NUMIZMATIKA

Premonetarna sredstva razmene

Pre poetka monetarne ekonomije sigurno je postojala robna razmena, a stoka je u poetku bila
moda i vanija od itarica i ostale robe. Kasnije je tu svrhu dobio metal i to prvenstveno zbog svoje
relativno male zapremine, lake prenosivosti i slabe kvarljivosti. Gvodje i srebro su bili u svakodnevnoj
upotrebi ve krajem prvog milenijuma p.n.e. Najpre su to verovatno bili komadi bez nekog speciinog
oblika i teine. Kao primer toga mogu se navesti neki primeri zlatnih, srebrnih i gvozdenih poluga iz
!ustrije i Kapadokije sa peatima koje pripadaju periodima izmedju ""## $ %"&# g. p.n.e. ' potonje vreme
ima ih i na Kipru, a u grobovima (ikene pronadjene su zlatne ploe sa igovima )to bi moglo potencirati da
su sluile kao sredstvo razmene.
Prvi kovani novac
Prvo kovanje novca moe se smestiti u vreme *++ veka p.n.e. (etal o kome je re u ovom sluaju je
elektrum ,legura zlata i srebra, prirodno nalaena u (aloj !ziji u nanosima reka -ermos i Paktol, zatim u
planinama .holos i /ipia, kao i u .rakiji. Pronalazak novca se pripisuje kraljevima 0idije Kandotu i Gigesu i
potonjim lanovima dinastije (ernada. 1vaj novac je imao samo sa jedne strane nabrani relje, a sa druge
strane udubljeni znak ivotinja ,lav, jelen, bik2 koji je svakako predstavljao grb ili amblem nekih jonskih
gradova ,(ilet, 3es ili 4okida2. 1ko 56#. godine p.n.e. slian novac kovan je na ostrvu 3gini koje je tada
bilo posed argolskog kralja 4idona.
Kovanje novca
Postoje dva metoda, livenje i kovanje. 0ivenje je jednostavnije, ali i redje primenjivano re)enje u
antici. (odel je pravljen od voska ili rezbaren u glini, a zatim utiskivan u kalup od inog peska ili nekog
drugog materijala odakle je dobijan otisak. 7a kovanje je potrebno izliti ploice koje se kasnije kuju. 1vo se
vr)ilo tako )to se metalna ploica postavi izmedju dve izrezbarene matrice po kojima se udara ekiem ili
neim slinim. Grci su za matrice koristili bronzu, a 8imljani gvodje. (atrica se moe runo izrezati ili se
pozitivni otisak napravi u nekom drugom materijalu pa se po njemu udara usijanim komadom metala, tako
da se relje utisne u mekani metal koji posle ovrsne sa utisnutom predstavom, koja kasnijom upotrebom pri
kovanju ostavlja relje na novcu. ' antici donja matrica je bila uvr)ivana za podlogu a gornja je
predstavljala jednu slobodnu )ipku po kojoj se udaralo ekiem i tako istovremeno pravio otisak sa donje i
gornje strane.
Vrste novca
/tenoor $ novac koji na svom rubu ima venac
/erratum $ novac nazubljen po obodu ,kao zupanik2
/ubaeratum $ ima bronzano jezgro urnirano tankom srebrnom prevlakom.
Kvadrigatus $ sa reversnom predstavom kvadrige
9iktorijat $ sa reversnom predstavnom 9iktorije ,pobedniki novac2.
Postoji i novac izdavan povodom neke specijalne prilike koji izdaje osoba ili zajednica.
Egzerk
3gzerk ,odseak2 je polje na noviu ogradjeno crtom, obino na reversu, ispod centralne prestave.
:esto nosi ime kovnice ili kakav drugi monogram, poput /; $ Senatvs Consvlto.
Novac Lidije
Pronalazak novca pripisan je kraljevima ove drave. ' poetku su to bile male )ipke ili okruglaste
ploice od elektruma, nepravilnog oblika sa onim otiscima i peatima koje !ristotel smatra za oznaku
vrednosti.
%
<inastija (ernida
Kandol do 5=6 g. p.n.e. $ pronalazak novca.
Giges 5=6 $ 5&" g. p.n.e.
!rdis 5&" $ 5"& g. p.n.e. $ poetak kovanja novca.
/adijat 5"& $ 5%& g. p.n.e.
!lijat 5%& $ &5# g. p.n.e.
Krez &5# $&>5 g. p.n.e. $ prva reorma novca.
Krez uvodi prvu reormu. /naga elektruma je opala, pa su nikle mnoge privatne kovnice o ijem
postojanju saznajemo iz dodatnih protiv igova na novcu kojima se oznaava njihovu pripadnost. 1vaj
vladar je zamenio elektrum srebrom i zlatom ,novac se zvao sater2 sa predstavama glava bika i lava koji se
sueljavalju, dok na reversu stoje dva utisnuta kvadrata nejednakih veliina. 1vaj novac naziva se kresid i za
sada nema starijeg zlatnog ili srebrnog novca od njega. Posle persijskog osvajanja novac se kuje pod
nadzorom Persije, !leksandra 9elikog i kraljevine /eleukida.
6. Novac Atine
Najraniji atinski novac sme)ta se u &6&. godinu p.n.e. i to su serije didrahmi, poznate pod nemakim
nazivom ?appen munzen ,grb $ novac2. Na aversu ovog novca nalazile su se razne oznake ili porodini
grbovi sa utisnutim reversom. .o je mogue objasniti time da posle /olona, u !tini nastaju borbe medju
strankama i porodicama, tako da razne kovnice izradjuju novac sa grbovima vlasnika.
Pizistradi su kao amblem imali konja, dok su !lkmeonidi imali magijski toak posveen !polonu ,a
ujedno podseao i na trke dvokolica i olimpijske pobede2. Pre nego )to je postao diktator !tine ,&5% $ &"6 g.
p.n.e.2 Pizistrat je novac kovao u oblasti Pangeja, a takodje i u rudnicima @rauron i 0aurion. .akodje je i
tvorac tetradrahme $ statera koja je kao moneta uspela da potisne sa tri)ta eginske kornjae. 1na je ne
aversu imala predstavu glave !tene, a na reversu sovu. &&5. godine Pizistrat napu)ta !tinu i vraa se u
Pangej. Na njegovom tada)njem novcu vidi se slovo i sunani disk koji pokazuje da su kalupe pravili
peonski graveri. Kada se, deset godina kasnije, Pizistrat vratio u !tinu, on zatvara pangejsku kovnicu. <o
njegove smrti &"6. godine kovane su naroito tetradrahme. 7a vreme -ipije, od &"6 do &%# g. p.n.e. kovnice
u !tini su radile svake etiri godine, a u 0aurionu su kovali tekui novac. Kada je <arije osvojio .rakiju
,izmedju &%> i &%" g. p.n.e.2 -ipije vr)i reormu novca, kojom ukida novac 3upatrida, a od pretopljenog
srebra izdao je novac sa uobiajenim likom. Proterani 3upatridi su u to vreme kovali novac u <elima koji je
imao sovu sa inicijalom !, a sem toga i novac sa predstavom ljudske noge i sa tri noge i slovom ,)to je
oznaavalo 4okidu2. Posle pobede na (aratonu >A#. godine p.n.e. na atinskom novcu je na !tenin )lem
dodat lovorov venac. Kada je inansijska beda sna)la !tinu >#6 g. p.n.e. ona je bila prinudjena da pretopi
zlatne troeje koji su bili podignuti oko Partenona i tada se po prvi put kuje zlatni novac u !tini ,posle toga
su, od >#5 $ BAB godine p.n.e. kovane bronzane tetradrahme2. .ek od BAB do BBA. g. p.n.e. ponovo se javlja
kovanje u srebru, a potom i u zlatu. Poslednji put kada !tina kuje zlatan novac u nevolji je kada <emetrije
Poliorket opseda grad "A5 $"A> godine p.n.e. 1d prevlasti (akedonaca pa do %A5. godine p.n.e. u !tini se
ne kuje novac, a onda ponovo kuju tetradrahme. !tina je i dalje na aversu, dok je sova na reversu malo
drugaije izvedenaC ona stoji postrance i stoji na amori na kojoj je broj a ispod nje dodatna slova. ;eo
revers je okruen maslinovim vencem, dok se unutar njega nalaze jo) dva monograma ili dva ili tri imena
magistrata i razni simboli. 1vaj novac traje sve do vremena rimskog cara !vgusta.
Novac Korinta
/ obzirom na geograski poloaj grada na raskr)u trgovakih puteva kovanje u ovom gradu poinje
jo) krajem 9++ veka, a postojanost predstava na novcu govori da je bio namenjen )irem opticaju. Na ranim
emisijama Pegaz je jedini aversni tip, a kasnije se javlja i glava !tine. Najraniji prikazi sa arhajskim slovom
kapa imaju utisnut revers podeljen na osam delova ,poput eginskog novca2. .o utisnue se tokom 9+ veka
p.n.e. razvilo u kukasti krst. Poludrahma nosi pola Pegaza, a pola obola ima samo konjsku glavu na aversu.
1d 9 veka p.n.e. javlja se !tinina glava pod )lemom i slova. Na novcu iz ranog +9 veka drahme i
poludrahme na reversu nose glavu !rodite, dok se kasnije do ">B. godine p.n.e. na reversu nalazi ime
magistrata. + nakon makedonske okupacije Korint kuje svoj novac, a konano prestaje nakom rimskog
razaranja %>5. godine p.n.e. @ronzani novac od sredine +9 veka pa do ">B. godine p.n.e. nosi kombinovane
predstave .rozubca ili Posejdonove glave.
"
Novac Tasosa
!rhaini stateri na .asosu prikazuju itialinog satira koji odvlai nimu koja se otima. 1va
predstava se u inijem obliku javlja u kasnom +9 veku p.n.e. kada .asos pada pod atinsku dominaciju.
Nakon odvajanja od !tine ,>%%. godine p.n.e.2 ponovo poinju da kuju zlatne statere. Predstave na
zlatnicima i srebrnim tetradrahmama i manjim denominacijama iz prve polovine +9 veka p.n.e. su bradata
glava krunisana br)ljenom i bradati -erakle koji klei. Posle makedonske prevlasti nastavljaju sa kovanjem
svog novca u ++ veku, a emituju se pljosnate tetradrahme sa glavom <ionisa na aversu i -eraklom koji stoji
na reversu.
Novac Adere
Grad osnovan &>>. godine p.n.e. prilikom velikog egzodusa stanovni)tva iz (ale !zije ,pogotovo
grada .eosa2 usled Persijskih osvajanja. Na srebrnim oktadrahmama i tetradrahmama iz 9 veka p.n.e.
predstava griona na aversu je kopija sa novca iz .eosa, a kasnije se javlja ime grada ili magistrata sme)teno
u kvadrat na reversu. 8etke su tetradrahme iz kasnog +9 veka p.n.e koje su na reversu imale portret oveka
sa bradom i ime magistrata Pitagore. Kovanje prestaje opsadom .ribala koji osvajaju ovaj grad u .rakiji.
Novac Eueje
1vo ostrvo nalazi se severno od @eotije i !tike. @ilo je u atinskom posedu, ali kovanje na njoj kao i
u Grkoj cveta od 9 veka p.n.e. u zavisnosti od toga koliko je uspela da izmakne od atinske tiranije. 3ritreja
i Karistos su gradovi na 3ubeji koji su usvojili kao predstavu na novcu kravu koja doji tele. 3gina ,grad
luka2 nalai se u eginskom zalivu. 1d najranijih vremena pa do atinskog osvajanja, 3gina je zbog svog
izuzetnog povoljnog poloaja bila jedna od najvanijih trgovakih drava Grke. .rgovala je sa dravama
severa, Peloponezom i (alom !zijom. Prvi novac u 3gini javlja se u drugoj polovini 9++ veka p.n.e. a
dugogodi)nja nepromenljivost predstava na novcu ukazuje da je on bio namenjem )irem opticaju. /rebrni
stateri i njihove manje denominacije su tipini debeli, zdepasti komadi, sa stalnim aversnim tipom morske
kornjae posveene !roditi. ' poetku kornjae imaju ravan oklop, dok kasnije dobijaju red taaka du
oklopa, a na reversu imaju utisnua u obliku osam trouglastih delova.
1d >&5 $ >B% godine p.n.e. ostrvo je zauzela !tina i u tom periodu 3gina kuje samo male
denominacije. >#>. g. p.n.e. !tina je poraena u peloponeskom ratu i 3gina ponovo kuje novac, ali ovaj put
umesto morske kornjae na novcu je testudo graecia, suvozemna varijanta, pravilnijeg oblika, u pliem
reljeu, ali sa ispupenim ploicama oklopa. Na reversu koji je podeljeni kvadrat nalaze se poetna slova
imena grada i mali delin. 1vog novca ima sve do sredine +9 veka, a pri kraju se bronzani novii zamenjuju
srebrnim nominalima. ' +++ i ++ veku p.n.e. 3gina kuje samo bronzu sa naje)im predstavama pramca broda
i glavom ovna.
Novac Tee
/vakako najuticajniji grad @eotije, .eba je kovanje novca poela u 9+ veku. 7a sve vreme kovanja
avers novia je beotski )tit. Na arhajskom novcu utisnue na reversu u obliku krila vetrenjae nosi deo
imena grada, ali u sledeem periodu amora postaje reversni tip.
Na novcu inog stila izmedju >>5 $ >"5 g. p.n.e. kada su proterani !tinjani i obnovljen beotski
savez, javljaju se -erakle i njegova junaka dela na reversu. Predstava -erakla koji kao dete davi zmije
kori)ena je na saveznikom novcu 3esa, Knida i ostalih gradova (ale !zije. Pod 3paminodom ,od B6A.
godine2 izdaju se nove serije statera sa amorom i imenom magistrata. Pobeda 4ilipa (akedonskog nad
.ebom i saveznicima BB=. godine, kod -eroneje prekinula je tebanski uticaj i sledea dva veka uglavnom se
kuje novac od bronze.
Novac Larise
Gradsko kovanje u .esaliji poinje odbijanjem Persijanaca >=#. godine, a samostalno kovanje
opstaje do makedonskih osvajanja B&B. godine p.n.e. .ek u periodu od %A5 D %>5. godine p.n.e. .eba ponovo
kuje novac, ali ga izdaje tesalski savez. 1va serija na aversu ima 7evsa, !polona i !tinu. 8evers srebrne
denominacije koja je odgovarala %.& rimska denara je !tina pod )lemom sa uperenim kopljem. /ama 0arisa
kuje arhajski novac i pre >=#. godine p.n.e. ali glavno kovanje poinje tek >=#. godine izdavanjem srebrnih
B
drahmi i manjih nominala sa poznatim tesalskim tipovima $ mladi koji obuzdava bika drei ga za rogove i
konj u kvadratnom utisnuu inkuzu. 8evers je uglavnom predstava nime 0arisa, a postae i glavni tip u
srebru u +9 veku kada se prikazuje en !ace. .esalski konj i tada ostaje na reversu. Posle makedonskog
osvajanja 0arisa kuje samo bronzani novac.
Novac "agna #raecie
7emlje (agna Graecie su posedovale najrazvijeniju ve)tinu kovanja novca. ' arhajskom periodu
oni su novac kovali tehnikom inkuza. /irakuza je najranije potrebe podmirivala grkim novcem, a tek u
drugoj polovini 9+ veka pre nove ere poinje sa samostalnim kovanjem. Prve tetradrahme teine %5,>5,
grama kovane su pre vladavine tiranina Gelona. Glavni motiv je kvadriga u grubom stilu na aversu, a na
reversu je jednostavni etverougao utisnut i podeljen na > dela, a kasnije se u sredini javlja mala enska
glava ,nima2 koja polako osvaja celo polje. <idrahma na aversu ima konjanika koji vodi konja. Kada je >=&
godine p.n.e. Gelon zauzeo /irakuzu poeo je da se kuje novac sa glavom !retuze okruenom delinima. Na
reversu je prikazana dvokolica sa etiri konja u hodu. Njome upravlja koija) ime ova predstava neodoljivo
podsea na delsku statuu kvadrige koja je i inae poklon iz tih krajeva. >=#. godine kada je Gelon pobedio
Kartaginjane kod -imere, izdata je serija krupnih tetradrahmi sa ustaljenim tipovima, ali odlinog stila koji
su popularno nazvani demetrioni po kraljici <emetri, Gelonovoj eni. Porazom !tinjana >%B. godine poinje
novi period kovanja, kada se kuje zlato, a najvei primerci imaju glavu ene na aversu i -erakla koji se bori
sa lavom na reversu. Pobeda je obeleena serijom srebrnih dekadrahmi sa glavom !retuze sa razbaru)enom
kosom. 7a vladavine <iona emitovani su novii od elektruma od %## libri sa manjim denominacijama. Na
aversu je !polonova glava sa glavom !rtemide, a tronoac i lira su na reversu. <olaskom .imeleona na
vlast B>&. godine p.n.e. srebrni stateri postaju standardna denominacija sa Pegazom na reversu i !tinom sa
)lemom na aversu, a takodje i drugim aversnim tipovima kao )to su glava 7evsa ili !retuze. Na bronzanom
novcu uglavno je na aversu 7evs a na reversu munja ili konj. +z srednjeg perioda ,kraj +9 i +++ vek p.n.e.2
najinije su tetradrahme sa glavom Perseone na aversu i Nike koja dri troej na reversu. Kovanje se
nastavlja i posle rimskih osvajanja, ali samo u bronzi. !rgigent je imao gravere umetnike koji su savr)eno
znali da predstave lju)turu morskog raka ili orla sa svim detaljima. Ne dekadrahmi iz >%#. godine
predstavljena su dva orla koja rasteu zeca, a na reversu su konjske trke kvadriga sa orlom koji leti iznad.
