih. tavie, estoko su im se ulagivali svi glavni igrai u gradu. Vodili su ih u najfinije, najskuplje restorane San Franciska, esto po njih slali limuzine ili sjajne dipove. Jednom kad Mark nije mogao da pokrene svoj auto, pekulant se smrtno ozbiljno ponudio da im kupi dip. Cifre sa mnogo nula aputane su im na uvo. Koliko god velike bile, Eduardo je znao da nee prodati Fejsbuk, jer e u budunosti vredeti mnogo vie. Pa ta ako jo nisu poeli da zarauju? Pa ta ako su se zapravo uvalili u dugove? Nije eleo da proda Fejsbuk. Ni Mark to nije hteo. Koga briga ta on Parker eli? On nije lan menadmenta, ve savetnik. Nije ukljuen u tu priu. On je nita. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27355 Smetnje na vezama

Eduardo Saverin je ljut. Po povratku iz Kalifornije u Njujorku razvijali su se u dobrom smeru poslovi sa oglaavaima koje je pronaao za fejsbuk. Pozvao je Marka Zukerberga da mu prenese novosti i tad je sve krenulo nizbrdo. Nedovoljno je rei da Mark nije umeo ceniti Eduardov napor, jedva ga je sasluao i zapoeo priu o nekakvoj urci na koju ga je sino odveo on Parker. Nakon toga, razgovor se vratio na ono to je Mark u poslednje

vreme esto ponavljao da Eduardo treba da se preseli u Kaliforniju, gde se deava sve bitno za fejsbuk. Eduardo je, pak, isticao kako je i Njujork vaan kompaniji u nastajanju od oglaivaa do kontakata sa bankarima ali Mark nije eleo da ga saslua. A da sve bude jo gore, on je oteo slualicu i poeo da pria o dva mogua investitora koja e upoznati sa Markom. Oni su spremni da uloe stvarni novac ako se dopadnu Marku i on njima. Malo je falilo da Eduardo odlepi jo tad. Brzo mu je objasnio kako je on zaduen za poslovne odluke, da sastanci sa investitorima moraju da ukljue i njega i zato uopte on organizuje takve sastanke? to se Eduarda tie, ni Markov posao nije da trai potencijalne investitore, ve bavi kompjuterima. A tek Parker nema ta da trai u njihovoj kompaniji, jer je on samo prokleti gost. Posle prvog telefonskog razgovora, Eduardova oseanja su se od frustracije pretvorila u ist gnev. Stoga je uinio neto nepromiljeno. Na brzaka je sroio pismo u kojem je opet pojasnio svoj i Markov poslovni odnos ustanovljen jo na poetku: Eduardo je zaduen za poslovanje kompanije, a Mark da programira u Kaliforniji. ak je dodao da, poto je vlasnik 30 posto kompanije, ima mo da ne dozvoli bilo kakve finansijske dogovore sa kojima se ne slae. Eduardo je znao da na ovakvo pismo ljudi poput Marka ne reaguju ba najbolje ali je hteo da raisti stvari. Naravno, Parker ih je vodio na dobre urke, moda i pomogao da Mark zavri u krevetu sa manekenkom, ali on, po Eduardovom miljenju, nije bio ukljuen u priu o fejsbuku. Eduardo je bio finansijski direktor, obezbedio je novac koji je omoguio nastanak sajta, jo je uvek finansirao njihovu avanturu u Kaliforniji i mada se nalazio u Njujorku, i dalje se pita. Nakon to je dobio pismo, Mark mu je ostavio gomilu poruka preko glasovne pote, molei ga da doe u Kaliforniju, uveravao da kompanija napreduje i glupo je da se prepucavaju oko nevanih gluposti u njegovom bizarnom pogledu na svet. Eduardo ga je napokon nazvao i sve je polo po zlu. Mark mu je rekao da se naao sa dva investitora koja je on naao i oni su zaista zainteresovani za ulaganje. Jer, sajt je pravio sve ozbiljnije dugove to se vie ljudi prijavljivalo, bilo je potrebno sve vie servera, a uskoro e morati da uposle jo ljudi koji bi ga odravali. Eduardu je sve to bilo u drugom planu. Mislio je kako Mark namerno izbegava da se sloi sa sadrinom onog pisma i odlazi na sastanke bez Eduarda. Ne samo to mu je gazi po prstima, izgleda da on i on pokuavaju da mu odseku noge. Moda Mark nije uzimao Eduarda za ozbiljno, mislei da je pismo Eduardu posluilo samo da se malo izduva. Ali Markov stav je ozbiljno nervirao Eduarda. Kua u Kaliforniji? Kompjuterska oprema? Serveri? Sve je to omoguio novac sa Eduardovog linog rauna. On je sve plaao, a Mark ga ignorie. Ponaao se prema njemu kao prema kakvoj ljutitoj devojci za koju vie ne mari. Moda je Eduardo preterano reagovao, ali kiptei od gneva, Marku je poslao poruku kakvu ne moe da ignorie. Kao furija upada u poslovnicu Banke Amerike. Vadi ekovnu knjiicu pred sredovenim, elavim slubenikom, upuuje mu svoj najozbiljniji, najodrasliji pogled i kae: elim da zamrznem svoj raun i otkaem sve ekove vezane za njega. Samouvereno osea nalet adrenalina. Po njemu je Mark sam kriv to Eduardo ima mo da uradi ovako neto kad je otvorio raun i poslao Marku obrasce neophodne na ekove koji mu omoguavaju ivot u Kaliforniji. Mark kao Mark, nikad nije popunio obrasce; niti uloio sopstveni novac u zajedniku kompaniju. Bio je savreno zadovoljan to ivi od Eduardovog novca. Kao da je Eduardo njegov lini bankar i partner samo to je sad

poeo da donosi odluke bez Eduardove saglasnosti, te je morao da mu stavi do znanja da to prosto nije u redu. Kao i ta znai biti dobar partner; nije mu smetalo to na svakoj strani na sajtu fejsbuka stoji Proizvodnja Mark Zukerberg. Kompanija je zajedniki trud. Eduardo je biznismen i ovaj potez je ist biznis. Moda se pitao, bar na tren, da nije preao crtu. Ali tu misao brie slikom Marka i ona, koji se vozikaju po Kaliforniji, odlaze na sastanke sa investitorima, moda se i smeju Eduardovom pokuaju da ih obuzda. Nee se smejati kada sledei put budu pokuali da unove ek! A stvari su se brzo odvijale, mnogo bre nego to je i sam on oekivao. Prolo je tek nekoliko nedelja otkad se uselio kod ekscentrinog genija, a eto ih na putu za sastanak koji moe da im obezbedi partnerstvo koje e promeniti izgled interneta i odvede ih do prve milijarde koju je on predvideo kad je po prvi put ugledao fejsbuk u studentskoj sobi Stenforda. on pogleda dvadesetogodinjaka koji je stajao kraj njega. Ako je Mark i bio nervozan, nije to pokazivao. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27412 Velike pare u paklenom tornju

