P. 1
Dobra Poljoprivredna Praksa-Gap

Dobra Poljoprivredna Praksa-Gap

|Views: 1,538|Likes:
Published by dubravkadj

More info:

Published by: dubravkadj on Sep 22, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/13/2013

pdf

text

original

Glogal gap Industrijalizacija proizvodnje u poljoprivredi,upotreba sredstava kao što su aditivi,hormoni,pesticidi,antibiotici itd.

, dovela je do nezadovoljstva potrošača i do gubitka poverenja u institucije zadužene za kontrolu bezbednosti hrane u Evropskoj uniji.Zbog čega je potražnja za zdravstveno-bezbednom hranom velika i raste svakim danom.U cilju poboljšanja stanja, ceo sistem kontrole proizvodnje hrane u Evropskoj uniji je od 2000.godine temeljno izmenjen novim,stožijim zakonskim propisima (Generalni zakon o hrani), koji su uveli i novi koncept,a to je “mogućnost praćenja hrane od njive do trpeze”.Ceo sistem stavljen je u službu potrošača pod načelom da svako ima pravo na hranu, kvalitetnu i pre svega bezbednu.Posebno je istaknuta pažnja za smanjenjem gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji,njenoj kontroli i brizi o životnoj sredini. Ukoliko je garantovana ispravnost poljoprivrednih proizvoda, potrošači su jasno dali do znanja da su spremni da plate više za takve proizvode. Kao posledica ovoga, načela dobre poljoprivredne prakse (GAP – Good Agricultural Practice), preoblikovana su u integralnu zaštitu,kontrole i inspekcije.Takođe, razvijen je i koncept o organskoj proizvodnji tj. biološka a ne hemijska kontrola bolesti biljaka. U okviru ovoga,treba napomenuti da su maloprodajni konzorcijumi inicirali formiranje i uvođenje komercijalnih standarda u proizvodnji i kontroli poljoprivrednih proizvoda. Od komercijalnih standarda u Evropskoj uniji, prvo mesto zauzima EUREPGAP (EuropeRetail Product and Good Agricultural Practice).Važno je istaći da je ovo jedan od najraširenijih svetskih standarda koji se odnosi na primarnu proizvodnju svežeg voća i povrća. EUREPGAP propisuje uslove proizvodnje,mehanizme inspekcije i sertifikaciju proizvoda. EUREPGAP se koristi i pod imenom GLOBALGAP. Napominjemo da standardi u poljoprivrednoj praksi nisu zakonski obavezujući, ali ipak predstavljaju najbitniji uslov za ulazak na tržište Evropske unije.GLOBALGAP je namenjen svim poljoprivrednim proizvođačima,bez obzira na vrstu i veličinu njihove proizvodnje.Stoga sva energija u poljoprivredi treba da bude usmerena ka implementaciji standarda koji garantuju bezbedan i kvalitetan poljoprivredni proizvod,bez pitanja da li će doći vreme obaveznih standarda, već da li ćemo ih spremno dočekati. 2. UOPŠTENO O GLOBALGAP STANDARDU 2.1. Globalno partnerstvo za bezbednu i održivu poljoprivredu GLOBALGAP je međunarodni komercijalni standard.Obuhvata proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda i aktivnosti nakon berbe.Ovaj standard je zamišljen da pruži garanciju maloprodaji i potrošačima, kao i tome da su preduzete sve mere i kontrole da bi proizvod bio bezbedan po zdravlje potrošača. GLOBALGAP obuhvata sisteme sertifikacije voća,povrća,cveća i ukrasnih iljaka,ribarstva,stočarske proizvodnje i integrisane

1

poljoprivredne proizvodnje,koji se primenjuju u više od 45 zemalja u svetu. GLOBALGAP je osmišljen od strane velikih trgovačkih kuća, čija je aktivnost povezana sa trgovinom primarnih poljoprivrednih proizvoda (lanci supermarketa). U velikom delu maloprodajne mreže u EU, ovaj standard zahteva svoju primenu.Ni u jednoj zemlji EU nije zakonski regulisan, ali je dobrovoljan i obavezan za proizvođače koji imaju želju da svoje proizvode prodaju velikim trgovačkim kućama. Principi standarda GLOBALGAP : -Proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda -Zaštita životne sredine -Optimalna upotreba prirodnih energetskih resursa -Podrška ekonomski prihvatljivoj poljoprivrednoj proizvodnji -Kombinovanje najboljih dostupnih profitabilnih praksi -Poboljšanje životnih uslova lokalnih zajednica Ciljevi standarda GLOBALGAP : -Bezbednost hrane primenom HACCP principa -Korišćenje principa dobre poljoprivredne prakse -Zaštita životne sredine -Zdravlje i bezbednost zaposlenih -Briga o socijalnom stanju zaposlenih -Briga o životinjama (gde je primenljivo) i o životinjama na poljoprivrednom dobru GLOBALGAP sledi dobru poljoprivrednu praksu (GAP) koja je postavljena po principu HACCP (Hazard analyses and Control Critical Points-Analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka). USLOVI za primenu standarda GLOBALGAP : Da bi se dobio proizvod koji je zdravstveno bezbedan i kvalitetan, poljoprivrednik mora da usaglasi proizvodnju sa pravilima sledećih dokumenata : • -EUREPGAP General Regulations – Opšti pravilnik o voću i povrću • -EUREPGAP Control Points and Compliance Criteria (All farms,crops base,fruit and vegetables) – Kontrolne tačke i kriterijumi za ispunjavanje (sva poljoprivredna dobra,žitarice,voće i povrće) • -EUREPGAP Checklist – Upitnik Kriterijumi za ispunjavanje su opis aktivnosti potrebnih za usaglašavanje sa standardom,i uslov je da inspektor pozitivno odgovori na sva pitanja. Kontrolna tačka jeste pitanje, na koje inspektor može odgovoriti sa : ispunjava, neispunjava i neprimenljivo. Nosioci sertifikata : • -Individualni poljoprivrednici 2