1va dekadrahma se smatra najlep)im primerom grkog kovanja. Posle rimskih osvajanja ">%. godine p.n.e.
grad nastavlja da kuje samo bronzu.Gela kuje novac sa predstavom boga reke u liku mladog oveka ili bika
sa ljudskom glavom koji pliva. 8egium kuje novac sa lavovskom glavom u grubom reljeu, a kasnije, pod
uticajem !tine, usvaja predstavu !tine sa )lemom koji je ukra)en udovi)nom /cilom, a na naliju je bik
uradjen do najsitnijih detalja. ' (etapontu koji je bio bogat itom novac ima klas koji podsea na zlatan
poklon koji je grad dao hramu u <elima. Naksus je najstariji grad i kuje novac od kasnog 9+ veka p.n.e.
<ionis je najvi)e zastupljen na novcu. ' raznim emisijama na aversu je njegov portret u arhajskom stilu a
grozd je na reversu. Na tetradrahmama glava <ionisa je ovenana br)ljanom, a na reversu je bog koji ui i
dri a)u vina.
Cisto!ori
9rsta tetradrahmi koje su kovane po rodoskom teinskom sistem. 3mitovani su od sredine ++ veka
p.n.e u gradovima 0idije i 4rigije. /amo ime potie od predstave na novcu $ magine ciste dionizijskog
kulta iz koje izlazi zmija. /ama zmija je na aversu, a tobolac za strele stegnut dvema zmijama na reversu, a
sve je okrueno vencem od br)ljana. Polovina i etvrtina su imali toljagu i lavlju kou na jednoj strani, a
grodje i vinovu lozu na drugoj. 1vaj novac se pro)irio po celoj maloj !ziji. ;istoori su emitovani u 3esu,
Pergamu, /mirni, !ndramitionu, /ardu ... Kada je (ala !zija postala rimska provincija, guverneri su
nastavili sa kovanjem cistoora sve do carskog perioda.
$arik
Novac kralja <arija + koji je kovan oko &%& godine p.n.e. Kovan je u zlatu, a <arije je to preuzeo od
Kreza. <arik je bio teak %=,>% gram, a za vreme <arija i njegovih naslednika na novcu se nalazi lik velikog
kralja u uniormi konjanika svoje garde, sa krunom na glavi i kopljem u ruci, kao na rizu iz /uze.
>
"akedonski novac
Poeci kovanja u (akedonaca vezuju se za osnivaa i prvog kralja makedonske dinastije
!leksandra + ,>A= $ >&> g. p.n.e.2 koji je iskoristio trenutak persijske invazije na Grku i pro)irio svoju
kraljevinu. 9e >=#. godine kontrolisao je @isalte i okolinu bogatu rudom. 1vaj kralj je preuzeo i novani
standard i predstave na novcu od @isaltea. 3mitovao je oktadrahme i tetradrahme sa likom golog konjanika
koji stoji pored konja, a na reversu je dodao svoje ime u kvadratu. (anje denominacije imaju propinjueg
konja ili konja u trku.
Perdikos ++ ,>&> D >%B g. p.n.e.2 kovao je srebrnjake sline !leksandrovom novcu. !rhelaus + ,>%B $
BAA g. p.n.e.2 premestio je prestonicu u Pelu. Kovao je srebrne statere sa propinjuim konjanikom na aversu
i kozom na reversu ,%isalte gr&. koza2. 1stali stateri imaju glavu !polona ukra)enu trakom, manji nominali
imaju na aversu glavu mladog -erakla )to e postati glavna predstava svih kasnijih makedonskih kraljeva.
!rhelaus ++ ,BA5 $BA" g. p.n.e.2 kuje novac sa predstavom -erakleove glave. Na novcu se nalazi
njegovo ime !ecopus, a ne titularno !rhelaus. !mintas ,BA" $ BA# g. p.n.e.2 i Pausanija ,BA#D B=A g. p.n.e.2
kuju isti novac samo sa svojim imenima. !mintas +++ ,B=A $ B5A g. p.n.e.2 zadrava -erakla na aversu dok je
na reversu konj. Perdikas +++ ,B5A $ B&A g. p.n.e.2 ima slinu predstavu na novcu, samo je konj u kasu.
4ilip ++ ,B&A $ BB5 g. p.n.e.2 reorganizuje makedonsko kovanje zahvaljujui skoro nedirnutim
rezervama zlata u rudnicima u .rakiji i kuje do tada najvee koliine novca. (edju zlatnicima najvea
jedinica je stater od =,5 grama koji na aversu ima ovenanu glavu !polona, a na reversu bigu. (anje
denominacije imaju na aversu glavu mladog -eraklea u lavljoj koi, a reversi se razlikuju. (edju srebrnim
novcem glavna jedinica je srebrna tetradrahma, koja na aversu ima ovenanu i bradatu glavu 7evsa, a na
reversu deaka koji ja)e na konju i dri palminu granicu. Na manjim denominacijama -erakle je na aversu,
a na reversu je deak na konju. 4ilipovi zlatnici su postali medjunarodna moneta i kovani su i nakon njegove
smrti. 8eversi sa deakom na konju tumae se kao njegove pobede u trci na kolima na olimpijskim igrama.
!leksandar 9eliki ,BB5 $ B"B g. p.n.e.2 prati oev obrazac kovanja novca. 8edje su kovani i
distateri, kao i neki manji nominali. !vers statera ima glavu !tine sa korintskim )lemom, a ukra)en je
grionom, singom ili zmijom dok je na reversu Nika koja stoji i dri venac. ' srebru je glavna jedinica
tetradrahma. Povremeno su kovane didrahme, drahme i manji komadi. Na ovi srebrnjacima imamo glavu
mladog -erakla u lavljoj koi na aversu, a na reversu 7evsa koji sedi na tronu i dri orla i skiptar.
!leksandrovo ime se javlja i na !g i na !u novcu. .akodje je kovao i bronzani novac i to emisije tkzv.
oele'ene ronze koja na aversu ima predstavu -erakla sa toljagom i lukom. ' njegovo vreme )irem carstva
radi oko "# kovnica koje izradjuju tetradrahme i ostale denominacije. .ek krajem +9 veka p.n.e. pojedine
oblasti poinju kovati novac sa osobenim predstavama.
Skordisci
Kelti su jo) krajem 9 veka p.n.e., po Eustinu, napustili svoju domovinu i preko !lpa krenuli ka
8imu ,B6=. godine p.n.e.2 i prema @alkanskom poluostrvu. Postoji podatak da su se sa !leksandrom
(akedonskim sreli na <unavu BB&. godine p.n.e. ' vreme "=#F"6A g. p.n.e. Kelti su u tri pravca pre)li preko
@alkana, prvi ka .rakiji, drugi ka Peoniji i trei ka (akedoniji. /ve ove tri grupe na)le su se u severnoj
Grkoj odakle su krenule na <ele. Nakon poraza panino su se povukli nazad na centralni @alkan. 1ni koji
su pod vodstvom @atanata stigli do /ave i <unava su se tu i nastanili i zajedno sa onim keltskim plemenima
koja nisu uestvovala u pohodu, kao i sa domorocima osnovali dravu /kordiska. 1d polovine +++ veka p.n.e.
poinju sa kovanjem svog novca koji je u stvari predstavljao imitacije makedonskog novca. Naje)e su
kopirali tetradrahme 4ilipa ++, ali i novac njegovih naslednika. No njihove kovnice nisu bile stalnog
karaktera, po)to se ratnika populacija kretala i svoje kovanje zasnivala na topljenju zarobljenog, zaradjenog
ili kupljenog materijala. Pretpostavlja se da su kovnice bile na teritorijama veih urbanih centara, poput
/irmijuma, 9iminacijuma ili /ingidunuma. Postoji nekoliko tipova novca /kordiska koji se uglavnom
izdvajaju po nainu izrade i kvalitetu.
/rpska grupa ima ne)to manji prenik novca i deblje ploice. Na aversu je bradata glava ,7evsG2 sa
kosom e)ljanom od temena na dole. Na glavi ima lovorov venac koji se na prednjem delu zavr)ava unutra
povijenim listovima. @rada je esto u obliku dva reda kovrda. 8evers ima razne varijante konjanika.
&
Eabukovac tip je dobila ime po jednoj ostavi. !vers ima slinu predstavu kao kod prethodne grupe,
ali je relje plii i shematizovaniji. Na reversu je nezgrapna predstava konja ,(magare)e u*i konji(2. Novac
je teak izmedju %" i %> grama.
/remska grupa ima sline predstave kao i /rpska, ali se insistira na detaljima, poput nagla)enih
obrva i nosa na aversu, konjske grive na reversu, a iznad konja se javlja i krug sa takom u sredini, a na
nekoliko primeraka ima iznad konja i loralnih motiva tipinih za laten. ' kasnijim azama predstava se
shematizuje, smanjuje se teina novca ,%% $ %%,5 grama za tetradrahmu2, poinje kovanje u bronzi, novac
vi)e nije toliko pravilnog oblika i sl. ' krajnjoj < azi napu)taju se dotada)nji monetarni sistem i tipologija
novca i javljaju se minimi prenika od #,5 do #,= cm. Na aversu je predstava slina lovorovom vencu, a na
reversu konj. /vi nadjeni primerci su od srebra, ali razliite teine od #,%& do #,># grama.
Kredinska grupa je onaj novac Kelta na @alkanu kojima je uzor 7evs sa tetradrahme 4ilipa ++, dok
je stil kose preuzet sa !leksandrovog novca. u azi ! primerci su kvalitetni i teine oko %> grama. Na
reversu je jaha sa )lemom u vidu turbana i dugakom perjanicom, a u ruci ima palminu granicu. +spod
glave konja je neka etvoronona ivotinja. 1va aza je najzastupljenija u .ransilvaniji. ' azi @ nalazi
potiu iz oblasti zapadno od .ise i oko /ave i <unava. .u spada i ostava iz Kredina sa 5&& tetradrahmi i
""= primeraka drahmi. ' ovoj azi dolazi do pojednostavljenja detalja i nestajanja ivotnje ispod konjske
glave, koja se pretvara u > kuglice. .eina se kree oko %#,%& grama za tetradrahme i %,6>D",%& grama za
drahme. <rahme su u ovom periodu daleko brojnije nego tetradrahme. 1vaj novac kovan je poetkom + veka
p.n.e. i bio je srebrn.
Novac u +liriji
<amastion $ od june !lbanije do <ardanije se pretpostavlja poloaj. Kao najprihvatljivije se uzima
podruje Har planine kod <ebra. Kovanje zapoinje poetkom +9 veka p.n.e., BA&. godine i traje do B"#
godine p.n.e. Kuju se srebrne tetradrahme koje na aversu imaju glavu !polona, okrenutu na levo, a na
reversu tronoac i natpis <!(!/.+1N. .eina novia je %B,5# grama. u manjem broju kovane su i
drahme od B," grama sa enskim boanstvom na aversu i nosnim slitkom na reversu, kao i tetroboli od ","
grama sa !polonom na aversu i trono)cem ili pijukom na reversu. .u su najpoznatiji nalazi novca iz 8isna i
Kutine. .ek negde poetkom treeg veka p.n.e. sree se ime nekog ilirskog vladara na novcu i to (onunij na
nekoliko srebrnih statera i jednoj tetradrahmi.
Skodra i Lisos
Prvi ilirski gradovi koji kuju svoj novac. Poeci njihovog kovanja datiraju se u sredinu ili "F" +++
veka p.n.e. Kovanje se moe podeliti u tri azeC ,. Kovanje do #encija ,do %=%. godine p.n.e.2 -. za vreme
#encija ,%=% do %5= g. p.n.e.2 i .. kovanje /osle rimske dominacije ,od %5=. godine p.n.e.2 ' prvoj azi
novac je po uzoru na grki ,7evs ili !rtemida2 ili se neposredno ugledaju na makedonski novac
,makedonski )tit2. <olaskom Gencija na vlast %=%. godine p.n.e. obe kovnice nastavljaju rad kujui novac sa
imenom kralja i na starijim tipovima novca, ali i na novoj varijanti. /tariji tip ima na aversu !rtemidu ili
makedonski )tit, a na reversu munju ili )lem.
Novac /eonski0 kraljeva
Peonija je oblast severno od antike (akedonije pre 4ilipa ++. Peonska plemena su ivela od
/trimona do <euriopa, i najverovatnije negde od .ranupara do Pele i mora. :ini se da su peonska plemena
zahvatala i teritoriju Pelagonije, graniei se pored (akedonaca sa +lirima, <ardancima i .raanima.
Privremeno su priznavali vlast 4ilipa ++, ali su ostali nezavisni sve do "=>. godine pre nove ere kada je
0izimah pokorio oblast. Posle najezde Kelta opet se osamostaljuju do "6#. godine kada je !ntigon Gonat
osvojio to podruje.
(edju vladarima su znaajni 0ikej ,B&A do B>#. godine p.n.e.2, Patraos ,B># do B%& godine p.n.e.2 i
!udoleon ,B%& $ "=& godine2, savremenici 4ilipa ++, !leksandra 9elikog. (edjutim nikakve podatke
nemamo o prva tri vladara iji novac je takodje poznat. 0ikej je uestvovao u vojnom savezu protiv 4ilipa ++.
' vreme !leksandra (akedonskog peonska konjica je imala zapaenu ulogu u borbama protiv Persijanaca,
mada su oni bili najamni vojnici i nisu bili predvodjeni kraljem. Na !kropolju postoji jedan natpis koji se
odnosi na 0ikeja $ 0ipeja, i jedan koji se odnosi na !udoleona, kralja Peonije, sina Patraosa.
5
Peonsko kovanje je nastalo u uskoj povezanosti jo) nelokalizovanog grada <amastiona i peonskog
kraljevstva 0ikeja i Patraosa. :ini se da su oni najpre prekovali damastionske tetradrahme. Ne)to kasnije
0ikej je i sam uzeo kovae iz halkidikog 1linta.
Na ovim teritorijama sauvano je svega A novia peonskih vladara, mada se u Narodnom (uzeju
u /oiji nalazi jedna ostava iz sela 8inci ,kod .rnova2 u kojoj je izmedju ostalog popisano i %"#=
tetradrahmi Patraosa i " 0ikeja i % novi iz <amastiona.
1d onih koji su sauvani kod nas, jedan je 0ikej koji je u stvari tetradrahma od %#,=# grama srebra.
Na aversu je glava !polona sa lovorovim vencem na desno, okolo zrnast krug. Na reversu pi)e
, tu je i predstava nagog -eraklea koji levom rukom davi nemejskog lava, a desnom zamahuje
batinom. ' polju desno dole je tobolac i luk.
Novac Patraosa predstavljen je jednom tetradrahmom od srebra, teine %",& grama. Na aversu se
nalazi glava !polona na desno, sa lovorovim vencem u kratkoj kosi. Na reversu pi)e (),
predstavljen je ratnik ,peonski jaha2 na konju koji galopira na desno. 0evom rukom dri uzdu a kopljem u
desnoj napada neprijatelja koji se brani ,makedonskim2 )titom, leei na ledjima, sa podignutom levom
nogom. ' polju levo dole monogram. <rugi novi je drahma od srebra, teine B,% gram, sa glavom mladia
na desno na aversu, dok je na reversu isti natpis kao i na tetradrahmi i predstava prednjeg dela divljeg vepra
u skoku na desno. +spod nogu ivotinje je grana. Natpis je na samoj ivici.
Novac !udoleona moemo podeliti u dve aze po kovanjuI
+ !aza do .16. godine /.n.e.
.u je zastupljena jedna tetradrahma od srebra, teine %",%# grama sa glavom !tine na aversu, ne)to
malo ulevo, s ogrlicom, s obe strane uvojci kose koji vise, nosi atiki )lem. Na reversu
pi)e , sa predstavom nezauzdanog konja sa spalim ularom koji kasa na desno, sa
podignutom desnom prednjom i levom zadnjom nogom. +zmedju kopita zadnjih nogu monogram koji lii na
;;, ali sa obrnutim ; sa leve strane. .u je zatim jedna drahma od srebra, teine ".A grama sa glavom !tine
na aversu, ne)to ulevo, s uvojcima kose s obe strane, nosi atiki )lem. 1kolo takice. 8evers je isti kao i onaj
na tetradrahmi. .u je zatim i jedna tetradrahma od srebra, teine %#,%> grama, koja na aversu ima glavu
!tine sa )lemom en ace, jedva ne)to udesno, oko vrata ima ogrlicu i sa obe strane po jedan uvojak kose,
okolo zrnast krug. 8evers je isti kao na prethodnim noviima, samo )to se svuda uokolo nalaze takice.
+zrada ovog novia je slabijeg kvaliteta pogotovo reversa. Pored ovih tu je jo) jedna tetradrahma od srebra,
teine %",& grama koja na aversu ima glavu !tine sa )lemom en ace, a okolo zrnasti krug. Na reversu je ista
predstava samo )to je monogram ispod prednjih nogu. 1kolo je zrnasti krug.
++ !aza od .16. godine /.n.e.
7astupljen je jednom tetradrahmom od srebra, teine %5.= grama koja na aversu ima glavu -eraklea
sa lavljom koom na desno, okolo zrnast krug. Na reversu se nalazi natpis i
igura 7evsa koji sedi na prestolu bez naslona, na levo i u desnoj ispruenoj ruci dri orla, a podignutom
levom skiptar. 0eva potkolenica je povuena unazad. ' polju levo ispod ispruene ruke, je monogram, kao i
na svim drugim noviima.
(ogue je da je u Peoniji postojala totalno drugaija valuta, a da su ovi primerci bili namenjeni
spoljnoj trgovini, bilo sa grkim svetom ili sa okolnim narodima, koji su bili naviknuti na ovaj tip novca.
2+"SK+ N3VAC
Aes 2ude $ komadi neobradjenog bakra, neregularne teine i bez ikakvih oznaka vrednosti. +z njega
se razvio krajem +9 i poetkom +++ veka p.n.e.
