Tema: Pirina

Sadraj:

1. Uvod....................................................................................................................................1
1.2 Privredni znaaj...................................................................................................................1
1.3 Poreklo i geografska rasprostranjenost................................................................................2
2. Teorijski deo.......................................................................................................................4
2.1 Morfoloke osobine.............................................................................................................4
2.2 Bioloke osobine..................................................................................................................8
2.3 Uslovi uspevanja..................................................................................................................9
2.4 Tehnologija za pirina.......................................................................................................10
2.5 Nain gajenja i setva..........................................................................................................13
2.6 Tehnologija proizvodnje pirina........................................................................................16
2.7 Znaaj pirina u ishrani.....................................................................................................18
3. Zakljuak..........................................................................................................................21
4. Literatura..........................................................................................................................22

1. Uvod

1.1 Privredni znaaj

Pirina (ria ili oriz) je rod jednogodinjih biljaka iz familije Poaceae, koji predstavlja jednu od
najstarijih kulturnih biljaka, poreklom iz tropskih i suptropskih predela Afrike i june i
jugoistone Azije. Postoje dve vrste, sa mnotvom sorti, ali sve zahtevaju toplotu
i zemljite potpuno zasieno vlagom. Slui kao glavna hrana narodima Azije, a troi se dosta i u
drugim regionima sveta. Pirina se upotrebljava i za proizvodnju alkoholnih pia, u kozmetici i
narodnoj medicini (pirinana voda).
Sa stanovita ishrane pirina ima veoma veliku prehrambenu vrednost. Osnovni sastav pirina
izgleda ovako:

voda 13 %,

proteini 7 %,

masti 2,2%,

ugljeni hidrati 73 %,

minerali 1,2 %,

Pored toga pirina u sebi sadri vitamin E, B-1, B-2 i B-6. Posebno je bogat mineralima meu
kojima su: natrijum, kalijum,kalcijum, fosfor, magnezijum, gvoe, cink, jod.

4.1 Poreklo pirina i geografska rasrprostranjenost

Smatra se balkanskim turcizmom persijskog porekla. Meutim, ova prastara kulturna biljka
nastala je, verovatno, od divljih vrsta rasprostranjenih na podruju od june Indije do Kine.
Otuda i njena imena birind i oriza (lat. Oryza sativa) potiu iz sanskrita.
Iz Indije stie u arapske zemlje, a potom u Mesopotamiju, Siriju i Egipat, da bi u X veku bila
poznata i u paniji. Svoju ekspanziju ova itarica doivljava u VII veku.
Upoznavi je u Iraku i jednom je prihvativi, Arapi su je gajili svuda gde su za to postojali
klimatski uslovi.
Kasnije e je preuzeti Turci i to je najznaajnija kultura koju e oni doneti na balkanske prostore.
Smatra se najvanijom itaricom sveta i osnovna je hrana preko polovine itavog oveanstva.
U naem jeziku postoje i oblici pirin i pirinda
(Niesta se gradi od
pirinda).Pirinite je njiva, polje na kojem je gajen pirina, a pirinar je onaj koji gaji ovu
itaricu. Pirina je, meutim, i naziv za bronzu (uta med), pa otuda pridev pirinali koji je od
pirina,
mesingan (kljocnu
pirinali
reza
i
istom
se
vrata
otvorie).
Koristi se, manje, i drugo ime ria. Polje zasejano riom, pirinano polje naziva
seriite (Nekadanje movare... danas su bogata riita), a riar je radnik na rii. Od ove
druge rei oriza potiu nazivi za pirina u veini evropskih, kao i u ruskom jeziku
(reis, rice, riz, riso, ris).
I kod nas su zabeleeni oblici: ri, rikaa, rikaa, uzsaracensko peno.

Geografska rasprostranjenost

Najvanija proizvodna podruja pirina su u Jugoistonoj i Istonoj Aziji (na Aziju otpada
preko 90% svetske proizvodnje), a gaji se i u mediteranskim nizijama, oko Meksikog zaliva
u SAD, na Madagaskaru, u Egiptu, Junoj Americi..
Karta 1: Oblasti proizvodnje pirina u svetu, 2005

Svetska proizvodnja pirina godinje iznosi oko 600 miliona tona (2005), to je trostruko vea
godinja proizvodnja u odnosu na onu iz ezdesetih godina XX veka. Razlog su sgrotehnike
mre koje su preduzele zemlje june, jugoistone i istone Azije u okviru projekta zelena
revolucija, zahvaljujui kojima je proizvodnja veoma brzo rasla iz godine u godinu. Najvei
svetski proizvoai su: Kina, Indija, Indonezija, Banglade, Vijetnam, Brazil, Tajland,
Mijanmar, Filipini, itd. Gotovo da je isti spisak zemlja i meu najveim potroaima (Kina i
Indija najvei deo svoje proizvodnje troe na domaem tritu). Neke zemlje proizvoai
pojavljuju se i kao veliki uvoznici: Indonezija, Vijetnam, Malezija, Juna Koreja, ali i druge
kao to su Japan i zemlje EU. Kada je re o izvozu, najvei deo izvoza nose tri zemlje:
Tajland, Vijetnam i SAD. Najvanije luke za izvoz pirina su Singapur, Rangun i Bangkok,
berza za trgovinu pirinem je Hong Kong.

