Osnovi Ekonomije IV

Tema: 1. Devizni kursevi i devizno trite

2. Evropska unija

1. Devizni kursevi i devizno trite

1.1. Devizni kursevi
Devizni kurs je cena po kojoj se jedna nacionalna valuta zamenjuje za drugu tj. cena domae valute izraena u stranoj valuti, odnosno cena strane valute izraena u domaoj valuti. Valutni paritet predstavlja zvanino utvrenu vrednost nacionalne valute u zlatu ili nekoj nacionalnoj valuti. Pri tome moemo posmatrati: a Nominalni devizni kurs koji predstavlja odnos, po kome se moe zameniti novac !valuta jedne zemlje, za novac druge zemlje Apresijacija predstavlja poveanje vrednosti jedne valute, u odnosu na stranu valutu !manje dinara je potre"no za kupovinu jedinice strane valute Depresijacija predstavlja smanjenje vrednosti jedne valute u odnosu na stranu valutu !vi#e dinara je potre"no za kupovinu jedinice strane valute Devalvacija predstavlja pad vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu koji nastaje odlukom Drave " Realni devizni kurs predstavlja odnos, po kome se mogu razmeniti ro"e i usluge jedne zemlje za ro"e i usluge druge zemlje. $n se moe iskazati na sledei nain:

%ealni devizni kurs &

'ominalni devizni kurs x domae cene (trane cene

Pad realnog deviznog kursa znai da su domae ro"e postale je)tinije u odnosu na strane ro"e, pri emu neto izvoz raste. Poveanje realnog deviznog kursa znai da domae ro"e postaju skuplje u odnosu na strane ro"e, pri emu neto izvoz pada. iksni devizni kurs )ormira Drava !vlada . Primenjuje se u manje razvijenim zemljama. De)icit u platnom "ilansu kada je u pitanju )iksni devizni kurs smanjuje se kada se cene domaeg proizvoda smanjuju, pri emu dolazi do poveanja izvoza i smanjenja de)icita. (u)icit kod zemalja koje imaju )iksni devizni kurs smanjuje se ukoliko cene domai* proizvoda rastu u odnosu na strane cene pa se uvoz poveava.

!ozitivne strane "iksno# kursa su:

+ + + +

(ta"ilnija osnova kod izrade kalkulacija uvoza i izvoza Pozitivnije deluje na ocenu renta"ilnosti i domai* investicija Vi#e #titi privredu zemlje (ta"ilizuje cene u zemlji

Ne#ativne strane "iksno# kursa su: + + + + + ,elokupna nacionalna ekonomija se podreuje potre"i odravanja deviznog kursa Privredu udaljava ili tee povezuje sa svetskom privredom -esto su neop*odne dodatne mere za usklaivanje nivoa cena u zemlji sa cenama u inostranstvu Potre"no je drati vee devizne rezerve 'aje#e je domaa valuta precenjena

(avremena teorija devizni* kurseva u poetnoj taki analize devizni* kurseva polazi od stava da devizni kursevi predstavljaju relativne cene nacionalni* valuta i da su oni u reimu )luktuirajui* devizni* kurseva uslovljeni ponudom i tranjom na deviznom tri#tu. leksi$ilni kurs se )ormira pod dejstvom ponude i tranje za devizama uz mali uticaj monetarne, )iskalne i devizne politike. !rednost varija$ilno# devizno# kursa je u sledeem: + + + + $lak#ana je privredna saradnja zemlje sa svetom .)ikasnije deluje na uspostavljanje ravnotee platnog "ilansa /anja je mogunost da doe do precenjenosti nacionalne valute (manjuje potre"u dranja veliki* monetarni* rezervi

Nedosta%i varija$ilno# devizno# kursa su sledei: + + + /oe da podstie veu in)laciju u zemlji 0zlae domau privredu uticaju svi* kratkoroni* i spekulativni* kretanja u svetu Poveava rizik u ekonomskim poslovima sa inostranstvom