-Poljoprivredna udruženja

Ukoliko se nosioci sertifikata iz bilo kojih razloga ne pridržavaju propisanih zahteva, sertifikat im se može oduzeti.Proveru uvedenog sistema standarda obavlja odgovarajuće sertifikaciono telo, i to pomoću pitanja iz upitnika GLOBALGAP-a.Da biste dobili sertifikat GLOBALGAP, potrebno je da inspektor pozitivno odgovori na : • 100% od primarnih kontrolnih tačaka (primenljivih) • 95% od sekundarnih kontrolnih tačaka (primenljivih) • Postojanje što većeg broja preporuka za koje nije definisan minimum ( znači da, iako ne ispunjavate ni jednu preporuku, možete dobiti sertifikat GLOBALGAP,ali da ste ispunili navedene procente primarnih i sekundarnih obaveza). Kontrola proizvodnje voća i povrća obavlja se kroz tri modula : 1.Modul za sva poljoprivredna dobra koji sadrži kontrolne tačke primenljive za svaku vrstu poljoprivredne proizvodnje i za stočarstvo 2.Modul za biljne kulture-koji je formulisan za kontrolu biljnih proizvoda 3.Modul za voće i povrće-koji predstavlja ček-listu za proveru poljoprivrednih proizvoda koji se svrstavaju u voće i povrće Sva tri modula imaju ukupno 236 kontrolnih tačaka : 74 Primarnih kontrolnih tačaka, 125 Sekundarnih kontrolnih tačaka i 37 Preporuka. 2.2. Definicije : RIZIK : verovatnoća pojave neželjenog proizvoda ili aktivnosti, težina posledica usled pojavljivanja neželjenog proizvoda. ANALIZA RIZIKA : proces koji se sastoji od PROCENE RIZIKA, UPRAVLJANJA RIZIKOM, KOMUNIKACIJE. PROCENA RIZIKA : predstavlja naučnu procenu o pojavi mogućeg ili postojećeg neželjenog efekta. Proces procene rizika sastoji se od koraka : indentifikacija opasnosti, opis opasnosti, procena izloženosti (kvalitativna i kvantitativna procena stepena izlaganja opasnosti ),upravljanje rizicima, komunikacija ( interaktivna razmena podataka). 3. IZRADA AKCIONIH PLANOVA Kao važan deo potrebne dokumentacije za sertifikaciju GLOBALGAP-a je svakako izrada akcionih planova. Akcioni plan je vrsta vodiča,radni dokument koji Vas vodi kroz celokupan proces implementacije standarda. Akcioni plan određuje ŠTA će biti urađeno, KO će to uraditi i KADA. Zato je važno definisati CILJ, a 3

kasnije i aktivnosti. Za izradu plana potrebne su nam informacije i njihova detaljna analiza.Nakon njihovog razmatranja,sagledavamo mogućnosti rešavanja problema i planiramo aktivnosti za njegovo rešavanje. Važno je dobro isplanirati svaki korak.Planiranje podrazumeva vremenske i krajnje rokove.Postavljene vremenske granice stavljaju u prvi plan predviđene i alternativne planove. Elementi plana : Uvek na početku napišite kratku izjavu o problemu(aktivnosti) koju želite da rešite.Važno je znati šta se želi postići u toku rada i koje je rešenje idealno za otklanjanje nastalog problema.Zato preporučujemo otvorenu komunikaciju,timski rad. Za svaki od ciljeva akcionog plana opišite : • Zadatke • Ko je odgovoran za izvršavanje zadataka • Koji su potrebni resursi • Kako ćete znati da li je zadatak urađen • Kako će biti procenjena efikasnost Osnovni elementi koje treba uneti u akcioni plan : • Naslovna strana mora da uključuje naziv projekta, listu partnera i vreme potrebno za izvršenje projekta • Izjava o viziji-postavite je na prednju stranu • Jasno postavite cilj. Za svaki novi cilj napravite poseban plan koji će razdvojiti odabrane strategije • Strategije : opišite korake koje ćete preduzeti za izvršavanje ciljeva • Navedite ko je odgovoran za svaki deo projekta.Odredite vremenski raspored za izvršavanje zadataka i osobu koja će biti obaveštena čim zadatak bude gotov • Navedite koji su resursi potrebni u izvršavanju cilja (ljudi,vreme,sredstva) • Kreirajte plan za procenu rezultata. Da li radimo ono što želimo? Da li ispunjavamo planirane aktivnosti? • Uključite sve promene u plan i proverite da li imate poslednju verziju akcionog plana.Obezbedite da svi znaju da je ovo dokument koji može biti verifikovan. Postavite merljive i realne ciljeve u ostvarivanju akcionog plana. Pri uspostavljanju ovih mera, uzmite u obzir sledeće : • Nakon koliko vremena očekujete rezultate? • Da li je planirani korak izvršen u predviđenom vremenskom roku? • Koja je jedinica analize? • Da li imate pristup potrebnim informacijama? Ili ako nemate, kada ćete dobiti? • Koliko dugo i kako ćete sačuvati podatke?

4

• • • •

Koji je nivo potrebnih resursa? Da li je to razumna cena za izvršavanje određenih aktivnosti? Ko može pomoći u prikupljanju što većeg broja podataka? Ko ima iskustvo koje je potebno da bi se uradila procena?

Ovo upustvo Vam može pomoći da započnete Vaše aktivnosti, kao i da obuhvatite važne aspekte plana i tako ostvarite svoj cilj. DOBRA ZEMJODELSKA PRAKSA ( GOOD AGRICULTURAL PRACTICES – GAP) Konceptot na Dobra Zemjodelska Praksa vo poslednite godini se razvi vo konteks na rapidni promeni i globalizacija na ekonomijata za hrana so {to dojde do zgolemuvawe na proizvodstvoto na hrana, bezbednosta i kvalitetot, kako i podobruvawe na `ivotnata sredina. Preporakite i informaciite koi gi nudi GAP se odnesuvaat na `ivotnata sredina, ekonomskata i socijalnata sigurnost na proizvodstvo na farma (on farm production ), kako i posle proizvodstveni procesi, a rezultiraat so bezbednost na hranata kako i zemjodelski proizvodi koi ne se koristat za ~ove~ka ishrana. Koristewe na {iroko prifatenite principi na GAP, op{tite indikatori i prakti~nata primena i pomagaat na nacionalnata politika vo podgotovka na strategii za da se osigura deka site proizvoditeli, prerabotuva~i, potro{uva~i, trgovci itn. u~estvuvaat i gi koristat beneficiite od nejzinata primena vo celiot sinxir na ishrana. Implementacijata na GAP gi ohrabruva site farmeri, proizvoditeli na hrana, prarabotuva~i, trgovci, potro{uva~i, kako i vladite da rabotat na dobivawe na siguren, ekonomski profitabilen i produktiven zemjodelski sistem, koj ovozmo`uva za{tita na ~ove~koto zdravje, zdravjeto na `ivotnite i blagosostojbata, kako i za{tita na sredinata. Osnoven element za prevencija od zagaduvawe so patogeni mikroorganizmi za vreme na rastewe ( zreewe ), `etva, sortirawe, pakuvawe i ~uvawe e upotrebata na GAP Klu~ni elementi pri implementacija na GAP programata se: informacii za prethodno koristewe na po~vata, kvalitet na vodata, menaxment za |ubrewe na po~vata, prisustvo na divi `ivotni, doma{ni `ivotni, pesticidi, higiena na rabotnicite i sanitarii itn. Bidej}i postoi golema raznovidnost vo praktikata na zemjodelskoto proizvodstvo, tuka }e bidat opi{ani generalnite koncepti koi se koristat so cel da se minimizira nepo`elnoto zagaduvawe. 1.Informacii za obrabotlivata po~va

