Cilj nam je da otkrijemo strukturne mehanizme koje politike partije koriste da bi zarobile

javnu imovinu i distribuciju rukovodeih poloaja u javnom sektoru (u bilo kom njegovom
delu); oni omoguavaju prisvajanje (korumpiranje) drave za partijske, line i korporativne
interese

Partijska drava kao uzrok korupcije u Srbiji

Na kraju, najvanije: uslov svih uslova za eliminaciju partijske drave, njenog monopola,
sprege sa tajkunima i sistemske korupcije jeste da Srbija zaista raisti sa zloinima, nasiljem,
pljakom, prikrivanjem ratnih zloinaca i sa politikom policijom

Vesna Pei

Predmet ovog istraivanja
1
je veza izmeu karaktera drave i korupcije. Prvo emo pokazati
jaanje partijske drave i porast sistemske korupcije. Zatim emo prikazati kako
funkcionie partijski monopol na dravu u uslovima viepartijskog sistema. Cilj nam je da
otkrijemo strukturne mehanizme koje politike partije koriste da bi zarobile javnu imovinu
i distribuciju rukovodeih poloaja u javnom sektoru (u bilo kom njegovom delu); oni
omoguavaju prisvajanje (korumpiranje) drave za partijske, line i korporativne interese. Te
mehanizme emo prikazati kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Takoe emo
analizirati poziciju regulatornih institucija i ulogu pojedinih zakona, u prvom redu o
finansiranju politikih stranaka, kao mehanizama koji omoguavaju ukrtanje i spoj biznisa i
politikih struktura. Potom emo analizirati kako graani Srbije vide ulogu partija u
zarobljavanju drave i u korupciji; koristiemo ispitivanja javnog mnenja sprovedena za
potrebe istraivanja partijske drave u Srbiji. Potom emo predloiti mere koje bi trebalo
preduzeti kako bi se smanjio ili neutralisao fenomen zarobljene (partijske) drave kao kljuni
uzrok loeg upravljanja, netransparentnosti vlasti i potiskivanja javnog interesa za raun
privatnog.
U ovom istraivanju razlikuje se sistemska korupcija od korupcijskih aktivnosti davanja i
primanja mita (administrativna korupcija).
2
Baviu se uzrocima sistemske korupcije koji se
u novijoj literaturi vezuju za pojam zarobljene drave. Ovaj koncept omoguava
razumevanje strukturnih uzroka korupcije, u koje spadaju mehanizmi pomou kojih politike i
ekonomske elite zarobljavaju dravu
3
razmenjujui politiku mo i bogatstvo. U te
mehanizme spada i kupovina zakona zarobljavanjem parlamenta. Kada je drava zarobljena
na ovaj nain, ceo pravni sistem postaje suprotan onome to bi trebalo da bude, jer radi u
korist ilegalnih interesa koji su zaodenuti u pravnu formu.
4


I

Jaanje partijske drave i porast sistemske korupcije

Za potrebe ovog istraivanja fenomen zarobljene drave prilagodila sam naim uslovima i
nazvala ga partijskom dravom. Ovakvo odreenje mi pomae da ustvrdim da u Srbiji
politike (partijske) elite predstavljaju glavne uzurpatore dravne vlasti, imovine i javnog
sektora u celini. Viepartijski monopol na dravu po nekim svojim posledicama podsea na
stari partijski monopol u komunistikom sistemu. No, to nisu identine pojave i ne treba ih
izjednaavati. Nekada je partijski monopol, koji je drala jedna partija, bio opravdavan
komunistikom ideologijom i reprezentovan poretkom iji su kontrolni mehanizmi odavno
prestali da vae. Sada govorimo o partijskoj dravi kao o fenomenu tranzicije kroz koju
prolazi dananja Srbija u kojoj teku procesi privatizacije dravne i drutvene svojine i grade


2
2
se trine i demokratske institucije da bi se uspostavio pravni poredak po ugledu na Evropsku
uniju. Pojava partijske drave u takvim uslovima govori o tome da je tranzicija zapala u
orsokak sistemske korupcije. Umesto da procesi privatizacije i izgradnje novog
institucionalnog sistema menjaju prethodnu strukturu funkcionalne slepljenosti podsistema
drutva (u kojoj ekonomski i svi ostali podsistemi nemaju samostalnost i svoju unutranju
logiku), partijska drava u tranzicijskoj Srbiji blokira funkcionalnu diferencijaciju sistema. A
to znai da partijska drava blokira razvoj i modernizaciju drutva i drave. Ona svedoi o
povrinskoj demokratizaciji, koja ne dopire do vladavine prava i uspostave institucionalnih
granica izmeu podsistema drutva. Izvesna nastojanja da se one uspostave postoje, ali su ona
uglavnom neuspena, jer prikriveni savezi politikih i ekonomskih elita i partijska vladavina
nad javnim sektorom onemoguavaju uspostavljanje institucionalne kontrole koja bi
eliminisala razmenu uticaja, moi i novca; interesne sprege u trouglu partijadravabiznis
sabotiraju nove zakone tako to su namerno deficijentni i samo delimino primenljivi u praksi
ili se ne primenjuju. Interesna povezanost je drugo ime za sveoptu politizaciju institucija, ija
manjkavost omoguava nesmetanu razmenu (trgovinu) moi i novca.
Dominantna blokada institucija u Srbiji nalazi se u politikom sistemu koji nije uspeno
demokratizovan, niti je prethodni autokratski sistem temeljno delegitimiran promenama
koje su se dogaale posle pada te stare vlasti, oktobra 2000. godine. Pri tom je za tranziciju
karakteristina nedovoljna snaga ekonomskog sistema da apsorbuje ogromne vikove radne
snage, koje stvaraju poetni oblici privatizacije. Otuda pritisak na zapoljavanje u budetskim
tj. dravnim slubama (javna preduzea, kole, zdravstvo, usluge, administracija) koje su
preuzele partije na vlasti kao svoje, partijsko, vlasnitvo (plen koji se deli posle izbora).
Pritisak na zapoljavanje u javnim slubama (tj. u vlasti) partije su iskoristile da ojaaju
svoju mo tako to su iznutra postale autoritarno organizovane, a prema spolja svoj uticaj ire
tamo gde im u regularnim uslovima to ne bi bilo dozvoljeno. Vrhovi politikih partija
sistematski ire svoju politiku i finansijsku mo tako to masovno kupuju politiku podrku
zapoljavanjem partijskih drugara (kronis), roaka i prijatelja u budetskim ustanovama i
javnoj administraciji. Na drugoj strani piramide, partijski vrhovi promoviu line i
korporativne interese ekonomskih elita
5
koje ih, mimo oiju javnosti, finansiraju. Da bi se
postigla oba cilja zapoljavanje partijskih ljudi, prijatelja i roaka u javnom sektoru, i
razmenile usluge sa tajkunskim biznisom, partijska rukovodstava su uzurpirala dravne
institucije i funkcije tako to ih politizuju i onemoguavaju njihovo neutralno i zakonito
delovanje. Uzdrmane su i osnovne demokratske institucije, a najvie je oslabio parlament u
odnosu na izvrnu vlast.
6
Sociolokim renikom formulisano politiki sistem postao je
preoptereen jer obavlja niz funkcija koje mu ne pripadaju, to vodi potkopavanju
demokratizacije, konkurencije (politike i ekonomske), reformskog i proevropskog kursa
tranzicije.
Raspodelu vlasti i moi (ukljuujui slube bezbednosti, delimino i institucije pravosua i
medijske kue) preuzele su tzv. vladajue partije, tj. one koje uestvuju u upravljakim
koalicijama na nacionalnom nivou, u velikim gradovima, pokrajini i u svakoj optini. Za
razliku od klasine partijske drave, iji je monopol na dravu bio zagarantovan
ideolokom legitimacijom, vladajue partije ne dre do svojih politikih ideologija nego tee
ka otvorenoj kartelizaciji zajednikih interesa u prisvajanju javnih dobara, institucija i javnih
slubi. Ova interesna struktura opravdava se potrebom za jedinstvom (sabornou) oko
dravnih i nacionalnih interesa oko kojih, navodno, ne sme biti razlika pa se, paradoksalno
viepartijskom sistemu, zagovara iskljuivanje politike konkurencije kroz nacionalno
jedinstvo. Naravno, interesne sprege, zaodenute u nacionalistiku ideologiju, potkopavaju
uspostavljanje normalne ustavno-pravne drave. O tome najbolje svedoi nain donoenja
novog Ustava (novembar 2006). Prisvajanje javnog interesa i njegovo pretvaranje u partijski i
privatni zasniva se na faktikoj moi partijskih vrhova da raspolau dravom (policija, slube
bezbednosti, tuilatvo) i njenom imovinom, a sve to tajno podravaju i koriste tajkuni.


3
3
Nelegitimna partijska mo prirodno trai saveznitvo u nelegitimnom poslovanju koje
korumpira stranke, a preko njih i parlament, vladu i ostale kljune institucije drutva i drave.
Preko tog lanca uticaja tajkunski biznis ostvaruje monopole, kupuje i sabotira zakone. Vezu
politike i ekonomske moi uvruje i injenica da viepartijski monopol na dravi nema
sigurnost, niti moe raunati da dugoroan opstanak (kao to je to mogla negdanja partijska
drava). Otuda jagma da se na brzu ruku steknu bogatstvo i moi i upotreba grubih metoda
kvarenja drave. U takve metode spada ugraivanje tajkuna u dravu tako to finansiraju
sve relevantne stranke.
7
Glavne veze uticaja u partijskoj dravi modelski smo prikazali na
slici 1.

Slika 1: model partijske drave u Srbiji



Slika pokazuje uzajamnu zavisnost izmeu politike i poslovne elite: tajkuni odravaju svoje
politike uticaje tako to finansiraju sve relevantne partije; za uzvrat, vladajue partije tite
njihove monopole, nametaju tendere i aukcije, i donose zakone koji su povoljni za tajkune.
Ona takoe pokazuje kako su Vlada, Skuptina i partije povezane s javnim preduzeima i
javnim institucijama kao sa sopstvenim delovima vlasti. Na slici smo prikazali i povratni
uticaj uea u vlasti na nain funkcionisanja partija. Naime, da bi se obezbedila poslunosti u
pogledu vraanja usluga privatnom biznisu, one postaju autoritarne, strogo centralizovane i
oligarhijske, s ciljem da se kontrolie i efikasno kanjava neposlunost poslanika i svih ostalih
funkcionera stranke.
Partijska drava je odgovorna za sistemsku korupciju velikih razmera, jer je sam nain
funkcionisanja dravnih institucija pokvaren u bukvalnom smislu rei. Postavlja se pitanje
kako je dolo do partijske drave u Srbiji nakon to je prva demokratski izabrana vlada u
januaru 2001. godine preuzela vlast.
8
Za ruenje reima Slobodana Miloevia na
predsednikim izborima (24. septembra 2000) bilo je potrebno da se udrui gotovo itava


4
4
opozicija, ukupno 18 partija. Demokratska opozicija Srbije (DOS) nastupila je zajedno i na
republikim parlamentarnim izborima na kojima je primenjen ist proporcionalni izborni
sistem (Srbija kao jedna izborna jedinica, uz 5 posto dobijenih glasova kao prag za ulazak u
parlament) koji po pravilu daje koalicione vlade sa vie stranaka i po pravilu jaa partijsku
mo vladajuih (koalicionih) stranaka. Nakon ubedljive pobede, sve su partije DOS-a dobile
komad vlasti u prvoj vladi, a u skladu sa veliinom i poslanike u parlamentu. Podeljeni su i
drugi delovi kolaa u privredi, javnim preduzeima, servisima, institucijama,
ministarstvima itd. No, za vreme vlade Zorana inia i njegovog naslednika na mestu
premijera, Zorana ivkovia, nije bio dosledno primenjen partijski kriterijum u
rasporeivanju funkcija. Jo uvek nije bila stvorena partijska drava.
Vlada Zorana ivkovia je ubrzo bila primorana da, pod pritiskom politikih protivnika iz
koalicije DOS pomognutih snagama staroga reima, raspie prevremene parlamentarne izbore
(decembar 2003). U drugoj, Kotuniinoj vladi, dolo je do strogo partijske podele vlasti i
porasta partijskog uticaja na dravne i privredne institucije. Od formiranja te vlade (mart
2004. godine) zapaa se rast sistemske korupcije, to ne znai da je ona za vreme prve vlade
bila znaajno manja. Takav trend e karakterisati itavo razdoblje Kotuniine vlade,
dostiui povremeno alarmantne razmere. Poveanje korupcije potvreno je i u izvetaju
Svetske banke o oblicima i trendovima korupcije u svim tranzicionim zemljama za period
20022005.
9
Istraivanje pokazuje da su neke zemlje u tranziciji beleile stalan napredak u
borbi protiv korupcije. Gruzija, Slovaka, Rumunija, Bugarska i Hrvatska su napredovale u
suzbijanju svih istraivanih oblika korupcije, dok su Moldavija, Tadikistan, Ukrajina i
Latvija napredovale samo u nekim pojedinanim oblicima korupcije. Na drugoj strani su
zemlje koje su beleile stalan porast korupcije posle 2002. godine; meu tim zemljama se
nalaze Srbija, Albanija, Kirgistan i Azerbejdan. Srbija je zabeleila poveanje male, tj.
administrativne korupcije (podmiivanje
10
) ali je zapaen i fenomen zarobljene drave, to
je okvalifikovano kao upeatljiva i sistemska korupcija ukorenjena u politikoj korupciji i
nekontrolisanoj moi politike elite. to se tie zarobljene drave, kako je definie SB (tj.
kao kupovina zakona u parlamentu), Srbija se nalazi na viim nivoima zajedno s Albanijom,
Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.
Percepcije graana Srbije o korupciji poklapaju se sa rezultatima istraivanja Svetske banke.
Podaci ispitivanja javnog mnenja, sprovedenog za potrebe ovog istraivanja (ispitivanje je
obavljeno u julu 2006, videti Prilog), pokazuju da graani Srbije misle da je korupcija veoma
rasprostranjena i da je porasla poslednjih godina. Na pitanje o proporcijama korupcije samo
3% ispitanika smatra da je mala, 34% je ocenjuje kao prilinu, dok 53% misli da je veoma
rasprostranjena. ak 56% ispitanika smatra da je korupcija porasla u protekle dve godine, dok
samo 19% smatra da je smanjena (ostali nisu imali stav). Odgovori na pitanje u kojoj vladi je
korupcija bila najvea potvruju nau polaznu procenu: 51 posto ispitanika je kazalo da je
najvea korupcija bila za vreme Miloevia, 25% je reklo da je sada najvea (odnosi se na
period vlade V. Kotunice), 9 procenata smatra da je korupcija bila najvia u vreme vlade
koju je vodio premijer ini, dok se svega 5% graana izjasnilo da je korupcija bila najvea
za vreme vlade premijera ivkovia.
11

Paradoksalno je da uprkos injenici da je Kotuniina vlada donela znaajan broj
antikorupcijskih zakona
12
jaa partijski uticaj. Politizacija svih institucija i irenje sprege sa
tajkunima blokirali su uticaj donetih zakona na realnu veliinu i rasprostranjenost korupcije,
bilo tako to su od svog nastanka bili buni ili se nisu primenjivali. Umesto obeanog
legalizma, Kotuniina vlada se bavila oivljavanjem nacionalistike ideologije, guranjem
u prvi plan statusa Kosova i odbijajuim stavom prema hapenju optuenih za ratne zloine.
Angaovanje starih kadrova i poverljivih partijskih ljudi bolje je sluilo takvim ciljevima.
Jaanje ovakvih trendova i faktike moi politikih i privrednih elita odrazilo se na pravac
kretanja Srbije. Posle ubistva inia i smene njegove vlade (koja je bila okrenuta ka
ubrzanoj modernizaciji Srbije), sa novom vladom je dolo do promene u prioritetima, pa je i


