Svaki posao ima 3 primarna finansijska zadatka koji obezbeuju uspeh ili neuspeh preduzea po kojima se menaderi procenjuju:

- Pravljenje profita - izbegavanje gubitka i dostizanje profitnih ciljeva prodajom ili zaraujui drugi prihod kontroliui trokove; - Cash flow - generisanje gotovine iz profita i obezbeivanje gotovine iz drugih izvora i dobra upotreba dotoka gotovine; - Finansijsko zdravlje - odluivanje o celokupnoj finansijskoj strukturi i kontrolisanje finansijskog stanja i solventnosti. - Izvetaj o novanom toku opisuje u sazetoj formi kako kompanija obezbedjuje potrebna novana sredstva za finanansiranje svojih brojnih finansijskih prilika i obaveza tokom protekle godine. - Izvetaj o prihodu prikazuje sve tansakcije koje su se desile izmedju datuma dva bilansna stanja iI pokazuje poslovni uspeh preduzea. Ciklus novca je uopeno govorei vreme izmeu ulaganja novca i njegovog povraaja. Finansijsko raunovodstveno odeljenje je odgovorno za pripremanje: - 2 razliita INTERNA IZVETAJA: - 2 razliita EKSTERNA IZVETAJA: Veoma detaljnog izvetaja za kontrolu od Izvetaja za vlasnike i poverioce kao i za strane menadmenta i skraenog za povraaj poreza za poreske vlasti. donoenje odluka menadmenta; Eksterni finansijski izvetaji su osnovno sredstvo komunikacije kako bi se ispunila upravljaka funkcija zasnovana na poverenju menadmentu - tj. podneti periodini izvetaj o tome ta je uraeno sa kapitalom poverenom menadmentu. Finansijsko raunovodstvena sluba (funkcija) ima dva razliita posla za izvravanje u veini kompanija - preduzea: - upravljanje finansijskim izvorima - beleenje i pravljenje izvetaja svih njenih finansijskih transakcija. Finansijski izvetaji treba da budu: Precizni - bez velike preciznosti svaki zahtev je veoma skup, a potrebno je i puno vremena da se napravi izvetaj. Relevantni - lista transakcija treba biti tana ali bez previe objanjenja. Tani po vremenu (Pogodnost) - proizvesti tano na vreme da bi koristilo onima kojima je izvetaj potreban. Finansijski instrumenti su pravni ugovori koji daju vlasnicima pravo na uee u rezultatima poslovanja preduzea. Obuhvataju ugovore o bankarskom zajmu i hartije od vrednosti. Finansijski odnosi predstavljaju matematike proraune koje kompanija moe da koristi da bi izrazila svoje rezultate. Oni se mogu podeliti u 4 osnovne grupe: - odnosi likvidnosti (mere likvidnosti se odnose u procenjivanju kompanije da iz svojih novanih raspoloivih sredstava izmire sve obaveze) - odnosi radnog kapitala menadmenta (odnose se na mere aktive kompanije u proceni njegovog uspeha u pogledu kreditne funkcije u menadmentu)

- mere profitabilnosti (pomau menadmentu i ostalima u oceni kompanijskih dostignua) - odnosi finansijske moi (odnose se na pozajmljivanje fondova za finansiranje razvoja ili modernizaciju ako uslovi nisu preoptereujui). Profitni centar je poslovni entitet koji se zalae za specifino trite, kanal distribucije ili drutvo potroaa. Knjigovodstveni bilans je izvetaj o stanju finansija jedne kompanije u odreenom trenutku i on pokazuje gde je kompanija jaka, kroz dobar gotovinski bilans i male sume dugovanja, kao i gde je kompanija slaba kroz velike iznose dugovanja. Neke od stavki knigovodstvenog bilansa: - Osnovni kapital ili osnovna sredstva (zgrade, zemljita, maine, oprema) su sredstva koja koja se dui niz godina koriste u procesu proizvodnje, a kada nisu vie za upotrebu budu prodata ili otpisana i zamenjena novim. - Bilansna stavka sve ostalo ide na kraju bilansa i ona podrazumeva imovinu od koje se ne oekuje da se posle ciklusa proizvodnje prikae kao gotovina. - Zajmovi (pozajmice) od strane akcionara su novac koji deobni vlasnici akcionari ulau u kompaniju kada je potreban, a uzimaju kada joj vie nije potreban. - Akcijski kapital je svota novca koju investitori uplauju kompaniji da bi kupili akcije na berzi. - Dodatni kapital ili kapital dodatnog doprinosa je iznos plaen kompaniji od strane ulagaa da kupe kapital te kompanije, a koji je izvan nominalne vrednosti kapitala (akcija). Postoje 2 osnovna raunovodstvena metoda: - raunovodstvo na bazi priliva novca Male firme esto svoje knjige vode po ovom principu, zato to je taj metod laki za razumevanje. Raunovodstvo na bazi priliva novca belei transakcije samo u sluaju da je u njih ukljuen novac.

- raunovodstvo na bazi prirasta Ovo je popularniji (i taniji) metod raunovodstva, koji belei transakcije u trenutku kada se one dogode, ak I ako naplata dolazi kasnije.