5. Teorijski deo

2.1Morfoloke osobine

Pirina, oriz (Oryza sativa) osnovna je bezglutenska hrana vie od polovine oveanstva.
Izuzetno je zdrav, veoma hranljiv, lako svarljiv i jaa telo. Ima visoki nivo iskorienosti (oko
95%). Vaan je izvor kompleksnih ugljenih hidrata, proteina, biljnih vlakana i vitamina grupe B
(integralni pirina).
Pirina je jedna od najvanijih prehrambenih kultura na svetu i itarica monsunskih krajeva.
Raste u blatnjavom tlu pogodnom za navodnjavanje, koje se isuuje pre etve (u periodu
sazrevanja potrebno suvo i toplo vreme). Temperatura u vegetacionom periodu ne sme biti ispod
20oC. Rasaivanje, plevljenje, navodnjavanje i etva zahtevaju angaovanje velike radne snage,
zbog ega je re o radno intenzivnoj kulturi. Vegetacioni period traje tri meseca, pa su u
monsunskim krajevima mogue 3-4 etve godinje.
Pirina je jednogodinja biljka koja moe da naraste do visine od 1,6m. Obino se koriste za
ratarske potrebe nie biljke koje se manje povijaju na vetru. Listovi su kod pirina uski i dugaki.
Duina im moe biti od 30cm do 100cm, a irina listova bude oko 2cm. Cvetovi su dugaki u
proseku oko 30cm i oprauju se uz pomo vetra. Semenke piria mogu biti dugake do 12mm, a
debljina im je u proseku oko 2,5mm.
Gajenje pirina se obavlja na poljima koja se posle setve i nicanja mladi biljaka povremeno plave
vodom. Ova mera odgovara biljkama najvie i spada meu najrentabilnije. Na taj nain se
pirinu omoguavaju dobri uslovi za rast i razvoj pirina, a istovremeno se suzbijaju korovi.

Postoje i druge metode na terenima gde je nezgodno za plavljenje polja, ali to ve zahteva znatno
bolje zalivanje i suzbijanje korova, to na kraju dovodi do skupljeg proizvoda posle etve.

Dobar je energetski izvor. 100 g oienog od pleve, neoljutenog i neglaziranog (integralnog)

pirina oslobaa 360370 kalorija. U toj teini zrna sadre: vodu 13,1 g, proteina 9,2 g, masti 2,2
g, ugljenih hidrata oko 74-80% (odnosno 73 g skroba), sirovih vlakana 0,67 g, mineralnih
materija 1,2 g (108 mg fosfora, 9 mg kalcijuma, 35 mg magnezijuma, 4,36 mg gvoa, 86 mg
kalijuma, sumpora, mangana bakra, 1,1 cinka, kobalta, fluora), vtamine B kompleksa (B1 0,41
mg, B2 0,091 mg i nikotinamida 5,2 mg) i vitamina E.
Pirina je naroito vaan za ishranu dijabetiara i sportista jer se skrob sporo apsorbuje. Pogodan
je kao prilog raznim jelima, brzo i lako se priprema. Kuvanje pirina traje od 1520 minuta. Pre
upotrebe treba ga probrati, oprati u nekoliko voda. Za pripremu dinstanih jela (rizoto, pilav i dr.)
preporuuje se probiranje pirina, trljanje i brisanje u istoj kuhinjskoj krpi. Ako se priprema
sutlija u mleku ili neko drugo slatko jelo, preporuuje se prvo obariti u kljualoj vodi oko 56
minuta, odmah ocediti i nastaviti sa kuvanjem u mleku. Kuvan pirina se kao dodatak jelu,
procediti, promeati viljukom i preliti zagrejanim maslom ili uljem.
Lekovita svojstva: ne utie na poveanje nivoa eera i holesterola u krvi (ve ih stabilizuje),
potpomae funkciju miia, nerava i plua, zasiuje i omoguava da se ostane due u dobroj
formi. Deluje umirujue na mozak, centralni nervni sistem, ublaava depresiju i pomae kod
leenja bolesti plua. Mogu ga koristiti bolesnici koji boluju od dijabetesa i gastritisa, ira na
elucu i dvanaestopalanom crevu i oni sa vikom ili manjkom eludane kiseline. Ublaava
poremeaje u organima za varenje, titi od formiranja kamena u bubregu

Pirina je jednogodinja, zeljasta, itna biljka.

Koren je iliast, u vidu brade. Zrno nie jednim koreniem. Glavna masa korena se razvija iz
vora bokorenja. Pirina formira i vazdune korene koji su krai od istih kod drugih ita. U
korenu pirina nalaze se vazduni kanali koji su povezani sa rukavcem lista, to omoguava
kulturi zarvie u vodenom sloju. Preko ovih kanala stablo prenosi osloboeni kiseonik u procesu
fotosinteze do korena. Glavna masa korena se razvija na dubini od 10-20cm.
Stablo je cilindrinog oblika, podeljeno na 8-10 lanaka. Donji lanci su krai i uplji, a gornji
dui i obino ispunjeno parenhimom. Pred fazu bokorenja porast nadzemnog dela je brz, u vreme
bokorenja sporiji, dok posle toga poinje ubrzani porast koji traje do faze metlienja, a zatim se
porast zaustavlja.
Visina stabla je od 50-170 cm. Ranostasne sorte imaju krae stablo. Sorte sa izrazito visokim
stablom lako poleu i nisu pogodne za mehanizovanu etvu.
Kolenca (nodiae) su iste boje kao i stablo, no, ima varijeteta gde su ljubiasta do crna.
Internodije mogu biti svetlozelene, tamnozelene, crvenkaste.
Pirina se bokori kao i ostala ita. Po pravilu, razvija dva do tri stabla. Kod nekih formi izbijaju i
bona stabla iz sredine glavnog stabla, koja mogu obrazovati metlicu i plod.
List pirina je izduen, sa paralelnom nervaturom, sastavljen iz rukavca i liske. Lisni rukavac
ima osobinu da se jako izduava da iznosi lisku nad povrinu vodenog sloja. Listovi glavnog
stabla su dui nego oni kod bokora.
Jeziak kod kulturnih formi pirina je trouglast i podeljen je po celoj duini. Roii su srpasti.
Listovi su, po pravilu, zeleni, ali mogu biti i svetlozeleni, crvenkasti, tamnoljubiasti, po ivicama
tamne obojeni itd.
Cvet je metlica. Sastavljena je iz glavne drke, koja predstavlja produetak stabla, podeljena na
lanke. Iz lanaka izbijaju po jedna ili nekoliko primarnih granica. Metlice mogu biti razgranate
kada formiraju primarne i sekundarne granice. Na ovim granicama razijaju se jednocvetni
klasii.
Metlica poinje da se obrazuje jo u najranijim fazama rasta biljke, povijena i rastresita i
povijena i zbijena, duina metlice obino je 15-30 cm.

