Simbolika grala I koplja u Prii o Gralu

Gral je keltski simbol mira I obilja. A koplje je simbol unitenja I kae se u prii da de ono razoriti
kraljevstvo Logra kada za to doe vreme. O gralu nema toliko puno podataka u srednjem veku. Prvu
definiciju daje kaluer Elinand poetkom XIII veka u jednom delu na latinskom koje se zove Latinska
hronika. On govori o toj rei, graal,u onom obliku u kom se ona javlja u romanu Kretjena de Troe. On
kae da graal na govornom ili narodnom jeziku se zove gradalis ili gradale. Po njemu gral predstavlja
jednu veliku, duboku posudu za jelo, i to za hranu koja se slui prilikom velikih gozbi.Ta posuda je
skupocena i lepa, pa on ak navodi da je obino napravljena od srebra ili zlata, ili od nekog drugog
dragocenog metala. Meutim, iako on navodi ovu etimologiju, ona je i dalje nejasna i lingvisti i dalje ne
znaju koje je poreklo ove rei. Po Gosenu, re gral potie od rei cartale-crater-oznaava
posudu+vasgarale, to isto oznaava jednu posudu. Po drugima, re graal vodi poreklo od rei gradale,
koja je dala starofrancusko graduel, to oznaava liturgijsku knjigu, iz ega sledi da je graal zapravo
liturgijski predmet. Po tredoj hipotezi re graal vodi poreklo od izraza cratus, to znai sto za sortiranje,
inae, u originalu, prilikom proirenja semantikog polja, to bi bila posuda za sortiranje. Latinski jezik
nikako ne daje odgovor na to pitanje etimologije. Zato Filip Valter, jedan od prouavalaca ovog romana,
smatra da je moda re nastala od nekog drugog korena, od keltskog ili franakog korena. On smatra da
da bi se saznalo koje je poreklo rei treba se okrenuti dijalektma, zato to dijalekti obino uvaju stara
stanja jezika. Definicija grala kao posude, koju daje Elinand, se slae sa nekim optim zanenjima, koja su
uoili prouavaoci dijalekata. Filip Valter navodi jedan etimoloki renik gde se nalaze razna znaenja
ove rei na starofrancuskim i na romanskim dijalektima. U svakom sluaju u pitanju je posuda sa vrlo
razliitim sadrajem-sadraj moe da bude tean, moe da bude vrsta hrana, pat ako i u romanima, gral
moe da sadri ili hostiju, obredni hleb za priede ili Hristovu krv, kod Robera de Borona. Tako na
provansalskom postoje izrazi grasal/grazal koji oznaava posudu od peene zemlje koja se koristi za
mleko. Ili na katalonskom greal/griala, oznaava drvenu okruglu posudu koja se koristi, u vidu neke
inije, za prikupljanje vina. Vrlo su raznolika zanenja, zajedniko im je da je u pitanju posuda i to
duboka. U Bibliji ne postoji re gral niti predmet koji on oznaava, i upravo zahvaljujudi mitu o gralu, koji
je stvoren u ovim romanima, gral je dobio to znaenje posude u koju je skupljena Hristova krv. Sam
Elinand se ali to nije pronaao latinski tekst u kome se pominje gral, to svedoi o tome da gral nije
biblijskog porekla, jer da jeste svakako bi postojao izraz na latinskom. Prvi put se re u obliku graal javlja
u Romanu o Aleksandru, koji je nastao oko 1170.g. Pisan je u osmercima. A u drugom obliku, greaus, se
javlja u jednoj epskoj pesmi i tu isto oznaava jelo koje se slui u gralu.Ima znaenje obroka-plat. Dakle
gral nekada oznaava posudu nekada sadraj posude. Ovaj drugi oblik se dakle javlja u pesmi Girart de
Roussillon, iz tredeg ciklusa. Re je imala u narodnom govoru imala banalnu upotrebu, dakle koristila se
u svakodnevnom govoru, a to potvruje i Kretjenov tekst jer on kada govori o povorci grala, koristi
neodreeni lan i kae un graal-jedan, a ne le graal-kao neto to je poznato.

Odlomci romana koji se odnose na graal
Prva scena je povorka graala. Pojavljuje se vie predmeta. Mladidi nose svednjak sa po 10 sveda.
