ANIME SVET

No.1. prolee 2014

UREDNIK
Radmila Kalini
REDAKCIJA
Aleksandar Stankovi, Tijana Deli, Aleksandar
Deli, Radmila Kalini, Nikola Milievi, Jelena
opi, Sara olakovi Dragojevi
DIZAJN/PRELOM
Maja Todorovi
LEKTURA I KOREKTURA
Radmila Kalini
1. Re urednika
2. ANIME ZA POETNIKE
Tijana Deli
3. MIJAZAKIJEVA FILMSKA MAGIJA
Aleksandar Deli
4. DIGIMONI ILI DIGITALNA UDOVITA
Aleksandar Stankovi
5. DETEKTIV KONAN, JAPANSKI ERLOK HOLMS
Sara olakovi Dragojevi
6. NARUTO: SPOJ MITA I MATE
Nikola Milievi
7. IEZAVANJE GRANICE IZMEU REALNOSTI I SNA
Radmila Kalini
8. POTISNUTA FRUSTRACIJA KAO IZVOR MOI
Radmila Kalini
9. KAD ANIME LIKOVI OIVE
Jelena opi
10. DIGI KVIZ
Aleksandar Stankovi
Sadraj
Dragi itaoci,
dobrodoli u prvi broj asopisa Anime svet, neproftnog asop-
isa studenata Fakulteta za medije i komunikacije koji se bavi
temama vezanim za japanske anime flmove, pa samim tim i za
Japan. Ovaj broj fokusiran je na anime poetnike u elji da na
samom poetku uputi na zanimljive karakteristike i odlike koje ih
ine. Ovde moete videti obrade nekih prilino popularnih i onih
moda manje poznatih naslova.
Jedan od razloga osnivanja je injenica da ovakav asopis jo
uvek ne postoji u Srbiji, pa smo reili da to promenimo i pruimo,
prvenstveno brojnim oboavateljima, zadovoljstvo da itaju o
svojim omiljenim flmovima i serijalima i njihovim likovima iz ra-
zliitih uglova, po prvi put na srpskom jeziku.
Za ovaj broj odabrali smo sledee naslove: Naruto, Digimon,
Akira, Zaarani grad i druge. Pored malog uvoda o anime fl-
movima uopte, takoe moete itati i o japanskoj modi, kosple-
ju i jo nekim zanimljivostima vezanim za Japan.
S obzirom na stil pisanja, smatramo da bi ovaj asopis najvie
odgovarao itaocima kako tinejderskog uzrasta, tako i starijim
generacijama. Odluili smo se na stvaranje jednog ovakvog el-
ektronskog lista kako bismo ljubiteljima animea i Japana omo-
guili drugaiji, a ujedno i zanimljiv pogled na njihove omiljene
flmove ili serijale. Takoe smo razmiljali i o onoj grupi koja je
slabo upoznata sa samim znaenjem pojma anime i njegovom
produkcijom, pa je naa zamisao bila da tekstovi budu napisani
tako da privuku i zainteresuju i publiku koja ne zna mnogo o ovom
fantastinom svetu.
U asopisu su predstavljeni originalni istraivaki i analitiki ra-
dovi studenata, kritike i eseji, kroz koje se moete blie upoznati
sa japanskim vrednostima, istorijom, kulturom, mitologijom, re-
ligijom, tehnologijom, to ove sadraje moe uiniti privlanim
za razlite vrste italaca.
Glavni urednik, Radmila Kalini
RE UREDNIKA
My neighbor Totoro
Hajao Mijazaki
1. ANIME ZA POETNIKE
Ukoliko ne znate nita o anime flmovima, uli ste za
njih, ali niste informisani o emu se zapravo radi na
pravom ste mestu. Poetne strane naeg prvenca po-
trudie se da vam priblie karakteristike animiranih fl-
mova iz Japana. Osim toga, bie rei o anrovima ovih
flmova i serijala, kao i mnogim drugim specifnostima.
Re anime odnosi se na animacije u optem smislu te rei
u Japanu, dok se ovaj termin u svetu odnosi na japans-
ku animaciju. Animirati znai podstai, oiveti, dati duu.
Kroz animaciju se i komunicira, pomou nje moemo
prenositi svoje idete, misli, oseanja i probleme. Mnogi
od ovih flmova i serijala su ekranizacija mangi.
Manga u bukvalnom prevodu znai sluajna slika i od-
nosi se na stripove i karikature. Izvan Japana ovaj pojam
oznaava japanske stripove.
Prvobitna, grubo reeno, svrha anime flmova jeste da
gledaocima ponude jo jedan vid zabave. Meutim, ne
smemo izostaviti da anime flmovi i serijali podstiu na
razmiljanja i alju odreene poruke. Izrazito su pop-
ularni, te nemaju konkretnu ciljnu grupu, ve su pred-
vieni za sve generacije. Fanovi ovog vida animacije pri-
padaju skoro svim uzrastima.
Anime flmovi i serijali su u poetku doiveli ogroman
uspeh kod japanske publike. Devedesetih godina ovaj
fenomen proirio se na ceo svet i postao deo mejnstri-
ma. Danas je gotovo uobiajeno videti Narutoa, Pokemo-
ne, i mnoga druga ostvarenja svuda u svetu, pa i kod
nas. Najvie oboavatelja anime serijali i flmovi stekli
su meu ljubiteljima fantastike.
da zbog ljubaznosti i potovanja prema
drugima, esto dolazi do nesporazuma sa
strancima, zbog izbegavanja direktnog od-
bijanja.
psovke koje se upotrebljavaju ne nose
teinu kao u drugim zemljama, te se s toga
inteziviraju kada se prevode u anime fl-
movima, da bi nejapanska publika shvatila
uvredljivost izgovorenih rei
DA LI STE ZNALI?
Za Japan je karakteristina i izrazito vana
ideja kolektiva i zajednitva. O tome svedoi
i njihov motiv mirno i zajedno. Japanska
tradicija ne dozvoljava da ljudi izgube obraz,
bez obzira u kakvim se situacijama nalazili.
Imajui u vidu njihov geografski poloaj i
broj stanovnika koji iznosi oko 130 miliona
ljudi, potpuno je objanjiva ideja zajednitva.
Oseaj za privatnost na Dalekom Istoku i kod
Evropljana potpuno se razlikuje. Od najranije
istorije japanskom drutvu bila je strana ide-
ja samoe, jer je u arhitekturi korien papir
i lako drvo za unutranje zidove. Tako da su
uvek bili u neposrednoj blizini jedni drugima.
Takoe, poznavaoci japanskog mentaliteta
istiu da su Japanci veoma povueni kada je
re o ispoljavanju linih emocija i da ne ele
da optereuju druge svojim oseanjima. To
dalje govori da je u japanskoj kulturi akce-
nat na pripadanju grupi, a ne na konceptu
slobodnog ega. Japanska tradicija nalae da
pojedinac ne treba na druge da prenosi svo-
ja lina oseanja, jer e na taj nain uticati
na harmoniju u grupi. Svaki Japanac je deo
kolektiva i stoga se nedolino ponaanje,
koje bi poremetilo ravnoteu i slogu u ok-
viru zajednice, ne tolerie. Ukoliko doe do
neeljenog dogaaja u okviru grupe, ukoliko
Amerika flmska akademija dodelila je Oskara red-
itelju Hajao Mijazakiju za anime Zaarani Grad (Spirit-
ed Away), koji je ujedno i najuspeniji anime u istoriji
japanskog flma. Ghibli je najpoznatiji studio u kojem
se proizvode anime flmovi, u kojem radi i spomenuti
velikan Hajao Mijazaki (koji se povukao iz reiserskog
posla). Moj komija Totoro (My neighbor Totoro) je jo
jedan od Mijazakijevih anime flmova, emitovan 1988.
godine. Glavni junak tog flma imao je veu popular-
nost svojevremeno od lika Mikija Mausa, Volta Diznija.
Prvenstveno, ne treba izostaviti injenicu da je anime
lokalni proizvod, pravljen iskljuivo za domae trite.
To moemo zakljuiti i zbog humora, narativa, emocija,
psihologije karakteristiih za japansku kulturu. Prilikom
izrada anime serijala i flmova ne tei se prilagoavan-
ju drugim kulturama. Oekivanja producentskih kua
koje su proizvodile anime, prevazile su granice. Njiho-
vi flmovi/serijali postali su globalni fenomen.
Sigurni smo da ste se zapitali zato su onda postali-
popularni irom sveta, kada su generalno namenjene
Japancima. Odgovor lei u tome da su teme univer-
zalne, kao i pitanja koja se postavljaju kroz flmove
to znai da na njih mogu odgovoriti i druge nacije i
kulture. Dakle, sklop ideja razliitosti i posebnosti su
rezultat popularnih anima van granica Japana. Postav-
lja se pitanje da li slike koje cirkuliu globalno zapravo
pojaavaju nacionalni identitet. Susan Napier u tekstu
Anime from Akira to Howls Moving Castle navodi da
anime serijali i flmovi istrauju najrazliitije aspekte ja-
panskog drutva i prirodu japanskog identiteta.
Uprkos tome, nisu svi animei nacionalno odreeni,
pogotovo ne anr naune fantastike. Osim toga, liko-
vi u animama nemaju izrazito japanska lica, precizni-
je reeno, likovi ne izgledaju kao Japanci. To pomae
gledaocima da se pronau u likovima, to dodatno
podstie veu gledanost.
Anime su esto kritikovane od strane ljubitelja Diznije-
vih crtaa, zbog, kako navode, neprirodnosti pomeran-
ja usana. Ova situacija lako je objanjiva kada uzmemo
u obzir da Japanci prvo zavre animaciju, pa onda
dodaju ton. Animacija proizvedena na Zapadu obino
podrazumeva obrnut proces, prvensteno se radi na di-
jalogu, pa zatim na animacijama.
je recimo pojedinac pogreio, teret
nosi cela grupa, za dobrobit iste.
Da li ste znali da Japanci prvo piu
prezime, pa onda lino ime kako bi
dodatno naglasili pripadnost porodi-
ci.Bilo koje pripadanje grupi, poiva na
konceptima dunosti (on) i asti (giri).
Veoma se dri do povezanosti i meu-
sobnih odnosa, a dobrota i ukazano
potovanje nikada se ne zaboravlja,
ve se konstantno uzvraa, to poka-
zuje da nije uzaludno.
Japan se u odnosu na druge kulture,
posebno zapadne, izdvaja upravo
zbog tolike posveenosti zajednici,
beskrajne lojalnosti i sagledavanja
jedinke kao dela kolektiva, a ne kao
individue. Interesi grupe, uvek su is-
pred neijih linih. Drutvo dobra dela
karakterie kao svakodnevicu, kao i
ideju da ukoliko je neko pravedan pre-
ma vama, u obavezi ste da uzvratite
istom merom.
JAPANSKE VREDNOSTI I OBIAJI
Bioo: na japanskom lepa devojka, usvojeni
termin koji se moe iskoristiti da opie svaki ani-
me koji sadri likove lepih devojaka
Bionen: na japanskom lep deak, usvojeni
termin koji se moe odnositi na svaki anime koji u
sebi ima zgodne deake i ljude
osei: na japanskom mlada ena; ovaj anime ili
manga je namenjen mlaim enama i jedna je od
retkih formi.
Kodomo: na japanskom dete, ovakakve anime
ili manga su namenjeni mlaoj deci
Meka: anime ili manga koji sadre ogromne ro-
bote
Moe: anime ili manga koji sadre likove koji su
ekstremno veseli i slatki (ovaj termin odnosi se ne
samo na anime i mangu, ve i na druge segmente
japanske pop kulture. Moe je izraz koji se koristi za
sve elemente koji su preterano slatki i veseli)
Senen (Seinen): anime ili manga koji su slini
onen tipu, ali su namenjeni starijoj publici, zbog
poveane koliine krvi i nasilja
Sentai/Super Sentai: anime ili manga koji ukl-
juuju timove super junaka
oo: na japanskom male devojice, oznaava
anime ili mangu koji su namenjeni devojicama
Maho oo: podanr oo animea sa tematikom
fantastike u kojima su glavni likovi devojke koje
poseduju odreenu magiju
Ei: dobijeno izgovorom latininog slova H, to
u Japanu oznaava nepristojnu seksualnost
Hentai: na japanskom perverzno i koristi ga za-
padnjaka publika da uputi na pornografski anime
oo-ai: oznaava anime ili mange ija je tema
ljubav izmeu enskih likova
onen: na japanskom deaci, odnosi se na ani-
me ili mangu namenjene deacima ili tinejderima
onen-ai: oznaava anime ili mange ija je tema
ljubav izmeu mukih likova.
Jaoi: anime i manga anr sa istom tematikom kao
i onen-ai ali ukljuuje i eksplicitne scene seksa
Juri: anime i manga anr sa tematikom kao i
oo-ai, ali su, kao u jaoiju, ukljuene i eksplicitne
scene seksa.
ANROVI ANI ME FI LMOVA I NJ I HOVE KARAKTERI STI KE
krupne ili okrugle oi
(uticaj amerike animacije)
nevinost i mladost
krupne zenice
junak, junakinja
sitne zenice ili bez zenica
zli likovi
DA L I S T E Z N AL I ?
da je zbog velike popularnosti ani-
me flmova, Japan uveao svoj ekon-
omski i kulturni znaaj.
da polovinu repertoara flmova u
bioskopima u Japanu ine anime.
da re otaku oznaava opsesivnog
fana anima, mangi i video igrica
da je prvi popularni anime serijal
Astro boy, emitovan 1963. godine
da su usamljeni junaci esta tema
anime flmova
da ukoliko se prikazuje scena iz-
razite akcije, pojavljuje se krupan ka-
dar u kojem je samo jedan lik okruen
linijama koje naglaavaju ustrinu i
brzinu
sitne oi, poluotvorene
pokvarenost
kawaii
predstavlja neto ljupko,
slatko, simpatino
ui i rep psa
preklinjanje
ogromne kapi znoja ili
veliko X
stres, nervoza
krvarenje iz nosa
seksualna uzbuenost
veliki balon iz nosa
spavanje
maji osmeh
nestanost
grickanje maramice
tuga
2. MIJAZAKIJEVA FILMSKA MAGIJA
Ne elim da pravim flmove koji e govoriti deci, ,,treba da oajava i bei. Hajao Mijazaki
U ovom tekstu upoznau vas sa flmom
Zaarani grad, koji je nastao 2001. godine i iji
je reiser Hajao Mijazaki. Pokuau da vam na
to bolji i interesatniji nain pribliim njegove
likove, dok u posebnu panju posvetiti analizi
prie i animacije. Inae, animacija ovog flma
je raena u produkciji Ghibli Studios. Takoe,
otkriu vam koje su to prednosti Zaaranog
grada, kao i koji su to aspekti japanske kulture,
mitologije, istorije i religije zastupljeni u njemu.