Cvet nosi muke i enske polne organe. Pleve su jako atrofirane. Plevice su srasle sa zrnom i
manje ili vie maljave. Za razliku od drugih ita pirina ima est pranika, grupisanih u dve
grupe po tri.

Metlica pirina

Klasak pirina

Kod osjatih formi osje izbija iz donje plevice. Po boi plevice mogu biti slamastoute, crvenkaste,
mrke, ljubiaste, crne ili dvobojne. Pirina je tipino samooplodna biljka i cveta sa
slabootvorenim cvetovima u popodnevnim asovima. Stranooplodnja se susree jako retko.
Zrno u botanikom smislu je plod caryopsis. Posle vridbe ostaje zajedno sa plevicama i zove se
krupa (arpa). Zrno je elipastog oblika ali postoje forme sa izduenim i sferinim zrnom kao i
varijeteti sa uskim ili dugim zrnom. Procenat plevica kree se od 18 40%.
Dobre sorte su one sa oko 20% plevica. Plevice i zrna su izbrazdani. Sa spoljanje strane ima pet
rebara a sa unutranje tri. Koliko su brazde vie izraene toliko su gubici pri obradi zrna vei.

Zrnevlje pirina

Zrno je sastavljeno iz omotaa, endosperma i klice. Kod ljutenja zrna otpada omota i klica. Na
endosperm otpada 65-70%, 2-2.5% na klicu od mase zrna, a ostalo na omota zrna.
U hemijskom sastavu najvei procenat ini skrob (kod nekih sorata i do 80%), zatim sirovi
proteini 7-10%, sirova ulja 2-8% itd.Apsolutna masa zrna je 29-38 grama, dok je hektolitarska
45-59 kg. Odnos zrna prema slami je 1:0.8.
7

2.2 Bioloke osobine

U toku razvoja pirina, kao i ostala ita, prolazi kroz nekoliko faza: klijanje, nicanje, bokorenje,
porast u stablo, metlienje, cvetanje i oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje. Za normalan
tok ovih svih faza potrebni su odreeni vremenski uslovi i nega.
Seme koje padne na zemlju posle setve u vodenom sloju poinje nicati za 6-8 dana. U aerobnim i
anaerobnim uslovima. U ovakvim uslovima zrno prima vlagu, klica puta enzime koji razlau
skrob iz endosperma. Za normalno bokorenje pirina je potrebno sunano vreme bez oblaka i
padavina. Duboki vodeni sloj i zasuivanje zemljita zadravaju bokorenje. Bokorenje se
najbolje odvija kada je zemljite dobro snabdeveno vlagom ili ima vodenog sloja od 2 cm visine.
Bokorenje poinje 25-30 dana posle nicanja. U poetku proces ide sporo, zatim bre, kada se
uveava broj vlati u bokoru, a zatim se oet usporava. Krajem bokorenja, kada su formirana 2-3
sekundarna stabla poveava se sloj vode kako bi se suzbila pojava drugih sekundarnih stabla,
koja u veini sluajeva ostaju neproduktivna. Postoje podaci da se 50-60% ukupnog prinosa
dobija iz metlice glavnog stabla.
U fazi porasta u stablo- vlatanju pored naglog uveanja nadzemne mase prolaze i najvanije faze
organogeneze, odnosno formiranja cvetova i cvetnih organa u metlici. Najvanije etape
organogeneze kod pirina su od pete do sedme.
Peta etapa odlikuje se diferencijacijom segmenata na konusu porasta, koji predstavljaju pranike
i tuak. U estoj etapi vri se diferencijacija u sporogenom tkivu i zaetak tuka, dok u sedmoj
etapi zajedno sa narastanjem cvetnih organa po duini raste i stubi tuka kao i pranike niti.
Sa izlaskom metlice iz poslednjeg rukavca nastaje faza metlienja, a odmah iza toga faza
cvetanja i oplodnje. Zasuivanje pirinanog polja u fazi cvetanja, kao i padavine, magle, jak vetar
i sl. Prouzrokuju formiranje praznih klasia u metlici.
Kad polen padne na ig tuka posle 2-3 minuta nastaje oplodnja, koja po pravilu zavrava za 824 asa.

Masovno se cvetovi otvaraju u popodnevnim asovima. Od otvaranja do zatvaranja svetova,

obino je potrebno jedan as, dok se otvaranje i zatvaranje svih cvetova u metlici odvija za oko
5-7 dana.
Posle formiranja i nalianja zrna nastaje faza zrelosti, koja je podvijena i na dve podfaze: votanu
i punu zrelost. Prelazak iz jedne u drugu i zrelost je postupan, a uobiajena faza nalivanja je
zrelosti traje od 37-42 dana.

