ia Gorio Slika oveka i ivota u romanu

U svom romanu ia Gorio , Balzak nam daje slike ivota u Francuskoj, preciznije, u
Parizu , posle revolucije
Sve se vrti oko novca !o "a ima, taj uiva u ivotu, pona#a se raskala#no !o "a nema, eli da
"a stekne #to pre, ili da $ude u dodiru sa onima% koji imaju novac &oe se re'i da je parisko
dru#tvo u malom , opisano kroz stanare pansiona "ospodje (oker )u je i $o"ati *a$rikant rezanaca,
koji se i o$o"atio posle revolucije, tu je student koji 'e se iz korena preokrenuti i postati poput oni+
koji+ se "nu#ao )u je i $iv#i ro$ija#, (otren, koji na neki nain naj$olje opisuje Pariz i sve u
njemu ,n smatra da je pokvarenost op#ta pojava, da su ene spremne da se odaju $ludu samo da $i
se provozale kolima po trkali#tu (otren "ovori i o enama iji muevi primaju "odi#nje odredjenu
sumu novca, a one, samo na +aljine tro#e tri - etiri puta vi#e para
ia Gorio je otac jedne $aronice i jedne "ro*ice .ju$av koju ose'a prema 'erkama i elja da im
pomo"ne $acaju "a na samo dno dru#tvene lestvice /je"ovim 'erkama nikad nije dovoljno novca
Stalno dolaze po jo# 0edno" trenutka Gorio postaje ne#to poput podvodaa sopstvene k'eri jer joj
o$ez$edjuje stan da $i mo"la da se vidja sa lju$avnikom
.judi u pansionu "ospodje (oker su na samoj ivici ,datle se lako moe pasti u $edu, ali se
moete vinuti i u dru#tvene vr+ove ia Goria na kraju sa+ranjuju dva studenta 1erkama je on
prestao da $ude interesantan im je ostao $ez para
Sliku i priliku ivota i ljudi u romanu , najlak#e 'emo s+vatiti ako se prisetimo epita*a sa
Goriovo" spomenika2 ,vde lei otac jedne $aronice i jedne "ro*ice, sa+ranjen o tro#ku dva
studenta 3 na samrti , Gorio je svestan istine da 'erke nisu pored nje"a , i da $i $ile tu da ima #ta
da im ostavi
Pariz to" do$a moda nam deluje malo surovo i nestrvarno, ali jeste $io takav Sve je
posmatrano kroz novac , a u"odnim ivotom smatralo se odlaenje na za$ave i danono'ni $oravak
na njima
ovek u Balzakovom delu vi#e lii na zver, ne"o na oveka /e na divlju zver koja +o'e da
rastr"ne, ne"o na le#inare i +ijene koji ekaju da se omrse posle o$roka neko" ko za se$e misli da je
lav )akvim ivotnim okolnostima skoro se niko nije odupreo i mno"e junake ne moemo
prepoznati na kraju romana /aroito tu mislim na 4ena de 5astinjaka koji je do#ao da studira i
tako je eleo da se dokae, a na kraju "a vidimo kakko se sprema na konani o$raun sa Parizom i
$o"atim damama u njemu