Videete ta je inspirisalo Mijazakija da radi ovaj
flm, a osim toga pomenuu i njegovu saradnju
sa amerikom kompanijom Dizni. Pre nego to
ponem sa analizom ovog remek- dela, savetu-
jem vas da nakon itanja ovog teksta izdvojite
deo vremena i pogledate flm. Neete se poka-
jati, verujte mi!
Anime stvaraoci su uvek proizvodili sjajne
serijale i flmove, i svojim stilom animacije
oduevljavali fanove irom sveta. Princeza
Mononoke, Zmajeva kugla, Paprika, Naruto...
su dela mnogih japanskih genijalaca, iji su
likovi svakodnevno drali decu i odrasle blizu
ekrana. Meutim, flm Zaarani grad izaziva
veliku panju kod ljudi koji rade u flmskoj in-
dustriji. U 2002. godini ovaj flm osvaja Zlatnog
medveda na flmskom festivalu u Berlinu, a
pored toga dobija i Oskara za najbolji animirani
flm. Postavlja se pitanje ta ovaj anime odvaja
od ostalih? Pre svega, ovaj flm je stvoren kako
bi Mijazakijeva erka i njene drugarice mogle da
uivaju u njemu. Takoe, neki od likova u ovom
flmu su bili inspirisani dogaajima iz Mijazaki-
jevog ivota, a jedan od njih je i duh reke koji je
u flmu predstavljao zagaenu reku. ,,Jednom
sam istio reku, i zapazio sam biciklo koje je
zaglavljeno unutar nje. Pozvao sam nekoliko
prijatelja da mi pomognu da ga izvuem odatle.
Kada smo ga izvadili, reka je poela da se
proiava i ribe su se vratile, i zato sam dodao
tu scenu. Zanimljivo da je devojica ihiro
zapravo erka jednog od Mijazakijevih prijatelja,
koja je predstavljena kao razmaeno dete u
ovom flmu. ,,Volim da je zovem razmaena i
lenja pufnica, navodi Mijazaki. Jubaba, vlasnica
salona, je baka koja je nemilosrdna prema
svojim zaposlenima u salonu, ali se isto tako i
brine o njima. Tokom flma gledaoci ne mogu da
vide nezadovoljna lica njenih radnika, iako je ona
okrutna i bezobrazna prema njima. Jo jedan
od glavnih likova je i Haku, desna ruka Jubabe,
koji na sve naine pomae ihiro da se snae
u svetu duhova i u salonu. On uspeva da pov-
rati svoj identitet zahvaljujui ihiro koja ga na
kraju flma podsea da ju je spasio od davljenja
kada je bila mala. Pored ovih likova u flmu se
upoznajemo i sa likom Kaonai (duhom bez lica)
koji je za mnoge gledaoce misterija i dan danas.
Ovaj lik se povezuje sa tradicionalnim japanskim
legendama, ali prema tvrdnjama Toija Suzuki-
ja, producenta ovog flma, taj lik je inspirisan
ljudima iz sveta u kome ivimo. Zapravo, moe
se smatrati da je ljudska pohlepa koja vlada
ovim svetom dala ideju Mijazakiju da stvori
ovakvog lika. Likovi u ovom flmu imaju dosta
dodirnih taaka sa prethodnom Mijazakijevom
kreacijom koja nosi naziv Princeza Mononoke.
Naime, u oba flma nema jasno defnisanih stra-
na po pitanju dobra i zla, odnosno ne postoje
izraziti antagonisti.
Na poetku flma ihiro i njena porodica
nailaze na jedan naputen park i, na oevu
inicijativu, kreu u njegov obilazak. Poto su
pojeli svu hranu iz restorana, roditelji male
ihiro se pretvaraju u svinje, nakon ega se
ona odluuje da pobegne iz tog parka. Usput
sree Hakua koji je savetuje da se zaposli u
salonu kod Jubabe. Nakon due rasprave sa
ihiro, Jubaba joj nudi posao koji ona prih-
vata, ali joj istovremeno i menja ime u San.
U jednom delu flma Haku, transformisan u
zmaja, biva povreen jer su ga ranile papir-
ne letelice koje je na njega poslala Jubabina
sestra Zeniba. ihiro saznaje da je on ukrao
jedan vredan predmet od Jubabine sestre
i odlazi kod nje da ga vrati. Sa njom kree i
Jubabin sin kojeg je Zeniba u meuvremenu
pretvorila u mia. Iznervirana injenicom
da joj je ihiro uzela sina, Jubaba joj nareu-
je da ga vrati ako eli ponovo da vidi svoje
roditelje. Na kraju, ihiro vraa ukradeni
predmet Zenibi i sina Jubabi.
PRIA
Da bi vam na to bolji i slikovitiji nain objas-
nio koliko je animacija vana za flm, odluio
sam da kompletan flm uporedim sa auto-
mobilom. Naime, zamislite da je pria flma
motor automobila, animacija njegova asija
i, naravno, reditelj njegov proizvoa. Dakle,
iz ovoga zakljuujete da je asija (animacija)
najvanija karika u svemu ovome, jer bez nje
motor (pria) ne bi mogao da funkcionie.
Ukoliko je asija slaba kompletno vozilo je sl-
abo, odnosno ukoliko je animacija slaba kom-
pletan flm je slab. Ovaj flm nema problema
sa svojom animacijom, tavie Mijazaki je un-
apredio u odnosu na konkurenciju. Glen Kin,
ameriki animator, impresioniran je nainom
na koji Mijazaki radi animaciju u svojim flmo-
vima. ,,Scena u kojoj ihiro obuva svoje cipele
je mogla da se uradi na prost nain. Jednos-
tavno animirate devojicu kako obuva svoje
cipele i to je to. Ipak, Mijazaki posmatra kako
devojice obuvaju svoje cipele i to naznaava
u ovoj sceni. Zahvaljujui Ghibli Studios, ja-
panskoj kompaniji koja je ime dobila od strane
Hajaoa Mijazakija, animacija je dovedena do
savrenstva. Amerika kompanija Dizni je
jedina kompanija kojoj je Ghibli Studios doz-
volio da prilagode flm stranoj publici. Toio
Suzuki je uvek odbijao ponude mnogih kom-
panija za flmove koji su raeni u produkciji
sa Ghibli Studios, ali sa Diznijem je napravio
izuzetak... ,,Odbio sam sve ponude koje smo
dobili, ali onda je Dizni doao sa svojom koja
je imala dva predloga: Prvi je bio da nee
prepravljati scene u flmu, a drugi da hoe
sve nae flmove. To je bila dobra ponuda i
prihvatili smo je. Kako se prepoznaje dobra
animacija? Panja posveena detaljima i iz-
begavanje scena u kojima se radnje odugo-
vlae su dva elementa koja se moraju uzeti u
obzir kada se radi na animaciji.
Takve greke nemamo kada je u pitanju
Zaarani grad, ve sve je na svom mestu.
Animacija u ovom flmu se ne razlikuje mnogo
od prethodnog Mijazakijevog flma Princeza
Mononoke, ali je zato drugaija od drugih ani-
mea kao to su: Zmajeva kugla, Akira, Jugioh...
Koja je razlika izmeu njih? Serijali kao to
su Jugioh i Zmajeva kugla obiluju scenama
u kojima se situacije pokuavaju oduiti to
je vie mogue. U borbama likovi vie raz-
menjuju poglede nego udarce, a trebalo bi da
bude potpuno suprotno. Tokom razgovora
ne moe se videti niti jedan treptaj oka, ruke i
noge su statine, i kao rezultat toga gledalac
dobija skoro zamrznutu sliku ispred sebe.
Meutim, kada je u pitanju Zaarani grad
stvari su malo drugaije. Interesatno je ko-
liko Hajao Mijazaki posveuje panje detalji-
ma koji flmu daju jednu fnesu koja ga izdvaja
od ostalih. Ranije sam u tekstu pomenuo da
je scena u kojoj ihiro obuva svoje cipele do-
kaz da je Mijazaki uloio veliki trud i napor u
ovaj flm. Zapravo, da biste shvatili do kojih
granica se ilo da ovaj flm bude to realis-
tiniji, rei u vam samo da su u sceni kada su
ihirini roditelji poeli jedu zabranjenu hranu,
ljudi koji su im davali glasove priali punim
ustima kako bi zvualo to to uverljivije.
ANIMACIJA
VEZA IZMEU JAPANSKE MI-
TOLOGIJE, RELIGIJE, KULTURE, IS-
TORIJE I FILMA ZAARANI GRAD
U gotovo svakom animeu postoji veza sa istori-
jom ili kulturom Japana, a flm Zaarani grad nije
nikakav izuzetak. Zapravo, ovaj flm je vie po-
vezan sa japanskom religijom i mitologijom, jer
ima vie aspekata u flmu koji na to ukazuju. U
Japanu dve najzastupljenije tradicionalne religije
su intoizam i budizam. Ono to je karakteristino
za intoizam jeste injenica da je on zasnovan na
verovanju da sve stvari u prirodi imaju svoje du-
hove koji predstavljaju prirodu u razliitim oblici-
ma. Duhovi nose naziv kami (mogu imati i znaen-
je Bogova) i u japanskoj tradiciji se smatra da ih
ima oko osam miliona u itavoj zemlji. Sa druge
strane, postoji legenda da je bie Tengu, ije je
poreklo iz Kine, kanjavalo ljude koji su bili nezah-
valni, pohlepni i neasni. U flmu je njegova uloga
vidljiva u scenama kada se zaposleni u salonu oti-
maju za lano zlato koje im daje Kaonai. Ovakve
vrste informacija su vane za gledaoca da zna
ukoliko eli da razume flm na to bolji nain, jer
u suprotnom ovaj flm za njega predstavlja samo
dobru zabavu.
TA JE MIJAZAKI HTEO DA KAE OVIM FILMOM?
Postoji narodna izreka koja kae: ,,U ivotu ti nita
ne pada sa neba, ve sam mora da se bori za
ono to eli. Ova reenica istovremeno daje
i odgovor na iznad postavljeno pitanje. Kako?
itajui Mijazakijev citat iznad teksta moete da
dobijete dojam ta on eli da porui putem svojih
flmova, a Zaarani grad alje mnogo poruka. Mi-
jazaki je stvorio lik devojice koja je razmaena i
naporna, ali se tokom flma pretvara u odgovor-
nu osobu koja spaava svoje roditelje, kao i Hakua
koji je, podseam, zahvaljujui njoj povratio svoj
identitet. Dakle, jedna od poruka koje Mijazaki alje
gledaocima jeste da u ivotu uvek treba biti hra-
bar i da nikada ne treba odustajati. Druga poruka
bi se mogla proitati upravo kroz ulogu radnika
koji su u salonu bili pohlepni na Kaonaino lano
zlato, to je rezultiralo time da mnogi od njih budu
pojedeni. Ne treba biti pohlepan, druga je poruka
koju Mijazaki alje gledaocima. Trea poruka bi se
mogla itati kroz pitanje identiteta koje je prisutno
tokom itavog flma. S obzirom na to da Mijazaki-
jeve flmove pored mlae prati i odrasla publika,
onda bi se ova poruka mogla shvatiti kao preispit-
ivanje naeg identiteta, tj. ko i ta kreira na iden-
titet.
Pol Gomez, asistent na Univerzitetu Havaji, je
svojim studentima postavio interesantan zadatak
koji glasi ovako: ,,Napiite pismo Hajaou Mijazakiju.
Odgovorite na poruke koje on alje u flmu. Da li
se slaete sa onim to on govori u flmu? Zato
se slaete ili ne slaete? Ja, kao novinar, bih mu
napisao sledee:
Potovani gospodine Mijazaki,
voleo bih da mi otkrijete vie detalja vezanih za
lika Kaonai, jer je on otvorio mnoge polemike na
internetu. U vaim intervjuima vezanim za flm ga
niste pominjali, dok je Va kolega Toio Suzuki izja-
vio da je on zapravo autobiografski lik, kao i da pri-
kazuje Vae pozitivne elemente. Takoe, interesu-
je me ta ovaj flm izdvaja od Vaih drugih flmova
koji su, moemo slobodno rei, istog kvaliteta.
Moda ste mogli da malo vie naznaite napor-
an rad ihiro, ali i pored toga Vaa poruka koja se
odnosi na to da u ivotu uvek treba biti marljiv je
bila dovoljno jasna. S obzirom na to da ste jedan
od najuspenijih animatora dananjice, koji biste
savet dali ljudima koji poinju da se bave takvom
vrstom posla?
Sa potovanjem,
Aleksandar Deli
Savetovao bih vas da nastavite da gledate anime
flmove, analizirate ih i istraujete, kao i da itate
na asopis, jer zajednikim snagama moemo da
promoviemo Medijske reprezentacije Dalekog
Istoka na Balkanu.
3. DI GI MONI I LI DI GI TALNA UDOVI TA
Pre nego to vas uvedem u svet digi-
mona zamolio bih vas da se brzo set-
ite par vasih omiljenih crtanih flmova
iz detinjstva. Neke od prvih asocijacija
bi bili Duko Dugouko, Ed,Edd&Eddy,
Diznijevi crtani flmovi, itd.
ta je to to vas je privuklo tim crtai-
ma i ta su vam oni znaili?
Bili su zabavni? Nasmejali su vas,
oraspoloili? Moda davali oseaj
bezbrinosti? Mogli bismo se sloiti
da je to veoma bitan oseaj za svako
dete, da nesmetano moe da istrau-
je svoju okolinu i uiva u igri. No ono
po emu se Digimoni razlikuju od
klasinih animiranih flmova jeste nota
duhovnosti i proimanje realnih ivot-
nih problema tokom prvog serijala
smetenih u digitalni svet.
Digimoni i njihovi treneri
Digimoni su ou koji se prikazivao u
Japanu ali istovremeno i u Americi
1999. godine. U pitanju je bio prvi seri-
jal, od 54 epizode gde se sedmoro dece
pukim sluajem odvajaju od ostatka
grupe sa ekskurzije i pronalaze udne
Digiureaje koji im omoguavaju da
da uu u svet digimona. Tamo upozna-
ju svoje digitalne partnere (digimone)
isaznju da su prozvani Izabrana deca
iji je zadatak da povrate balans izmeu digitalnog sveta i stvarnosti. Zvui kao savremen problem
mnogih zar ne?