Postoje 4 razliita tipa transakcija: - transakcije koje poveavaju profit ali ne donose novac odmah - transakcije koje reduciraju profit ali ne odnose novac odmah - transakcije koje donose novac na va bankovni raun ali ne utiu na profit (gotovo uopte) - transakcije koje odnose novac ali ne moraju da utiu na va profit. Primeri: - transakcije koje poveavaju profit ali ne donose novac odmah - Ukoliko ste dobavlja maloprodajama, odnosno, bavite se prodajom na veliko, uglavnom ete ekati izmeu 30 I 120 dana ili vie na isplatu. - transakcije koje reduciraju profit ali ne odnose novac odmah - kada pojedinac kupi neto kreditnom karticom, robu ili usluge odmah dobije, a plaa ih tek kasnije. - transakcije koje donose novac na va bankovni raun ali ne utiu na profit (gotovo uopte) Dolazite u banku da pozajmite novac. Dobijete novac, uplatite ga na bankovni raun i tako direktno utiete na priliv novca. Ipak, nita se ne menja u vaem profit. - transakcije koje odnose novac ali ne moraju da utiu na va profit - otplata kredita, novac nputa va raun, ali se nigde ne dokumentuje kao smanjenje profita.

Kritini faktori performanse (CPF) su mere performanse koje nam omoguavaju pogled na odnose u finansijskim brojevima kompanije na novi nain. - tekui indeks - ova mera je: odnos izmeu trenutne imovine (gotovina ili gotovina koja e nastati unutar 12 meseci - tekua imovina) i trenutne obaveze (dugovi koji moraju biti plaeni unutar istih 12 meseci - tekue obaveze). - indeks brzine - odnos tekue imovine umnjen za inventor kroz tekue obaveze. - neizmireni dani prodaje (DSO) - merenje odnosa izmeu naplativih rauna i prodaje iskazuje se odnosom: meseni prihod sa brojem dana naplate odnosno naplativi raun kroz proseni dnevni prihod. - obrt inventara - mera koliko brzo inventor naputa fabriku i bude zamenjen novim inventarom. Godinji troak prodatih dobara stavlja se u odnos sa prosenim inventarom. Merenje profitabilnosti - ovim merenjem pokuava se proceniti zarada kompanije: - rezerve bruto profita (GPS) - bruto profit (neto prodaja minus trokovi prodatih proizvoda) kao procenat prodaje ili prihod. - rezerve neto profita je mera koja u odnos stavlja neto profit i ukupnu prodaju. - trokovi po prodatom dolaru - dinaru je mera koja u odnos stavlja: trokove prodaje i marketinga kroz bruto prodaju. Merenje finansijske snage - ova merenja su u vezi sa merenjima finansijskog stanja. - indeks duga prema otplaenosti stavlja u odnos ukupni dug i ukupnu otplaenost. - pokrivanje kamate se rauna deljenjem EBITIDA (zarada kompanije pre kamate, poreza ) sa trokovima kamate. - povraaj po otplaenosti (ROE) je merenje stope povraaja investicija akcionara u javne kompanije. Rauna se: deljenjem godisnjeg neto prihoda sa otplaenou akcionara. Merenje produktivnosti - ova merenja su vie orijentisana s namerom da izmere performanse pojedinih izvora unutar organizacije, tj. njenih zaposlenih. - neobavljeni posao narudbina rauna se kao razlika svih primljenih narudbina umanjenih za sve fakturisane i isporuene narudbine. - prodaja po kupcu; prodaja po zaposlenom; prodaja po kvadratnoj stopi kvadrature; Planiranje poslovanja slui za nadzor nad poslovanjem i poboljanje rezultata. Budet je procena finansijskih resursa koji e biti potrebni i finansijskog ishoda svih akcija koje e rukovodioci preduzeti tokom budetskog perioda. Elementi kreditnog odnosa su: - ustupanje novanih sredstava pod odreenim uslovima - vraanje novanih sredstava uveanih za ugovorenu naknadu (kamatu) u ugovorenom roku - poverenje koje poverilac ima prema duniku. Grancija revolving kredita je garancija banke (najee) ili drugog zajmodavca da obezbedi novac koji se zahteva do izvesnog maksimuma, kreditne granice. Ogranienje revolving kredita - saglasnost banke ili drugog zajmodavca da pozajmi novac na zahtev do specifine granice i onda, kako zajmodavac vri isplatu celog ili dela duga, mu dozvoljava da opet pozajmi novac do te granice, koliko god puta mu je novac potreban.

