Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Katedra za PROIZVODNO MAINSTVO

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE II
Poglavlje 2 Sistemi za obradu metala rezanjem
Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Pog 2. SISTEMI ZA OBRADU METALA REZANJEM

Obradni sistemi i procesi
Obradni sistemi sistemi Obradni procesi procesi

Maine u obradi metala rezanjem

Alatne maine Prenosnici alatnih maina Eksploatacijske karakteristike maina

Rezni alati
Klasifikacija reznih alata Oblik i osnovni konstruktivni elementi Alatni materijali

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Pog 2. SISTEMI ZA OBRADU METALA REZANJEM

Pribori u obradi metala rezanjem
Uloga i klasifikacija pribora Univerzalni (stezni) pribori Specijalni pribori

Merni pribori - merila

Osnovi merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole - merila Ispitivanje tipa i pregled merila

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

OBRADNI SISTEMI I PROCESI Obradni sistemi

Obradni sistemi su su sistemi sastavljeni od sredstava rada i obradnih procesa, procesa, sa karakteristinim ulaznim i izlaznim veliinama.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obradni sistemi
Sredstva rada obuhvataju pet podsistema: podsistema: alatna ma maina, rezni alat, pribori ribori merni instrumenati instrumenati - merila i predmet obrade - obradak. Podsistem ma maina ini jedna ili vi vie alatnih ma maina sa svim instalacijama i agregatima. Podsistem alata se sastoji od jednog ili vi vie reznih alata za izvoenje procesa obrade. Podsistem pribora obuhvata sve standardne, univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranje, pozicioniranje, voenje i stezanje alata i obratka. Podsistem merila ine univerzalna i specijalna sredstva merenja i kontrole. Jedan ili vi vie predmeta obrade - obradaka ine podsistem obradaka. obradaka.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obradni procesi
Obradni procesi se sastoje od: procesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) i pomonih procesa Procesi obrade su procesi rezanja - direktne transformacije pripremka u izradak (struganje, bu buenje, glodanje...). Pomoni procesi omoguavaju izvoenje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i obratka, odlaganje izradka, ukljuivanje i iskljuivanje ma maine...). Tehnolo a i proizvoda) se realizuje Tehnoloki ili obradni proces (proces izrade delov delova kroz tehnolo tehnoloke postupke obrade. Tehnolo Tehnoloki postupak je skup svih obrada na predmetu obrade u toku izrade na odgovarajuim ma mainama primenom reznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnolo tehnolokog postupka su tehnolo tehnoloke operacije ili jednostavno operacije. Tehnoloka operacija operacija je obrada pripremka na jednoj ma maini (jednom radnom mestu) mestu), uz jednu pripremu ma maine. Broj operacija je broj priprema ili broj ma maina (kada se operacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade. obrade.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obradni procesi
Dva osnovna principa projektovanja tehnolo tehnolokih postupaka su sa: diferencijacijom i koncentracijom operacija. operacija. Diferencijacija operacija podrazumeva tehnolo tehnoloki proces proizproiz-vodnje kod koga su proizvodne operacije svedene na najjednostavnije elemente (zahvate). zahvate). Koncentracija operacija je objedinjavanje nekoliko razliitih obrada (zahvata) na jednoj ma maini i u isto vreme. U okviru jedne operacije postoji vi vie podoperacija. Podoperacija predstavlja jedan polo poloaj predmeta obrade u odnosu na ma mainu i stezni alat ili pribor. Svaka operacija ili podoperacija se sastoji od: od: zahvata i prolaza. prolaza.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obradni procesi - dva principa projektovanja

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obradni procesi - Zahvati

Zahvat je proces istovremene obrade jedne ili vi vie povr povrina predmeta obrade kori korienjem jednog ili vi vie alata, bez promene re reima obrade. Razlikuju Razlikuju se elementarni, slo sloeni i grupni zahvat. Elementarni zahvat je obrada jedne povrine jednim alatom. Slo Sloeni zahvat je proces oblikovanja sloene povrine jednim alatom (kopiranjem ili na NC NC i CNC ma mainama). Grupni zahvat ini proces istovremene obrade vi vie povr povrina veim brojem alata.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Obradni procesi - Prolazi

Prolaz je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom. alatom. Poslednjim prolazom zavr zavrava se zahvat i proces oblikovanja i obrade posmatrane povr povrine.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