Mladid nosi belo koplje koje krvari i koje je sjajno. Zatim se pojavljuje devojka sa gralom, koji je ukraen
dragim kamenjem, i kae se za svetlost grala da je jaa od svetlosti sunca ili meseca. Osim graala tu je i
tailleur dargent-srebrni tanjir, i na tom tanjiru de on kasnije sedi meso. araf koji se nalazi ma stolu je
izuzetno bele boje. Imamo te slike jake beline, i neverovatne svetlosti, i to je jedan element povorke koji
je dao povoda za hristijanizaciju. Imamo element koji ga pribliava paganskim mitovima-u svakom
momentu prolaska grala napune se posude. To svetlo se ukazuje vitezovima koje graal treba da izlei,
Lionela i Hektora koji su se borili u Lanselotu u prozi, i oni su na smrt ranjeni, i onda silazi graal na njih i
oni se odjednom osedaju izleeno jer su zadobili boiju milost. Znai ta svetlost koja silazi sa neba na
zemlju podseda na biblijske legende i na svetlost koja sa neba silazi na apostole. Sve to se javlja kasnije u
romanima. U romanima se ne objanjava znaenja grala i koplja. Perseval je bio zainteresovan ta gral
zani, ali se setio, na tri mesta u romanu, saveta majke i Gornemana, koji ga je blago prekorio da previe
postavlja pitanja. Ali kada je odluio da odluku da pita odloi , on se baca na hranu. Dakle imamo
povratak na onaj sam poetak kada je on neosetljiv na okolinu i na druge ljude. Poetna glupost i
divljatvo koji se ponovo u ovom odlomku javljaju.

Slededi odlomak je susret Persevala sa roakom. Vidi se da je upamtio svaki trenutak. Ona ga
pita i on odgovara na pitanje, vidimo da je jako dobar posmatra. Vaan trenutak u prii kada junak
otkriva svoje ime. Kod Persevala nije kao u drugim romanima Kretjena de Troa, recimo kada se menja
ime, ili kada neko nekog junaka pita za ime. Obino se ono otkriva nakon nekog uspeha. Perseval postaje
svestan svog imena, intuitivno je svestan i svog velkog porekla u trenutku kada se njegov identitet
menja u Persevala Nesrenog-jer nije postavio pitanje. Imamo to prvo objanjenje da je usled greha
prema majci on propustio tu jedinstvenu priliku da pita o gralu-njegov greh neosetljivosti na tue patnje.
Tako de isto ostaviti onu roaku da oplakuje viteza i nede joj pomodi da ga sahrani.

Slededa osoba koja predoava Persevalu kakva de mu biti sudbina jeste Mademoiselle Hideuse.
To je scena na dvoru kralja Artura, kada su okupljeni svi i dolazi ta devojka koja predstavlja bide sa
drugog sveta. Ona jae na muli, njen uasan opis, jedno demonsko bide, koje de Persevalu redi kakvu je
priliku propustio. Ona je sve velikane i viteze pozdravila, a samo njega nije htela. Ona posle predlae
razne podvige. U ovom odlomku daje se Persevalov izgled i sve pustolovine koje ona predlae. Predlae
im da odu u zamak gde de da se ilustruju u tim turnirima, da pomognu devojci iji je zamak pod
opsadom, pustolovina sa udesnim maem. Kljuni trenutak u prii je kada se Perseval izdvaja i predlae
neto sasvim drugo. Goven i svi ostali ostaju na nivou ovozemaljskih vitezova. Postoje chevalerie
terrestre ili terrienne i chevalerie clestielle. Ovi prvi uestvuju na turnirima, koji brane gospe u nevolji,
idu na ta putovanja, a Perseval nagovetava da je on sada zaetnik jednog novog tipa vitetva koje se
zasniva na nekim drugim principima. Tu se javlja taj novi hrianski element. On kae da nede da se
zaustavlja nigde dok ne sazna ta je gral i kome slui, dok ne sazna o kolplju koje krvari. Hode da
pronikne u tajne tih predmeta. Kada ove sve linosti govore, one hode da napomenu njegovu greku koja
je vezana za kralja Ribara. Perseval je roaki rekao da kralja pogodilo koplje u prepone i zato je on
nepokretan. A kraljevstvo propada terre ghaste ili dvaste-stara tema ,i eka se junak oslobodilac.
Ako se kralj izlei i kraljevstvo de da se obnovi. Perseval je imao jedinstvenu priliku da postavi pitanje, ali
on to nije uinio i zato de se mnoge nesrede desiti. Kralj nede ozdraviti, mnoge devojke de ostati
neudate, mnogi vitezovi de poginuti, dakle nesreda de pratiti i njega i druge. Ona objanjava znaenje
Persevalovog novog imena.