5
5
nain vladanja postao sliniji starom. To se ogledalo u politiko/partijskom srastanju sa
policijom, bezbednosnim i obavetajnim slubama, medijima i pravosuem, te smenjivanju
inievih kadrova i vraanju starih i poverljivih na poloaje u organima bezbednosti i svim
drugim dravnim organima. Dok se prva, inieva vlada, ambiciozno usmerila na to da
omogui Srbiji da se to pre integrie u EU,
13
oduevljenje za proces integracije sa EU je
vidno opalo po dolasku na vlast desniarske, klerikalno-nacionalistike partije kakva je
Demokratska stranka Srbije i njen lider Vojislav Kotunica. Nenaklonjena zapadnim
vrednostima ona je opredeljenje za integraciju Srbije u EU postavila na sporedan kolosek.
14

Vidljive posledice opisanog jaanja partijske drave, te porasta sistemske korupcije ogledaju
se u korupcionakim aferama koje su izbijale tokom Kotuniine vlade.
15
To se ogleda i u
donoenju novih dekreta; time su se proirile diskrecione metode odluivanja.
16
Nezavisnost
regulatornih institucija je potkopavana, dok neki kljuni zakoni nikada nisu stupili u dejstvo.
Tako, na primer, stupanje na snagu Zakona o revizorskoj dravnoj instituciji i Zakona o
ombudsmanu odloeno je bez obrazloenja. Nacionalna antikorupcijska strategija koja je
usvojena decembra 2005. jo uvek nema institucionalni okvir; jo uvek nisu sainjeni nacrti
konkretnih akcionih planova. Konano, iza navedenih slabosti stajale su dugogodinje veze
izmeu politike i poslovne elite, koje su i dalje jaale, naroito u vladi i vrhovima svih
partija koje ine vane vladajue koalicije (u Beogradu i u drugim veim gradovima).
Monopoli javnih preduzea i povlaenih privatnih firmi nisu uzdrmani,
17
a privatizacija
velikih javnih preduzea nije otpoela.
18
Ovakvi trendovi naveli su predsednicu Saveta za
borbu protiv korupcije Vericu Bara da konstatuje da je nivo korupcije u Srbiji opet na nivou
od pre 5. oktobra 2000. Ona je istakla da tokom poslednje tri godine nije bilo revizorske
kontrole budeta Republike Srbije, upozorivi javnost da je Nacionalni investicioni plan
(NIP), koji je lansirao ministar finansija Mlaan Dinki a podrala Vlada, usvojen na
koruptivan nain bez zakona za njegovu primenu i kontrolu. Nepostojee procedure za
raspodelu tih sredstva dale su grupi ministara pravo na diskreciono odluivanje o raspodeli
sredstava. Ona je procenila da e korupcija u zemlji znaajno porasti ukoliko se primeni
NIP.
19
I predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati, komentariui injenicu da su
stranke potroile vie para od dozvoljenog za izbornu kampanju (parlamentarni izbori, januar
2007), ustvrdio je da je pria o borbi protiv korupcije buenje rupa u vodi. Ko hoe borbu
protiv korupcije mora staviti pod lupu najmonije aktere, a to su politike stranke.
20

Nedavni dogaaji na planu pripreme i procesa usvajanja Ustava Srbije potvruju moju
poetnu hipotezu o dravi koju su zarobile vladajue partijske elite. Sredinom septembra
2006. lideri etiri najvee partije
21
su se bukvalno preko noi dogovorili o predlogu Ustava.
22

Bez ijednog dana javne debate, na osnovu odluke partijskih lidera, Skuptina je usvojila Nacrt
i raspisala referendum za njegovo usvajanje. ak ni poslanici Narodne skuptine nisu dobili
Nacrt, niti su imali priliku da o njemu raspravljaju na sednici na kojoj je usvojen. Graani,
nevladine i profesionalne organizacije takoe nisu imali priliku da o njemu raspravljaju. Meu
reenjima u Ustavu koja cementiraju mo politikih partija da okupiraju dravu je l. 102
po kojem poslaniki mandati pripadaju partijama. U njemu se kae da je poslanik slobodan da
(...) neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran
za narodnog poslanika.
23
Proirena su i poslanika prva na imunitet. Ove i jo neke ustavne
norme jaaju politiku mo partijske elite i njene interese i dodatno degradiraju Skuptinu i
odgovornost poslanika prema interesima njihovih biraa.
24

Javnost je Ustav nazvala funkcionerskim. Opravdanost ovakve reputacije Ustava je
demonstrirana kada se na dnevnom redu Skuptine nalo donoenje Ustavnog zakona. Partije
su napravile dil da e glasati za taj zakon samo ako tokom prve sednice nove Skuptine
(posle januarskih izbora), budu smenjena dva visoka funkcionera: guverner narodne banke
Srbije i poverenik za informacije od javnog znaaja.
25
Prema ocenama pojedinih strunjaka,
Ustav u pravom smislu rei omoguava partijskim kadrovima uzurpaciju narodnog
suvereniteta,
26
ne spreava partijski/politiki uticaj na sudove, niti predvia proceduru u


6
6
pogledu civilne kontrole nad vojskom i policijom. Novi Ustav je zakucao partijsko
vlasnitvo na dravu i, indirektno, partije su preuzele suverenitet od graana, pa u budunosti
moe biti jo tee da se partije spree da koriste javne slube i imovinu za svoje privatne i
partijske interese, umesto za interese biraa i ostvarivanje javne dobrobiti.

II

Partijska drava u praksi

U ovom delu studije emo analizirati mehanizme koji su u praksi uvrstili uticaj partijske
drave kao koruptivnog naina funkcionisanja javnog sektora i blokirali razvoj kontrolnih
institucija. Ta blokada je tranziciju u Srbiji odvela u orsokak oligarhijske drutvene strukture
zasnovane na konvertibilnosti politike i ekonomske moi.
Uoila sam sledeih est mehanizma zarobljene drave:
1) Partije u vladajuoj koaliciji dele vlast po vertikali tako to jedna stranka upravlja nad
jednim delom vlasti iste sadrine u celini. U javnosti je ovakav nain deobe vlasti nazvan
feudalizacijom. Naime, pod ekskluzivnu kontrolu jedne stranke podvode se sve institucije,
imovina i postavljenja koja spadaju u datu oblast upravljanja (finansije, policija, zdravstvo
itd.). Svakoj partiji u vladajuoj koaliciji data je kontrola nad delom vlasti bez ikakve kontrole
kao da je njen iskljuivi privatni posed. Vertikalna podela vlasti koju je uvela Kotuniina
vlada eliminisala je uzajamnu kontrolu koalicionih partnera koja je karakterisala inievu i
ivkovievu vladu.
2) Drugi mehanizam, povezan s prvim, odnosi se na postavljanje partijskih lidera
(predsednika, njihovih zamenika itd.) da upravljaju ministarstvimafeudima a da
istovremeno aktivno obavljaju svoje partijske funkcije. S obzirom da partijski voa dravni
feudalac ima poslanike u Skuptini koji omoguavaju veinsku podrku vladi, korupcija je
praktino ugraena u nain na koji vlada funkcionie:
27
ako bi ministar bio prozvan za
korupciju, on bi povukao svoje poslanike i vlada bi pala zbog gubitka skuptinske veine.
3) Degradiranje Skuptine i mehanizmi za podmiivanje poslanika s ciljem da se osigura
njihova lojalnost omoguavaju donoenje zakona u interesu vlasti i tajkuna. Poslunost se
postie tako to se poslanicima nude viestruke funkcije, kao to je naimenovanje u upravne
odbore javnih preduzea ili obavljanje izvrnih funkcija u lokalnim i regionalnim vladama, to
im omoguuje da imaju vie izvora prihoda.
4) Vladajue partije koalicije imaju ekskluzivno pravo da vre imenovanja u dravnoj
administraciji, javnim preduzeima, komunalnim preduzeima, institutima, agencijama,
fondovima, zdravstvu, socijalnim i kulturnim centrima, studentskim domovima, veterinarskim
stanicama, kolama, pozoritima, bolnicama, slubama za odravanje spomenika i
memorijalnih parkova to sve spada u javna dobra i finansira se iz budeta. Menaderski
poloaji se ne oglaavaju i ne dele prema sposobnostima, to dodatno krnji javni interes i
uspostavlja diskriminaciju graana na osnovu partijske pripadnosti.
28

5) Odnos izmeu partija (vlasti) i biznisa nije regulisan na transparentan nain ni u delu koji
se odnosi na finansiranje stranaka. Zakon o finansiranju politikih partija, usvojen 2003,
manjkav je u pogledu kontrolnih mehanizama nad stranakim finansijama, a takav kakav je ne
primenjuje se u praksi. Za primenu ovog zakona (kao i za druge zakone iz antikorupcijske
oblasti), nedostaje politika volja. Meu partijama postoji preutni sporazum da se zakon
ne mora primenjivati striktno.
29
Sabotae ovog zakona zamrauje finansijski uticaj tajkuna na
odluke koje donose vladajue politike stranke u Vladi i parlamentu. Tajkuni utiu i na
personalnu raspodelu ministarstava, s obzirom da nisu sve linosti podjednako
kooperativne.
30



7
7
6) Politiki uticaj na pravosue i kontrola izvrne vlasti nad Skuptinom, sudovima i javnim
tuilatvom kljuni je mehanizam partijske drave i rairene korupcije. Partijsko
zarobljavanje pravosua je toliko obiman i vaan predmet istraivanja da nije mogao biti
obuhvaen ovom analizom.

Vlada kao konfederacija partijskih feuda

Vlada Vojislava Kotunice (20042007) predstavlja koaliciju sastavljenu od etiri partije,
31
a
podela vlasti kao plena obavljena je na sledei nain:


Raspodela vlasti vri se na bazi koalicionog sporazuma koji definie raspodelu ministarstava i
procente funkcija u javnim preduzeima koje svaka vladajua partija dobija srazmerno broju
osvojenih mesta u Skuptini. Drugi deo sporazuma doprineo je porastu korupcije tokom
poslednje tri godine. Ovaj aspekt, kako smo ve naglasili, nije bio prisutan u prvoj post-
Miloevievoj vladi.
32
Svaka koaliciona partija dobija jedan broj ministarstava da njima
suvereno upravlja i da angauje zaposlene. Na taj nain svaka vladajua partija postaje vladar
u sopstvenom feudu, a vlada funkcionie kao konfederacija feuda vlasti. Ova
holistika podela vlasti
33
meu vladajuim partijama za rezultat ima neodgovornu Vladu, o
emu svedoi porast moi i ovlaenja pojedinanih ministara i injenica da Vlada ne
funkcionie kao tim: premijer ne preuzima odgovornost za Vladu kao celinu i za svako
ministarstvo, kao to je bio sluaj u prvoj vladi.
Najjaa koaliciona partija (DSS) sa svega 53 poslanika kontrolie 10 ministarstava (plus
Ministarstvo odbrane, nakon razdvajanja Srbije i Crne Gore). Ova partija kontrolie
postavljenja u dve najmonije institucije vlasti: unutranjim poslovima (Ministarstvo
policije i Bezbednosno-informativna agencija) i ekonomskim poslovima (dva ministarstva:
jedno za nacionalnu privredu i drugo za meunarodne ekonomske odnose). Ova partija dri i
Ministarstvo pravosua, Ministarstvo nauke, Ministarstvo obrazovanja i sporta, Ministarstvo
za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo vera i Ministarstvo energije. Kao
najjaa partija, DSS upravlja najveim (uglavnom monopolskim) preduzeima, kao to su
Telekom, JAT ervejz, PTT Srbije, JP Transport nafte, JP Slubeni glasnik,
34
Galenika,
Yugoimport-SDPR.
35

G17 plus je dobio Ministarstvo finansija, Nacionalnu banku Srbije i sve finansijske institucije.
Ova stranka je dobila na upravljanje jo dva ministarstva: za zdravlje i poljoprivredu. Oba
ministarstva imaju ogromnu vertikalnu kontrolu nad postavljenjima na lokalnom nivou irom
Srbije, ukljuujui i veliko monopolsko preduzee Srbija ume koje se esto opisuje kao
drava u dravi. SPO je dobio Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za dijasporu,
Ministarstvo za kulturu i Ministarstvo za trgovinu i turizam, a NS Ministarstvo za kapitalne
investicije. Nova Srbija kontrolie eleznice Srbije i JP Putevi Srbije, dok SPO kontrolie
Beogradski sajam i ima svoje kadrove u Telekomu, NIS-u, JP Putevi Srbije itd.
36

Konfederacija feuda predstavlja svojevrsni sistem razmene usluga i interesa izmeu
vladajuih partija u koaliciji i njihovih skrivenih finansijera. U taj sistem je ugraeno
meusobno ucenjivanje da e poslanici biti povueni iz Skuptine ako neki ministar (tj.
predsednik partije) bude osumnjien za korupciju. Ugraena je i kontrola poslanika koji treba
da izglasaju naruene, tajkunske zakone: ministri preko kojih ide narudbina su partijski


8
8
efovi poslanika koji odluuju o njihovom poslanikom mestu.
37
Feudalizovana raspodela
vlasti
38
korumpira i druge kljune dravne ustanove: policiju, obavetajnu slubu,
39

finansijske i ekonomske institucije, zdravstvo i isplate iz nacionalnog budeta. ema
omoguava i kombinovanje razliitih ministarstva koja su u rukama jedne partije kako bi se
uveala njihova mo. Na primer, Ministarstvo za poljoprivredu dobilo je novo ovlaenje da
kredite daje direktno seljacima, bez transparentne procedure; s druge strane, od Ministarstva
finansija (u to vreme potpredsednik G17 plus) dobilo je desetostruko vei budet u odnosu na
ono ime je Ministarstvo ranije raspolagalo. Na taj nain je Ministarstvo poljoprivrede dobilo
dodatne diskrecione nadlenosti koje su se mogle koristiti za kupovinu politike podrke.
40

Praksa i mogunosti koje nekontrolisana vlast u ovakvom aranmanu omoguava
dozvoljavaju zakljuak da feudalizovanu vladu integrie korupcija.

Primer Ministarstva obrazovanja i sporta

Ovaj prikaz pokazuje rezultate poreenja inieve (I vlade) i vlade Vojislava Kotunice (II
vlade) u pogledu partijskog lanstva u vrhu Ministarstva, postavljenih naelnika okrunih
odeljenja za obrazovanje i postavljenja u institucijama, preduzeima i odborima koji se bave
obrazovanjem. Ovi podaci otkrivaju stepen do kojeg je u ministarstvima profesionalizam
zamenjen partijskom selekcijom kadrova.