MAINE U OMR - Alatne maine

Alatne ma maine obezbeuju izradu i obradu delova razliitih oblika i dimenzija, poev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najslo enijih najslo (lopatice turbina, bregovi i sl.). Upravo ova injenica uslovljava pojavu alatnih ma maina razliitih po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, eksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija ma maina se najee izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, bu builice, glodalice, rendisaljke, testere, brusilice, ma maine za provlaenje, obradne centre, fleksibilne tehnolo tehnoloke module, elije, centre i sisteme... sisteme... Strukturni elementi alatnih maina su: glavni ili osnovni, elementi gradnje i montae i sistemi upravljanja

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alatne maine

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alatne maine - struktura

Glavni ili osnovni elementi su: Nosei sistemi Sistemi voenja i Pogonski sistemi (glavnog i pomonog kretanja)

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alatne maine - pogonski sistemi

Pogonski sistemi glavnog obrtnog i pravolinijskog kretanja obezbeuju neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog datog spektra materijala i dimenzija predmeta obrade.

Pogonski sistemi pomonog kretanja obezbeuju neophodne momente i brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog koncepcijskog re reenja i vrste alatne ma maine mogu biti zavisni ili nezavisni, kontinualni ili periodini.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Prenosnici alatnih maina - Vrste prenosnika

Obezbeuju izmenu parametara kretanja izvrnih organa alatnih maina (broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i sl.). Dele se na prenosnike: glavnog kretanja i pomonog kretanja. Prenosnici alatnih maina prema principu gradnje mogu biti: mehaniki, elektrini, hidraulini, pneumatski, kombinovani a prema vrednosti izlaznih parametara kretanja (nainu regulisanja izlaznih parametara): kontinualni i stupnjeviti. Prenosnici za glavno kretanje se izvode najee kao stupnjeviti ili kombinovani (stupnjeviti i kontinualni).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Mehaniki stupnjeviti prenosnici

Mehaniki stupnjeviti prenosnici, izvedeni najee kao kai kaini ili zupasti, obezbeuju diskretne vrednosti parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara (minimalne i maksimalne vrednosti) vrednosti) oblasti regulisanja. regulisanja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Kontinualni prenosnici
Kontinualni prenosnici, najee mehaniki varijatori varijatori, elektrini, hidraulini ili kombinovani, kombinovani, obezbeuju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara oblasti regulisanja. regulisanja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Zakonitosti promene parametara kretanja

Broj obrta alata ili predmeta obrade je:
n= 1000 V = f ( V , D ), D

Pri V = const za D1, D1, ..., Dm treba obezbediti diskretne vrednosti brojeva obrta n1, n2, ..., nm Za D = Dmin Dmax potrebna je kontinualna promena n= nmin - nmax Najee se koriste stupnjeviti prenosnici sa razliitim zakonitostima promene parametara kretanja - promenama kao to su: aritmetika geometrijska dvostruka geometrijska i logaritamska Ove promene obezbeuju standardizuju i unifikaciju prenosnika i pojeftinjenje gradnje obradnih sistema.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Zakonitosti promene parametara kretanja

Geometrijska promena se uglavnom koristi, jer obezbeuje najbolje efekte u pogledu standardizacije i unifikacije prenosnika i obradnih sistema. To je promena kod koje je odnos dve susedne vrednosti parametra (vee i manje) konstantan i predstavlja geometrijski faktor promene prenosnika :
n n2 n3 = = ....... = m = = const . n1 n2 nm1

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Standardni brojevi obrta i koraci

U uslovima pojedinane proizvodnje koriste se univerzalne maine kod kojih je dijapazon (oblast) promene broja obrta (koraka) vei:
Rm = nmax = 100 500 , nmin

U serijskoj i masovnoj proizvodnji koriste se specijalne maine kod kojih je dijapazon regulisanja znatno manji (Rm = 5 - 20). Za unifikaciju i standardizaciju maina i prenosnika za glavno i pomono kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomonog kretanja, formirane za geometrijsku promenu korienjem osnovnog reda zasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika:

R 20 = 20 10 = 1,12 .
Pored osnovnog reda koriste se i izvedeni redovi:
R10 = 10 10 = 1,25 , R 20 / 3 = 20 / 3 10 = 1,4 ,
R 5 = 5 10 = 1,6 R10 / 3 = 10 / 3 10 = 2 .