Otkad su naleteli jedan na drugog on Parker je dobro upoznao ovog ekscentrinog klinca, koji mu se sve vie dopadao. Mark Zukerberg je bio udan; drutvena neprilagoenost ni priblino nije mogla da opie njegovo neprijateljsko dranje. Ali bio je nadaren, ambiciozan i imao jedak smisao za humor. on ga je vodio na razne urke, ali Mark se nije oseao ugodno ni na jednoj, bio je mnogo sreniji ispred svog kompjutera, ponekad i 20 sati bez prekida. iveo je, disao i jeo kompaniju koju je stvorio. Preduzetniku utokljuncu sa jedva 20 godina ivotni stil je jo uvek bio poneto nezreo, ali je njegova usredsreenost bila zadivljujua. Upravo je zbog svega toga on bio siguran da je sledei korak koji e napraviti onaj pravi. Da e sastanak na koji su ili biti katalizator za onu milijardu dolara koja mu je izmakla kroz njegove dve prethodne uspene kompanije i pet godina plovidbe kroz uspehe i neuspehe nanovo vaskrsle Silicijumske doline. Na neki uvrnut nain, on je mogao da zahvali Eduardu Saverinu to je ubrzao stvari. Ali, Eduardo je naterao Marka da se okrene ka onu na najneobiniji i najneoekivaniji nain. Prvo onim idiotskim pismom, koje je onu izgledalo kao ucenjivako pismo nekog otimaa. Mark je ipak pokuavao da urazumi svog prijatelja u emu mu je podrku pruao on. Bilo je to oajnika, detinjasta molba da bude vie ukljuen u ono to se zbivalo sa kompanijom, na ta bi Mark svakako pristao. Ali Eduardo je preao crtu zamrznuo je bankovni raun. Tim jadnim inom, pucao je u samo srce kompanije. Ako bi serveri makar i na dan pali, to bi pokvarilo ugled sajta moda i nepovratno. Moda Eduardo nije zaista shvatao ta je uinio; moda je to uradio u gnevu, ko zna zato ali njegovi detinjasti potezi su mu, po onovom miljenju, onemoguili da ostane bitan faktor u kompaniji koja napreduje. on je Eduardov potez zaista doivljavao kao detinjast potez, a ne potez biznismena kakvim se Eduardo smatrao. Poput malog deteta na igralitu, koje vie na svoje drugare: Ako ne radite onako kako vam kaem, uzimam svoje igrake i idem kui!. Pa, Eduardo je uzeo svoje igrake, a Mark je doneo odluku

koja e promeniti Fejsbuk onako kako Eduardo nije mogao ni da zamisli. Pod onovim vostvom, Mark je preregistrovao kompaniju u Delaveru, da bi je zatitio od Saverinovih muica. Mark je uzevi novac od uteevine za kolovanje, uspeo da prikupi dovoljno kako bi serveri nastavili da rade; ali, kompanija je srljala u finansijske potekoe. Nadalje, problem je bio i pismo koje su dobili od jedne advokatske kancelarije koju su angaovali blizanci Vinkelfos, studenti etvrte godine i sportisti, koji su angaovali Marka da im uradi nekakav sajt za sklapanje poznanstava jo dok je iao na koled. Pismo je bilo uvod u sudsku parnicu kao pucanj upozorenja u pramac Fejsbuka, kako je on to protumaio. I pre tog pisma, on je nairoko priao sa Markom o situaciji sa sajtom konektju, a i sam je poneto istraivao to pitanje. Po njemu, blizanci Vinkelfos su bili smetnja, ali ne i prava opasnost za budunost kompanije. Pa ta ako je Mark radio neto malo na njihovom sajtu za upoznavanje pre nego to je doao na ideju da napravi the Facebook? Postojalo je na stotine drutvenih mrea, svaki treber u svakom studentskom domu je radio na nekakvom programu nalik na Fejsbuk. A sve te drutvene mree su u svojoj sutini bile veoma sline. Markov argument da postoji bezbroj razliitih stolica, ali da to ne znai da onaj ko pravi stolicu krade ideju od nekog drugog inio se onu dovoljno dobrim. Ako emo pravo, svi su se ugledali na frendster; blizanci nisu ba izmislili toak kad su pokrenuli konektju, to je sigurno. Mark nije uradio nita loe, nita to svaki preduzetnik u Silicijumskoj dolini nije uinio ve desetinu puta. Svejedno, ako blizanci budu uporni, a advokatsko pismo je ukazivalo na to da e biti uporni, Marka e kotati 200.000 dve stotine hiljada dolara da se odbrani. I zato je on uradio ono u emu je bio najbolji; potegao je vezu. Zna da su ovde snimali Pakleni toranj? upita ga on, pokuavajui da odri oputeno raspoloenje. Ba uteno - odgovori mu Mark poput robota. Nekadanje sredite Banke Amerike, grdosija u Kalifornija stritu 555 bila je pravo arhitektonsko udo; ogromni toranj od 225 metara. Dopae se Piteru ree on. Samo 15 minuta, uemo i izaemo. Negde duboko u sebi, znao je da je u pravu. Piter Til osniva neverovatno uspene kompanije Pejpel, na elu Klarijum kapitala, multimilijarderskog fonda rizinog kapitala, nekadanji ahovski majstor i jedan od najbogatijih ljudi u zemlji nametljiv, brbljiv, pravi genije ali upravo onakav biznis aneo koji je imao hrabrosti i vizije da razume znaaj i inovativnost fejsbuka. Til, kao i on i Mark, bio vie od preduzetnika na sebe je gledao kao na revolucionara. Nekadanji advokat sa Stenforda, Til je bio dobro poznat zastupnik liberalizma; tokom studiranja osnovao je Stenford rivju, i vrsto je verovao u vrednost slobodne razmene informacija koju je i Fejsbuk zastupao. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27558 Kompjuterski Novi zavet