Zalog - zaloena sredstva od strane zajmoprimca u cilju zatite interesa zajmodavca garancijom otplate zajma. Zajam je osiguran ili obezbeen davanjem imovine u zalog. Faktorisanje je prodaja kompanijskih rauna za neposredan novac. Ovo je iroko koriena ali relativno skupa opcija. Patos je kupovanje inventara bez plaanja istog dok se ne proda. Zadunica kao termin je obaveznica koja moe biti prodata javno ili privatno, ali koja nema zalog kao pokrie osim snage kompanije koja ih izdaje. Aneo investitor (profesionalni investitor aneo na misiji) je osoba koja investira poetnike ili kompanije koje tek izlaze na povrinu. esto je to osoba sa linim bogatstvom i sa ranijim iskustvom u oblasti menadmenta, odnosno investiranja. Nazivaju se anelima zato to spaavaju preduzetnike i investiraju kada niko drugi nee. Njih moe privui da investiraju: - opravdan i dobro napisan biznis plan - osniva sa dovoljnim menaderskim iskustvom - demonstracija proizvoda i usluga u nekoj firmi - organizacija sa normalnim menaderskim timom Kapitalista sa rizikom Kada je potrebno vie novca nego to aneli mogu da obezbede ili kada aneli ele da i drugi investiraju da bi podrali njihov raniji ulog mlae kompanije mogu potraiti institucionalne investitore. Kapitalisti sa rizikom radije investiraju zbog drugih nego za svoje licne racune, a esto osnivaju investicione fondove i ubeuju druge da neaktivno ulau u fond a onda nalaze dobre prilike za investiciju.i Pored onoga sa liste anela njih moe privui i: - doteran biznis plan - potencijalno trite koje je veoma veliko, malo trite deonica koje e proizvesti veliku prodaju - sposobnost nove kompanije da zauzme desantnu osnovicu na tritu koja e spreiti konkurenciju - jasna konkurentska alternative u budunosti - nova tehnologija koja se teko kopira ili zastareva - potencijalni rast vrednosti najmanje 10 puta vie od one koju je investitor kupio Strateki investitori su kompanije koje investiraju u obeavajue poetne kompanije, a za uzvrat su obe vlasnici. Monetarno-kreditna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarno-kreditnoj sferi regulie nivo, struktura i dinamika novane mase, likvidnost privrede i td. U ostvarivanju svojih ciljeva monetarno-kreditna politika se slui sledeim instrumentima: eskontnom ili diskontnom stopom, kamatnom stopom, stopom obavezne reserve, stopom rezerve likvidnosti, politikom otvorenog trita Vrste kredita: - prema obliku: naturalni,komercijalni ili novani kredit; - prema nameni: potroaki i proizvodjaki (obrtni i investicioni); - prema vremenu: na kratkoroni, dugoroni i srednjoroni krediti.

Eskont predstavlja otkup potraivanja pre roka njegove dospelosti pri emu se vri odbijanje kamate od dana eskontovanja do roka dospelosti. Kod akceptnog kredita (kredita za trasiranje) banka ne stavlja na raspolaganje novana sredstva, ve samo svoj poslovni ugled i kreditnu sposobnost. Avalni ili kaucioni kredit je kada banka preuzima jemstvo prema nekom treem licu za raun korisnika ovog kredita. Devizni sistem je deo finansijskog sistema koji obuhvata i regulie finansijske odnose sa inostranstvom nastale izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica. Devize su sva potraivanja u inostranstvu u bilo kojoj valuti, bez obzira na nain raspolaganja (ekovi, menice, uputnice, kreditna pisma ), kao i sve vrste efektivnog stranog novca (valute), izuzev kovanog novca (zlatnika). Valuta je efektivni strani novac koji moe biti u vidu papirnatih novanica ili kovanog metalnog novca osim zlatnika. Valutni paritet je zakonom ili drugim propisima utvreni vrednosni odnos jedne valute prema zlatu ili prema nekoj drugoj valuti. Banka je posebna finansijska institucija monetarno-kreditnog sistema koja se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita, te posredovanjem u plaanju. Centralna (emisiona) banka je specifina (neprofitna) bankarska institucija jedne drave ili pod jakim nadzorom i uticajem drave koja ima monopol da izdaje novanice. Komercijalne (depozitne) banke pribavljaju sredstva prvenstveno iz kraktoronih depozita i uloga na tednju i one su usmerene na davanje pre svega kratkoronih kredita, prvenstveno za promet robe. Pored ovih banaka postoji jo i specijalizovane granske banke, univerzalne banke, hipotekarne banke, poslovne banke, tedionice i ostale finan. organizacije (osiguravajui fondovi, penzioni fondovi, berze, klirinke ustanove). - U bankarske usluge (sa provizijom) spadaju poslovi: izdavanja garancija, izdavanja kreditnog pisma, otvaranje akreditiva, eskontovanje menica, ... Uesnike na tritu delimo u dve grupe: na emitente i na posrednike. :: Finansijska trita Novano trzite je ono trite na kome trae i nude kratkorona sredstva, njegova funkcija je da omogui svakom privrednom subjektu da doe do kratkoronih novanih sredstava. Triste kaipitala je specijalizovani oblik trita na kome se trguje dugoronim novanim sredstvima kapitalom i dugoronim hartijama od vrednosti. Devizno triste obuhvata kupovinu i prodaju deviza za domau valutu ili druge devize izmeu banaka i drugih pravnih lica jedne zemlje. Finansijsko trzite se u kvalitativnom smislu deli i na emisionoprimarno trite koje podrazumeva emisiju odnosno izdavanje dugoronih obveznica, akcija I drugih hartija od vrednosti sa utvrdjenom kamatom i sekundarno trzite koje konkretizuje u daljem nezavisnom procesu slobodnih transakcija hartija od vrednosti, bilo izmeu privrednih subjekata u okviru ukupnog nacionalnog trita, bilo preko berzanskih ustanova. Hartija od vrednosti je pismena isprava koja sadri pismenu obavezu izdavaoca da e zakonitom imaocu hartije od vrednosti ispuniti obavezu zabeleenu u toj ispravi.