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Prikazivanje prenosnika
Prenosnici se prikazuju kinematskom emom, emom, strukturnim dijagramom (Germerova ema) ema) i dijagramom broja obrta ili koraka (lezingerov dijagram) dijagram). Kinematska ema prenosnika je ematski prikaz elemenata prenosnika (vratila, vratila, zupanika, anika, leita, leita, prenosnih blokova, blokova, spojnica i sl.) sl.) i toka prenosa kretanja od ulaznog do izlaznog vratila. vratila.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Prikazivanje prenosnika
Strukturni dijagram definie optu strukturnu sliku prenosa kretanja od ulaznog (pogonskog) pogonskog) do izlaznog vratila prenosnika (radnog vretena maine). maine). Sadri podatke o broju prenosnih blokova, blokova, prenosnih sklopova i prenosnika u sklopu, sklopu, rasporedu prenosnih sklopova, sklopova, broju vratila, vratila, leajeva i spojnica i broju stupnjeva promene pojedinih vratila i prenosnika u celini. celini.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Prikazivanje prenosnika
Dijagram brojeva obrta (koraka), koraka), pored karakteristika koje se identifikuju strukturnim dijagramom, dijagramom, definie prenosne odnose pojedinih prenosnika i obezbeuje izraunavanje brojeva obrta, obrta, obrtnih momenata, momenata, faktora prenosa i brojeva zuba zupanika (kod zupastih prenosnika). prenosnika).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

REZNI ALATI - Klasifikacija reznih alata

Rezni alati alati su definisani definisani standardima kao standardni rezni alati, pri emu su utvreni: eni: oblici, oblici, dimenzije, dimenzije, namena i tehniki zahtevi (uslovi). (uslovi). U masovnoj i visokoserijskoj proizvodnji koriste koriste se tzv. specijalni specijalni rezni rezni alati alati, specijalno projektovani i izraeni za konkretne uslove obrade i konkretnu proizvodnu opremu. opremu. Op Opta podela reznih alata je na: rune i ma mainske. inske. Podela ma mainskih alata se izvodi prema vrsti obrade, materijalu predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, obliku obliku alata i polo poloaju povr povrina obrade, tipu alata, nainu postavljanja alata itd. Prema vrsti obrade - rezni alati za: struganje, bu enje, pro buenje, proirivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje, bru bruenje i glaanje, provlaenje, izradu zupanika, o oljebljenih vratila, navoja i sl. Prema vrsti materijala predmeta obrade - rezni alati za obradu: obradu: metala, drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, hartija hartija, grafit...) grafit...) Prema vrsti alatnog materijala - alati alati od alatnog elika, brzoreznog elika, tvrdih metala, keramikih materijala, dijamantski dijamantski alati alati, alati alati od supertvrdih materijala i sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Klasifikacija reznih alata

Prema broju reznih ivica razlikuju se jednoseni (no (noevi za rendisanje, struganje, bu buenje, rezanje navoja i sl.), dvoseni (spiralne i ravne burgije i sl.), vi vieseni (pro (proirivai, razvrtai, upu uputai, glodala, ureznici, ...) i mnogoseni alati (alati za bru bruenje - tocila). Prema obliku alata - polo poloaju obraivanih povr povrina - alati za obra obradu spolja spoljanjih povr povrina, izradu otvora, izradu navoja, o oljebljenih vratila i zupanika. Prema tipu alati izraeni eni izjedna (integralni alati), sa umetnutim zubima, alati sa lemljenim ili mehaniki privr vrenim ploicama. Prema nainu postavljanja na ma mainu - alati sa dr drkom i nasadni alati ili alati sa otvorom. Najva Najvanije karakteristike reznih alata su: geometrijski oblik - odreen postupkom obrade, rezna geometrija - osnovna i geometrija specifina za pojedine alate i materijal alata. alata.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Oblik i konstruktivni elementi reznih alata

Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela: tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni (rezni klin) klin) alati sa drkom i drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alata alata na nosa alata i mainu - nasadni alati. alati.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Telo alata
Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i funkcionalnu funkcionalnu celinu formiranu na razliite naine i to kao alat: iz jednog komada (integralno), sa umetnutim reznim elementima (zubima), lemljenom ili mehaniki privrenom ploicom. icom.

Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje uklanjanje vika materijala.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Drka ili otvor

Drka (otvor) - prihvatni i stezni deo, obezbeuje pravilno postavljanje baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u pribor maine, maine, a esto i centriranje alata. alata. Oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka je je krunog, pravougaonog ili kvadratnog poprenog preseka.

Kod cilindrinih alata (burgije, razvrtai, vretenasta glodala i sl.) oblici drki se razvrstavaju na: cilindrine i sa Morze konusom i to: sa uicama i bez uica, uica,

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Drke alata

cilindrine

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Nasadni alati
Nasadni alati imaju cilindrine ili konine otvore, preko kojih se ostvaruje postavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzduni ili popreni klin spreava proklizavanje alata i obezbeuje prenoenje obrtnog momenta sa vratila maine na alat.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Rezne ploice
Rezne ploice se izrauju od brzoreznog elika, elika, tvrdog metala, metala, rezne keramike, keramike, dijamanta i kubnog nitrida bora, bora, a za nosa alata se vezuju: vezuju: lemljenjem (lemljene ploice) ice) ili mehanikim privrivanjem (okretne ili izmenjive ploice). ice). Lemljenje ploice od brzoreznog elika ili tvrdog metala se koriste za izradu strugarskih noeva, noeva, burgija, burgija, razvrtaa, a, glodala i sl. sl. Retko se sreu u savremenim proizvodnim uslovima. uslovima. Okretne - izmenjive ili viesene ploice se mehaniki vezuju za nosa alata. alata. Nakon habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice menja menja se ploica. Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau. Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, tanosti izrade i sl. Prema ISO standardima oznaka ploica je usklaena sa i ima: 10 obaveznih (prva etiri slovna) slovna) i 2 dopunska (slovna) slovna) simbola - mesta. mesta. 10 obaveznih obaveznih simbola se odnosi na oblik, leni ugao, tolerancije izrade, vrstu lomaa i dimenzije, a 2 dopunska na oblik rezne ivice i smer rezanja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Lemljene rezne ploice

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Okretne rezne ploice

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Okretne rezne ploice

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Rezne ploice supertvrdih materijala

Ploice od alatne keramike su istog istog oblika oblika kao i ploice od tvrdog metala. metala. Izrauju se bez centralnog otvora, otvora, imaju veu debljinu i leni ugao im je 0o. Ploice sa polikristalnim dijamantom i nitridom bora su ploice od tvrdog metala na koje je nanet sloj supertvdog materijala debljine oko 0,5 mm Preotravaju se i mehaniki vezuju za nosa alata. alata.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Mehaniko vezivanje ploica

Mehaniko vezivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruje ostvaruje preko poluge, klina i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd. etiri standardizovana postupka su prikazana na slici.

Nosai alata su razliite konstrukcije i izraeni su od konstruktivnih materijala. Prema ISO standardu oznaka nosaa ima 14 simbola (12 obaveznih i dva dopunska).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alatni materijali
Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne tenje da se obezbedi alatni materijal to vee: e: tvrdoe - otpornosti na habanje i ilavosti - otpornosti na udarna optereenja i vibracije, posebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom temperature temperature rezanja opadaju vrednosti mehanikih karakteristika alatnih materijala. Smanjenje tvrdoe alatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti postojanosti alata.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alatni materijali
Reenje suprotnih zahteva (tvrdoa i ilavost ilavost materijala) dovelo je do razvoja spektra alatnih materijala kao to su: ugljenini i legirani alatni elici, brzorezni elici, elici, tvrdi metali, metali, alatna ili rezna keramika i super tvrdi materijali. materijali. Sem ovih alatnih materijala koriste se i materijali nedefinisane geometrije namenjeni izradi alata za bruenje, bruenje, poliranje, poliranje, honovanje i sl. sl. To su razliiti brusni materijali tipa korunda, korunda, silicijum karbida i sl. sl. Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i se pomoni materijali. To su materijali za izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomo pomoni materijali koriste se: konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv itd. To znai da se za izradu alata koriste dve grupe materijala: alatni materijali i pomoni materijali.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alatni materijali
Ugljenini alatni elici pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja. Koriste se za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runi ureznici, razvrtai i sl.) i obradi drveta. To su nelegirani elici sa 0,5 - 1,35 % ugljenika i niskim sadrajem silicijuma i mangana (elici elici za hladan rad tipa 1530, 1740, 1741, 1840, 1841, 1940, 1941, 1943, 1944, 1946, 1948 ...). ...). Legirani alatni elici su elici poboljane poboljane otpornosti na visokim temperaturama i na habanje. ee se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje oblikovanje lima, mernih alata i pribora. Dele se na: hrom, volfram, hrom - volframove, hrom - silicijumove i hrom vanadijumove legirane alatne elike. To su, na primer, elici tipa 4140, 4141, 4143, ..., 4149, prokron elici ( 4170 ... 4176), merilo elici elici ( 3840, 4840, 6440, ...), OCR elici ( 4150, 4650, 4750 ...) ...