Prema "roju kurseva koji se primenjuju postoje: a " &edinstveni devizni kurs + koji je isti prilikom uvoza i izvoza ro"a, usluga, )aktora proizvodnje i kapitala. //1 se zalae za primenu jedinstvenog deviznog kursa Viestruki devizni kurs + primenjuje se kada se pri uvozu i izvozu koriste razliiti kursevi. Takav nain za*teva potpunu deviznu kontrolu. $vaj kurs naje#e stvara pogre#nu sliku o komparativnim prednostima koje zemlja ima. //1 ne pri*vata vi#estruki devizni kurs.

1.2.

Devizno trite

Devizno tri#te je mesto na kome se susreu ponuda i tranja, odnosno vr#i kupoprodaja strani* valuta. $no nije )iziki ni prostorno ogranieno, nego postoji svuda gde se vr#i razmena valuta. 2

'ajznaajniji su veliki )inansijski centi poput 'jujorka, 3ondona, Pariza i 1rank)urta. $vi centri imaju odluujuu ulogu u o"razovanju cena valuta + kupovni* i prodajni* devizni* kurseva. $snovna svr*a deviznog tri#ta je omoguavanje i olak#avanje meunarodne trgovine i meunarodnog kretanja kapitala. 4slovi za uspostavljanje deviznog tri#ta su slini uslovima za organizovanje i )unkcionisanje novanog tri#ta. 'eop*odna su tri osnovna preduslova za postojanje i )unkcionisanje deviznog tri#ta: 5 2 7 6onverti"ilnost valute $dgovarajue monetarne rezerve i racionalna politika rukovanja sa njima od strane centralne "anke Dugorono uravnoteen "ilans plaanja

Pored toga, potre"no je postojanje slo"odne konkurencije izmeu poslovni* "anaka, kao i mogunost za kratkorona ulaganja u zemlji i inostranstvu u o"liku *artija od vrednosti na vee iznose i rokovima od 7 do 52 meseci. Ponuda i tranja deviza o"ino nije nikada uravnoteena u kraim vremenskim razmacima. 8ato je odravanje devizni* kurseva u odreenom rasponu sa intervencijom centralne "anke vrlo "itna za postojanje i )unkcionisanje slo"odnog deviznog tri#ta. $vde administrativne mere, kao #to su zamrzavanje kurseva, ne dolazi u o"zir. 'a primer, ako "i tranja za devizama "ila vea od ponude, tada "i sigurno devizni kursevi dostigli gornju ekstremnu taku i time "i se otvorila pitanja utvrivanja prioritetni* potre"a za plaanje inostranstvu, a samim tim i pitanje kriterijuma za eliminisanje vi#ka tranje. 4 praksi postoje tri vrste deviznog kursa: + + + 8vanini + koji propisuje drava 9iralni + koji se primenjuje u trgovini devizama izmeu "anaka i preduzea ,rni

/eu"ankarsko devizno tri#te je danas naje#i o"lik deviznog tri#ta u svetu na kome se dnevno razmeni i preko 7:: milijardi dolara. 'a ovom tri#tu )ormiraju se dve vrste kurseva: + + Promptni kursevi + podrazumevaju prenos domae i strane valute sa rokom od ;< sati. Terminski kursevi + podrazumevaju prenos domae i strane valute u roku od jednog do #est meseci

(avremeno "ankarsko poslovanje na meunarodnom tri#tu novca za*teva konstantno kori#enje sledei* pojmova: + + 6otirana valuta + je ona koja u samoj postavci kursa stoji uvek na prvom mestu i odnosi se na jednu ili 5:: jedinica druge valute 6otirajua valuta + je ona koja u samoj postavci kursa stoji uvek na drugom mestu i pokazuje koliko se njeni* jedinica menja za jednu ili 5:: jedinica kotirane valute