Goven treba da se opravda zbog ubistva kralja od Eskavalona, i jedan od dvorana koji je veran
sinu kralja od Eskavalona i predlae da se suenje odloi na godinu dana, i da Goven treba da ode u
potragu za kopljem koje krvari i da ga donese. Imamo i jedno proroanstvo, dodi de trenutak kada de
itavo kraljevstvo Logra, to je Arturova zemlja ili Angleterre, biti unitena, koplje de ga unititi. To je stari
motiv iz keltse mitologije-koplje koje unitava kraljevstvo. To kraljevstvo Logra je nekada bila zemlja
bauka, nekultivisano, vladalo je nasilje, ali sada su doli arturijanski obiaji, a kada ga koplje uniti vratide
se na isto.
Razgovor pustinjaka i Persevala. Pustinjak je ujak Persevalov. Postavlja se pitanje kako on moe
da okaje taj greh prema majci, on treba da ideu u crkvu, da oboava Boga, da pomae u nevolji, i tako
moe da zaslui raj i milost koja je njemu data po prirodi. Tu se nalazi ideja o nature i nourriture. Nature
je ono to je samim roenjem dato, i to je ta aristokratska predrasuda da su plemidi po prirodi
predodreeni za velike stvari, da treba da zaslue milost. A nourriture je ono to je steeno. Persevalova
priroda je steena i ona treba da se ostvari, a ovaj nauk koji dobija su razne lekcije koje dobija od linosti
u romanu, od majke, Gornemana i na kraju od roaka. Bitna je ideja da je Perseval po prirodi plemenit i
ona je po svom roenju dobio gen za traganje za graalom. Graal je na kraju, kako kae pustinjak-bien
sainte chose- ali nije jo uvek sveti gral. Govori o ocu kralja Ribara i kae da graal zapravo njemu slui,
koji ved dvanaest godina ivi od hiostije koja se nalazi u Gralu. To je hleb za priede- ili telo Hristovo. To
je za njeg duhovna hrana-za razliku od one kada graal prolazi a sve se ispunjava hranom. I za oca kralja
Ribara kae da je pur esprit odnosno ist duh i da je to dovoljno da ga odrava u ivotu. U kasnijim
verzijama ovaj otac kralja Ribara se uopte ni ne spominje, gral de sluiti kralju ribaru. Recimo on vie
nede da se pojavljuje. Ime kralja Ribara je dvosmisleno, jer starofrancuski pchi ,imenica pcheur moe
da znai ili kralj Grenih ili kralj Ribar. I ovo daje prostora hristijanizaciji ove pripovesti. Dakle imamo
neke elemente, koji su vezani za keltsku mitologiju, i imamo elemente koji se tiu hridanstva odnosno
greha, pokajanja.

Hristijanizacija graala
Gral je hristijanizovan poetkom XIII veka kod Robera de Borona. Oko 1200. Godine on je
napisao Le Roman de LHistoire du Graal. Ovde se gral ved pie velikim poetnim slovom. Kod
Kretjena nema nikakvih objanjenja elemenata povorke, i svi ti elementi ostaju misterija. Robert de
Boron je povezao gral i Hristovo stradanje. Pripovest ovog romana poinje podsedanjem na legendu o
Hristu. On silazi u pakao i oslobaa due grenika koje su tamo od Adama i Eve. Posle stradanja
Hristovog u Judeji ima vrlo malo Hristovih sledbenika. Jedan od njih je bio Josif Iz Arimateje-Joseph
dArimathe. On ostaje veran Hristu I zato su ga Jevreji zatvorili. On se nalazi u zatvoru. Sam Hrist je
Josifu dao jednu posudu, vesselle-mala posuda u koju je Hristos stavio evharistiju prilikom poslednje
veere. I u tu istu posudu je Josif iz Arimateje skupio Hristovu krv dok je bio razapet. U to vreme je car
Vespazijan bolestan od gube i tu se pojavljuje druga relikvija iz Biblije-to je Veronikin al kojim je ona
obrisala Hristovo lice. Taj al su iskoristili da izlee Vespazijana tako da on odluuje da oslobodi Josifa iz
zatvora. Nakon tog izlaska, Josif sa jednom grupom pristalica i sa svojim roakom koji se zove Bron
osniva jednu pobonu skupinu uvara grala. I taj predmet vesselle, dobija naziv gral zato to on sert a
gr, pa onda slui ve one koji zasluuju boiju milost. Tako da se kod Robera de Borona javlja ta ideja da
je ta rima koja de kasnije biti puno koridena, graal et grce, gral i milost. Ona de biti omiljena i kod
drugih pisaca, a Josifa i Brona je sam Hrist zaduio da krenu na zapad da odu u doline Avalona i da tamo
postanu zvanini uvari grala u vidu kraljeva Ribara. Rober de Boron je zapravo iskoristio ovo to je
Kretjen pisao , on je smelo povezao taj udesni obrok koji evocira Kretjen i poslednju veeru. Tu se opet
javlja gral u jednoj sceni obroka. On je ustvari napravio neku vrstu nastavka Biblije da bi povezao svetu
pru o Isusu Hristu sa arturijanskom vitekom legendom. Gral sa istoka iz Judeje odlazi na zapad u
Bretanju i tu ga uvaju uvari grala. I kralj Ribar je jedan od njih, a poto je on Persevalov roak i
Perseval treba da bude jedan od njih. On de to i postati kod poslednjeg nastavljaa u stihu,Manasija.