Iako tajanstven i takmiarski nastrojen, Piter Til je stalno tragao za neim novim. on Paker nikad ranije nije radio za njega, ali ga je uvek je imao u glavi, za sluaj da iskrsne neka prilika. Ona je iskrsla, i upravo stiu u Tilovu kancelariju od stakla i hroma, gde on

sa saradnicima eka da uje objanjenje luckastog klinca koji je na juri osvojio svet interneta. Ako se Tilu dopadne ono to bude uo, revolucija koju predstavlja fejsbuk moe da pone. Tri sata kasnije, cifra od 500.000 dolara odzvanjala je u onovoj lobanji dok je sa Markom Zukerebergom jurio ka predvorju velike granitne graevine. Naravno, to i nije bila silna svota. Njome se nije moglo izgraditi carstvo, nije to bila ak ni suma priblina onoj koju je Mark jo u srednjoj koli odbio kad je napravio dodatak aplikaciji za mp3 plejer, jer mu do novca nije stalo, bilo da je hiljada dolara pozajmljenih od prijatelja kako bi osnovao kompaniju ili milion koje mu je nudila mnogo vea kompanija. Novac mu jo uvek nije bio vaan; ali nije mogao da ignorie nadu u budunost kompanije koju je zasnovao u studentskoj sobi Harvarda. Til je bio upravo onakav kakvog ga je on predstavio Marku. Zastrauju poput avola i isto tako briljantan. tavie, pretvorio je petnaestominutni sastanak u ruak i popodne provedeno u preeljavanju svih pojedinosti dogovora. U jednom trenutku, on i Mark su zamoljeni da se proetaju gradom dok Til i njegov tim razmotre dogovor ali je krajem popodneva Til imao izvrsne vesti: fejsbuk je na dobrom putu. Poetni kapital dovoljan je da prebrode naredne mesece, i uz njega obeanje da e dobiti jo novca kad za to doe vreme. Til e u zamenu dobiti sedam odsto nove kompanije, i mesto u upravnom odboru. Mark e i dalje imati veini u upravnom odboru, pa i kontrolu nad kompanijom. Zadrae i veinski udeo u deonicama, ali e Til postati vodea snaga, koja e upravljati zajedno sa onom i Markom. Prosto nije moglo biti bolje. on je, ipak, znao je da ga oekuje puno posla; znao je da e reorganizacija kompanije stvoriti velike napetosti. Fejsbuk je morao da postane novi subjekat, koji e se otarasiti studentskog porekla i dobiti svojevrstan status Novog zaveta. Morae opet da izdaju deonice kako bi predstavili novu postavku i ukljuili Tila i ona, koji je, uostalom, radio kao Markov partner. Kao problem ostao je samo pitanje Eduarda Saverin. U poetku Mark je odluio, a on se sloio, da Eduardo i dalje ima svojih 30 procenata. Namera im je bila da ukljue Eduarda koliko god on to eli. Ali, nova korporacija mora imati drugaija pravila. Posao nije mogao da se odvija bez mogunosti izdavanja jo deonica. Da bi kompanija cvetala, ljudi moraju dobiti deonice na osnovu rada koji svaki od njih ponaosob uloi u nju. Ovo vie nije bio projekt iz kakve studentske sobe, ve prava kompanija sa pravim investitorom. Ljudi su morali da dobiju nadoknadu kao i u bilo kojoj drugoj kompaniji. to je znailo da ako Mark i on rade sav posao koji kompaniju ini uspenom, onda treba da dobiju vie deonica. Ako je Eduardo u Njujorku, i pokuava da nae tamonje oglaavae, dobie deonice u skladu sa poslom koji obavlja. Ako nita ne postigne, onda e se i broj njemu namenjenih deonica smanjiti. Sa onove take gledita, Eduardo je uradio neto uasno; ugrozio je sopstvenu kompaniju u najosetljivijem trenutku njenog postojanja. Mark kao da nije mrzeo Eduarda zbog toga nije imao sposobnost, niti interesovanje da nekog mrzi. Ali, po onu, Eduardo je jasno pokazao svoje stanovite. Za Marka i ona, fejsbuk je bio sve; predstavljao je njihov ivot. Zapravo, Mark je Tilu tokom sastanka rekao da se najverovatnije nee vratiti u Harvard po zavretku letnjeg raspusta; ostae u Kaliforniji i nastaviti avanturu, ali ako fejsbuk nastavi da se iri, nije planirao da se uskoro vraa na Harvard. Kao to je rekao Bil Gejts: Ako Majkrosoft ne upali, uvek moe da se vrati na Harvard. Naravno, ako se fejsbuk ne razradi, i Mark moe da se vrati na koled, ali je on u to sumnjao. A Eduardo? Koliko je on uspeo da ga upozna, on nikad nee da napusti koled. U

Njujorku je imao posao staiste, iako ga je napustio jo prve nedelje. Mark je pronaao svoje mesto u svetu. Verovatno mora nagovoriti Eduarda da se sloi sa zakonskim pojedinostima, kako bi stvari postale jasne, sa advokatske take gledita. Ma koliko grubo zvualo, sa praktine strane, Eduardo treba da razume jer se ne radi o linom pitanju ve poslu. On je sebe pre svega video kao biznismena. on i Piter su bili uspeni preduzetnici, pa su Marku objasnili kako sve funkcionie. Nove kompanije poput fejsbuka imaju dva polazita. Prvo su bili neki klinci iz studentske sobe koji hakuju. A drugo je ovde, u oblakoderu u centru San Franciska. Pa, ako Eduardo ne bude razumeo, onda mu i nije toliko stalo do fejsbuka koliko Marku i onu. on je znao je da e Proizvodnja Marka Zukerberga promeniti svet, prenoenjem stvarnog sveta na internet. Eduardo to mora da razume. A ako ne? Onda, on nije bitan. Ne postoji. Til je dodao je Marku da nakon trimilionitog korisnika fejsbuka moe da izvede iz garae njegov ferari i provoza se, ali i upozorio: Samo nemoj da sjebe stvari. Nije imao razloga za brigu. on zna svog novog prijatelja. Mark nee dozvoliti da iko sjebe fejsbuk. Bez obzira na cenu. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27588 Haos pod kontrolom