Menica predstavlja hartiju od vrednosti izdatu u propisanoj formi, kojom jedno lice preuzima obavezu da isplati drugom licu ili po njegovoj naredbi odredjenu meninu obavezu, odnosno novani iznos u njoj u odredjeno vreme i na odreenom mestu. Bitni elementi menice su: oznaka na samoj menici da se radi o njoj, bezuslovni nalog naplate meninog iznosa, ime trasanta lica koje je izdalo menicu, ime trasata lice na koje se trasira menica od strane trasanta, ime remitente lica kome se ili po ijoj naredbi se mora u roku platiti menina obaveza, oznaenje dospelosti, dan i mesto izdavanja i mesto izvrenja plaanja. ek je pismena isprava kojom njen izdavalac (trasant) daje drugom licu (trasatu) da isplati ekovnu obavezu licu oznaenom u eku ili donosiocu, ukoliko je ek izdat na donosioca. Prema nameni korienja ek moe biti: - gotovinski ili blagajniki (iznos u gotovom novcu) - obraunski ili virmanski (plaanje bez upotrebe gotovog novca) - barirani ili precrtani (pretvoren u obraunski) :: Razlike izmeu eka i menice: - ek je u osnovi platni instrument, a menica kreditni; - ek mora da ima pokrie za isplatu u trenutku njegovog izdavanja, a za menicu se mora obezbediti do dana njenog dospea za isplatu; - ek je iskljuivo plativ po vienju isprave; - ek moe da glasi na ime i na donosioca, dok menica iskljuivo glasi na ime. Obaveznica (obligacija) je vrsta hartije od vrednosti, kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu donosiocu isplatiti odreenog dana iznos anuitetskog kupona ili pun iznos na koji ona glasi. One su po pravilu dugorone, neotkazive i lako prenosive hartije od vrednosti. Kao i svaka hartija od vrednosti ona mora da sadri: oznaku da je obaveznica, firmu i sedite izdavaoca, firmu i sedite kupca obaveznice na ime, oznaku da je na donosioca, mesto i datum izdavanja, serijski i kontrolni broj i dr. Akcije (deonice) predstavljaju hartiju od vrednosti u kojoj je konkretizovan deo osnovne glavnice (kapitala) jednog akcionarskog drutva. I ona svom imaocu osigurava pravo na dividendu, aktivno i pasivno pravo izbora i uea u upravljanju. Dividenda na osnovu akcija predstavlja jedinicu vlasnitva preduzea. Isplauje se: gotovinski, putem robe, emisijom novih akcija. Emisija akcija moe biti javna (eksterna) ili privatna (interna). Pririotetne akcije su odvojene - zasebne - posebne vrste akcija sa prednostima i ogranienjima razliitih od obinih akcija. Blagajniki zapisi predstavljaju kratkorone obveznice koje izdaju depozitne banke, a koje ovim bankama slue za pribavljanje stabilnijih poslovnih sredstava. Certifikat je vrednosni papir koji mogu izdati samo banke i to samo na osnovu deponovanih sredstava. Komercijalni zapisi su novi oblik hartija od vrednosti kojima preduzea mogu da na jednostavniji i jeftiniji nain dou do sredstava za prevazilaenje povremenih novanih nestaica i poremeaja u privreivanju. Terminski poslovi su ugovori kojima se reguliu poslovi koji se zakljuuju sada, a ostvaruju u budunosti. Aktivni bankarski poslovi su oni poslovi u kojima se banke poverioci (naplaajui kamate na kreditima), a pasivni gde se banke pojavljuju kao dunici (depozitni i eskontni poslovi).

Broker radi kao agent u ime i za raun drugoga, a diler najcee radi kao principal, to znai da kupuje i prodaje u svoje ime i za svoj raun. Razreivanje predstavlja pad trisne cene akcija kada se poveava vrednost kompanije. Privredni sistem je veliki, sloen makroekonomski sistem koji ima niz svojih relevantnih podsistema za koje mozemo rei da cine finansijsko okruenje preduzea. Invensticioni projekti se mogu klasifikovati na: nove proizvodnje ili proirenje postojeih, izmetanje opreme ili objekata, istraivanje i razvoj, istrane radove ... Nezavisnim projektima se smatraju oni koji ne konkuriu jedan drugom. Plan kapitalnih ulaganja se definisu kao plan koji tangira i dugorocnu aktivu i pasivu jer kombinuje najbolje izvore dugornonog kapitala i alocira ih na interne upotrebe, koji e najvie doprineti rentabilnosti preduzea kao celine. Kapitalna ulaganja ukljuuju sledee aktivnosti: - generisanje investicionih predloga - procenu-projekciju cash flow-a za te predloge - vrednovanje novanih tokova - selekciju projekata baziranu na prihvaenim kriterijumima - kontinuirano ponovno vrednovanje investicionih projekata nako njihovog prihvaanja.