2.3 Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. Pirina je kultura kojoj je potrebno vie toplote. Za nicanje je potrebna
minimalna temperatura od 10-12C, optimalna 25-30, dok je maksimalna 38-40C. Kod niih
temperatura od 10C dolazi do trulenja zrna i mladih biljica. Visoke temperature od 40C, isto
tako su tetne pri nicanju mlade biljke, one ne rastu ili se jako izduuju, pa ri njihovom duem
delvanju uginjavaju.
Bokorenje normalno protie na prosenoj temperaturi od 20C. Oblano vreme i kia smanjuju
broj vlati u bokoru, stabla ostaju tanja i lako poleu, a pri njihovom duem delovanju
uginjavaju.
Porast u stablo odvija se na temperaturi od 30-35C kada se formiraju i rasplodni organi na
metlici. Optimalna temperatura za cvetanje je 25-30C, minimalna 13-15C, maksimalna malo
via od 40C. Pri dejstvu visokih temperatura u vreme otvaranja cvetova dolazi do sasuivanja
pranika i polenov prah se ne moe odvojiti. Kod niih temperatura od 20C prane kesice se ne
rspucavaju.
Duina zrelosti zavisi od temperature vazduha i zemljita. Kod niih temperatura od 16-17C
zrioba se usporava, zrno dobro sazri i ostaje turo. Optimalna temepratura za odvijanje faze
zrelosti je 26-30C.
Odnos prema vodi.- Za svoj razvoj pirina zahteva mnogo vie vode nego ostala ita i drugaiji
reim navodnjavanja.. on zahteva redovno i neprekinuto navodnjavanje u toku vegetacije i pored
toga to postoje sorte se sa uspehom razvijaju i sa periodinim navodnnjavanjem ili takve koje se
navodljavaju kao povrtarske kulture.
Potrebne koliine vode u toku vegetacije se kreu od 18000 do 26000 m 3/ha. Meutim,a utroak
vode u razliitim zemljama i podrujima je razliit i zavisi od sorte, klimatskih uslova i kvaliteta
kanalske mree. Tako velike koliine vode nisu potrebne samoj biljci, jer ako posmatramo njen
transpiratorni koeficijenat 395-1100, vidimo da pirina ne troi mnogo vode. Veliki broj
istraivanja govori da pirina ima najaktivnije fizioloke procese i daje najveu proizvodnju kada

se gaji na zemljitu sa vlanou od 70-80% od ukupnog vodnog kapaciteta. No, pored toga u
svetu na oko 90% od ukupne povrine pirina se gaji sa stalnim vodenim slojem od 10-20 cm.
Vodeni sloj koristi se kao mera za borbu protiv korova, za smanjenje temperatunih amplituda i
zbog ranije setve.
Sasvim je pogreno miljenje da je pirina kultura vlane klime jer je dokazano da vea koliina
vazdugha 70-80% samo smanjuje transpiracuju, a samim tim i mogunost visokih prinosa.
Najvei prinosi u Italiji i paniji dobijenu su u rejonima koji su siromani kiom i sa niskom
relativnom vlanou vazduha.
9

Odnos prema svetlosti.- Pirina je biljka kratkog dana. Za prelazak u svetlosni stadijum
neophodna je produena nona tama. Svetlosni stadijum prolazi od nicanja do poetka
bokorenja, odnosno kod pojave 4-5 lista. Optimalni uslovi su duina dana oko 12 asova.
Normalani prolazak svetlosnog stadijuma skrauje vegetaciju i poveava broj klasia u metlici.
Odnos prema zemljitu.- Pirina ne postavlja potrebne zahteve prema zemljitu. Pogreno je
smatrati da je to kultura blatnih zemljita. Najbolja su strukturna, aerirana i nezasiena zemljita,
bogata humusom. Posebno je dobra deluvijalna i aluvijalna zemljita u blizini ili proed reke.
Suvie laka i propustiva zemljita su loa zbog velike potronje vode.
Pirinana polja u Makedoniji se nalaze na sledeim zemljinim tipovima: deliuvijalne, aluvijalne,
barsko glejne i halogene crnice i halomorfne (slane). Sa drugogodinjim gajenjem pirina na
odreenim tipovima zemljita ona su u manjem ili veem stepenu antropogenizirana, tako da su
ve stvorena zasebna antropogena zemljita- rizosoli.

2.4tehnologija za pirina

Plodored.- Po obiaju kod nas pirina se gaji u monokulturi, to je rezultat ogranienih povrina
u proizvodnim rejonima, uloena sredstva i rad oko ustrrojstva pirinanih poja, kao i zbog
osobine pirina da do izvesnog stepena podnosi monokulturu.
Gajenje pirina u monokulturi kao i kod drugih kultura, ima negativne posledice. Usled
dugogodinjeg gajenja pirina na istom zemljitu korovi iz roda Cyprus i Ciperus se jako ire,
zemljite sse zakiseljava i zabaruje. U tom sluaju slabi mikrobioloka aktivnost i smanjuje se
razlaganje organskih materija hranljivih materija zemljite znatno osiromauje.
Zbog ovih tetnih pojava pirina treba ukljuiti u plodored sa kulturama koje pomau
obnavljanje plodnosti zemljita i normalizaciju vazdunog i vodenog reima.