Ono to je sigurno, a to izabrana deca vremenom saznaju i prihvataju jeste da ne mogu da napuste dig-
italni svet dok ne zavre ono zbog ega su doli, to je simbolian prikaz samorazvoja pojedinca gde nije
mogue prei u sledei stupanj ukoliko nismo postigli sve to mu prethodi.
Ve u prvoj epizodi, nepovoljne okolnosti i napad leteeg, zlog digimona Makaziara ine da se deca ujedi-
ne u borbi protiv nemani i tada, sabijeni u oak ili na kraj litice kao u prvoj epizodi, oni otkrivaju skrivene
potencijale svojih digimona da se uz pomo svojih trenera (to deca predstavljaju za digimone) trans-
formiu u svoju snaniju formu dovoljnu za odbranu od opasnosti.
Samo crtani flm ili ne-
to mnogo vie?
Ali zato su Digimoni drugaiji? Mo-
da i ne toliko razliiti od drugih anime
serijala po motivu transformacije ili
naglaavanja vanosti prijateljstva
ali sigurno po kompleksnosti likova i
razliitih ivotnih lekcija proetih kroz
svaku epizodu. Ovde napominjem
proces u kome svako izabrano dete i
njegov digimon dostiu pun potencijal
onda kada su u najveoj nevolji i kada
izgleda da nema izlaza. Ipak nije sve
ba tako lako.
Uzeu primer Taiija iz 17. Epizode koji je vremenom postao voa grupe to se moe prepoznati
u njegovoj spremnosti za avanturu, preuzimanju inicijative i dranju grupe na okupu. Taiijeva
spremnost da postane voa ogleda se i u tome da je njegov digimon prvi evoluirao i tako
spasao itavu grupu ve u drugoj epizodi. Problem nastaje kada Taiija preplave negativne emo-
cije gde zahvaljujui svojoj impulsivnosti i nepromiljenosti pretvara svog digimona Grejmona u
udovinog Skalgrejmona koji ne razlikuje prijatelja od neprijatelja i time sve dovodi u opasnost.
Upravo je ovo odlika Digimona da ne pokazuju svet kao crno-beli, u kojem dobro uvek pobeuje
,a zlo gubi i gde nas eka srean kraj, ve se istinski bave razvojem ljudskih emocija i razliitim
nainima njihovog ispoljavavanja.
Pitajmo ika Junga
Sigurno ste uli za popularnu priu o podsvesti kao o naem izvoru mudrosti koja zapravo predstavlja na
skriveni potencijal koji eka pravi momenat da se bude probuen. Ukoliko niste evo prilike! Karl Gustav Jung
se smatra ocem psihoanalize, neki od njegovih pojmova poput ekstraverzije i introverzije su vam mo-
da poznati ali osvrui se na priu o digimonima najzanimljiviji bi mogao biti pojam podsvesti .Ukratko, u
pitanju je verovanje da svako od nas koristi samo 10% svojih psihikih sposobnosti, gde je ostalih 90% na
skriven potencijal koji bi nam ukazao kada bi bio osloboen na nau istinsku prirodu. Upravo su to digimoni
za njihove trenere.
Neko potiskuje svoje emocije vie, neko manje. Mi smo jo kao deca bez svog pristanka prihvatili model
ponaanja koji je funkcionalan u naem drutvu ali ne i za nas same jer je svako od nas poseban na svoj
nain i zato ne moemo svi biti vaspitani da se kreemo istim putem.Ovde piem stanju kada oseate da
niste dovoljno dobri jer ne znate matematiku ili srpski ili geografju kao i druga deca, i glas roditelja ili nekog
drugog autoriteta koji nema razumevanja za vau razliitost i posebnost.
U Taiijevom sluaju emocija
koja ga je dovela do kolapsa bila
je strah, gde on od nemoi da
postigne eljeni rezultat nasil-
no poinje da reaguje to rezu-
ltira potpunom deformacijom
njegovog digimona. Tek prevazi-
laenje straha koji ga je paralisao
njegov digimon dostie fnalnu
formu pomou grba hrabrosti.
Grbovi, koje svako izabrano dete
kasnije saznaje da poseduje ,
predstavljalju vrednosti i vrline
potrebne za dalji napredak
svakog od njih. Da bismo pre-
vazili strah, potrebna nam je
istinska hrabrost i vera, a Taii
je pronalazi u momentu kada
je najpotrebniji svojim prijatel-
jima i kada od njega zavisi da li
e misija spasavanja uspeti ili ne.
Uz pomo grba hrabrosti Taii i
Grejmon (njegov digimon) zajed-
no dostiu svoju punu mo,
Digimoni su pria svakog od nas i
pruaju nam mogunost napret-
ka, mi nikada nismo puki posma-
trai, jer sve to gledamo nam
menja ugao vienja i prua nam
priliku da bolje upoznamo sebe.
Stoga, da li bismo mogli rei za
serijal Digimoni da su samo jo
jedan crtani flm za decu?
Skalgrejmon napada ostale digimone
No, to je veoma stara pria. Ono to je novo jeste nain na koji moemo da se borimo protiv
takvog neprijatelja. Kreatori serijala Digimoni nam upravo daju jedno od najmonijih oruija kroz
animirani flm- mo vizuelizacije. Gledajui serijal Digimoni i saoseajui sa likovima vi radite na
sopstvenim problemima i njihovom razreenju, do promene e doi na podsvesnom nivou. Digi-
mone moemo gledati kao podsvesti svojih trenera gde je onda oigledno da do napretka dolazi
tek kada se svest i podsvest ujedine, jedno bez drugog ne mogu. Stoga osim zabavnog karaktera
, Digimoni se sastoje od mnogih edukativnih momenata za sve koji ih gledaju, pogotovo za decu
koja upijaju svaku bit onog to vide.
Nadam se da ete pruiti priliku ovom fenomenalnom serijalu da vas odvede na putovanje kakvo
do sada niste doiveli! A ako ste ve sada spremni da saznate neto vie o sebi potraite test Koji
ste vi digimon? na kraju ovog broja.
DETEKTIV KO?
4. DETEKTIV KONAN, JAPANSKI ERLOK HOLMS
Detektiv Konan je meunarodno poznat japan-
ski detektivski manga serijal koji pripada sh-
nen (srp. onen)1 anru. Osmiljen i ilustrovan
od strane Goa Aojame izdaje se u japanskom
magazinu Weekly Shnen Sunday od 1994. go-
dine. Meutim, ono na ta emo se mi u ovom
broju asopisa Anime svet fokusirati su anime
adaptacije ovog manga serijala. Pre poetka
analize povoljno je istai par informacija o samim
kreacijama i prikazivanjima istih. Anime adaptaci-
je mladog detektiva moemo podeliti na tri glav-
na segmenta, a to su: serijal, flmovi i OVA (Orig-
inal Video Animation) izdanja.
1. Serijsko otelotvorenje detektiva Konan
kreira studio za animaciju Tokyo Movie Shin-
sha, dok ga Keni Kodama i Jasuiiro Jamamoto
reiraju. Prikazuju ga od 1996. godine tri japanske
televizije: Nippon Television, Yomiuri TV i Animax,
a posle prve epizode, do marta 2014., usledilo je
jo 733.
2. Pored serijala, snimljeno je i petnaest fl-
mova, a prvi je prikazan 1997. godine u Japanu.
Zanimljivo je istai da se ak deset ovih flmova
nalo meu top 10 najgledanijih flmova u Japanu,
svaki svoje godine izlaska na repertoar.
3. Ali, megaprodukcija japanskog erlok
Holmsa ne staje ovde. Pored anime serijala i fl-
mova, poznati detektiv Konan ima i osamnaest
OVA (Original Video Animation) formata.
1. Na japanskom deaci, odnosi se na anime ili mangu namenjenu deacima i tinejderima
Skup animea ove mange stekao je u Japanu pop-
ularnost koja iz godine u godinu sve vie raste, a
pored svoje rodne zemlje, detektiv Konan uiva
odanost i potovanje fanova irom sveta: pani-
ja, vedska, Amerika, Italija, Danska i Francuska
su samo neke od zemalja koje su prevele i ak-
tivno konzumiraju sadraje japanskog detek-
tiva. Ako ste mislili da groznica za Konanom tu
prestaje, varate se. Detektiv poseduje i trideset
etiri igrice za dvanaest razliitih platformi (Nin-
tento DS, Nintendo 3DS, Wii, PlayStation 1 i 2,
PSP itd.), dva televizijska specijala, igranu seriju,
est muzikih albuma sa preko sto pesama, kol-
ekcionarske lutke, sopstvenu vikipediju, and the
list goes on.
Wii igrica Detektiva Konan, manga Detektiv Konan,
flm The Last Wizard of the Century
Naalost, prostorno ogranienje forme
asopisa ne doputa da u jednom broju iz-
vrimo kompletnu analizu svih otelotvorenja
detektiva, ali, svakako vam moemo pribliiti
jedno od njih. U nastavku teksta bavimo se
anime serijalom, esto okarakterisanom kao
jednom od najboljih u istoriji.
INII KUDO JE... KONAN EDOGAVA?
Radnja anime serijala Detektiv Konan prati priu
i avanture iniija Kuda, mladog i perspektivnog
sedamnaestogodinjeg detektiva, poznatog
irom Japana kao japanski erlok Holms. Tokom
istrage jednog sluaja, Kudo biva otrovan od
strane pripadnika kriminalne organizacije i to
nepoznatom supstancom koja ga pretvori trajno
u sedmogodinjeg deaka. S obzirom da ivi bez
roditelja i sam se stara o sebi ne sme iroj javnosti
da ispria istinu o ovom dogaaju jer strahuje za
svoj ivot. Zato, odluuje da se obrati profeso-
ru Agasi, dugogodinjem porodinom prijatelju,
za pomo. Zajednikim snagama zakljuuju da je
najbolje da se predstavi u gradu kao njegov dalji
roak, i to pod aliasom Konan Edogava. Takoe,
dosete se da je jedini nain da nau kriminalnu
organizaciju koja mu je dala otrov, i uspeju da ga
vrate u normalu, ako ode da ivi sa dugogodin-
jom iniijevom drugaricom Ran, i njenim ocem
Kogorom, koji ima detektivsku agenciju. Ran i
njen otac, nesvesni prethodnih dogaaja, prista-
ju da se staraju o deaku, jer ga Kogoro smatra
amajlijom koja mu donosi sreu u poslu nezna-
jui da Konan reava sluajeve umesto njega.
Detektiv konan lutkice.
GLAVNI JUNACI
U veini anime serijala junake moemo
podeliti po porodicama, pa tako i u
ovom. U ovom sluaju to emo izvri-
ti na gore naveden nain. Pored ovih
glavnih podela postoje i sporedni lik-
ove. Njih moemo uvrstiti u pet gru-
pa, i to: policajce iz Osake, policajce iz
drugih distrikata, FBI, CIA i druge.
itajui ovu listu odmah moemo
primetiti intertekstualnost u imenima
aktera anime serijala Detektiv Konan.
Poevi od protagonista: s obzirom
da se ime Konan preuzima od Artura
Konana Dojla, autora erloka Holm-
sa, dok je Edogava preuzeto od ime-
na japanskog pisca misterija Edogava
Rampo. Ujedno i u njegovom imenu
pronalazimo intertekst, s obzirom da
je to piev pseudonim, ije je pra-
vo ime bilo Tara Hirai. Ideju za pseu-
donim dobio je od svoje veite inspir-
acije, amerikog pisca Edgara Alana
Poa. Takoe, pronalazimo intertekst
i u imenu Raninog oca, Kogoro, jer je
preuzeto od glavnog lika Edogavinih
romana (Kogoro Akei). Dalje, imena
Crne organizacije takoe su preuzeta.
Ona uzimaju kao reper estoka pia,
poput tekile, vodke i drugih, poznata
po svojoj jaini i negativnim efektima
koje imaju na ljude. Meutim, ovo su
samo neke od veza izmeu realnog
sveta i sveta fkcije koje primeujemo
u serijalu Detektiv Konan. Vie infor-
macija o svakom od navedenih junaka
ovog anime serijala moete pronai na
stranici:
DETEKTIVSKI GEDETI
Naravno, Detektiv Konan ne bi bio pravi detektivski
serijal kada glavni junaci ne bi posedovali specifne
gedete koje im pomau u dostizanju razreenja slua-
jeva. Sve njih pravi i osmilja profesor Agasa, iniijev
dugogodinji prijatelj naunik.
Stun-Gun sat ovaj sat je osmiljen tako da moe da
ispali supstancu koja uspavljuje osobu koju pogodi.
Bedevi za decu detektive ovi bedevi osmiljeni su
tako da imaju male mikrofone i sistem koji omoguava
svim lanovima grupe da komuniciraju na distancu.
Mana za promenu glasa - ova mana poseduje me-
hanizam koji omoguava Konanu da imitira sve vrste
glasova: muke, enske, odrasle i deije. Najee je
koristi kada uspava detektiva Mourija i umesto njega
razreava sluajeve, kao i kada zove Ran i predstavlja
se kao inii.
Super brzi skejt profesor Agasa je osmislio ovaj
super brzi skejt jer usled iniijeve promene u sedmo-
godinjeg deaka vie nije u mogunosti da tri istom
brzinom kao pre. Zato poseduje ovaj skejt koji mu
pomae i zahvaljujui njemu uspeno juri kriminalce.
Super patike zahvaljujui struji ove patike stimuliu
Konanove miie i dozvoljavaju mu da njegovi udarci
poseduju ogromnu snagu.
Mikrofon naoare Agasa je u Konanovim naoara-
ma sakrio minijaturni mikrofon koji, ukoliko se podesi
frekvencija sa mikrofonom prislukivaem, doputa
da se kroz njih uju tajne konverzacije.
inii Kudo, Konan Edogava, Ran
Mouri i Kogoro Mouri
Ajumi Joida, Genta Koima, Mitsuhiko
Cuburaja, Ai Haibara
Hiroi Agasa, Sonoko Suzuki, Eri Kisaki, Jusaku
Kudo, Jukiko Kudo, Heii Hatori, Kazuha Tojama, Su-
miko Kobajai, Tomoaki Araide, Makoto Kjogoku, i-
zuka Hatori, irokii Suzuki, Eisuke Hondou, Subaru
Okija, Masumi Sera.