5

Mnogu e va`no da se dobijat informacii za prethodnoto koristewe na po~vata koja }e slu`i za zemjodelsko proizvodstvo. Osobeno se va`ni informaciite {to treba da se dobijat za istorijata na po~vata dokolku taa predhodno se koristela za: • ishrana na `ivotnite • za doma{no sto~arsko proizvodstvo • ako predhodno e koristena kako |ubri{te (otrovi, sanitarii, industriski otpadok ) • rastojanieto pome|u obrabotlivata po~va ( zemji{te ) koja treba da se koristi za proizvodstvo i farmata za `ivotni ( dokolku postoi) Dopolnitelni informacii koi {to isto taka treba da se imaat vo predvid se: • iskustvo so poplavi • dali po~vata bila nekontrolirano tretirana so organski ili neorganski |ubriva i/ili pesticidi. Prethodno koristewe na po~vata za ishrana na doma{ni `ivotni ili za doma{no sto~arsko proizvodstvo mo`e mnogu da go zgolemi rizikot na zagaduvawe so patogeni m.o. koi se nao|aat vo intestinalniot trakt na `ivotnite. Vrz rizikot od kontaminacija isto taka vlijaat i drugi uslovi kako {to se atmosferskiot pritisok, son~evata svetlina i relativnata vla`nost na vozduhot.Predhodno koristewe na zemjata kako |ubri{te predstavuva uslov za prisustvo na mnogu nepo`elni otrovni materii kako na pr. fekalni materii, toksini itn.Kako del od programata na GAP e neophodno identifikuvawe na mo`nite izvori na mikrobiolo{ko i hemisko zagaduvawe, koe {to mo`e da bide povrzano so predhodno koristewe na zemji{teto za zemjodelsko proizvodstvo. Zemjodelcite mora da bidat spremni da gi identifikuvaat izvorite na kontaminacija koi proizleguvaat od sega{noto ili predhodnoto koristewe na zemji{teto i da prevzemat merki za nivno reducirawe ili eliminirawe. Taka na pr. ~ove~kite i `ivotinskite fekalii se eden od najzna~ajnite izvori na kontaminacija na po~vata i vodata. Isto taka da gi identifikuvaat potencijalite za eventualnoto zagaduvawe povrzano so kvalitetot na vodata i nejzinoto koristewe. Zagaduvaweto na okolinata koja {to se nao|a vo neposredna blizina na aktuelnoto zemji{te mo`e isto taka da bide direkten posrednik na zagaduvawe preku vodata, veterot, rabotnicite, opremata koja se prenesuva od edno na drugo mesto itn. 2. Voda Vo zemjodelskoto proizvodstvo vodata se koristi za razli~ni i golem broj na aktivnosti na poleto, kako {to se: navodnuvawe, aplikacija na pesticidi i ve{ta~ki |ubriva, isto taka i za miewe, ladewe, transport itn.Vodata so slab kvalitet mo`e da bide direkten izvor na zagaduvawe i rasprostranuvawe na m.o. Visinata na rizikot koj e rezultat od slabiot

6

kvalitet na vodata zavisi od vidot i brojot na m.o. vo vodata i nivniot kapacitet za pre`ivuvawe.Vodata koja se koristi vo zemjodelstvoto mo`e da bide kontaminirana so patogeni bakterii koi se indikatori za naru{eno zdravje kaj potro{uva~ite.Naj~esti patogeni m.o kako biolo{ki opasnosti se: enterohemoragi~na i enterovirulentna Escherichia coli Vibrio cholerae Cryptosporidium parvum Cyclospora cayetanensis Norwalk virus Salmonella spp. Shigella spp. Gardia lamblia Toxisplasm gondii Hepatitis A virus Nekoi od ovie m.o. vo pogolem broj na slu~ai mo`e da predizvikaat smrt. Obi~no vodata koja se koristi vo zemjodelstvoto mo`e da poteknuva od pove}e izvori i toa: • reki, potoci i rezervoari • podzemna voda • voda od javen vodovod Brojot na m.o vo nadzemnata i vodata od rezervoarite e varijabilna (nekolku iljadi m.o./mililitar posle do`d, do relativno namalen broj posle avto purifikacija {to e normalen proces koj se javuva vo te~nite vodi. Zagaduvaweto na ovie vodi mo`e da bide od razli~ni izvori (`ivotni, lu| e, otpadni vodi {to se vlevaat itn.). Delumno eliminirawe na zagaduvaweto mo`e da se izvr{i so upotreba na interventni metodi, kako {to se filtri. Isto taka za da se za{titat izvorite na voda treba: da nema prisustvo na `ivotni i deca vo blizina na poleto (zemjodelskoto zemji{te ) konstrukcii na rabotnicite za odr`uvawe na li~na higiena kako i higiena na rabotnite prostorii, sanitarii itn. ispravno upravuvawe so vodnite sistemi Diviot svet, vklu~uvaj}i gi insektite, glodarite, vle~ugite i pticite se mnogu ~esti prenesuva~i na bolesti. Me|utoa, apsolutna za{tita na vodata od diviot svet e nevozmo`na, taka da minimizirawe na potencijalnoto zagaduvawe e uspeh. Podzemnata voda mo`e da bide kontaminirana so varieteti na biolo{ki i hemiski opasnosti, koi vklu~uvaat: • bakterii, virusi, paraziti i protozoi • otpadoci • nitriti • sinteti~ki organski hemikalii • te{ki metali 7

rezidui na nafta produkti sozdadeni pri procesot na oksidacija od razni {tetni gasovi i dr. Generalno se veruva deka podzemnata voda e pomalku podlo`na na kontaminacija od nadzemnata voda bidej}i sodr`inata na nejzinite bakteriski i organski komponenti drasti~no se namaluva preku procesot na prirodna filtracija preku karpite i glinenite naslagi. Sodr`inata na bakterii na podzemnata voda mo`e da varira od nekolku do nekolku stotici organizmi na mililitar. Pod odredeni uslovi potencijalot za zagaduvawe na podzemnata voda od strana na nadzemnata voda mo`e da pretstavuva golem rizik. Dobrata Zemjodelska Praksa isto taka vklu~uva i praksa na konzervirawe na po~vata i vodata, kako {to e konstrukcija na kanali, strukturi za kontrola na vodovodot (podzemni odvodni cevki, kanalizacioni cevki itn.), odvoeni rezervoari, vegetativni barieri, itn,. {to vsu{nost predstavuvaat fizi~ki barieri vo slu~aj na golemo i za~esteno zagaduvawe na vodata koja se koristi. Periodi~no treba da se ispituva kvalitetot na vodata so {to se zemaat probi za mikrobiolo{ko ispituvawe na vodata. Za da se odredi dali vodata koja se koristi vo zemjodelskoto proizvodstvo e kontaminirana so fekalni materii, indikator e prisustvo na fekalna koliformna bakterija, osobeno Escherichia coli. Vodata za piewe ne smee da sodr`i koliformni bakterii (MCL-Maximum Contaminant Level za site koliformni bakterii treba da e nula). ** So ogled na toa {to ne postoi zakon za kvalitetot na vodata koja se koristi vo zemjodelstvoto, u~esnicite se dol`ni sekoga{ da gi minimiziraat site opasnosti od eventualnoto prisustvo na ovie bakterii. . Navremenite i to~ni izve{tai za mikrobiolo{kiot kvalitet na vodata se od golema va`nost za Dobrata Zemjodelska Praksa. Odreduvaweto na specifi~ni patogeni bakterii vo vodata mo`e ponekoga{ da bide nekompatibilno. Tie mo`e da bidat prisutni vo mnogu mali koli~ini i da ne mo`e da se detektiraat. Mikrobiolo{kite karakteristiki na vodata se varijabilni vo zavisnost od odredeni faktori kako : izvorot na voda za koristewe, sezonata i vremeto na zemawe na proba.Naj~est metod za pro~istuvawe na vodata predstavuva dezinfekcija so hlor ili drug dezificient, ili pak upotreba na filtri za pro~istuvawe odnosno filtracija. Generalni proceduri za dezinfekcija na kontaminirani vodni izvori

