Glogal gap

Industrijalizacija proizvodnje u poljoprivredi,upotreba sredstava kao što su

aditivi,hormoni,pesticidi,antibiotici itd., dovela je do nezadovoljstva potrošača i do
gubitka poverenja u institucije zadužene za kontrolu bezbednosti hrane u
Evropskoj uniji.Zbog čega je potražnja za zdravstveno-bezbednom hranom velika
i raste svakim danom.U cilju poboljšanja stanja, ceo sistem kontrole proizvodnje
hrane u Evropskoj uniji je od 2000.godine temeljno izmenjen novim,stožijim
zakonskim propisima (Generalni zakon o hrani), koji su uveli i novi koncept,a to
je “mogućnost praćenja hrane od njive do trpeze”.Ceo sistem stavljen je u službu
potrošača pod načelom da svako ima pravo na hranu, kvalitetnu i pre svega
bezbednu.Posebno je istaknuta pažnja za smanjenjem gubitaka u poljoprivrednoj
proizvodnji,njenoj kontroli i brizi o životnoj sredini. Ukoliko je garantovana
ispravnost poljoprivrednih proizvoda, potrošači su jasno dali do znanja da su
spremni da plate više za takve proizvode.
Kao posledica ovoga, načela dobre poljoprivredne prakse (GAP – Good
Agricultural Practice), preoblikovana su u integralnu zaštitu,kontrole i
inspekcije.Takođe, razvijen je i koncept o organskoj proizvodnji tj. biološka a ne
hemijska kontrola bolesti biljaka.
U okviru ovoga,treba napomenuti da su maloprodajni konzorcijumi inicirali
formiranje i uvođenje komercijalnih standarda u proizvodnji i kontroli
poljoprivrednih proizvoda. Od komercijalnih standarda u Evropskoj uniji, prvo
mesto zauzima EUREPGAP (EuropeRetail Product and Good Agricultural
Practice).Važno je istaći da je ovo jedan od najraširenijih svetskih standarda koji
se odnosi na primarnu proizvodnju svežeg voća i povrća.
EUREPGAP propisuje uslove proizvodnje,mehanizme inspekcije i sertifikaciju
proizvoda. EUREPGAP se koristi i pod imenom GLOBALGAP.
Napominjemo da standardi u poljoprivrednoj praksi nisu zakonski obavezujući, ali
ipak predstavljaju najbitniji uslov za ulazak na tržište Evropske
unije.GLOBALGAP je namenjen svim poljoprivrednim proizvođačima,bez obzira
na vrstu i veličinu njihove proizvodnje.Stoga sva energija u poljoprivredi treba da
bude usmerena ka implementaciji standarda koji garantuju bezbedan i kvalitetan
poljoprivredni proizvod,bez pitanja da li će doći vreme obaveznih standarda, već
da li ćemo ih spremno dočekati.

2. UOPŠTENO O GLOBALGAP STANDARDU

2.1. Globalno partnerstvo za bezbednu i održivu poljoprivredu

GLOBALGAP je međunarodni komercijalni standard.Obuhvata

proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda i aktivnosti nakon
berbe.Ovaj standard je zamišljen da pruži
garanciju maloprodaji i potrošačima, kao i tome da su preduzete sve
mere i kontrole da bi proizvod bio bezbedan po zdravlje potrošača.
GLOBALGAP obuhvata sisteme sertifikacije voća,povrća,cveća i
ukrasnih iljaka,ribarstva,stočarske proizvodnje i integrisane

1
 poljoprivredne proizvodnje,koji se primenjuju u više od 45 zemalja u
svetu.
GLOBALGAP je osmišljen od strane velikih trgovačkih kuća, čija je
aktivnost povezana sa trgovinom primarnih poljoprivrednih proizvoda
(lanci supermarketa).
U velikom delu maloprodajne mreže u EU, ovaj standard zahteva
svoju primenu.Ni u jednoj zemlji EU nije zakonski regulisan, ali je
dobrovoljan i obavezan za proizvođače koji imaju želju da svoje
proizvode prodaju velikim trgovačkim kućama.
Principi standarda GLOBALGAP :
-Proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda
-Zaštita životne sredine
-Optimalna upotreba prirodnih energetskih resursa
-Podrška ekonomski prihvatljivoj poljoprivrednoj proizvodnji
-Kombinovanje najboljih dostupnih profitabilnih praksi
-Poboljšanje životnih uslova lokalnih zajednica
Ciljevi standarda GLOBALGAP :
-Bezbednost hrane primenom HACCP principa
-Korišćenje principa dobre poljoprivredne prakse
-Zaštita životne sredine
-Zdravlje i bezbednost zaposlenih
-Briga o socijalnom stanju zaposlenih
-Briga o životinjama (gde je primenljivo) i o životinjama na
poljoprivrednom dobru
GLOBALGAP sledi dobru poljoprivrednu praksu (GAP) koja je
postavljena po principu HACCP (Hazard analyses and Control Critical
Points-Analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka).

USLOVI za primenu standarda GLOBALGAP :

Da bi se dobio proizvod koji je zdravstveno bezbedan i kvalitetan,
poljoprivrednik mora da usaglasi proizvodnju sa pravilima sledećih
dokumenata :
• -EUREPGAP General Regulations – Opšti pravilnik o
voću i povrću
• -EUREPGAP Control Points and Compliance Criteria (All
farms,crops base,fruit and vegetables) – Kontrolne tačke i
kriterijumi za ispunjavanje (sva poljoprivredna
dobra,žitarice,voće i povrće)
• -EUREPGAP Checklist – Upitnik

Kriterijumi za ispunjavanje su opis aktivnosti potrebnih za

usaglašavanje sa standardom,i uslov je da inspektor pozitivno
odgovori na sva pitanja. Kontrolna tačka jeste pitanje, na koje
inspektor može odgovoriti sa : ispunjava, neispunjava i neprimenljivo.
Nosioci sertifikata :
• -Individualni poljoprivrednici

2
 • -Poljoprivredna udruženja

Ukoliko se nosioci sertifikata iz bilo kojih razloga ne pridržavaju

propisanih zahteva, sertifikat im se može oduzeti.Proveru uvedenog
sistema standarda obavlja odgovarajuće sertifikaciono telo, i to
pomoću pitanja iz upitnika GLOBALGAP-a.Da biste dobili sertifikat
GLOBALGAP, potrebno je da inspektor pozitivno odgovori na :
• 100% od primarnih kontrolnih tačaka (primenljivih)
• 95% od sekundarnih kontrolnih tačaka (primenljivih)
• Postojanje što većeg broja preporuka za koje nije
definisan minimum ( znači da, iako ne ispunjavate ni
jednu preporuku, možete dobiti sertifikat GLOBALGAP,ali
da ste ispunili navedene procente primarnih i sekundarnih
obaveza).

Kontrola proizvodnje voća i povrća obavlja se kroz tri modula :

1.Modul za sva poljoprivredna dobra koji sadrži kontrolne tačke
primenljive za svaku vrstu poljoprivredne proizvodnje i za stočarstvo
2.Modul za biljne kulture-koji je formulisan za kontrolu biljnih
proizvoda
3.Modul za voće i povrće-koji predstavlja ček-listu za proveru
poljoprivrednih proizvoda koji se svrstavaju u voće i povrće

Sva tri modula imaju ukupno 236 kontrolnih tačaka : 74 Primarnih

kontrolnih tačaka, 125 Sekundarnih kontrolnih tačaka i 37 Preporuka.