Juzo Megure, Vataru Takagi, Mivako Sato,
Ninzaburo iratori, Jumi Mijamoto, De-
tektiv iba, Naeko Mike, Kijonaga Matsu-
moto, Inspektor Juminaga, intaro aki.
Anokata, Din, Vodka, Vermut, ian-
ti, Korn, Burbon, eri, Akemi Mijano,
Elena Mijano, Atsui Mijano, Tekila,
Kalvados, Rikumii Kusuda, Kiiiro
Numabui
P R O T A G O N I S T I D E C A D E T E K T I V I P O R O D I C A I P R I J A T E L J I T O K I J S K A P O L I C I J A C R N A O R G A N I Z A C I J A
http://www.detectiveconan-
world.com/wiki/Characters
SPOJ KULTURA U ANIME SERIJALU DETEKTIV KONAN
Kao i mnogi drugi anime serijali, Detektiv Konan prikazuje kroz svoje prie
delove japanske tradicije. Zanimljivo je da zapadno drutvo, pogotovo mladi,
esto navodi manga i anime svet kao jedan od glavnih izvora saznanja o ja-
panskoj kulturi. Meutim, u ovom serijalu moemo primetiti i jak uticaj zapa-
da, pogotovo kada su u pitanju reference na popularnu kulturu. Za vas smo
izdvojili neke od najzanimljivijih praznika, sportova, knjiga i zabavnih progra-
ma koji se u njemu spominju. Sportovi koji se spominju u serijalu su fudbal,
bejzbol i borilake vetine.
Goo Aojama prilikom jed-
nog intervjua izjavio je da su
uniforme kluba Tokyo Spir-
its, jednog od glavnih fud-
balskih timova iz animea,
inspirisane u stvari pravim
Juventusovim dresovima.
Takoe, postoje u serijalu i
jasne reference na bejzbol
tim Chicago White Sox. S
druge strane, podravaju
se i tradicionalni istonjaki
sportovi, poput karatea, s
obzirom da je iniijeva na-
jbolja drugarica, Ran, prva-
kinja u ovoj disciplini. Druge
reference na popularnu kul-
turu prikazivane u serijalu
su: franiza Godzilla i Gam-
era flmova, japanski TV ido-
li, J-pop pevaice i sl. pored
naravno, erloka Holmsa
kao glavne inspiracije. Iako
naizgled namenjen deci, u
ovom animu postoji i jaka
politika nota.
ak je jednom iskorien
na kineskoj televiziji da bi
se iskritikovao japanski
konzervativizam i desniar-
ska politika, pogotovo lid-
er Liberalno Demokrat-
ske Partije inzo Abe, koji
neguje tradiciju japanske
politike elite, s obzirom da
su i njegov otac i deda bili,
kao i on, lanovi Skuptine.
Meutim, u Japanu se ne
obaziru na ovakve osude i
usled velike popularnosti,
koriste serijal u borbi pro-
tiv kriminala. Tako su pam-
feti sa Konanovim likom
posluili u dve kampanje ja-
panskog Ministarstva spol-
jnih poslova.
Anime ostvarenja su, na
alost, velikim delom i
dalje slabo poznata Srbiji
i regionu. Mada, zahvalju-
jui internetu i postojanju
kablovskih kanala, ona se
sve vie popularizuju. Ani-
me serijal Detektiv Konan
svakako vredi pogledati jer
pored zanimljive prie, lik-
ova i scenarija, on posedu-
je i dublju poruku. Zato vas
pozivamo da nam se prid-
ruite daljem istraivanju
franize, kroz sledee bro-
jeve asopisa Anime svet, i
nadamo se da ste uivali u
ovom prvom delu!
Dan zaljubljenih u Japanu je tradicija da na dan zaljubljenih devojke
daruju okoladu, i to na tri razliita naina:
1. Giri- OKO okolada koja devojka poklanja nekome bez ob-
zira na oseanja
2. Honmei- OKO okolada koju devojka poklanja osobi u
koju je zaljubljena
3. Tomo OKO okolada koju devojka poklanja prijateljima
Beli dan u Japanu se ovaj praznik obeleava 14. marta i nastao je
kao odgovor na Dan zaljubljenih. Tog dana se oekuje da svi momci,
koji su dobili okoladu od devojaka na Dan zaljubljenih, moraju njima
da daruju bar dva ili tri puta skuplje poklone.
Zlatna nedelja praznik koji se u Japanu obeleava od 29. aprila do
5. maja. Mnoge velike kompanije u toku te nedelje ne rade i svojim
zaposlenima u toku ovog praznika daju najdui odmor u godini. U ok-
viru zlatne nedelje praznuje se:
1. 29. april - ova dan Roendan vladara Hirohito
2. 3. maj Dan Ustava proslavlja se proglaenje Ustava Jap-
ana iz 1947. godine
3. 4. maj Dan zelenila proslava prirode
4. 5. maj Dan dece proslava deije sree
5. NARUTO: SPOJ MITA I MATE
Japan je zemlja izlazeeg sunca. Poznata po svo-
joj bogatoj kulturi, tradiciji i junakoj istoriji ali je
takoe i jedna od najnaprednijih zemalja na sve-
tu po industrijalizaciji i razvoju tehnologije. Zem-
lja planine Fudi i trenjinog cveta. Zemlja bori-
lakih vetina, samuraja i nindi. Zemlja animea
i mangi.
Manga crta Masai Kiimoto, ije emo delo
analizirati, se rodio na ostrvu Hona, u Okajama
prefekturi, tj. u njenom glavnom gradu Okaja-
ma. Masai e u svom radu koristiti svoje rodno
mesto kao inspiraciju i mesto deavanja mange
koju je kreirao Naruto. Anime serijal kojim se
bavimo u ovom tekstu je baziran na istoimenom
manga stripu koji je prvi put objavljen 1999. go-
dine i tokom godina postao jedan od najpopu-
larnijih. Naruto - Shonen Jump je prvi put poeo
da se emituje na kanalu TV Tokyo, 3. oktobra
2002. godine. Ovaj serijal je imao ukupno 220
epizoda i emitovao se do 8. februara 2007. Seri-
ja se emitovala na kanalima kao to su: Viz Me-
dia, Cartoon Network kao i na Jetix. Prevedena
je na engleski jezik za potrebe amerikog trita.
Nastavak serijala o nestanom i simpatinom
Narutu je ponovo zaiveo dolaskom serijala
Naruto Shippuden koja se i danas emituje. Serija
svojim simpatinim i armantnim likovima ije
se avanture i ivotni problemi na dopadljiv nain
prikazuju nastavlja da osvaja srca mladih i novih
fanova, ali isto tako i starih i vernih oboavaoca
koji su uz mlade ninde od prve epizode. Sma-
tra se da je njihova popularnost dostigla, ako ne
i premaila popularnost legendarnog serijala
Zmajeva kugla autora Akire Torijame.
Selo skriveno u liu
Mapa ninda sveta u serijalu
Kako bismo krenuli sa opisom radnje Naruto
serijala i daljom analizom pokazaemo pre sve-
ga samu geografju Naruto sveta. Drave u od-
vojene kako politiki tako i teritorijalno i postoje
jasne granice svake regije na slian nain kao u
feudalnom Japanu. Regijama vladaju daimjoi koji
se mogu porediti sa gospodarima u feudalnom
Japanu. Postoje i rangovi u selima gde je najvii
in kage, stareina sela.
Naruto svet je slian feudalnom Japanu poto se
stareine zemalja trude da odre balans izmeu
sela upotrebom sile. Povremeno se potpisuju
primirja, ali ta primirja ne traju dugo i najee
se ne potuju. Dom malih, hrabrih nindi je Zem-
lja vatre koja je jedna od najveih i najmonijih
zemalja. Voa Zemlje vatre je vatreni daimjo. To
je prva zemlja koja je imala svoje selo Konohag-
akure ili Selo skriveno u liu. Zemlja vatre je
orijentisana ka vatri kao elementu pa je vreme
uglavnom sunano i toplo. Prepuna je prelepih
pejzaa i ima puno vegetacije i ivotinja. Granii
se sa puno zemalja, kao to su: Selo skriveno
u travi, Selo skriveno kiom, Selo skriveno pod
vodopadom, Selo zvuka, Selo aja...
Ninde iz Sela skrivenog u liu nose plave ili
crne koulje od kojih neke imaju krune are u
obliku vrtloga na ramenima sa pantalonama
odgovarajue boje i zelene vojne jakne. Nose
hladna oruja koja su skrivena u zavojima koje
veina nindi obavija oko nogu ili ruku. Ninde iz
Sela skrivenog u liu imaju moto, misao vodilju
Will of Fire (vatrena volja). Ova ideja je duboko
usaena u svest stanovnitva sela. Ninde koje u
sebi nose Will of Fire (vatrenu volju) verno slue
svom selu, bore se i brane ga. To im pomae da
jaaju karakter i pronau volju, kao i da u tekim
trenucima nau snagu da izdre i prebrode nev-
olje koje ih okruuju na isti nain kao to su to
radile generacije pre njih i kao to e raditi gen-
eracije posle njih. U selu postoji spomenik blizu
seoskog groblja koji predstavlja Will of fre (va-
trenu volju). Na spomeniku stoji znak za Hoka-
gea (Hokage u bukvalnom prevodu znai Senka
Vatre). Pored ovog spomenika, najvea zname-
nitost Sela skrivenog u liu je planina u koju su
urezani likovi svih Hokagea sela. Planina velia
njihove najvee junake koji sa planine budnim
okom uvaju i nadgledaju selo.
Uiha klan
ninda svet. Po legendi, sin jedne boginje je bio
prvi ovek koji je posedovao akru i vladao svim
ucu vetinama iji je bio i tvorac. Kako legenda
kae, on je prvi ovladao svim elementima prirode
i naao je balans izmeu jin i jang. Po legendi, moi
koje je posedovao je iskoristio kako bi se suoio
sa velikom zveri sa deset repova koja je bila ve-
lika pretnja njegovom svetu. On je, kako legenda
kae, zver ubacio u svoje telo i na taj nain postao
prva osoba koja kontrolie zver. Kasnije je tu nev-
erovatnu mo podelio na 10 delova. Devet delova
je pretvorio u devet zveri koje su ga gledale kao
oca. Deseti, poslednji deo strane zveri je zarobio
u mesec, kako se svih deset delova nikada vie ne
bi spojili i bili strah i trepet koji je nekada bio pret-
nja njihovom svetu.
Zanimljivo je da u drevnom Japanu prema legendi
svaki bog elemenata je mogao da bude zarobljen
u oltar. Ova legenda, legenda o devet repatih zveri
ima dodirnih taaka sa jednim mitom iz kineske
mitologije. Kineski mit Osam Besmrtnih prikazuje
Slika devet zveri sa ocem ninda sveta
Pripadnici oba klana
su posedovala never-
ovatne sposobnosti.
Po drevnom predanju,
oba klana su u dale-
kom srodstvu poto
su nastala od predaka
iji je otac osnovao
boanstva koja imaju sposobonost da svoje
moi prenesu na instrumente moi pomou ko-
jih mogu da podare ili oduzmu ivot.
Od devet zveri u japanskom mitu, njih pet su bili
bogovi elemenata: vetar, vatra, voda, munja i
zemlja. Prema mitu, pet bogova elemenata su
bili zarobljeni u instrument moi i malo se zna
o njima, ali ono to je sigurno je da je inspiracija
za radnju manga stripa i anime serijala potekla
iz ove legende. Kao i u mitu, u Naruto serijalu
legendarne ivotinje su zarobljene u neku vrstu
oltara. Njihovi oltari su bili oboavani meu nar-
odom Japana. Ti oltari su postavljeni na razliite
teritorije Japana kako bi bilo skoro nemogue da
se skupe, ujedine i od njih ponovo saini strana
zver. Iako su oni zarobljeni, njihova duhovna en-
ergija se oslobaa i odlazi u petorepu zver. Pre-
ma mitologiji, zver sa osam repova je dobila leg-
endarni ma Kusanagi koji je takoe korien u
Naruto serijalu. Ovaj ma je dat zveri da oslobodi
velike koliine mrane energije kako bi probudio
pet pomenutih elemenata i oslobodio ih iz svojih
zatvora. Sukobio se protiv devetorepe zveri koja
je bila najaa meu zverima i osmorepa zver je
izgubila. Devetorepa lisica je bog vatre i ona ima
neiscrpnu mo. Masai Kiimoto tu nalazi svoju
inspiraciju za radnju i oko nje gradi svog glavnog
lika Naruta zajedno sa devetorepom lisicom na
samom poetku.
prirodi koje ne mogu jedna bez druge kao to su svet-
lost i tama, vatra i voda, ivot i smrt, ljubav i mrnja.
Koncept je pored flozofje naao mesto u tradicion-
alnoj kineskoj medicini i predstavlja osnovnu flozof-
iju mnogih borilakih vetina. Jin i jang su inkorpori-
rani u seriji kroz imena likova, kao i kroz njihove zveri
koje mogu da pozovu. Mogunost kontrolisanja pro-
toka akre i mogunost stvaranja ucua se takoe
gleda kroz upotrebu odreenih poloaja ruku.
Odgovarajua ivotinja mora biti prikazana ruka-
ma kako bi dobili eljenu tehniku. Kineske legende
nam govore o dvanaest ivotinja koja su dole da
se oproste od Bude kada je napustio zemlju i uao
u stanje Nirvane. Te ivotinje predstavljaju dvanaest
znakova zodijaka. To je jo jedan od vanih znaen-
ja znakova zodiaka. Ono to je zanimljivo je da u
budistikoj religiji postoji poloaj ruku koji se naziva
mudra. Ovaj poloaj ruku se koristi kada osoba eli
da postigne mir. Na svakom prikazu Bude u budis-
tikoj religiji ruke su mu u nekom od poloaja mudre.
Upotreba mudre se posmatra kao pomo pri med-
itaciji, a samim tim pomae i pri koncentraciji. Prema
religiji mudra se koristila u umetnosti kao slika bia
koja imaju svoj element.
Pria poinje napadom devetorepe lisice na Selo
skriveno u liu. Samo ime lisice, Kurama je ime
planine koja se nalazi severozapadno od grada Kjo-
to. Ova planina je karakteristina po tome to je up-
ravo na toj planini po prvi put poeo da se praktikuje
reiki. Reiki predstavlja vrstu alternativne medicine i
koristi tehnike poput leenja dlanom. U teoriji se up-
otrebom tih tehnika oslobaa univerzalna energija
i kako bi rane zarasle bre ili kako bi se izleila neka
bolest. Veruje se da je i prirodna energija ili ivotna
energija koja moe da se prenosi. i takoe igra ve-
liku ulogu u religiji, kao i u borilakim vetinama, pa
je logino da je veoma zastupljena i u serijalu Naru-
to gde se i emituje kroz upotrebu akre. Dosta ele-
menata u Naruto serijalu je preuzeto iz dve vodee
religije u Japanu, budizma i intoizma pa i akra. Ove
dve religije su podjednako zastupljene u Japanu.