Aes SignatumD bakar liven u obliku pravougaonih )ipki sada ve odredjenog standarda. .eina mu
varira od %### do %=&# grama. Kuje se od "=A. godine pre nove ere.
Aes #raveD kuje se od "5A. godine p.n.e. krunog je oblika i regularne teine, a bio je zasnovan na
!su od jedne rimske unte.
6
Aes LiraD kuje se u teini od B"> do B>& grama, a kasnije u teini od "6B grama. 1vaj te)ki bakarni
novac je imao oznake vrednosti prema duodecimalnom sistemu i predstave na obe strane.
+ !/ % unta %" unci B"6,B5 grama
/ /3(+/ J unte 5 unci %5B,5= grama
KKKK .8+3N/ %FB unte > unce %#A,%" grama
KKK L'!<8!N/ M unte B unce =%,=> grama
KK /3*.!N/ %F5 unte " unce &>,&5 grama
K 'N;+! %F%" unte %F%" asa "6,"& grama
/3(+'N;+!
'ncia $ unca je dvanaesti deo neke celine, stari teg koji je jo) uvek u upotrebi u 3ngleskoj i
/evernoj !merici i iznosi "=,B>A& grama.
+ Punski rat 4-65 6 -57 g. /.n.e.8
1d "F" +++ veka p.n.e. 8imljani poinju da kuju srebrne didrahme tipa 2omano, te)ke 6,& grama i
dalje koriste aes grave. Na ovom tipu novca postoje +9 vrste predstavaI %. avers -erkulova glava revers
vuica i blizanci, ". avers (ars sa )lemom i bradom revers glava konja, B. avers glava !polona revers konj
u trku, >. avers <ijana sa )lemom revers igura 9iktorije sa malim simbolom i sa jednim ili dva grka slova.
1vim novcem je verovatno inansiran rat. .okom "F" +++ veka p.n.e., odnosno oko "B& godine p.n.e. ove
didrahme zamenjene su lako redukovanim didrahmama tipa 2oma, te)kim 5,= grama a aes grave se sada
kuje po teini od jedne libre ,"6B grama2. + na ovim didrahmama ima etiri tipa predstava istovetnih sa
2omano tipovima, uz koje se pojavljuje i jedna novaC avers glava Eupitera, revers Eupiter i 9iktorija u
kvadrigi. 1vaj tip se naziva kvadrigatus i ""6. godine p.n.e. ostaje samo taj tip, dok se ostale predstave gube.
Novac od asa do kvadransa je liven a od sekstansa na dole kovan. "%5 godine p.n.e. kuje se i prvi i vrlo
redak zlatni novac stater, teine 5,= grama i /olustater B,> grama. Predstava na ovim noviima jeI na
aversu glava mladog Eanusa i na reversu dva vojnika koja polau zakletvu na savez nad svinjom koju dri
trei vojnik. Pored ovog novia u upotrebi je i aes grave, smanjene teine od %FB unte i zove se trientalis.
'vodi se i manji srebrni nominalC viktorijat ,"#& godina p.n.e.2 nazvan tako po predstavi avers glava
Eupitera revers 9iktorija krunisana orujem otetim od neprijatelja. Novi je teine B,> grama )to je
ekvivalent J kvadrigatusa didrahme od 5.= grama.
++ Punski rat 4-,7 6 -1- g. /.n.e.8
Krajem rata, zbog velikih tro)kova 8im sprovodi monetarnu reormu i uvodi tri nova srebrna
nominala ,"%%. godine p.n.e.2 .o su denar, teak >.& grama vrednosti %# asa od &>.> grama, zatim kvinar
vrednosti & asa i sestercijus od ".& asa. Novac je imao tri denominacije od 5#, ># i "# asa, sa predstavama
glave (arsa i 1rla na munji. @ronzani novac je veoma redukovan i ima sedam nominala. 1d %&&. godine
p.n.e. denaru se smanjuje teina sa >.& grama na > grama i to je tkzv. redukovani denar. Pet godina kasnije
prestaje se sa kovanjem viktorijata. @ronzani novac je sveden na uncijalni standard, tako da obini as tei
"6.B grama. %"BF%"" godine p.n.e. za vreme tribunala Gaja Graha denar dobija vrednost od %5 umesto
dotada)njih %# asa, a na aversu umesto * stoji *9+, upisan iza glave 8ome. 1vaj denar naziva se
ratiikovani. .akodje se uvodi i novi tip denara sa nazubljenim obodom, koji se naziva seratus i u bronzi se
kuje samo od semisa do uncije.
;ezarovom vladavinom kuje se novi zlatni novac aureus, teak =,%A grama ,%F># unte2 vrednosti "&
denara. ;ezar je ujedno i prvi zasluni 8imljanin koji je jo) za ivota dospeo na novac. 1d "6. godine p.n.e.
1ktavijan uvodi kovanje u bakru i legurama bakra. 1snovni novac u vreme 1ktavijana jeI
@!K!8
as od %% grama
kvadrans od M asa
semis od J asa, koji se uvodi polovinom + veka !<
(3/+NG
dupondius ili dvostruki as J uncije %B,5 grama
sestercijus $ > asa $ % uncija, "6.B grama i vredi M denara
/83@81
denar od B,AA grama
kvinar od J denara %,A= grama
70!.1 aureus od 6.= grama
=
poluaureus od B,A grama
Na istoku se kuju srebrni cistoori koji su vredeli B denara ili > drahme.
2imske kovnice
8im je i u doba carstva ostao glavna kovnica za kovanje dravnog novca ,senatska, carska moneta2.
Kovnica se prvobitno nalazila u hramu Eunone (onete na Kapitolu, a posle Neronove paljevine 8ima 5>.
godine preme)tena je na ;elijus, najjugoistoniji od sedam rimskih breuljaka, gde je ostala do kasne antike.
Kad je re o ostalim kovnicama rimskog carstva, problem je u njihovom lokalizovanju i
determinaciji emisija u periodu do kraja +++ veka, dok sam novac nije imao oznaku kovnice gde je kovan.
.ek posle "5#. godine pojedine kovnice poinju da signiraju novac. Prve oznake se uglavnom odnose na
radionicu unutar kovnice. /a !urelijanovom reormom pojavljuju se prve skraenice za nazive kovnicaC 8
za 8im, ( za (ediolanum, . za .icinum, /38< za kovnicu /erdika.
' severnoj +taliji u (ediolanumu ,(ilano2 radi kovnica od vremena .rajana <ecija ,">A $ "&%.
godine !<2. 1d B&". godine povremeno kuje u vreme boravka carskog dvora u ovom gradu. Kovnica u
!kvileji radi od "A>. godine, kada ju je otvorio <ioklecijan, do >"&. godine kada je zatvorena dolaskom
9alentijana +++ na vlast. Kovnica u 8aveni radi od >#". godine za vreme vladavine ;ara -onorija ,BA& $ >"%
godine !<2. 8avena je tada postala sredi)te carske vlasti. 1va kovnica kuje i u 9+ veku.
Kovnica u 1stiji kovala je od B#= do B%B. godine. 1tvorio ju je (aksencije, a zatvorio Konstantin.
Na @alkanu je postojalo vi)e carskih kovnica otvorenih uglavnom u +++ veku, zbog ogromnih vojnih
potreba i obezbedjivanja sredstava za ratovanje na istoku. (noge kovnice osnivaju se na mestima koja su
predstavljala znaajna sredi)ta okupljanja vojske. ' periodu carstva, pravo kovanja novca su pored cara
imale i pojedine provincije i gradovi na grkom istoku. .o pravo se odnosilo na bakarni i mesingani novac,
retko i na srebrni, a novac je u poetku bio namenjen lokalnom prometu. ' toku +++ veka vojne potrebe i
vanredni tro)kovi dovode do porasta kovanja novca, ime se menja njegova vrednost i on dobija novi
smisao. (noge kovnice su ovog tipa na @alkanu, a posebnu grupu ini novac gradova sa statusom
municipija i kolonija. Na teritoriji na)e zemlje kuje kovnica u 9iminacijumu ,"BAF"># $ "&>F"&&. godina
!<2, kao i kovnica u /tobima ,+ $ +++ vek2.
Kovnicu u /isciji otvorio je Galijen "5". godine zbog vojnih potreba severnih provincija. Prekinula
je sa kovanjem B=6. godine, a deinitivno prestala da radi BA". godine !<. Kovnica u /irmijumu je otvorena
B">. godine, nakon drugog gradjanskog rata Kostantina i 0icinija, kada je Konstantin postao jedini vladar
rimskog carstva. 7atvorena je B56. godine
Kovnice od kraja +++ do sredine 9 veka
7!P!<N+ <31 +(P38+E3
0ondrium F !ugusta "A6 B"5
.reveri F .rijer "A> >B#
!mbijanum F !mijen B## B&B
0ugundum F 0ion "A6 >=#
!relate F !rl B%B >"&
.icinum "A> B"6
(ediolanum F (ilano B&" ---
8avena >#" 9+ vek
!kvileja "A> >"&
8im poetak pad carstva
1stija B#= B%B
Kartagina "A5 >6&
A
+/.1:N+ <31 +(P38+E3
/iscia "5" BA"
/irmium B"> B56
/erdika F /oija B#B B#=
.esalonika "A= 9+ vek
-eraklea .raka "A> >6>
Konstantinopolj B"& 9+ vek
Viminacijumska kovnica
Najupadljivija osobenost viminacijumskog kovanja je u tome da je vreme njenog kovanja najblie
odredjeno oznakama an,no2 i odgovarajuim rimskim brojem od + do *9+ u egzerku na reversu. @ilo je i
mi)ljenja da se ove oznake odnose na normalnu, kalendarsku julijansku godinu ili da se odnose samo na
vreme monetarne produkcije, medjutim izvesno je da je u pitanju jedna lokalna era, koja se ne podudara sa
rimskom zvaninom godinom. Najraniji predloeni datum ze poetak ere u 9iminacijumu je Eun ili Eul "BB.
godine, a najkasnije Novembar ">#. godine. Po svemu sudei poetak ere treba traiti 1ktobra "BA. godine,
kada je bio jubilej Gordijana +++.
Kraj kovanja u 9iminacijumu pada u vreme vladavine Galijena ,"&B $ "5= godine2, koji je ukinuo
jednu za drugom, gotovo sve lokalne kovnice u rimskom carstvu. Na odluku o ukidanju mogla je uticati i
sve vea nesigurnost ovih krajeva i sve uestaliji neuspesi rimske vojske protiv varvara, kao i op)te
osiroma)enje carstva, koje je uinilo svako izdavanje gradskog novca nerentabilnim.
Kolonija 9iminacijum kovala je u bakru i legurama tri nominala, koji se popularno nazivaju velika,
srednja i mala bronza ,9@, /@, (@2. 9elika bronza je u poetku gotovo potpuno kovana od istog bakra, a
kasnije tokom veeg dela monetarne produkcije, od razliitih vrsta bronzi ,legura sa kalajem, olovom,
cinkom i kombinacije ovih metala2. /rednja bronza se uvek sastoji od bakra legiranog sa cinkom ,to jest
orihalk ili mesing2. 7a malu bronzu se koristio priblino ist bakara, kao i legura bakra s kalajem i olovom.
(edju izdanjima 9iminacijuma, nalaeni su i primerci s veom teinom od redovnih nominala ,ali iste
sadrine2, i oni se zovi debeljaci a u stvari su probni otkovi.
Neron i re!orma novca iz 6.. godine. nove ere
1vom reormom redukovan je aureus na %F>& unte ili 6,"= grama a denar na %FA5 unte ili B.>%
gram. Neron poku)ava da izdaje sve od sestercija do kvadansa u mesingu, ali posle nekoliko izdanja se
vraa na !vgustov sistem.
Karakala i re!orma iz -,5. godine n.e.
7latni novac, aureus pada na %F&# rimske unte, odnosno 5.&> grama i uvodi se novi srebrni
nominal antoninijan ili dvostruki denar, teine od >,6 D &.B grama. Njegovo obeleje je zrakasta kruna na
glavi ;ara, odnosno polumesec ispod biste ;arice.
#ordijan +++
' ovo doba nestaj denar iz opticaja, dok antoninijan ostaje do <ioklecijana jedina srebrna moneta.
Aurelijan
8eorma sprovedena u vreme ovog cara "6# $ "6& godine nove ere. vraa aureus na regularnu
teinu, priblinu standardu iz ranijeg perioda, a srebrni antoninijan je bolje izrade nego iz vremena Galijena
,"&A do "5=. godina nove ere2 kada je kovan od veoma lo)eg metala, koji je sadao svega > N srebra, tako
da se skoro nije razlikovao od bakarnog novca. !urelijanov antoninijan je nosio oznaku vrednosti u rimskim
cirama, odnosno grkim slovnim znacima u egzerku.
%#
Po&eci kovanja u +taliji
<u june obale gradovi koji su bili grke kolonije kuju srebrni novac jo) u 9+ veku @;, dok u
3truriji kovanje poinje u 9++ veku @;. Po)to je 8im u to vreme jo) u ranoj azi, ukoliko je i koristio novac,
bio je to neki verovatno grubi bronzani neutvrdjene veliine i teine, bez oznaka vrednosti. 1vakav vid
novca poznat je kao aes rude. Posle ovakvog vida monete javlja se livena bronza u obliku poluga i okvirnom
teinom & unti ,%### do %=&# grama2. 1vakve poluge su poznate kao aes signatum jer su nosile predstave
sa obe strane, a poinju da se emituju tek poetkom +++ veka @;C )to je verovatno povezano sa
ustanovljenjem komisije od tri lana "=A. godine @; poznate kao trojica ovla)tenih da liju i kuju bronzu,
srebro i zlato. Neke od tih poluga nosile su predstave bikova ,i na aversu i na reversu2, )titove ,av, rev2, orla
na gromu ,av2 i pegaza ,rev2, slona ,av2 i svinje ,rev2, maa ,av2 i korice ,rev2, trono)ca ,av2 i sidra ,rev2 i sl.
Kao sledei stepen razvoja rimske monete javlja se te*ka ronza ili aes grave. (etal se jo) uvek lije, ali je
sada krunog oblika i odredjene teine, mada jo) uvek pomalo grubo izlivene. 1vi te)ki novii nose
razliite predstave na obe strane i nose oznaku vrednsti. Eedinica je bio as sa manjim denominacijama semis,
triens, Ouadrans, sePtans i uncia. 1ve serije se pojavljuju oko "5A. godine @;. 1vi novii imaju razliite
predstave od asa do uncije, kao nprI glava vepra ,av2 glava vuka ,rev2 na !/'C glava lava ,av2 glava konja
,rev2 na /3(+/' ili glava silenusa ,av2 i pas koji spava ,rev2 na triensu.
Plinije /tariji u svom delu Poznavanje Prirode tvrdi da su prvi novii od srebra iskovani "5A.
godine @; i da su to bili denari. (edjutim ini se da su 8imljani i pre denara kovali srebrni novac, dodu)e
pod uticajem kartaginskih kolonija, )to se da videti po stilu, teini i materijalu. Prvi isto rimski kovani
srebrnjak su bile srebrne didrahme ,etiri serije2, teine 6.& grama sa upisom 81(!N1 i svaka sa srebrnom
citrom i polucitrom kao manjom denominacijom. Eedina serija didrahmi iskovanih u 8imu je imala na sebi
predstavu -erakleove glave na aversu i vuicu sa blizancima na reversu.
"B&. godine @; ova prva serija didrahmi zamenjena je drugom sa upisom 81(! namesto
81(!N1, malo smanjenom teinom ,5.= grama2. 1va serija praena je sa aes grave, koja je zasnovana na
teini od jedne livre $ unte od "6B grama. Na njima su sledee predstaveI avers glava mladog Eanusa revers
Eupiter i 9iktorija u kvadrigiC avers glava (arsa bez brade revers blava konjaC avers glava !polona revers
konj i avers glava (arsa bez brade sa toljagom, revers konj. 1ko "%6 godine @; prestaju da se kuju sve
verzije sem K9!<8+G!.'/!. .e)ka bronza je svedena na teinu od J unte i naziva se aes semilirali.
Novii od asa do kvadransa liveni, od sekstansa na dole kovani.
8eormom iz "%%. godine @; uvode se novi srebrni novii denari, kvinari i sestercijusi, dok se
pratea bronza redukuje. <enar na aversu ima predstavu 8ome ili @elone sa )lemom, a na reversu dioskure
,Kastora i Poluksa2. Na aversu je takodje i oznaka vrednosti *, dok je na reversu upis 81(!. Na
bronzanom novcu nastavljaju se predstave pramca i upis 81(! na reversu, dok se avers razlikuje od
nominala do nominala. Kvinari i sestercijusi su kovani svega par godina pa su ih zamenili novi viktorijati
teine ".= grama.
2edukovani rimski novac
1d %&&. godine @; denaru se postepeneo smanjuje teina na >.# grama i to je tkzv. redukovani
denar. 1va teina ostaje do poetka carstva i tokom njegovih prvih decenija. @ronza u ovom periodu svodi
se na uncijalni standardC as tei "6.B grama ili %F%" unte. 7a obeleavanje novane jedinice koristi se
monogram monetara. Pored kovnice u 8imu mogla je postojati jo) samo jedna. Novac ovog perioda moe se
podeliti u tri grupeI
%. %&&. do %&#. godina @; viktorijati sa reversnim predstavama <ioskura sa polumesecom i
monogramima ili <ijana sa perom i monogramima.
". %&#. do %>5. godina @;, prestaju da se kuju viktorijati, reversne predstave su <ijana koja dri
badalj ili <ioskur sa rogom izobilja. .akodje se prikazuje <ijana sa raiem i monogramom
.1<.