Partijsko lanstvo Ministarstva u prvoj i drugoj vladi


Sastav naelnika okrunih odeljenja za obrazovanje prema partijskoj pripadnosti


Kada je nova Vlada dola na vlast svi naelnici okrunih odeljenja za obrazovanje koji su
postavljeni 2000. otputeni su (sem jednog na Kosovu). Smena kadrova na ovoj poziciji
srednjeg ranga bila je gotovo stopostotna. Svi novonaimenovani naelnici odabrani su


9
9
iskljuivo iz partije koja je dominantna u ovom feudu (ministar je iz Demokratske stranke
Srbije). Poto je njihov profesionalni ugled bio mnogo manji, ova smena je znaila da su ljudi
sa viim kvalifikacijama zamenjeni manje profesionalnim. Kadrovska promena odraavala je i
promene u samom radu Ministarstva, jer je zapoeta modernizacija obrazovanja bila potpuno
obustavljena, da bi zatim bila delimino vraena. Dok je prva vlada krenula u ambiciozne i
radikalne reforme obrazovanja, i za to angaovala najpoznatije eksperte, druga vlada je
obustavila reforme i najurila modernizatore, da bi oslobodila mesta pouzdanim ljudima iz
DSS-a.
42

Isti tip jednopartijske kontrole moe se prepoznati i u svim drugim obrazovnim ustanovama.
Centri koje je osnovalo ministarstvo prve vlade, da bi se bavili razvojem i ocenjivanjem
kvaliteta obrazovanja, profesionalnom obukom uitelja itd., reorganizovani su a direktori
(eksperti i ljudi van partija) otputeni i zamenjeni manje kvalifikovanim ljudima iz DSS-a.
Javna preduzea koja je osnovalo Ministarstvo, kao to je vrlo profitabilni Zavod za izdavanje
udbenika, data su DSS-u.
Ista partija (DSS) dobila je poloaj predsednika skuptinskog Odbora za obrazovanje. Na
niim delovima hijerarhije, sve do direktora kola, zvanina procedura teoretski ovlauje
kolske odbore koje ini devetoro ljudi (troje roditelja, troje zaposlenih u koli, troje iz
lokalne vlasti) da izaberu direktora i da odabranog kandidata poalju ministru na odobrenje.
Ali u praksi to nije tako, jer troje ljudi iz lokalne samouprave, koji su partijski kadrovi, u
velikom broju sluajeva nameu izbor kolskog direktora.
43
Upotreba partijskih kriterijuma za
naimenovanje direktora osnovnih i srednjih kola irom Srbije dovela je do sukoba izmeu
ministra i kola koje nisu elele da prihvate nametnute direktore. Tek kad su kole zapretile
trajkom zbog politikih naimenovanja koja je nametnulo Ministarstvo, uspele su da dobiju
bitku za kvalifikovanije i profesionalnije direktore.
44

Analizirani model partijskog regrutovanja nije karakteristian samo za Ministarstvo
obrazovanja i sporta ili Ministarstvo finansija o kojem e tek biti rei.
45
Istraivanje
pojedinanih naimenovanja na mesta direktora na lokalnom nivou od strane centralne vlasti (u
kolama, bibliotekama, kulturnim centrima itd.) govori o tome da nepartijski kandidati
nemaju gotovo nikakve anse da dobiju direktorsko mesto u institucijama na lokalnom
nivou.
46
Analiza nekih individualnih sluajeva pokazala je da im jedna partija osvoji neko
ministarstvo lokalni partijski funkcioneri poinju da insistiraju kod partijskih tabova da
dobiju vodee pozicije u odnosu na druge kandidate na konkursu. Partijska administracija
priprema predmet za predsednitvo partije kako bi uticalo na svoje ministre da naimenuju
nae ljude.
Opisana i rairena praksa prema kojoj se partijskom kandidatu daje gotovo apsolutna
prednost za profesionalna rukovodea mesta marginalizovala je fer konkurenciju i
profesionalizam u nadmetanju za liderske pozicije. Time to se spreava konkurencija i
smanjuje profesionalizam korupcija dobija zatitu u okviru politike/partijske hijerarhije i
rukovodeih pozicija u Vladi. Ovo pravilo ima opti karakter i primenjuje se u svim
ministarstvima i na svim administrativnim poloajima, na okrunom nivou, zatim i u
institucijama i preduzeima sve do nivoa lokalne vlasti.
47


Primer Ministarstva finansija

Da bih pokazala partijski nain funkcionisanja ministarstava, pored Ministarstva za
obrazovanje i sport, analizirala sam i Ministarstvo finansija i institucije javnih finansija.
Stranka G17 plus je dobila sve poloaje koji se tiu finansija. Ministar finansija je i aktivni
predsednik G17 plus. Ispod svog mesta ministar je imenovao pouzdane saradnike i partijske
drugare. Izvrna odeljenja koja su u sklopu Ministarstva, kao to su Poreska uprava, Uprava
carina, Uprava za igre na sreu, Uprava za spreavanje pranja novca itd. su pod partijskom
kontrolom G17 plus (videti sliku 2). Na oko 90% svih pozicija postavljenja su obavljena


10
10
prema partijskim kriterijumima tj. lanstvu u G17 plus. Ista partija je rasporedila svoje
partijske kadrove u najkrupnije finansijske institucije koje bi morale da budu nezavisne od
politikog i vladinog uticaja. Najvanija meu njima je Narodna banka Srbije
48
; isto vai za
efove Komercijalne banke, Komisije za hartije od vrednosti, Zavoda za statistiku,
Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza
(SIEPA), Agencije za privatizaciju
49
itd., svi su lanovi G17 plus. U ovom, na korupciju
osetljivom sektoru, dolo je do isprepletenosti partijskih i dravnih funkcija, kako onih iji je
karakter u potpunosti izvrni,
50
tako i onih koje bi morale biti nezavisne.
Sem horizontalne partijske vladavine u institucijama centralne vlasti, ova partija takoe
upravlja i vertikalno putem postavljenja efova lokalnih poreskih uprava, carinskih odeljenja i
drugih lokalnih administrativnih jedinica. Postupak postavljenja na lokalnom nivou ukljuuje
predloge lokalnih partijskih organizacija. U praksi, zapoljavanja efova lokalnih poreskih
uprava, carine itd., ne objavljuju se javno i o njima se ne raspravlja zvanino. U praksi je
postupak takav da lokalni partijski odbori iz svojih redova regrutuju efove lokalnih
administrativnih jedinica irom Srbije a njihova postavljenja potpisuje ministar.
51
Tako se
krug zatvara od vrha do dna dravne hijerarhije u skladu sa partijskom pripadnou. Oko 90%
efova administrativnih lokalnih jedinica Ministarstva u poreskoj ili carinskoj upravi su
postavljeni iz redova G17 plus.

Slika 2: Stablo feuda G17 plus
52




U praksi, horizontalno i vertikalno, sve finansijske brane i tokovi novca su pod kontrolom
jedne partije, bez unutranje ili spoljanje kontrole, i bez nadmetanja za postavljenja. Dve


11
11
hijerarhije partije i drave preklapaju se. To je nain na koji funkcionie zatvoreni sistem
feuda.

Javna preduzea

Oko 50% preduzea i dalje je u vlasnitvu drave ili ima meovitu dravnu, drutvenu i
privatnu imovinu. Ukupno uzev, 40% ukupne radne snage radi u nereformisanoj privredi.
Najvaniji aspekt partijske drave je zaposedanje javnih preduzea. Njima upravljaju
iskljuivo partije iz vladajue koalicije. Javna imovina je time pretvorena u partijsku
imovinu i njome se upravlja u partijskom interesu. A re je o ogromnoj vrednosti koja je
partijski zarobljena. Upravu nad 17 najveih preduzea koju je osnovala Vlada Srbije vre
partije koje sainjavaju vladajuu koaliciju na nacionalnom nivou: lanovi upravnih odbora,
predsednici i direktori se sabiraju i prema sistemu kvota dele meu partijama vladajue
koalicije koje odluuju o postavljenjima na upravljake pozicije bez kontrole javnosti kao da
su kompanije u njihovom sopstvenom vlasnitvu. Sva druga javna preduzea njih oko 500
nalaze se u rukama vladajuih koalicija na lokalnim nivoima (videti antrfile
53
).

Antrfile

Dravno vlasnitvo nad javnim preduzeima jo uvek je veliko delimino i zbog otpora
politikih partija da izgube vlasnitvo nad tako izdanim resursima. Prema podacima
Narodne banke Srbije za 2004. godinu (podaci za 2005. jo nisu objavljeni), finansijske
izvetaje je podnelo 521 javno preduzee s ukupno 190.000 zaposlenih (tj. 16% radne snage
Srbije). Vrednost njihovog kapitala iznosi oko 932 milijarde dinara, a njihovi kolektivni
gubici 21 milijardu dinara. Sedamnaest javnih preduzea u vlasnitvu Republike Srbije imalo
je bruto prihod od 713,21 milijardi dinara, to ini 18,7 procenata ukupnog prihoda privrede
Srbije. Neto profit profitabilnih preduzea iznosio je 32,59 milijardi dinara, to je dvostruki
iznos zaraen u 2004. Ukupni gubici preduzea koja su izgubila novac bio je 33,24 milijarde
dinara, to je 15,8% ukupnih gubitaka u privredi Srbije. Ove brojke ne bi trebalo da prikriju
injenicu da je 45,8% ukupnog kapitala i 43,5% privrednih resursa Srbije koncentrisano u 17
javnih preduzea. Ako ovaj kapital proizvodi samo 18,7% ukupnog prihoda privrede,
zakljuak o produktivnosti javnih preduzea ne moe biti pozitivan. Ova preduzea
zapoljavaju 11,4% ukupne radne snage. Njihove plate su po pravilu vee od prosenih jer
iznose 16,7% bruto izdataka za plate svih zaposlenih u Srbiji. Ova razlika u platama je skoro
u potpunosti vezana za najvia rukovodea mesta.

Brojni indikatori govore o tome da se rukovodioci u javnim preduzeima ne postavljaju prema
sposobnosti, iskustvu i kvalifikacijama, niti su menaderi odgovorni za rezultate. Ukoliko
Vlada eli da dri cene na niskom nivou, stvarajui gubitke, menaderi i UO koje ona
postavlja moraju se toga pridravati. To je sluaj, recimo, sa cenama struje koje su nie nego
u ostatku regiona.
54
Opravdanje za niske cene struje (ili drugih cena) poziva se na socijalne
argumente i niske plate stanovnitva. Niske cene takoe slue i za prikazivanje nominalno
nie inflacije. Ali niske cene koriste i interesima firmi koje su povezane s partijama a koje
prodaju struju u inostranstvu. Ovakve diskrecione odluke o cenama u javnim preduzeima
mogu doneti ogroman profit tajkunima koji finansiraju partije vladajue koalicije.
S obzirom na to da su javna preduzea uporite politike moi vladajuih partija, ona se
koriste na razliite naine. Koristi za partiju ukljuuju upotrebu preduzea za zapoljavanje
lanova partije i za nagraivanje partijskih funkcionera za njihovu lojalnost ekstraprihodom
od direktorovanja ili lanstva u upravnim odborima. Partije takoe mogu dobiti direktne
usluge, kao to je publicitet za svoje kampanje, objavljivanje asopisa i propagandnog
materijala, davanje poklona socijalno ugroenim u ime partije i upotrebu zaposlenih u tim


12
12
preduzeima za kampanju od vrata do vrata pod pritiskom otputanja. Javno vlasnitvo slui i
za kontrolisanje medija. Na primer, Elektrodistribucija Srbije je kupila 14% akcija dnevnih
novina Politika koristei javni novac kako bi Vlada zadrala kontrolu nad novinama.
55
Vlada
ima kontrolu nad javnim preduzeem Radio-televizija Srbije (RTS), iako bi ono trebalo da
bude informativni javni servis.
56
Na neto drugaiji nain Vlada kontrolie Veernje novosti,
najpopularnije dnevne novine, spreavajui nezavisnu osobu da kupi veinski paket
57
i
postavljanjem efa vladine Kancelarije za saradnju sa medijima u UO Veernje novosti.
58

tavie, prodate su tajkunima bliskim Vladi i vladajuim partijama. Na lokalnom nivou
vladajue partije kontroliu javne medije. Najskoriji drastian sluaj bio je rasputanje
ureivakog odbora nedeljnih novina u Zrenjaninu. To je uradila Kotuniina DSS, koja je
preuzela kontrolu nad optinom.
59

Pravo na imenovanje direktora i upravnih odbora nije predmet bilo kakve javne kontrole u
pogledu upotrebe sredstava iz kojih se dele plate za upravni odbor. Ne postoji ni nezavisna
spoljna revizija stvarne situacije u preduzeu.
60
Na pitanje o platama najviih menadera i
lanova UO direktori javnih preduzea odbijaju da daju odgovor, govorei da je to tajna,
ak i kada je intervenisao poverenik za informacije od javnog znaaja. Istraivanje plata u
javnim preduzeima pokazuje da prosena zarada zaposlenih nije znaajno vea od one u
drugim preduzeima. Prihodi su mnogo vei samo za vrhove hijerarhije upravne odbore,
direktorske i savetnike funkcije; pojedinci na direktorskim funkcijama primaju vie od
500.000 dinara meseno.
61
Prihodi lanova upravnih odbora razlikuju se od preduzea do
preduzea, ali mogu biti dva ili tri puta vei od prosene plate. Treba raunati da je korist od
takve funkcije velika jer ona nije radno mesto, nego poloaj koji se moe zauzimati uz
redovan posao i/ili druge poloaje.
Upravni odbori koje su imenovale partije ne vre svoju ulogu kontrole i nadzora nad
poslovnim rezultatima kompanije i rada u korist javnog interesa. Njihov je zadatak da
zamure kad je re o poslovanju javnog preduzea. Zato se javna preduzea mogu smatrati
leglom korupcije i gubitka javnog novca. Ovo se moe promeniti samo privatizacijom. MMF
smatra da e prave reforme poeti tek onda kada javna preduzea (najee monopoli) uu u
adekvatno koncipiran i kontrolisan proces privatizacije, odnosno konkurencije.

Lokalni nivo: primer Novog Sada

Novi Sad je izabran u ovom istraivanju kao pojedinaan primer koji e pokazati vezu izmeu
partijske pobede na izborima i kadrovskih promena u optinskom/gradskom javnom sektoru.
Ovaj grad je dobar primer ove veze jer je Srpska radikalna stranka pobedila na poslednjim
izborima 2004. godine (sa dva koaliciona partnera: Socijalistikom partijom Srbije i
Demokratskom strankom Srbije) nakon to je Demokratska stranka sa svojim koalicionim
partnerima upravljala gradom prethodnih osam godina. Radikali su dobili 35 odbornika u
Gradskoj skuptini i sa svojim koalicionim partnerima su dobili veinu od 42 predstavnika (od
ukupno 78 lanova skuptine).
Kao to je pokazano na nacionalnom nivou, zarobljavanje drave na svim pozicijama
javnih slubi je model koji se primenjuje i na lokalnom nivou. U stvari, na tom nivou je
mnogo uoljivija deoba javnog sektora kao partijskog plena jer se u manjim sredinama
lake vidi kako izabrani predstavnici graana dobijaju posao u javnim preduzeima i kako
nepotizam funkcionie zajedno sa favorizovanjem partijskih drugara (kronizam).
Mehanizmi partijske drave su lokalno uoljiviji i zato to je socijalna i ekonomska kriza vea
u manjim mestima i siromanijim optinama; u njima dolazi do dramatine raspodele
partijskog plena i velike nestabilnosti usled ucena i inaenja ko e koliko dobiti. Gotovo se
svakodnevno moe pratiti u tampi kako u pojedinim optinama odbornici ucenjuju dobitkom
u javnom sektoru da bi prihvatili formiranje vlade, ili kako rue optinsku vladu i trae


13
13
uvoenje privremene uprave koju sprovodi republika vlada, da bi dolo do nove partijske
raspodele javnog sektora.