ak je i nametaj u kancelariji novoiznajmljenog prostora, nazvanog kaza Fejsbuk, izgledao kao meavina ika studentske sobe, "Ikee" i Armije spasa. Trem je umrljan bojama iz pejntbol projektila, svuda su razbacane kartonske kutije, te je izgledalo kao da tu ive skvoteri, a ne da tu radi kompanija u punom zamahu. Naravno, svuda su kompjuteri, pa i kraj kutija pahuljica za doruak i kesica sa ipsom. Mark Zukerberg i ostali rade non-stop, dok Eudarda Saverina ekaju advokati, dvojica mlaih ljudi u odelima koje je kompanija angaovala da se pozabave novim osnivakim ugovorima. Uprkos koreografisanom haosu, kua je vie odgovarala Marku i druini od prethodne, iako selidba nije bila Markov izbor u potpunosti. Izbaeni su, izmeu ostalog, zbog penjanja po krovu, glasne muzike i bacanja nametaja u bazen. Biznis-aneo Piter Til uloio je novac kojim je plaana ova kua, kompjuterska oprema, vie servera nego to je Eduardo zamiljao da e im ikada biti potrebno i advokati, koji su Eduarda doekali s osmesima. Mada je prolo tek osam nedelja od poetka kolske godine, njegove etvrte, ve je bio iscrpljen. Iako je smanjio broj predavanja da bi mogao da se posveti Fejsbuku, tezi na kojoj je radio za glavni predmet, ali i Udruenju investitora, iji je lan bio. Mark jedva da ga je pozdravio kad je uao samo je klimnuo glavom i progovorio redve ali to nije bilo nita neobino. Onih nekoliko tekih nedelja preko leta kao da su zaboravljene; Mark je bio prilino iznerviran zbog situacije s raunom, i smesta je nastavio da se via s investitorima, to ga je dovelo do Tila, uprkos Eduardovim eljama. Vie puta su se raspravljali preko telefona prijateljski, kao neko ko se upetljao u neto to je postalo vee nego to su obojica oekivali, ali su se na kraju sloili da je kompanija najvanija. Eduardo je verovatno preterao s onim zamrzavanjem rauna, a Mark je bio sebian, drei Eduarda u neznanju. Ali ovo je biznis, a oni su prijatelji i nai e nain da

izglade stvari. Zato je Mark zamolio Eduarda da nakratko odstupi i usredsredi se na zavravanje fakulteta. Pribliili su se milionitom korisniku pa je planirano i da angauju direktora prodaje koji bi se pozabavio onim to je Eduardo uradio u Njujorku. Kad se smirio posle izliva gneva u julu, Eduardo je zakljuio da e Mark ionako raditi po svom; a poto se Eduardo vratio na koled, verovatno je tako i bolje. S Tilovim novcem, Eduardo vie nije rizikovao svoj, a Til je bio bunar bez dna. Eduarda je veliko uzbuenje ekalo jo prve nedelje predsednik Harvarda Samers je brucoima ojbasnio da se s njima upoznao preko Fejsbuka. Neverovatno, samo deset meseci ranije, Mark i Eduardo su bili dvojica nepoznatih trebera. Kad ga je Mark zamolio da doe u Kaliforniju da bi potpisao neke papire za novosnovanu kompaniju, Eduardo je smatrao da je to zarad opteg dobra. Papiri koje mu jedan od advokata pruio delovali su veoma sloeno. Prvo, postojala su dva dogovora o prodaji obinih deonica, koja su mu dozvoljavala da kupi deonice u novonastaloj kompaniji Fejsbuk umesto sad bezvrednih koje je imao u firmi Thefacebook. Drugo je bio dogovor o razmeni, starih deonica za nove. Akcionarski sporazum Eduardo nije sasvim razumeo, ali mu se inilo kao papirologija neophodne da kompanija zaivi. Eduardo je imao 1.328.334 deonice nove kompanije, ili 34,4 odsto vlasnitva nad Fejsbukom, to je vie od originalnih 30. Markov procenat je pao na 51, on je dobio 6,47 procenata, po Eduardu vie nego to je zasluio, a Til oko sedam. Po planu ulaganja, Eduardo nee moi da proda svoje deonice uskoro pa je njegovo vlasnitvo jo uvek bilo na papiru, kao i Markovo i onovo, pretpostavljao je. Pisalo je i da odustaje od bilo kakvih potraivanja od Marka i kompanije; u sutini, nova dokumenta potpuno odreuju njegov poloaj u Fejsbuku, a sve to se dogodilo ranije je prolost. Eduardo je iznova pregledao papire. Deo njega je znao da su oni veliki korak za napredak kompanije, ali se oseao zatieno, prvo, jer su tu bili Fejsbukovi advokati, to je u njegovoj glavi znailo da su i njegovi a jo vanije, zato to je i Mark, njegov prijatelj, tu. on je bio negde drugde u kui a sad e i on zvanino biti deo tima ali jeste doveo investitora, a bio je i jedan od najpametnijih ljudi u Silicijumskoj dolini. Vano je bilo to je Eduardo zadrao svoj procenat. Naravno da e doi do usitnjavanja deonica, ali e to sve trenutne vlasnike deonica zakaiti, zar ne? Prisetio se nekoliko nedavnih razgovora s Markom o koli, ivotu i ta Mark radi u Kaliforniji. U izvesnim trenucima Mark kao da mu je govorio da ne treba da radi toliko naporno za kompaniju dok je u koli, da e zaposliti ljude u prodaji, a Eduardo je istrajavao u tome da ima vremena neophodno za Fejsbuk. Pa, Eduardu ova dokumenta govore da je deo ove kompanije kao i ranije. Stvari su se mogle promeniti kako bude pristizalo jo novca, i jo ljudi bude zapoljavano. Zar nije tako? Mark mu je pomenuo i kul urku kad sajt bude imao milion korisnika. Piter Til e je napraviti u svom restoranu u San Francisku, a Eduardo e morati da doe. Frison je tad bilo najpopularnije mesto u gradu. Eduardo je oseao vrtoglavicu kad je uspeo da se progura kroz gomilu, zbog ogromne koliine alkohola koji je popio, ali vie od kulturolokog oka koji je doiveo nakon to je doleteo iz ustajalog, ledenog kampusa Harvarda. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27697