• •

8

Izvor Zatvoren sistem, pokrien rezervoar podzemen

Testirawe na vodata ili Edna{ godi{no test na po~etok na sezonata

Nepokrien izvor, otvoren kanal, Sekoi tri meseci za vreme na sezonata voden rezervoar, ribnik Redovno sledewe na izve{taite od Gradski / Podra~en voden sistem gradskiot /podra~en sistem (mese~no, ~etvrtgodi{no ili godi{no) Dopolnitelni testirawa mo`e da dojdat vo obzir pri zna~itelni slu~ai koi mo`e da predizvikaat kontaminacija na vodata kako golem do`d ili poplava. 3. Navodnuvawe Navodnuvaweto predstavuva kontrolirana aplikacija na voda vo po~vata so cel da se obezbedi odredeno nivo na vla`nost potrebno za razvoj na rastenieto. Postojat pove}e na~ini na navodnuvawe, vo zavisnost od sredinata, izvorot na voda koj se koristi, klimata, strukturata na po~vata, vidot na kulturata i tro{ocite. Rizici koi mo`e da nastanat pri navodnuvawe, a se povrzani so Dobrata Zemjodelska Praksa, zavisat od : • izvorot i kvalitetot na vodata • koli~inata na apliciranata voda vo po~vata • pravilna upotreba na programata za navodnuvawe • metodi na navodnuvawe • drena`a na po~vata • podatoci za vremeto na `etva Kako i da e, postoi golem rizik za zagaduvawe na proizvodot. Za taa cel, koristeweto na razli~ni sistemi na navodnuvawe, upotreba na dobra kvalitetna voda, kako i koristeweto i odr`uvaweto na opremata se osobeno va`ni elementi vo celiot ovoj proces kako del od GAP. 4. Aplikacija na navodnuvawe. |ubrivo ili pesticidi preku sistemite za

Vodata koja se koristi za aplikacija na pesticidi ili |ubriva vo po~vata isto taka mo`e da bide izvor na mikrobiolo{ka kontaminacija. Poradi taa pri~ina, se prepora~uva mikrobiolo{kiot kvalitet na vodata koja se koristi za ovaa namena da bide predhodno ispitan. Kako dopolnuvawe na biolo{kite rizici, vodata mo`e da se zagadi i so hemiski kontaminanti dokolku sistemite ne se ispravno dizajnirani, a so toa se 9

zgolemuva i rizikot na hemisko zagaduvawe na sve`ite proizvodi. Opremata koja se koristi za ovaa cel e relativno evtina, a istovremeno vr{i prevencija na seriozni nepo`elni rizici. Pri upotreba na ve{ta~ki | ubriva mnogu e va`no da se znae toksi~nosta na rastenieto vo odnos na specifi~no |ubrovo koe se koristi, kao i prepora~anite dozi na aplikacija na istoto. 5. \ubriva \ubrivo predstavuva prirodna ili sinteti~ka substancija dodadena vo po~vata ili rastenijata so cel da gi obezbedi so neophodnite hranlivi materii potrebni za nivniot razvoj. \ubreweto na po~vata predstavuva op{ta praksa so cel da se zgolemi kvalitetot na po~vata, i kako posledica na toa, kvantitetot i kvalitetot na rastenijata koi se odgleduvaat na nea. \ubrivata se podeleni vo dve golemi kategorii : • Organski • Mineralni ( ve{ta~ki |ubriva ) Organskite |ubriva se nezamenlivi vo rastitelnoto proizvodstvo, me| utoa, pokraj nivnoto malo koli~estvo, tie sekoga{ se nadopolnuvaat so mineralni. Organskite |ubriva, spored na~inot na dobivawe, mo`e da se podelat na : • {talsko |ubre • kompost • fekalii • zeleni{no |ubrewe, sideracija • osoka Od site napred navedeni |ubriwa najgolemo zna~ewe ima arskoto ({talsko) |ubre. Toa e najva`no organsko |ubrivo bidej}i vo svojot sostav gi sodr`i, vo razli~na koli~ina, site makro i mikroelementi neophodni za ishrana na rastenijata. Pokraj ishranata na rastenijata, arskoto |ubre ima bitno vlijanie vrz fizi~kite, hemiskite i biolo{kite svojstva na po~vata, odnosno ja podobruva plodnosta i strukturata. **Me|utoa toa predstavuva bezbedno, efektivno |ubrivo, dokolku e ispravno tretirano. Dokolku tretmantot e neadekvaten, ili pak voop{to ne e koristen nikakov tretmant, rizikot od kontaminacija so patogeni m.o. e ekstremno visok i takvoto |ubrivo NE SE PREPORA^UVA.. Edna od najprisutnite patogeni bakterii prisutna vo ova |ubrivo e E.coli O157 : H7 koja obi~no doa|a od fekaliite na pre`ivarite. Drugi zna~itelni opasnosti koi se prisutni vo ~ove~kite i `ivotinskite fekalii se Salmonella i Cryptosporidium. Osven mikrobiolo{kite opasnosti, neadekvatnata upotreba na cvrst biolo{ki otpad vo po~vata e potencijalen rizik za hemiski opasnosti, kako te{ki metali i toksi~ni organski sostavi. 10