Okopavine kukuruz i duvan, isto tako, su vrlo dobri predusevi zbog unitavanja kroova i
aeracije zemljita.
Dobri rezultati su dobijeni meuusevvom inkarantskom detelinom ili krmnim pasuljom koji se u
prolee zaoru pre setve pirina. U svakom sluaju kod izbora plodoreda mora se voditi rauna da
pirina bude ukljuen sa 55-70%.

10

Obrada zemljita.- Obrada zemljita se ne razlikuje od one sa ostala strna ita. Osnovno je , kao
i za svaku prolenu kulturu, duboko jesenje oranje na 20-30 cm. Tu dubinu oranje nije znaajno
zbog konzervacije vlage, s obzirom na to da se pirina navodnjava, ve zbog aeracije
povrinskog sloja, borbe protiv korova, poboljanja fizikih, hemijskih i mikrobiolokih osobina
zemljita i breg razlaganja organskih ostataka. esto, kod nas, u praksi zaostaje jesenje duboko
oranje to je loa navika proizvoaa. Prema ispitivanjima u Koanima zimsko duboko oranje
poveava prinos za 12%, u Bugarskoj za 15-20%.
U prolee se vri predsetvena obrada zemljita, plitko oranje, tanjiranje, kultiviranji i brananje.
Zadnja oepracija predsetvene pripreme vri se na 2-3 dana pre setve. Ukoliko nije izvreno
jesenje duboko oranje, onda se u prolee ore ranije.
Na novoosvojenim povrinama sa pripremom se poinje jo u prethodnoj godini.
Izgradnja pirinanog polja.- Meu najvanije agorotehnijke radove spada izgradnja
pirinanog polja. To je trajna mera. Kod ustrojstva pirinanog polja prvo se grade nasipi 50-6
cm visoki, isto toliko iroki u osnivi i 20-30 cm u gornjem delu. Pirinane parcele se grade
popreno nagibu terena. Nasipi se grade runo ili nainski sa dopunom rune izrade. U isto
vreme, vri se nivelacija parcele koje moraju biti idealno ravne. Ravnanje se vri runo,
zapregom ili mainom.
Ovako pripremljeno pirinano polje omoguuje pravilan raspored semena, jednovremeno i
zadrueno nicanje i dobro ukorenjavanje, usev manje polee i manji je utroak vode.
Jednovremeno sa izgradnjom pirinano polja gradi se mrea kanala za navodnjavanje (razvodni,
deoniki i skupljaki kanali). U drutvenom sektoru se pravepropusti koji su postavljeni na
suprotnim stranama, naizmenino, za slobodan ulaz i izlaz vode.
U individualnom sektoru parcele su znatno manje i rascepkane tako da se skoro svi proizvodni
poslovi izvode runo. Veliki deo povrine otpada na mee i prazne prostore to poveava
neiskorienost povrina i potronju vode.

Poloaj i nivelacija pracela kao i kanalske mree treba da omoguavaju brzo navodnjavanje
povrina, odravanje potrebnog nivoa vode kao i njeno brzo isputanje iz parcela.
ubrenje.- Jedan od vanijih uslova za visoku i stabilnu proizvodnju pirina je pravilno i
pravoremeno ubrenje. Efekat ubrenja je daleko vei za razliku od ostalih kultura koje se
navodnjavaju. Pirina za formiranje 100kg zrna i odgovarajue koliine slame troi 2,4 kg azota,
1,2kg fosfora i 3,1 kg kalijuma.

11

Azotna ubriva uvek pokazuju pozitivan uticaj na prinos. Najbolji oblici azotnih ubriva su
amnonijum sulfat i kalcijum cijanamid i to, u koliini od 80-120kg/ha azota. Amonijumski azot
ulazi u apsorpcioni kompleks zemljita gde se zadrava i kultura ga moe due vreme koristiti.
Fosforna ubriva sama po sebi ne pokazuju neko poveanje prinosa ali u zajednici sa azotnim
utiu povoljno. Preporuuje se 50-150kg/ha P2O5.
Kalijum kao hranivo je znaajan za pirina. Usled nnjegovog nedostatka biljke zaostaju u porstu
i slabije su otporne na bolesti i poleganje. Kalijumova kao i fosforna ubriva najvei uticaj
govore da se ubrenjem pirina sa 30-40 tona/ha stajskim ubrivom udvostruuje prinos. Uslov
za povoljni uticaj ovakvog uvrenja je da se izvri jo u jesen.
Zelenino ubrenje se koristi setvom zimskim meuusevima koji se zaoravaju pre setve.
Naroito su dobri rezultati, kod nas, postignuti sa inkaratskom detelinom. U vie zemalja sveta
vrlo uspeno ubrenje pirina je kombinacija organskih i mineralnih ubriva. Preporuuju se
koliine od 15-20 tona /ha stajskog ubriva u jesen i 40-60kg/ha azota i 50-80kg/ha fosfora u
prolee.
Prihranjivanje kao mera uvek ima pozitivan uticaj na prinos. Broj prihranjivanja u razliitim
zemljama je razliit. Najbolje je da se izvre dva prihranjivanja i to prvo u poetku bokorenja i
drugo u fazi porasta u stablo u vlakanju. Kod svakog prihranjivanja vodeni sloj se dovodi na 2-5
cm visine, zatim se pirinana polja zatvaraju i rastura se ubrivo. Po razlaganju ubriva i njihov
ulazak u zemljite puta se nova voda do neophodnog nivoa.