Kao standardne stope prinosa koriste se: - eljena stopa prinosa na nova ulaganja - stvarna stopa prinosa na postojea ulaganja - prosena stopa prinosa za datu privrednu granu - ciljna stopa prinosa na postojea ulaganja. Prosena stopa povraaja predstavlja odnos prosenog godinjeg profita posle oporezivanja i invensticije u projekat. Period povraaja je odnos poetnog ulaganja i godinjih novanih prihoda u period povraaja. Metode diskontovanih tokova novca su: interna stopa povraaja i metoda sadanje vrednosti. Finansiranje moe biti: Sopstveno finansiranje (pribavljanje sopstvenog kapitala): - eksterno sopstveno finansiranje (pribavljanje osnovnog kapitala glavnice) - interno sopstveno finansiranje (samofinansiranje formiranje rezervi iz dobiti) Tue finansiranje (pribavljanje tueg kapitala): - eksterno tue finansiranje (pribavljanje kredita, zajmova) - interno tue finansiranje (korienje rezervi za penzije, obustava poreza, socijalno osiguranje)

Trgovinskim kreditima preduzee dobija mogunost da nabavi sirovine i druge resurse u sluajevima kad ono nema dovoljno finansijskih sredstava za njihovu kupovinu. Preliminarni zajmovi se mogu pojaviti kao kreditne linije i kao obrnuta kreditna linija. Izvori dugoronog finansiranja preduzea se dele na : eksterne (akcijski kapital) i interne (reivenstirani profit i amortizacija).

Struktura kapitala preduzea predstavlja miks njegovog kapitala (akcije) i duga(hartije od vrednosti osim akcija, krediti). Zlatno bankarsko pravilo finansiranja vai kao nepisani zakon kreditne privrede i trai da se primljeni tui kapital ne sme koristiti vremenski nepovoljnije nego to je dobije. Analiza prihoda i rashoda je analiza bilansa uspeha, moe biti dinamika i statika analiza. - Statika analiza bilansa uspeha jeste analiza samo jednog bilansa gde se dobijaju kvantitativni i kvalitativni podaci. - Dinamika analiza bilansa stanja odnosi se na analizu vie bilansa i omoguava sagledavanje kvantitativne i kvalitativne promene. Pojam rizika se odnosi na manju ili veu neizvesnost u pogledu oekivanog ishoda poslovne aktivnosti. Postoji dve vrste rizika : poslovni i finansijski. - Poslovni rizik odraava prisutnu neizvesnost u pogledu oekivanog poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna sredstava. Poslovni rizik zavisi od vie faktora: promenljivost tranje, promenljivost prodajne cene na nestabilnim tritima, obim do kog su trokovi fiksni (poslovni leverid), prilagodljivost. - Finansijski rizik determinisan je neizvesnosu budueg neto dobitka, kao prinosa na sopstvena sredstva. Preduzetniki kapital predstavlja sredstva koja se invenstiraju u novo preduzee. Poslovni leverid (PL) kao mera rizika u poslovanju koja nastaje kao rezultat varijcija u obimu poslovanja izraunava se: PL = MD/PD, gde je MD marginalni dobitak; PD poslovni dobitak. Faktor poslovnog leverida je odnos prihoda od prodaje umanjenog za varijabilne trokove i poslovnog rezultata. Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobitka) kao bruto prinosa na sopsteveni kapital. Sutina heding pristupa je da preduzee u potpunosti usklauje ronost sredstava i njihovih izvora. Politika dividendi odnosi se na postotak zarade (profita) koju preduzee u novcu isplauje svojim akcionarima. Promenljivost prihoda od dividendi zavisi od (2 inioca): prihod akcionarskog drutva i njegova poslovna politika. Stalne ili regularne dividende se isplauju po nepromenjenoj stopi i u rokovima unapred poznatim i utvrenim u statutu ili u odluci skuptine akcionara. Posebne (ekstra) dividende su rezultat posebnih okolnosti. Odluke o dividendama imaju svoja dva aspekta teorijski i menaderski. Kao najvaniji faktori koji opredeljuju politiku dividendi preduzea (van menaderske procene) mogu se navesti: porezi i poreska politika, trokovi emisije, transakcijski trokovi, institucionalna ogranienja i sklonost dividendama.