Osoba moe da bude pristalica budizma i intoizma
u isto vreme. Obiaj je da se roenje deteta obe-
leava i slavi posetama intoistikom hramu. Dete-
tov trei, peti i sedmi rodjendan, kao i dvadeseti se
proslavljaju odlaskom u intoistiki hram. Nasuprot
tome, sahrane sprovode budistiki svetenici i bud-
istiki rituali se potuju na godinjice smrti lanova
porodice i blinjih. Upravo je ta duhovna energija ili
akra u Naruto serijalu najznaajnija. Postoji mala
razlika izmeu akre u serijalu i akre u hindu religi-
ji. Re akra moe da se prevede kao toak i veruje
se da postoji 7 glavnih mesta u ljudskom telu gde
se ona nalazi. U Naruto serijalu nije nita drugaije.
Postoje delovi tela koja emituju akru i ta akra je
povezana. Neki likovi u serijalu imaju sposobnost da
remete normalan tok akre i da tako onesposobe
protivnika. Kako bi osoba uspeno odradila ucu
tehniku mora da uskladi svoju psihiku i duhovnu
energiju. Za razliku od budizma gde se pominje 7 ti-
pova akre, u Naruto serijalu postoji samo 5. Veruje
se da su to osnovni elementi sile koje sainjavaju
univerzum, zemlja, vatra, vazduh, voda i munja. U
budistikim hramovima postoji kula koja predstav-
lja Godai ili Velikih pet. Svaki deo kule predstavlja
element od zemlje na dnu do munje/neba. U Naru-
to serijalu osim pet glavnih elemenata postoji i jin i
jang sposobnost koju ninda mora da savlada kako
bi izveo eljeni ucu.
Koncept jin i jang je koncept koji je potekao iz taoiz-
ma i predstavlja balans suprotnosti kao to su do-
bro i zlo. Jo jedan element koji je budizam preuzeo
iz taoizma su znaci zodiaka. Po kineskoj flozofji
Pozicija ruku potrebno za izvoenje tehnika
Senu klan
koncept jin i jang objanjava
kako su u prirodi ove supro-
tne i kontrastne sile pov-
ezane, kako zavise jedna od
druge i kako se meusobno
dopunjuju i daju snagu jedna
drugoj. Jin i jang predstav-
ljaju mnoge suprotne sile u
U hindu religiji kao i u budizmu postoji koncept
treeg oka koje je simbol prosvetljenja i podstie
vizuelnu i senzornu percepciju poznavanja samog
sebe. U Naruto serijalu je tree oko takoe zas-
tupljeno preko douucua, tehnike koja se postie
oima. Postoje i druge tehnike koje su karakter-
istine za neke klanove, kao to su tehnike arin-
gan, bjakugan i rinegan. aringan je tehnika koja je
specijalnost Uiha klana, Saskea, njegovog brata
Itaija i drugih pripadnika tog klana. Bjakugan je
posebna tehnika koju koristi Hjuga klan, Nei, Hi-
nata i drugi. Rinegan tehniku koriste Nagato i dru-
gi lanovi Uzumaki klana. Veina izraza za ninucu
tehnike su preuzete iz budizma. aringan tehnika
koja je specijalna tehnika Uiha klana je potekla iz
druge religije, intoizma.
Iz intoizma je potekla i pria o Izanagi i Izanami,
bratu i sestri koji su kasnije postali mu i ena.
Njih dvoje su izabrani od strane bogova da stvore
svet. Izanami je stvorila ostrva koja sainjavaju
Japan, mesta gde e bogovi da tite narod. Kada
se poraala sa Kagutsugijem, reinkarnacijom va-
tre, preminula je. Izanagi je u nadi da e da je vra-
ti u ivot otiao do najgoreg kruga pakla kako bi
je spasao. Ova pria je jako slina prii o Orfeju
iz grke mitologije koji je takoe putovao duboko
u krugove pakla kako bi spasao enu koju voli.
Kada je Izanagi ugledao svoju enu shvatio je da
ona vie ne eli da se vrati u svet ivih pa se on,
ispunjen tugom vratio na svet i zapoeo ritual
proienja. Ovaj ritual je jako prisutan u religija-
ma Japana. Kada je u toku rituala oprao svoje lice
stvorili su se tri nova boga. Boginja sunca, Am-
aterasu se pojavila kada je oprao levo oko, Bog
meseca Cukujomi se pojavio nakon to je oprao
desno oko, i na kraju Bog mora i oluja, Susano je
nastao kada je oprao nos. Ova pria je od velikog
znaaja za Naruto serijal. U serijalu Izanagi i Iz-
nami su nazivi posebnih aringan tehnika. Ninde
koje koriste tehniku Izanagi mogu, ukoliko su pov-
reeni ili su zadobili fatalne povrede da se na ne-
koliko sekundi iskljue iz realnog sveta kao da su
tokom cele borbe bili samo iluzija i nakon toga da
se vrate neozleeni u stvarnost. Izanagi tehnikom
su ovladali Danzo, Madara i Obito Uiha. Izanami
tehnika je jako sloena. Osoba koja je koristi ima
sposobnost da stvori tok dogaaja koji se ponavl-
jaju u beskonanost i projektuje ga na rtvu. rtva
ostaje zarobljena i primorana je da iznova proiv-
ljava neki odreen dogaaj. U nastavku prie
moemo da primetimo da postoje elementi koji su
potpuno preuzeti iz mitologije i iskorieni u Naru-
to serijalu. Elementi iz mitologije poput ogledala
koje odbija sve, maa koji sve upija kao i zmije sa
osam glava su upotrebljeni u serijalu. Ovi pozna-
ti motivi su iskorieni kao moi pojedinih likova.
Lik Itaija vlada ogledalima koji poseduje i ma iz
legende, a zmija sa osam glava je predstavljena
likom Oroimarua, jednog od glavnih negativaca,
lana legendarnih Sanina.
Likovi Oroimarua, eraje i Cunade, njihove moi i
meusoban odnos su takoe preuzeti iz mitologi-
je Japana. Postoji vie pria o legendarnom er-
aji, njegovim moima i pustolovinama. U seriji
njih troje, eraja, Cunade i Oroimaru, su moni
Sanini. Svako od njih ima svoje specifne sposob-
nosti. erajine vetine su sline osobinama koje
poseduju abe. Moe da skae visoko, da prizove
i sarauje sa kraljem aba kako bi zajedno udrui-
li svoje snage (kombinuju svoje vetine i tehnike
to im omoguava da imaju jai, udrueni napad).
Pored toga, moe da se sakrije u eludac manjih
aba kako bi mogao da pijunira neprijatelja neo-
paeno, moe da se sjedini sa svojom senkom u
toku borbe kako bi izbegao napad neprijatelja, kao
i da pljuje zapaljivo ulje. Cunade je unuka Prvog
Hokagea pa je nasledila dedinu titulu i postala Peti
Hokage. Njene tehnike su takoe specifne. Kao
to eraja ima posebnu vezu sa abama, tako Cu-
nade komunicira sa kraljicom pueva. Po starom
verovanju u Japanu smatralo se da pu moe da
izlei oveka svojom sluzi pa stoga Cunade ima
posebne isceliteljske vetine. Pored toga ima
izuzetno jak i moan udarac kojim lako moe da un-
iti protivnike, zidove, pa ak i cele kue. Pomou
pueva moe da isceljuje i lei ljude tako to svoju
akru emituje preko pueva koji se poput pijav-
ice zalepe za bolesnika ili ranjenika. Oroimaru je
jedan od glavnih negativaca u Naruto serijalu. On
je potomak zmija i pomou zabranjenih tehnika je
pronaao put do besmrtnosti. Da bi ostao u ivotu
mora da menja svoju kou nakon svakih nekoliko
godina (slino kao to zmije odbacuju svoju staru
kou). Kao to iraja i Cunade imaju dobru pov-
ezanost sa abama i puevima, tako Oroimaru
privlai zmije. Ukoliko je ranjen, Oroimaru moe
da stvori novo telo a da staro i povreeno svue
kao to to ine zmije. Ukoliko je u velikoj opasnosti
moe da gmie po zemlji velikom brzinom poput
zmije i da nae sklonite. On moe da otruje svog
protivnika kao i da ga paralie. Kao jedan od zlih
likova u seriji stalno ima neke pokvarene plan-
ove i kontrolie jedno itavo selo, Selo skriveno
zvukom. Postoji nekoliko legendi vezanih za ove
likove, specifnih i prepoznatljivih po tehnikama
koje koriste. Svaka legenda je drugaija, ali su
elementi isti. Glavni motiv u priama je odnos iz-
meu abe, pua i zmije. Po japankom verovanju
zmija sa lakoom proguta abu, aba pojede pua,
a pu pomou svoje sluzi moe da rastvori zmi-
ju. Svi mitovi vezani za ove likove prikazuju na koji
nain su moi ovih ivotinja povezane, kako utiu
jedna na drugu i opisuju njihovu konstantnu borbu.
Glavni rivali su upravno iraja i Oroimaru i iako
je zmija jaa od abe, u legendi je iraja uz pomo
Cunade uspeo da porazi Oroimarua. U seriji, nji-
hov uitelj je bio Trei Hokage. On takoe poseduje
neverovatne vetine. Ima i tap koji u sebi sadri
njegovu ivotinju pratioca, kralja majmuna. Leg-
enda pod nazivom Kralj Majmuna je uvena i van
Japana. Prema klasinom romanu Put na zapad
kralj Majmuna je roen iz kamena i prikupio je svo-
je vetine i moi pomou vetina taoizma. Buda
ga je zarobio ispod planine nakon to se pobunio
protiv raja a kasnije je pratio monaha Huanzang na
putovanju do Indije.
Legendarni Sanini sa svojim uiteljem i njihovim ivotinjskim pratiocima
Na kraju treba prikazati lik Saskea. Postoje mnoge
teorije koje vezuju lik Saskea za neku od legendi
drevnog Japana. Ne zna se tano da li je Masai
inspiraciju dobio od legende o Fudo Mjo-o ali je
sigurno da postoji dosta slinosti izmeu njih.
Fudo Mjo-o je usamljenik koji koristi svoj bes kao
varnicu koja ga pokree da konstantno traga za
prosvetljenjem, okruen je vatrenom aurom i es-
to je prikazivan u umetnosti sa jednim zatvorenim
okom (drugo oko je svevidee). Poseduje i ma koji
koristi u borbi protiv neprijatelja i laso koji koristi
da kazni demone protiv kojih konstantno ratuje. Iz
Saskeovog ponaanja i njegovih osobina se moe
uoiti i slinost izmeu njih. Kao i Fudo Mjo-o i Sas-
kea pokree bes prema svom bratu koji je izbrisao
njihov itav klan. Slinost sa Fudovim svevideim
okom je Saskeov aringan koji mu omoguava da
predvidi napade svojih protivnika i kasnije evoluira
u monije sredstvo.
Kao to se moe primetiti iz primera navedenih u
tekstu autor Naruto mange i serijala duboko ceni
svoje poreklo, istoriju i tradiciju. Kao veliki pozna-
valac japanske kulture on uspeno kombinuje
istoriju i mitologiju, oblikujui ih matom i krea-
tivnou i prezentuje priu koja iz godine u godinu
fascinira i opinjava oboavaoce njegovih hrabrih
nindi.
ta mislite da bi se desilo kada bi ljudi bili u mo-
gunosti da ulaze u tue snove i da ih svesno kon-
struiu? Zvui veoma zanimljivo, zar ne? Zamislite
da su naunici uspeli da naprave mainu pomou
koje bi se moglo ulaziti u snove. Da li smatrate
da se, kada pogledate iru sliku, to moe nega-
tivno odraziti ne samo na pojedinca nego i na
oveanstvo?
Anime flm Paprika reditelja Satoija Kona iz 2006.
godine zapravo je ekranizacija istoimene knjige au-
tora Jasutake Cucuija iz 1993. godine i prikazuje
jednu od potenci-
jalnih situacija
koje bi se mogle
desiti u sluaju
da u nauci doe
do ovakvog po-
maka i da se za-
ista oveku prui
prilika da naiz-
gled svesno ma-
nipulie svetom
snova. Ujedno se
mogu videti i ne-
testira, kao to je prethodno pomenuto, dok-
torka Acuko odluuje da ga nedoputeno up-
otrebaljava kako bi pomagala pacijentima van
posla, koristei se svojim alter egom Paprikom
koji je stvorila.
Ali nakon te krae, lopov ulazi kome god i kad
god mu se prui prilika u snove i tako poinje
da ih spaja. Sva njegova matanja, ideje, el-
je, strahovi, seanja, poinju da se prepliu sa
onim to se nalazi unutar tuih umova u koje
pristupa i tako sve poinje da se mea, a svi
koji su deo toga ne razmiljaju da li je sve to
stvarno jer im se ovaj svet dopada. Po ulicama
paradiraju lutke, roboti, statue, najraznovrsniji
predmeti sve se budi i oivljava, sve ono to ni
u najluim snovima ne bi mogli zamisliti. Ljudi
uzimaju razliite oblike koji im vie odgovaraju,
postaju roboti i lutke koje govore, nadoknauju
svoje fzike ali i psihike nedostatke. Oslobaa-
ju se svih stega i u ovom svetu postaju ono to
zaista jesu, ispoljavaju svoja prava lica i tenje,
zbog ega ele tu i da ostanu.
gativne posledice takvog tehnolokog napretka.
Zapravo, prikazana je mrana strana zadiranja u
ono to bi trebalo da ostane unutar naeg uma.
Kako bi onim itaocima koji nisu pogledali flm
Paprika bio ostavljen prostor da ovo fascinantno
delo gledaju sa veim zanimanjem i uivanjem,
nee biti otkrivena kompletna radnja, ve u pred-
staviti problem u koji ovek sebe moe dovesti u
pokuaju da kroz san kontrolie drugog. Ovde to
rezultira gubljenjem kontrole nad samim sobom,
zbog ega likovi vie ne mogu raspoznati san od
jave i rizikuju da potpuno izgube razum i zauvek
ostanu u svom umu u svetu mate.