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Savremeni alatni materijali

U grupu savremenih, najee korienih, alatnih materijala spadaju: spadaju: brzorezni elici, elici, tvrdi metali, metali, alatna ili rezna keramika i super tvrdi materijali. materijali. Brzorezni elici rgija, elici se preteno primenjuju primenjuju pri izradi izradi alata za obradu otvora (bu (burgija, proirivaa, razvrtaa), a), izradu navoja, glodanje (integralnih glodala manjih dimenzija), dimenzija), noeva za rendisanje, rendisanje, provlaka provlakaa, alata za izradu zupanika i sl., sl., alata koji rade u uslovima prekidnog rezanja. rezanja. To su visokolegirani alatni elici elici sa veim sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, molibdena, vanadijuma i kobalta. Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici (B) se dele na: o volframove B: 6880, 6881, 6882, 6883, 9782 .., .., o volfram - molibdenske B: 7680, 9780, 9783..., 9783..., o molibdenske B: 7880, ..., o vanadijumske B: 8780, 9681, 9683, 6981, 9880, ... i o kobaltske B: 6980, 9682, 9780, ...

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Savremeni alatni materijali

U savremenim proizvodnim uslovima koriste se i dve nove tehnologije poboljanja kvaliteta alata od brzoreznih elika i to tehnologije: tehnologije: metalurgije praha i nanoenja prevlaka. prevlaka. Metalurgija praha je tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. Prah Prah se podvrgava presovanju na visokim pritiscima (oko 100 MPa) i temperaturama temperaturama (oko 1150oC). Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, najee titan - nitrida (TiN) poskupljuju alat za 20 - 40 %, ali obezbeuju i poveanje postojanosti alata za 2 - 3 pa i nekoliko puta. Prevlake se izrauju kao jednoslojne ili vieslojne od TiC, TiN, Al2O3, kubnog nitrida bora ili dijamanta.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Savremeni alatni materijali

Tvrdi metali se koriste za izradu strugarskih noeva, noeva, eonih glodala i sl., sl., alata koji preteno rade u uslovima neprekidnog rezanja. rezanja. Tvrdi metali su fiziko - metalurka smea tvrdih (osnovni materijal tipa karbida WC, TiC, TaC, NbC, ...) i ilavih komponenti - vezivnog materijala (metali Co, Ni, ...). Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim temperaturama (i do 1250oC), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Meutim, manja ilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna - dinamika optereenja. Prema sadraju volfram - karbida WC razlikuju se: 9 tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalih ostalih karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada se formira kidana strugotina i 9 tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i TaC). Namenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekidna neprekidna strugotina. Prema ISO standardima oznaka tvrdog metala sadri: 9 slovni i 9 brojni deo. deo.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Savremeni alatni materijali

Slovni deo oznake ukazuje na grupu tvrdih metala. metala. Tri grupe TM su: su: o grupa P (plava) - namenjena obradi elika, elinog i temper liva, o grupa M (uta) - namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva i o grupa K (crvena) - namenjena obradi krtih materijala. Brojni deo oznake odreuje kvalitet tvrdog metala i suava oblast primene. Tvrdi vrdi metal, metal, na primer, kvaliteta P01 - P10 se koristi za izradu alata namenjenih zavrnoj, a kvalitet kvalitet P20 - P50 za izradu alata namenjenih gruboj obradi. obradi.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Savremeni alatni materijali

izmena hemijskog sastava, uvoenjem rutenijuma i stvaranjem novih primena metalurgije praha, nanoenje razliitih tipova prevlaka (na bazi borida, kubnog nitrida bora razvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja - reciklae tvrdih

Osnovni pravci usavravanja tvrdih metala su:

tvrdih metala tipa TiC - NiMo i dr. (CERMET i sl.),

i dijamanta, ime se stvaraju univerzalni vienamenski tvrdi metali metali i metala. metala.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Savremeni alatni materijali