4kr#teni kursevi + 4kr#teni kursevi valuta na meunarodnim )inansijskim tri#tima javljaju se kao: 7

o o

6upovni kurs + koji pokazuje koliko je jedinica jedne valute potre"no prodati da "i se kupila jedinica druge valute Prodajni kurs + pokazuje koliko e se jedinica jedne valute kupiti ukoliko se proda jedinica druge valute. 4 praksi je kupovni kurs uvek nii od prodajnog kursa

$snovna potre"a za kupovinom strane valute naje#e potie iz poslovni* transakcija izmeu poslovni* partnera iz razliiti* zemalja, tj. potre"a plaanja u stranoj valuti. 0pak najvei "roj kupovina i prodaja deviza na meu"ankarskom tri#tu potie iz sledei* razloga: + + =edinga + kupovine i prodaje strani* sredstava plaanja u cilju minimalizacije nastanka rizika od gu"itka usred promene vrednosti deviznog kursa u odnosu na osnovnu valutu >pekulacija + podrazumeva dranje odreene valute u port)elju uz oekivanje porasta kursa radi ostvarenja pro)ita

1unkcionisanje devizne trgovine uslovljeno je ne samo privrednim prilikama i ekonomskim odnosima pojedini* zemalja sa inostranstvom, ve i prilikama koje vladaju u meunarodnoj monetarnoj i )inansijskoj o"lasti. Devizne transakcije su daleko sloenije i komplikovanije nego #to "i to moglo da izgleda na prvi pogled. 8a nji*ovo o"avljanje su potre"ni visoko o"razovani struni kadrovi. Potre"no je odlino poznavanje i stalno praenje svi* z"ivanja i promena koje se de#avaju kako u domaoj privredi tako i u meunarodnoj ekonomskoj i monetarnoj o"lasti. Prilikom zakljuivanja "ilo kakvi* devizni* ili kreditni* poslova sa inostranim partnerima, neop*odno je u svakom konkretnom sluaju proceniti da li je ugovorna valute eventualni kandidat za devalvaciju ili revalvaciju, tj. da li je u pitanju dugovanje ili potraivanje.

1.'.

Evropska (nija

.vropska unija predstavlja vrlo snanu ekonomsku integraciju i o"jedinjuje industrijski razvijene zemlje. $d poetka se ove zemlje trude da preporode evropsku industriju, da nasuprot amerikoj i japanskoj konkurenciji, podstaknu "rzo usagla#avanje najvaniji* grana privrede. 0 pored toga #to je proces integracije zasnovan na tri#nom principu u zajednici postoji zajednika politika razvoja svi* vani* sektora privrede !energija, elik, ugalj, poljoprivreda, sao"raaj, nauka, te*nologija . 0ntenzivna saradnja ostvarena je i u te*nolo#ki intenzivnim granama: kompjuteri, elektronika, vazdu*oplovstvo, nuklearna energija, genetika, ekologija i drugo. To "itno utie na poloaj i sistem odnosa u ukupnoj svetskoj privredi. .vropska unija je zapoela kao carinska unija sa ? lanova !@elgija, =olandija, 3uksem"urg, 1rancuska, 0talija i (% 'emaka . 4 meunarodnoj razmeni ukinute su carine, a prema treim zemljama uvedena je jedinstvena carinska tari)a. %imski sporazum predvideo je li"eralizaciju u kretanju ro"e, radne snage, kapitala, te*nologije, kao i koordinaciju ekonomske, monetarne i )iskalne politike. 6asnije se stalno pro#iruju naini saradnje da "i se #to vr#e vezale zemlje lanice. Tako se na kraju do#lo na ideju stvaranja kompleksne ekonomske, monetarne i politike unije, pose"ne posle sporazuma u /astri*tu 5AA7 godine. Danas .vropska unija, ukljuujui i =rvatsku, ima 2< drava lanica. .)ikasna tri#na ekonomija podrazumeva veoma visok nivo odgovornosti proizvoaa koji plasiraju svoje proizvode na regionalna tri#ta. $va tri#ta nastaju na osnovu pose"ni* sporazuma grupacije zemalja, koje de)ini#u pravila organizovanja regionalnog tri#ta, ime #tite svoje interese. !interese zainteresovani* strana .