Struktura gradske vlasti

Tabela pokazuje strukturu vlasti prema partijskoj raspodeli ministarstava i pozicija u
lokalnoj vlasti. Ona pokazuje da je dolo do stopostotne promene posle lokalnih izbora: jedna
partija (koalicija) ulazi u lokalnu vladu i preuzima javne funkcije; posle sledeih izbora dolazi
nova armija da preuzme sve pozicije svojih prethodnika. To takoe pokazuje da je
profesionalizacija funkcija na lokalnom nivou niska i da su gubici za graane zbog kadrovskih
igranki koje partije sprovode postale veoma skupe.
63

Troak u smislu upravljakih sposobnosti je ogroman. im jedna administracija stekne znanje
i iskustvo u voenju zdravstva, obrazovanja itd. bie ve prvom prilikom, nakon sledeih
izbora, izbaena i smenjena. Stotine ljudi koje je postavila Demokratska stranka pre
poslednjih izbora moralo je da nae novi posao,
64
isto e se dogoditi i sa radikalima kada
izgube izbore i nova koalicija doe na vlast u Novom Sadu. Bez uspostavljanja profesionalnih
kriterijuma u lokalnom javnom sektoru investicije i obuka lokalnih kadrova su potpuno
uzaludni. Poto su lokalna vlast i usluge najblii potrebama graana, praksa totalne
politizacije lokalnih funkcija je razorna za javni interes, kao da lokalne vlade postoje samo
zato da bi zapoljavale partijske kolege, porodicu i prijatelje.
Opis smene vlasti u Novom Sadu saet je na osnovu sledeih injenica:
65

od 42 izabrana lana Skuptine 24 je dobilo posao u javnim preduzeima na pozicijama
direktora i na profesionalnim mestima. Tri lanice Gradske skuptine izabrane sa liste DS
napustile su svoju partiju i pridruile se radikalskoj veini iz porodinih razloga (da bi
zatitile svoje mueve od gubitka direktorskih poloaja koje su zauzimali u prethodnoj
raspodeli upravljakih pozicija u javnim preduzeima);
tokom prvih 13 meseci vladavine radikala 965 ljudi iz njihove partije je zaposleno u javnim i
komunalnim preduzeima (dok je DS zaposlila 654 ljudi tokom osam godine svoje vlasti).
Mnoga zaposlenja bila su zasnovana na nepotizmu (porodine i prijateljske veze), to je
izazvalo brojne javne skandale. Gradonaelnica Novog Sada reagovala je na skandale u
vezi s nepotizmom izdavanjem specijalnog saoptenja da je ona protiv nepotizma i
konflikta interesa, da poziva postavljena lica da pokau javnu svest i napuste pozicije koje


14
14
su stekli na tako nemoralan nain. Ali, nita se nije promenilo. Sve nemoralne pozicije
su opstale u rukama porodinih lanova, partijskih drugara, roaka i prijatelja;
66

vie od 30 ljudi bez potrebnih obrazovnih kvalifikacija je preko porodinih i partijskih veza
dobilo zaposlenje u gradskoj administraciji, na vodeim poloajima. Radna mesta su bila u
javnim i komunalnim preduzeima (ima 15 takvih preduzea pod upravom grada i ona su u
rukama vladajue koalicije) i u institucijama kulture, urbanizmu, muzejima, kolskim
odborima, razna direktorska mesta itd.;
svi radikali i njihovi koalicioni partneri (DSS i SPS), koji su meu sobom podelili javna
preduzea, ignoriu prethodnu praksu da predsednici upravnih odbora javnih preduzea (i
institucija) i predsednici nadzornih odbora moraju biti iz razliitih partija. Ova praksa je
omoguila da se uspostavi elementarna interna kontrola. Sada su i predsednici upravnih
odbora i predsednici nadzornih odbora iz iste partije;
dramatino sniavanje kvalifikacionih kriterijuma za one koji se postavljaju na funkcije u
preduzeima dovelo je do ogromnih gubitaka koji moraju biti pokriveni iz gradskog
budeta. Finansijski izvetaji javnih preduzea pokazuju da su ona stvarala sve manje i
manje profita. Gradsko saobraajno preduzee imalo je pet puta vei gubitak nego u 2004.
godini (kada su radikali doli na vlast), dok je najvee preduzee (Sportski centar Novi Sad
SPENS) pretrpelo gubitke po prvi put u svojoj istoriji. Gradska skuptina usvojila je
reviziju budeta prema kojoj je odobreno dodatnih 750 miliona dinara subvencija za
gradska preduzea. To znai da se vie od polovine gradskog budeta koristi za
subvencionisanje javnih preduzea;
67

plate direktora javnih preduzea poveane su do takvog nivoa da su 44 direktora javnih
preduzea i ustanova (kao i njihovi savetnici i zamenici) bili na listi milionera Novog Sada.
Direktor Javnog saobraajnog preduzea koje je imalo najvei deficit ima najveu platu,
drugi na listi je direktor Instituta za graevinarstvo Novi Sad, trei je direktor Poslovnog
prostora, i tako dalje. Svi direktori sa najveim platama su visoki funkcioneri SRS a neki
meu njima su i poslanici u Narodnoj skuptini.
68

Da zakljuim, podaci za grad Novi Sad pokazuju da je partijska drava, i njeni feudalni
mehanizmi koje su instalirale vladajue partije, radila na lokalnom nivou na vidljiviji i
arogantniji nain; ona je ozbiljno korumpirala javni sektor na utrb graana i njihovog javnog
interesa.

III

Degradacija poslanika i parlamenta

Proporcionalni izborni sistem na republikom i lokalnom nivou doprineo je da ojaaju vrhovi
vladajuih partija koji ne samo to sastavljaju liste kandidata za skuptine na svim nivoima,
nego odluuju i o tome koji e kandidati ui u skuptine.
69
Ovo pravo partija je vaan
koruptivni mehanizam partijske drave koji je zakonom dozvoljen. tavie, oni koji su
odabrani da uu u Narodnu skuptinu obavezni su da potpiu blanko ostavke pre nego to
dobiju poslaniki mandat. Ovo je postalo nelegalni izum partija. Blanko ostavke stoje kod
partijskih lidera koji su istovremeno i ministri koji prema potrebi mogu da ih aktiviraju, pa se
postavlja pitanje kako poslanici mogu da kontroliu i ministre, odnosno svoje partijske efove.
Ako je poslanik nelojalan ili ne glasa prema instrukcijama njemu/njoj se oduzima mandat i
izbacuje se iz Skuptine. Dok je potpisivanje blanko ostavki i ranije bilo praksa, one su po
prvi put zaista bile primenjene u praksi tek za vreme Kotuniine manjinske Vlade.
70
Takva
praksa je nezakonita. Ustavni sud, odgovarajui na albe Kotuniine Demokratske stranke
Srbije kojoj su tada bili oduzeti mandati, odluio je 27. maja 2003. da mandat pripada
pojedinanom poslaniku, uspostavljajui time princip nezavisnog mandata. Ova odluka je


15
15
ograniila mo partije, ali je otvorila mogunost zloupotrebe mandata, kao to je trgovina
mandatima. Mandati su kupovani, kada je to bilo potrebno, bilo da bi se odrala vladina
veina u Skuptini ili kada bi opozicija pokuala da na taj nain obori vladu. Meutim, iako
svi sluajevi neposlunosti ne spadaju u trgovaku kategoriju, nego su izraavali i
samostalne procene poslanika o tome kako da glasaju za predloene zakone,
71
nezakonito
izbacivanje poslanika je ve postalo metod koji koristi vlada (u kojoj sede efovi stranaka)
da bi obezbedila svoju veinu i sastav Skuptine. Metod je sprovoen kroz Administrativni
odbor skuptine koji je sastavljen od predstavnika vladajuih partija.
72

Venecijanska komisija je u pogledu izbornog zakonodavstva Srbije sugerisala da ono treba da
se promeni kako bi bilo jasno da (a) mandati pripadaju pojedinanim poslanicima, i (b) partije
i koalicije moraju unapred objaviti redni broj kandidata koji e ui u Skuptinu sa liste, ime
bi im se oduzela mogunost da posle izbora odluuju koji kandidati e dobiti mandate.
73

Prema sadanjoj praksi, graani nikad ne znaju za koga glasaju. Ali, umesto da stranke podre
predloene reforme izbornih zakona, novi Ustav je potvrdio da mandati pripadaju partijama.
Tako je i Ustav oteao eliminisanje koruptivnih mehanizama iz Narodne skuptine Srbije.
Da bi se betonirala njihova poslunost poslanici su korumpirani dobijanjem novca za
putovanja koja nisu obavljena i za sastanke skuptinskih odbora kojima nisu prisustvovali.
74

Ali glavni mehanizam podmiivanja leao je u mogunosti poslanika da akumulira funkcije:
poslanici mogu biti istovremeno gradonaelnici (ili predsednici optina), predsednici
regionalnih vlada
75
ili lanovi lokalnih vlada (saveta) i biti lanovi upravnih odbora
fondova ili agencija. Kao lanovi skuptine oni mogu biti birani na svim drugim nivoima
(grada i pokrajine). Mogu biti poslovni savetnici, rukovodioci gradova i biroa i lanovi
upravnih odbora, predsednici ili direktori javnih preduzea. Jedino ogranienje koje za
poslanike predvia Zakon o sukobu interesa (usvojen aprila 2004) jeste da ne mogu drati
vie nego jedno mesto u UO javnih preduzea. Prema istom zakonu, poslanici imaju izriito
pravo da zadre svoja upravljaka prava u drugim poslovnim firmama ukoliko to ne utie na
njihovu javnu funkciju i njihovo nepristrasno i nezavisno delovanje.
76

Obavljanje veeg broja funkcija omoguuje poslanicima da imaju nekoliko izvora prihoda
(videti grafikon 1). U grafikonu 1 se vidi da 61% poslanika ima druge funkcije, od kojih 44%
ima vie od jedne, a 17% obavlja dve ili vie funkcija. Dobijanje najlukrativnijih funkcija u
javnom preduzeu je mogue samo na osnovu odluke predsednika partije. to bogatije javno
preduzee neko dobije to e on/ona dobiti vei prihod lanstvom u upravnom odboru.

Grafikon 1: Viestruke funkcije poslanika

Grafikon 2: Viestruke funkcije poslanika prema sadrini


16
16




Identifikovala sam 23 pojedinana poslanika koji imaju 4 javne funkcije; 17 gradonaelnika
su poslanici. Kada je nekima od partijskih lidera postavljeno pitanje o razlozima za
akumulaciju funkcija odgovor je bio da gradonaelnici i predsednici optina, direktori
gradskog graevinskog zemljita i drugih ustanova ele da budu poslanici zbog uivanja
imuniteta. Drugi razlog za akumulaciju funkcija potie od oligarhijske strukture u partijama:
lake je kontrolisati mali broj ljudi nego iru grupu u sluaju disperzije funkcija. Identifikovali
smo i poslanike koji vre sve predstavnike funkcije (gradovi, pokrajine) ispod nivoa Narodne
skuptine. Osloboeni strogih ogranienja prema Zakonu o sukobu interesa (Ustav je uveo
neka ogranienja, na ta smo ukazali, ali nije presekao veze poslanika i privrede), uivajui
iroko definisan imunitet, zatieni partijskim vrhom kojem su odgovorni, kao i iskljuivanje
individualne odgovornosti prema graanima i kontaktima s njima, poslanici u tako ustrojenom
parlamentu predstavljaju vaan mehanizam partijskog zarobljavanja drave i faktor su
sistemske korupcije.
Zakon o spreavanju sukoba interesa trebalo bi da slui spreavanju gomilanja funkcija u
rukama visokih javnih slubenika, funkcionera i poslanika. U kratkom roku u kojem deluje
Zakon o spreavanju sukoba interesa (stupio je na snagu januara 2005) tek je uspeo da inicira
svest o sukobu interesa, jer taj standard pri obavljanju javnih funkcija u Srbiji nije postojao.
Propisi o sukobu interesa trebalo bi da slue uspostavljanju standarda za obavljanje javnih
funkcija,

stvaranju poverenja graana u dravne institucije, i da spreavaju nagomilavanje
funkcija koje po pravilu vodi koncentraciji moi u drutvu i degradaciji javnog interesa. Kada
javni funkcioneri nastupaju u vie javnih uloga oni ne mogu da ispune zahteve nijedne od
njih, nanosei time tetu javnom interesu.
77
Ipak, ovaj zakon nije ispunio svoja antikoruptivna
oekivanja,

najvie zbog toga to nisu obuhvaene mnoge javne funkcije podlone korupciji,
kao to su pozicije u sudovima, tuilatvima, policiji, carini, poreskoj upravi, obavetajnim i
bezbednosnim organima, zatvorima, zdravstvenim i socijalnim fondovima i mnoge druge
vane funkcije.
78
Ovaj vaan standard mimoiao je poslanike, o emu svedoe podaci naeg
istraivanja.

IV

Regulatorne ustanove i antikorupcijska politika

U ovom delu studije emo analizirati antikorupcijsku politiku Srbije u onom njenom delu koji
se odnosi na ograniavanje politike moi, proterivanje partijskog interesa iz dravnih organa
i razbijanje sprege izmeu partijskih i poslovnih elita. Pozitivna antikorupcijska politika tei
da uspostavi transparentnu i odgovornu vlast (dobro upravljanje) u ta spada: 1)
profesionalizacija dravne administracije koja podrazumeva raspodelu rukovodeih poloaja


17
17
u javnom sektoru prema sposobnosti, kvalifikaciji i javnoj proceduri pri izboru dravnih
inovnika; 2) nezavisno revizorsko telo koje kontrolie budetske trokove i nadzire troenje
novca poreskih obveznika (ova institucija bi trebalo da kontrolie sve javne budete,
ukljuujui Narodnu banku Srbije, upravljanje u javnim preduzeima i politikim
partijama
79
); 3) institucija ombudsmana i agencija za borbu protiv korupcije; 4) iroka mrea
regulatornih institucija i nadzornih odbora koji jaaju sposobnost drutva da sprei politizaciju
dravnih organa i medija i 5) nezavisno pravosue i civilna kontrola policije i vojske.
Efektivna zakonska poboljanja potrebna su i u oblastima slobodnog pristupa informacijama
od javnog znaaja, eliminaciji sukoba interesa (to sam ve komentarisala), promociji slobodne
konkurencije i finansiranju politikih partija. Takva poboljanja su naroito vana u
pravosuu ija politizacija raste jer reforme sudstva nisu zapoete. Isto se odnosi i na aparate
vlasti (policija, bezbednosne slube, vojska) ija reforma takoe nije zapoela.
Srbija je poela da uspostavlja elemente dobrog upravljanja, ali njena politika nije bila
odluna i rezultati su vie nego skromni. Prema jednom istraivanju, koje je obuhvatilo
antikorupcijsko zakonodavstvo, vladavinu prava, nadzorne i kontrolne mehanizme, javnu
administraciju, odgovornost svih grana vlasti, izbore, civilno drutvo i medije, Srbija se meu
43 zemlje, sa indeksom 64 koji oznaava slabu razvijenost, nala na nivou Rusije (63) i
Meksika (65). Loiji indeks imaju Crna Gora (58) i Jermenija (58), a iznad Srbije su Bugarska
(80), Gruzija (78), Argentina (79) i Indija. Srbija je dobijala pozitivne ocene za sektor
civilnog drutva (dobro razvijeno), izborni sistem (umereno razvijen), vladavinu prava
(umereno razvijena). Loe ocene Srbija je dobila za kontrolne i nadzorne mehanizme i
odgovornost svih grana vlasti (veoma slaba ocena), a izuzetno lou ocenu je dobila za javnu
administraciju (svega 30 poena).
80

Savremene regulatorne institucije, koje se nazivaju etvrtom granom vlasti u zemljama EU,
u Srbiji su stvarane s ozbiljnim manama zbog toga to se partijski interes irio i na njih.
Regulatorne institucije su u Srbiji bile potroene (odnosno politiki probuene) od samog
koncipiranja do naina njihovog funkcionisanja. Njihov ugled je od samog poetka bio
doveden u pitanje; kren je zakon ve kod izbora lanova regulatornih tela. Najtipiniji takav
sluaj je Republika radio-difuzna agencija (RRA), iji su lanovi izabrani protivzakonito, to
se odrazilo na njen rad i raspodelu nacionalnih frekvencija televizijskim kuama i radio-
stanicama tokom 2006. godine. Bolju sudbinu nije doivela ni Republika agencija za
telekomunikacije Ratel, o emu je detaljno pisao list Republika.
Drugi manje poznati primeri agencijske nezavisnosti tiu se politike u oblasti konkurencije
i antimonopolske komisije. Zbog ogromne dominacije monopola i nedostatka konkurencije
Srbija je dobila najniu ocenu 1 za politiku konkurencije.
81
U veini sluajeva javna
preduzea dre monopole. Privatne firme su preko politikih veza dobile privilegije kako bi
izbegle trinu utakmicu. One su sticane kupovinom zakona, pa ak i naruenim hapenjima
preko veza u Vladi.
82
Da bi se zaustavili monopoli i pospeila konkurencija prole godine je
usvojen Zakon o zatiti konkurencije. No, ni ovaj zakon nee biti delotvoran zbog svojih
oiglednih nedostataka: on ne kanjava dominaciju na tritu ve samo zloupotrebu takve
pozicije na osnovu razumne diskrecione procene.
Indikativna je pria o stvaranju specijalizovane Agencije za borbu protiv korupcije, koju
Srbija treba da formira u skladu sa meunarodnim konvencijama (UN i Saveta Evrope). Prvi
nacrt specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije sainjen je 2002. godine (u saradnji
sa OECD i Savetom Evrope), dok je tek nedavno (oktobar 2006) javnost saznala da je Vlada
pripremila predlog zakona o agenciji, ali predlog zakona nije stavljen na dnevni red
prethodnog saziva Skuptine. Onoliko koliko je u javnost dopirala pria o formiranju agencije
za borbu protiv korupcije tekla je propaganda za ukidanje dve postojee institucije za borbu
protiv korupcije Saveta za borbu protiv korupcije pri Vladi Republike Srbije i Republikog
odbora za spreavanje sukoba interesa. Agencija nije napravljena, ali su ove dve institucije
postale ugroene.