Rezna ili alatna keramika predstavlja presovani ili sinterovani aluminijum - trioksid Al2O3 istoe 99,98 % sa vezivnim materijalom - oksidi ili karbidi (SiO2, B2O2, B4C, TiC,...). Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 - 1800oC izrauju se ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki vezuju vezuju za nosa alata. Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante - tipa kao: o mineralna (ista ili oksidna) keramika, o meana (oksidno - karbidna) karbidna) keramika i o silicijumnitridna keramika. keramika. Supertvrdi alatni materijali su: prirodni dijamant, dijamant, kubni nitrid bora - CBN (borozan (borozan i elbor) elbor) i sintetiki dijamant - PKD. Odlikuju se vrlo visokom tvrdoom i otpornou na habanje, habanje, niskom ilavou i otpornou na dinamika optereenja. enja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Savremeni alatni materijali

Prirodni dijamant se koristi u obliku monokristala koji se mehaniki vezuju za nosa alata. alata. Kubni nitrid bora CBN se dobija sinterovanjem nitrida bora na vrlo visokim temperaturama i pritiscima. iroko se koristi za izradu tocila i alata za obradu kaljenih elika struganjem i glodanjem, umesto bruenja. Osnovne tipovi kubnog nitrida bora su: su: elbor i borozan. borozan. Elbor se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima. Borozan je supertvrdi materijal na bazi jedinjenja bora (40 % B) i azota azota (50% N), uz dodatak odgovarajuih legirajuih elemenata. Sintetiki dijamant PKD se dobija sinterovanjem finog praha dijamanta, uz dodatak vezivnog sredstva (kobalta), na vrlo visokim temperaturama i pritiscima. pritiscima.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

PRIBORI U OMR - Uloga i klasifikacija

Pribori su dopunski ureaji pri obradi, montai i kontroli delova, sklopova i proizvoda. Pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta predmeta obrade i alata. U mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu na predmet obrade. Prema nameni dele se na: 9univerzalne i 9specijalne. Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju standardni pribor svake alatne maine. Specijalni pribori su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili izvoenju odreenih operacija obrade na jednom ili vie delova.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni stezni pribori

Univerzalni ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata razli razliitih oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, iljci, univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza za alate sa cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), (vratila), odstojni prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl. Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaju nazivaju i standardnim priborima alatnih maina (isporuuju se uz mainu).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni stezni pribori

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni stezni pribori - iljci

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni stezni pribori

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni stezni pribori

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni stezni pribori

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Specijalni pribori
Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Sastoje se od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (ivije, zavrtnjevi i sl.).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Specijalni pribori
Telo pribora objedinjuje sve elemente pribora i prihvata sile i otpore rezanja. rezanja. Elementi za oslanjanje obezbeuju baziranje i oslanjanje predmeta obrade. Kao elementi se koriste: oslonci (kruti, podeljivi i samopodeljivi) samopodeljivi), epovi za centriranje i prizme. Od krutih oslonaca primenjuje se epovi i letve.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Specijalni pribori

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Specijalni pribori

Mehanizmi za pritezanje pribora obezbeuju potpuni kontakt predmeta obrade i elemenata za oslanjanje, spreavajui pomeranje i vibracije predmeta obrade u toku procesa rezanja. U zavisnosti od principa dejstva (formiranja sile stezanja) mehanizmi za pritezanje, a i pribori u celini, se dele na mehanike, pneumatske, hidrauline i kombinovane, mada se sreu i oprunomehaniki, oprunohidraulini, elektromagnetni, vakumski i elektromehaniki. ki.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

MERNI PRIBORI ili MERILA Osnovi merenja i kontrole

Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001 (standardima QMS) tehnika kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, izme izmeu ostalog, i kontrolu: 1. kvaliteta izrade proizvoda i 2. sposobnosti tehnolo tehnolokih procesa i proizvodne opreme. opreme. Kontrola kvaliteta izrade proizvoda je provera stepena bliskosti - poklapanja pokazatelja kvaliteta izrade sa zahtevima definisanim konstruktivno - tehnolo tehnolokom dokumentacijom. dokumentacijom. Kontrola sposobnosti tehnolo tehnolokih procesa (proizvodne opreme) podrazumeva identifikovanje: indeksa potencijala (preciznosti): preciznosti): C p = T 1,33
Tp

indeksa sposobnosti (tanosti):

C pk = 2 1,33 Tp

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Osnovi merenja i kontrole

=
1 n

( X
i =1

X )2

X =

1 n

X
i =1

T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana tolerancija izrade; Tp = 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom izrade; , mm - standardna devijacija rasipanja rezultata merenja .