Kompostot se dobiva kako rezultat na priroden, biolo{ki proces kade organskite materii se razgraduvaat preku procesot na fermentacija so {to se proizveduva odnosno se sozdava golema koli~ina na toplina, a so toa se reduciraat / eliminiraat biolo{kite opasnosti. Mnogu ~esto se upotrebuva vo sekoe zemjodelsko stopanstvo kako bezbedno |ubrivo vo Dobrata Zemjodelska Praksa. Vodewe na kompletna dokumentacija za podgotovka na |ubrivata i nivnoto koristewe koja treba sekoga{ da bide dostapna e del od programata na Dobra Zemjodelska Praksa. Hranlivite materii {to rastenijata gi koristat direktno vo svojata ishrana se proizveduvaat i na industriski na~in, i se nare~eni mineralni (ve{ta~ki) |ubriva. Generalno, tie ne pretstavuvaat izvor na mikrobiolo{ko zagaduvawe, pa poradi toa, celata gri`a treba da bide naso~ena kon za{tita na vodata i opremata koja se koristi za nivna aplikacija, a mo`e da pretstavuva potencijalen izvor na kontaminacija. Pravilna upotreba na |ubrivata i minimizirawe na rizikot od mikrobio lo{ka kontaminacija na proizvodite Najdobar na~in za da se namali rizikot od bolesti koi se predizvikani kako rezultat na mikrobiolo{koto zagaduvawe na hranata, e pravilna upotreba i tretirawe na |ubrivata koi se neophodni za kvalitetot na po~vata kako i rastot i razvojot na rastenijata koi se odgleduvaat na nea. Spored zvani~ni podatoci 10% od proizvodite koi se koristat za sve`a konzumacija (bez prethodna podgotovka) se izvor na bolesti. Kako primaren zagaduva~ e nepravilno tretiranoto |ubrivo. Tuka prete`no spa|aat salatite, ovo{jeto, nekoi vidovi na zelen~uk kako i site ostanati proizvodi koi se konzumiraat vo sve`a sostojba. [to gi ubiva patogenite m.o. ? M.o. mo`e da bidat uni{teni ili pri pripremata na samoto |ubrivo kako rezultat na fermentativnite procesi ( dokolku pravilno se tretira ), ili pak posle negovoto aplicirawe vo po~vata. Glavnite i naj~esti faktori koi mo`e da go reduciraat brojot na nepo`elni m.o. se : Temperatura - generalno, visokite temperaturi koi vo najgolem stepen gi ubivaat m.o. se temperaturi nad 55o S i se smeta deka se zna~itelno efektivni Son~eva svetlina - izlo`uvaweto na son~eva svetlina, a osobeno ultravioletova radijacija zna~itelno go zgolemuva uni{tuvaweto na patogenote m.o. Rn - m.o. najdobro pre`ivuvaat vo neutralna Rn. Niska (kisela) ili visoka (bazna) Rn }e ja zgolemi brzinata za nivno uni{tuvawe Su{ewe - brojot na m.o. generalno se reducira so su{ewe odnosno so namaluvawe na koli~inata na vlaga 11

Vreme - vremeto na pre`ivuvawe zavisi od uslovite vo samata sredina kako i vidot na m.o. Taka na pr. E.coli O 157 koja e prisutna vo |ubrivoto mo`e da pre`ivee vo po~vata nekolku meseci. Na toj na~in preku proizvodite ili preku `ivotnite direktno se prenesuva na lu|eto i predstavuva golem rizik. Va`ni preporaki pri |ubrewe na po~vata: • sekoga{ da se izbegnuva po~vata koja vo mnogu skoro vreme e tretirana so |ubrivo ili pak e koristena za pa{a na `ivotnite. Sekoga{ treba da se primenuva racionalna politika za koristewe na |ubrivata so cel da se namali rizikot kolku {to mo`e pove}e, a osobeno koga stanuva zbor za proizvodstvo na `itni kulturi • sekoga{ treba da se odbira po~va za proizvodstvo koja ne e vo blizina na farma za `ivotni so {to se izbegnuva zagaduvaweto preku vozduhot • dokolku po~vata za proizvodstvo se nao|a vo blizina na dvor ili pak mesto koe slu`i za ~uvawe na |ubrivo, vodata od do`dot od ovie mesta se izleva direktno vo po~vata i pretstavuva potencijalen nejzin zagaduva~ Dokolku po~vata predhodno se koristela za ishrana na doma{nite `ivotni, sekoga{ treba da pomine period od NAJMALKU 4 MESECI, pred povtorno istata da se koristi za proizvodstvo na kulturi.Nikoga{ NE treba da se apliciraat tretitani |ubriva vo po~vata ( osobeno na koja se proizveduvaat proizvodi koi se konzumiraat vo sve`a sostoba) dodeka ne pomine period od NAJMALKU 2 MESECI od poslednoto tretirawe i berbata Objektite koi slu`at za skladirawe na |ubrivata sekoga{ treba da bidat postaveni na adekvatno mesto i da ne se nao|aat vo blizina na obrabotlivata po~va i izvorot na voda za da se spre~i rizikot od nesakana kontaminacija. 6. Kontrola na `ivotni i {tetnici Site zemjodelci treba da bidat svesni za potencijalot na kontaminacija na proizvodite od strana na `ivotni koi se prisutni odnosno se nao|aat vo blizina na mestoto na proizvodstvo.Site zemjodelci treba da ja primenuvaat praksata/programata za kontrola na {tetnici Site `ivotni vklu~uvaj}i gi cica~ite, pticite, vleka~ite i insektite pretstavuvaat izvor na kontaminacija so patogeni m.o. Golem broj na m.o. mo`e da se najdat na povr{inata na `ivotnite ( vlakna, perja, ko`a itn ), kako i vo nivniot respiratoren i gastrointestinalen trakt. Kako i da e : naj~esti patogeni bakterii koi se nao|aat na ko`ata na `ivotnite se Salmonella, Staphylococcus i Streptococcus. perjata kako i drugite delovi na doma{nite ptici isto taka mo`e da bidat kontaminirani so ovie m.o.

12

divite ptici, vleka~ite i vodozemcite se potencijalni izvori na Salmonella Naj~esto najgolem izvor na kontaminacija so patogeni m.o od `ivotnite predstavuva fecesot. Me|utoa, dodeka `ivotnite se vo neposreden kontakt so po~vata, |ubrivoto i vodata, tie mo`at isto taka lesno da se kontaminiraat od ovie izvori na nivnate vlakna, ko`a, {epi itn. Site `ivotni vklu~uvaj}i gi doma{nite `ivotni (stokata i mileni~iwata ) kako i divite `ivotni, treba da nemaat pristap i da se ~uvaat podaleku od oblasta na proizvodstvo (poleto) i delot koj se odnesuva na skladirawe, pakuvawe, oprema itn. Osobeno rizikot na kontaminacija e zna~itelno zgolemen vo prisustvo na divi `ivotni blisku do oblasta na proizvodstvo (~avki, ptici preselnici drugi divi `ivotni itn). Nivnoto prisustvo e pofrekventno koga vo blizina ima golemi {umi, reki i/ili poliwa okolu poleto. Vo sekoj slu~aj, postojat golem broj na razli~ni merki za prevencija od ovie `ivotni. ^esto se koristi merkata na sozdavawe na fizi~ki barieri ili vegetacija protiv vlez od ovie `ivotni vo proizvodstvenata oblast odnosno poleto. Umrenite `ivotni, ptici itn., treba da bidat otstraneti na mesto kade nema da go privle~at vnimanieto na drugi `ivotni. Naj~esto primeneti i najpolezni se merkite na spaluvawe na uginatite `ivotni. Mestata kade se ~uva vodata neophodno e da bidat za{titeni za da se onevozmo`i pristap na `ivotnite i zagaduvawe na vodata.Vo sekoj slu~aj, koga stanuva zbor za `ivotnite, sekoja zemja treba da gi po~ituva pravilata i zakonite za za{tita na `ivotnite i na sredinata. [to se odnesuva do ostanatite {tetnici potrebno e : sekoga{ trevata da e kratka za da se reducira ili eventualno izbegne prisustvo na crvi, vleka~i i drugi mali {tetnici da se izbegne prisustvo na sekakov vid na |ubre/otpadok na mestoto na proizvodstvo i vo negovata neposredna blizina da se otstrani nepotrebnata oprema (stara, skr{ena i neupotrebliva oprema ) so {to se obezbeduva prevencija od ovie {tetnici otstranuvawe na glodari od poleto i objektite ~ie {to prisustvo mnogu ~esto mo`e da bide katastrofalno Insektite i glodarite se naj~esto prisutni vo objektite kade se rakuva so hrana ( food handling facilities) . Najkompetentna merka za prevencija od ovie {tetnici vo svetot e primenata na t.n. Programi za kontrola na {tetnici (Pest Control Programs) koja se sproveduva za vreme na proizvodstvo na pole, pakuvawe, ~uvawe i distribucija na hrana).Vklu~uva koristewe na hemiski ili nehemiski metodi ili pak kombinacija od istite. Pri selekcija na metodot za kontrola na {tetnici, sekoga{ treba da se odbere onoj koj e odobren i koristen na lokalno, regionalno i/ili nacionalno nivo, a potoa pravilno da se upotrebi. Vo mnogu zemji ovaa problematika za kontrola na `ivotni i {tetnici e povrzana i so upotrebata na Dobra Proizvodna Praksa i proceduri na ~istewe t.n. Good cleaning practices. 7. Pesticidi 13