18
18
Jedan od vanih antikorupcijskih zakona koji je nedavno stupio na snagu Zakon o dravnim
slubenicima trebalo je da uvede kriterijume za profesionalizaciju dravne uprave. Samo
donoenje zakona i njegovo stupanje na snagu (jul 2006) jeste korak napred (zakon predvia
da mesta pomonika ministra postanu profesionalna rukovodea mesta i da se moraju javno
oglaavati), ali je primena zakona potpuno izigrana. Nasuprot namerama zakona, u praksi je
dolo do terora vlasti i politike nad profesionalizacijom dravne uprave. Na kraju mandata
ove Vlade, kada je bilo jasno da e izbori biti raspisani, teror politike nad profesionalizmom
iskazao se u masovnim imenovanjima na stalna rukovodea mesta u dravnoj upravi za
kadrove koji su primljeni po partijskoj liniji. Tokom novembra 2006.
83
u novinama su se
pojavili konkursi za pomonike ministra i druge visoke administrativne poloaje.
84
Namera je
bila da se sopstveni partijski kadrovi preobrate u profesionalne dravne inovnike i ostave u
naslee novoj vlasti. Ova ujdurma vladajuih partija reito govori o tome da se dravna
uprava smatra glavnim partijskim plenom. Za Veberovu racionalnu birokratiju, koja
predstavlja temelj moderne drave, oito nema mesta. Do takve promene moe doi samo ako
Srbija napreduje na putu ka evropskoj integraciji. Mada ni to nije garancija da e se proces
profesionalizacije dravne administracije uspeno zavriti.
85


Zakon o finansiranju politikih stranaka

Ovaj zakon je vaan zato to bi trebalo da onemogui pozadinske veze izmeu partijskih
vrhova i tajkuna. Ova netransparentna veza je vladajue stranke pretvorila u centre moi i
korupcije. Zakon o finansiranju stranka, usvojen 2003. godine, nije opravdao oekivanja tj.
nije raskinuo netransparentnu povezanost stranaka sa biznisom, koja je postala tradicija u
Srbiji jo od uvoenja viepartijskog sistema (1990). Vlada i partije dobijaju finansijsku
podrku kroz priloge velikog kapitala i dobro je znana javna tajna da tajkuni finansiraju sve
velike partije. Po zakonu, individualne donacije su zvanino ograniene za redovno
funkcionisanje politike partije na 10 prosenih plata za fizika lica (za kalendarsku godinu
cifra dosee do 2.600 evra), i 100 prosenih plata za organizacije (to dosee do 25.000 evra).
Za izborne kampanje limit za donacije je odreen prema visini fondova iz budeta (za
poslednje izbore za linosti su donacije mogle iznositi 323.000 dinara a za firme 1.200.000).
Svaki doprinos mora biti registrovan u poslovnim knjigama partije, a anonimne donacije su
zabranjene. Meutim, u praksi se zakon ne potuje i imena donatora se ne objavljuju, iako se
prema zakonu mora izvestiti o svakoj donaciji iznad 6.000 dinara, zajedno s imenom
donatora.
86

Da bi se uveo red u finansiranje stranaka trebalo bi doneti zakon o organizaciji politikih
partija koji sada ne postoji. Zakon koji je sada na snazi je stari socijalistiki zakon o
drutveno-politikim organizacijima.
U Srbiji postoji vie od 400 partija i ozbiljna namera da se kontroliu stranake finansije mora
poeti razjanjavanjem ta ini politiku partiju i njene aktivnosti, kao i kakvi treba da budu
postupci za njihovo formiranje. No, tu ne lei glavni problem, ak ni u nekim ozbiljnim
nedostacima tog zakona, od kojih se najvaniji odnose na nepostojanje posebne institucije ili
tela koje bi bilo zadueno za strunu kontrolu stranakih finansija. Sada postoje dva kontrolna
tela koja nisu povezana: Republika izborna komisija (RIK) je zaduena za kontrolu troenja
novca u kampanji i Odbor za finansije Skuptine Srbije, koji treba da kontrolie redovne
partijske aktivnosti i njihovo finansiranje. Odbor za finansije je sastavljen od lanova partija
koje podnose finansijski izvetaj, i zato se nije potvrdio u praksi. Ispalo je kao da partije
kontroliu same sebe. Iako ovi organi mogu da zaposle profesionalne revizore, one se
uzdravaju da to ine iz dva razloga: prvo, nemaju politiku volju da stvarno kontroliu
partijsko finansiranje; drugo, ova dva tela (Republika izborna komisija i Odbor za finansije
Skuptine Srbije) nemaju budet za plaanje revizora. Problem ovih tela je i u tome to
nemaju zakonska ovlaenja da zaponu postupke protiv partija koje kre zakon; oni mogu


19
19
samo da iniciraju proces koji moraju sprovoditi drugi organi. To praktino znai je zakonom
predviena neefikasna kontrola nad finansiranjem partija.
87
Zakon ima i drugih nedostataka,
kao to je odredba po kojoj se 20% novca iz budeta za finansiranje partija dodeljuje
partijama na poetku kampanje, a ostalih 80% na kraju kampanje (prema uspehu na
izborima). Ova odredba tera partije da nau novac iz drugih izvora, jer im je potreban novac
na poetku kampanje. Nedoumice u Zakonu, naroito slaba kontrola, utrle su put
nedisciplinovanom ponaanju partija. Veina ne potuje zakon i ne podnosi kompletne
finansijske izvetaje u datom roku.
88
Nijedna partija nije objavila svoj finansijski izvetaj u
Slubenom glasniku i uinila ga dostupnim javnosti, iako zakon nalae takvu praksu.
No, za ovakvu situaciju u kojoj partije uspeno izbegavaju transparentnost svojih izvora
finansiranja, tako to koriste (ali i blokiraju) slabe kontrolne mehanizme predviene zakonom,
nisu krivi samo nedostaci zakona. Problem je u tome to nijedan zakon, makar koliko dobro
napisan, ne moe da zameni volju onih koji raspolau faktikom moi da se zakonu podvrgnu.
Ni najbolji zakon nee naterati vladajue partije (na nacionalnom, gradskom i optinskom
nivou) da prekinu svoje veze sa privatnim firmama preko kojih stiu velika sredstva, dodue,
ne sve jednako, to zavisi od uticaja pojedinih partija. Ne samo ovaj zakon ve i ostali koji su
doneti radi ograniavanja vlasti jednako su doiveli svoju javnu kompromitaciju u pogledu
kontrole nedozvoljene razmene usluga izmeu nosilaca politike i ekonomske moi. Zato se i
postavlja pitanje kako se moe prevazii partijska drava. Zakoni jesu veoma vani, ali nisu
dovoljni. Po svoj prilici, moraju postojati i eksterni pritisci na vlast, koji dolaze iz drutva,
medija i/ili integrativnih procesa s EU, da bi se politika elita naterala da svoje interese
usaglasi sa vladavinom prava.

V

Javno mnenje o korupciji i partijskoj dravi

Do sada sam analizirala objektivne podatke o partijski zarobljenoj dravi kao okviru
sistemske korupcije. Za obuzdavanje nekontrolisane moi vladajuih partija i njihovih veza sa
poslovnim svetom, to se moe nazvati i demokratizacijom politikog sistema, bitno je da se
zna ta graani, kao glavni interesenti, misle o mehanizmima partijske drave, koliko je
njihovo poverenje u dravne institucije, kako ocenjuju partijska postavljenja na radna mesta
u javnom sektoru, ta misle o viestrukim funkcijama koje obavljaju politiari i ta misle o
nainu borbe protiv korupcije. Podatke iz ispitivanja javnog mnenja graana Srbije podelila
sam u tri dela: (1) stepen zabrinutosti zbog korupcije i poverenje javnosti u glavne dravne
institucije i partijska rukovodstva; (2) ocena postojeih kriterijuma za imenovanja na
rukovodee poloaje u javnim slubama i ta bi trebalo da budu kriterijumi, ukljuujui
slaganje/neslaganje s tim da politiari imaju viestruke funkcije i (3) tolerancija na korupciju
u javnim slubama, i ta graani misle o tome ta bi trebalo da budu najefikasnije strategije za
borbu protiv korupcije.

Zabrinutost zbog korupcije i poverenje u institucije

Graani Srbije misle da je korupcija jedan od etiri najvanija problema u zemlji. Kada su
graani upitani da spontano odaberu glavne probleme sa kojima se Srbija suoava, odgovori
su bili sledei: nezaposlenost (55%), nizak standard (37%), korupcija (28%) i Kosovo
(23%).
89
Visoka svest o korupciji ima neposredan uticaj na poverenje graana u glavne
dravne institucije. Nepoverenje u institucije i percepcija da su one skoro u potpunosti
otuene od interesa graana su alarmantni. Njihovi odgovori na pitanje koje javne institucije
rade u korist interesa graana i za opte javno dobro pokazuju ekstremno nisko poverenje u


20
20
institucije: samo 6% graana smatra da politika rukovodstva rade za opte dobro; skuptina
je dobila samo 8% pozitivnih glasova, ministri 9%, vlada 11%, sudovi 12%, lokalne vlade
15%, javna preduzea 20% i tako dalje. Gotovo sve institucije ocenjene su visokim
procentima nepoverenja (grafikon 3).




Grafikon 3: Da li javne institucije slue interesima graana

Na pitanje za ije interese ove institucije i organizacije rade (koriena je skala od 1 do 5),
velika veina ispitivanih graana, ili 71%, smatra da dravne slube rade za sopstvene
interese, 70% kae da one rade za svoje partije, 69% kae da one rade za svoje roake i
prijatelje, a isti broj misli da one rade za mone ljude i biznismene. Samo 13% je reklo da
dravne slube rade u korist interesa graana.
Odgovori na direktna pitanja u kojim je javnim slubama korupcija najrasprostranjenija
(koriena je skala 15 za svaku instituciju), 77% ispitanika misli da su politike partije
najkorumpiranije, a slede ih lekari i poslanici sa 75% glasova (grafikon 4).

Grafikon 4: Koliko je rasprostranjena korupcija u sledeim organizacijama i grupama


21
21



Imenovanje na javne funkcije

Graani imaju realistinu percepciju o tome kako se popunjavaju radna mesta u javnim
slubama, potvrujui podatke iz mog istraivanja. Najvei procenat se opredelio da je u
praksi partijska pripadnost glavni kriterijum (77 posto), zatim slede porodine i prijateljske
veze (76 posto), dok su svi kriterijumi koji uvaavaju strunost, iskustvo, sposobnost itd.
dobili znaajno manji broj glasova (grafikon 5). Na pitanje kako bi trebalo vriti postavljenja
odgovori su u potpunosti suprotni onome to se deava u praksi. Tako ispitanici smatraju da bi
naimenovanje prema sposobnosti trebalo da bude najvaniji kriterijum. Vie od 90% (tanije
92%) ispitanika je reklo da bi to trebalo da bude najvaniji kriterijum prilikom imenovanja na
rukovodee poloaje, zatim sledi odgovornost (87 posto), kolska sprema (85 posto), iskustvo
(80 posto) i ugled (60 posto). Svega 5 posto se odredilo za partijsku pripadnost i 4 posto za
roake i prijateljske veze (grafikon 6).

Grafikon 5: Kriterijumi za postavljenje na vodee funkcije


Grafikon 6: Kriterijumi koje bi trebalo primenjivati prilikom postavljenja na vodee funkcije


22
22



Percepcije o procedurama za regrutovanje za poslove u javnim slubama pokazuju da 49%
graana smatra da oglaavanje radnih mesta u javnim slubama ne postoji i da partije
samostalno dodeljuju ove poloaje svojim ljudima u okviru partijskih koalicionih sporazuma.
Ukupno 40% smatra da je, kada se objave slobodna radna mesta, re o nametenom konkursu.
Samo 8% intervjuisanih graana misli da su javno oglaena radna mesta i mogunost da se za
njih prijavi dostupni svima.
iroka javnost viestruke funkcije politiara doivljava kao negativnu praksu. Preko 90%
ukupnog uzorka graana imalo je takav stav. Meu odgovorima u pogledu viestrukih
funkcija 27% je reklo da je ovaj fenomen izazvan lakomou na novac (da se ima vie izvora
prihoda); 24% je reklo da je to problem jer nije mogue obavljati tako mnogo funkcija i
obavljati ih na pravi nain i u interesu graana; 20% procenjuje da viestruke funkcije znae
koncentraciju moi u manje ruku i da to nije demokratski; 19% je procenilo da viestruke
funkcije daju previe moi partijama. Samo 9% je reklo da vrenje viestrukih funkcija nije
problem ukoliko je neko dovoljno sposoban da ih sve obavlja na pravi nain.
Graani se, takoe, ne slau sa praksom da visoko pozicionirani dravni slubenici/ce
istovremeno obavljaju aktivne uloge visokog nivoa u svojim partijama. Sa takvom praksom se
ne slae 54% ispitanika, 29% je izrazilo svoje neslaganje samo kada je re o najviim
funkcijama (premijer, predsednik Srbije i ministri) i 15% smatra da aktivno vrenje visokih
partijskih funkcija i dravnih funkcija ne utie na efikasnost njihovog rada u obe uloge.

Tolerancija prema korupciji i efikasna antikorupcijska strategija

Graani Srbije su vrlo osetljivi na korupciju i pokazuju visoku netoleranciji prema toj pojavi.
Na pitanje ta bi uradili kada bi znali da je politiar iz partije za koju obino glasaju
korumpiran, 34% je reklo da bi otili u partiju da ga prijave, 33% ne bi glasalo (uzdralo bi
se), 22% bi glasalo za neku drugu partiju, a 4% je reklo da bi bez obzira na korupciju glasali
za svoje partije jer ni druge nisu nita bolje.
Drugi indikatori u pogledu istog pitanja jo jednom su pokazali visoku osetljivost i
netoleranciju prema korupciji. Graani su tvrdili da bi odmah prijavili nekoga ko bi traio
mito. Ovakve odgovore treba uzeti s rezervom jer se u praksi retko deava da graani
prijavljuju traenje mita. U odgovoru na pitanje u kojem se tvrdilo da je politika korupcija
ista u razvijenim zemljama ali da ih to nije spreavalo da se razvijaju, 45% je izrazilo snano
neslaganje sa takvom tvrdnjom, dok se samo 13% sloilo (ostali nisu imali miljenje).