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Merenje i kontrola
Merenje je eksperimentalno odreivanje numerike vrednosti fizike veliine. ine. Vrednost se oitava na indikatorskoj jedinici mernog mernog pribora. pribora.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Merenje i kontrola
Kontrolom se utvruje da li se kontrolisana kontrolisana veliina ina nalazi unutar propisanih odstupanja (tolerantnog polja). Vrednost kontrolisane veliine je odreena atributima: atributima: u granicama, granicama, iznad gornje granice i ispod donje granice. granice. Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglaene (u granicama) i neusaglaene (van granica) - kart i za doradu. doradu.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole - merila

Sredstva merenja i kontrole ili merila (oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje prema QMS - standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama. Prema nameni merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska merila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, namene, kontolne ureaje (poluautomate i automate) i merne sisteme. Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojima se identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere neke fizike veliine u odgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice jedinice mere i nalazi se u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale. Merke su mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i sl.) sl.) ili viestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska merila i sl.) za merenje ili kontrolu jedne ili vie vrednosti fizikih veliina. Granina merila se razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i uglove. Za merenje i kontrolu duina najee se koriste paralelna granina merila - PGM. PGM.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Kontrolnici ili tolerancijska merila se koriste za kontrolu dimenzija (odstupanja). (odstupanja). Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovi i kontrolne rave. ve.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Univerzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom za oitavanje vrednosti mernih veliina u obliku: skale, brojanika, tampaa, plotera (ure (ureaja za crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatora (ure (ureaja za signalizaciju usaglaenih i neusaglaenih proizvoda). Nezavisno od namene dele se na: instrumente instrumente sa nonijusom (kljunasta ili pomina merila, univerzalni uglomeri i sl.), mikrometarska merila, komparatore, merne maine, merne projektore projektore i mikroskope, interferometre, numeriki upravljane merne maine, mernokontrolne mernokontrolne robote itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Sredstva merenja i kontrole

Merna sredstva specijalne namene su merila za merenje i kontrolu: kontrolu: duina i uglova, parametara hrapavosti povrina, parametara navoja i zupanika. anika. Kontrolni ureaji (kontrolni poluautomati i automati) su ureaji sa funkcionalno povezanim a i priborim a za merenje povezanim mernim mernim sredstavim sredstavima priborima merenje i kontrolu kontrolu delova sloene konfiguracije (blokovi motora, motora, kolenasta vratila itd.) itd.) ili delova u masovnoj proizvodnji namenjenih selektivnoj montai. montai.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Ispitivanje tipa i pregled merila

QMS - insistira na potovanju potovanju zahteva zakonske ili legalne metrologije kojom se obezbeuje javna garancija tanosti, nosti, preciznosti i pouzdanosti merenja. merenja. Posebno znaajna oblast legalne metrologije, propisana i nacionalnim Zakonom o mernim jedinicama i merilima, merilima, je: ispitivanje tipa merila i pregled merila. merila. Ispitivanje tipa merila se izvodi od strane ovlaene organizacije (Zavoda za mere i dragocene metale ili dr.), pre poetka proizvodnje ili pre uvoza merila. merila. Obuhvata: Obuhvata: redovna i dopunska ispitivanja. ispitivanja. Ispitivanje tipa merila se izvodi sa ciljem utvrivanja karakteristika merila i njihove upotrebljivosti. upotrebljivosti. Ukoliko merilo ispunjava propisane karakteristike donosi se i izdaje reenje o odobrenju tipa merila. Samo merila sa izdatim reenjem mogu se proizvoditi ili uvoziti. Merila u eksploataciji podleu obaveznom pregledu radi utvrivanja njihove ispravnosti. Pregled moe biti: biti: prvi (pre upotrebe), periodini (u propisanim rokovima) i vanredni (popravljena ili prepravljena merila). merila). Osnovni cilj pregleda je provera ispravnosti i utvrivanje karakteristika merila. merila. Ispravna merila se overavaju igom ili se za njih izdaje uverenje o ispravnosti merila (atest). atest).

Prof. dr Miodrag Lazi