Sezona lova u mutnom

urka je bila sasvim u stilu Silicijumske doline, ultramodernog San Franciska i veoma u stilu Fejsbuka. Svi su pili arena meana pia i ludo se zabavljali. Eduardo Saverin primeti grupu slatkih devojaka, jedna od njih mu se nasmeila i on pocrvene. Jo je bio prilino stidljiv, uprkos svim promenama u ivotu. Otkako je uao u ekskluzivni klub Frison, svima koji su hteli da ga sasluaju rekao je da je suosniva Fejsbuka, zajedno s Markom Zukerbergom. Neke bi ga devojke gledale kao da je lud. Na Harvardu su svi znali ta je napravio, a ovde svi gledali samo u Marka. Ali to je sasvim u redu. Eduardu nije smetalo da bude u pozadini, ovde u Kaliforniji. Nije to radio zbog slave. Bilo mu je vano da ljudi vole njihov sajt, koji postaje jedan od najveih poslova u internet-istoriji. Mark, on Parker i finansijer Piter Til su za stolom u dnu prostorije ivo razgovarali. Znao je da je, igrom sluaja, tog dana i onov roendan koliko li godina ima, 25? Razmiljao je da se zaputi njima, ali se u tom asu oseao udobnije u gomili, anoniman i sam. Restoran Frison je trebalo svariti. Eduardo je jo uvek iveo u studentskoj sobi Harvarda. Dobro, pogreio je stvari su se dramatino promenile od poetka leta. Ali to je bio njegov izbor. Mogao je da se preseli u Kaliforniju i napravi pauzu u studiranju. Ovako je na etvrtoj godini i ima pet meseci do diplome. Tada e moi da se baci na Fejsbuk i vrati tamo gde su on i Mark poeli. Veeras ima da uiva. Razgovarae s onom lepom devojkom kraj plesnog podijuma, a sutra se baca na uenje. Mark Fejsbuk dri pod kontrolom. on ugleda Eduarda, koji je razgovarao s ljupkom Azijkom. Kao i obino, izgledao je trkljasto i nespretno, dok je pogrbljen muvao devojku. Eduardo je bio srean, devojka je bila srena, svi su izgledali sreno. Sve je proteklo veoma glatko. Eduardo je potpisao neophodna dokumenta i sloio se s planom restrukturiranja. Til im je dao novac potreban za nastavak rada. Fejsbuk je preiao milionitog korisnika, a svake nedelje su se prijavljivale na desetine hiljada novih. Uskoro e se pojaviti na novim koledima, u jo kampusa. Moda krene i po srednjim kolama. Moda Fejsbuk jednog dana bude dostupan svima. Koledi, ekskluzivnost to je ve odradilo svoju aroliju. Ljudi veruju Fejsbuku. Ljudi vole Fejsbuk. Ljudi e hteti da daju milijarde za Fejsbuk. Sutra se Eduardo iskezio kad mu je njegov ortak Ej Dej pokazao na devojku sa savreno izvajanim nogama koja se etala kraj podnoja kamenog stepenita harvardske biblioteke, nosa uronjenog u udbenik iz ekonomije. Prva kratka suknja u sezoni zakljui Eduardo. Mislio je da se nikad nee navii na duge zime u Harvardu i vazduh tako otar da svaki udah boli. Ali konano, napokon, sneg je nestao! Vazduh je mirisao na ivot, a devojke su ponovo sreivale svoje ormane, odlaui debele, rune dempere i maajui se sukanja, ljupkih kratkih bluza i sandala. Ali, Eduardo opet nee biti tu. Jo jednom e u Kaliforniju jer su ga pozvali oni s vrha. Polako je krenuo na predavanje. Mogao je sebi dozvoliti i da kasni na as. Ako poloi nekoliko preostalih ispita, na dobrom putu je da zavri Harvard s onim zlatnim diplomama koje navodno mnogo znae u stvarnom svetu. Stvarni svet. Eduardo vie nije bio siguran ta to uopte znai. To sigurno nije Kalifornija, gde se skrivao Mark, u jo jednoj iznajmljenoj kui u nekom zelenom predgrau, i pomamno prilagoavao Fejsbuk

novim desetinama hiljada korisnika. A nisu bile ni nove kancelarije Fejsbuka. Stvarni svet nije imao nikakve veze s Fejsbukom jer se on prosto nije kretao tom brzinom. Jedan milion korisnika se neoekivano pretvorio u dva miliona, na putu ka tri. A mali sajt s Harvarda sada se nalazio svuda u pet stotina kampusa, u svim novinama koje je Eduardo video na kioscima, u svim vestima koje je uspevao da odgleda. Svi koje je znao bili su na Fejsbuku. ak se i njegov otac ulogovao. Fejsbuk nije predstavljao stvarni svet bio je mnogo vei od njega. Predstavljao je potpuno novi univerzum, a Eduardo nije skrivao ponos na ono to su on i Mark napravili. Protekla dva meseca se toliko udaljio od Marka da je imao vremena da pokrene nov sajt, nazvao ga je Dobuzl, neto kao Fejsbuk gde studenti mogu da trae mogue poslodavce i razmenjuju CV-je. Eduardo nije oekivao da Dobuzl ikada postane to i Fejsbuk. I najzad se Mark oglasio i-mejlom, u kojem ga moli da doe u Kaliforniju zbog vanog poslovnog sastanka i novih zaposlenih koje treba da obui. Pomenuo je neto to je zabrinulo Eduarda: velike kompanije s rizinim kapitalom motaju se oko Fejsbuka: Sekvoja, najvei fond u Silicijumskoj dolini, koji je vodio Majkl Moric, smrtni Parkerov neprijatelj, ali i Don Grejam, predsedavajui Vaington posta. tavie, Mark je naznaio da on i on razmiljaju o tome da prodaju neto svojih deonica dva miliona dolara svakom. Eduardo je bio vie nego iznenaen: na osnovu dokumenata koje je potpisao, bio je siguran da ne moe da proda svoje deonice jo dugo. Zar nisu potpisali iste papire kao i on? Otkad to Mark brine za novac? I kako on moe da zaradi dva miliona dolara kad je u kompaniji tek deset nedelja a Eduardo od samog poetka? Zaista, nita nije zvualo pravedno. Moda Eduardo prosto ne razume situaciju. Moda e mu Mark sve razjasniti u Kaliforniji. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27796 Sve je poelo grebanjem za seks