Na ideju da napravi jedan ovakav izum doao je
mladi naunik Tokita Koaku, kada je pomislio ko-
liko bi bilo divno deliti san sa svojim prijateljem.
Re je o ureaju DC Mini koji je, kako naunici iba
Acuko i ima Torataro objanjavaju svom direk-
toru, napravljen u nameri da pomogne u psihi-
jatrijskom leenju. Meutim, jedan od aparata je
ukraden i od tog trenutka naunici poinju polako
da otkrivaju koliko moe biti rizino poigravanje
ve elje i tenje,
tako i u potisn-
ute istinske stra-
hove i opsesije,
to bi trebalo da
doprinese nal-
aenju adekvat-
nog naina za
leenje depresije.
S obzirom da je
u pitanju eksperi-
mentisanje i da se
aparat jo uvek
sa tuim, ali i sopstvenim umom. Nakon to
doktor ima ulazi u san jednog od kolega, a dok-
torka Acuko (zbog preeste upotrebe ureaja)
biva budna uvuena u isti san, suoavaju se sa
injenicom da su oboje mogli biti mrtvi, ali kao
da jo uvek ne postaju potpuno svesni stvarne
opasnosti. Tu se prvi put uoava nestajanje te
niti koja deli stvarno od imaginarnog.
Upotreba DC Mini ureaja ogleda se u drugai-
jem pristupu pacijentima , odnosno u ulasku u
njihovu podsvest i samim tim uvid kako u njiho-
to lano, da je samo privid, odnosno projekcija tenji njihovih elja. To predstavlja prostor u kome mogu
zapoinjati nove ivote onako kako misle da ele, zbog ega je ugodnije da san postane njihova realnost.
Upravo u tome i lei rizik
u poigravanju sa misli-
ma i umom, nemogunost
shvatanja oveka da taj zam-
iljeni svet u kome trenutno
ivi nije svet realnosti, pa
samim tim nema potrebe za
osveenjem i povratkom u
stvarnost. Granica nestaje
ba iz tog razloga to nakon
to iskuse svet koji je samo
naizgled ostvarenje onoga
za ime su, na neki nain,
uvek udeli, do svesti im ne
dolazi informacija da je sve
Deliti tu san je bukvalno tehnoloki san, ali vremenom bi mogao dovesti do nasilja.
6. IEZAVANJE GRANICE IZMEU REALNOSTI I SNA
Ono to bi takoe bila jo jedna loa strana ove prie je injenica da ima mnogo ljudi koji bi pokuali da
ovim ureajem uspostave kontrolu nad drugom osobom, to bi za sobom nesumnjivo povuklo i elju da
upravljaju celim svetom. Frustriran i pohlepan ovek ne bi bio u stanju da odoli porivu da se izdigne
iznad ostalih, da bude taj koji odluuje o svemu, pie i sprovodi sopstvena pravila u svetu koji je sam
stvorio, a koji je olienje njegove izopaene due. U svetu u kome e on sam biti bog.
Sigurno ste uli, a verovatno su mno-
gi od vas i gledali flm Poetak koji se
pojavio u bioskopima 2010. godine.
Seate se, onaj koji je osvojio silne na-
grade i izazvao pozitivne kritike, reirao
ga je Kristofer Nolan. Opisivan je kao
inovativan, senzacionalan, pametan,
sa prosenom ocenom 8 na IMDB in-
ternet stranici (flmska baza podataka
na interenetu). Da, ba onaj u kome
glavni lik tumai Leonardo DiKaprio
i ulazi u snove ljudi u nameri da ma-
nipulie njhovim idejama i umom. Da
li vam ta pria moda zvui poznato?
etiri godine ranije izaao je ovaj ja-
panski animirani flm Paprika po istom
principu, radnja je neto drugaija, ali
poenta sasvim ista. ak ima i nekih
prilino slinih scena, ali to je sigurno
sluajnost! ;) Ukoliko ga niste pogleda-
li, jo jednom vam savetujem da to
uradite, jer se sigurno neete pokajati.
Prvenstveno zato to je strano inte-
resantan i toliko fascinantan, a zatim
i da bi uvideli odakle stvarno potiu
mnoge originalne holivudske ideje i
odakle amerikim producentima na-
vire inspiracija (s obzirom da je ovo
samo jedan od mnogih takvih prime-
ra).
Paprika VS. Inception (Poetak)
Ukratko ete videti neke glavne slinosti, odnosno raz-
like izmeu ova dva flma.
Prvi flm je prilino kompleksan, i verujte da vam i
posle nekoliko gledanja i dalje nee biti ba potpuno
jasan. Raen je tako da dok ga gledate ne moete biti
sto posto sigurni da li je u pitanju stvarnost ili san, iako
toga niste svesni sve dok se prvi put ne dogodi mean-
je. Pritom nije neophodno da osoba spava, ve joj se u
um moe ulaziti i dok je budna. Boje su jarke, ali sama
pria je poprilino jeziva i mrana. Zamislite samo eta-
jue lutkice koje govore i to je sasvim dovoljno! U flmu
Poetak je sve loginije, mogu se videti prelazi u sve du-
blje nivoe sna koji su oigledni, dok je na samom kraju
nejasno da je glavni lik zapravo u limbo stanju (stanje
svesti izmeu ivota i smrti), to se otkriva u poslednjoj
sceni. Ne moe se sa takvom lakoom ni ui u tu san, a
scene su mrane i bezbojne. Pria je sasvim jasna i kon-
cizna od samog poetka, za razliku od prethodnog, to
bi moglo znaiti da radnja u flmu Paprika moda moe
doprineti veoj znatielji, odravanju panje i iekivanju
kraja, s obzirom da se skoro do samog kraja ne zna ko
je negativac.
Kao to ste mogli prethodno proitati, kada je re o fl-
mu Paprika radi se o timu naunika koji rade na ureaju
koji omoguava pristup snovima u cilju da pomogne u
leenju pacijenata sa razliitim bolestima psihe, tako to
ulaze u njihove umove ne bi li otkrili korene problema.
Dok sa druge strane, u flmu Poetak ovu tehnologiju
koriste tajne organizacije i inteligentni prevaranti kako bi
upadali u snove monih i bogatih ljudi u nameri da nep-
rimetno utiu na njihovu svest, uglavnom iz line koristi.
Dominik Kob je glavni organizator operacija i za razliku
od flma Paprika, svako ima svoju ulogu u kreiranju sna
arhitekta koji ga dizajnira, hemiar, organizator i dr.
U animiranom flmu ova naprava osmiljena je kako bi
pomogla drugim ljudima, odnosno leila od depresije,
da bi ubrzo poela da se upotrebljava i iz line koristi (od
strane kradljivca). U flmu Poetak je obrnuto, jer se na
poetku vidi lina korist (sticanje novca), a zatim pre-
rasta u neto emotivno ta poslednja operacija, koja
je zapravo glavna radnja flma, omoguila bi glavnom
liku da opet bude sa svojom decom (to zbog krivinih
optubi ne moe).
Razliiti su i zavreci. Prvi ima srean kraj (iako je bilo
rtava), dobro pobeuje loe i zakljuuje konanim spa-
janjem dve osobe koje se vole. Dok drugi, moe se rei,
ima nesrean kraj, jer glavni lik Dominik Kob trpi posle-
dice poigravanja sa umom zapadajui u limbo stanje.
Gledano iz druge perspektive, u limbo stanju ponovo je
sa svojom decom, to je i uzrok pomenute operacije
je ovaj flm nije sen-
zacionalan, inteli-
gentan, dramatian,
kao to je opisivan,
ali rekla bih da defn-
itivno nije toliko ino-
vativan. Zato ne bi
bilo na odmet da se
ameriki producenti
fokusiraju na sopst-
veni um kao carstvo
mate i ideja u kome
bi nalazili inspiraciju
za svoje flmove.
koja se odigrava kroz flm. Sa te
take gledita, moda ipak i nudi
srean kraj, koji je karakteristian
za holivudske flmove.
injenica je da razlike postoje, razli-
kuju se prie i tenje, ali ako se po-
gleda sama sutina, ova dva flma
imaju istu poentu. Ulaenje duboko u
ovekovu podvest radi manipulacije
(koji god da je razlog u pitanju) ug-
lavnom se ne moe dobro zavriti,
i uvek e se nai barem jedna rtva.
Koliko god da Poetak lii na Papri-
ku i da su ideje oigledno preuzete,
sasvim sigurno se ne moe rei da
U ovoj adaptaciji susreemo se upravo sa ra-
zliitim tipovima linosti, meu kojima su i one
kroz koje moemo videti kako neke osnovne
ljudske potrebe, elje i tenje mogu doprineti
iskrivljenim pogledima na sliku sveta kakav bi
trebao da bude i samim tim i njihovu ulogu u
jednom takvom svetu.
Kako vam iz ove perspektive deluje pomisao o
ulaenju u tue snove? Da li biste nakon ovoga
bili hrabri da se podvrgnete ovakvom eksperi-
mentu, ukoliko biste bili u takvoj mogunosti?
Da li biste pustili nekoga u svoj um i otkrili mu
sve svoje elje, potrebe i najskrivenije i najm-
ranije tajne?
Uslovi u kojima obino stanovnitvo ivi sasvim sigurno moe izazvati isfrustriranost kod svakog
oveka. Ako se neki organizam nalazi u stanju ekspanzije koja biva spreena, nastae stanje frus-
triranosti. Kod razliitih ljudi razvijaju se raznovrsni oblici frustracija, a za ije su nastajanje zasluni
mnogi faktori kao to su oni socijalne vrste - uslovi ivota, odrastanje, poloaj u drutvu, jednostavno
problemi sa kojima se ljudi svakodnevno suoavaju, kao i mnogi drugi. Sa druge strane, frustracija
moe da postoji i bez spoljanjeg uticaja. Subjekt moe jednostavno da zamisli prepreku to e spreiti
ostvarenje njegovog cilja i dovesti do stanja prave frustracije. Kako se svako sa njima nosi na svoj
nain, povlai dalje injenicu da se posledice frustracija mogu ispoljavati kako u pozitvnom tako i u neg-
ativnom svetlu. Frustracija je unutarnje stanje organizma, a ne spoljanji uslov.
U flmu Akira reditelja Kacuhira Otoma moe se videti da na stanje organizma lika u flmu utiu spol-
janji uslovi, ali takoe postoje i one zamiljene prepreke. Isto tako je prikazano u koju krajnost moe
dovesti ovakvo stanje u ovom sluaju do smrti, odnosno kako potiskivanje moe prouzrokovati, tj.
posluiti kao idealan izvor moi koja pokree oveka na neverovatne stvari.
Tecuo
Tecuo je tine-
jder koji je
odrastao u
sirotitu, lan
je bande iji su
ostali lanovi
deca sa kojom
je odrastao,
a voa im je i
ujedno i njegov
najbolji drug
Kaneda koji je
od malena veo-
ma zatitniki
nastrojen pre-
ma
se snaem.
Vie je nego oi-
gledna koliina
frustracije sa
kojom Tecuo
ivi i sa kojom
se svakodnevno
nosi, a koja kon-
stantno raste
svakim novim
spaavanjem.
1. Dragan Krsti, Psiholoki renik (Beograd:
Izdavaka radna organizacija Vuk Karadi,
1988), str. 679.
2. Dejvid Kre i Riard Krafld, Elementi psi-
hologije (Beograd: Nauna knjiga, 1976), str.
316.
3. Ibid, str. 316.
4. Akira, DVD, red. Katsuhiro Ohtomo (1988,
USA: TMS Entertainment, 2001)
Kaneda
njemu i konstantno ga spaava u razliitim situacijama. S obzirom na to u kakvim je uslovima rastao,
nije za uenje to to su se u njemu javili i neprestano rasli nezadovoljstvo, gnev, bes i druga negativna
oseanja. Sve te emocije hranio je i njegov oseaj nemoi, koji se javio kao rezultat Kanedine stalne
brige i pokuaja da ga zatiti i spasi od svega i svih. Ovo moe biti jedna od onih zamiljenih prepreka
o kojima je prethodno bilo rei, jer injenica da ga najbolji drug stalno vadi iz situacija u kojima mu je
pomo potrebna, ako ne i neophodna, ne mora znaiti barijeru koju u Tecuovom sluaju predstavlja.
Njegova frustracija oigledna je u sceni kada ga banda pod nazivom Klovnovi napada dok se vozi sa de-
vojkom na Kanedinom motoru; dok tuku Tecua Kaneda stie sa ostatkom svoje bande i uspevaju
da pobegnu svi sem jednog lana. U sledeoj sceni, Tecuo preostalog neprijatelja besno udara pesnica-
ma i utira dok je na podu, ali Kaneda mu govori da prestane i on poinje glasno da se buni kako mu ovaj
stalno nareuje. Ve tu se moe osetiti njegov gnev zbog naina na koji se drug prema njemu ophodi,
iako iz objektivnog ugla gledano, nema potrebe za tim. I kada mu prijatelj govori da je sve to zato to
brinu za njega, on na to odgovara viui zato uvek mora da po kuava da me spasi? Mogu sam da
7. POTISNUTA FRUSTRACIJA KAO IZVOR MOI
Nakon naunog eksperimenta koji je na njemu izvren od strane tajne vladine organizacije - dobija moi, koje su trideset godina ranije (kada
ih je posedovao deak Akira) dovele do atomske eksplozije. Ono to ih je podstaklo da ba njemu podare ove zastraujue moi je upravo
koliina nagomilanih emocija u njemu koje su detektovali pri ispitivanjima. Tecuova zavist prema Kanedi bila je slabost koja ga je omakom
dovela do toga da postane sluaj testiranja za naune eksperimente, nakon kojih ga nastajanje njegovih psihikih moi ini razjarenim.5
Onog trenutka kada otkriva moi koje je stekao, i shvata na kakve ih naine moe koristiti (a zapravo nesvestan koliko mogu biti opasne
po njega), to jest ruiti sve oko sebe, ne zapaa se ni najmanji znak ustezanja da se njima koristi to vie i jae moe. To se moe defnisati
kao frustracija- agresija, termin o kome govori profesor i doktor Dragan Krsti i objanjava ga kao koncept o psiholokom mehanizmu
koji agresiju objanjava kao posledicu frustracije, a agresivnost u obliku crte linosti kao posledicu trajnog delovanja frustracionih izvora
u procesu razvoja linosti.6 Lik Tecua neopisivo uiva u injenici da je toliko moan da mu se obian ovek ne moe suprotstaviti, a jaina
te neverovatne novosteene moi, ujedno i njen izvor, ogleda se upravo u dotadanjim frustracijama, odnosno njihovim potiskivanjem i
ispoljava se u obliku agresije.