B. %>&. do %">. godina @;, kada se javljaju predstave 9iktorije u bigi, <ijana u bigi, Eunona u
kvadrigi, Eunona u bigi koju vuku koze, (ars i Nemo u kvadrigi, a uz predstavu stoji ime
monetara.
%%
2ati!ikovani rimski novac
1vde je obuhvaen period od %"B. godine do A%. godine @;. ' toku %"BF%"". godine za vreme Gaja
Graha, denar dobija vrednost od %5 asa. @ronzani novac se ne emituje sve do %#=. godine @;. %#>. godine
@; ponovo se uvodi i srebrni kvinar sa predstavom 9iktorije krunisane troejnim orujem. Eavljaju se i razni
sistemi redoslednih oznaka ,rimska abeceda, brojevi, grki brojevi ili slova2. 1ve oznake se javljaju ili na
jednoj ili na obe strane novia. Nakon %%6. godine neke emisije se sastoje iskljuivo od novog tipa novia
sa nazubljenim obodom D serata. Glavna kovnica je i dalje u 8imu, ali se sada za potrebe rata kuje i u Galiji,
kao i u junoj +taliji.
%. Novac iz rimske kovnice odlikuje se debelim i vrstim lanom. !vers je i dalje glava 8ome, dok
je revers raznovrstanC <ioskuri, 9iktorija, <ijana u bigi...
". Kovnica u / +taliji kuju novac slian grkim emisijama. Na aversu je poprsje 9ejovisa, dok su na
reversu dva sedea lava, pas i monogram 0! i 83, protumaeni kao 0!83/ 83G+3N/3/, odnosno
grad 83G+'(.
B. Kovnica u Galiji ovostranoj u emisijama izmedju %#A. i %##. godine @; novac je )irokog lana i
prikaz glave u plitkom reljeu. Novac je kovan za potrebe pohoda na Kimbre i .evtone. Eedan broj
emisija ima na sebi oznaku tri oveka koji predstavljaju odbor monetara. 1va kovnica je kasnije
izmedju %## i A&. godine izdala i novac jo) jedne grupe monetara.
>. Kovnica u junoj Galiji kuje serate, koji su verovatno kovani za Gale ,.acit naime belei da ovi
najvi)e vole serate sa predstavom bojnih kola2. Novii prikazuju ratnika ,verovatno @ituitus2 u bigi
na reversu, dok je na aversu glava 8ome i ime monetara.
Cezarov novac
' vreme ;ezarove vladavine kuje se zlatni aureus teine od =.%A grama ,%F># unte2 vrednosti "&
srebrnih denara. Na ovom novcu istiu se predstave na temu slobode, pobede i trijuma nad Galima ,>=.
godine @;2. Na aversu je prikazana glava galskog ratnika, a na reversu je ratnik sa vozaem u galskoj bigi.
Poslednja emisija ;ezarovog novca odlikuje se dvema posebnostimaI %. po prvi put novac izdaje kolegijum
od > monetara i ". novii nose ;ezarov portret.
3ktavijan
Pobedom nad !ntonijem i Kleopatrom kod !kcijuma B%. godine @;, 1ktavijan preostaje jedini
vladar rimske republike. /amim time on zapoinje reorganizaciju rimske drave. +ako on sprovodi reorme
kovanja novca, ne postoji jedna jasna granica koja razdvaja novac republike i carstva. /redi)te kovanja
ponovo je vraeno u 8im, ali 1ktavijan nije mogao da kuje novac na osnovu carskog autoriteta, a da pritom
ne povredi autoritet senata. +sto tako nije smeo da dopusti da tako snano sredstvo dravne politike ne bude
u njegovim rukama. Pa tako re)enje nalazi u kompromisuC "6. godine obnavlja se kovanje novca od bakra i
legura, )to on prepu)ta senatu. 1d zlatnika kuje aureuse od 6.= grama i poluaureuse od B.A grama. 1d
srebrnog novca tu je denar od B.AA grama i povremeno kvinari od %.A= grama, odnosno pola denara.
1snovni bakarni novac je as od %% grama teineC kvadrans koji predstavlja M asa, semis J asa uvodi se J +
veka !<. ' mesingu kuje dupondiuse ,"P ase2 od %B.5 grama i sestercijuse ,> asa2 od "6." grama sa
vredno)u od M denara. Na svom bakarnom novcu nalazi se oznaka /; ,odnosno /3N!.'/ ;1N/'0.12
kao potvrda prava na kovanje.
Posle pobede na istoku 1ktavijan kuje zlatan i srebrni novac, ali se njegov lik ne pojavljuje sve dok
QustavomR nije dobio vlast. 1ve kovnice uglavnom registruju njegove vojnike uspehe, a posle %A. godine
@; kovanje je sporadino.
1ko "B. godine @; 1ktavijan otvara kovnicu u Hpaniji u kojoj u poetku kuje bronzani novac, a
kasnije i srebrni i zlatni. 1d %A. godine @; novac od zlata i srebra kuje se i u 8imu i to kovanje traje do %".
godine @; kada je kovnica zatvorena.
Prilikom posete Galiji %&F%>. godine @; 1ktavijan otvara kovnicu srebrnog novca u 0ugudnumu
,0ionu2, gde se izgleda kovao srebrni novac za celo carstvo. @ronzani novac sa zapada, serije sa velikim
oltarom 0iona su tu kovane od %#. godine @;.
%"
Tierije 4,5 9 .: godina A$8
1vaj vladar sledi politiku !vgusta u kovanju novca. 7lato i srebrno kuje se u Galiji, a bronza u
8imu. Na !u i !g novcu prikazana je sedea, velom prekrivena 0ivija, .iberijeva majka, a !vgustova
udovica. Provincijska kovnica i dalje kuje serije sa lionskim oltarom, ali je od "%. godine !< ona zatvorena.
@ronza iz 8ima ima malo varijeteta i sastoji se od asa uglavnom. Na nekima je portret .iberija a na drugima
igura koja sedi. 9elika je verovatnoa da je u to doba iskovana i serija asa sa gologlavom bistom
deiikovanog !vgusta i natpisom <+9/ !9G9/.9/ P!.38. Posle "". godine !< javlja se nekoliko
razliitih likova na novcu, a zanimljiv je jedan portret .iberija unutar ukrasnog )tita.
Kaligula 4.: 9 5, godina A$8
Preme)ta kovnicu dragocenih metala iz Galije u 8im, )to predstavlja logian i krajan korak ka
organizaciji kovnica. B6. godine !<, pre preme)tanja kovnice izdaje jednu seriju aureusa i denara u Galiji.
Na reversu jednog od tipova prikazana je glava boanskog cara sa krunom koja zrai, bez natpisa. 'z to
izdaje i jedno izdanje u ast !gripine, svoj majke i oca Germanikusa. ' kovnici u 8imu se nastavlja
izdavanje zlatnika i srebrnjaka portretima drugih carskih linosti. Na bronzanom sestercijusu prikazuje se
portret cara na aversu, )to je novitet, kao i titule )to e kasnije postati praksa za bronzu. .akodje je prisutan i
napredak u portretima i koncepciji, kao i u obradi reversa, gde se javljaju scene, kao )to je obraanje
Kaligule vojsci ili tri careve sestre !gripina ++ <ruzila i Eulija.
Klaudije 45, 6 ;6 godine A$8
Nema veih promena na !u i !g novcu u odnosu na Kaligulu. No sada je ve lako uoljiva razlika
izmedju carskog i republikog novca. <ok je u vreme republike na reversu ne)to )to ukazuje na porodinu
istoriju monetara, sada se veliaju careva dostignua, kao i lanovi carske porodice. Klaudijev !u i !g
novac datira se samo na osnovu titula na aversu. @ronzani novac je slian onima iz vremena .iberija i
Kaligule. Klaudije takodje slavi svoju porodicu na novcuC oca Nera <rususa i majku !ntoniju. Kada se pri
kraju vladavine oenio !gripinom ++ na novcu se pojavljuje i njen portret a kasnije i portret Nerona, njenog
sina, koga je proglasio naslednikom na mesto svog sina @ritanika.
Neron 4;5 6 67 godina A$8
' prvim godinama Neronove vladavine izrazit je povratak uloge senata na kovanje novca, pa se ak
i na zlatnom i srebrnom novcu javlja na reversu 3* /.;. 5B. godine !< Neron se oslobodio tutorstva majke,
/eneke i @urhusa i postaje jedini vladar. .ada nestaju i znaci koji ukazuju na uticaj senata. +ste godine vr)i i
monetarnu reormu kojom redukuje aureus na 6."= grama, odnosno %F>& unte, a denar na B.> grama
odnosno %F>5 unte. Poku)ao je da izdaje sve nominale od sestercijusa do kvadransa u mesingu, ali je posle
nekoliko godina sve vraeno na !vgustov sistem, sa sestercijusom i dupondijusom u mesingu i asom u
bakru. Prvih par godina predstave su konvencionalne na reversu 9irtus, 8oma ili 3* /.;. okruen vencom.
1d 5>. godine bolja je izrada portreta, ali i neuobiajene predstave, kao )to je luka u 1stiju, zatim
;1NG+!8+'( ,poklon vladara u ulju, vinu i itu narodu2 ili trijumalni luk. Na dupondijusima se javlja
predstava nove pijace ili Neron u odori !polona.
Nekoliko meseci pre Neronove smrti ,A. juna 5=. godine !<2, pobunile su se Galija, Hpanija i
!rika. +pak, pobuna u /evernoj !rici je ipak bila vi)e avanturistika nego ozbiljna kao one u Galiji
9+N<3*Da, kojima je pomagao Galba, guverner Hpanije. Pored njih kuje se i krajem iste godine i u <onjoj
Germaniji za vojnike koji su se digli protiv Galbe. 9indeks kuje u prolee 5=. godine srebrne denare retke
emisije aureusa. 1ba nominala kovana su po Neronovom standardu. Novac na obe strane ima aluzivne
predstave, pa vi)e podsea na novac republike. Eavljaju se pozajmljene predstave, kao )to su Eupiter ;ustos
,Neron2, Pacia !vgusta ,Klaudije2, ali naje)e predstave na aversu su poprsja Genija rimskog naroda ili
igura (inerve, (arsa ili 9iktorije. Naje)i reversi su (ars 'ltor, /.P.L.8. u hrastovom vencu i sl.
Galba je najverovatnije u .araku kovao slian novac. + te serije su bez bronze. Na aversu je umesto
carevog portreta Genio 8oma, -ispania ili bog dobre sree @onus 3ventus. 'pisi su u dativu umesto u
nominativu. Na reversu imamo i druge predstave kao )to su sklopljene ruke koje dre sadukej ili 8oma koja
%B
dri 9iktoriju i orla sa /.P.L.8. u vencu. Kovnica u 8imu odmah poinje da kuje za Galbu, im je od senata
progla)en za cara.
<lavijevci
"%. <ecembra 5A. godine !< /enat priznaje 9espazijana ,5A $ 6A. godine !<2 za cara nakon
njegove pobede nad 9itecijem, ime je zavr)en gradjanski rat i dinastija Eulijevaca je zamenjena
4lavijevcima.
/voj prelazak na stranu novog carstva provincije su obeleile provincijskim kovanjem. @rojne
kovnice sa istoka su kovale zlato i srebro za 9espazijana ve od jula pa nadalje. Novac od dragocenih metala
kovan je i u +lirikumu 5A. godine, a kada su 9espazijanove legije u)le u /evernu +taliju i kovnice u Galiji
poinju sa kovanjem. Konano, zauzimanjem 8ima i ta kovnica poinje rad za novog cara. Na istoku
!ntiohija u /iriji poinje odmah 5A. da kuje zlato i srebro. Na ovim noviima se na aversu i reversu
kombinuju likovi 9espazijana i njegovog sina .ita, a ostali komadi imaju uobiajenu predstavu 9+8.'/
!9G9/. ili !9G u vencu, a javljaju se i reversi sa oba njegova sina. Kovnici u +lirikumu se pripisuje mala
grupa denara koja se razlikuje po mekom portretu na aversu i reljenom igurom. 8eversne predstave su
;1N/3N/'/ 3*38;+. sa dva vojnika, P!;'/ 393N. i Genije koji stoji ili 81(! P38P3.9!.
1d 5A. godine i Galija emituje novac i to aureuse i denare ,do 6B. godine !<2, dok je bronza
emitovana do kraja 9espazijanove vladavine. Portret na aversu je teio glomaznosti, a igure na reversu su
zdepaste i kratke. Na bronzi se na poprsju uvek javlja kuglica. 7animljive su predstave dva careva sina koji
ili ja)u ili sede na stolici.
' 8imu je kovan novac koji najvi)e zadovoljava estetske kriterijume. !versni portreti su vrlo
realistini, u dobrom reljeu, dok su reversi vrlo proporcionalni.
6#. godine !< kovani su samo aureusi i denari sa titulom cara na aversu i predstavom (arsa,
Neptuna ili (ira na reversu. 6%. godine avers dobija samo nove titule, a na reversu se nalazi predstava
rtvenog pribora. 6" $ 6B. godine pored novih titula javlja se i predstava trijuma u pohodu na Eevreje.
Predstave su 9iktorija !vgusta ,upis2 i igura 9iktorije, car u trijumalnoj kvadrigi bez upisa. Pri kraju ove
emisije javlja se novac za <omicijana. 8evers je bez upisa sa predstavom /P3/, po prvi put uvedenom, a
koja potom ostaje standardna predstava neko vreme na novcu naslednika trona. 3misije novca pri kraju
vladavine imaju po )ablonu na aversu titule, a na reversu upise koji prate promene konzulata i predstave kao
)to su krava, bik, jaram za volove ili orao na stubu.
Tit 4:= 6 7, godine A$8> $omicijan 47, 6 =6 godine A$8 i restorati
Kada je "B. juna 6A. 9espazijan umro .it postaje !vgust ,6A $ =% g. !<2, a <omicijan naslednik.
Novac je ne)to malo bronze kovane u 0ionu i od !u i !g iz 8ima. 0ion serije za .ita i <omicijana u bronzi
razlikuju se samo u masivnim portretima i velikim reversnim predstavama, inae su aversi i reversi isti kao i
u 8imu. !vers aureusa i denara iz 8ima za .ita uvek prikazuje cara sa ovenanom glavom i titulama, dok
reversi nabrajaju careve titule i ponavljaju predstave ;eres 9enere, igure na stubu, kvadrige i kozoroga. =#.
godine na reversu se predstavljaju sveti boanski leajevi, a kuje se i bronza u svim denominacijama. 7lato i
srebro se kuje za <omicijana kao naslednika, a bronzani novac je bez upisa na reversu. .it kuje malu seriju
za svoju kerku Euliju, a pri kraju vlasti i deiikovanog 9espazijana. Novost je kovanje novia koji
prikazuju skoro sve carske linosti od !vgusta do Galbe, dok reversi ponavljaju predstave svih careva.
Novii su bronzani i nazivaju se restorati. Po denominaciji su sestercijusi, ali ima i dupondijusa i aseva. '
doba <omicijana kovnica u 0ionu imala je samo dve emisije bronzanih novia sa predstavama careva i
titula iz =% $ =". godine !<. /vaka emisija ima dve vrste sestercija PaP i (ars na reversu, po jedan tip
dupondijusa sa 8omom na reversu i jedan tip asa sa ;eres na reversu. Kovnica je zatvorena =". godine tako
da je rimska ostala jedina u poslu. Postoje i dve male emisije za njegovu enu <omiciju i veoma kratka
emisija za deiikovanog .ita i Euliju. ' srebru i zlatu <omicijan uvodi multiple od > i = denara. 8edosled
emisija se lako moe pratiti na osnovu promene brojne oznake tribunske vlasti, konzulskog zvanja i
imperatorskih aklamacija. ' toku vladavine reversi su uglavnom posveeni (inervi, koja je obino
prikazana u > pozeI kako stoji i dri koplje i )titC isto kao i prva, ali stoji na pramcu sa sovom pored njeC stoji
i dri kopljeC dri koplje i munju. @ronzani novac sadri predstave pobede protiv Germana =&. godine na
sesterciju, kao recimo 9iktorija koja upisuje posvetu u )tit iznad troejnog oruja, car koji konjem gazi palog
%>
Germana ili prihvata predaju kleeeg ratnika. /line predstave javljaju se i na kasnijim emisijama
verovatno u vezi sa pohodom protiv <aana.
Trajan 4=7 6 ,,: godine A$8
Nasledjuje Nervu nakon smrti. Kovanje ukazuje na ini i mirni prelaz iz jedne u drugu vladavinu.
.rajan je kovao samo u 8imu i to sve metale. /a umetnikog aspekta .rajanov novac je slabiji od
4lavijevaca, mada ima napretka u interpretaciji cara. Portret je sada u punom poprsju sa oklopom i ogrnutim
paladamentumom ,kabanicaFpla)t2. <enominacije su iste, ali su kvinari i kvadransi redji. 8ane emisije
obino imaju ;oncordiu, 4ortunu, 4elicitas, PaP, kao i 9iktorija i (ars. .rajanovi uspesi u ratovima u <akiji
i gradjevinski poduhvati su takodje na)li mesto na mnogim reversima. @ronza prati po predstavama zlatni i
srebrni novac. Pored onog koji je kovao u svoje ime ima i novca kovanog za .rajanovog oca .rajana
/tarijeg, enu Plotinu, sestru (arcijanu i njenu ker (atidiju. .rajan takodje emituje i prekovan novac u
zlatu i srebru. .o je republikanski novac, kao i novac prethodnih carevaC !vgusta, .iberija, Klaudija, Galbe,
9espazijana, .ita i Nerve.
?adrijan 4,,: 6 ,.7 godine A$8
1dmah po stupanju na vlast -adrijan napu)ta Eermeniju i (esopotamiju, dok zadrava <akiju.