Mnogu va`na merka vo Dobrata Zemjodelska Praksa e upotrebata i kontrolata na pesticidite. Postojat pove}e vidovi na pesticidi vo zavisnost od nivnata namena (insekticidi-kontrola i prevencija od insekti, fungicidi, herbicidi itn). Registracijata na pesticidite e nau~en, zakonski i administrativen proces i tie sekoga{ treba da bidat aplicirani, rakuvani i ~uvani soglasno so instrukciite nazna~eni na etiketata od strana na proizvoditelot. Poradi potencijalnite rizici za zdravjeto na potro{uva~ite kako i za{tita na sredinata, nivnoto koristewe treba da bide strogo kontrolirano i ograni~eno. Pesticidite mo`e da se apliciraat vo te~na, cvrsta ili gasovita sostojba. Koli~inata na koncentracijata na pesticidot so koj treba da se izvr{i tretirawe, treba to~no i precizno da se presmeta pred da se upotrebi. Vodata koja se koristi za podgotovka na pesticidite treba da bide oslobodena od prisustvo na patogeni m.o. Posebno vnimanie treba da se obrne na opremata koja se koristi za aplicirawe na istite. Objektite kade se ~uvaat pesticidite potrebno e : • da bidat ispravno identifikuvani (posebno nazna~eno i obele`ano mesto) • da bidat podaleku od kontakt so deca, `ivotni, kako i site izvori na voda • podot vo prostorijata da bide za{titen i otporen vo slu~aj na nivno eventualno isturawe ( prolevawe ) • vo slu~aj na isturawe mestoto treba da se is~isti so upotreba na golemi koli~ini na voda • treba da se ~uvaat vo ~isti kontejneri, a se prepora~uva ~uvawe vo originalni zatvoreni kontejneri za taa namena • prostorijata treba da bide bezbedna, zatvorena i so dobra ventilacija i so izlez za itni slu~ai • pesticidite i hranata nikoga{ ne treba da bidat transportirani vo isto i so isto prevozno sredstvo Visokoto nivo na rezidui na pesticidite koi se primenuvaat mo`e da bide mnogu opasno i fatalno za lu|eto koi gi koristat proizvodite vo ishranata. Za taa cel, odnosno da se regulira nivoto na rezidui na pesticidi, postoi legalen limit t.n. Maksimalno dozvoleni rezidui (Maximum Residue Limit ( MRL ) za sekoj pesticid posebno. 8. Higiena i bezbednost na rabotnicite Site zemjodelci mora da bidat obu~eni i da ja primenuvaat Dobrata Higienska Praksa so cel da se osigura proizvodstvo na bezbedna hrana, pogolema rabotna produktivnost kako i prevencija od 14

potencijalna mikrobiolo{ko zagaduvawe na rastenijata. Trening kursot za zdrav bezbeden sistem treba da se odr`uva konstantno i treba da go posetuvaat site podednakvo Zabolenite rabotnici se izvor na prenesuvawe na patogeni m.o. koi ponatamu }e bidat prisutni i kaj konzumentite koi upravuvaat ili gi jadat kontaminiranite proizvodi. Za taa cel, • rabotnicite sekoga{ treba da go izvestat odgovornoto lice za eventualni simptomi povrzani so nivnoto zdravje • zabolenite rabotnici nikako ne smeat da u~estvuvaat vo aktivnostite se dodeka celosno ne zakrepnat i dobijat dozvola od ovlastenoto medicinsko lice Vodata koja se koristi za konzumacija treba da bide pitka odnosno nezagadena so m.o. i/ili hemiski supstancii i redovno mikrobiolo{ki testirana. Na toj na~in se minimizira rizikot od pojava na bolesti, i kako posledica, kontaminacija na sve`ite proizvodi. Patogeni m.o. koi mo`e da bidat prisutni vo kontaminiranata voda se : • Escherichia coli O157 :H7, Salmonella, Shigella spp. • Hepatitis A i Norwalk virus • Paraziti kako Giardia lamblia, Cryptosporidium i Cyclospora cayetanesis Prisustvoto na ovie m.o. vo vodata generalno e povrzano so fekalna kontaminacija. Koloformnite bakterii se normalno prisutni vo sredinata i ne se {tetni. Me|utoa, prisustvoto na ovie bakterii vo vodata za piewe indicira deka vodata mo`e da bide zagadena so {tetni m.o. Dokolku vkupniot koliform test ( the total coliform test ) na analizite na vodata za piewe e pozitiven ( 1 ili pove}e koliformni bakterii/100 ml voda ), sekoga{ treba da se napravi i poseben test za Escherichia coli za da se determinira dali koliform bakterijata e od fekalno poteklo. Sekoga{ pitkata voda za piewe treba da bide da bide slobodna od vkupniot i fekalniot koliformni bakterii i Escherichia coli. Za taa cel, pove}eto od zemjite imaat regulativi za mikrobiolo{kite karakteristiki na vodata za piewe, i tie isto taka vklu~uvaat i maksimum dozvoleni nivoa na hemiski substancii i te{ki metali. **Poradi preventiva od kontaminacija, mnogu e va`no deka vodata koja se koristi za miewe na racete i li~na higiena sekoga{ treba da bide so kvalitet kako i vodata za piewe. Vodata koja se koristi za piewe treba da bide so mnogu pogolem kvalitet vo sekoja smisla otkolku vodata koja se koristi vo zemjodelstvoto. Za taa cel, se prepora~uva sekoga{ da se koristi voda za piewe samo od javen vodovod. Dokolku ne postoi mo`nost, neophodni se sistemi za tretirawe na vodata. Za da se reducira kontaminacijata vo proizvodstvoto, sekoga{ treba rabotnicite da bidat dobro obu~eni i podgotveni za odr`uvawe na li~nata higiena koja predstavuva neophodna prevencija. Osnovni barawa koi treba da gi ispolni sekoj rabotnik se :