Eduardo Saverin e pamtiti taj trenutak itav ivot. Drhtao je zurei u papire koje mu je advokat pruio. Shvatio je da njegov dolazak u Kaliforniju nema nikakve veze s poslovnim sastankom. Ovo je bila zaseda. Kao da mu je neko pucao samarom u grudi i kidao deo njega koji nikad nee moi da povrati. Bio je prokleto slep i glup. Jednostavno, nije to oekivao od Marka Zukerberga, svog prijatelja, klinca kog je upoznao jo dok su obojica bili treberi u tajnom jevrejskom bratstvu i pokuavali da se uklope u sredinu. Mark ga je izdao, unitio i uzeo sve. Tu je bio dokument koji je odobravao dodatna 3,3 miliona deonica Marku Zukerbergu, a vie od dva miliona onu Parkeru. Njega su istiskivali iz kompanije. Eduardo se pitao ta Mark oekuje od njega da uradi. Ili je moda smatrao da Eduardo nee uopte reagovati. Advokat je monotonim glasom nastavio priu da su nove deonice neophodne zbog zainteresovanih investitora, da je Eduardov potpis puka formalnost, ve je odluka doneta... Ne jeknuo je. Odbio je da se potpisom odrekne svog postignua. Bio je tu od samog poetka u onoj studentskoj sobi. Kao osniva Fejsbuka zasluio je svojih 30 procenata. On i Mark su se dogovorili. Odgovor advokata je bio direktan. Eduardo vie nije bio lan Fejsbuka, ni deo

uprave, ni zaposlen i bie izbrisan iz istorije kompanije. Eduardo oseti da mora pobei. Natrag u Harvard. Nije mogao da poveruje u izdaju. Ali nije imao izbora, reeno mu je. Odluka su doneli Mark, osniva i izvrni direktor, i novi predsednik Fejsbuka. Naravno, ve je znao da je novi predsednik on. Eduardovo visoko telo se uvrtalo pod tekim naborima crne harvardske odore od poliestera. Oseao je kako se osmehuje i nakon svega. Pogledao je dugaki red kolega, slino odevenih diplomaca, opkoljenih morem ponosnih porodica opremljenih fotoaparatima i video-kamerama. Bilo je vie ljudi nego to ih je ikada video na jednom mestu, osim nekog rok koncerta na kojem je bio jo u srednjoj koli. Posle podne obratie im se i Don Litgou, glumac i harvardski diplomac. Eduardu se na bini pogled zadra na gomili diploma, koja je njegove roditelje kotala vie od 120.000 dolara. Ona je Eduarda kotala mnogo, mnogo vie. Bio je toliko ponosan na to to je deo istorije i ovog univerziteta. Ponosan jer je i njegov otac ponosan, jer se naporno uenje isplatilo. Teak put, uenje novog jezika i uklapanje u novu kulturu, doveo ga je do ovog divnog mesta. Ba kad je mikrofon oiveo i prvo ime proitano, odnegde je blesnuo moni fotoaparat i uhvatio prvog diplomca koji je iao ka bini. Eduardo se nije ni pitao da li e se ta fotografija nai na Fejsbuku. Pre ili kasnije, znao je da e tako biti. U dva ujutro zaronio je duboko u koni kau na treem spratu kluba Feniks i gledao grupu plavua kako pleu oko stoia pretrpanog flaama alkohola. Na donjem spratu, urka je bila u punom jeku. Mogao je da zamisli sve lepe devojke tek pristigle jebakim autobusom. Ali ovde je sve bilo tie. Ovo predvorje bilo je ekskluzivno, samo za pozvane, one vane. Otkad se vratio iz Kalifornije, od trenutka koji naziva Markovom izdajom, mnogo vremena je proveo sedei na ovom kauu. Razmiljajui. Meditirajui. Planirajui budunost. Jo uvek nije siguran u to kuda e, moda u Boston ili Njujork, ali zna da vie nije klinac. Za poetak, ve je angaovao advokate, poslao pisma, Marku i ostalima iz Fejsbuka, i predoio da e ih tuiti. Mrzeo je sudnicu, izvoenje svog prijatelja pred sudiju ili porotu, ali je znao da ne postoji drugi nain. Vie se nije radilo samo o Marku i njemu. Pitao se da li se Mark uopte kaje zbog svega to se dogodilo. Verovatno ne. Mark verovatno ne misli da je uradio ita pogreno. S Markove take gledita, uradio je samo ono to je bilo neophodno za posao. Na kraju krajeva, Fejsbuk je bio Markova ideja od samog poetka. On je utroio silne sate radei na sajtu. On je izgradio kompaniju jo od svoje sobe u domu. On je napisao program, otiao u Kaliforniju, zapostavio studiranje, pronaao investitore. Za njega je od prvog dana to bila proizvodnja Marka Zukerberga. A svi ostali su pokuali da se prikae. Ali Eduardo je iskreno verovao u to da je deo kompanije od samog poetka i sastavni deo njenog uspeha. Priloio je novac na samom poetku, kao i svoje vreme. I zasluio je ono o emu su se dogovorili. Samo se o jednom slagao s Markom vie se nije radilo o prijateljstvu ve o poslu. Samo poslu. Eduardo e traiti ono to misli da mu pripada. Zato mora da se sudi s Markom i uradi ono to je pravedno. Pitao se da li se Mark uopte sea kako je sve poelo. Kako su njih dvojica trebera pokuali da urade neto posebno da bi bili primeeni zapravo, da bi se ogrebali za seks. Pitao se da li Mark shvata koliko su se stvari promenile. Ili se Mark uopte nije promenio; moda ga je Eduardo od samog poetka pogreno razumeo. Kao i blizanci Vinkelfos, Eduardo je sopstvene misli projektovao na tu belinu, naznaavajui crte koje eli da vidi. Moda nikada nije istinski upoznao Marka. Pitao se da li Mark poznaje i samog sebe. A on Parker? I on verovatno