U trenutku kada shvata da Kaneda pokuava opet da ga spasi biva zbunjen, ali ubrzo mu govori da vie ne mora da mu priskae u pomo
i podrugljivo mu se smei svestan koliko je moan. Poinje grohotom, gotovo histerino da se smeje i u njemu se tada dodatno pojaava
potreba da se pokae i dokae, da svi vide koliko je moan (naroito Kaneda) i da su sada drugi ljudi ti kojima je potreban spas od njega (opet
naroito njegovom drugu). Svoju silu iskazuje ruei, unitavajui i povreujui sve oko sebe.
Takoe je prilino uoljivo da saznanje da moe biti moniji nego to je u datom trenutku budi u njemu opet elju da bude vie od onoga to
u tom momentu jeste, moda ak i neku vrstu opsesije. Tenja da bude nepobediv i da ne bude vie siroti deko kome je stalno neophodno
5. Dolores P. Martinez, Akira, Postmodernism and Resistance, The Worlds of Japanese Popular Culture: Gender Shifting Boundaries and Global Culture (Cam-
bridge: Cambridge University Press, 1998), str. 67.
6. Krsti, op.cit. / Psiholoki renik, str. 680.
7. Akira, DVD, red. Katsuhiro Ohtomo (1988, USA: TMS Entertainment, 2001)
da ga neko spaava; kako kae, od sada, ja u biti zaduen za
heroizam7 . Njegova izjava je zaista neverovatna kada se uzme u
obzir da mu je namera da sve razrui ne bi li pokazao svoju jainu.
Na kraju krajeva, sve to radi, svaki postupak i ono to sve vreme
govori prosto predoava veoma jasno taj oseaj zavisti koji gaji pre-
ma Kanedi. Kao da kroz itav flm svojim delima pokuava da mu
napakosti, da mu pokae da moe biti isto tako dobar kao on, a
ujedno i da mu se dokae i moda zaslui njegovo potovanje i div-
ljenje.
Kad nismo u stanju da zadovoljimo frustrirane motive i kad mo-
ramo da se odreknemo ciljeva koje ne moemo ostvariti, a svojim
8. Nikola Rot, Psihologija linosti (Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sred-
stva, 1980), str. 130.
9. Martinez, op.cit. / Akira, Postmodernism and Resistance, The Worlds of
Japanese Popular Culture: Gender Shifting Boundaries and Global Culture, str.
59.
neuspehom se ne moemo pomiriti nego ga sakrivamo i pred
samim sobom, koristei razliite nesvesne mehanizme i falsifkujui
stvarnu situaciju, govorimo o nerealistikom reagovanju na frus-
traciju. Takve nerealistike reakcije na frustraciju imaju, po pravilu,
negativne posledice.8 Nesumnjivo je da je Tecuovo nerealistiko
reagovanje imalo negativne posledice u neopisivoj meri. Koliina
moi koju poseduje i njena jaina upravo su rezultat nagomilavanja
gneva, nezadovoljstva, oseaja nesposobnosti koje je prethodno
oseao, a sa kojima nije umeo realistiki da se nosi. Realistiki nain
reagovanja ogleda se u nalaenju adekvatnog naina da se savlada
ili ukloni prepreka koja se nala na putu ostvarenja nekog cilja, to
je podrobnije objasnio Nikola Rot u svojoj knjizi Psihologija linosti.
Mladi iz radnike klase koji ne postiu oekivano u koli i koji nisu u
stanju da zadovolje ugledno drutvo, esto se okrenu izopaen-
om ponaanju kao reenju svojih problema.9 Oigledno je sasvim
da naini na koje se Tecuo borio (pre nego to je dobio moi) sa
svojim problemima i barijerama nisu bili zdravi, odnosno nisu bili
dovoljno dobar ventil za pranjenje, koji je neporecivo svakom
oveku na ovom svetu potreban, pa samim tim uopte nije udno
to ga je tolika mo tako opila da je poao putem koji ga je odveo ka
izopaenosti i moe se rei nekoj vrsti elje za osvetom. Taj oseaj moi samo je podstakao nagon da i drugi osete i shvate
kako je to nalaziti se u njegovoj poziciji, kako je to oseati se nesposobno i slabo, kao to se on konstantno oseao pored svog
prijatelja. Taj oseaj nie vrednosti koji ga je neprestano muio je upravo ono to je uinilo moi koje je dobio tako velikim i toliko
snanim, i to je najzad i postalo njegov ventil za sve to se do tada nakupljalo u njemu.
Meutim, postoji cena koju Tecuo mora platiti za moi koje su ga snale, to jest za njihovo nesputano i neodgovorno
korienje. Kako su prestali da deluju lekovi koje je dobijao u bolnici, a zahvaljujui kojima su moi bile pod njegovom kontrolom,
tako je njegov svet poeo da se rui. S obzirom na injenicu da neogranieno upotrebljava steene moi, dolazi do stadijuma
kada poinje da gubi kontrolu, i na kraju potpuno ovladaju njime i postaju ono to ga kontrolie.
Vie nema ni vlast nad svojim telom, a moi ga obuzimaju toliko da postaje samo nemi posmatra dok one rade umesto njega.
Njegovo bie i um se bune, ali mo i telo ne sluaju. Postoji u zazornosti neka od onih estokih i mranih pobuna bia protiv
svega to ga ugroava i to mu se ini da dolazi iz nekog prekomjerno velikoga vanjskog ili unutranjeg svijeta, baenog pored
moguega, podnoljivoga, zamislivoga.0 Sada se
bori protiv samog sebe, odnosno protiv svog tela
koje raste, protee se na sve strane, deformie se
i preti da usmrti osobe do kojih mu je stalo, ali i da
ubije i njega.
Kako ne moe nita uiniti povodom toga, obraa se
Kanedi molei ga da mu pomogne, zaboravljajui da
ga je upravo to navelo na akcije koje je prethodno
preduzimao. U tom trenutku opet postaje onaj mali deak kome je uvek potreb-
na pomo i kojeg drug stalno brani, i drug je i dalje tu da pokua da ga spasi. Na-
kon svega, ipak preovladava ovekova elja za preivljavanjem, za opstankom, i
u toj elji je u stanju da se okrene onome to mu je do nedavno bilo mrsko i ta
je prezirao.
Ljudi su svakodnevno suoeni sa najrazliitijim problemima i raznim barijerama
koje im komplikuju ivot, pa su tako i naini kojima se nose sa njima kod svakoga
drugaiji. Bez imalo oklevanja se moe rei da je svaki ovek bar u nekom tre-
nutku svog ivota, u odreenom pogledu isfrustriran, ali i da svako bira kako
e se izboriti sa njima. U mnogim sluajevima, frustracija je upravo ono to
pokree oveka da tei ka boljem i viem, dok kod drugih moe otii u potpuno
drugu krajnost i doneti samo tetu, kao to se moe videti u flmu Akira. Kada
se frustracija esto javlja i frustraciona situacija ponavlja, tada su i njene pos-
ledice veoma teke i veoma negativne.11 Iako u stvarnom ivotu potiskivanje
frustracija ne moe u tom smislu da rezultira ovim oblikom gubljenja kontrole,
ipak moe dovesti do, u krajnjim sluajevima, nepopravljive tete, to takoe
moemo videti na kraju flma. Opet dolazi do atomske eksplozije, koja ovog puta
razara Tecua. Do ovakvih posledica, u onim ekstremnim sluajevima, moe doi
i u realnom ivotu.
10. Julija Kristeva, Moi uasa (Zagreb: Naprijed, 1989), str. 7. 11. Nikola Rot, op.cit. / Psihologija linosti, str. 131.
8. KAD ANIME LIKOVI OIVE
HARAKUU MODA
japanska ulina moda ili
anime likovi u stvarnosti
Sigurno je jedna od prvih odlika koju gledao-
ci anime serijala primete neobian dizajn lik-
ova. arene otkaene frizure, koje stoje pod
gotovo nemoguim uglovima, nestvarne
boje oiju i irok spektar odevnih kombinaci-
ja koje se ne bi mogle nai ni na najoriginal-
nijim revijama visoke ili alternativne
mode i koje bi nam bilo teko ak i da
zamislimo, za anime svetove su svakod-
nevica. Svaki gledalac makar jednom
pomisli kako se prizori iz ovih svetova
nikako ne mogu pronai u stvarnom, ali
ive verzije anime likova mogu se vrlo
lako sresti na ulicama Japana. To su
poklonici neobinog alternativnog stila
koji se jednim imenom naziva Harau-
ku moda, a koji obuhvata mnotvo ra-
zliitih modnih stilova i podstilova. Naziv
potie od istoimenog tokijskog kvarta
na kome se ljubitelji ove mode najvie
okupuljaju. Harauku moda popularna
je najvie meu tinejderskom popu-
lacijom u Japanu i nastala je osamdese-
tih godina dvadesetog veka. Poslednjih
godina, sa popularizacijom mangi i ani-
mea, ova moda postie sve veu pop-
ularnost na evropskoj i svetskoj sceni.
Mnogi svetski poznati modni kreatori,
poput Vivien Vestvud, takoe pronalaze
in spiraciju za kreacije u ovim neobinim
stilovima.
Svoje poklonike ova moda ima ak i
ovde, u Srbiji, najvie meu ljubitelji-
ma animea i celokupne japanske pop
kulture. Veina njenih ljubitelja odeu i
ostale potreptine nabavlja iz inostran-
stva ili pravi sama uz puno kreativnosti,
poto se jo uvek ne mogu nai speci-
fkovane prodavnice u kojima bi se ove
stvari mogle nabaviti.
Harauku moda usko je povezana sa ja-
panskom muzikom pop i rok scenom,
poto su muziari ti koji, moglo bi se
tako rei, postavljaju njene standarde,
a ljudi koji ovu modu nose najee su
njihovi potovaoci. Predstaviemo vam
neke od najpopularnijih stilova i pods-
tilova Harauku mode, kao i muzikih
pravaca koje ona prati.
VIZUAL KEI - Ovaj stilski i muziki pokret
nastao je i razvio se meu japanskim
rok muziarima, osamdesetih godina
XX veka. Inspiracija za ovaj stil bili su up-
ravo anime likovi, ali i svetski glem rok
muziari. Karakteristike ovog stila su
specijalna minka, ekscentrini kostimi i
kosa. "Kei" u nazivu znai stil ili tip na ja-
panskom, tako da se termin "Vizual kei"
moe prevesti kao "vizualni stil muz-
ike". Ovo je stil koji je najvie uticao na
Harauku modu, a najvei broj njenih lju-
bitelja okuplja se na ingu mostu u Toki-
ju. Poto je stil veoma ekscentrian i nije
za svaku priliku fanovi ga, kako u Japanu
tako i u svetu, "u punom sjaju" nose za
okupljanja, koncerte i druge dogaaje na
kojima provode vreme i upoznaju ljude
sa istim interesovanjima, dok za svaki
dan nose neto svedeniju verziju. Postoji
mnogo podvrsta vizual kei stila, a najis-
taknutije jesu klasini, Kote i Oare kei.
Klasini vizual kei karakteriu polu
mrane kombinacije, pirsinzi na licu, ot-
kaene frizure (koje su u sutini jedan od
glavih odlika vizual kei pokreta uopte),
mnogo raznobojnih detalja, neujednae-
na odea, meavina razliitih muzikih
i odevnih stilova i jaka minka. Sve ove
karatkeristike nalaze se i u Oare i Kote
kei-u, mada svaki od ovih podstilova ima
i odreene posebne odlike.
Kote kei je mrani vizual kei i on je pot-
puna suprotnost Oare kei-u, svetlom
vizual kei podstilu. Dok je u Oareu ak-
cenat na jarkim bojama, veselim, blaim
melodijama, raznim svetlucavim upadl-
jivim detaljima, cirkonima, nalepnicama,
veseloj minki, kod Kote kei-a sreemo
ozbiljnije ponaanje, mrane boje i min-
ku sa tek ponekim detaljem jarke boje,
mranu atmosferu u muzikim spotovi-
ma, tugu, bol ili mranu fantastiku u
tekstovima pesama i znatno tvri zvuk.
Stil koji se esto poistoveuje sa Oare
kei stilom, iako ima minimalne razlike i
jo je ekscentriniji, ekstremniji, slai
i detinjastiji jeste Dekora stil koji nose
uglavnom devojke, dok Oare kao i
Kote nose podjednako i mladii. Dekora
i Oare inspirisani su slatkim anime lik-
ovima koji su posebno popularni meu
neto ekstremnijim ljubiteljima japanske
pop kulture, koje se nazivaju "Otaku" i za
njih se vezuju poznati termini "kawaii"
(japanska re koja znai slatko) i "moe".
to se Kote kei-a tie njega neretko
meaju sa Kodona, Aristokrat i Gotik lol-
ita stilovima o kojima e kasnije u tekstu
biti rei. Do ovog meanja dolazi vero-
vatno zbog toga to pristalice ovih sti-
lova sluaju najee muziku bendova
koji su u Oare i Kote "fazonu" ali nisu
klasini "Vizualci" kako se ljubitelji ce-
lokupnog pokreta argonski zovu.
Zanimljivo je naglasiti da su muziku za
uvodne pice anime serijala uglavnom
rade poznati muziari koji su poklonici
vizual kei pokreta. Dakle, kako je muzika
u neraskidivoj vezi sa ovim odevnim sti-
lom, iako je japanski rok uopte meavi-
na najrazliitijih stilova i pravaca, u odno-
su na popularnu svetsku muziku mogla
bi se napraviti sledea paralela: Klasini
vizual podrazumeva bendove iji zvuk
ide uglavnom od klasinog i glem-roka
pa do hevi metala, Oare je znatno blai
i ima neretko poneki element elektro
muzike, a Kote kei je najbolje uporediti
sa prvenstveno gotik, simfonik, pauer, a
ak i blek metalom.
Bendovi koje preporuujemo da
posluate jesu: za klasini vizual - Gazet
(The Gazette) i Dir en grej (Dir en Grey),
za Oare - SUG i An kafe (An Cafe) dok
za ljubitelje mranog, teeg zvuka pre-
poruujemo Kote kei bendove Fantaz-
magoriu (Phantasmagoria) i Versaj
(Versailles). Legendarne, "old skul"
bendove, zaetnike ovog pokreta mora-
mo takoe spomenuti i savetujemo vam
da ih istraite. To su Eks Japan (X-Japan)
i Malis mizer (Malice Mizer).