15

• redovno bawawe • miewe na racete posle sekoja mo`na kontaminacija • nosewe na ~ista obleka • koristewe na za{titni kapi • noktite sekoga{ treba da bida ~isti i kratki Mieweto na racete treba da bide so topla voda i sapun najmalku 20 sekundi. Sekoga{ treba racete dobro da se istrijat vklu~uvaj}i go gorniot i dolniot del od rakata, pome|u prstite i pod noktite. Racete potoa treba da se isu{at so papirni maramici koi isto taka slu`at i za da se spre~i ponatamo{noto zagaduvawe na ~istite race, taka {to tie ponatamu slu`at za otvarawe i na izleznite vrati, a potoa se frlaat vo korpa nameneta za taa cel. Racete treba da se mijat sekoga{ na: • na po~etok na rabotniot den • posle pauza • posle jadewe ili pu{ewe • posle u`ina • posle kivawe, ka{lawe ili pak dopir na nosot • posle dopir ili ~e{awe na ko`ata ili povredi, rani ( dokolku postojat) • posle manipulirawe so ne~ista oprema ili drugi napravi • posle sobiraweto na nepotrebni materii od podot ili pak posle rakuvawe so otpaden materijal • posle dopirawe ili rakuvawe so pesticidi, |ubriva, hemikaliii ili pak dezinfekcioni sredstva za ~istewe Dokolku pod noktite se nao|a ne~istotija, sekoga{ treba taa da se otstrani so specijalna ~etka za nokti ( taa e li~na i treba da ja poseduva sekoj rabotnik ) Kontrolorite i rabotnicite sekoga{ treba da izvestat i da bidat izvesteni za upotreba na ne~ista sanitarna oprema ili pak drugi situacii koi mo`e da bidat izvor na kontaminacija Kupuva~ite i site ostanati posetiteli treba da gi sledat i primenuvaat site principi za DHP. Sekoja neadekvatna sanitarna oprema go zgolemuva rizikot od kontaminacija na vodata, po~vata, proizvodstvoto i rabotniot personal. Osnovni barawa za sanitarnite stanici stacionirani na poleto za proizvodstvo : • toaletite treba da bidat adekvatno postaveni i konstruirani so cel da se izbegne kontaminacijata na poleto, izvorite na voda ili proizvodot odnosno surovinata • sanitarnite stanici treba da bidat ~isti i redovno odr`uvani. Treba da bidat redovno obezbedeni so ~ista voda, sapun i toaletna hartija

16

• •

• • •

• • •

sekoga{ brojot na toaletite treba da bide adekvaten vo soglasnost so vkupniot broj na rabotnici. Se prepora~uva da ima najmalku eden toalet za sekoi 20 li~nosti od ist pol toaletite treba da bidat pristapni za personalot odnosno se prepora~uva da bidat blisku do rabotnoto mesto - na maksimalno rastojanie od 400 metri ili odewe pe{ki za vreme od 5 minuti sanitarnite objekti treba da bidat odvoeni od izvorite na voda – najmalku 400 metri odr`uvaweto i servisot na toaletite ( na pr. dokolku se javat puknatini, prolevawe itn. ), treba da bide {to podaleku od poleto so cel da se za{titi po~vata, vodata i rabotnicite upotrebata na objektite od strana na rabotnicite treba da bide dozvoleno sekoga{ koga e neophodno, ne samo za vreme na pauzite. So ovaa praksa se reducira mo`nosta za vr{ewe na fiziolo{kite potrebi vo {umite ili drugi mesta koi se nao|aat vo neposredna blizina na poliwata. na toaletnite i stanicite za miewe na racete treba da se vr{i regularna i periodi~na inspekcija kontejnerite koi se koristat za transport i ~uvawe na vodata treba da bidat periodi~no prazni ( se prepora~uva sekojdnevno ) za da se is~istat i dezinficiraat {i{iwata odnosno fla{ite kade {to se ~uva pitkata voda za piewe treba da se menuvaat regularno

9. Berba i ladewe 9.1.Opasnosti koi se bidat povrzani so berbata Zemjodelcite treba da bidat svesni za va`nosta na bezbednosta na hranata vo odnos praksata za berba i ladewe.Bezbednosta i kvalitetot na proizvodite koi se nao|aat vo proda`nite marketi mnogu zavisi od bezbednosta i kvalitetot na proizvodot za vreme na berbata. Ova osobeno se odnesuva na sve`ite proizvodi. Dopolnitelni faktori koi isto taka vlijaat vrz kvalitetot i bezbednosta na proizvodite vo proda`nite marketi se rakuvaweto so niv, temperatura na ~uvawe, soodveten transport, kako i period pome|u berbata i nivnoto plasirawe na pazarot. Odr`uvawe na bezbedni, visoko kvalitetni proizvodi so adekvaten rok na traewe zavisi od faktorite pred berbata, kako i prevzemewe na kontrolni merki za vreme na distribucijata. Site promeni zapo~nuvaat so berbata. Za taa cel, treba da se sledat i po~ituvaat site neophodni proceduri za da se za{titi kvalitetot i bezbednosta na proizvodot, a so toa i na samiot potro{uva~. Kakov vid na berba }e se upotrebi zavisi od karakteristikite na proizvodot. Mehani~ka berba se prepora~uva za proizvodi koi ne se 17

skloni na fizi~ko rakuvawe ( pr. morkovi, patlixani, rotkvici itn. ). Generalno se koristi za proizvodi koi ponatamu se upotrebuvaat za prerabotka. Fizi~ki o{tetuvawa koi se povrzani so mehani~ki metodi na berba mo`e da se odnesuvaat na: • gubewe na voda • zgolemen stepen na respiracija • inicirawe na sinteza na etilen • dobivawe na nepo`elni boi • penetracija ( navleguvawe, pojava ) na m.o [tetite koi mo`e da se javat za vreme na mehani~kata berba predizvikuvaat golem broj na nepo`elni promeni vo proizvodite. Kako posledica na toa, pogolem del od sve`oto ovo{je i zelen~uk se berat manuelno, bidej}i na toj na~in se minimizira {tetata, isto taka se ovozmo`uva sortirawe po golemina kako i drugi po`elni karakteristiki na proizvodot za vreme na berbata. Neophodna e obuka i kontrola na rabotnicite koi rabotat na pole, za da se maksimizira berbata i da se minimiziraat o{tetuvawata na proizvodite. Za proizvodite koi direktno se nosat na pazarot ( sve`ite proizvodi ), integritetot i nivniot izgled se od osobena va`nost. Poradi toa, za ovie proizvodi, ra~nata berba {iroko se koristi vo praksata. Ova osoveno se odnesuva na proizvodite koi mo`e mnogu lesno da se o{tetat, kako {to se salati, grozje, piperki, jabolki itn. Koga se koristi ra~na berba, higienata na rabotnicite e osobeno va`na bidej}i tie se vo kontakt so proizvodite i mo`e da predstavuvaat potencijalen izvor za kontaminacija na proizvodite 9.2. Operacii koi se odnesuvaat na pakuvawe na pole Nekoi proizvodi kako na primer, grozjeto i jagodite ne se ladat ili mijat. Nivnoto pakuvawe se izveduva neposredno posle berbata, na samoto pole. Pakuvaweto na pole e situacija kade kontaminacijata mo`e mnogu lesno da se pojavi. Preporaki za proizvodite koi se pakuvaat na pole: • site rabotnici koi se vklu~eni vo operaciite za pakuvawe na proizvodite na pole treba da gi sledat praksite za Dobra Higiena i Sanitacija • treba da seizbegnuva direkten kontakt na materijalot za pakuvawe, kontejnerite i proizvodite so po~vata • site kontejneri, korpi ili prazni kutii treba da bidat ~isti i bez prisustvo na pra{ina, maslo i hemiski kontaminanti • kontejnerite za pakuvawe treba da se ~uvaat odnosno da bidat skladirani na ~isto, to~no nazna~eno mesto podaleku od poleto 18