misli da poznaje Marka. Ali bie poput treperave male komete koja prolazi kroz atmosferu; ve je progoreo kroz dve kompanije u zaetku. Pitanje nije bilo da li e biti isto i u Fejsbuku, ve kad. http://80.74.174.82/sr-lat/node/27900 Loa srea na ludoj urci

onu Parkeru je mozak radio na 10.000 obrtaja u minuti, bre nego inae, jer je, metaforiki, bio na putu do najslaeg deserta u ivotu. Boe, kako mrzi ovu graevinu od stakla i hroma, sredite "Sekvoja kapitala"! Setio se, uz prilino zlobe, kako se nekad oseao kako se pojavio u potrazi za finansijerima, partnerstvom, panjom i kako je isteran iz kompanije koju je osnovao i izgradio. Sad je sve bilo sasvim drugaije. Sad "Sekvoja" moli. Poziv za pozivom, pohodili su kancelarije "Fejsbuka", da Marka nagovore da saslua njihovu ponudu. Sad su svi zvali, sva velika imena. Ne samo pekulantske kompanije. "Majkrosoft" i "Jahu" su takoe zainteresovani. Frendster je ve napravio ponudu; deset miliona triava suma koju su on i Mark Zukerberg lako odbacili. Ma, svi su hteli deo "Fejsbuka". A "Sekvoja" i njen bos Majkl Moric, najvei meu njima, nisu hteli da izvise. on ih je neko vreme zavlaio, zamiljajui Morica kako vie na svoje roblje onim uvrnutim, zlobnim velkim akcentom. Sigurno je doznao da on stoji iza uzdranosti "Fejsbuka", ali je pretpostavljao da e on pokleknuti pre ili kasnije. I ba kad su penili od besa, on je zakazao ovaj jutarnji sastanak. Mili boe! on se grleno nasmejao. Mark je stigao u pidami jarkih boja i drao laptop pod rukom. Kosa mu je bila umrena, ali je imao ozbiljan izraz lica. Savreno. Ne samo to je Mark kasnio na sastanak s najveom investicionom kompanijom u Silicijumskoj dolini ve e se uetati kod njih kao najgori ludak u gradu. on nee ii na sastanak, to bi bilo previe, ak i za njega, ali e Mark moi da zavri posao kako valja. Mark e se izviniti, rei im da se uspavao te da nije imao vremena da se obue. Na kraju vake e im najdublje zariti no. "Sekvoja" nikad nee moi da uloi kapital u "Fejsbuk". on e se postarati da bude tako. Mark je video ta su Moric i ostali iz "Sekvoje" uinili onu, preklavi ga. "Sekvoja" e nauiti glavnu lekciju: sve se vraa. A Mark i on nee nita izgubiti jer sada svi ele deli "Fejsbuka". Dobro, odbili su ponudu Frendstera, ali ih je ekala jedna ponuda za koju su znali da e je prihvatiti. "Aksel partners", jedna od najprestinijih investicionih kompanija u kraju, jurila ih je nedeljama. Kad god je zvao Dim Brejer, vodei partner "Aksela", on bi zgrabio slualicu i traio sumanute cifre. Sto miliona ili nita! Dvesta miliona ili kraj! Istovremeno je Mark vodio este razgovore s Donom Grejemom, glavnim kompanije Vaington post, ovekom koji mu je postao prijatelj i mentor. Bio je to zanimljiv spoj medijski titan i genije koji stoji iza drutvene revolucije izgraene na razmeni informacija. Ubrzo e "Aksel" uloiti blizu 13 miliona dolara za mali udeo u kompaniji, to e vrednost "Fejsbuka" poveati na sto miliona. Nakon samo 14 meseci. A on je bio uveren u to da e se ta cifra u roku od est meseci utrostruiti. Ako korisnici nastave da se prijavljuju po sadanjoj stopi, za godinu dana e ih biti 50 miliona. Uskoro e doi na

svet njegovo milijardersko edo. Nekoliko veeri kasnije urka se zahuktavala, kua u predgrau bila je puna lepih, srenih ljudi. Studentkinje, urbane face i mondenske dvadesetogodinjakinje, sve u prihvatljivom akademskom okruenju. Cirka je tekla, muzika gruvala. A onda je sve otilo do avola. Ulazna vrata su se otvorila uz prasak. Navalili su unutra, kao gestapovci, uz povike, naredbe, gurkanje i vitlanje baterijskim lampama poput svetlosnih sablji. Isukani pendreci, znake i lisice. Parker prvo pomisli da je greka. Ovo je samo bezopasna urka. Doao je s jednom od brojnih lepih studenatkinja zaposlenih u "Fejsbuku". Nita se nenormalno nije deavalo. Pa, dobro, moda je u kui bilo alkohola. Moda su se neki klinci uradili kokom ili duvali. on je, osim inhalatora i epipena punog "epinefrina", bio ist kao suza. Astma i apsurdne alergije su se potrudile za to. Pogledi pandura su bili sve samo ne blagi. Sinulo mu je da nije bio samo loe sree to se zatekao na pogrenom mestu u pogrenom trenutku. Moda je opet meta. "Fejsbuk" vie nije bio operacija iz studentske sobe; on se potrudio da tako ne bude. Sad je narastao u veliku kompaniju, vrednu milijarde dolara. A on i Mark vie nisu bili dva klinca koja se igraju kompjuterskim programom ve rukovodioci kompanije, koju ne ele da prodaju. Rast je proteklih meseci bio spektakularan. Gomile novih korisnika, sad ih je osam, deset miliona. Fejsbuk e biti vei od bilo ega na vebu, sledea prekretnica je meunarodno trite, a nakon toga nita vie nee moi da mu se priblii. A kad stvari postanu velike, Parker je bolje od drugih znao ta se esto deava. Ljudi promene ponaanje. Prijateljstva se raspadaju. Moda, dok je Fejsbuk postajao vei od najveih, novac se ulivao a investitori poinjali da razmiljaju o milijardama moda je bilo ljudi koji su razmiljali da im Parker vie nije potreban. Desilo se to ve dvaput. Zar se to ponovo deava? Ili je samo paranoian? Moda je ba kako jeste. Loa srea. Lo tajming. Nagaanje je zver koja moe naneti vie tete nego pendrek ili lisice. Nevin ili ne, nije izgledalo dobro da predsednik kompanije koja donosi promene, menja svet i vredi milijarde dolara, bude uhapen na kunoj urci, sa studentkinjom zaposlenom u istoj kompaniji. Nije mislio da e zavriti u zatvoru ali je bio siguran u jedno: bio nevin ili ne, Mark e biti ee iznerviran. http://80.74.174.82/sr-lat/node/28023 Kuko, ja sam izvrni direktor