Gosurori, slatka i gotik lolita. Amarori se esto
naziva i iroriri- bela lolita. Za razliku od istoi-
menog romana Vladimira Nabokova, mladost
I ednost devojaka u ovom modnom stilu stav-
ljena je u sasvim drugaiji kontekst. Naime, ,
Lolita moda odbacuje erotiku i seksualnost,a
potencira aseksualnost.
Oboavaoci ovog stila su uglavnom devojke, a
za njih on predstavlja ne sam nain oblaenja,
ve i ponaanja. Za njih je Lolita stil ivota. One
se bave umetnu, ivenjem, pravljenjem pi-
knika na kojima uivaju u ispijanju aja i slino,
bave se sviranjem i sluanjem klasine muz-
ike. One su princeze iz starih vremena koje ive
u modernom svetu kome odbijaju da se prila-
gode. Njihov stil predstavlja bunt sadanjim
standardima seksualizovane i objektifkovane
ene, svojim izgledom i ponaanjem ele da
porue da istinska lepota lei u smernosti,
smirenosti, umerenosti i ednosti. Ovaj stil je
postao gotovo kult i veoma se esto sree u
anime serijalima, postoji gotovo stereotipni
LOLITA MODA
Klasine karakteristike ovog stila jesu
iroke haljinice do ispod kolena, sa pod-
suknjom ili blumers pantalonicama,
eirii, trake ili mane u kosi, rajfo-
vi, kikice, zanimljive torbice, rukavice,
posebne cipele sa platformom, doko-
lenice, kao i mnogi dodatni aksesoari.
Sve je sa puno ipke, a esto se nose i
perike. minka nije jaka i potencira se
to blai izgled ili izgled nalik na por-
celanske lutke. Pored bajki i koncepta
princeze na ovaj stil uticali su i barok,
rokoko, gotika i moda viktorijanske
ere. Odea koja prati ovaj stil veoma
je skupa, postoje mnogobrojni brend-
ovi, a ljubiteljke se esto nadmeu
ko je bolji i ko ima kvalitetnije stvari
to, iako ide u prilog njihovom stavu
i ponaanju koje nalikuje princezama,
esto moe delovati malo utogljeno
i snobovski. Postoji mnogo podvrsta
ovog stila, a najpoznatiji su Amarori i
Predstavlja stil ispirisan
odeom deaka iz XIX veka
koji ima mnogo pristalica-
ma meu momcima, a ne-
to manje meu devojkama.
Neki ga smatraju mukom
verzijom lolita stila, mada
je zapravo prilino andro-
gen. Umesto suknjica nose
se pantalone do oko ispod
kolena, dokolenice koje su
ukraene ili prugaste, ras-
kone koulje sa karnerima
a tu su i neizbeni prsluci i
sakoi. Obua je ili sa punom
platformom ili ravna, ne
nose se tikle. minka je
blaa i minimalna ili je uopte
nema, kosa je obino kraa.
Nakit je takoe umeren a od
aksesoara tu su depni sa-
tovi, cilindri eirii... Cilj je
postizanje deakog izgle-
da.
KODONA MODA
anime lik loli- devojke. Ovo su dva su-
protna lolita stila koje su spojene u
zajedniku ideju koja tei da predstavi
devojke kao nena bia poput porcelan-
skih lutki, bez obzira da li one vole ve-
sele, pastelne boje i princeze iz bajke ili
ive neku svoju mranu fantaziju. Am-
arori nose svetle boje, preteno belu i
roze kao i blede i pastelne boje i krem
nijanse, sa motivima cvea, slatkih st-
varica i ivotinjica. Gosurori su njihov
mrani pandan i veinom nose crno u
kombinaciji sa eventualno belom ili si-
vom i veoma malo detalja, izuzev po-
jedinih iz gotik subkulture. Pored ova
dva najpoznatija postoje i klasina Lol-
ita, koja je neto umerenija i svedeni-
ja, Pank Lolita, Pirat lolita, iji je stil
inspirisan poznatim piratskim motivi-
ma kako joj samo ime kae i Va Lolita
inspirisana tradicionalnom japanskom
modom.
Ganguro je specifan, vrlo pop-
ularan Harauku stil koji je prvi
put nastao ranih devedesetih
godina, a popularnost dosegao
tek poetkom dvehiljaditih. Ovaj
veoma ekscentrian stil podra-
zumeva veoma taman vetaki
ten kombinovan sa kosom skroz
izblajhanom do bele ili sive boje,
ili neke od uto- narandastih to-
nova. Ove devojke nose iskljuivo
belu minku oko oiju i na usnama
u kombinaciji sa crnim krejonom i
vetakim trepavicama. Stavljaju
belu senku i du nosa radi jaeg
efekta. Odea je arena, jarkih
boja sa mnotvom svetlucavih
detalja, mada ne lii na Oare niti
Dekoru, a nose i puno detalja i na-
kita. Veruje se da je ovaj stil nas-
tao kao bunt protiv tradicionalnih
GANGURO
standarda japanske lepote koji su podrazumevali veoma beo ten, crvene usne, tamnu kosu, svedenu minku i smernost. Takoe podsea
i na ekstremnu verziju zapadnjakog standarda lepote, preplanulog tena, svetle kose i jake minke. Najpoznatije ostvarenje u kome se
ovaj stil moe pronai jeste Momo, preplanula devojka (Momoko peach girl), a ova manga se moe kupiti ak i u Srbiji.
Aristokrat kako mu samo ime kae podrazume-
va stil inspirisan evropskom aristokratijom iz
XVII, XVIII ili XIX veka. Ovaj stil nose i devojke
i momci, podsea na lolitu i kodonu, mada je
umereniji, zreliji i ozbiljniji, ali manje ekstreman
i ekscentrian pa je pogodan za malo starije i
moe se nositi u vie prilika, ako je u svedeni-
jem obliku.
Nema slatkih motiva, detinjastog izgleda,
suknje su duge i ue, nose se i pantalone sa vi-
sokim strukom, korseti, rukavice, dugi frakovi,
sakoi, mantili, kaputi, cilindri, umereniji ukrasi za
kosu, koulje sa karnerima ili elegantne rolke.
Takoe se nose i cipele i izme sa veoma visokom
platformom ili tiklom. minka je takoe ozbil-
jnija ali je veoma esto raskona, dok je kosa za
razliku od vizual kei-a gde je podignuta, natapira-
na i najee obojena nekom otkaenom bojom,
najee ukovrdana ili ravna, pokupljena u rep ili
putena i ofarbana u neku prirodniju boju. Za ra-
zliku od lolita anime likova koji se mogu pronai
u najraznovrsnijim serijalima, od kojih su mno-
gi smeteni u modernom vremenu, Aristokrat i
Kodona znatno su ei ili u onima sa izmiljenim
vremenom, anra fantastike ili u realnim prolim
vremenima (bez obzira kog su anra) kao to su
na primer Pandora harts (Pandora hearts), Crni
batler (Kuroicui) ili Versajska rua (Rose of Ver-
sailles) i mnogi drugi.
Lolita moda, aristokrat i kodona pristuni su i na
japanskoj muzikoj sceni, a grupe i izvoai koje
preporuujemo jesu Kanon Vakeima (Kanon
Wakeshima), Versaj (Versailles), Laren (Lareine) i
Kaja (Kaya).
ARISTOKRAT
COSPLAY
Moda je najbolji primer anime likova u stvarnom ivotu, jer na kraju upravo to i jeste, kosplej.
Ovaj termin nastao je kao spoj engleskih rei costume i play i u bukvalnom prevodu znai ko-
stimirana zabava. Kosplej je neto slino maskenbalu,ali se njegovi ljubitelji maskiraju u likove iz
popularnih ostavrenja japanske pop kulture. To je vie subkultura za sebe nego to je modni stil,
a podrazumeva maskiranje u likove iz mangi,animea, video igrica,flmova ili popularnih muziara i
poznatih linosti. Poslednjih godina veoma je popularan u celom svetu i proirio se na sve ostale
segmente pop kulture, ne samo na japansku. Danas moemo videti oivljene likove iz svih seg-
menata svetske pop kulture, kao i kospleje mnogih poznatih ili istorijskih linosti. Pored velikih
konvencija koje se odravaju irom sveta, kakvi su na primer Komik-kon ili Katsu-kon u Americi,ili
Japan-ekspo u Parizu, kosplej takmienje odrava se svake godine i u Srbiji, na domaem festiva-
lu japanske pop kulture, Japanizmu, ali i na drugim kako stranim tako i domaim konvencijama.
Nekima je ovo stil ivota, ak i zanimanje, na njega troe neverovatne sume novca, dok je drugima
samo hobi ili zabava za posebne prilike. Da bi se likovi oiveli potrebno je mnogo panje, vreme-
na i ljubavi, razraeni kostimi, perike, dekorativna soiva, minka, aksesoari, i svakakvi propratni
rekviziti neophodni su da bi se to sve izvelo kako treba.
Veoma je jednostavno, samo izaberite jednog od ponuenih digimona ili trenera na osno-
vu toga koliko vam se svia. Va prvi je istovremeno i najtaniji izbor, pronaite trenera i
proitajte koju ulogu najee preuzimate u ivotu.
Kao bonus, izaberite jo jednog digimona, ali ovog puta onog koji vam se najmanje svia,
ovim putem moete saznati ta je to od ega beite ili vam je teko da prihvatite, jer ipak je
svako od nas nosilac ovih vrednosti u manjoj ili veoj meri. Saznajte koja je najvie, a koja
najmanje izraena kod vas!
(Ime i znaenje grba je podvueno u svakom od narednih tekstova)
K O J I S T E V I D I G I M O N ?
Neustraivi ste i hrabri,
uvek spremni za akciju
i uvek spremni za po-
dizanje raspoloenja
u grupi. esto preuz-
imate ulogu voe i
istinski se brinete za
svakog lana u grupi.
Nerviraju vas ljudska
glupost i nefunkcion-
alnost, stoga ponekad
traite vie nego to
je zaista mogue od
drugih ali i od sebe i to
vas dovodi do osean-
ja ljutnje. Va zadatak
je da pronaete pravi
put jer energiju ve im-
ate, samo vam treba
nain je usmerite. Uz
hrabrost da se okanete
perfekcionizma i drugih
iluzija vi ete posta-
ti linost koju e svi
uvaavati.
Taii
Vi ne morate da glu-
mite da ste snani,
ogromna ljubav koju
nosite u grudima vam
to omoguava. Veo-
ma portvovani i uvek
spremni da stavite
druge ispred sebe. es-
to volite drutvo vie
nego samou. Veoma
praktini i dobron-
amerni uvek spremni
da pomognete oni-
ma koji su zalutali na
svom putu. Dobro up-
ravljanje emocijama.
Ipak vano vam je da
nauite kako da ne
izgubite sebe u poma-
ganju drugima jer ko ne
moe da pomogne sebi
teko moe istinski po-
moi drugima.
Sora
Drugi vas doivljav-
aju kao ,,kul,, osobu
koja retko pokazu-
je emocije. Veoma
ste lojalni i puni ra-
zumevanja i empati-
je za druge. Ispod
maske se krije jedna
linost puna ljuba-
vi prema ljudima.
Vaa najvea odlika
je umee prijatel-
jstva. Istovremeno
ste veoma bistri
i inteligentni, na-
jee voa iz sen-
ke. Relaksira vas
vreme provedeno
sa samim sobom.
Najvei izazov za
vas je da nauite da
iskaete emocije, jer
ete potiskivanjem
samo biti mrzovoljni
i neraspoloeni.
Jamato Koiro
Pre svega, interesu-
je vas sve, apsolut-
no sve. Nema oblas-
ti koju ne poznajete,
krasi vas ogromna
radoznalost. es-
to ste sami uz kn-
jige, volite da uite
i spretni ste u rea-
vanju zadataka bilo
koje vrste. Ljudi vas
ponekad smatra-
ju udakom ali vam
to ne smeta jer ste
i sami toga svesni.
Ono to vam najtee
pada je uivanje u
drutvu, najvie vas
odmara kada vreme
provodite sami.
Veoma drueljubi-
va osoba koja goto-
vo da ne zna za re
osuda. Prihvatate
sve i ljubav i patnju
podjednako . Nika-
da ne odustajete od
onoga do ega vam
je stalo makar vas
to kotalo i zdravlja.
Vi ne vidite, ve uvek
pronalazite svet-
lost na kraju tune-
la. Pravi ste borac,
spremni da date sve
od sebe kada je to
potrebno. Ponekad
vam je teko da
uvidite realne mo-
gunosti I to je
vaa najvea mana.
Zastanite ponekad,
pomiriite cvet I za-
tim nastavite svoj
put.
Hikari
Vi ste osoba koja kae
to joj je na umu bilo to
dobro ili loe, vi jednos-
tavno to morate izbaciti
iz sebe. Volite da pevate,
i znate da budete veoma
direktni kada je u pitan-
ju suenje o izgledu.
Ponekad vam se ini da
ste previe iskreni.esto
vas drugi mogu doiveti
kao razmenu osobu
ali vi se ni ne trudite da
krijete svoju detinjstu
prirodu koja je ono to je
najlepe kod vas. Uivate
da ste u centru panje
i meu ljudima. Va za-
datak je da nauite kako
da kontroliete svoju ek-
splozivnu prirodu kako
biste bili sposobni da
funkcioniete u drutvu.
Do
Veoma ste do-
bra osoba koja e
preuzeti odgov-
ornost za druge.
Iako vas mogu
smatrati pomalo
nespretnom i nes-
posobnom, vas u
ivotu vue izuzet-
no snana volja
na koju se moete
osloniti. Pouzdana
ste linost i drugi
vas vole u svom
drutvu. Va za-
datak je nauiti
postaviti gran-
ice drugima jer je
vama kao posebno
altruistinoj osobi
izuzetno teko rei
ne.
Mimi
Ne interesuju vas
slava ili novac,
niti titule. Vi jed-
nostavno idete
kroz ivot sa
stavom ,,daj ta
da,, . Veoma ste
pozitivni i nikada
ne gubite nadu u
bolje sutra. Kada
svi odustaju vi
tada nastupate
kao sveprisutan
izvor pozitivne
energije. Pom-
alo detinji ali u
sutini snani i
spremni na svaki
izazov. Za vas je
najvanija lekcija
prihvatanja okol-
nosti onakvih
kakve jesu.
Takeru