;arski novac se uglavnom kuje u 8imu, ali postoji jedna mala serija iz !ntiohije. Po stilu -adrijanov novac
ima jedan blagi pomak napred u odnosu na .rajanov. Najraniji portreti na njegovom novcu od %%6D%"&
godine !<, su karakteristini po maloj glavi i pomalo izduenim grudima. 1d %"& $ %"=. godine glava
zauzima vi)e prostora na novcu. /ledea grupa novca se razlikuje po nedostatku lovorovog venca, dok se u
poslednjim serijama vraa ovaj detalj, kao i prikaz malo veih grudi. Najraniji novac na reversu uglavnom
ima boanstva i uobiajene apstraktne predstave, a kasnije revers je posveen pominjanju provincije i vojske
u raznim krajevima carstva. -adrijan je takodje kovao novac i za deiikovanog .rajana i njegovu enu
Plotinu, kao i za svoju enu /abinu ,i za ivota i posle njene smrti2. Kovao je i za 0ukija !elija koga je
usvojio za naslednika %B6. godine, a posle njegove smrti kuje i za novog naslednika !ntonija Pija.
-adrijan je na novcu prikazivan sa bradom, brkovima i kovrdavom kosom, )to je bila prva takva
predstava cara. Na najveem broju serija nalaze se predstave u ast provincija, vojske i carevih poseta
provincijama. Provincijalne serije imaju na reversu personiikaciju provincije u odgovarajuoj odei,
praenu nekim objektom na aversu. Na vojni&kom novcu car je prikazan kako stoji na onioj platormi
obraajui se vojsci koja nosi legionarskog orla i zastave. ;areve posete predstavljene su carem naspram
igure provincije koja prinosi rtvu. Njegova briga za provincije predstavljena je njegovom igurom koja
stoji i podie kleeu iguru provincije uz natpis 83/.+.918 -+/P!N+!3.
Antonini
Antonije Pije 4,.7 6 ,6, g. A$8
Novii iz vremena njegove vladavine pokazuju da jo) uvek radi samo kovnica u 8imu. 3stetski
novii ne dostiu kvalitet onih iz -adrijanovog doba. Portreti i predstave su monotone, sa izuzetkom
nekoliko serija koje su vezane za specijalne dogadjaje. Pored brojnih izdanja koje je emitovao sam !ntonije,
ovde dodatnu zbrku unose i ona koja su izdavale druge osobe. Naime, %># godine !ntonije uzima (arka
!urelija za svog naslednika, koji potom ima velikog udela u izdavanju novca. .akodje postoji i izdavanje za
4austinu +, !ntonijevu enu, a posle njene smrti %>#F%>%. godine jo) vi)e. !ntonijeva erka 4austina ++,
takodje ima svoju seriju nakon venanja sa (arkom !urelijem %>&. godine. .akodje je problem datovanja
ranih serija novca i u tome )to se pominju samo tri konzulstva koje je !ntonije imao do %>6. godine. .ek
posle ove godine insignije tribunske moi cara je beleeno malo paljivije, )to olak)ava datovanje.
' ranim emisijama (inerva se vraa na revers, a prati je i <ijana sa lukom i tobolcem, omiljena
predstava !ntonija. Njegov prvi 0iberalitas ,dar u novcu2 od devet koliko je imao tokom ivota je zabeleen
na reversu sestercijusa iz %BA. godine, samom scenom darivanja. +ste godine careva dareljivost ka
provincijama obeleena je serijom bronze, uglavnom sestercijusima. Na ovom novcu nalazi se
personiikacije +talije koja je takodje primila dar zbog progla)enja novog cara, a predstavljena je kao osoba
sa lokalnim simbolima koja dri krunu. Neka izdanja izmedju %>#. i %>>. godine najavljuju ceremoniju iz
%>=, povodom A## godina od osnivanja 8ima. !ureusi i denari, kao i veina bronzanih denominacija sadre
%&
legendarne likove i dogadjaje vezane za osnivanje gradaC kao )to je 3neja koji bei iz .roje sa !skanijem
koga dri za ruku i nosi !nkisa na ramenuC zatim (arsa koji se spu)ta ka 8ei /ilviji i njihove potomke
8omula i 8ema sa vuicom koja ih doji.
@ritanija, skoro jedina vojna kampanja u kojoj je ovaj car uestvovao prikazana je na maloj emisiji
sestercijusa iz %>BF%>>. godine. @ritanija sedi na steni, dri zastavu u jednoj ruci, a )tit lei pored nje. /lino
izdanje ponavlja se i %&>F%&&. godine.
Novac (arka !urelija iz prvih dana suvlasti deli lik s !ntonijem Pijem koji je na aversu, dok je
(arko na reversu. Portret je ili samo glava ili sa bistom, ali nema lovorov venac. Na noviu se opisuje kao
Aurelius Caesar Pii <, sin Pija !urelije ;ezar. Pri kraju %>#, pojavljuje se i ime (arcus. %>&. godine
pojavljuje se novac sa predstavom -ilarije koja dri palmu i rog izobilja, )to verovatno simbolizuje venanje
(arka !urelija sa 4austinom ++ za vreme estivala -ilarije.
"arko Aurelije 4,6, 6 ,71 godine8
Kada je !ntonije umro u martu %5%. godine, (arko !urelije ga automatski nasledjuje. (irna
promena vlasti rezultuje i neometenom promenom na novcu. 8imska kovnica i dalje je jedini izvor novca,
)to je i logino po)to je !urelijeva vladavina vreme sa malom produkcijom novca, ne samo za !urelija, ve
i za njegovog savladara 0ucija 9era u prvom delu njegove vladavine, za njegovog sina Komoda, caricu
4austinu mladju i 9erovu enu 0usilu. 3stetski pad poet u vreme !ntonija Pija nastavlja se i u ovom
periodu, a reversi su totalno neinspirativni. Portreti na aversima su najbolji aspekt rada rezaa matrica novca.
Portreti (arkusa imaju dugu, jaku bradu i najmanje su uspeliC izraenija brada i gusto urkana kosa 0ucija
9era, deake odlike mladog Komoda i sloene rizure 4austine i 0usile su daleko eektivnije prikazani
nego sam car. 9eoma revnosno beleenje tribunalske moi i titula cara, kao i beleenje uspeha na istoku i u
Podunavlju olak)avaju datovanje novia. (arko !urelije za razliku od prethodnika, ne usvaja Ceasara i
naslednika, ve savladara Avgusta u liku 0ucija 9era da deli s njim vlast u carstvu prvenstveno da se nosi sa
Paranima, koji su zaratili sa 8imom u vreme smrti !ntonija. +zdanja oba cara se skoro ne razlikuju i u
emisijama bronze i srebra i zlata. .ei se kori)enju punih duina titula na bronzi, gde su, zbog veliine
denominacije, mogunosti to dozvoljavale. (arkusove titule tokom vremena prikazuju odredjeni broj
permutacija, ali postoji odredjena )ema za glavne varijetete. 1d samog poetka (arko ukomponira
adoptivno ime !ntonija, tako da se de)ava da se (arko javlja samo kao (, ali zato !ntonije skoro uvek ide
u punoj duini. +ronino je da je vladavina ovog caraDilozoa proeta ratovima, prvo sa Paranima, a potom
(arkomanskim ratom. Prva emisija ima ;oncordiu i cara koji sklapa ruke. /ledee godine, kada je 9er
oti)ao na istok da ratuje izdaju se emisije sa predstavama Pro!ectio> <ortuna 2edu@> Providentia i Salus. 1d
%5>. godine kada su Parani isterani iz !rmenije oba cara nose titule Armeniacus i novii pokazuju
predstavu !rmeniju kako sedi na troeju i 9era koji prima /ehemusa da ga proglasi za rimskog vazalnog
kralja. 7auzimanjem ;tespiona, paranske prestonice i zavr)etkom rata pojavljuje se serija novca sa
9iktorijama %55. godine. 9er umire %5A. prilikom povratka iz prve kampanje protiv (arkomana. 1d %6"
Komod se indetiikuje kao ;aesar.
Komod 4,71 6 ,=-. godine A$8
(arko !urelije napu)ta politiku usvajanja pogodnog naslednika u korist krvnog naslednika i na
mesto !vgusta, jo) za vreme svog ivota imenuje svog sina Komoda. Po)to je u vreme !urelijeve smrti
trajao rat protiv Kvada, niko taj izbor nije dovodio u pitanje, tako da se Komod po zavr)etku rata vratio u
8im i seo na presto. + pod njim novac se kuje samo u rimskoj kovnici. 1padanje u kvalitetu se nastavlja,
naroito vidljivo kod denara, no prisutno je pobolj)anje u izradi portreta, )to je verovatno vezano sa
naoito)u samog vladara. ;arica Krispina je jedina osoba koja jo) izdaje novac, )to je verovatno zapoeto
pre (arkove smrti, a traje samo do %=". kada je izgnana iz 8ima. !versne predstave idu od veoma
jednostavnih glava sa lovorovim vencem do nakienih bisti u oklopu i sa serijama promenljivih titula.
9ladavina pro)arana konspiracijama i intrigama, koje su na kraju i dovele do ubistva Komoda,
ostavilo je malo traga na novcu, sem moda izdanja novca iz %=>. godine !<, na kojem se belei ili moda
poziva na vernost vojska, predstavama <ides E@ercitus i Concordia "ilitum. Naime, te godine otkrivena je
izdaja preekta uvara Perenija protiv cara. Novac inae kombinuje uobiajene personiikacije i predstave,
koje se kombinuju sa nekim dogadjajima. .ako na primer iz iste godine postoji serija povodom pohoda na
@ritaniju, na kojoj je na reversu prikazana @ritanija kako stoji ili natpis 9ict @rit. koji ispisuje 9iktorija na
)titu. 1va pobeda je takodje i povod da se titulama doda i poasno %ritanicus na sestercijima. :ini se da je
%5
na bronzanom asu iz %=B. godine predstava slona i natpis "uni!icentia Aug. na reversu inspirisana
Komodovom dareljivo)u u obezbedjivanju spektakla narodu 8ima. Novii belee da je Komod delio
0iberalitas devet puta, dva puta u vreme (arka !urelija i sedam puta za vreme svoje vladavine.
%=&. godine izdata je serija, posle & godina vladavine, denara, koji obeleavaju polaganje zakletve za
ispunjavanje %# godina. Komod je predstavljen kako prinosi rtvu iznad zapaljenog stalka uz natpis Vot4a8
Susc4e/ta8 $ec4ennalia8.
;arevo interesovanje za razne kultove sa istoka, kao i njihova popularnost u to doba, takodje su
obeleeni na novcu. .ako recimo kult egipatskog boanstva /erapisa, postoji na noviima u obliku zapisa
Scra/idi Conserv Aug. Komodovo omiljen kult bio je onaj -eraklea, koji se esto pojavljuje na noviima
posle %=B. godine !<. Pri kraju svoje vladavine Komod se esto indentiikovao sa ovim herojem, tako da
njegov portret na aversu s vremena na vreme nosi lavlju kou. Novac posveen deiikovanom (arku
!ureliju je kovan rano u poetku Komodove vladavine. 8eversi su uobiajeni za svetkovine, poput pogrebne
lomae, orla i orla koji nosi preminulog cara ka nebu.
Severi
Komod je ubijen B%. decembra %A". godine u -erakleovom kostimu, ime je okonana vladavina
adoptivnih careva. 1vaj dogadjaj utire put periodu sve vee autokratije i militarizma i novom gradjanskom
ratu. Period koji sledi je obeleen kratkim vladavinama dva cara Pertinaksa i <idija Eulijana koji zajedno
jedva da su sklopili 5 meseci %AB. godine i Pesceninusa Nigera koji je bio guverner /irije i koga je vojska
proglasila za cara istovremeno kada i /eptimija /evera u Panoniji, kao i Klodija !lbina u @ritaniji.
(edjutim /eptimije /ever je porazio Nigera u Kilikiji %A>. godine i on je bio ubijen. Pertinaks i <idije
Eulijan su ubijeni od strane vojske u 8imu, dok je Klodije !lbin bio progla)en za ;aesara od strane
/eptimija /evera, no kada se on pobunio i pre)ao u Galiju, krajem %A&. godine, poraen je u ebruaru %A6, u
bici blizu 0iona.
Se/timije Sever 4,=. 6 -,, godina A$8
' ovom periodu novac se pored 8ima kuje na jo) tri mesta na istoku, )to je posledica gradjanskog
rata koji traje prvih par godina /eptimijeve vladavine, pa svaki pretendent tei da ima svoju kovnicu.
/eptimije novac kuje i za svoju enu Euliju <omnu, kao i za svoja dva sina Karakalu i Getu, a jedno kratko
vreme i za Karakalinu enu Plautiju. ' vreme /eptimijeve vladavine kovanje ima nekoliko azaI
%. od %AB $ %A6. godine kada je !lbin ubijen kuje se za /eptimija i <omnu, a krajem ovog perioda
i za Karakalu kao ;aesara.
". od %A= $ "#A godine novac se kuje za /eptimija, <omnu, Karakalu kao !vgusta i Getu kao
;aesara. ' okviru ove aze od "#". do "#&. godine kuje se i za Kalitilu ,od udaje do izgnanstva2.
B. 1d "#A. do "%%, godine kada je umro /eptimije, kuje se kao i u prethodnoj azi.
/eptimije je sebe povezivao sa dinastijom !ntonina iz prethodnog vremena, tako )to je svom imenu
dodao P+9/, a Karakalinom !N.1N+N9/.
' periodu od %AB. do %A& godine u !leksandriji je kovan novac, uglavnom retki denari i aureusi, za
/eptimija i Euliju <omnu. /eptimijevi reversi su uglavnom vojniki i prikazuju (arsa, 4ides 0egionvm i
9iktoriju. Na aversu se nalaze izdueni portreti. Po)to je kovnica u /iriji ,!ntiohija2 bila u rukama
/eptimijevog konkurenta Nigera, /eptimije kuje serije denara u 3mesi, rodnom gradu svoje ene <omne.
1vi denari imaju istonjaka obeleja, skoro grke oblike za neka slova i prstenaste oi na portretu. Na
reversu su kori)ene personiikacije @ona /pes, @onvs 3ventus, kao i prikazi troeja i oruja. Kovnica
0aodikea na moru ,0aodicea ad mare2 kuje denare malo boljeg kvaliteta, reversi su kao oni iz 3mese, a kuje
se sve do %A6. godine. 1d %A6 do "#". godine stil i oblik aversa sve vi)e lii na onaj iz 8ima, kao i poneki
reversi.
Karakalin novac se moe razlikovati po razvoju portreta od deaka do mladog oveka. (nogi
reversi na njegovom novcu zajedniki su sa reversima /eptimija, ukljuujui predstavu /olDa. /av ovakav
novac kuje se u 8imu sa mno)tvom predstava na reversu, ali i vrlo velikim brojem titula za svakog
suvladara.
%6
Karakala i Geta su uspeli da se vrate u 8im iz @ritanije pre smrti /eptimija "%%. godine. Posle oeve
smrti vladaju zajedno do 4ebruara "%". godine kada Karakala ubija svog brata. 7a vreme ove kratkotrajne
vlade kovali su u 8imu novac. Na aversu su isti natpisi kao i iz vremena /eptimijeve vlasti, a na reversu se
nabrajaju tribunske vlasti. .akodje se kuje i za deiikovanog /eptimija sa pogrebnom lomaom i orlom.
Karakala 4-,- 6 -,:. godine A$8
Na emisijama novca iz "%". godine jo) uvek se nalazi natpis %ritannicus, koji tokom "%B. godine
nestaje, a u ast pobede u Germaniji Karakala uzima titulu #ermanicus, )to ostaje na aversu sve do kraja
njegove vladavine. <ui oblik titule nalazi se na zlatu i srebru, a krai oblik G38(, na bronzi sa punom
ostalom titulom. Na reversu se javlja 9iktorija sa vencem i troejom, kao i predstava cara u trijumalnoj
kvadrigi
"%>. godine Karakala sprovodi monetarnu reormu kojom zlatni novac aureus spada na %F&# rimske
unte, odnosno 5.&> grama. .akodje uvodi novi srebrni nominal $ Antoninijan ili dvostruku denar, teine od
>.6 do &.B grama. 1beleje antoninijana je srakasta kruna na glavi cara, odnosno polumesec ispod biste
carice. Na isti nain, zrakastom krunom obeleeni su i dupondijusi, dvostruki asi, dok sam as ima samo
ovenanu glavu. Kasnije emisije novca imaju 3skulapa i !polona a predstavlja se obilato i /ol, koji je
prikazivan kako ulazi u svoje nebeske koije.
"akrin 4-,:9-,7. godina A$8
' aprilu "%6. godine Karakala je ubijen na, kako se veruje nagovor preekta pretorijanske garde
(akrinusa koji se pla)io da e ga imperator smaknuti sa te pozicije. Posle malo oklevanja (akrinus je
progla)en za imperatora od strane vojske na istoku i priznat od /enata. (akrinus je ujedno i prvi konjanik
koji je progla)en za imperatora. Nepunih godinu dana kasnije, posle neuspe)ne kampanje protiv Parana i
skrpljenog mira i sam je ubijen. Postoje dva portreta ovog caraC jedan sa kratkom bradom i stariji portret sa
duom bradom, )to ukazuje na kovanje u !ntiohiji i 8imu. +pak prva je kovala rimska kovnica koja je
poela kovanje sa preradjenim Karakalinim portretom, pa tek onda !ntiohija. (akrinus je sam sebe usvojio
u porodicu /evera, dodajui to ime sebi, a puna titula se nalazi u ormi +m/ C " 3/el Sever "acrinus Aug.
(akrin je takodje kovao i dupli denar, od kojih je onaj vei sadravao i vee predstave poput +ovi
Conservatori> sa dinovskim Eupiterom koji )titi malu carevu iguru.