Mada se onu Parkeru nee suditi, niti e protiv njega biti podignuta optunica, u oima nekih ljudi trenutna situacija ga je inila opasnim po Fejsbuk. Klevetnici su ga oduvek smatrali nepredvidivim, divljim. Ljudi ga nisu uvek razumeli, a nekima je njegova energinost bila zastraujua. Ali, ovo je drugaija, crno-bela situacija. Bez obzira na razlog, lou sreu ili neto drugo, reakcija je bila brza i efikasna. Parker je genije i zahvaljujui njemu je Fejsbuk tada zauzimao ovako visoko mesto. On je bio jedan od heroja Marka Zukerberga, i uvek e biti njegov mentor, savetnik, a moda ak i prijatelj, ali je morao da ide. Kao Eduardo Saverin ili blizanci Vinkelfosovi, sve to je predstavljalo pretnju, bez obzira na namere, jer je jedino vaan Fejsbuk. Bila je to

Zukerbergova tvorevina i postala je predmet njegovog ivota. U poetku ga je moda doivljavao kao zabavu. Jo jednu igricu, poput verzije "Rizika" koju je napravio u srednjoj koli, ili Fejsmea, tosa koji ga je umalo kotao izbacivanja iz Harvarda. Mark nee dozvoliti da se bilo ta, ili bilo ko, isprei ispred Fejsbuka. ta je postao, najbolje doarava njegova vizitkarta, s jednom jedinom reenicom na sredini. Na izvestan nain, ona je olienje njegovog humora. A opet, vie od ale jer je istinita. Pie: Ja sam izvrni direktor kuko. Bila je to jedna od onih noi kad Eduardo nije bio siguran kako se taj njujorki klub zove ni kako se naao u industrijskoj zoni pakovanja mesa. Bio je sam i pijan, ali i zbog nedostatak sna. Vie od tri nedelje nije odlazio u krevet pre etiri izjutra; s novim poslom koji je zapoeo ticao se zdravstva, drutvenih mrea i svega izmeu i parnice koja ga je zaokupljala vei deo vremena, kao i njegovog drutvenog ivota, razvuenog izmeu Bostona, Njujorka i ponekad Kalifornije. Te noi je plesao i muvao neku devojku, kad se osvrnuo po klubu i primetio nekog ko je stajao u dnu prostorije i gledao u njegovom pravcu. Velik, miiav, sportista s licem filmske zvezde. Eduardo ga je esto viao u kampusu, s jednojajanim blizancem. Zapravo, Eduardo nije bio siguran koga od dvojice brae gleda. Upravo tada Eduardo je dopustio da ga oseanja i alkohol nadvladaju. Otiao je do jednog od brae Vinkelfos i pruio mu ruku. Dok ga je zapanjeni momak posmatrao, Eduardo mu ree: ao mi je. Zajebao me je kao to je zajebao i vas. Posle je nestao u gomili na podijumu za ples. Jo od kraja 2004. Tajler i Kameron Vinkelfos su nepopustljivo pravno progonili Marka Zukerberga i Fejsbuk, da bi na kraju konano pristali na nagodbu. Iako je pojedinosti te nagodbe sudija zapeatio, Vinkelfosovima je po nagodbi odreena isplata od oko 65 miliona dolara. Iako se cifra ini poprilinom, izgleda braa nisu zadovoljna nagodbom i njihova borba protiv Marka i Fejsbuka nije okonana. Vinkelfosovi su na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. osvojili esto mesto. Nastavili su da treniraju i razmiljaju da uestvuju na Olimpijadi 2012. u Londonu. Pojedinosti Eduardove tube protiv Zukerberga i Fejsbuka, kao i one koju je Mark podigao protiv njega, prekrivene su velom tajne; ali Eduardovo ime i titula suosnivaa je neoekivano iskrsla na Fejsbuku, ime je njegovo postojanje ponovo uneto u istoriju kompanije. Da li e s Markom uspeti da obnove i svoje prijateljstvo, ostaje da se vidi. Nakon naputanja Fejsbuka, Parker je ostao vaan inilac Silicijumske doline; nedavno je postao generalni direktor Faunders fanda, investicione kompaniji za rana ulaganja u kompanije koje se bave tehnologijama. Nedugo zatim, on je osnovao jo jednu kompaniju, tajanstveno nazvanu Projekat "Agape", drutvenu mreu koja potpomae politiki aktivizam irokih razmera preko interneta. Nakon kratkog i vrlo javnog rata s kompanijom "Gugl", "Majkrosoft" je 2007. kupio 1,6 odsto deonica u kompaniji, vrednih 240 miliona dolara, to vrednost Fejsbuka smeta negde preko 15 milijardi dolara, ili sto puta vie od 150 miliona dolara godinjih prihoda. Od tad, kao i u ostatku ekonomije, vrednost Fejsbuka je donekle smanjena, dok se prihodi i dalje uveavaju; kakvo god da je mnoenje u pitanju, Fejsbuk je nastavio svoj neverovatan obrazac rasta. Do kraja ove godine, broj korisnika Fejsbuka e biti 200 miliona, a sudei po nedavnim izvetajima, sajt nedeljno dobija oko pet miliona novih korisnika. U javnosti obznanjeni pogreni koraci, poput jedva izbegnutog debakla oko vlasnitva nad korisnikim informacijama i zloupotrebom linih informacija za svrhe

oglaavanja, nisu nimalo usporili drutvenu revoluciju, i ini se da e Fejsbuk nastaviti da obogauje ivote ogromnog broja ljudi. Proizvodnja Marka Zukerberga iz male studentske sobe narasla je u jednu od najuticajnijih kompanija na internetu; i mada se ne zna koliko je zaradio do danas, svakako je jedan od najbogatijih dvadesetpetogodinjaka na planeti i jedan od najmlaih milijardera svih vremena koji je sam sve stvorio. http://80.74.174.82/sr-lat/node/28161

KRAJ Feljton u listu Dnevnik, od 15. marta do 9. aprila 2011.