Rober de Boron inae koristi razne biblijske teksteove I jo neke hagiografije I apokrifne tekstove, ali ih
on mnogo menja.
Josif iz Arimateje nije nikako sakupio Hristovu krv, ved je samo skinuo njegovo telo, balzamovao
ga I sahranio. Kada je re o posudi,nju je Pontije Pilat dao Josifu kao nadoknadu za obavljenu slubu. Dok
je bio u zatvoru Graal se Jozefu prikazuje obasjan jakom svetlodu I on je onda ispunjen milodu svetoga
duha. On kao I otac kralja Ribara, Josif, ovde ivi od duhovne hrane graala. Tako se ovaj predmet
spiritualizivao I postao predmet koji simbolizuje duhovne milosti koju zavreuju zavreuju samo oni koji
zaslue to. Ta duhovna milost I ideja o njoj stvara kocnepciju odabranog viteza ili le chevalier lu i njih je
Bog izabrao zbog njihovih vrlina i samo oni mogu da budu uspeni u potrazi za gralom, a drugi vitezovi u
tome ne uspevaju. U kasnijim romanima, koji nastaju u prozi, za gralom tragaju Perseval, Lanselotov
roak Goord, dok Lanselot zbog preljube nede modi da uestvuje u potrazi, potragu okonava
Lanselotov sin Galahad.

Poreklo GRAALA
On nije u potpunosti paganskog ni hridanskog porekla. Kod Kretjena de Troa je na granici, I tek
se nagovetava da je vezan za hridanstvo. I u verzijama gde je potpuno hristijanizovan on i dalje ima
sposobnost da proizvodi hranu, tako da je ta mitoloka pozadina ostala do kraja prisutna. Postoje dve
velike grupe teorija : jedna je hridanska struja ili les thories chrtiennes, sa predstavnicima : Mario
Roques i Mirrha Lot Borodine. Postoje keltske teorije-les thories celtes , iji su predstavnici Jean
Marx, Jean Frappier i Rene Loomis.

Autori ove prve teorije tvrde da su predmeti gralove povorke, zapravo liturgijski predmeti, da se
koriste kod priedivanja, tako je graal putir, odnosno, obredna aa od srebra ili zlata-fr.un cilice. Ovaj
srebrni tanjir bi bio patena-une patne. Patena je ili ubrus koji se stavlja preko putira, ili plitki tanjirid u
kome stoji hostija. Loginije je da se patena stavlja preko putira. Koplje bi po njima predstavljalo sedanje
na Longinovo koplje. On se pokajao zbog svog dela i primio je veru,stradao kao muenik, tako da je
koplje simbol tog greha a i pokajanja. Sama povorka je po njima ritual priedivanja bolesnih ili onih na
samrti, jer je i kralj Ribar bolestan. Postoji i alegorijsko tumaenje ovih predmeta, prema tom tumaenju
devojka koja nosi graal bi predstavljala crkvu, a devojka koja nosi tanjir veru. Po jednom autoru ,Holmsu,
koplje bi predstavljalo sinagogu, a ta povorka, po ovom autoru koji je i sam preobradeni Jevrejin, bi
predstavljalaprelaz od judaizma ka hridanstvu. Nedostatak ove teorije je jer se oni fokusiraju na
elemente, a ne sagledavaju celinu. Osim toga kralj Ribar se gubi iz vida, a on je inae po Danijelu
Poarionu klju za razumevanje(Daniel Poirion) misterije graala.