2.2. Definicije :

RIZIK : verovatnoća pojave neželjenog proizvoda ili aktivnosti,

težina posledica usled pojavljivanja neželjenog proizvoda.
ANALIZA RIZIKA : proces koji se sastoji od PROCENE RIZIKA, UPRAVLJANJA
RIZIKOM, KOMUNIKACIJE.
PROCENA RIZIKA : predstavlja naučnu procenu o pojavi mogućeg ili postojećeg
neželjenog efekta.
Proces procene rizika sastoji se od koraka : indentifikacija opasnosti, opis
opasnosti, procena izloženosti (kvalitativna i kvantitativna procena stepena
izlaganja opasnosti ),upravljanje rizicima, komunikacija ( interaktivna razmena
podataka).

3. IZRADA AKCIONIH PLANOVA

Kao važan deo potrebne dokumentacije za sertifikaciju GLOBALGAP-a je

svakako izrada akcionih planova. Akcioni plan je vrsta vodiča,radni dokument koji
Vas vodi kroz celokupan proces implementacije standarda. Akcioni plan određuje
ŠTA će biti urađeno, KO će to uraditi i KADA. Zato je važno definisati CILJ, a

3
kasnije i aktivnosti. Za izradu plana potrebne su nam informacije i njihova
detaljna analiza.Nakon njihovog razmatranja,sagledavamo mogućnosti rešavanja
problema i planiramo aktivnosti za njegovo rešavanje.
Važno je dobro isplanirati svaki korak.Planiranje podrazumeva vremenske i
krajnje rokove.Postavljene vremenske granice stavljaju u prvi plan predviđene i
alternativne planove.

Elementi plana :
Uvek na početku napišite kratku izjavu o problemu(aktivnosti) koju želite da
rešite.Važno je znati šta se želi postići u toku rada i koje je rešenje idealno za
otklanjanje nastalog problema.Zato preporučujemo otvorenu komunikaciju,timski
rad.
Za svaki od ciljeva akcionog plana opišite :
• Zadatke
• Ko je odgovoran za izvršavanje zadataka
• Koji su potrebni resursi
• Kako ćete znati da li je zadatak urađen
• Kako će biti procenjena efikasnost

Osnovni elementi koje treba uneti u akcioni plan :

• Naslovna strana mora da uključuje naziv projekta, listu partnera i vreme
potrebno za izvršenje projekta
• Izjava o viziji-postavite je na prednju stranu
• Jasno postavite cilj. Za svaki novi cilj napravite poseban plan koji će
razdvojiti odabrane strategije
• Strategije : opišite korake koje ćete preduzeti za izvršavanje ciljeva
• Navedite ko je odgovoran za svaki deo projekta.Odredite vremenski
raspored za izvršavanje zadataka i osobu koja će biti obaveštena čim
zadatak bude gotov
• Navedite koji su resursi potrebni u izvršavanju cilja (ljudi,vreme,sredstva)
• Kreirajte plan za procenu rezultata. Da li radimo ono što želimo? Da li
ispunjavamo planirane aktivnosti?
• Uključite sve promene u plan i proverite da li imate poslednju verziju
akcionog plana.Obezbedite da svi znaju da je ovo dokument koji može biti
verifikovan.

Postavite merljive i realne ciljeve u ostvarivanju akcionog plana.

Pri uspostavljanju ovih mera, uzmite u obzir sledeće :
• Nakon koliko vremena očekujete rezultate?
• Da li je planirani korak izvršen u predviđenom vremenskom roku?
• Koja je jedinica analize?
• Da li imate pristup potrebnim informacijama? Ili ako nemate, kada ćete
dobiti?
• Koliko dugo i kako ćete sačuvati podatke?

4
 • Koji je nivo potrebnih resursa?
• Da li je to razumna cena za izvršavanje određenih aktivnosti?
• Ko može pomoći u prikupljanju što većeg broja podataka?
• Ko ima iskustvo koje je potebno da bi se uradila procena?

Ovo upustvo Vam može pomoći da započnete Vaše aktivnosti, kao i da

obuhvatite važne aspekte plana i tako ostvarite svoj cilj.

DOBRA ZEMJODELSKA PRAKSA

( GOOD AGRICULTURAL PRACTICES – GAP)

Konceptot na Dobra Zemjodelska Praksa vo poslednite godini se

razvi vo konteks na rapidni promeni i globalizacija na ekonomijata za
hrana so {to dojde do zgolemuvawe na proizvodstvoto na hrana,
bezbednosta i kvalitetot, kako i podobruvawe na `ivotnata sredina.
Preporakite i informaciite koi gi nudi GAP se odnesuvaat na `ivotnata
sredina, ekonomskata i socijalnata sigurnost na proizvodstvo na farma
(on farm production ), kako i posle proizvodstveni procesi, a
rezultiraat so bezbednost na hranata kako i zemjodelski proizvodi koi
ne se koristat za ~ove~ka ishrana.
Koristewe na {iroko prifatenite principi na GAP, op{tite indikatori i
prakti~nata primena i pomagaat na nacionalnata politika vo
podgotovka na strategii za da se osigura deka site proizvoditeli,
prerabotuva~i, potro{uva~i, trgovci itn. u~estvuvaat i gi koristat
beneficiite od nejzinata primena vo celiot sinxir na ishrana.
Implementacijata na GAP gi ohrabruva site farmeri, proizvoditeli na
hrana, prarabotuva~i, trgovci, potro{uva~i, kako i vladite da rabotat
na dobivawe na siguren, ekonomski profitabilen i produktiven
zemjodelski sistem, koj ovozmo`uva za{tita na ~ove~koto zdravje,
zdravjeto na `ivotnite i blagosostojbata, kako i za{tita na sredinata.
Osnoven element za prevencija od zagaduvawe so patogeni
mikroorganizmi za vreme na rastewe ( zreewe ), `etva, sortirawe,
pakuvawe i ~uvawe e upotrebata na GAP
Klu~ni elementi pri implementacija na GAP programata se: informacii
za prethodno koristewe na po~vata, kvalitet na vodata, menaxment za
|ubrewe na po~vata, prisustvo na divi `ivotni, doma{ni `ivotni,
pesticidi, higiena na rabotnicite i sanitarii itn.
Bidej}i postoi golema raznovidnost vo praktikata na zemjodelskoto
proizvodstvo, tuka }e bidat opi{ani generalnite koncepti koi se koristat
so cel da se minimizira nepo`elnoto zagaduvawe.