23
23
Na pitanje zato korupcija nije iskorenjena 46% ispitanika je iznelo stav da drava malo ini u
cilju zaustavljanja korupcije zato to je korupcija locirana u dravnim organima, dok je 21%
smatralo da institucije kao to su sudovi, inspekcije i budetske kontrole ne funkcioniu, a
manji broj je smatrao da nema novca za borbu protiv korupcije, da je politike partije ne
podravaju dovoljno ali i da graani nisu dovoljno aktivni.
Na pitanje o tome koja politika bi bila najefikasnija u borbi protiv korupcije, ispitivani graani
su dali tri odgovora koja uivaju najveu podrku. Prvo, moraju biti uspostavljena nezavisna
tela za borbu protiv korupcije kojima e to biti jedini zadatak; drugo, vladavina prava i
nezavisnost sudstva moraju biti ojaani; i tree, moraju biti uspostavljene unutranje i
spoljanje kontrole za sve javne ustanove i efikasne sankcije za one koji u javnom sektoru
kre propise i standarde. Mali broj, oko 5% za svaki odgovor, pomenuo je potrebu da se
povea ukljuenost graana, da se zabrane viestruke funkcije, uvedu obavezni standardi
ponaanja za sve javne slubenike i potrebu da se razvije istraivako novinarstvo.

VI

Zakljuci i predlog mera za eliminaciju partijske drave

Rezultati istraivanja o partijskoj dravi i analiza stavova javnog mnenja ukazali su na kljune
probleme koje proizvodi partijska drava i koji onemoguavaju uspostavljanje odgovorne i
transparentne vlasti:
interesi tajkuna i krupnog biznisa postali su deo sistema vlasti kupovinom politikog uticaja
preko finansiranja stranaka i u organima vlasti, s ciljem da obezbede svoje monopole,
dobiju povoljne zakone i privilegije u poslovanju; Zakon o finansiranju politikih stranaka
nije obezbedio transparentnost razmene usluga izmeu partija i biznisa, niti je uspostavljena
kontrola nad sredstvima u kampanji i za redovne aktivnosti politikih stranaka;
tretiranje celokupnog javnog sektora kao plena koji vladajue stranke na svim nivoima
dele po vertikali (feudalizacija vlasti), to je dovelo do jaanja diskrecionog odluivanja,
koncentracije moi u pojedinim ministarstvima i vladi i politizacije dravne uprave
(poreske uprave, carine, policije i drugih slubi koje bi morale biti profesionalizovane i
politiki neutralne), stranako posedovanje itavog sektora, vertikalno i horizontalno,
dovelo je do porasta sistemske korupcije koja je ugraena u nain funkcionisanja
feudalizovanih ministarstava;
pretvaranje javnih preduzea, usluga i institucija u partijsku svojinu i mesta za
rasporeivanje partijskih kadrova na rukovodee poloaje i zapoljavanje partijskih
drugara, roaka i prijatelja;
viestruke funkcije vladinih slubenika i poslanika i nepostojanje kontrole njihove imovine,
preiroko definisan imunitet za javne funkcionere i poslanike, degradacija Narodne
skuptine izbacivanjem poslanika i njihovo podmiivanje mestima u upravnim odborima, i
vlasnitvo partija nad mandatima koje je legalizovao novi Ustav;
irenje partijskog uticaja i izvrne vlasti na regulatorne institucije, nezavisne dravne
institucije, antikorupcijska tela, medije i kontrolne i nadzorne mehanizme, u ta spada i
odlaganje primene zakona kojima bi se takvi mehanizmi konstituisali, kao to su dravna
revizorska institucija za kontrolu javnih budeta i stranakih finansija, ombudsman,
agencija za borbu protiv korupcije itd.;
koncentracija moi u vladajuim strankama i izvrnoj vlasti, koja sistematski ograniava
politiku (i ekonomsku) konkurenciju i podreuje zakonodavnu i sudsku vlast; izvrni
organi se oslobaaju unutranje i spoljanje kontrole, pa ti organi postaju arita korupcije;
pretvaranje javnih preduzea u partijsko vlasnitvo koje se koristi za razliite partijske
potrebe, a najvie za irenje njene moi, zapoljavanje svojih ljudi i rasporeivanje


24
24
visokih partijskih funkcionera na dobro plaena mesta u upravnim odborima tih preduzea
ili na direktorske i visoke menaderske funkcije; privatizacija ovih preduzea nije jo
poela, ali treba da pone sa najbogatijim preduzeima u oblasti energetike i zato se sada,
kod formiranja nove vlade, stranke otimaju za to ministarstvo;
sve najvanije javne institucije su izgubile poverenje graana koji ocenjuju da one rade za
sopstvene i partijske interese, a ne za interese graana i opte dobro zajednice.
Glavni problem praktine politike odnosi se na izbor metoda delovanja kako bi se uspostavila
zakonska i etika ogranienja vladajuim partijama da ne bi mogle bez kontrole da upravljaju
javnim dobrima i javnim sektorom u celini. To znai da bi se morala ograniiti vlast
uspostavljanjem vladavine prava. Ka tom cilju vodi vie paralelnih puteva. Jedan je na
globalnom nivou i podrazumeva ekonomski razvoj, izgradnju modernih institucija (naroito
onih u pravosuu) i odvajanje vlasti, partija i privrede (tj. eliminaciju transferisanja jedne
moi u drugu i njihovo interesno povezivanje). Re je o promenama koje ukljuuju integraciju
Srbije u Evropu.
Oligarhijska struktura, te sprega tajkuna i politikih stranaka je problem koji nee biti reen
bez otvaranja zemlje prema evropskim integracijama koje bi dovele do politike stabilizacije,
demokratizacije i vladavine prava, s jedne strane, i otvaranja trita, liberalizacije, stranih
investicija, konkurencije i ukidanja monopola, s druge strane; bez politike i ekonomske
konkurencije i odvajanja drave od privrede, uz izgradnju vrstih institucija i kontrolnih
mehanizama pod spoljanjim pritiskom, ova sprega e se teko razvrgnuti samo donoenjem
zakona, makar kako dobro bili napisani (prepisani), o emu dosadanja praksa o zaobilaenju
Zakona o finansiranju stranaka potvruje. Pri tom bi znaajnu ulogu moralo imati slobodno i
istraivako novinarstvo, javne debate i snaga javnog pritiska, u emu je uloga civilnog
sektora i nezavisnih medija nezaobilazna; tim putem bi trebalo stii do promene izbornog
sistema koji daje preveliku mo partijama a malu ili nikakvu odgovornost predstavnicima
graana; spoljanji pritisci i otvaranje ansi za politiku alternativu trebalo bi da vode ka
promeni Ustava koji je poslanike mandate dao strankama, ime se u njima koncentrie
ogromna i netransparentna mo i uzurpira suverenost graana.
Navedene globalne promene konstituiu temeljne institucije drave i civilnog drutva. One
predstavljaju uslov efikasnosti mera na drugom nivou delovanja u oblasti antikorupcijskih
institucija. Sistemsko i neposredno ograniavanje partija da dre monopol na vlast moralo bi
da otpone ve nakon poslednjih parlamentarnih izbora (januar 2007) i prilikom formiranja
nove vlade. Predlaemo sledee mere:
stroga kontrola imovine dravnih funkcionera i spreavanje viestrukog obavljanja funkcija
za sve funkcionere, uvoenje etikog kodeksa sa sve javne slubenike, to podrazumeva
reviziju zakona o spreavanju sukoba interesa, profesionalizaciju i proirivanje ovlaenja i
efikasnog delovanja kontrolnih tela u ovoj oblasti;
javni dogovor o zabrani da stranke rukovode ministarstvima u celini i postavljaju kadrove od
vrha do dna hijerarhije, i svim nezavisnim institucijama i preduzeima iz istog sektora;
koalicioni sporazumi moraju biti javni i sainjeni tako da nijedna stranka ne moe
funkcionisati kao zatvoren sistem tj. sistem povezanih lica, niti moe izvravati bilo
kakve javne poslove (recimo, izgradnja stanova za izbeglice i slino); politike funkcije u
ministarstvima moraju pripasti pripadnicima razliitih politikih stranaka;
kampanja za depolitizaciju dravne uprave i pretres oko najnovijih imenovanja pred
poslednje izbore, koja su partijske kadrove pretvarala u profesionalne i stalne; smanjiti broj
imenovanih pozicija u zdravstvu, obrazovanju, kulturi, javnim i komunalnim preduzeima i
uiniti rukovodee poloaje dostupnim svim graanima pod jednakim uslovima u skladu sa
propisima Meunarodne organizacije rada; posebnim i efikasnim reformama depolitizovati
policiju i slube bezbednosti, nastavljanjem javne kampanje za otvaranje policijskih dosijea
i lustracijom u tim slubama;


25
25
nastaviti zapoete zakonodavne aktivnosti, primeniti ve postojee zakone i instalirati
predviene kontrolne institucije, kao to su dravna revizorska institucija za kontrolu svih
javnih budeta, institucija ombudsmana, suzbijanje monopola jaanjem regulatornih
institucija u toj oblasti, konstituisanje efikasne agencije za borbu protiv korupcije;
preispitati odluke koje su donele republike agencije za radio-difuziju i telekomunikacije;
izraditi plan za privatizaciju javnih preduzea i zapoeti njihovu prodaju; otvoriti drugi
ciklus poboljanja ve donetih antikorupcijskih zakona koji ograniavaju mo politikih i
privrednih elita (zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, zakon o
finansiranju politikih stranaka, zakon o podsticanju konkurencije itd.).
Na kraju, najvanije: uslov svih uslova za eliminaciju partijske drave, njenog monopola,
sprege sa tajkunima i sistemske korupcije jeste da Srbija zaista raisti sa zloinima, nasiljem,
pljakom, prikrivanjem ratnih zloinaca i sa politikom policijom. Sve to odrava mistiku
nacionalistike ideologije; a ova legitimira partijsku dravu, marginalizuje interese graana,
spreava modernizaciju drutva i drave i brani nekanjivost zloina i pljake.

Autorka je diplomirala filozofiju i doktor je sociologije


Prilog

Metodologija

Realizacija: ispitivanje javnog mnenja je sprovedeno u periodu od 20. do 24. jula 2006.
Stanovnitvo: Srbija (iskljuujui Kosovo), 18+.
Veliina uzorka: 1027.
Vrsta uzorka: trostepeni reprezentativno stratifikovani sluajni uzorak.
Jedinice prve faze: teritorije centra intervjua (Polling stations).
Jedinice druge faze: domainstva (SRSWOR sluajnom etnjom).
Jedinice tree faze: ispitanici u okviru domainstava (Kiove tabele).
Lokacija istraivanja: 67 optina u Srbiji, 127 lokalnih zajednica, urbana, periferna i ruralna
sredina.
Stratifikacija: pol, uzrast i region.
Greka u uzorku:
1,23% za incidenciju 5%
2,45% za incidenciju 25%
2,82% za incidenciju 50% (marginalna greka).



1 Ovo istraivanje i njegovo publikovanje omoguio je Centar za praktinu politiku (program za Meunarodne
istraivae praktine politike) pri Institutu za otvoreno drutvo u Budimpeti. Koristim priliku da se zahvalim
kolegama koji su itali prvu verziju ovog istraivanja i pomogli svojim sugestijama: Vladimiru Goatiju, Nemanji
Nenadiu, Aleksandri Drecun, Miroljubu Labusu i Michaelu Emersonu. Pomenute kolege ne snose odgovornost
za konanu verziju teksta. Dugujem zahvalnost Aleksandru Radonjiu, Ivanu Kuzminoviu i dr Svetlani Logar
(Stratedik marketing) koji su prikupili i obradili podatke. Zahvaljujem se i strunjacima i insajderima s
kojima sam vodila razgovore na temu ovog istraivanja.
2 Brojni nai autori razlikuju sistemsku i obinu korupciju. Tako, na primer, Verica Bara govori o dva lika
korupcije, o dominantnoj i marginalnoj korupciji, uzroke one prve vidi u nerazvijenom drutvu, slabim
institucijama, nepostojanju podele vlasti i uzajamne kontrole izmeu zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, ali i
specifinostima srpske tranzicije koju karakteriu uticaji nedavne prolosti, kao to su ratovi, pljaka i
nacionalistika ideologija, koji su ukinuli gotovo svaki ozbiljniji oblik kontrole vlasti. Republika, 131. januar
2007.


26
26
3 Seize the State, Seize the Day: State Capture, Corruption and Influence in Transition, by J. Hellman, G. Jones,
and D. Kaufmann (2000). Eksperti svetske banke definiu zarobljenu dravu i ue kao zarobljavanje zakona
u korist korporativnog biznisa preko uticajnih politikih veza u parlamentu i/ili vladi.
4 Nemanja Nenadi, Zarobljena drava, Politika, 12. novembar 2006.
5 Istraivanje porekla dananje ekonomske elite ukazuje da je ona regrutovana iz socijalistikih preduzea
poetkom 1989. i Miloevieve politike strukture vlasti. Bivi direktori, eksperti i menaderi tih preduzea, koji
su bili deo nomenklature i bliski reimu Slobodana Miloevia su dananji tajkuni. Mladen Lazi, Stvaranje
nove ekonomske i politike elite, Republika, jun 2006.
6 Novim Ustavom poslaniki mandati su predati u vlasnitvo partijama (o emu e biti vie rei), a jo ranije je
dolo do redukcije uloge poslanika u skuptinskoj debati davanjem ovlaenja efovima poslanikih klubova,
odnosno vrhovima partija da predstavljaju miljenje svojih poslanika.
7 U nedavno datom intervjuu bivi potpredsednik vlade Miroljub Labus rekao je da tajkuni savreno sarauju sa
svim partijama od Radikalne do Demokratske stranke Srbije. On tvrdi da su oni postali deo sistema, Danas,
1112. novembar 2006.
8 U ovom radu neu se baviti nasleem prethodnog reima koji je formalno sruen oktobra 2000. godine a ija
struktura nije demontirana. Ti uticaji su dobro poznati. Ovde e vie biti rei o novijim uticajima
karakteristinim za srpsku tranziciju.
9 James. H. Anderson & Cheryl W. Gray, Anticorruption in Transition 3, Who is Succeeding... and Why?, World
Bank, 2006.
10 Ovo istraivanje je pokazalo i jedan pozitivan trend: dolo je do smanjenja u procentu profita koji je dat na
podmiivanje. To je bio rezultat manjih iznosa koji su traeni za podmiivanje. Iako su zahtevi postali ei,
ukupan iznos mita je bio manji.
11 Ovakva percepcija graana i navedeni indikatori SB o rastu korupcije u Srbiji ne protivree podacima
Transparency International (TI) koji govore o tome da je Srbija malo popravila svoj rejting na svetskoj listi
korumpiranosti. Najnovija publikacija TI sa indeksom percepcije korupcije za 2006. pokazuje da se Srbija
popela sa 97103. na 9092. mesto (zajedno sa Surinamom i Gabonom) meu 163 zemlje, sa indeksom 3,0
(iznosio je 2,7 za 2004. i 2,8 za 2005). Ovaj napredak se duguje antikorupcijskim zakonima koji su doneti tokom
2003, 2004. i 2005. godine. Da ne bi bilo zabune, treba rei da je dobijena ocena jo uvek veoma niska i
oznaava endemsku korupciju (tek ocena 5,0 oznaava da je korupcija jo uvek visoka ali svedena na podnoljiv
nivo). Poreenje sa bivim socijalistikim zemljama pokazuje da najbolje stoje Estonija (sa 6,7), Slovenija (6,4) i
Maarska (5,2), dok Albanija (2,6), Rusija (2,5) i Belorusija (2,1) imaju najgore pozicije. Srbija je u poslednjem
delu meu 20 bivih socijalistikih zemalja; ona zauzima 13. poziciju na toj listi. Njena ocena je samo neto
malo bolja od najgore i znaajno gora kad se poredi sa najboljim zemljama.
12 Doneti su sledei zakoni: Zakon o spreavanju sukoba interesa (usvojen aprila 2004), Zakon o slobodnom
pristupu informacijama od javnog znaaja (novembar 2004), Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji (krajem
2005), Zakon o zatiti konkurencije antimonopolski zakon (septembar 2005), dok je Zakon o ombudsmanu i
Antikorupcijsku strategiju Skuptina usvojila decembra 2005.
13 U srpskoj javnosti ubistvo Zorana inia je shvaeno kao otpor starih kadrova u bezbednosnim institucijama
njegovoj nameri da modernizuje Srbiju i da pripremi zemlju za to bre prikljuivanje EU. Njegova saradnja sa
Hakim krivinim tribunalom tumaena je kao pretnja da e vojska i tajna policija biti reformisane i dovedeni
novi ljudi.
14 To dokazuje da je EU prekinula pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju zbog
nedostatka politike volje da se Hakom tribunalu izrue Ratko Mladi i drugi optueni za ratne zloine.
15 Za opis korupcionakih afera videti Okupacija u 26 meseci 20042006, Centar za modernu politiku, Beograd
2006. Za detaljno analizirane sluajeve korupcije prilikom privatizacije, sa jasno ocrtanim politikim
uticajima, videti: Verica Bara i Ivan Zlati, Korupcija, vlast, drava, drugi deo, Republika, 2005.
16 Bivi ministar finansija Boidar eli kae da je novi talas politizacije javnih ustanova doveo do poveanog
diskrecionog odluivanja od strane Vlade (bez uporita u pravu ili skuptinskoj odluci) o razliitim tipovima
poreza (akcizni porezi na naftu, carinske takse itd.). Ovu materiju je ranije regulisao zakon. Videti: Kada emo
iveti bolje, Slubenik glasnik, Ekonomist magazin, B92, Blic, Beograd 2006.
17 O tetnom dejstvu naih monopola na budet graana pokazuje eksperiment koji je izveo list Politika
poreenjem cena potroake korpe u Srbiji i ekoj. Ova druga je veoma dobro razvila konkurenciju meu
trgovakim firmama, a u Srbiji tu vlada monopol. Rezultat je da nai graani iste proizvode plaaju duplo
skuplje.
18 Nakon znaajnog pritiska Meunarodnog monetarnog fonda da se otpone sa privatizacijom javnih preduzea
Vlada Srbije je angaovala privatizacionog savetnika i odloila deliminu privatizaciju Naftne industrije Srbije
(NIS) za poetak 2007.
19 Bori li se Vlada protiv korupcije, 9. oktobar 2006, izvor: Vesti B92 na websajtu www.B92.net.
20 Danas, 1011. februar 2007.
21 Te etiri partije su: Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Kotunice, Demokratska stranka (DS) Borisa
Tadia koji je takoe i predsednik Srbije, Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava eelja i G17 plus Mlaana
Dinkia.