Finansijsko planiranje predstavlja predvianje, odnosno unapred projektovano usmeravanje, usklaivanje i rasporeivanje elemenata finansijske funkcije preduzea. Postoje tri tipa finansijskog planiranja: profitno planiranje, dugorono i kratkorono finansijko planiranje. Profitno planiranje je procenjivanje prognoze prodaje proizvodnih obima i trokova poslovanja. Kratkorocno finansijsko planiranje jeste razrada godinjeg gotovinskog budeta. Dugorono finansijsko planiranje pomae rukovodstvu u planiranju fondovskih potreba za budui rast firme. Postoje dva stanja finansijske analize : kratkorono (tekua likvidnost) i dugorono (finansijska snaga i struktura) . Finansijski plan predstavlja finalni proizvod procesa finansijskog planiranja, on treba da predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih projektovanih poslovnih aktivnosti u preduzeu. Postoje principi finansijskog planiranja: princip sistematinosti, jasnosti, potpunosti, elastinosti, vremenske tanosti i tanosti iznosa. *U pogledu redovnosti sastavljanja finansijski plan moe biti: - tekui redovan (kratkoroni i srednjoroni) i vanredan (dugoroni) - jednokratni sastavlja se povremeno (ad hoc) *Prema vremenskoj dimenziji: perspektivne, osnovne (godinje) i operativne finansijske planove. *Prema svrsi sastavljanja : planovi priliva i odliva, planovi pojedinih vrsta sredstava i njihovih izvora i planovi prihoda i rashoda. Za izradu plana prodaje koriste se interne i eksterne analize. Planirani bilans uspeha jeste projekcija planiranih prihoda, trokova i profita za neki vremenski period. Planirani bilans stanja jeste projekcija oekivane strukture sredstava i izvore sredstava na poetku i na kraju planskog perioda. Osnivaki bilans je onaj bilans koji se sainjava u trenutku osnivanja jednog preduzea i otpoinjanja njegovog posla, on je prvi bilans imovinskog stanja preduzea i prikazuje samo imovinu preduzea u startu. Periodini bilans je onaj koji se prema potrebi samog preduzea ili na zahtev odreenih interesenata sainjava u odreenim vremenskim razmacima. Kreditni bilans sainjavaju kreditne institucije u svrhu njihove kreditne politike radi dobijanja dugoronih ili kratkoronih kredita od strane kreditora. Fuzioni bilans se sastavlja za novoformirano preduzee nastalo spajanjem dva ili vie preduzea. Konsolidovani bilans se odnosi na grupu samo ekonomski i finansijski povezanih privrednih jedinki (central i filijala). Godinji bilans se pravi da bi se niz poslovinih procesa u svom kontinuelnom kretanju u okviru jednog preduzea mogao funkcionalno i vremenski da zaokrui i sagleda u svojim poslovnofinansijskim efektima. Sanacioni bilans je mera finansijkog karaktera kojom se nelikvidna imovina, poslovni dobitak vraa u normalno stanje privreivanja.

Likvidacioni bilans je bilans gde se sva sredstva preduzea, koje je prestalo sa obavljenjem svoje delatnosti pretvaraju u odgovarajuu novanu vrednost. Integralni bilans je bilans budunosti ili poslovno perspektivni bilans. Knjogovodstveni bilans objanjava sutinsku razliku izmedju knjigovodstvenog, inventarnog i uspenog bilansa. Saldo bilans je onaj koji se dobija saldiranjem svih sintetikih rauna u prometnom bilansu i stavljanjem salda. Inventarni bilans se sainjava na bazi konkretnog inventarisanja imovine preduzea (celokupna aktiva i pasiva). Uspeni bilans iskazuje realni poslovni uspeh. Liberalni uslovi prodaje se koriste u sluajevima kada kupci poseduju dobru reputaciju, dok se striktni uslovi prodaje koriste u poslovanju sa nepoznatim kupcima. Konsignacija je najliberalniji vid prodaje i on se esto koristi kada su kupci finansijski dosta slabi. Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava, gde spadaju novana sredstva, sirovine i drugi materijali namenjeni proizvodnoj potronji. Ona su deo poslovnih sredstava koja se po pravilu utroe jednokratnim ulaganjem u proizvodni proces i druge poslovne procese. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih izvora finansiranja. Ona ukazuju na onaj deo ukupnih obrtnih sredstava koji je pribavljen iz dugoronih izvora finansiranja. Zalihe predstavljaju sponu izmedju proizvodnje i prodaje proizvoda pa proizvodjaka preduzea moraju odravati odredjene zalihe tokom proizvodnje (zalihe proizvodnje u toku). - Prednosti zaliha su: fleksibilnije preduzee; preduzee moe ekonominije proizvoditi i kupovati, a moe i bre ispunjavati porudbine. - Nedostaci su: trokovi odravanja zaliha (trokovi skladitenja i manipulativni trokovi), traena stopa povraaja kapitala vezanog u zalihama, opasnost od zastarevanja zaliha. Osnovni rizik je da e trisna vrednost odredjene zalihe biti manja od vrednosti po kojoj su nabavljene. Likvidnost predstavlja sposobnost preduzea da na vreme izmiruje svoje obaveze i sauva kreditnu sposobnost. Likvidna sredstva su sredstva kojima preduzee raspolae, a koja se u asu posmatranja nalaze u likvidnom stanju. Prema stepenu likvidnosti ova sredstva mogu biti: - Likvidna sredstva I stepena (sredstva u gotovini blagajna; sredstva kod banke iro raun; papiri od vrednosti koji se mogu odmah unoviti dospele menice; papiri koji se kotiraju na nekoj berzi; strana sredstva plaanja koje je mogue odmah unoviti) - Likvidna sredstva II stepena (potraivanja od kupaca, sem sumljivih i spornih; nedospele menice i druge hartije od vrednosti koje se u odreenom roku mogu unoviti) - Likvidna sredstva III stepena (sva ostala obrtna sredstva bez stavki koje spadaju u smanjenje sredstava sumnjiva i sporna potraivanja) Just in time kontrola zaliha podrazumeva da se zalihe nabavljaju i uvode u proizvodnju tano na vreme kada su potrebne. Terminski (roni) zajmovi su zajmovi sa rokom dospea duim od jedne godine.