1.Informacii za obrabotlivata po~va

5
Mnogu e va`no da se dobijat informacii za prethodnoto koristewe na
po~vata koja }e slu`i za zemjodelsko proizvodstvo.
Osobeno se va`ni informaciite {to treba da se dobijat za istorijata na
po~vata dokolku taa predhodno se koristela za:
• ishrana na `ivotnite
• za doma{no sto~arsko proizvodstvo
• ako predhodno e koristena kako |ubri{te (otrovi, sanitarii,
industriski otpadok )
• rastojanieto pome|u obrabotlivata po~va ( zemji{te ) koja treba
da se koristi za proizvodstvo i farmata za `ivotni ( dokolku postoi)
Dopolnitelni informacii koi {to isto taka treba da se imaat vo predvid
se:
• iskustvo so poplavi
• dali po~vata bila nekontrolirano tretirana so organski ili
neorganski |ubriva i/ili pesticidi.
Prethodno koristewe na po~vata za ishrana na doma{ni `ivotni ili za
doma{no sto~arsko proizvodstvo mo`e mnogu da go zgolemi rizikot na
zagaduvawe so patogeni m.o. koi se nao|aat vo intestinalniot trakt na
`ivotnite. Vrz rizikot od kontaminacija isto taka vlijaat i drugi uslovi
kako {to se atmosferskiot pritisok, son~evata svetlina i relativnata
vla`nost na vozduhot.Predhodno koristewe na zemjata kako |ubri{te
predstavuva uslov za prisustvo na mnogu nepo`elni otrovni materii
kako na pr. fekalni materii, toksini itn.Kako del od programata na GAP e
neophodno identifikuvawe na mo`nite izvori na mikrobiolo{ko i
hemisko zagaduvawe, koe {to mo`e da bide povrzano so predhodno
koristewe na zemji{teto za zemjodelsko proizvodstvo.
Zemjodelcite mora da bidat spremni da gi identifikuvaat izvorite na
kontaminacija koi proizleguvaat od sega{noto ili predhodnoto
koristewe na zemji{teto i da prevzemat merki za nivno reducirawe ili
eliminirawe. Taka na pr. ~ove~kite i `ivotinskite fekalii se eden od
najzna~ajnite izvori na kontaminacija na po~vata i vodata. Isto taka da
gi identifikuvaat potencijalite za eventualnoto zagaduvawe povrzano so
kvalitetot na vodata i nejzinoto koristewe.
Zagaduvaweto na okolinata koja {to se nao|a vo neposredna blizina na
aktuelnoto zemji{te mo`e isto taka da bide direkten posrednik na
zagaduvawe preku vodata, veterot, rabotnicite, opremata koja se
prenesuva od edno na drugo mesto itn.

2. Voda

Vo zemjodelskoto proizvodstvo vodata se koristi za razli~ni i golem broj

na aktivnosti na poleto, kako {to se: navodnuvawe, aplikacija na
pesticidi i ve{ta~ki |ubriva, isto taka i za miewe, ladewe, transport
itn.Vodata so slab kvalitet mo`e da bide direkten izvor na zagaduvawe i
rasprostranuvawe na m.o. Visinata na rizikot koj e rezultat od slabiot

6
kvalitet na vodata zavisi od vidot i brojot na m.o. vo vodata i nivniot
kapacitet za pre`ivuvawe.Vodata koja se koristi vo zemjodelstvoto
mo`e da bide kontaminirana so patogeni bakterii koi se indikatori za
naru{eno zdravje kaj potro{uva~ite.Naj~esti patogeni m.o kako
biolo{ki opasnosti se:
enterohemoragi~na i enterovirulentna Escherichia coli
Vibrio cholerae
Cryptosporidium parvum
Cyclospora cayetanensis
Norwalk virus
Salmonella spp.
Shigella spp.
Gardia lamblia
Toxisplasm gondii
Hepatitis A virus
Nekoi od ovie m.o. vo pogolem broj na slu~ai mo`e da predizvikaat
smrt.
Obi~no vodata koja se koristi vo zemjodelstvoto mo`e da poteknuva od
pove}e izvori i toa:
• reki, potoci i rezervoari
• podzemna voda
• voda od javen vodovod
Brojot na m.o vo nadzemnata i vodata od rezervoarite e varijabilna
(nekolku iljadi m.o./mililitar posle do`d, do relativno namalen broj posle
avto purifikacija {to e normalen proces koj se javuva vo te~nite vodi.
Zagaduvaweto na ovie vodi mo`e da bide od razli~ni izvori (`ivotni, lu|
e, otpadni vodi {to se vlevaat itn.). Delumno eliminirawe na
zagaduvaweto mo`e da se izvr{i so upotreba na interventni metodi,
kako {to se filtri. Isto taka za da se za{titat izvorite na voda treba:
da nema prisustvo na `ivotni i deca vo blizina na poleto (zemjodelskoto
zemji{te )
konstrukcii na rabotnicite za odr`uvawe na li~na higiena kako i higiena
na rabotnite prostorii, sanitarii itn.
ispravno upravuvawe so vodnite sistemi
Diviot svet, vklu~uvaj}i gi insektite, glodarite, vle~ugite i pticite se
mnogu ~esti prenesuva~i na bolesti. Me|utoa, apsolutna za{tita na
vodata od diviot svet e nevozmo`na, taka da minimizirawe na
potencijalnoto zagaduvawe e uspeh.
Podzemnata voda mo`e da bide kontaminirana so varieteti na biolo{ki i
hemiski opasnosti, koi vklu~uvaat:
• bakterii, virusi, paraziti i protozoi
• otpadoci
• nitriti
• sinteti~ki organski hemikalii
• te{ki metali

7
 • rezidui na nafta
• produkti sozdadeni pri procesot na oksidacija od razni {tetni
gasovi i dr.
Generalno se veruva deka podzemnata voda e pomalku podlo`na na
kontaminacija od nadzemnata voda bidej}i sodr`inata na nejzinite
bakteriski i organski komponenti drasti~no se namaluva preku
procesot na prirodna filtracija preku karpite i glinenite naslagi.
Sodr`inata na bakterii na podzemnata voda mo`e da varira od nekolku
do nekolku stotici organizmi na mililitar. Pod odredeni uslovi
potencijalot za zagaduvawe na podzemnata voda od strana na
nadzemnata voda mo`e da pretstavuva golem rizik.
Dobrata Zemjodelska Praksa isto taka vklu~uva i praksa na
konzervirawe na po~vata i vodata, kako {to e konstrukcija na kanali,
strukturi za kontrola na vodovodot (podzemni odvodni cevki,
kanalizacioni cevki itn.), odvoeni rezervoari, vegetativni barieri, itn,.
{to vsu{nost predstavuvaat fizi~ki barieri vo slu~aj na golemo i
za~esteno zagaduvawe na vodata koja se koristi.
Periodi~no treba da se ispituva kvalitetot na vodata so {to se zemaat
probi za mikrobiolo{ko ispituvawe na vodata.
Za da se odredi dali vodata koja se koristi vo zemjodelskoto
proizvodstvo e kontaminirana so fekalni materii, indikator e prisustvo
na fekalna koliformna bakterija, osobeno Escherichia coli.
Vodata za piewe ne smee da sodr`i koliformni bakterii (MCL-Maximum
Contaminant Level za site koliformni bakterii treba da e nula).
** So ogled na toa {to ne postoi zakon za kvalitetot na vodata koja se
koristi vo zemjodelstvoto, u~esnicite se dol`ni sekoga{ da gi minimiziraat site opasnosti
od eventualnoto prisustvo na ovie bakterii. .
Navremenite i to~ni izve{tai za mikrobiolo{kiot kvalitet na vodata se
od golema va`nost za Dobrata Zemjodelska Praksa. Odreduvaweto na
specifi~ni patogeni bakterii vo vodata mo`e ponekoga{ da bide
nekompatibilno. Tie mo`e da bidat prisutni vo mnogu mali koli~ini i da
ne mo`e da se detektiraat. Mikrobiolo{kite karakteristiki na vodata se
varijabilni vo zavisnost od odredeni faktori kako : izvorot na voda za
koristewe, sezonata i vremeto na zemawe na proba.Naj~est metod za
pro~istuvawe na vodata predstavuva dezinfekcija so hlor ili drug
dezificient, ili pak upotreba na filtri za pro~istuvawe odnosno filtracija.