12

2.5Nain gajenja i setva

S obzirom na to da je pirina kultura koja je sklona degeneraciji neophodna je upotreba samo

visokoklvatitenog, preienog i sortnog semena sa visokim procentom klijavosti i energije
klijanja. Semenski materijal ne sme da sadri oljtena zrna i zrna oteenih plevica. Semenski
materijal treba da se uva u skladitima namenjenim za uvanje semena. Za kvalitet semena i
unapreenje proizvodnje piin u Makedoniji brine Institut za pirina u Koanima. Pre setve,
dobro je, semenski materijal izneti na sunce i provetriti. Ova mera poveava prinos za 10-15%.
Za zarliku od drugih ita seme pirina pre setve se nalvaava kako bi moglo kasnije u vodi
potonuti i pasti na zemlju.
Vreme setve.- Po pravilu, kod nas se vri od sredine aprila do sredine maja. Ranija setva kod
niih temperatura zemljita i vode dovodi do uginua semena, dok kasnija oteava normalan
zavretak vegetacije i smanjuje prinos.
Koliina semena se kree od 160-220 kg/ha tj. 600-6500 klijavih semena na 1 m2. Rei usev
uzrokuje jako bokorenje gde veliki broj metlica ostaje nedozreo i upljih zrna, a prinos je slab.
Vrlo gusti usevi ee poleu i stradaju od bolesti to opet onemoguuje normalan razvitak zrna i
smanjuje prinos i kvalitet.
Nain setve.- Setva pirina moe se izvesti omano u vodi, u redove sa sejalicama na sovu
parcelu i rasaivanjem.
Runa setva je narasprostranjenija kod nas. Za ovu setvu pirina polja se ptapaju vodom, zatim
se voda muti i nakon toga se vri setva. Pirinana polja su zatvorena nekoliko dana i za to vreme
sitne zemljine estice iz mutne vode pokrivaju seme pirina. Zatim se voda isputa iz pirinanog
polja da se zemljite zagreje to ubrzava proces nicanja.

Avionska setva, isto tako se vri u vodenom sloju od 3-5 cm. Koliina semena se poveava za
12-15% jer veliki deo semena pada na bankove i kanale. Kod setve klijalih semenom setvena
norma se poveava za 20%. Ovaj nain setve je vrlo brz i za jedan dan mogu se zasejati 150-160
ha to omoguava setvu pirina u najoptimalnijem roku.
Omana setva, s obzirom na to da se izvrava u vodenom sloju, bolje je da se izvodi sa klijalim
semenom. Sa pojavom klice kod veliine zrna vri se setva.Setva u redove se vri sejalicom na
suvo zemljite. Ova setva ima dosta prednosti i daje vrlo dobre rezultate. Osnovni uslov je dobra
priprema zemljita koja e omoguiti ravnomernu setvu.Meuredno rastojenje, se kod nas
preporuuje 20-30 cm.
13

Dubina setve je 1-2cm to omoguava dobro ukorenjavanje i razvitak biljaka, otpornije su na

poleganje, a vetar ih teko upa.
Mainska setva moe se izvesti i unakrsno to daje bolji raspored semena, rezultati su bolji, ali je
znatno skuplja.
U naim uslovima ovakav nain proizvodnje pirina dao je vrlo dobre rezultate, kao druga
kultura posle etve jema, krmnog graka i penice. Meutim, rasaivanje je vrlo skup metod jer
trai mnogo radne snage, koja u ovom periodu nedostaje.
Rasaivanje je odlina mera za popunjavanje raznih mesta u pracelama zasejanim bilo kojim od
navedenih naina setve.

Nega useva

Navodnjavanje pirina.- Danas se u svetu koristi vie naina navodnjavanja. Svi se mogu
grupisati u tri grupe:

Neprekidno navodnjavanje sa vodenim slojem od setve do etve;

Periodino navodnjavanje sa vodenim slojem i sa povremenim resuivanjem od nekoliko
dana;
Navodnjavanje bez vodenog sloja kao i kod drugih rataskih kultura.

U naoj prizvodnoj praksi pirina se gaji sa neprekindim navodnjavanjem, uz postojani sloj vode.
Voda se smanjuje na 3-4 cm u fazi nicanja za bolji priliv vazduha i ukorenjavanje biljaka. Voda
se isputa u sluaju pojave algi i u vreme nicanja, kada se zemljite zasuuje 2-3 dana.

Kod periodinog navodnjavanja voda se puta u pirinana polja odmah posle setve u sloju od 10
cm. Posle nicanja, tj. Po pojavi prvih listia voda se isputa i povrina zasuuje. Posle potpunog
nicanja vodeni sloj se odrava na visine biljaka. U fazi bokorenja voda se isputa 3-4 dana.
Tada se vri prihranjivanje, a zatim se podie sloj vode na 15-20 cm, koji se odrava do poetka
votane zrelosti. Do kraja votane zrelosti pirinana polja se polako saasvim osobaaju vode i do
pune zrelosti ostaju bez vode.
Navodnjavanje bez vodenog sloja je isto kao i kod ostalih kultura. U ovom sluaju vlanost
zemljita mora se odravati na oko 85% punog vodnog kapaciteta. Od faze bokorenja do fate
mlenog stanja pirina se navodnjava svakih 5-6 dana.