Lizing zakup je sporazum o izdavanju u kome vlasnik nekog aktivnog sredstva, neke imovine daje drugoj strani pravo da koristi tu imovinu uzvracajui nizom plaanja. Finansijski zakup je slian kupovini kue uz hipotekarni zajam-zakupac dobija korisenje sredstava skoro u itavom njegovom veku trajanja. Upravljanje kreditima obuhvata 5 koraka: I korak uspostavljanje normalnih uslova prodaje to znai da se mora doneti odluka u vezi sa duinom perioda otplate i veliinom bilo kakvog gotovinskog popusta; II korak odluivanje o formi ugovora koji se sainjava sa kupcem jer se veina domaih prodaja vri na otvoren (iro) raun; III korak procena i ocena kreditne sposobnosti svakog kupca; IV korak postavljanje razumnog kreditnog limita; V korak naplata. Razlika izmeu finansiranja i investiranja: Finansiranje je proces pribavljanja, obezbeenja finansijskih sredstava. Podmirivanje tekuih trokova, obezbeenje novca za potroni materijal, sredstva za rad, radnu snagu... Investiranje je ulaganje na due, ulaganje u maine, objekte, zemljite... Za peduzee se moe rei da ima zdravo finansijsko stanje kada ne duguje, kada je likvidno (na vreme izmiruje svoje obaveze). II DEO (str. 144. >) Raunovodstvo je nauka o beleenju i klasifikovanju poslovnih transakcija i dogaaja, primarno finansijskog karaktrera i vetina sastavljanja znaajnih izvetaja, analize i prenoenje rezultata licima koja mogu doneti odluku ili dati ocenu. Raunovodstvo se deli na: - knjigovodstvo (predstavlja postupak ili metod registrovanja poslovnih promena ili transakcija preduzea) - raunovodstveno planiranje budetiranje (je kljuni deo procesa planiranja i obuhvata planove rezultata, likvidnosti, finansijske structure ) - raunovodstveni nadzor (ima za cilj utvrivanje ispravnosti i pouzdanosti raunovodstvenih podataka i informacija sa aspekta zakonskih propisa is a stanovita odgovarajue profesionalne regulative) - raunovodstvenu analizu (obuhvata istrazivanje, kvantificiranje i ocenu finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja preduzea) - raunovodstveno informisanje (konaan prozivod, koji po sadrini i obimu u velikoj meri zavisi od korisnika informacija kojima su namenjene) U poslednje vreme sve je aktuelnija podela na: finansijsko i upravljako raunovodstvo. Finansijsko raunovodstvo predstavlja sistem beleenja, merenja i izvestavanja o poslovnim operacijama koje doprinose promeni strukture kapitala i imovine u odreenom vremenskom periodu. Upravljako raunovodstvo odslikava ekonomske dogaaje u preduzeu i za razliku od finansijskog raunovodstva koje prua informacije o imovinskom, finansijskom i prinosnom

poloaju preduzea i odslikava ekonomsko-finansijske odnose preduzea sa okruenjem, upravljako raunovodstvo pokriva process stvaranja uinaka u preduzeu. Dvojno knjigovodstvo predstavlja knjienje gde se svaka promena u istovremeno knjii u istom iznosu i na levu i desnu stranu, na dva ili vise rauna. Normativno regulisanje raunovodstva podrazumeva skup zakonskih, profesionalnih i internih normi kojima se ureuju odgovarajua podruja iz oblasti raunovodstva sa ciljem da obezbedi svrsihodno voenje raunovodstva. Saldo je stanje gotovine i predstavlja razliku izmeu primanja i izdavanja. Bilans stanja je trenutna slika imovinske situacije preduzea tj. veliine i strukture sredstava i izvora sredstava. On se sastavlja u formi dvostranog rauna, pri emu se na levoj strani bilansa naziva aktiva, a na desnoj pasiva. Bilans uspeha slui za iskazivanje ostvarenih rezultata poslovanja i on predstavlja pregled rashoda, prihoda i ostvareni finansijski rezultat za odredjeni vremenski period. Probni bilans ili probni list sastavlja se povremeno meseno, tromeseno, polugodinje ili godinje i pomou njega se proverava formalna ispravnost sistema dvojnog knjienja na kontima glavne knjige za odredjeni vremenski period. Bilansna ravnotea je ravnotea leve i desne strane bilansa tj. ravnotea aktive i pasive. Rauni kao delovi ralanjenog biznisa, predstavljaju osnovne instrumente za sistematsko praenje ekonomske aktivnosti preduzea i za sagledavanje rezultata koji se time ostvaruju. Knjigovodstveni raun je grafiki instrument tano odredjenog kvaliteta imovine na kome se sistematski i hronoloki registruju homogene knjigovodstvene promene u merljivim jedinicama. - Raune delimo u 4 osnovne kategorije: 1. rauni aktive pokazuju sredstva sa kojima preduzee raspolae. 2. rauni pasive pokazuju obaveze preduzea prema vlasnicima kapitala, dobavljaima i ostalim poveriocima. 3. rauni rashoda redovne rashodi, odnosno trokovi koji nastaju radi odvijanja procesa i ostvarenja zadataka. 4. rauni prihoda pokazuju efekte ostvarene privrednim procesima. To su redovni prihodi koje preduzee ostvaruje realizacijom proizvoda, tj. redovnim poslovanjem. Knjigovodstveni dokument predstavlja pismenu ispravu kojom se dokazuje da je neka promena stvarno nastala. On treba da sadri: naziv preduzea koje je izdalo dokumenat, naziv dokumenta, broj dokumenta, datum izdavanja dokumenta, kratak sadraj nastale promene, koliina, cena i iznos i potpisi lica koja su ovlaena za to. Poslovne knjige predstavljaju jednoobraznu evidenciju o stanju i kretanju imovine, kapitala i obaveza prihoda i rashoda i rezultata poslovanja. 3 osnovne vrste poslovnih knjiga: - Dnevnik poslovna knjiga u kojoj se hronolokim redom knjie sve knjigovodstvene promene. - Glavna knjiga(sintetika evidencija) sistematizovanje knjigovodstvenih promena po predmetu i njihovom karakteru. - Pomone knjige (analitika evidencija) detaljna evidencija o pojedinim delovima imovine preduzea.