Generalni proceduri za dezinfekcija na kontaminirani vodni

izvori

8
 Izvor Testirawe na vodata

Zatvoren sistem, podzemen ili Edna{ godi{no test na po~etok na

pokrien rezervoar sezonata

Nepokrien izvor, otvoren kanal, Sekoi tri meseci za vreme na sezonata

voden rezervoar, ribnik
Redovno sledewe na izve{taite od
Gradski / Podra~en voden sistem gradskiot /podra~en sistem (mese~no,
~etvrtgodi{no ili godi{no)

Dopolnitelni testirawa mo`e da dojdat vo obzir pri zna~itelni slu~ai koi

mo`e da predizvikaat kontaminacija na vodata kako golem do`d ili
poplava.

3. Navodnuvawe

Navodnuvaweto predstavuva kontrolirana aplikacija na voda vo

po~vata so cel da se obezbedi odredeno nivo na vla`nost potrebno za
razvoj na rastenieto. Postojat pove}e na~ini na navodnuvawe, vo
zavisnost od sredinata, izvorot na voda koj se koristi, klimata,
strukturata na po~vata, vidot na kulturata i tro{ocite.
Rizici koi mo`e da nastanat pri navodnuvawe, a se povrzani so Dobrata
Zemjodelska Praksa, zavisat od :
• izvorot i kvalitetot na vodata
• koli~inata na apliciranata voda vo po~vata
• pravilna upotreba na programata za navodnuvawe
• metodi na navodnuvawe
• drena`a na po~vata
• podatoci za vremeto na `etva
Kako i da e, postoi golem rizik za zagaduvawe na proizvodot. Za taa
cel, koristeweto na razli~ni sistemi na navodnuvawe, upotreba na
dobra kvalitetna voda, kako i koristeweto i odr`uvaweto na opremata
se osobeno va`ni elementi vo celiot ovoj proces kako del od GAP.

4. Aplikacija na |ubrivo ili pesticidi preku sistemite za

navodnuvawe.

Vodata koja se koristi za aplikacija na pesticidi ili |ubriva vo po~vata

isto taka mo`e da bide izvor na mikrobiolo{ka kontaminacija. Poradi
taa pri~ina, se prepora~uva mikrobiolo{kiot kvalitet na vodata koja se
koristi za ovaa namena da bide predhodno ispitan. Kako dopolnuvawe
na biolo{kite rizici, vodata mo`e da se zagadi i so hemiski
kontaminanti dokolku sistemite ne se ispravno dizajnirani, a so toa se

9
zgolemuva i rizikot na hemisko zagaduvawe na sve`ite proizvodi.
Opremata koja se koristi za ovaa cel e relativno evtina, a istovremeno
vr{i prevencija na seriozni nepo`elni rizici. Pri upotreba na ve{ta~ki |
ubriva mnogu e va`no da se znae toksi~nosta na rastenieto vo odnos
na specifi~no |ubrovo koe se koristi, kao i prepora~anite dozi na
aplikacija na istoto.

5. \ubriva

\ubrivo predstavuva prirodna ili sinteti~ka substancija dodadena vo

po~vata ili rastenijata so cel da gi obezbedi so neophodnite hranlivi
materii potrebni za nivniot razvoj. \ubreweto na po~vata predstavuva
op{ta praksa so cel da se zgolemi kvalitetot na po~vata, i kako
posledica na toa, kvantitetot i kvalitetot na rastenijata koi se
odgleduvaat na nea.
\ubrivata se podeleni vo dve golemi kategorii :
• Organski
• Mineralni ( ve{ta~ki |ubriva )

Organskite |ubriva se nezamenlivi vo rastitelnoto proizvodstvo, me|

utoa, pokraj nivnoto malo koli~estvo, tie sekoga{ se nadopolnuvaat so
mineralni. Organskite |ubriva, spored na~inot na dobivawe, mo`e da
se podelat na :
• {talsko |ubre
• kompost
• fekalii
• zeleni{no |ubrewe, sideracija
• osoka
Od site napred navedeni |ubriwa najgolemo zna~ewe ima arskoto
({talsko) |ubre. Toa e najva`no organsko |ubrivo bidej}i vo svojot
sostav gi sodr`i, vo razli~na koli~ina, site makro i mikroelementi
neophodni za ishrana na rastenijata. Pokraj ishranata na rastenijata,
arskoto |ubre ima bitno vlijanie vrz fizi~kite, hemiskite i biolo{kite
svojstva na po~vata, odnosno ja podobruva plodnosta i strukturata.
**Me|utoa toa predstavuva bezbedno, efektivno |ubrivo, dokolku e
ispravno tretirano. Dokolku tretmantot e neadekvaten, ili pak voop{to
ne e koristen nikakov tretmant, rizikot od kontaminacija so patogeni
m.o. e ekstremno visok i takvoto |ubrivo NE SE PREPORA^UVA..
Edna od najprisutnite patogeni bakterii prisutna vo ova |ubrivo e E.coli
O157 : H7 koja obi~no doa|a od fekaliite na pre`ivarite. Drugi
zna~itelni opasnosti koi se prisutni vo ~ove~kite i `ivotinskite fekalii
se Salmonella i Cryptosporidium.
Osven mikrobiolo{kite opasnosti, neadekvatnata upotreba na cvrst
biolo{ki otpad vo po~vata e potencijalen rizik za hemiski opasnosti,
kako te{ki metali i toksi~ni organski sostavi.

10
Kompostot se dobiva kako rezultat na priroden, biolo{ki proces kade
organskite materii se razgraduvaat preku procesot na fermentacija so
{to se proizveduva odnosno se sozdava golema koli~ina na toplina, a
so toa se reduciraat / eliminiraat biolo{kite opasnosti.
Mnogu ~esto se upotrebuva vo sekoe zemjodelsko stopanstvo kako
bezbedno |ubrivo vo Dobrata Zemjodelska Praksa.
Vodewe na kompletna dokumentacija za podgotovka na |ubrivata i
nivnoto koristewe koja treba sekoga{ da bide dostapna e del od
programata na Dobra Zemjodelska Praksa.
Hranlivite materii {to rastenijata gi koristat direktno vo svojata ishrana
se proizveduvaat i na industriski na~in, i se nare~eni mineralni
(ve{ta~ki) |ubriva. Generalno, tie ne pretstavuvaat izvor na
mikrobiolo{ko zagaduvawe, pa poradi toa, celata gri`a treba da bide
naso~ena kon za{tita na vodata i opremata koja se koristi za nivna
aplikacija, a mo`e da pretstavuva potencijalen izvor na kontaminacija.