Eliogaal 4-,7 6 --- godina A$8
Posle vojnih neuspeha (akrina, Eulija (esa, sestra Eulije <omne organizovala je pobunu u jednom
delu armije koji progla)ava za cara njenog unuka 3liogabala. (akrin i njegov sin <iadumenije su zarobljeni
i ubijeni, a 3liogabal je priznat od 8ima kao imperator, pod imenom (arko !urelije !ntonin, kao i
Karakala, ije je on oinstvo tvrdio.
Postoje dva veoma razliita tipa novca tokom njegove vladavine i oba su proizvodi 8imske i
!ntiohijske kovnice. 8imski novac je slian Karakalinom u poetku, ali razvija i svoje karakteristike.
7animljiv je detalj roga izobilja koji se ponekad stavlja iznad ela i okrenut je na dole. Prva serija iz "%=.
godine nosi titulu +m/ Caes " Aur Antoninus Aug. 1vo je skraeno u sledeim izdanjima, prvo ispu)tanjem
imena " Aur, pa potom titule Caes, ali na krajnjim noviima se nalazi Pivs. Eo) jedan interesantan detalj,
na inae prilino konvencionalnom novcu je nagla)avanje kulta sunca boga, )to se naroito reprezentuje
svetim crnim kamenom iz 3mese, koji je 3liogabal doneo u 8im. Na reversu se prikazuje 3liogabal kako
prinosi rtvu i kamen koji unose u grad. Na !ntiohijskom novcu se jasno vidi lo) kvalitet portreta i
prstenaste oi. Natpis koji se odnosi na 3liogabala je Antoninus Pius <el Aug.
Aleksandar Sever 4--- 6 -.;. godine A$8
Eulija (esa, zabrinuta zbog sudbine dinastije, zbog 3liogabalovog pona)anja, uredjuje da on usvoji
svog rodjaka !leksandra /evera za cezara ""%. godine, a sledee godine organizuje 3liogabalovo uklanjanje
sa vlasti. /em par kratkih emisija iz !ntiohije u prve dve godine vlasti, sav ostali novac proizvodi rimska
kovnica. Karakalin dupli denar se ne kuje u ovom periodu. Poetna izdanja rimskog novca imaju portrete
sline 3liogabalovom novcu, ali tokom vremena dobijaju vi)i standard, naroito portreti. !versne titule koje
su prvo radjene u obliku +m/ C " Aur Sev Ale@and Aug se skrauju u +m/ Sev Ale@and Aug. 8eversi su
konvencionalni za izuzetkom onih koji se odnose na kampanje protiv Parana i u Germaniji. Kult /ola na
%=
poetku vladavine izostaje sa motiva novca, ali se pri kraju vladavine vraa. 8estauracije Koloseuma i
Nimeuma, kao i drugih javnih zgrada takodje je obeleeno na novcu.
Vojni&ki carevi 4-.; 6 -:1 godina A$8
' ovo vreme od B& godina smenjuje se mno)tvo slabih careva sa kratkim vladavinama. ' isto vreme
dupli denar koji je ponovo kovan od "B=. godine se obezvredjuje i pri kraju ovog perioda je obini bronzani
novi sa srebrnom presvlakom. 1tprilike u to vreme kovanje bronze u potpunosti perstaje. /istem kovnica
koje nadome)taju kovanje rimske polako se )iri carstvom. ' poetku se novii razlikuju samo stilom, ali
kasnije dobijaju pojedine detalje, kao )to su skraena imena ili inicijale kojima se odredjuje mesto izrade.
"aksimin Tra&anin 4-.; 9 -.7 godina A$8
!leksandar i (ameja su ubijeni blizu (ajnca poetkom kampanje protiv Germana od strane
buntovnike vojske koja progla)ava za imperatora .raanina (aksimina., generala vojske. Prvi novac koji
je on iskovao je iz 8ima, i predstavljen je samo portretom, koji je malo modiikovani i stariji !leksandar
/ever, ali se u kasnijim emisijama javlja realistiki portret, sa str)eim obrvama i nagla)enom bradom.
Prvobitnu titulu +m/ "a@iminus Pius Aug "B5. godine menja u "a@iminus Pius Aug #erm4anicus8. Pobede
u Germaniji su prilika za seriju 9iktorija na reversima.
#ordian + i ++ 4-- "art 6 ,- A/ril -.7. godine A$8
Nezadovoljstvo (aksiminovim reimom dovodi do pobune u /evernoj !rici, gde je prokonsul
Gordian aklamovan za cara zajedno sa sinom Gordijanom ++ kao avgustom. ' 8imu su priznati od /enata i
ujedno im je iskovan i novac. 1ni dele indentine titule na aversu +m/ C4eas8 " Ant #ordianus A!r Aug.
8eversi nemaju nikakve specijalne predstave.
%alin i Pu/ien 4--. A/ril 9 -=. Auli -.7. godine A$8
/enat, shvativ)i da njihovo priznavanje Gordijana za imperatora moe rezultovati (aksiminovim
povratkom iz kampanje na @alkanu, izabire dva nova kandidata @albina i Pupiena za imperatore. .om
prilikom iskovan je i novac koji se sastojao od denara i bronzanog novca, ali u toku priprema protiv
(aksimina, dupli denar je takodje ponovo uveden. @albin ima titulu +m/ C4aes8 $ Cael %alinus Aug i ima
prilino kr)an portret. Pupien je predstavljen natpisom +m/ C4aes8 " Clod Pu/ienus Aug. a portret je sa
punom bradom.
#ordian +++ 4-=. Auli -.7 6 -55. godine A$8
(aksiminova pogibija propraena je ubistvom @albina i Pupiena od pretorijanske garde. Gordijan
+++ koji je bio cezar njima dvojici progla)en je za imperatora. Novac mu je kovan na istoku, verovatno u
!ntiohiji, ali i u 8imu. 1d njegove vladavine pa nadalje dupli denar postaje glavni srebrni novac, dok je
denar rezervisan samo za specijalne prilike. +mperatova titula je +m/ #ordianus Pius <el Aug. / odlaskom
na istok i ratom protiv Persijanaca pri kraju vladavine na novcu dominiraju predstave <ortuna 2edu@>
Victoria i "ars Pro/ugnator na srebrnom i zlatnom novcu, dok na bronzi ima predstava opomene vojsci
Adlocutio i Virtus tipa. Posebno izdanje aureusa i denarija u ast venanja Gordijana sa .rankvilinom ">%.
godine !<, a u njeno ime se jo) pojavljuje i retka serija duplih denara. ' !ntiohijskoj kovnici se kuju dupli
denari.
<ili/ + i ++ 4-55 6 -5= godina A$8
Gordijan +++ je ubijen na istoku, pa ga je nasledio 4ilip koji vlada zajedno sa svojim sinom 4ilipom
mladjim, prvo u svojstvu cezara, pa potom i avgusta. +ste kovnice koje su radile i u vreme Gordijana rade i
sada. +zdanja rimske kovnice su aurei i dupli denari za 4ilipe, kojima stoji titula +m/ 4" +ul8 P0ili//us Aug,
od ega je kasnije izostavljen deo u zagradama. 1d posebnog interesa ovde je milenijumski novac, izdat
">=. godine za hiljadu godina od osnivanja 8ima. Na reversu je ubeleeno Saeculares Augg, predstavljene
su slike raznih ivotinja, verovatno one koje se tada javljaju na igrama. Na egzerku se javljaju brojevi + do
9+, )to oznaava proizvod pojedine od )est radionica u rimskoj kovnici. Eedno drugo izdanje iz iste godine
%A
oznaeno grkim brojevima od ! do /, daje nam jasnu sliku podele radionica izmedju dva cara i carice
1ktacilije /evereC naime etiri radionice kuju za 4ilipa + i po jedna za 4ilipa ++ i 1ktaciliju. 7a caricu je
kovano u srebru i bronzi sa predstavama Pijeta, Pudicija kao i Euno ;onservatriP. Novac careva se lako
razlikuje po titulama do ">5. godine, a potom po mladalakom portretu sina. !ntiohijski novac se lako
razlikuje po grubljim portretima, oima i kori)enjem portreta okrenutih na levu stranu. 8ana izdanja mogu
se prepoznati i po dugakoj tituli koja glasi +m/ C " +ul P0ili//us P < Aug P ". Postoji jedna retka serija iz
/irije, kovana ">=. godine, za Eotapijana, koji je jedan od estih uzurpatora koji se javljaju u ovo vreme.
.akodje u Gornjoj (eziji Pacatijan jo) jedan uzurpator je kovao duple denare u 9iminaciumu.
Valerijan i #alijen 4-;. 6 -;= godina A$8
'skoro posle poraza 3milijana i 9alerijanovog postavljenja za avgusta, on postavlja svog sina
Galijena za suvladara. Kovanje se nastavlja u 8imu, (ilanu i !ntiohiji. Novac se uglavnom sastoji od
duplih denara prilino lo)eg srebra i to u svim kovnicama. 8im nastavlja da kuje i bronzu i ne)to malo zlata
od prilino razliite teine. 7bog prodora varvara preko 8ajne i +stonih provincija carstvo je podeljeno u
dva dela. Galijen je dobio na upravu zapadni deo, a 9alerijan istok. ' to vreme je ustanovljena jo) jedna
kovnica u Galijenovom sedi)tu u Kelnu. Kada je na istoku 9alerijan zarobljen i istone provincije potpale
pod vlast varvara, u zapadnom delu je izbila pobuna i ustanovljena je nezavisno carstvo u Galiji. Novac je
kovan i za /aloninu, Galijenovu enu, za 9alerijana ++, njegovog starijeg sina u tituli cezara, a posle njegove
smrti i za /alonina, mladjeg sina od "&&. godine. ' ovo vreme nema nekog posebnog oznaavanja kovnica,
sem )to neke na istoku nose zvezdu ili pletenicu na reversu. 9alerijan se na novcu pojavljuje kao 8estitutor
1rbis na rimskom novcu i 8estitutor 1rientis na istonim izdanjima. /lina uloga Galijena se pojavljuje pod
titulom 8estitutor Galliarum. .akodje Galijen ima i seriju 9iktorija u ast njegovih vojnikih uspeha. (ladi
cezar 9alerijan ++ pojavljuje se na novcu praen neobinom predstavom +ovi ;recscenti, koja se zasniva na
legendi o mladom Eupiteru koji ja)e na kozi !malthei.
#alijen 4-;= 6 -67 godina A$8
Neuspesi u "&A. godini kao i zarobljavanje 9alerijana na +stoku i pogibija /alonina prilikom borbi
oko Kelna, ostavljaju Galijena samog na elu carstva, bez zapadnih i istonih provincija, ali i nekoliko
kovnica. Kovnice u 8imu i (ilanu koje je uspeo da zadri i kovnica u /iscii koja je otvorena kasnije u toku
vladavine kao i ona koja kuje novac na istoku, verovatno u Kiziku rade za Galijena. @ronza je kovana
uglavnom u 8imu, kao i veina zlata, ali je dupli denar, koji je postao poprilino obezvredjen izdavan u svim
kovnicama. 1d svih portreta naje)i je onaj koji prikazuje Galijena sa zrakama oko glave i kratkim
natpisom Gallienus !ug. 9eina rimskih izdanja nose na reversu oznaku radionice. 1va oznaka je ili na
egzerku ili u polju u obliku broja, ili rimskog ,P,/,.,L i 9 do *++2 ili u grkim brojevima ,! do N2.
Naglasak je na bogovima koji bdiju na imperatorem, poput !polona, Eupitera, Neptuna ili <ijane. (ilanska
kovnica je oznaavala svoja izdanja sa svojim inicijalima na egzerku i dodatim slovima P, /, . da oznae
radionicu. Najprimetnije izdanje je ono u ast legija, sa reversima koji prikazuju oznaku i naziv svake legije.
+zdanja istonih kovnica nekada imaju u egzerku tribunske ili konzularne datume ili slova /.P.L.8. Na
duplom denaru /alonina je predstavljena bistom sa dijademom na pundji i na aversu natpis 4Corn8 Salonina
Aug. Predstave su 4ecunditas, Pudicitia i 9enus, a u rimskim izdanjima <iana i Euno, kao carske za)titnice.
(ilanska izdanja prikazuju sedeu iguru carice koja je propraena natpisom !ugusta in Pace.
Posle zarobljavanja 9alerijana "&A. godine. rimska vojska u /iriji izgla)ava (akriana i Kvietusa za
imperatore. Njihov novac, koji je verovatno kovan u 3mesi, je skoro kompletno sainjen od duplih denara,
sa serijama reversnih tipova koji su indentini za oba cara, a to su 8oma !eterna i /pes Publica. Eo) jedan
uzurpator 8egalian je kovao novac u ;arnuntumu na <unavu za sebe i svoju enu <ruantilu. Galijen je
ubijen tokom opsade (ilana "5=. godine i nasledio ga je ;laudije ++ i njegov brat Kvintila.
P3V2ATAK CA2STVA 3$ -:1 6 -=;. #3$+NE A$
Aurelijan 4-:1 6 -:5. godina A$8
' svojoj kratkoj vladavini uspeo je da povrati sve izgubljene teritorije od pre "&A. godine. "6%.
godine napu)ta <akiju i pro)iruje severne granice serijom pohoda, a isto tako i istone provincije. "6>.
godine vraene su i zapadne provincije. Kao posledica ovih dogadjaja proizvodnja novca je pojaana
kovnicama u 0ionu, !ntiohiji i /erdici.
"#
' 8imu je broj kovnica sveden sa %" na 6 i one se jo) uvek oznaavaju rimskim ili grkim
brojevima. Pojava slova . u egzerku na jednoj seriji novca navodi na zakljuak da je kovnica iz (ilana
prebaena u .icinum. !urelijan je uzeo svih osam mera novca koje je 8im koristio i napravio monetarnu
reormu. !ureus koji je kovan u razliitim teinama, ponovo je vraen na regularnu teinuC priblinu
standardu iz ranijeg perioda.
<upli denar $ antoninijan je od vremena Galijena kovan od veoma lo)eg metala ,de)avalo se da
srebra bude samo > N2 tako da se skoro nije razlikovao od bronzanog novca, a sada je mnogo kvalitetniji i
lep)e izradjen, a tei > grama. 1znaka vrednosti mu stoji u egzerku i izraene su u rimskim ili grkim
brojevima. Posle reorme !urelijan kuje i za caricu /everinu.
Prous 4-:6 6 -7-. godina A$8
Po)to je !urelijan pao kao rtva vojne zavere senat progla)ava .acita, u ve poznim godinama za
cara no ovaj umire ve sledee "65. godine u (aloj !ziji , a na vlast stupa njegov brat 4lorijan koji je
vladao svega nekoliko meseci, dok ga nije pobedio Probus, koji je bio komandant rimske vojske u !ziji.
7latni novac i novi bilon dupli denari kovanii su )irom carstva u svim kovnicama koje nastavljaju
aktivnost, kao i u vreme !urelijana. 8anija tendencija da dupli denari imaju ogranien broj reversa, ustupaju
mesto raznolikim reversima, koje nisu uvek ponavljale sve kovnice. 1znake kovnica evoluiraju u
komplikovani sistem dodavanjem malih simbola poput munja, pletenica ili zvezda. /ol +nvictus je redovna
predstava, uglavnom prikazivan u vonji kola, zatim ;lementina .emporum, koji su primenjivali .acit i
4lorijan i 8estitutor 1rbis. .ipina predstava cara je Virtus Proi Aug sa imperatorom koji nosi )lem sa
perjanicom, detaljno ukra)eni )tit na ruci i koplje preko ramena.
$ioklecijan 4-75 6 -=;. godina A$8
Kada je pobunjena armija smakla Probusa, na vlast dolazi jedan njen general, ;arus, koji je
progla)en za cara "=". godine i koji na mesto cezara name)ta svoje sinove Karinusa i Numeriana. Kada je
sledee godine po)ao u pohod protiv Persijanaca, obojicu je uzdigao u rank avgusta. Posle smrti Karusa i
potom Numerijana, <ioklecijan je progla)en za njihovog zamenika, dok je Karinus koji je ostao na 7apadu,
iako uspe)an u borbama protiv <ioklecijana, ubijen "=&. godine.
<ioklecijanova monetarna reorma iz "A&F"A5 je jedna od najznaajnijih perioda u imperijskom
kovanju. "=&. godine <iokelcijan uzima (aksimijana za kolegu i suvladara i daje mu zapad na upravljanje.
"AB. godine imenuje Konstancija -lora i Galerija za cezare i zamenike (aksimijanu i samome sebi. /igurno
eksperimentalni koraci ka reormi mogu se nazreti u razliitim standardima po kojima je auresu kovan. Neki
komadi imaju teoretsku teinu od %F&# unte, )to odgovara 5,&& grama, kao u Karakalinoj reormi, dok
recimo oni iz !ntiohije koji su oznaeni grkim brojem su kovani po %F5# unte ,&.>5 grama2, a trea
serija, isto iz !ntiohije, koja ima broj 1, ak na %F6# unte ,>.5= grama2. 9eina izdanja su dupli
antoninijani. <ve nove kovnice su otvorene, u .rieru na zapadu i u -erakleji u .rakiji. Naje)e predstave
su Eupiter, <ioklecijanov za)titnik i -erkules, (aksimijanov za)titnik. Kovnice na istoku i @alkanu
ponavljaju neke od novijih inovacija, poput ;lementina .emporum u /isku, ;oncordia (ilitum u -erakleji,
Kiziku i !ntiohiji, koje takodje imaju tipove Eupitera i -erakula.