Kontni okvir je spisak ili pregled rauna (konta) koji se mogu otvarati u knjigovodstvu preduzea. Kontni plan je spisak ili pregled konta, ali onih koji su stvarno otvoreni u knjigovodstvu preduzea. Inventar imovine predstavlja detaljan uvid u sredstva preduzea na odreeni dan i on se sastavlja radi lakeg oblikovanja poetnog bilansa. Inventarisanje (popis) moe biti redovno, vanredno, potpuno, delimino i kontinuirano. Strategijski menadment predstavlja savremeni stil upravljanja organizacijom koji polazi od nove biznis filozofije u upravljanju. Finansijski marketing ima 5 instanci (faza): - u I fazi aktivnost je skoncentrisana na problematici utvrivanja kvantuma raspoloivih novanih resursa i na planiranju novanih sredstava. Akcenat se stavlja na finansijsko planiranje. - u II instanci pribavljaju se novana sredstva za standardno finansiranje preduzea, odnosno za tekue poslovanje. - III instanca je problem finansiranja, kao trajni zadatak finansijske funkcije preduzea. Ovde je zadatak finansijskog marketinga da analizira: izvore sredstava, tekue obaveze, novana sredstva i zalihe. - u IV instanci razreava se problem finansiranja zaliha gotovih proizvoda i kupaca, preko koga se uspostavlja koordinacija finansijske i komercijalne funkcije. - u V fazi karakteristina je problematika vraanja pozajmljenih finansijskih resursa kako bi se ouvao potreban nivo likvidnosti i solventnosti. Neka knjigovodstvena dokumenta: Faktura (raun) je dokument koji prodavac ispostavlja kupcu za prodatu robu ili izvrene usluge. Sa stanovita preduzea razlikujemo: - ulazne fakture fakture koje preduzee prima od svojih dobavljaa, - izlazne fakture fakture koje preduzee izdaje, ispostavlja, svojim kupcima. Prijemnica predstavlja dokument kojim se konstantuje kvalitativni i kvantitativni prijem materijala u skladitu. Predajnica predstavlja dokument na osovu koga se zavrni gotovi proizvodi ili poluproizvodi predaju skladitu. Otpremnica se sastavlja prilikom isporuke gotovih proizvoda ili robe na osnovu ugovora zakljunice ili naloga prodajne slube. Trebovanjem se trebuje i izdaje materijal iz skladita za potrebe proizvodnje. Radni nalog je dokument kojim se nalae proizvodnim jedinicama izrada odreenog proizvoda ili izvrenje odreene usluge. Radni list predstavlja dokument kojim se precizira zadatak koji radnik treba da izvri u okviru radnog naloga. Opta uplatnica je dokument na osnovu koga pravno ili fizicko lice, preko pote ili banke, vri uplatu gotovog novca na iro raun odredjenog korisnika. Gotovinski ek je dokument koji slui za podizanje novca sa iro rauna. Izvodom banke, banka svakodnevo obavetava preduzee o promenama i stanju sredstava na iro i drugim raunima kod banke. Dnevnik blagajne predstavlja hronoloku evidenciju o uplatama i isplatama gotovog novca preko blagajne, a spisak za isplatu zarada predstavlja dokument na osnovu koga se vri isplata zarada radnicima.

Putni nalog je dokument koji se izdaje radniku za slubeno putovanje.

Bilans stanja i bilans uspeha, definicije i razlike Probni bilans ta su to knjigovodstvena dokumenta? 5 faza (instanci) finansijskog marketinga Podela raunovodstva Razlike izmeu upravljakog i finansijskog raunovodstva Normativno regulisanje raunovodstva ta je raun (konto)? 3 osnovne vrste poslovnih knjiga Kontni okvir i kontni plan razlike Razlika izmeu finansiranja i investiranja Ciklus novca ta je to zalog? ta je faktoring? ta je to revolving kredit? Akcijski kapital Obaveznice Monetarno-kreditna politika Razlike izmeu eka i menice Zlatno bankarsko pravilo finansiranja Kada se za preduzee moe rei da ima zdravo finansijsko stanje? ta su to aneli na misiji, razlike izmeu njih i kapitalista sa rizikom? ta su to neto obrtna sredstva? Politika dividendi