Pravilna upotreba na |ubrivata i minimizirawe na rizikot od

mikrobio lo{ka kontaminacija na proizvodite

Najdobar na~in za da se namali rizikot od bolesti koi se predizvikani

kako rezultat na mikrobiolo{koto zagaduvawe na hranata, e pravilna
upotreba i tretirawe na |ubrivata koi se neophodni za kvalitetot na
po~vata kako i rastot i razvojot na rastenijata koi se odgleduvaat na
nea. Spored zvani~ni podatoci 10% od proizvodite koi
se koristat za sve`a konzumacija (bez prethodna podgotovka) se izvor
na bolesti. Kako primaren zagaduva~ e nepravilno tretiranoto |ubrivo.
Tuka prete`no spa|aat salatite, ovo{jeto, nekoi vidovi na zelen~uk kako
i site ostanati proizvodi koi se konzumiraat vo sve`a sostojba.

[to gi ubiva patogenite m.o. ?

M.o. mo`e da bidat uni{teni ili pri pripremata na samoto |ubrivo kako
rezultat na fermentativnite procesi ( dokolku pravilno se tretira ), ili pak
posle negovoto aplicirawe vo po~vata. Glavnite i naj~esti faktori koi
mo`e da go reduciraat brojot na nepo`elni m.o. se :
Temperatura - generalno, visokite temperaturi koi vo najgolem
stepen gi ubivaat m.o. se temperaturi nad 55o S i se smeta deka se
zna~itelno efektivni
Son~eva svetlina - izlo`uvaweto na son~eva svetlina, a osobeno
ultravioletova radijacija zna~itelno go zgolemuva uni{tuvaweto na
patogenote m.o.
Rn - m.o. najdobro pre`ivuvaat vo neutralna Rn. Niska (kisela) ili visoka
(bazna) Rn }e ja zgolemi brzinata za nivno uni{tuvawe
Su{ewe - brojot na m.o. generalno se reducira so su{ewe odnosno so
namaluvawe na koli~inata na vlaga

11
Vreme - vremeto na pre`ivuvawe zavisi od uslovite vo samata sredina
kako i vidot na m.o. Taka na pr. E.coli O 157 koja e prisutna vo |ubrivoto
mo`e da pre`ivee vo po~vata nekolku meseci. Na toj na~in preku
proizvodite ili preku `ivotnite direktno se prenesuva na lu|eto i
predstavuva golem rizik.
Va`ni preporaki pri |ubrewe na po~vata:
• sekoga{ da se izbegnuva po~vata koja vo mnogu skoro vreme e
tretirana so |ubrivo ili pak e koristena za pa{a na `ivotnite.
Sekoga{ treba da se primenuva racionalna politika za koristewe
na |ubrivata so cel da se namali rizikot kolku {to mo`e pove}e, a
osobeno koga stanuva zbor za proizvodstvo na `itni kulturi
• sekoga{ treba da se odbira po~va za proizvodstvo koja ne e vo
blizina na farma za `ivotni so {to se izbegnuva zagaduvaweto
preku vozduhot
• dokolku po~vata za proizvodstvo se nao|a vo blizina na dvor ili
pak mesto koe slu`i za ~uvawe na |ubrivo, vodata od do`dot od
ovie mesta se izleva direktno vo po~vata i pretstavuva
potencijalen nejzin zagaduva~
Dokolku po~vata predhodno se koristela za ishrana na doma{nite
`ivotni, sekoga{ treba da pomine period od NAJMALKU 4 MESECI, pred
povtorno istata da se koristi za proizvodstvo na kulturi.Nikoga{ NE
treba da se apliciraat tretitani |ubriva vo po~vata ( osobeno na koja se
proizveduvaat proizvodi koi se konzumiraat vo sve`a sostoba) dodeka
ne pomine period od NAJMALKU 2 MESECI od poslednoto tretirawe i
berbata
Objektite koi slu`at za skladirawe na |ubrivata sekoga{ treba da bidat
postaveni na adekvatno mesto i da ne se nao|aat vo blizina na
obrabotlivata po~va i izvorot na voda za da se spre~i rizikot od
nesakana kontaminacija.

6. Kontrola na `ivotni i {tetnici

Site zemjodelci treba da bidat svesni za potencijalot na kontaminacija

na proizvodite od strana na `ivotni koi se prisutni odnosno se nao|aat
vo blizina na mestoto na proizvodstvo.Site zemjodelci treba da ja
primenuvaat praksata/programata za kontrola na {tetnici
Site `ivotni vklu~uvaj}i gi cica~ite, pticite, vleka~ite i insektite
pretstavuvaat izvor na kontaminacija so patogeni m.o. Golem broj na
m.o. mo`e da se najdat na povr{inata na `ivotnite ( vlakna, perja, ko`a
itn ), kako i vo nivniot respiratoren i gastrointestinalen trakt.
Kako i da e :
naj~esti patogeni bakterii koi se nao|aat na ko`ata na `ivotnite se
Salmonella, Staphylococcus i Streptococcus.
perjata kako i drugite delovi na doma{nite ptici isto taka mo`e da bidat
kontaminirani so ovie m.o.

12
divite ptici, vleka~ite i vodozemcite se potencijalni izvori na Salmonella
Naj~esto najgolem izvor na kontaminacija so patogeni m.o od `ivotnite
predstavuva fecesot. Me|utoa, dodeka `ivotnite se vo neposreden
kontakt so po~vata, |ubrivoto i vodata, tie mo`at isto taka lesno da se
kontaminiraat od ovie izvori na nivnate vlakna, ko`a, {epi itn.
Site `ivotni vklu~uvaj}i gi doma{nite `ivotni (stokata i mileni~iwata )
kako i divite `ivotni, treba da nemaat pristap i da se ~uvaat podaleku
od oblasta na proizvodstvo (poleto) i delot koj se odnesuva na
skladirawe, pakuvawe, oprema itn.
Osobeno rizikot na kontaminacija e zna~itelno zgolemen vo prisustvo
na divi `ivotni blisku do oblasta na proizvodstvo (~avki, ptici preselnici
drugi divi `ivotni itn). Nivnoto prisustvo e pofrekventno koga vo blizina
ima golemi {umi, reki i/ili poliwa okolu poleto. Vo sekoj slu~aj, postojat
golem broj na razli~ni merki za prevencija od ovie `ivotni. ^esto se
koristi merkata na sozdavawe na fizi~ki barieri ili vegetacija protiv vlez
od ovie `ivotni vo proizvodstvenata oblast odnosno poleto.
Umrenite `ivotni, ptici itn., treba da bidat otstraneti na mesto kade
nema da go privle~at vnimanieto na drugi `ivotni. Naj~esto primeneti i
najpolezni se merkite na spaluvawe na uginatite `ivotni.
Mestata kade se ~uva vodata neophodno e da bidat za{titeni za da se onevozmo`i
pristap na `ivotnite i zagaduvawe na vodata.Vo sekoj slu~aj, koga
stanuva zbor za `ivotnite, sekoja zemja treba da gi po~ituva pravilata i
zakonite za za{tita na `ivotnite i na sredinata.
[to se odnesuva do ostanatite {tetnici potrebno e :
sekoga{ trevata da e kratka za da se reducira ili eventualno izbegne
prisustvo na crvi, vleka~i i drugi mali {tetnici
da se izbegne prisustvo na sekakov vid na |ubre/otpadok na mestoto
na proizvodstvo i vo negovata neposredna blizina
da se otstrani nepotrebnata oprema (stara, skr{ena i neupotrebliva
oprema ) so {to se obezbeduva prevencija od ovie {tetnici
otstranuvawe na glodari od poleto i objektite ~ie {to prisustvo mnogu
~esto mo`e da bide katastrofalno
Insektite i glodarite se naj~esto prisutni vo objektite kade se rakuva so
hrana ( food handling facilities) .
Najkompetentna merka za prevencija od ovie {tetnici vo svetot e
primenata na t.n. Programi za kontrola na {tetnici (Pest Control Programs)
koja se sproveduva za vreme na proizvodstvo na pole, pakuvawe,
~uvawe i distribucija na hrana).Vklu~uva koristewe na hemiski ili
nehemiski metodi ili pak kombinacija od istite. Pri selekcija na metodot
za kontrola na {tetnici, sekoga{ treba da se odbere onoj koj e odobren i
koristen na lokalno, regionalno i/ili nacionalno nivo, a potoa pravilno da
se upotrebi. Vo mnogu zemji ovaa problematika za kontrola na `ivotni i
{tetnici e povrzana i so upotrebata na Dobra Proizvodna Praksa i
proceduri na ~istewe t.n. Good cleaning practices.