TET2A2?+AE 4-=6 6 .,.. godine A$8
(onetarne reorme koje je sproveo <ioklecijan "A&F"A5. godine !<, uvode nov sistem kovanja,
koji se sastoji od aureusa koji je kovan u teini od %F5# unte i srebrni novi koji je nosio oznaku *;9+ )to
znai da je kovan na %FA5 libre srebra, a poznatiji je kao argentus ,B.>% grama2. Pored ovih kovan je i veliki
srebrno bronzani novi, poznatiji kao olis koji je teio %FB" libre bronze ,oko %# grama2 i mogue teoretski
sestercijus od dva denara, po)to nekada nosi oznaku **+. (ala bronza ima glavu sa zrakastom krunom na
imperatorovoj glavi, oko %F%# libre bronze ,B grama2. Kovana je i serija sa lovorovim vencom na glavi
imperatora i ima teinu od oko %.B grama. Pored ve postojeih kovnica dodate su i nove u 0ondonu,
!kvileji, Kartagi, /olunu i /erdiki i u Nikomedeji i !leksandriji. /vi novii nose oznaku kovnice sem
kovnice u 0ondonu, koja ima oznaku samo na prvoj seriji.
' prvoj tetrarhiji sa <ioklecijanom i (aksimijanom kao avugstima i Konstantinom i Galerijem kao
cezarima, aureusi imaju raznolike reverse od kovnice do kovnice, dok olisi recimo u poetku imaju samo
"%
#enio Po/uli 2omani revers. Kasnije se dierenciraju, pa tako u 8imu imamo Sacra "on Br Augg et
Caess NN, moneta tipa, u Kartagi Salvis Augg et Caes Aucta Kart, dok u .icinumu jedna druga vrsta.
B#&. godine <ioklecijan i (aksimijan abdiciraju u korist svojih cezara koji su progla)eni za avguste,
dok su za nove cezare progla)eni /ever i (aksimin <aja. Kuje se olis u velikom broju. .ipovi Providentia
$eorum Cuies Augg odaju poasti penzionisanim avgustima. 7a oba nova avgusta i cezara kovnice u Galiji i
na istoku kuju olise sa reversima Genija, ali u centralnim i balkanskim kovnicama ima inovacija. 8im je
kovao svoj (oneta tip sa skraenim tekstom, a Kartaga je nastavila sa Salvis Augg et Caess <el Kart tipom,
dok su .icinum i !kvileja kovali novac sa reversom <ides "ilitum za avguste i Virtus Augg et Caes nn za
cezare, dok je u /isku kovan novac sa poastima bogovima za)titnicima .etrarhije, tipovima ?erculi Victori
i +ovi Conservat.
.rea tetrarhija je zaivela B#5. godina smru Konstancija. Galerije postaje stariji avgust uz /evera
kao novog avgusta. Konstantin koje se pridruio svom ocu Konstanciju u @ritaniji je progla)en za ;ezara da
bi se stvorila tetrarhija sa (aksiminom. No jedinstvo ove tetrahije je uskoro naru)eno. ' oktobru B#5.
godine (aksencije, (aksimijanov sin je progla)en za !vgusta u 8imu i (aksimijan se aktivno vraa na
vlast. /ever je poraen i ubijen u poku)aju da povrati +taliju. B#6. godine Konstantin je progla)en za avgusta
od (aksimijana, a kasnije iste godine 0icinije je progla)en za novog avgusta na istoku. (aksiminovim
usponom do ranka avgusta B%#. godne de)ava se da )est avgusta dele kontrolu nad rimskim carstvom.
1d B#6. godine, kada se (aksencije posvadjao sa (aksimijanom, a ovaj prebegao kod Konstantina,
italijanske kovnice kao i ona u Kartagi, kuju samo za (aksencija i njegovog deiikovanog sina 8omula. B#=.
godine (aksencije je zatvorio kovnicu u Kartagi i otvorio novu u 1stiji. Poprilina izdanja aureusa su
iskovana u 8imu i 1stiji sa poastima -erkulesu, (arsu, 9iktoriji i vuici i blizancima.
Kovnice u @ritaniji i Galiji, koje su kontrolisane od strane Konstantina, kuju u ovom periodu samo
za njega i (aksimijana do njegovog smaknua B%#. godine. /rebro nije kovano, dok zlato jeste naroito
nakon (aksencijevog poraza B%". godine na (ilvijskom mostu, sa tipovima koji odaju poast Konstantinu
kao restoratoru slobode. Na olisima kovanim na zapadu, tipovi novca sa predstavama genija nestaju pred
gloriikacijom (arsa i /ola sa natpisom Soli +nvicto Comiti.
Kovnice od /iska na istok, kuju u ime Galerija, (aksimina i od B#=. godine za 0icinija i imaju bolju
predstavu u odnosu na Konstantinov novac na zapadu. 1vde su este predstave u ast Eupitera, za)titnika
(aksimina i Galerija. 8edukovani olis istonjakih kovnica posle propasti tree tetrarhije B#5. godine ima
varijante Genija, sa natpisom #enio +m/eratoris i #enio Caesaris. Novac u ast Galerije, Galerijeve ene
ima revers Veneri Victrici. Posle Galerijeve smrti B%%. godine dodatni tipovi u ast Eupitera, -erkula i /ola
su izdati.
Konstantinova dinastija 4.,. 6 .65. godine A$8
(aksiminova smrt u leto B%B. godine ubrzo posle 0icinijevog poraza ostavlja carstvo pod upravom
dva avgusta, Konstantina na zapadu i 0icinija na istoku. Posle gradjanskog rata B%>. godine 0icinije gubi
kontrolu nad provincijama u 3vropi, sem .rakije, a samim tim je izgubio kontrolu i nad kovnicama u /isku i
/olunu. Na zapadu kovnica u 1stiji je zatvorena B%B. godine a nova je otvorena u !rlu u Galiji. <rugi
gradjanski rat B">. godine ostavlja Konstantina kao jedinog vladara rimskog carstva. +zmedju dva rata, B%6.
godine Krispije i Konstantin ++, Konstantinovi sinovi, kao i 0icinije ++ sin 0icinija bili su naimenovani za
cezare. Promene u sistemu kovanja ukljuuju uvodjenje novog zlatnika B%". godine od strane Konstantina,
koji je nazvan solid od %F6" unte, odnosno >.& grama. +stone kovnice nastavljaju da kuju tee aureuse do
Konstantinove pobede nad 0icinijem B">. godine. @ronza iz Konstantinovih kovnica i dalje kuje posvete
/olu, ali ubrzo nakon postavljanja cezara /ol nestaje sa novca, ustupajui mesto 9iktorijamaC Victoriae
Laetae Princ Per/, tipovi koji slave zakletve, kao i specijalni tip iz zapadnih kovnica %eata TranDullitas.
B%B. godine teina bronzanog olisa pada na %FA5 libre bronze, odnosno B.>% gram. +ste godine
Konstantin poinje da kuje svoj novi zlatnik u zapadnom delu carstva, teine %F6" libre.
1d B"> $ BB6, odnosno do smrti, Konstantin vlada samostalno, ali se novac kuje za mnogobrojne
lanove porodice. Krispije i Konstantin ++ su ve na poetku Konstantinove vladavine bili cezari dok su
Konstancije ++ i Konstans postavljeni na to mesto B"> i BBB. godine. Konstantinov neak <elmacije, je
postao cezar BB&. godine a drugi neak -anibalijan, je imao titulu reP u istonoj (aloj !ziji od tog vremena.
""
Novac je kovan za Konstantinovu majku -elenu i pomajku .eodoru, kao i za enu 4austu, sve dok nije
ubijena, zajedno sa Krispijem B"5. godine.
B">. godine Konstantin poinje da kuje dva nova tipa srebrnog novca umesto argentusa. .o su
silikva teine %FA5 libre srebra, odnosno B.>% grama i miliarenza teine %F6" libre, odnosno >.&& grama.
Kovao je i zlatne multiple vrednosti %.&, ", B i vi)e solida, kao i bronzane multiple vrednosti ",B,> i vi)e
silikvi. 1vaj novac nije bio u opticaju ve je sluio kao poklon visokim inovnicima, a vladar ih je darivao
za svoj rodjendan i dan dolaska na presto.
Na bronzanom novcu je kovan odredjen broj tipova u svim kovnicama, a izdanja se razlikuju samo
po oznakama mesta i radionice koja ih kuje. Kovnica u 0ondonu je zatvorena B"5. godine, ona u .icinumu
B"6. godine, ali je Konstantinopolj dobio kovnicu B"&. godine. Kovanje u srebru je retko, ali se zlatni solidi
kuju za sve carske osobe. 7a cezare normalni revers je Prince/s +uventutis kao i serije 9iktorija sa imenima
i titulama, kao npr. Constantinus Caesar. Na bronzanom novcu koji je sada redukovan na ",6& grama kuje se
po mnogo deinisanijoj )emi u svim kovnicama. +zmedju poetka solo vladavine i posveenja
Konstantinopolja BB#. godine, glavni tip i za imperatora, kao i za cezare je utvrdjena kapija kampa sa
natpisom Providentiae Augg 4Caess8. 7a -elenu je glavni revers Securitas 2e/ulice, a za 4austu igura
imperatorke koja dri dvoje dece sa natpisom S/es 2ei/ulicae.
Posle BB#. godine bronzanom olisu je poslednji put smanjena teina i tada tei od "."> do ".>>
grama. /olid je takodje deljen na rakcije i one se nazivaju semisis koji je teak "."& grama i iznosi J solida
i tremisis koji je %FB solida i tei %.& grama.
Posle Konstantinove smrti solidi su izdavani poprilino esto, a tipovi variraju od kovnice do
kovnice. .ako je u .rijeru armiji odavana poast tipom (arsa sa natpisom Virtus E@ercitus #all, a u 8imu i
Konstantinopolju su kovani reversi 9iktorija. /rebro postaje malo uobiajenije i kuje se u nekoliko
denominacija, te)ki miliarens od &,> grama, laki miliarens od >,& grama i manji srebrni novi, verovatno
denar od %FA5 unte, odnosno B.> grama. @ronzani novac se nastavlja sa #loria E@ercitus tipom, kao
glavnim reversom, dok je u nekim kovnicama kovan novac u ast Konstantina..
Posle smrti Konstantina ++ B>#. godine nema toliko promena. Na zlatnom novcu dominiraju
predstave 9iktorije, kao i na manjim srebrnim denominacijama. ' ovo vreme imperijalni avers menja titulu
+m/4erator8 u $4ominus8 N4oster8. 1ko B>=. godine, nova tea bronzana denominacija je uvedena sa
teinom od & grama. 1vi komadi imaju na reversu natpis !el Tem/ 2e/aratio, sa razliitim temama.
B>=. godine Konstancije ++ i njegov brat Konstans poku)avaju da izvr)e veliku reormu bronzanog
novca. Pored postojeeg olisa uvode i vei nominal legiran srebrom koji se zove majorina i tei &.=# grama
,oznaka mu je aes "2 i mali novac od bakra centenionalis od ".55 grama ,oznaka u literaturi aes B2
B&#. godine uzurpator (agnencije zbacuje Konstansa i kuje novac u Galiji, +taliji i kratko u /isku.
/rebro je retko, ali je kovano dosta bronze u zapadnim kovnicama, ukljuujui i novu u !mienu. Pre nego
)to ga je Konstancije porazio B&B. godine uveo je i novi vei bronzani novi sa jednom od prvih hri)anskih
predstava, tkzv. -i $8o, monogram -rista, okruen slovima !la i 1mega. Kovnica u !mienu je zatvorena,
dok je otvorena u /irmiumu, a ona u /isku, kratko vreme bila je pod vla)u uzurpatora 9etranija.
/irmijumska kovnica kuje solide sa skoro jedinom predstavom na reversu #loria 2ei/ulicae, odnosno kako
8oma i ;onstantinopolis sede, drei )tit na kome belee zakletve u vezi sa proslavom tree decenije vlasti
dinastije Konstantina.
B&>. godine majorina se izbacuje iz upotrebe, ali se jo) povremeno kuje do BA5. godine, kada je
konano i zakonom demonetizovana.
Kada je Konstantin Galski ubijen B&>. godine, samo tri godine po naimenovanju za cezara, njegovo
mesto je zauzeo njegov polubrat Eulijan B&&. godine. Pet godina kasnije vojska ga je proglasila za avgusta i
zapadne kovnice su iskovale novac za njega, kao i za Konstancija, iako je on odbio da prihvati ovo
naimenovanje. /ukob je izbegnut Konstancijevom smru B5%. godine. /olidi na zapadnim izdanjima Eulijana
nastavljaju revers #loria 2ei/ulicae, a najrasprostranjeniji tip solida je Virtus E@ercitus 2omanorum, sa
vojnikom koji dri troej i vue zarobljenika. /rebrna miliarensia je takodje kovana, ali je ipak e)a manja
silikva od ".B grama.
"B
1d B5>. godine do dolaska 9alentijana + i 9alensa na vlast kovan je iskljuivo bakarni novac bez
dodataka srebra.
Valentijanska i Teodosijanska dinastija 4.65 6 .=;. godine8
Eulijan je poginuo B5B. godine u toku kampanje protiv Persijanaca, pa je vojska proglasila Eovijana
za imperatora. 1n zakljuuje mir sa Persijancima, ali i sam umire nekoliko meseci kasnije poetkom B5>.
godine. Na elo imperije tada stupa 9alentinijan + koji naimenuje svog brata 9alensa za savladara i poverava
mu istone provincije na upravu.
Ponovo se otvara kovnica u (ilanu, koja iskljuivo kuje zlato i srebro, a zatvara se /irmijumska
kovnica, krajem B5>. godine. (onetarni sistem, pogotovo za zlato i srebro, je u principu onaj iz
Konstantinovog perioda. ' zlatu glavna moneta je solid, ali ima i retkih emisija semisa i % J scripuluma.
+zdanja u srebru ukljuuju miliarensiu, i u te)kom i u lakom izdanju, ali su one vrlo retka izdanja, jer je
glavna jedinica silikva od " grama. ' bronzi, veliki novii Eulijana i Eovijana, iako izdati na poetku
vladavine, uskoro nestaju i ustupaju mesto manjem noviu koga ima poprilino.
.eme na reversima postaju jo) stereotipinije i distanciraju se od komentarisanja aktuelnih
dogadjaja. 7latni novac, ipak, nastavlja da pokazuje vei varijetet dizajna, od kovnice do kovnice, dok
srebrni i jo) vi)e bronzani novac je ogranien na svega nekoliko tipova, koji se pojavljuju u svim kovnicama.
.eme rekonstrukcije se pojavljuju na carskim tipovima sa natpisom 2estitutor 2ei/ulicae> )to je odlika na
mnogim denominacijama, na poetku vladavina, ali je uskoro na silikvi zamenjena predstavom Brs 2oma
na zapadu, a na manjoj bronzi #loria 2omanorum i Securitas 2ei/ulicae.
1d B56. godina pa nadalje na novcu se pojavljuje i Gracijan, 9alentinijanov sin, kao kolega
imperatora. Kovnica u !relati, kuje za Gracijana koji ima svoj tip novca, #loria Novi Saeculi. /olidi
nastavljaju da se kuje sa razliitim reversima, naje)i tip na zapadu je onaj koji prikazuje imperatore kako
sede sa 9iktorijom iza njih i natpisom Victoria Augg.
9alentinijan umire B6&. godine, a na njegovo mesto dolazi njegov mladji sin 9alentinijan ++, kao
avgust.. .o donosi vrlo malo promena na novcu, koje se uglavnom svode na promenu portreta i natpisa za
novog imperatora. 9alens umire B6=. godine i na njegovo mesto dolazi .eodosije, koji dobija na upravu
istok. Na zapadnim solidima preovladjuju 9iktorije iz pro)log perioda, dok na novcu iz Konstantinopolja
ima novi tip Concordia Auggg, na kome je prikazan Konstantinopolj kako sedi na tronu. /lian tip se nalazi
na silikvama na zapadu, pored postojeeg Brs 2oma i jo) jedan tip sa sedeom igurom 8ome, ali natpisom
Virtus 2omanorum. Na bronzi, koja je slina velikim noviima Eulijanske reorme, pojavljuje se novi
varijetet reversa, na kojima pi)e 2e/aratio 2ei/u i na kojem car podie kleeu enu, kao i #loria
2omanorum, sa carom u brodu kojim upravlja 9iktorija.
B=B. godine (agnus (aPimus, komandant trupa u @ritaniji je progla)en za cara, pre)ao je u Galiju i
porazio i ubio Gracijana. 7a savladara je izabrao svog sina 9iktora i oni su na kraju priznati kao avgusti na
zapadu od 9alentinijana ++ i .eodosija. 1vaj potonji je kasnije iste godine imenovao svog sina !rkadija za
avgusta. B=6. godine (aksimus je napao +taliju, ali ga je sledee godine .eodosije pobedio kod !kvileje, a
ubrzo potom 9iktor je ubijen u Galiji. Na poetku svog ustanka (agnus je na kratko otvorio 0ondonsku
kovnicu, koja je potpisala svoj novac sa !ug, skraenicom od imena !ugusta, koje je 0ondon u to vreme
nosio. Kovnica u /irmijumu je ve bila zatvorena, a ona u /iscii je zatvorena oko B=6. godine. 7lato je
manje kovano u ovom periodu, na zapadu je izdato ne)to solida, dok je na istoku samo Konstantinopolj
kovao zlatan novac. ' ovom periodu uveden je novi novi, nazvan tremisis, koji je vredeo %FB solida, sa
reversnom predstavom 9iktorije i natpisom Victoria Augustorum. /rebro je skoro iskljuivo, opet sa
izuzetkom Konstantinopolja kovano na zapadu sa predstavama Konkordija i 9irtus 8omanoruma iz ranijih
perioda.
Porazom (aksimusa i 9iktora, 9alentinijan ++ je zvanino naimenovan u avgusta na zapadu, dok su
.eodosije i !rkadije vladali na istoku. (edjutim mir nije dugo trajao jer je 9alentinijan ++ ubijen BA".
godine, a 3ugenije se proglasio za imperatora, kao poslednji od careva koji se aktivno zalagao za paganizam.