$snovni zadatak i najvei pro"lem tranzicije na#eg dru#tva ka odreenoj tri#noj ekonomiji jeste neop*odna i sveo"u*vatna re)orma celokupnog dru#tva i privrede koja mora za*vatiti: 5 2 7 8akonodavnu vlast 0zvr#nu vlast Privredne organizacije

$va tranzicija koju moramo sprovesti, predstavlja za itavo dru#tvo i privredu najveu re)ormu u na#oj novijoj istoriji. 'aj"itniji zadatak na#i* preduzea + potencijalni* izvoznika na tri#te .4, jeste upoznavanje i primena ovi* propisa i pre nego #to kao zemlja steknemo status punopravnog lana .4. 8akonodavstvo .vropske 4nije je zajedniki pravni sistem koga su sve drave lanice .4 preuzele u svoju nacionalnu regulativu, a to moraju uraditi i drave koje se pridruuju i to najkasnije do svog punopravnog lanstva u .4. $ve drave e morati u periodu pridruivanja i B*armonizacijeB preuzeti oko 2:.::: propisa. Podrazumeva se da to mora uraditi i (r"ija. $vakav projekat preuzimanja zakonski* i te*niki* propisa .4 trai sistematian pristup i koordinaciju u izvoenju od strane drave. /eutim, to istovremeno za*teva da uspe#na preduzea koja nameravaju da izvoze svoje proizvode na tri#te .4, u potpunosti upoznaju i primenjuju propise .4, pre nego #to zemlja kandidat postane lan .4. Preporuka .vropske komisije odnosi se na oko 5.2:: oni* propisa, koji su od "itnog znaaja za ureenje Bzajednikog tri#ta .4B. Tu spadaju i sve direktive .4 koje se odnose na te*niko zakonodavstvo i oznaavanje proizvoda sa ,. !con)ormitC europCenne oznakom koja predstavlja proizvode pravljene po evropskim standardima. (ve navedeno je uticalo da su zemlje lanice poele napu#tati speci)ino nacionalno zakonodavstvo i pri*vatili zajedniki dogovorene direktive koje su primenljive na nacionalnom nivou. $"avezno ispitivanje i atestiranje kod neutralni* i nezavisni* institucija se smanjivalo, a "riga za ispunjavanje zD*teva za "ez"ednost proizvoda je u mnogo veoj meri prepu#tena proizvoaima. 0ntenzivan proces *armonizacije i pridruivanja .4 zapoinje zakljuivanjem Bsporazuma o sta"ilizaciji i asocijacijiB kao i drugi* sporazuma kojima se reguli#e pridrueni status, a odnosi sa .4 postaju sastavni deo unutra#nji* procesa. To je u stvari tranzicija politikog i ekonomskog sistema u sistem kompati"ilan sa sistemima .4 i podrazumeva: 5 2 7 Eaanje demokratije i graanskog dru#tva 8dravu makroekonomsku politiku, privatizaciju i prestruktuiranje privrede Pravne i institucionalne promene u cilju li"eralizacije trgovine sa .4 i susednim zemljama

8a na#e dru#tvo i privredu, proces *armonizacije predstavlja veoma teak zadatak posle vi#egodi#njeg zaostajanja u mnogim o"lastima. 0ako je do danas mnogo uraeno, jo# uvek postoje o"lasti koje nisu do kraja regulisane u skladu sa zakonodavstvom .4. $no #to je uraeno, nailazi na pozitivna mi#ljenja zemalja lanica .4 i oekuje se da e poetkom 2:5; godine doi do pregovora sa .4 radi pridruivanja (r"ije toj zajednici.