7. Pesticidi

13
Mnogu va`na merka vo Dobrata Zemjodelska Praksa e upotrebata i
kontrolata na pesticidite.
Postojat pove}e vidovi na pesticidi vo zavisnost od nivnata namena
(insekticidi-kontrola i prevencija od insekti, fungicidi, herbicidi itn).
Registracijata na pesticidite e nau~en, zakonski i administrativen
proces i tie sekoga{ treba da bidat aplicirani, rakuvani i ~uvani
soglasno so instrukciite nazna~eni na etiketata od strana na
proizvoditelot. Poradi potencijalnite rizici za zdravjeto na potro{uva~ite
kako i za{tita na sredinata, nivnoto koristewe treba da bide strogo
kontrolirano i ograni~eno.
Pesticidite mo`e da se apliciraat vo te~na, cvrsta ili gasovita sostojba.
Koli~inata na koncentracijata na pesticidot so koj treba da se izvr{i
tretirawe, treba to~no i precizno da se presmeta pred da se upotrebi.
Vodata koja se koristi za podgotovka na pesticidite treba da bide
oslobodena od prisustvo na patogeni m.o. Posebno vnimanie treba da
se obrne na opremata koja se koristi za aplicirawe na istite.

Objektite kade se ~uvaat pesticidite potrebno e :

• da bidat ispravno identifikuvani (posebno nazna~eno i obele`ano
mesto)
• da bidat podaleku od kontakt so deca, `ivotni, kako i site izvori
na voda
• podot vo prostorijata da bide za{titen i otporen vo slu~aj na
nivno eventualno isturawe ( prolevawe )
• vo slu~aj na isturawe mestoto treba da se is~isti so upotreba na
golemi koli~ini na voda
• treba da se ~uvaat vo ~isti kontejneri, a se prepora~uva
~uvawe vo originalni zatvoreni kontejneri za taa namena
• prostorijata treba da bide bezbedna, zatvorena i so dobra
ventilacija i so izlez za itni slu~ai
• pesticidite i hranata nikoga{ ne treba da bidat transportirani vo
isto i so isto prevozno sredstvo
Visokoto nivo na rezidui na pesticidite koi se primenuvaat mo`e da bide
mnogu opasno i fatalno za lu|eto koi gi koristat proizvodite vo
ishranata.
Za taa cel, odnosno da se regulira nivoto na rezidui na pesticidi, postoi
legalen limit t.n. Maksimalno dozvoleni rezidui (Maximum Residue Limit
( MRL ) za sekoj pesticid posebno.

8. Higiena i bezbednost na rabotnicite

Site zemjodelci mora da bidat obu~eni i da ja primenuvaat Dobrata

Higienska Praksa so cel da se osigura proizvodstvo na bezbedna
hrana, pogolema rabotna produktivnost kako i prevencija od

14
potencijalna mikrobiolo{ko zagaduvawe na rastenijata. Trening kursot
za zdrav bezbeden sistem treba da se odr`uva konstantno i treba da go
posetuvaat site podednakvo Zabolenite rabotnici se izvor na
prenesuvawe na patogeni m.o. koi ponatamu }e bidat prisutni i kaj
konzumentite koi upravuvaat ili gi jadat kontaminiranite proizvodi.
Za taa cel,
• rabotnicite sekoga{ treba da go izvestat odgovornoto lice za
eventualni simptomi povrzani so nivnoto zdravje
• zabolenite rabotnici nikako ne smeat da u~estvuvaat vo
aktivnostite se dodeka celosno ne zakrepnat i dobijat dozvola od
ovlastenoto medicinsko lice
Vodata koja se koristi za konzumacija treba da bide pitka odnosno
nezagadena so m.o. i/ili hemiski supstancii i redovno mikrobiolo{ki
testirana. Na toj na~in se minimizira rizikot od pojava na bolesti, i kako
posledica, kontaminacija na sve`ite proizvodi.
Patogeni m.o. koi mo`e da bidat prisutni vo kontaminiranata voda se :
• Escherichia coli O157 :H7, Salmonella, Shigella spp.
• Hepatitis A i Norwalk virus
• Paraziti kako Giardia lamblia, Cryptosporidium i Cyclospora cayetanesis
Prisustvoto na ovie m.o. vo vodata generalno e povrzano so fekalna
kontaminacija.
Koloformnite bakterii se normalno prisutni vo sredinata i ne se {tetni.
Me|utoa, prisustvoto na ovie bakterii vo vodata za piewe indicira deka
vodata mo`e da bide zagadena so {tetni m.o. Dokolku vkupniot
koliform test ( the total coliform test ) na analizite na vodata za piewe e
pozitiven ( 1 ili pove}e koliformni bakterii/100 ml voda ), sekoga{ treba
da se napravi i poseben test za Escherichia coli za da se determinira
dali koliform bakterijata e od fekalno poteklo.
Sekoga{ pitkata voda za piewe treba da bide da bide slobodna od
vkupniot i fekalniot koliformni bakterii i Escherichia coli. Za taa cel,
pove}eto od zemjite imaat regulativi za mikrobiolo{kite karakteristiki
na vodata za piewe, i tie isto taka vklu~uvaat i maksimum dozvoleni
nivoa na hemiski substancii i te{ki metali.
**Poradi preventiva od kontaminacija, mnogu e va`no deka vodata koja
se koristi za miewe na racete i li~na higiena sekoga{ treba da bide so
kvalitet kako i vodata za piewe.
Vodata koja se koristi za piewe treba da bide so mnogu pogolem
kvalitet vo sekoja smisla otkolku vodata koja se koristi vo
zemjodelstvoto. Za taa cel, se prepora~uva sekoga{ da se koristi voda
za piewe samo od javen vodovod. Dokolku ne postoi mo`nost,
neophodni se sistemi za tretirawe na vodata.
Za da se reducira kontaminacijata vo proizvodstvoto, sekoga{ treba
rabotnicite da bidat dobro obu~eni i podgotveni za odr`uvawe na
li~nata higiena koja predstavuva neophodna prevencija.
Osnovni barawa koi treba da gi ispolni sekoj rabotnik se :