27
27
22 Zvanino opravdanje za tako ubrzano usvajanje novog Ustava bilo je ouvanje Kosova u Srbiji, tako to je u
Ustavu zapisano da je Kosovo deo Srbije.
23 Predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati kae da l. 102 novog Ustava izdvaja Srbiju kao jedinu
evropsku dravu koja ima propis po kojem mandati u parlamentu pripadaju partijama. Ovakvo reenje, tvrdi
Goati, postoji samo u nekim azijskim dravama (Banglade, Pakistan, Indija).
24 Ovakva ustavna reenja, naroito imperativni partijski mandat poslanika, naruava sutinu parlamentarnog
sistema koja se ogleda u uzajamnoj zavisnosti, kontroli i ravnotei izmeu parlamenta i vlade. Tako realno jaa i
poloaj vlade koju ini koalicija stranaka parlamentarne veine. U zagrljaju vlade i vrhova vladajuih partija
nema dovoljno prostora za razvoj parlamentarne demokratije, tako da Skuptina, faktiki, postaje njihov izvrni
organ. Videti: Slobodan Vueti, Blic, 24. februar 2007.
25 Mandat guvernera Narodne banke Srbije ne poklapa se s izborima ili promenama u skuptini ili vladi. Isto se
odnosi na poverenika za informacije iji rad je postao uticajan i cenjen u javnosti. Stie se utisak da je neko iz
Vlade traio njegovo uklanjanje jer je svoju javnu ulogu obavljao na ispravan i nezavisan nain (uhvatio je
ministra policije u lai, odnosno u pisanju lane slubene beleke).
26 Da bi zatitile interese partija u kontrolisanju mandata u Skuptini Srbije tri glavne partije (Kotuniina DSS,
Tadieva DS i eelj/Nikolieva SRS) odluile su da okrnje suverenitet naroda tako to e vlasnitvo nad
mandatima dati partijama. Pravi korisnici suvereniteta (koji bi trebalo da potie od graana) bie rukovodioci
partija, omoguujui im da sprovode dravni suverenitet, ako ne direktno, onda indirektno kroz vlasnitvo nad
mandatima poslanika. Videti: Aleksandar Molnar, Gubitak suvereniteta u korist Evropske unije ili borba za
suverenitet nad Kosovom i Metohijom, Republika, 24. oktobar 2006, str. XXII.
27 Na primer, ministar za kapitalne investicije i predsednik Nove Srbije javno je priznao da javno preduzee
eleznice Srbije, koje je pod kontrolom njegove partije (direktor preduzea je iz njegove partije), nije potovalo
proceduru javnih nabavki kada je kupovalo vagone iz vedske. I pored priznanja, niko nije trpeo nikakve
posledice: ukoliko bi ministar ili direktor javnog preduzea bili pozvani na odgovornost i podvrgnuti istranom
postupku, to bi moglo da izazove povlaenje podrke vladi od strane poslanika te stranke. O tome koliko su
korumpirani politiari zatieni govori injenica da je osoba koja je obelodanila nepravilnosti uklonjena sa svog
poloaja. Ministar finansija se naao u slinoj situaciji kada je u javnosti ponovo otvorena korupcionaka afera o
Nacionalnoj tedionici. Ovaj sluaj povezuje ministra sa korupcijom koja je otkrivena i detaljno opisana u: Bara
i Zlati, Korupcija, vlast, drava, citiran rad. Optube protiv ministra iznela je predsednica Saveta za borbu
protiv korupcije pri Vladi Srbije Verica Bara i u jednoj TV emisiji. Posledica nije bilo jer je primenjen isti
sistem zatite: uklanjanje predsednice Saveta iz sredstava javnog informisanja, uz uobiajeno utanje vlasti.
28 Primena novog Zakona o dravnim slubenicima koji predvia javnu kompeticiju za rukovodee poloaje u
dravnoj upravi zapoela je u julu 2006. Iako je primena i ovog zakona izigrana, o emu e kasnije biti vie rei,
u novinama su objavljeni konkursi za rukovodea mesta i poloaj zamenika ministra. Videti: Ana Trbovi, Blic,
25. novembar 2006.
29 Samo tri partije (od oko 39 aktivnih partija i vie od 400 registrovanih) su Finansijskom odboru Skuptine na
vreme podnele kompletne godinje izvetaje o svojim finansijama i aktivnostima. Ovo pokazuje da partije ne
potuju svoje zakonske obaveze. Za detalje o ovom problemu videti: Vladimir Goati, Partijske borbe u Srbiji u
postoktobarskom razdoblju, Fridrich Ebert Stiftung, Beograd 2006, str. 179204.
30 Neki mediji otvoreno komentariu koji bi ministar u novoj vladi (nakon januarskih izbora 2007) bio po ukusu
poznatog tajkuna (ije se ime ne sme izgovoriti), odnosno koji ministri iz prole vlade su mu se zamerili i
nemaju zeleno svetlo da isto ministarstvo ponovo dobiju. Re je o ministarstvu za poljoprivredu i jo ponekom.
Kotunica ima vie anse nego eli, Danas, 16. februar 2007.
31 Nisam pratila podelu unutar stranaka, te poveanje broja koalicionih partnera, jer to nije predmet mog
istraivanja; te promene ni u emu ne menjaju nain funkcionisanja vlade, pa sam dala prikaz podele vlasti kako
je izgledala na poetku izmeu tri stranke (DSS, G17 plus i koalicije SPO/NS) i Socijalistike partije koja je
podravala ovako sastavljenu manjinsku vladu.
32 Prva post-Miloevieva vlada nije izvrila vertikalnu podelu ministarstava. Ta vlada (20012003) je bila
sastavljena iz dva dela: jedan koji su inili eksperti i vanpartijske linosti, koji su svoje pozicije dobili prema
sposobnostima, a drugi deo je bio politiki, sastavljen od brojnih politikih lidera partija koji su uestvovali u
velikoj koaliciji protiv Miloevievog reima i koji su dobili pozicije potpredsednika vlade. Svako ministarstvo
je bilo sastavljeno od predstavnika razliitih partija, to je obezbeivalo neposrednu kontrolu ponaanja dravnih
slubenika.
33 Gotovo svako ministarstvo ima niz institucija po horizontali koje kontrolie na centralnom nivou, a zatim i po
dubini (vertikalno), po optinama, zahvaljujui visokoj centralizaciji Srbije. Da bi se stekao uvid u koliinu vlasti
navodimo procenu da, na primer, ministar obrazovanja i sporta ima ovlaenje da imenuje vie od 3.000
direktora osnovnih kola, i oko 400 direktora srednjih kola u Srbiji bez Vojvodine (procena o broju kola prema
Statistical Year Book of Yugoslavia, 2000; Boidar eli navodi da u Srbiji ima ukupno 3.960 osnovnih i 577
srednjih kola; Kada e nam biti bolje, citiran rad). Ministar za zdravlje ima ovlaenje da vri naimenovanja
direktora bolnica, zdravstvenih centara i drugih zdravstvenih ustanova koje je osnovala Vlada. I tako svako
ministarstvo. Ministar finansija potpisuje imenovanja za sve efove uprave prihoda, carine itd. u svakoj opttini.
U nadlenosti Vlade je 17 javnih preduzea (tu se nalaze i najvea preduzea u Srbiji) i veliki broj agencija,


28
28
fondacija i usluga. U celini gledano, procenjuje se da u Srbiji ima oko 40.000 poloaja na koje se imenuju,
odnosno postavljaju funkcioneri po partijskoj liniji, od strane vladajuih partija u koalicijama na svim nivoima
(optina ima oko 160 i u svakoj odreen broj institucija, javnih preduzea, kola, zdravstvenih, socijalnih i
kulturnih slubi, od kojih su neke optinske/pokrajinske a neke republike).
34 Zanimljivo je da savetnik za Kosovo premijera Kotunice Slobodan Samardi takoe ima mesto u javnom
preduzeu. U ovom sluaju re je o Slubenom glasniku. Na elu ovog, u politikom smislu, vanog preduzea,
prvo se naao Dejan Mihajlov, pa je zbog sukoba interesa traio razreenje; to mesto je pripalo
Socijaldemokratskoj partiji (SDP, Branko Gligori), da bi se opet vratilo, nakon raskida sa SDP, DSS-u. Izvor:
Politika, 24. januar 2007, i Slubeni glasnik.
35 Izvor: Politika, 24. januar 2007, i Slubeni glasnik. Podatke o stranakom voenju preduzea i lanstvima u UO
treba tretirati modelski, kao princip da je javna svojina pretvorena u stranaku, dok se raspored kadrova stalno
menja, pa navodi pojedinih imena mogu biti netani zbog fluktuacije na tim mestima.
36 Mesta u UO javnih preduzea nisu podeljena po feudalnom principu, nego su lanovi UO pojedinih javnih
preduzea stranaki meoviti. Sem poloaja u UO dele se i menaderske tj. direktorske funkcije koje
omoguavaju veu koncentraciju kadrova i zapoljavanje iz stranke koja je dobila mesto generalnog direktora.
37 Verica Bara u tekstu Parlamentarna korupcija, Dnevnik, 5. novembar 2005, kae: Zakoni se donose da se
neko okoristi, odnosno da se uz pomo svojih poslanika lini i privatni interesi stavljaju u zakon i postavljaju
kao opta stvar. Zato imamo zakone koji se namerno donose s odreenim nedostacima tako da se posle ne mogu
primeniti.
38 Ovakva vlast i u jednom irem smislu dobija feudalna obeleja po svojoj zaokruenosti, u ta spada naoruana
pratnja. Brojni dravni funkcioneri, partijski lideri i tajkuni angauju svoje lino obezbeenje koje ima i prestini
smisao. Danas u Srbiji ima 30.000 registrovanih naoruanih ljudi koji obavljaju poslove privatnog obezbeenja.
39 Prema pisanju medija, obavetajna sluba je 2005. godine koriena da pijunira poslanike u vezi s njihovim
namerama o tome da li e i kako glasati po pitanju budeta za 2006. Dvoje poslanika je izbaeno iz Skuptine
preko noi jer su rekli da nee glasati za budet (Savranije onjagi i Vesna Lali).
40 Netransparentnost u odobravanju kredita seljacima od strane Ministarstva poljoprivrede u javnosti su kritikovali
predstavnici Srpske radikalne stranke; seljaci su glavnina njihovog birakog tela.
41 Graanski savez Srbije (GSS) bio je antiratna partija koja je okupljala intelektualce, profesionalce i eksperte, pa
je u raspodeli mesta u vladi dobila nesrazmerno vei broj poloaja u odnosu na jainu stranke.
42 U javnosti je poznato da je nova ministarka obrazovanja Ljiljana oli Darvinovu teoriju evolucije zamenila je
religijskom, kreatistikim pristupom o nastanku oveka, pa je zbog negodovanja javnosti to je iz nastave
izbaen Darvin ministarka podnela ostavku.
43 Jednom kandidatu za direktora kole u gradu Niu preeno je smru ako ne povue svoju kandidaturu. Ona je
bila rtva politike osvete, kao to je to bio sluaj irom Srbije. Reeno je da u svim institucijama i svim
postupcima dolazi do politikih pritisaka. O navedenim pretnjama je u nekoliko mahova pisao dnevni list Danas.
44 Najupeatljiviji sluaj u kojem je pobedio kolski izbor direktora bila je srednja Ekonomska kola u aku.
45 Podaci o oba ministarstva i njihovim partijskim postavljenjima dobijeni su zahvaljujui istraivakom
novinarstvu i insajderima koji su bili na visokim poloajima u ovim ministarstvima i prihvatili da sarauju na
ovom projektu.
46 Sluaj se odnosi na odabir direktora biblioteka koje je osnovala Republika Srbija i ija naimenovanja su data u
nadlenost Ministarstva kulture. Direktori biblioteka u Niu i Jagodini naimenovani su prema partijskim
kriterijumima ministra i takve partijske odluke nisu mogle biti promenjene i pored javne kritike. Kandidati sa
veim kvalifikacijama bili su diskriminisani po partijskoj liniji. Preko linih kontakata sam saznala da su u
mnogim sluajevima ministri dobijali obavetenja od lokalnih partijskih odbora o tome ko bi trebalo da bude
favorit za izbor i da su u 95 posto sluajeva ti pojedinci i imenovani na poloaje, bez obzira to su drugi
kandidati imali vie kvalifikacije.
47 Ministar policije je smenio svih 16 okrunih policijskih naelnika i ukupno zamenio oko 700 policajaca sa viim
inovima otkako je preuzeo svoj poloaj, dovoenjem svojih ljudi. Pri tom nema revizorske kontrole ili
nadzora nad budetskim trokovima u policiji, niti civilne kontrole nad policijom i obavetajnim slubama.
Javne nabavke za policiju predstavljaju dravnu tajnu koja je izuzeta od javnog nadzora.
48 U Srbiji se guverner Narodne banke menjao tri puta od oktobra 2000. Prvi guverner bio je Mlaan Dinki, koji
je sada ministar finansija; drugi je bio vanpartijski ekspert, dr Kori Udoviki, koja je zamenila Dinkia zato to
je kao tadanji potpredsednik G17 plus bio preterano aktivno ukljuen u partijsku politiku; trei guverner
Narodne banke Srbije postavljen je iz redova G17 plus, kada je ova partija postala lanica vladajue koalicije.
49 Kadar G17 plus na ovom poloaju bio je smenjen iz javnosti skrivenih razloga, a mesto je dato Vladimiru
Galiu, savetniku premijera Kotunice.
50 Na primer, direktor Poreske uprave Srbije bio je lan G17 plus; napredujui politiki, postao je lan Izvrnog
odbora G17 plus; nedavno je premeten na poziciju dravnog sekretara Ministarstva finansija, a njegov poloaj u
Poreskoj upravi dodeljen je drugom lanu iste partije.
51 Bivi ministar finansija Boidar eli kae da su i na njega vrili pritisak lokalni partijski odbori koalicije DOS
s ciljem da mu sugeriu ko bi trebalo da budu efovi poreske uprave na lokalnom nivou. On se ali da je
postao veoma nepopularan meu lokalnim aktivistima DOS-a jer je odbio da im dozvoli da nametnu ko e voditi