14

Najrasprostranjeniji nain navodnajvanja u svetu je neprekidno navodnjavanje, koje je pokazalo i

najbolje rezultete u obezbeuju visokih prinosa.
Navodnjavanje sa vodenim slojem i povremeno zasuivanje, isto rako, je dobar i perspektivan
nain proizvodnje pirina uz utedu vode i uspeniju borbu protiv korova.
Borba potiv korova.- Vrlo znaajna agromera u proizvodnji pirina je borba protiv korova od
ije efikasnosti u velikoj meri zavisi i obezbeenje visokih prinosa. U pirinanim poljima
narasprostranjeniji si korovi Echinochloa sp., Scirpus sp., i Cyperus sp.
Protiv korova se moemo boriti sa reimom navodnjavanja kada se neki korovi potpuno
unitavaju dok se drugi vrlo uspeno razvijaju. Runo plevljenje je vrlo efikasna mera. Dva
plevljenja koja se iz vode jedno posle nicanja, pred ukorenjavanje korova i drugo pred poetak
bokorenja pirina, daju odline rezultate. Trebada se kae i to da je runo plevljenje skupa mera
nege, nehigijenska i trai mnogo radne snage.

etva

etva pirina se izvodi u jesen kada su uslovi znatno loiji nego kod etve veine ita. Jesen je
obino kiovita pa tee dolazi do prosuivanja povrina tako da pirinana polja ostaju blatnjava.
esto dolazi do poleganja pirina to poveava vlanost slame i zrna i proces etve se jako
oteava.
Pre etve osnovni su sledei momenti: parcelu treba osuiti, voda se polako isputa u odvodne
kanale. Kod brzog isputanja vode dolazi do poleganja pirina. Nasipi oko parcele moraju da se
oiste radi boljeg strujanja vazduha kroz parcelu koje dovodi do lakteg suenja povrine.Drugi

vaan momenat je odreivanje vremena etve. Merkanttilni pirina se zanje kad je 80%, a
semenski kada je 90-95% zrna u punoj zrelosti.Kod ranije etve zrno slabijeg kvaliteta i prinos
manji, dok pri kasnijoj usev ee polee, rastur zrna je vei, a uslovi etve tei.etva se izvodi
runo ili mainski. Runa etva izvodi se srpom ili kosom a mainska etelicom ili kombajnom.
Runa etva se izvodi na malim parcelama u idividualnom sektoru, a u drutvenim
kombajniranjem. Kod rune etve snopovi se ostavljaju na nasipina da se prosue ili pri jako
loem vremenu skupljaju se u krstine van parcele, a ztim se nose u vru. Kod kombajniranja je
vana dobra reguilacija kombajna da bi se izbeglo oteenje plevica i lomljava zrna. Oteena
zrna kasnije se tee skladite i uvaju. Zbog vee vlanosti zrna kod etve preko 13-14%,
potrebno je dopunsko suenje. Skupljeno zrno sa normalnom vlanou skladiti se u posebne
magacije ili silose.
15

2.6 Tehnologija proizvodnje pirina

U prometu se pirina javlja u tri oblika:

neoljuteni ili sirov pirina;

poluljuteni pirina;
oljuteni ili polirani pirina.

16

Hranljiva vrednost pirina je izrazito velika zbog velikog procenta skroba: 70-80% skroba i 9%
belanevina, vie od 1% masti, ljuska je bogata vitaminima Bgrupe i mineralima.

Osnovne vrste pirina i njihova namena

Basmati
Najbolji i najskuplji aromatini pirina sa duguljastim zrnom

Parbojld
Oplemenjen pirina duguljastog zrna, brzo se kuva i ne lepi se. Pod pritiskom, vitamini i minerali
se pomeraju prema unutranjosti zrna

Rizoto (Arborio)
Pirina sa krupnim ovalnim i okruglim zrnima. Zrna upijaju mnogo tenosti.
Preporuuje se za pripremu rizota.

Divlji pirina
Plod je vodene trave (nije vrsta pirina). U jelima se koristi sa meavinama pirina.

Sutlija
Oljuten pirina okruglastog zrna. Preteno se kuva u mleku. Malo je lepljiv, pa se koristi za
pripremu raznih filova i knedli.

17

Integralni pirina
Neoljuten pirina dugoljastog ili okruglog zrna sa jakim ukusom.

Jasmin (Tai)
Aromatian, slian basmatiju.

Corn equillina
Meavina divljeg i integralnog pirina i pet vrsta itarica. Koristi se kao fil za povre i za musli.

2.7Znaaj pirina u ishrani

Postoji oko 1 000 vrsti pirina. Pored ishrane koristi se i upotrebljava u industriji, kozmetici i
medicini. Pirinac je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromaan je mastima ali je
bogat skrobom sto ga ini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najvie ima fosfora (116
miligrama) i kalijuma, a nesto manje magnezijuma, kalcijuma, mangana, gvoa, sumpora,
bakra, cinka, fluora, kobalta...Od vitamina ima najvie E i B vitamina. Zbog svojih biolokih
vrlina pirina je oduvek bio ne samo hrana ve i lek. Jo u staroj kineskoj medicini igrao je
vanu ulogu. Njegova lekovita svojstva priznala je i zvanina medicina: pirinana voda kao
antidijaroino sredstvo, pirinano brano u ishrani dojenadi i dece, pirinani skrob kao sredstvo
za razblaivanje opijuma u praku... Znaajna je uloga pirina u dijetalnoj ishrani i, razume se, u
narodnoj medicini. Skreemo panju da se pirina danas u ishrani pogreno koristi: oljuten i
glaziran (manje vredan) umesto prirodnog, integralnog. U starim kineskim hronikama pirina se
spominje vec 2800. pre n.e. a i danas je jedna od najvanijih biljnih kultura u svetu i osnovna
hrana veeg dela oveanstva. U svetu ga se danas uzgaja vie od 1.000 vrsta.
U poreenju s drugim itaricama, pirinac ima najveu energetsku vrednost: 100 grama sadri
1540 kj ili 368 kcal. Od hranljivih sastojaka najvie ima skroba (7080 procenata), zatim
belanevina (6,5 odsto) i masti (0,7 odsto), a bogat je i mineralnim sastojcima. Najvie ima
fosfora (116 mg%) i kalijuma (98 mg%), a nisu zanemarljivi ni magnezijum, kalcijum, mangan,
gvode, sumpor, bakar, cink, kobalt, fluor.
Od vitamina ima E u klici, i gotovo sve vitamine grupe B u ljusci. U prodaji mogu da se nadu
tri vrste pirina: neoljuteni, to jest onakav kakvog nam daje priroda, poznat kao integralni;
oljuteni, ali neglazirani; i oljuteni i glazirani, kakav se najcee koristi, posebno u
visokorazvijenim zemljama i onima gde se ne gaji, ve se
uvozi.