15
 • redovno bawawe
• miewe na racete posle sekoja mo`na kontaminacija
• nosewe na ~ista obleka
• koristewe na za{titni kapi
• noktite sekoga{ treba da bida ~isti i kratki
Mieweto na racete treba da bide so topla voda i sapun najmalku 20
sekundi. Sekoga{ treba racete dobro da se istrijat vklu~uvaj}i go
gorniot i dolniot del od rakata, pome|u prstite i pod noktite. Racete
potoa treba da se isu{at so papirni maramici koi isto taka slu`at i za da
se spre~i ponatamo{noto zagaduvawe na ~istite race, taka {to tie
ponatamu slu`at za otvarawe i na izleznite vrati, a potoa se frlaat vo
korpa nameneta za taa cel. Racete treba da se mijat sekoga{ na:
• na po~etok na rabotniot den
• posle pauza
• posle jadewe ili pu{ewe
• posle u`ina
• posle kivawe, ka{lawe ili pak dopir na nosot
• posle dopir ili ~e{awe na ko`ata ili povredi, rani ( dokolku
postojat)
• posle manipulirawe so ne~ista oprema ili drugi napravi
• posle sobiraweto na nepotrebni materii od podot ili pak posle
rakuvawe so otpaden materijal
• posle dopirawe ili rakuvawe so pesticidi, |ubriva, hemikaliii ili pak
dezinfekcioni sredstva za ~istewe
Dokolku pod noktite se nao|a ne~istotija, sekoga{ treba taa da se
otstrani so specijalna ~etka za nokti ( taa e li~na i treba da ja
poseduva sekoj rabotnik )
Kontrolorite i rabotnicite sekoga{ treba da izvestat i da bidat izvesteni
za upotreba na ne~ista sanitarna oprema ili pak drugi situacii koi mo`e
da bidat izvor na kontaminacija
Kupuva~ite i site ostanati posetiteli treba da gi sledat i primenuvaat
site principi za DHP.
Sekoja neadekvatna sanitarna oprema go zgolemuva rizikot od
kontaminacija na vodata, po~vata, proizvodstvoto i rabotniot personal.
Osnovni barawa za sanitarnite stanici stacionirani na poleto za
proizvodstvo :
• toaletite treba da bidat adekvatno postaveni i konstruirani so cel
da se izbegne kontaminacijata na poleto, izvorite na voda ili
proizvodot odnosno surovinata
• sanitarnite stanici treba da bidat ~isti i redovno odr`uvani. Treba
da bidat redovno obezbedeni so ~ista voda, sapun i toaletna
hartija

16
 • sekoga{ brojot na toaletite treba da bide adekvaten vo
soglasnost so vkupniot broj na rabotnici. Se prepora~uva da ima
najmalku eden toalet za sekoi 20 li~nosti od ist pol
• toaletite treba da bidat pristapni za personalot odnosno se
prepora~uva da bidat blisku do rabotnoto mesto - na
maksimalno rastojanie od 400 metri ili odewe pe{ki za vreme od
5 minuti
• sanitarnite objekti treba da bidat odvoeni od izvorite na voda –
najmalku 400 metri
• odr`uvaweto i servisot na toaletite ( na pr. dokolku se javat
puknatini, prolevawe itn. ), treba da bide {to podaleku od poleto
so cel da se za{titi po~vata, vodata i rabotnicite
• upotrebata na objektite od strana na rabotnicite treba da bide
dozvoleno sekoga{ koga e neophodno, ne samo za vreme na
pauzite. So ovaa praksa se reducira mo`nosta za vr{ewe na
fiziolo{kite potrebi vo {umite ili drugi mesta koi se nao|aat vo
neposredna blizina na poliwata.
• na toaletnite i stanicite za miewe na racete treba da se vr{i
regularna i periodi~na inspekcija
• kontejnerite koi se koristat za transport i ~uvawe na vodata
treba da bidat periodi~no prazni ( se prepora~uva sekojdnevno )
za da se is~istat i dezinficiraat
• {i{iwata odnosno fla{ite kade {to se ~uva pitkata voda za piewe
treba da se menuvaat regularno

9. Berba i ladewe

9.1.Opasnosti koi se bidat povrzani so berbata

Zemjodelcite treba da bidat svesni za va`nosta na bezbednosta na

hranata vo odnos praksata za berba i ladewe.Bezbednosta i kvalitetot
na proizvodite koi se nao|aat vo proda`nite marketi mnogu zavisi od
bezbednosta i kvalitetot na proizvodot za vreme na berbata. Ova
osobeno se odnesuva na sve`ite proizvodi. Dopolnitelni faktori koi isto
taka vlijaat vrz kvalitetot i bezbednosta na proizvodite vo proda`nite
marketi se rakuvaweto so niv, temperatura na ~uvawe, soodveten
transport, kako i period pome|u berbata i nivnoto plasirawe na pazarot.
Odr`uvawe na bezbedni, visoko kvalitetni proizvodi so adekvaten rok
na traewe zavisi od faktorite pred berbata, kako i prevzemewe na
kontrolni merki za vreme na distribucijata.
Site promeni zapo~nuvaat so berbata. Za taa cel, treba da se sledat i
po~ituvaat site neophodni proceduri za da se za{titi kvalitetot i
bezbednosta na proizvodot, a so toa i na samiot potro{uva~.
Kakov vid na berba }e se upotrebi zavisi od karakteristikite na
proizvodot. Mehani~ka berba se prepora~uva za proizvodi koi ne se

17
skloni na fizi~ko rakuvawe ( pr. morkovi, patlixani, rotkvici itn. ).
Generalno se koristi za proizvodi koi ponatamu se upotrebuvaat za
prerabotka.
Fizi~ki o{tetuvawa koi se povrzani so mehani~ki metodi na berba
mo`e da se odnesuvaat na:
• gubewe na voda
• zgolemen stepen na respiracija
• inicirawe na sinteza na etilen
• dobivawe na nepo`elni boi
• penetracija ( navleguvawe, pojava ) na m.o
[tetite koi mo`e da se javat za vreme na mehani~kata berba
predizvikuvaat golem broj na nepo`elni promeni vo proizvodite. Kako
posledica na toa, pogolem del od sve`oto ovo{je i zelen~uk se berat
manuelno, bidej}i na toj na~in se minimizira {tetata, isto taka se
ovozmo`uva sortirawe po golemina kako i drugi po`elni karakteristiki
na proizvodot za vreme na berbata.
Neophodna e obuka i kontrola na rabotnicite koi rabotat na pole, za da
se maksimizira berbata i da se minimiziraat o{tetuvawata na
proizvodite.
Za proizvodite koi direktno se nosat na pazarot ( sve`ite proizvodi ),
integritetot i nivniot izgled se od osobena va`nost. Poradi toa, za ovie
proizvodi, ra~nata berba {iroko se koristi vo praksata. Ova osoveno se
odnesuva na proizvodite koi mo`e mnogu lesno da se o{tetat, kako {to
se salati, grozje, piperki, jabolki itn.
Koga se koristi ra~na berba, higienata na rabotnicite e osobeno va`na
bidej}i tie se vo kontakt so proizvodite i mo`e da predstavuvaat
potencijalen izvor za kontaminacija na proizvodite

9.2. Operacii koi se odnesuvaat na pakuvawe na pole

Nekoi proizvodi kako na primer, grozjeto i jagodite ne se ladat ili mijat.