'brzo je pod svoju kontrolu stavio ceo zapad i +taliju, a u kovnicama pod njegovom kontrolom se prvo kuje
novac u ime .eodosije i !rkadija, ali on nikad nije priznat od strane .eodosija koji ubrzo osvaja +taliju i
">
pobedjuje 3ugenija BA>. godine. 7bog smrti 9alentinijana, .eodosije unapredjuju -onorija, svog mladjeg
sina, u rank !vgusta. ' toku kampanje .eodosije je otvorio kovnicu u /irmijumu koja kuje solide sa
Konkordijama.
Podela carstva 4.=; 6 5=, godine A$8
.eodosije umire BA&. godine i ostavlja carstvo na upravu svojim sinovima -onoriju i !rkadiju. +ako
je i ranije carstvo bilo deljeno, sada, usled novih politikih i vojnih okolnosti, podela postaje daleko realnija
i vidljivija. 7bog stalnog opadanja zapada i neprestanih prodora varvara, koji konano okupiraju te delove
carstva, istoni carevi koji su uspeli da sauvaju svoje teritorije se pona)aju superiornije u odnosu na svoje
kolege sa zapada.
Na zapadu se kuju solidi samo u +taliji, ukljuujui i novu kovnicu u 8aveni, gde je ujedno i
preme)tena prestonica. Postoji samo jedan tip reversa, sa natpisom Victoria Auggg koja prikazuje imperatora
sa standardom i globusom, kako gazi zarobljenika. Kovani su i zlatni tremisi sa predstavama 9iktorija sa
pletenicom i palmom. /ve italijanske kovnice kuju za !rkadija i -onorija, ali za .eodosija ++, !rkadijevog
sina, koji je >#". godine, naimenovan za !vgusta kuje samo ravenska kovnica. Konstantin +++, koga je
-onorije prihvatio kao kolegu, >"%. godine, kuje samo u 8aveni i to solide. /rebrni novac je u opadanju, ali
je uglavnom kovan u +taliji i za !rkadija i za -onorija.
Na istoku solidi za !rkadija i -onorija, a potom i za .eodosija ++ su kovani samo u /olunu i
Konstantinopolju, sa reversima tipa sedee igure Konstantinopolja i natpisom Concordia Augg4g8. Na
solidima iz istonih kovnica na aversu portret uglavnom prikazuje mladu bistu imperatora sa )lemom i
oklopom kako dri koplje i )tit, dok zapadni solidi nastavljaju klasian proil sa bistom. ' ovom periodu
Konstantinopolj praktino jedini izdaje serbro i to uglavnom silikve sa votivnim natpisima za .eodosija ++.
@ronza je kovana u svim istonim kovnicama u raznim denominacijama. Hiroke emisije velike bronze za
!rkadija i -onorija pokazuju cara sa kopljem i )titom kako ga kruni)e 9iktorija.
1d >"&. do >&&. godine na zapadu vlada 9alentinijan +++, dok na istoku vlada .eodosije ++ do >&#.
godine kada ga nasledjuje (arcijan. /istem kovnica se smanjuje, delom zbog varvarskih invazija koje
preuzimaju kontrolu nad brojnim kovnicama na zapadu, a delom i zbog lo)e ekonomske situacije na zapadu i
istoku.
Na zapadu kovnice u Galiji, 0ionu i !rletu, prestaju da kuju, dok iz .rijera imamo samo male
novie, srebrne silikve i mala bronza za 9alentinijana +++. Praktino sav novac zapada je kovan u 8imu a
postoje i izdanja solida iz 8avene. 1ni zadravaju tradicionalan natpis Victoria Auggg, ali kao tip pokazuju
imperatora kako dri dugaki krst i gazi zmiju. .remisi su izdavani sa jednostavnim krstom u pletenici, kao i
sa tradicionalnim 9iktorijama.
Na istoku imperija izdaje velike emisije solida u Konstantinopolju. (edju naje)im reversima, je
dugaki krst koji dri 9iktorija sa votivnim natpisom Vot @@ "ult @@ i 8oma koja sedi i legenda na kojoj pi)e
+m/ @@@@ii Cos @vii P/. /rebrni novac je relativno redak i uglavnom je iz Konstantinopolja. @ronzani novac,
koji je iskljuivo u malim denominacijama na zapadu, kuje se u svim istonim kovnicama. 'obiajeni
reversi za .eodosija ++ ukljuuju jo) jedan tip 9iktorije pored postojeih sa inskripcijom Concordia Aug i
krstom u pletenici.
Novac (arcijana koji je nasledio .eodosija ++ >&#. godine, je kovan u zlatu u 8imu i 8aveni sa
tipovima koji su kori)eni za 9alentinijana +++. Na istoku glavni revers na solidima je dugaki krst, poduprt
9iktorijom kao na novcu .eodosija ++, ali sada sa natpisom Victoria Auggg, dok su tremisi koristili sada ve
standardnu predstavu na reversu, ili 9iktoriju ili krst u pletenici. /rebrna izdanja su mala a na maloj bronzi
jedini reversni tip je imperatorski monogram, ne)to )to je ve uveo .eodosije ++.
Posle 9alentinijanove smrti >&&. godine na zapadu sledi niz imperatora koji su potpuno beznaajni i
ne vladaju veoma dugo. Promene na novcu su uglavnom promene imperatorskih bisti i titula. Poslednji
rimski car bio je 8omulus !vgustus ,>6&F>65. godina2 i on je takodje izdavao stari tip Victoria Auggg.
"&
Vizantijski novac
!nastazijevom reormom iz >A=. godine ,!nastazije vlada od >A% $ &%=. godine2 obeleen je
poetak ranovizantijskog kovanja. + dalje se kuju solid ,numizma2 teine >.>& grama ,teoretski >.&> grama2
J solida semisis i %FB solida tremisis. @akarni novac dobija nova svojstva uvodjenjem vizantijskog olisa sa
oznakom ( na reversu vrednosti ># numija, teine A,%# grama, polu olis sa oznakom K odnosno "# numija,
teine >.&> grama i etvrt olisa sa oznakom +, odnosno %# numija, teine ","6 grama. ' periodu od >A= $
&%". godine olis tei %F6" unte bakra, odnosno A.%# grama. 8eormom iz &%". godine njegova teina je
udvostruena na %=D%A grama a uveden je i novi nominal pentanumij sa oznakom 3 na reversu, vredi &
numija i teine je %.%B grama ili %F= olisa.
2e!orma 5=7. godine
% solid ima vrednost > skripula, teak je >.&> grama, od "> karatnog zlata, vredi %# unti bakra, odnosno B5#
olisa. Eedna unta bakra ima B5 olisa.
2e!orma ;,-. godine
% solidS"# unti bakra. %unta bakra ima %= olisa, a jedan solid i dalje B5# olisa.
Eustinijanova reorma ,&"6D&5& godine !<2 iz &B=. godine na aversu novca careva bista se prikazuje
en !ace, ,do tada je prikazivana u proilu2, a na bakarnom novcu na reversu se javlja godina kovanja,
odnosno vladavine cara.
5%&. godine car +raklije ,5%# $ 5>%. godine2 uvodi novi srebrni nominal heksagram.
Na poetku ranovizantijskog kovanja, pod !nastasijem + rade tri kovnice Konstantinopolj,
Nikomedeja i !ntiohija. ' vreme Eustina + ,&%= $ &"6. godine2 proradili su i /olun i Kizik. Eustinijan + ,&"6
$ &5&. godina2 je svojim osvajanjima poveao broj kovnica na nekih %", ukljuujui i one s dugom
tradicijom poput !leksandrijske, Kartaginske i 8imske. 1d Konstansa ++ ,5>% $ 55=. godina2 broj kovnica
pada na pet )est, da bi se od ranog +* veka kovalo samo u Konstantinopolju.
Kao ranovizantijsko kovanje uzima se period od >A% $ 5=&. godine. Hto se tie predstava na novcu,
u ovom periodu se tei prikazivanju cara i carice u nekoj vrsti vojnike odee na aversu, dok se revers sastoji
od personiikacija uglavnom 9iktorije ili od predstava krsta i predstave -rista i svetaca.
Austin + 4;,7 6 ;-:. godina8
Prati model koji je ustanovio !nastasije. Postoje tri denominacije u zlatu, solid, semisis, tremisis i
ne)to srebra kovani su samo u Konstantinopolju, dok je bronza kovana u Konstantinopolju, !ntiohiji,
Nikomedeji, /olunu i Kiziku. Na reversu solida je predstava 9iktorije sa lica, koja dri dugaki dugaki krst
i krst nad globusom, predstava koju e obilato ponavljati zapadna varvarska kraljevstva. 8etki srebrnjaci
imaju na aversu poprsje cara u proilu, a na reversu cara koji stoji N+(@!.3 ,sa oreolom2 i dri globus ili
koplje i globus, s upisom #loria 2omanorum. ' Konstantinopolju su kovani samo tei komadi u bronzi sa
vredno)u ( i K. Na retkim + komadima na aversu je stojei car, a na reversu oznaka :i:a Gli)a lankirana
oznakama radionice. /olun je kovao samo (, Nikomedeja i Kizik ( i K, a !ntionija sve etiri
denominacije. Na 3 noviima ,& numija2 iz !ntiohije na reversu oznaka 3 zauzima malo mesta, dok je vei
deo .ime iz !ntiohije, u dvodelnom svetili)tu sa bogom reke 1rontesom kraj njenih stopala.
Austinijan + 4;-: 6 ;6;. godine8
Eustin je usvojio svog neaka Eustinijana kao suvladara i njih dvojica su zajedno vladali od aprila do
avgusta &"6. godine, kada je Eustin umro. +z ove kratke vladavine ostalo je ne)to malo zlata i srebra. ' zlatu
je jedino solid kovan. 8evers je onaj od vladavine samog Eustina, dok je na aversu predstava oba cara, )to je
novitet. 1ni obojica sede, obojica sa oreolom, obueni u duge odore i sa obema )akama na grudima ili sa
globusom u levoj, a desnom na grudima. @ronza ima isti revers kao i solid, a kuje se u Konstantinopolju ,(2
i !ntiohiji ,K, 32 Kada je ostao sam kao vladar, Eustinijan je krenuo u osvajake pohode i poku)ao da
obnovi nekada)nju rimsku imperiju, ne samo teritorijalno ve i njene institucije. ' poetku zlato je kovano
"5
samo u Konstantinopolju. /emisis i .remisis imaju svoje uobiajene predstave, a i solid je nastavio sa
svojom predstavom cara malo udesno, sa kopljem i )titom na aversu i 9iktorijom sa dugim krstom na
reversu i krst nad globusom. Neki reversi imaju i 9iktoriju na levo kako dri glbus i nad njim :ia Gli)u. 1d
&"=. godine postoji i jo) jedan solid, koji na aversu ima natpis <N +9/.+N+$!N9/ PP !9G i cara koji sedi
obuen u konzularnu odeu, dok je na reversu predstava dve 9iktorije naspramno, izmedju njih dugi krst, a
iznad svake od njih zvezda.
&B>. godine nakon pobede 9elizara u severnoj !rici nad 9andalima iskovana je za tu priliku velika
zlatna medalja u vrednosti od B5 solida, gde avers ponavlja predstavu sa prethodnih solidaC bista cara u
proilu ,ali uveana2 sa natpisom <N +9/.+N+D!N9/ !9G, dok revers ima predstavljenu scenu trijuma
koja simbolizuje samu pobedu nad 9andalima i natpis
Kovnica u Kartagi
Kovnica u Kartagi otvorena je ponovo &B>. godine i emitovala je i solide, malo razliitog stila i
ne)to srebra sa zavetnim reversom ili reversom koji ima krst koji se zavr)ava kao slovo p i slova i , levo
i desno od krsta.
&B>. godine javlja se i multipla od >,& solida sa uobiajenim aversom, bista cara u proilu i legenda,
dok na reversu ima predstavu cara koji stoji na levo, u desnoj ruci dri globus sa 9iktorijom, a u levoj
laborum ,hri)anski steg sa simbolom -i 8o2 i legendu /3;98+.!/ 83+P9@0+;!3.
8ani bronzani novii su imali uobiajeni carev proil na aversu i vrednost na reversu. Novi stil na
bronzi javlja se &B=. godine, a sastoji se u prikazivanju carevog poprsja potpuno sa lica na aversu, a i revers
je pretrpeo izvesne promene. 1d tada se javlja datum, odnosno godina vladanja cara ,a samim tim i godina
kovanja2. <atum je predstavljen reju anno koja je vertikalno upisana, a s leve strane je oznake vrednosti
,(,K,+,32, dok se na desnoj strani nalazi odgovarajua brojka.

Prema tome bronzani novac ima dve aze + od &"6 $ &B= i ++ od &B= $ &5& godine. ' prvoj azi na
aversu je bista cara u proilu, a na reversu je oznaka vrednosti, oznaka za kovnicu i radionicu. ' drugoj azi
na aversu je bista cara en !ace, dok je na reversu !NN1, oznaka vrednosti, rimski brojevi ,za godinu2 i
oznaka za kovnicu. 1d &B=. godine se i na solidu uoavaju promene. Na aversu je bista cara spreda u oklopu
i sa )titom, dok je na glavi )lem sa perjanicom. u desnoj ruci je sera sa krstom, i natpis <N +9/.+N+D!N9/
PP !9G'/.. Na reversu je 9iktorija spreda, u desnoj ruci dri dugi monogramatski krst, u levoj seru s
krstom i natpis 9+;.18+D! !9G GG i u egzerku ;1(1@.
Kartaginski komadi od %# numija +, imaju 9iktoriju s lica i upisanu re 9+;.18+!, sa oznakom
vrednosti * upisanom izmedju dve zvezde.
Kovnica u Solunu
1va kovnica ne kuje bronzu ranijeg tipa, a posle &B=. godine kuje bronzu sa malom vrednosti. +/ $
%5 numija, - $ = numija, D > numije, D B numije i @ $ " numije.
Nakon velikog zemljotresa &"=. godine, koji je razorio !ntiohiju, gradu je promenjeno ime u
.heoupolis, )to od tada postaje oznaka za ovu kovnicu. /erija bronzanih novia iz !ntiohije pre &BA.
godine ima na aversu cara en !ace, koji sedi na tronu. @ronza iz !ntiohije, kao i ona solunska ima udne
oznake vrednosti. D BB numije, D %" numija, D 5 numija, D B numije.
Na malim bronzanim komadima sa /icilije i revers ima krst i po jednu zvezdu u svakom uglu.
Austin ++ 4;6; 6 ;:7. godine8
' zlatu kuje solide od "#, "" i "> karata i semisise i tremisise.
/olidi od "> karata na aversu imaju bistu cara rontalno, u oklopu i sa )lemom te natpis <N +D9/.+DN9/ PP
!9G, a na reversu je personiikacija ;arigrada na prestolu, koji u levoj ruci dri krst, desno je natpis
9+;.18+! !9G GG. Na solidu od "" karata je sve isto sem na reversu natpisa ;1(1<. /olid od "#
"6
karata ima sve predstave iste, samo na reversu pi)e ;1(1@. Postoji i jedna posebna emisija novca koja na
aversu ima dve rontalne biste, Eustin ++ i .iberije ++ Konstantin, natpis +9/.+N+ 3. ;1N/.!N PP !9G, a
na reversu 9iktoriju, koja u desnoj ruci dri kruks monogramatika, odnosno monogramatski krst, a u levoj
seru sa krstom. ' srebru je kovanje kao i kod Eustinijana +, silikva, kod koje je sve isto samo je legenda
G018+! 81(!N18'(.
' bronzi kuju kovnice u Kartagi, /iriji, 8imu, Konstantinopolju, 8aveni, Kiziku, !ntiohiji,
!leksandriji i /olunu. Na aversu su dve igure Eustin i /oija na prestolu. Eustin dri krst, a /oija skiptar.
Natpis je <N +9/.+N9/ PP !9G. Na reversu je 9iktorija koja sedi na oklopu i )titu i dri drugi )tit na
kome pi)e ****. <esno od toga je uspravno upisano !NN1.
' bakru su kovani olisi. 4olis ( ima na aversu dve igure sa ili bez krsta iznad glava. a na reversu
slovo (, levo od njega vertikalno !NN1, desno i iznad krst, a ispod ;1N. 4olis 3 ima na aversu
monogram Eustina i /oije, a na reversu 3 i ;1N.
/ve do vladavine (ihaila 9++ ,%#6% god.2 numizma se kovala od dobrog metala, dok nakon ove
godine preti da postane elektrum, legura zlata i srebra. Poetkom *+ veka kuje se numizma deblje gradje, ali
od > grama, uporedo sa onom od >.& grama, koja je pljosnata ,skiat $ scTphate oblikovan kao )olja, unast2.
'op)te od kraja *+ do poetka *+++ veka, vizantijski novac je poznat po tom unastom obliku.
7a vreme !leksija + Komnina ,%#=% $ %%%=. godina2 nestaje deblja numizma. Nadalje je kovano u
zlatu, elektrumu, bilonu i bronzi. /emisis i temisis kovani su u zlatu, ali je njihovo kovanje prestalo u *
veku. Kovanje u srebru je veoma retko. Glavni srebrni novac je teak >.& grama i zove se miliarensis,
povremeno je kovan da bi ga ;ar +raklije ,5%# $ 5>%. godine2 zamenio heksagramom te)kim 5 grama.
Konstantin 9 ,6>% $ 66&. godina2 uvodi srebrnjak od B grama koji na reversu ima samo upis. Poetkom *+++
veka !ndronik ++ ,%"=" $ %B"= godine2 uvodi srebrnjak koji kopira venecijanski grosso, gro). 1d Eovana 9
,%B>% $ %BA%. godine2 srebrnjaci su pljosnati i od lo)ijeg srebra.
"=