29
29
lokalne jedinice poreske uprave. Meutim, on procenjuje da se tokom dve poslednje godine situacija
preokrenula; neki ljudi bez profesionalnih referenci dobili su poloaje u Poreskoj upravi, dok su neki sa
priznatom profesionalnom reputacijom izgubili svoje poloaje na zahtev lokalnih partijskih odbora. Kada emo
iveti bolje, str. 48.
52 Na stablu zbog prostora nisu prikazane sve nezavisne institucije koje sam u tekstu navela; prazni pravougaonici
oznaavaju da rukovodei poloaji nisu 100 posto partijski pokriveni, ve oko 90%, kako je navedeno.
53 Podaci o javnim preduzeima preuzeti sa sajta B92 (www.b92.net), Srbija 2020: Tema 5 godina tranzicije.
Okrugli sto Centra za liberalno-demokratske studije o Budunost javnih preduzea, 19. maj 2006; takoe i
Poslovanje javnih preduzea, Danas, 20. jul 2006.
54 Kod podele vlasti kao partijskog plena energetski sistem je najvaniji zato to u njemu ima mnogo novca;
glavna vladajua partija u koaliciji trai da dobije ministarstvo za energetiku, jer to znai ne samo upravljanje
tim resornim ministarstvom, nego i partijsko vlasnitvo nad NIS-om i Elektrodistribucijom Srbije (bilo kroz
poslovodstvo bilo kroz upravne odbore), ime se iri politika mo partije. Naroito je sada to vano jer predstoji
privatizacija tih preduzea, pa se stranke otimaju koja e dobiti taj najbogatiji deo kolaa. Pri tom je veoma
loe, kae Zorica Mihajlovi-Milovanovi (biva savetnica Miroljuba Labusa za vreme dok je bio
potpredsednik vlade), favorizovanje ljudi iz jedne stranke kada ta stranka dobije mogunost upravljanja, jer je
energetika veoma specifina oblast, pa nije mogue da jedna stranka ima kadrove da je vode. I kada bi se svi
udruili, kae ona, opet bi bio deficit strunjaka. Videti o tome: Politika, 3. mart 2007.
55 Da bi pomogla novinama da plate svoja dugovanja (6 miliona evra) i zadre kontrolu nad 50% akcionarskog
kapitala, Elektrodistribucija je investirala novac i ima 14% vlasnitva nad listom Politika.
56 Prva stvar koju je uinila Kotuniina vlada bila je da nelegalno postavi novog direktora dravne televizije.
Prema zakonu, graani su duni da plaaju za ovaj TV servis zajedno sa raunom za struju, iako RTS u stvari
nije nezavisni javni servis, poto ga kontroliu vlada i vladajue partije.
57 Re je o spreavanju Vlada Divca da kupi Veernje novosti; paket deonica sa mogunou veinske kontrole
prodat je poznatim tajkunima.
58 Re je o Sranu uriu koji je imenovan u UO ovog lista da zastupa deo kapitala koji pripada dravi.
59 Opravdanje za rasputanje je bilo to da uvodnik napisan o Ratku Mladiu nije bio lokalna tema. Trebalo bi
pomenuti da su te novine bile veoma uspene u finansijskom smislu i da su ih ljudi u Zrenjaninu mnogo itali.
60 Na zahtev javnosti da se obelodane prihodi za lanstvo u UO, kao i da se iznese informacija o javnim
preduzeima koja ne uplauju doprinose, javna preduzea su odbila da daju te informacije. Dok je poverenik za
informacije smatrao da su preduzea duna po zakonu da javnosti daju te informacije, zanimljivo je da je
Poreska uprava stala na stanovite da podaci o izmirivanju poreza i doprinosa javnih preduzea ne mogu biti
dostupni javnosti. Danas, 4. avgust 2006.
61 Takav je sluaj sa Galenikom iju upravu je preuzela drava, odnosno najvea vladajua partija u koaliciji.
62 Liga socijaldemokrata Vojvodine.
63 Dramatiniji primer je Uice koje i posle prinudne uprave i ponovljenih izbora nije bilo u stanju da sastavi vladu
i stabilizuje situaciju u optinskim organima i javnom sektoru. im su proli izbori smenjeni su kadrovi iz bive
optinske koalicije, to je ponovo otvorilo pitanje ta raditi sa smenjenim direktorima javnih ustanova i
preduzea kada njihova mesta zauzmu kadrovi nove vladajue koalicije; do see kadrova dolazi odmah i
neumitno bez obzira na dostignua, kvalifikacije i uspehe. Reenje je u ovom gradu naeno u tome da se bivi
direktori zapoljavaju u javnim preduzeima zbog ega preti opasnost da u tim preduzeima bude vie bivih
direktora nego obinih radnika. Ako se tome dodaju kadrovske ofanzive na ova preduzea nakon lokalnih
izbora, kada se zapoljavaju stranaki zasluni kadrovi, kumovi, lanovi ue ili ire porodice i prijatelji, budet
optine sluie iskljuivo njima, za njihove plate, a ne za investicije koje su potrebne graanima. Videti:
Kadrovsko groblje ili servis graana, Danas, 14. februar 2007.
64 Nije poznat taan broj imenovanih pozicija (radnih mesta) u Novom Sadu. Postoje samo razliite procene koje
idu do 1.000 pozicija koje imenuju stranke na vlasti.
65 Ove i druge informacije prikupili su gradski odbornik Aleksandar Radonji iz G17 plus i Mihajlo Brki,
predsednik odbornike grupe DS u skuptini grada.
66 O roakim vezama, nepotizmu i reakcijama: Roak se ne pita za diplomu, Politika, 31. mart 2006.
67 Ogromni gubici u Novom Sadu, Izvor: B92, www.b92.net, 5. jul 2006.
68 Milioneri na elu gubitakih firmi, Politika, 14. april 2006.
69 Gomilanje funkcija sam prikazala samo za poslanike, a ne i za funkcionere Vlade o emu sam pisala u listu
Danas, 14. i 18. avgusta 2006. Tom prilikom sam pokazala, koristei informacije iz Slubenog glasnika, da i
ministri obavljaju vie funkcija, a neke se ukrtaju sa javnim preduzeima, agencijama i fondovima. Tako, na
primer, ministar Joi je rasporeen u UO Yugoimport SDPR; isti ministar i njegove kolege Zoran Lonar,
Radomir Naumov (ministar energetike) rasporeeni su u Upravni odbor Graevinske direkcije Srbije DOO. U
Fondu za razvoj, koji odluuje o kreditima za pojedine projekte, takoe sedi veliki broj ministara. U Agenciji za
osiguranje depozita, sanaciju, steaj i likvidaciju banaka nalaze se Mlaan Dinki, ministar finansija, Vesna
Dini, pomonik ministra finansija, Goran Aneli, pomonik ministra finansija (ef G17 plus za Vojvodinu),
Dejan Simi, viceguverner NBS itd. Niz spojenih funkcija koje dre dravni funkcioneri (prepletene sa
partijskim) ukazuju na koncentraciju moi u malom broju ruku.


30
30
70 Vladimir Goati, Politike borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju, op. cit., str. 108109. Goati je prikazao
promenljivu praksu partijske kontrole nad mandatima u Skuptini Srbije tokom 15 godina viepartijskog sistema.
71 Re je o nezakonitom izbacivanju iz Skuptine dva poslanika G17 plus: Savraniju onjagiu i Vesni Lali.
72 Videti vie o solidarnom radu Administrativnog odbora i nezakonitom korienju blanko ostavki u: Goati,
op. cit., str. 109110. U odnosu na vladine metode da stvori veinu, Goati je zakljuio da se preobratila od
vlade de iure u vladu de facto, koja je odrala svoje pozicije putem uzurpacije.
73 Videti analizu Venecijanske komisije o izbornom zakonu u Srbiji, Danas, 22. jun 2006.
74 Korumpiranost poslanika ogleda se i u tome to parlament po pravilu izglasava dravni budet za jednu godinu
bez usvajanja zavrnog rauna za prethodnu, to znai da poslanici prihvataju da nemaju nikakvu kontrolu nad
javnim finansijama. Verica Bara, Vlast kriva za korupciju, Danas, 4. avgust 2006.
75 To je sluaj predsednika vojvoanske Vlade Bojana Pajtia koji je istovremeno poslanik, potpredsednik
Demokratske stranke i lan Fonda za razvoj.
76 Novi Ustav je ograniio pravo poslanika na obavljanje veeg broja funkcija; iskljuio je kombinacije s izvrnim
i drugim predstavnikim funkcijama, ali je ostavljena mogunost da poslanik bude rasporeen na mesta u UO
javnih preduzea. Odvajanje poslanikih i izvrnih funkcija nije doslovno sprovedeno; gradonaelnik Beograda
je verifikovao svoj mandat u Narodnoj skuptini Srbije jer RIK ovu kombinaciju funkcija nije smatrao
nedozvoljenom. Republiki odbor za spreavanje sukoba interesa smatra funkciju gradonaelnika nespojivom sa
poslanikom. Videti: Danas, 14. februar 2007. Treba rei i to da je Ustav smanjio mogunost akumulacije
funkcija za poslanike zato to su mandati pripali partiji, pa vie nema razloga da se oni podmiuju jer mogu biti
izbaeni iz parlamenta slobodnim stavljanjem mandata na raspolaganje stranci.
77 Slobodan Beljanski, Pravni i politiki aspekti spreavanja sukoba interesa, u: Sukob interesa kod javnih
funkcionera i javnih slubenika u Srbiji, Transparentnost Srbija, Beograd 2006, str. 6989.
78 Zakon ima i drugih nedostataka. On dozvoljava akumulaciju funkcija; Republiki odbor za spreavanje sukoba
interesa nije profesionalizovan, niti je nain njegovog rada u proceduralnom smislu precizno odreen; zakon ne
sadri sankcije za sukob interesa. Odbor moe funkcionera nejavno opomenuti, i da potom istupi sa javnim
preporukama za ostavke ukoliko nejavno upozorenje nije dalo rezultate. Ukoliko se funkcioner ne povinuje
upozorenjima, Odbor nema na raspolaganju kaznene mere. Podaci o imovini funkcionera se ne proveravaju
(izuzev po prijavi) i nisu dostupni javnosti. Videti raspravu o ovom zakonu u: Sukob interesa kod javnih
funkcionera i javnih slubenika u Srbiji, navedeno, i Antikorupcijski zakoni: Iskustvo Slovenije i izazovi Srbije,
Transparentnost Srbija, Beograd 2004.
79 Srbija je jedina drava u regionu koja nema dravnu revozorsku instituciju, a to znai ni kontrolu troenja javnih
budeta. Za neprimenjivanje donetog zakona o dravnoj revizorskoj instituciji pronalaze se razni izgovori, a
jedan je da domae revizorske kue nisu dovoljno strune; neke od njih pak strahuju da ukoliko bi se prihvatile
tog posla da e biti izloene politikom pritisku s kojim ne bi mogle uspeno da se nose. Videti o tome: Ljubia
Stanojevi (profesor za raunovodstvo i reviziju), Politika, 20. novembar 2006.
80 Istraivanjem je za Srbiju rukovodio Boris Begovi iz Liberalno-demokratskog centra, Danas, 16. januar 2007.
81 Prema Privremenom izvetaju Evropske banke za obnovu i razvoj za 2005. samo dve bive komunistike zemlje,
Turkmenistan i Bosna i Hercegovina, dobile su tako nisku ocenu.
82 U intervjuu jednog poslanika izreena je sledea optuba tokom skuptinske sednice koja je hitno sazvana kako
bi se skinuo imunitet javnom tuiocu koji je ve bio uhapen: Ova sednica je sazvana zato to je jedan
biznismen naredio vladi da uhapsi sve njegove suparnike. Ovaj biznismen im je dao gomilu novca. Opravdanje
za skidanje imuniteta tuiocu je bilo vie nego smeno. Pravi razlog je da je on spreio Merkator da kupi C
Market. Ostaviu itaocu da nagaa kako se zove biznismen koga je zabrinula ova odluka tuioca. Komentar je
dat u intervjuu: On im daje toliko para da moe da im naredi da rade ono to on eli. Skuptinska mrea,
oktobar 2006. http://www.skupstinskamreza.org.yu/index.php?ID=9&itemTypeID=31&contentID=2.
83 tampa je izvetavala o neuobiajenoj uurbanosti i guvi u svim ministarstvima. Trebalo je organizovati po
hitnom postupku dravne ispite za partijske kadrove kako bi mogli biti imenovani na stalna (profesionalna)
mesta u dravnoj upravi. U velikoj urbi, navrat-nanos, bili su odravani ispiti, a protekcija je radila punom
parom; bilo je pojava da se partije jedna drugoj svete tako to su kolegama nametale padanje na ispitima. Tako
su registrovani sluajevi da neki ljudi sa srednjim obrazovanjem poloe ispite, dok drugi sa doktoratom to nisu
uspeli. Blic, 19. decembar 2006.
84 U decembru 2006. godine izalo je vie brojeva Slubenog glasnika koji svedoe o ovoj partijskoj diverziji; u SG
od 12, 19, 22. i 26. decembra objavljena su masovna imenovanja u ministarstvima.
85 Rumunska ministarka pravde i voa antikorupcijske kampanje Monika Makoveji upozorila je da u Rumuniji
slabi politika podrka reformama posle pristupanju EU. Ona je izala u javnost sa zabrinjavajuim
informacijama da e Rumunija, sada kada je lanica EU, ograniiti borbu protiv korupcije. Rumunski premijer
Kalinu Popesku je izrazio elju da se ne petlja u to pitanje. Odmah posle 1. januara 2007. parlament i sudije
vie ne pokazuju elju za nastavak sprovoenja reformi, a iza toga stoji politika klasa kojoj ne odgovaraju
duboke reforme u zemlji. Danas, 10. januar 2007.
86 Odluka Republike izborne komisije (RIK) da ne objavi imena donatora za kampanju na izborima 21. januara
2007. potvruje da tela zaduena za kontrolu sama skrivaju finansijere partija. Dodue, postoji mogunost da se
imena donatora objave nakon provere finansijskih izvetaja koje su stranke podnele RIK-u.


31
31
87 Za vie informacija o problemu kontrolnog mehanizma uspostavljenog zakonom videti monografiju: Vladimir
Goati, Nemanja Nenadi, Predrag Jovanovi: Finansiranje predsednike izborne kampanje 2004. u Srbiji,
Transparentnost Srbija, 2004.
88 Zbog novog formulara za izvetaje o sakupljanju i troenju novca tokom izborne kampanje januara 2007, koje je
izradila nevladina organizacija Transparentnost Srbija, oekuje se da podneti izvetaji budu transparentniji, za ta
treba priekati ocene ove nevladine organizacije.
89 Vii procenat zabrinutosti zbog korupcije nego zbog Kosova proistie, verovatno, iz tekuih korupcionakih
afera koje su objavljene u javnosti dok je trajalo istraivanje. Druga istraivanja pokazuju da je zabrinutost za
Kosovo vea nego za korupciju, ali to ne menja procenu da je korupcija svrstana meu etiri najvea problema
Srbije.