18

Razlika izmeu ove tri vrste pirina u prehrambenom

smislu je velika. Neoljuteni i neglazirani nije, naime,
naizgled tako lep kao glazirani, ali je njegova prehrambena vrednost, bogatstvo vitamina i
mineralnih soli, neuporedivo vee nego glaziranog. Dugotrajna prehrana iskljuivo ili preteno

oljutenim i glaziranim pirinem, a takvih sluajeva ima u svetu dosta, dovodi do avitaminoze, tj.
poznate bolesti beri-beri, koja moe zavriti smru. Neoljuteni pirina ima, pored ostalog,
neuporedivo vie sirove celuloze, pa pospeuje pranjenje creva, podstie izluivanje probavnih
sokova, a odreeni odnos njegovih biolokih sastojaka uspostavlja ravnoteu u organizmu. Zbog
visokog sadraja skroba i kalijuma te lake probavljivosti, pirina se preporuuje za dijetetsko
leenje crevnog i eludanog katara ili proliva. Nauno je dokazano da on, efikasnije od bilo
koje itarice, podstie izluivanje mokrae, pa se preporuuje osobama koje boluju od porasta
ureje u krvi. Za leenje crevnog i zeludanog katara, proliva, izbacivanje mokrae iz krvi, za
leenje tuberkoloze i uopste bolesti plua, protiv preobilne menstruacije, krvarenja.
Pirina prua brzu i instant energiju,pdstie rad creva, stabilizujui nivo eera u krvi,osnovni je
izvor vitamina B1. Druge koristi ukljuuju negu koe, otpornost na visok krvni pritisak,
dizenteriju i srana oboljenja. Pirina je osnovna hrana u veini blisko i daleko istonih
zemalja.On je pored penice najvanija itarica kojom se hrani vie od polovine svetske
populacije.
Pirina se u svetu moe nai u vie od etri hiljada sorti .Dve glavne kategorije za ishranu
ukljuuju celo zrno pirina i beli pirina. Cela zrna pirina se ne obrauje mnogo, pa imaju
visoku u hranljivu vrednost, dok se beli pirina obrauje tako da se spoljni omota uklanja i ima
manje hranljivu vrednost.
Neke od navedenih zdravstvenih koristi su sledee:
Veliki je izvor energije: Poto je pirina bogat ugljenim hidratima, deluje kao gorivo za telo i
pomae u normalnom funkcionisanju mozga.
Holesterol free:Konzumiranje pirina je izuzetno korisno za zdravlje,ve samo i zbog injenice
da ne sadri tetne masnoe, holesterol ili natrijum. On treba da bude sastavni deo uravnoteene
ishrane.
Bogat je vitaminima: Pirina je odlian izvor vitamina i minerala, kao to su niacin, vitamin D,
kalcijum, vlakna, gvoe, tiamin i riboflavin.

19

Visok krvni pritisak: Kako je pirina bez natrijuma, smatra se najboljom hranom za one koji pate
od visokog krvnog pritiska.

Prevencija raka: Cela zrna pirina poput smeeg pirina su bogata vlaknima nerastvorljivog tipa
i zatita su protiv mnogih vrsta raka. Mnogi naunici veruju da su takva nerastvorljiva vlakana
od vitalnog znaaja za zatitu organizma od kancerogenih elija.

20

3. Zakljuak

Pirina (ria ili oriz) je rod jednogodinjih biljaka iz familije Poaceae, koji predstavlja jednu od
najstarijih kulturnih biljaka, poreklom iz tropskih i suptropskih predela Afrike i june i
jugoistone Azije. Postoje dve vrste, sa mnotvom sorti, ali sve zahtevaju toplotu
i zemljite potpuno zasieno vlagom. Slui kao glavna hrana narodima Azije, a troi se dosta i u
drugim regionima sveta. Pirina se upotrebljava i za proizvodnju alkoholnih pia, u kozmetici i
narodnoj medicini (pirinana voda).
Sa stanovita ishrane pirina ima veoma veliku prehrambenu vrednost. Osnovni sastav pirina
izgleda ovako:

voda 13 %,

proteini 7 %,

masti 2,2%,

ugljeni hidrati 73 %,

minerali 1,2 %,

Pored toga pirina u sebi sadri vitamin E, B-1, B-2 i B-6. Posebno je bogat mineralima meu
kojima su: natrijum, kalijum,kalcijum, fosfor, magnezijum, gvoe, cink, jod.

21

4. Literatura

1.
2.
3.
4.

Alein, E. P. I dr: Spravonaja kniga risovoda, Moskva, Kolos 1972, 126 s.

Achille, G.: Coltivazioni erbacee, Bologna, 1958.
Babamov, L.: kako e go zgolemime prinosot na orizot, Skoplje, Narodna zadruga, 1956.
Brekov, T. I dr.: Semeproivodstvo na polskite kulturi, Sofija, Zemizdat, 1971.

22