na proizvodstvo i da bidat rakuvani soglasno so sanitarnite preporaki 9.3.Kvalitet na vodata koja se koristi posle berbata Kvalitetot na vodata e mnogu zna~aen za reducirawe na kontaminacijata za vreme na ladeweto koe se vr{i posle berbata, mieweto na proizvodite, kako i sanitarnite operacii. Taa treba da bide pitka i bez prisustvo na patogeni m.o. Vodata koja se zema i se koristi direktno od rekite ili sli~ni izvori ne treba da se upotrebuva za miewe ili ladewe na proizvodite posle berba. Pokraj toa {to ovaa voda sekoga{ treba da gi ispolnuva mikrobiolo{kite standardi za boda za piewe, kako dopolnuvawe za da se potvrdi deka taa ne e zagadena so patogeni m.o., mnogu e korisno i se prepora~uva da se vidi stepenot na zamatenost na vodata i Rn, bidej}i istite se indikatori za mo`no prisustvo na patogeni m.o. Zamatenosta na vodata e indikator za kvalitetot na vodata i efektite od filtracijata. Visok stepen na zamatenost mnogu ~esto asocira na golemo prisustvo na patogeni m.o.( U.S.EPA, 2002 ). Za efektivna dezinfekcija so hlor, se preferira Rn pomalo od 8 ( WHO, 1996 ) Golem del od problemite koi se odnesuvaat na kontaminacija na proizvodite posle berba, se rezultat na nekorektna upotreba na sanitarni sredstva na mestata koi slu`at za pakuvawe ili hidroladilnicite. Sanitarnite sredstva kako {to se natrium hipohlorid, kalcium hipohlorid ili te~en hlor, naj~esto se koristat za da se prevenira akumulacija na patogeni m.o. Golem del od rabotnicite dodavaat hlor vo vodnite sistemi koi se koristat pri procesot na pakuvawe. Se smeta deka 50200 rrm koncentrcija na hlor mo`e da gi uni{ti najrezistentnite m.o. Pogolemi koncentracii se potrebni za da gi uni{tat i sporite. Na ovoj na~in se namaluva kontaminacijata i sekoga{ rabotnicite treba da se pridr`uvaat i da gi sledat upatstvata i vodi~ite za ”Sanitacija na vodata koja se koristi za proizvodite pred nivno pakuvawe”. 9.4. Ladewe Eliminirawe na toplinata od proizvodite: • vedna{ posle berbata temperaturata na sve`ite proizvodi e visoka. Za da se zgolemi rokot na traewe i kvalitetot, generalno, proizvodite se ladat vo period od 24 ~asa posle berbata • eliminirawe ( otstranuvawe ) na toplinata obi~no se vr{i na proizvodi so visok stepen na rasiplivost kako {to e ovo{jeto. • dostapni se i se upotrebuvaat pove}e vidovi na sistemi za ladewe

19

Osven za za~uvuvawe na kvalitetot, kontrola na temperaturata e zna~ajno da se vr{i od pri~ina {to na toj na~in se inhibira rastot na patogenite bakterii vo sve`ite proizvodi. Dokolku e mo`no, najdobro e berbata da se vr{i nave~er ili rano nasabejle, so {to se minimizira prisustvoto na visoki dnevni temperaturi. Nabranite proizvodi treba da se kolekcioniraat i da se skladiraat na senka i ladno mesto so adekvatna ventilacija. Dokolku nabranite proizvodi se ~uvaat privremeno pod nekoe drvo, mora da se prevzemat soodvetni merki so cel da se prevenira kontaminacija od strana na pticite. Prednost koja ja ima operacijata ”ladewe” na proizvodite: • -reducirawe na toplinata • -reducirawe na stepenot na respiracija i sozdavawe na etilen • -minimizirawe na stepenot na rasipuvawe na proizvodite • -reducirawe na gubitokot na voda • -namaluvawe na stepenot na rast i razvoj na m.o Dokolku priozvodite se ladat ispravno i vedna{ posle berbata, se prodol`uva nivniot rok na upotreba, izgledaat mnogu poatraktivno i se so visok kvalitet. Koli~inata na toplina koja treba da se eliminira za vreme na operacijata ”ladewe” zavisi od te`inata na proizvodot, vidot na toplina, kako i po~etnata i krajnata ( finalna ) temperatura na proizvodot. Opasnosti koi se odnesuvaat na metodi na ladewe so pomo{ na laden vozduh: • vo komercijalnite metodi za ladewe na proizvodite, ~esto se koristi metodot na upotreba na laden vozduh i vakum, so {to e sogledano deka rizikot od kontaminacija e na dosta nisko nivo. Me|utoa, vozduhot koj se koristi vo sistemite za ladewe, mo`e da predstavuva potencijalna mikrobiolo{ka opasnost • m.o. koi se prisutni vo pra{inata i kapkite od voda, isto taka mo`e mnogu lesno da se prenesat vo proizvodite koi gi koristat ovie sistemi za ladewe. Mnogu e golem rizikot na prenesuvawe na m.o odnadvor, od po~vata, opremata ili otpadniot materijal. Vo vozduhot mikroorganizmite ne `iveat, tuku preku vozduhot tie samo se prenesuvaat, za na kraj da dojdat i vo samiot proizvod. Opasnosti koi se odnesuvaat na metodi na ladewe so pomo{ na voda i mraz: • vodata i mrazot koi se koristat za ladewe predstavuvaat potencijalni izvori na kontaminacija • treba vodata koja se koristi vo sistemite za ladewe da se zamenuva regularno ( najmalku edna{ dnevno, vo zavisnost od koli~estvoto na proizvodi i uslovite ) Vodata koja se koristi vo hidro-sistemite za ladewe i za pravewe na mraz, treba da bide pitka odnosno bez prisustvo na patogeni bakterii, protozoi ili virusi i da bide hloriranaMrazot treba da bide napraven i 20

~uvan pod specijalni sanitarni uslovi i kontrola. Nezavisno od toa dali po~vata se koristi za dobivawe na proizvodi ili surovini koi ponatamu se upotrebuvaat za ishrana na lu|eto, ili pak se koristi za dobivawe na sto~na hrana za ishrana na `ivotnite, pa{a itn., Dobrata Zemjodelska Praksa sekoga{ treba da bide upravuvana so cel da se za{titat rastenijata, da se za{titi sredinata, da se zgolemi produktivnosta i kvalitetot, kako i da se za~uva raznovidnosta na vidovite , a so cel da se osigura bezbedna hrana kako za lu|eto, taka i za `ivotnite.

21

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->