Nivnoto pakuvawe se izveduva neposredno posle berbata, na samoto
pole.
Pakuvaweto na pole e situacija kade kontaminacijata mo`e mnogu
lesno da se pojavi.
Preporaki za proizvodite koi se pakuvaat na pole:
• site rabotnici koi se vklu~eni vo operaciite za pakuvawe na
proizvodite na pole treba da gi sledat praksite za Dobra Higiena i
Sanitacija
• treba da seizbegnuva direkten kontakt na materijalot za
pakuvawe, kontejnerite i proizvodite so po~vata
• site kontejneri, korpi ili prazni kutii treba da bidat ~isti i bez
prisustvo na pra{ina, maslo i hemiski kontaminanti
• kontejnerite za pakuvawe treba da se ~uvaat odnosno da bidat
skladirani na ~isto, to~no nazna~eno mesto podaleku od poleto

18
 na proizvodstvo i da bidat rakuvani soglasno so sanitarnite
preporaki

9.3.Kvalitet na vodata koja se koristi posle berbata

Kvalitetot na vodata e mnogu zna~aen za reducirawe na kontaminacijata za vreme na

ladeweto koe se vr{i posle berbata, mieweto na proizvodite, kako i sanitarnite operacii.
Taa treba da bide pitka i bez prisustvo na patogeni m.o.
Vodata koja se zema i se koristi direktno od rekite ili sli~ni izvori ne
treba da se upotrebuva za miewe ili ladewe na proizvodite posle berba.
Pokraj toa {to ovaa voda sekoga{ treba da gi ispolnuva mikrobiolo{kite
standardi za boda za piewe, kako dopolnuvawe za da se potvrdi deka
taa ne e zagadena so patogeni m.o., mnogu e korisno i se prepora~uva
da se vidi stepenot na zamatenost na vodata i Rn, bidej}i istite se
indikatori za mo`no prisustvo na patogeni m.o.
Zamatenosta na vodata e indikator za kvalitetot na vodata i efektite od
filtracijata.
Visok stepen na zamatenost mnogu ~esto asocira na golemo prisustvo
na patogeni m.o.( U.S.EPA, 2002 ). Za efektivna dezinfekcija so hlor, se
preferira Rn pomalo od 8 ( WHO, 1996 )
Golem del od problemite koi se odnesuvaat na kontaminacija na
proizvodite posle berba, se rezultat na nekorektna upotreba na
sanitarni sredstva na mestata koi slu`at za pakuvawe ili hidroladilnicite.
Sanitarnite sredstva kako {to se natrium hipohlorid, kalcium hipohlorid
ili te~en hlor, naj~esto se koristat za da se prevenira akumulacija na
patogeni m.o. Golem del od rabotnicite dodavaat hlor vo vodnite
sistemi koi se koristat pri procesot na pakuvawe. Se smeta deka 50-
200 rrm koncentrcija na hlor mo`e da gi uni{ti najrezistentnite m.o.
Pogolemi koncentracii se potrebni za da gi uni{tat i sporite.
Na ovoj na~in se namaluva kontaminacijata i sekoga{ rabotnicite treba
da se pridr`uvaat i da gi sledat upatstvata i vodi~ite za ”Sanitacija na
vodata koja se koristi za proizvodite pred nivno pakuvawe”.

9.4. Ladewe

Eliminirawe na toplinata od proizvodite:

• vedna{ posle berbata temperaturata na sve`ite proizvodi e
visoka. Za da se zgolemi rokot na traewe i kvalitetot, generalno,
proizvodite se ladat vo period od 24 ~asa posle berbata
• eliminirawe ( otstranuvawe ) na toplinata obi~no se vr{i na
proizvodi so visok stepen na rasiplivost kako {to e ovo{jeto.
• dostapni se i se upotrebuvaat pove}e vidovi na sistemi za
ladewe

19
Osven za za~uvuvawe na kvalitetot, kontrola na temperaturata e
zna~ajno da se vr{i od pri~ina {to na toj na~in se inhibira rastot na
patogenite bakterii vo sve`ite proizvodi.
Dokolku e mo`no, najdobro e berbata da se vr{i nave~er ili rano
nasabejle, so {to se minimizira prisustvoto na visoki dnevni
temperaturi. Nabranite proizvodi treba da se kolekcioniraat i da se
skladiraat na senka i ladno mesto so adekvatna ventilacija. Dokolku
nabranite proizvodi se ~uvaat privremeno pod nekoe drvo, mora da se
prevzemat soodvetni merki so cel da se prevenira kontaminacija od
strana na pticite.
Prednost koja ja ima operacijata ”ladewe” na proizvodite:
• -reducirawe na toplinata
• -reducirawe na stepenot na respiracija i sozdavawe na etilen
• -minimizirawe na stepenot na rasipuvawe na proizvodite
• -reducirawe na gubitokot na voda
• -namaluvawe na stepenot na rast i razvoj na m.o
Dokolku priozvodite se ladat ispravno i vedna{ posle berbata, se
prodol`uva nivniot rok na upotreba, izgledaat mnogu poatraktivno i se
so visok kvalitet. Koli~inata na toplina koja treba da se eliminira za
vreme na operacijata ”ladewe” zavisi od te`inata na proizvodot, vidot
na toplina, kako i po~etnata i krajnata ( finalna ) temperatura na
proizvodot.
Opasnosti koi se odnesuvaat na metodi na ladewe so pomo{ na laden
vozduh:
• vo komercijalnite metodi za ladewe na proizvodite, ~esto se
koristi metodot na upotreba na laden vozduh i vakum, so {to e
sogledano deka rizikot od kontaminacija e na dosta nisko nivo.
Me|utoa, vozduhot koj se koristi vo sistemite za ladewe, mo`e da
predstavuva potencijalna mikrobiolo{ka opasnost
• m.o. koi se prisutni vo pra{inata i kapkite od voda, isto taka
mo`e mnogu lesno da se prenesat vo proizvodite koi gi koristat
ovie sistemi za ladewe. Mnogu e golem rizikot na prenesuvawe
na m.o odnadvor, od po~vata, opremata ili otpadniot materijal.
Vo vozduhot mikroorganizmite ne `iveat, tuku preku vozduhot tie samo
se prenesuvaat, za na kraj da dojdat i vo samiot proizvod.
Opasnosti koi se odnesuvaat na metodi na ladewe so pomo{ na voda i
mraz:
• vodata i mrazot koi se koristat za ladewe predstavuvaat
potencijalni izvori na kontaminacija
• treba vodata koja se koristi vo sistemite za ladewe da se
zamenuva regularno ( najmalku edna{ dnevno, vo zavisnost od
koli~estvoto na proizvodi i uslovite )
Vodata koja se koristi vo hidro-sistemite za ladewe i za pravewe na
mraz, treba da bide pitka odnosno bez prisustvo na patogeni bakterii,
protozoi ili virusi i da bide hloriranaMrazot treba da bide napraven i

20
~uvan pod specijalni sanitarni uslovi i kontrola.
Nezavisno od toa dali po~vata se koristi za dobivawe na proizvodi ili
surovini koi ponatamu se upotrebuvaat za ishrana na lu|eto, ili pak se
koristi za dobivawe na sto~na hrana za ishrana na `ivotnite, pa{a itn.,
Dobrata Zemjodelska Praksa sekoga{ treba da bide upravuvana so cel
da se za{titat rastenijata, da se za{titi sredinata, da se zgolemi
produktivnosta i kvalitetot, kako i da se za~uva raznovidnosta na
vidovite , a so cel da se osigura bezbedna hrana kako za lu|eto, taka i
za `ivotnite.

21