Druga grupa teorija su one keltske teorije i one sagledavaju Roman u celini, osim toga se
oslanjaju na irsku i velku knjievnost, koju je Kretjen vrlo dobro poznavao. Gral se javlja kao ekvivalent
rogova obilja- to su bavice, posude iz keltske mitologije koje imaju mod da stvaraju hranu i pide u
neogranienim koliinama. Te posude predstavljaju jedno od obeleja kraljevske vlasti-neka vrsta
kraljevskog talismana. Uz te posude se naravno javljaju koplje, ma i kamen. Kod Iraca postoje mitovi o
osvajanju irske zemlje i po njima su osvajai osvojili Irsku zahvaljujudi tim maginim predmetima. Bog
Dagda ima posudu/kotao, onda bog Lug ima koplje, i ma je vrlo vaan i pripada Nuadi i Falu pripada
kamen. Svi ti predmeti imaju svoje simbolino znaenje. Kamen je pretea trona i oznaava suverenitet,
ma i koplje se odnose na rat, a posuda ili kotao je vezan za proizvodnju hrane. Slino tome uel de
Grizvar tumai elemente povorke iz Romana o Persevalu. On u predmetima povorke vidi kraljevske
talismane i tim talismanima pridaje vrednost triju velikih indo-evropskih funkcija. Prva je magijsko-
religijska funkcija koja se zove suverenitet I ona predstavlja gral, ratnika funkcija je ma I proizvodnju
predstavlja tanjir. Taj mladi predodreeni junak treba da osvoji ove predmete,tako da bi kraljevstvo bilo
uspostavljeno.
U jednom irskom tekstu javlja se motiv pitanja koje junak treba da postavi , pitanja treba da
pomognu da se ponovo uspostavi vlast. Tako irski kralj Kon odlazi do jednog misterioznog prebivalita
boga Luga i tu mu jedna devojka koja predstavlja suverenitet Irske i tako se i zove-Souverainet
dIrlande-ona mu nudi pehar i on ga dobija i onda on pita Boga kome da da pehar, a on kae da treba da
ga da Konu. Da je Perseval postavio pitanje povratio bi kraljevstvo kralja ribara i integritet kraljevstvu.
Motiv koplja se vezuje za koplja koja su unititelji kraljevstava. Ona nekad mogu da budu i
koplja osvete u tim starim keltskim mitovima i javljaju se kao obeleja keltskih boanstava. Engus isto
ima koplje. Kao i u prii o gralu sa vrha tih kopalja kaplje krv ili se javlja plamen. Kralj Ribar je isto vrlo
vaan i on se vezuje za morska boanstva. Jedno od tih boanstava kod Iraca je Bran blagosloveni i to
ime Bran podseda na ime Bron, Josifov roak kod Robera de Borona. Oni su svi kraljevi tog udesnog
sveta i poseduju magine predmete. Ta boanstva se vezuju za plodnost i obilje, a u nekim tekstovim
kralj Bran je prikazan kao ranjen,i zato je njegova zemlja sterilna-kralj Ribar. Kralja Ribara je ranilo koplje,
ali de se u drugim verzijama javljati motiv maa, i on de polako potisnuti koplje. Kod Robera de Borona se
ne govori o koplju ved samo o gralu. U jednom od nastavaka u stihu koji se zove Nastavak o Govenu ili
Continuation Gauvain, s poetka XIII veka koplje de biti hristijanizovano i vezivade se za Longinovo
koplje. Tek de jedan roman, Perseval u prozi, povezati sveti gral i sveto koplje. Kasnije u jednom romanu
iz ciklusa Vulgata, La qute du Saint Graal, i tu gral ima razliita znaenja. U isti mah on je i relikvija,
liturgijski predmet, slika svetog duha, milost
U nastavcima u stihu dolazi do promene motiva, pa motiv pitanja nede biti toliko vaan, jer de se
postepeno otkriti sve tajne. Perseval de se vratiti u dvorac kralja Ribara, otkride sve i kod poslednjeg
nastavljaa, Manasjea, sve de biti reeno. Ta pitanja nisu od velikog zanaja. U romanima o potrazi za
svetim gralom, ta pitanja nede ni biti postavljana jer de u romanima u stihu ved sve biti otkrivene. A, sve
de se vie nametnuti taj motiv maa koji treba ponovo da se spoji, i on de zamentit motiv koplja. I kod
Kretjena je poznato se Persevalu lomi ma i da de ga on spojiti, ali de se videti udubljenja, i da de on prodi
kroz mnoga iskuenja,koja iskuavaju zpravo njegovu veru u Boga , da bi on sklopio taj ma i time
pokazao da je dostojan grala.