UNIVERZITET U PRITINI

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

KOSOVSKA MITROVICA

Seminarski rad iz predmeta: Napajanje u Elektronici i Telekomunikacijama

Tema:

Telekomunikacioni sistemi i uredjaji

Profesor: dr.Slobodan Bjeli

Student: Vladan Miladinovi

Br.ind. 51/95

Sadraj

1. Instalacija antene za radio televizijski prijem ........................................................................................... 2

1.1
Terminologija ..................................................................................................................................................................................................................... 2
1.2
Planiranje ......................................................................................................................................................................................................................................... 6
1.3
Mere zastite .......................................................................................................................................................................................................................... 18
1.4
Sastavljanje i odrzavanje .................................................................................................................................................................. 21

1. Instalacija antene za radio televizijski prijem

Pravilno postavljanje antene je jedan od preduslova za neometani prijem radio i
televizijskih talasa. To se moe izvesti samo ako se ona struno napravi i postavi.
1.1.

Terminologija

Instaliranje privatnih antena - Instaliranje privatnih antena omoguava prijem

radio i televizijskih signala u domainstvu. Moderna domainstva imaju nekoliko
antenskih prikljuaka. Da bi se na svakom prikljuku dobio adekvatno jak signal,
ponekad je potrebno postaviti pojaivae (slika 26.11/1).

Sistemi zajednikih antena - Instaliranje zajednikih antena omoguava prijem radio i

televizijskih signala u jednoj ili vie zgrada. Oni se sastoje od skupa antena, glavne
stanice (pojaivake jedinice) i distribucione mree, ukljuujui kablove, jedinice
granjanja, antenske utinice i kablove za konekciju odreenog prijemnika (slika 26.11/2).
Danas je uobiajeno da se u stambenim zgradam ainstalira sistem zajednike antene. On
se smatra pogodnijim od ume pojedinanih antena, jer je izbegnuto uzajamno ometanje
signala i na krovu se pronae najbolje mogue mesto za antenu.
Privatni iroki sistem - To je specijalni oblik instaliranja zajednike antene. Signal koji
se prenosi do privatnog irokog sistema iz osnovne kablovske mree (u Saveznoj
Republici Nemakoj iroki kablovski sistem Nemake Pote) (slika 26.11/3).
Regulative i specifikacije - U Saveznoj Republici Nemakoj instaliranje antena za
prijem prenosa mora da potuje sledee regulative izdate u zvaninom listu
Bundesminister fur das Post und Fernmeldewesen (BPM: Savezno Ministarstvo za Potu
i Telekomunikacije):
Br. 754/1971 "Tehnike regulative za instaliranje antena za prijem prenosa",
Br. 536/1974 "Specifikacije o instaliranju zajednikih antena sa aktivnim elektronskim
komponentama",
Br. 537/1974 "Generalno odobrenje za instaliranje antena za prijem prenosa",
Br. 173/1976 "Tehnike regulative za aktivne komponente instaliranja antena za prijem
prenosa".
Osnova za njih je "Gesetz uber Fernmeldeanlagen" (Akt o instaliranju telekomunikacija),
verzija objavljena 17.3.1977 (BGBI. I, pstr.459)
Vezano za instalacione radove sistema antena za prijem prenosa, na prvom mestu, su
VDE 0855 Deo 1 i 2. Druge bitne regulative direktno vezane za instalaciju su:
VDE 0100
Instalacija elektrana sa naponom do 1000 V,
VDE 0190
Upotreba cevnog sistema kao mera bezbednosti u elektranama sa
naponom od 1000 V,
VDE 0800
Instalacija i rad telekomunikacionih sistema, ukljuujui i sisteme obrade
informacija.
Na teritorijama izvan Savezne Republike Nemake, treba se drati preporuka i regulativa
nacionalnih institucija bezbednosti, potanske administracije i ministarstava.
Kao osnova za odnos izmeu vlasnika zgrada, rukovaoca sistema, montera opreme i
korisnika (stanara), preporuuje se Vodi za planiranje, konstrukciju, isporuku,
odravanje i rad sistema zajednike antene (RGA), Januar 1974, izdato od strane
Arbeitskreis Rundfunk-Empfangsantennen (Radna grupa za antene koje prenose signale).
Tehniki zahtevi antenskih sistema - Da bi se osigurao zadovoljavajui rad antenskog
sistema, moraju se ispuniti dole pomenuti tehniki zahtevi. Regulative i podaci koje emo
navesti su na snazi u Saveznoj Republici Nemakoj.
Mehanika bezbednost - Mehanika bezbednost, naroito vezana za uvrivanje
antene, utvrena je preko VDE 0855 Deo 1. Osnovna pravila o odreivanju
najpodobnijeg modela antene su dati u delu Modeli antenskih prijemnika.
3

Dozvoljene frekvencije - Prijemnici vezani na antene za prenos signala moraju dobiti

signale samo sa dozvoljenih frekvencija za radio i televizijski prenos (Tab. 26.11/1).
Antenski sistemi za prenos signala ne smeju biti napravljeni tako da prenose talase drugih
radio slubi. Da bi se izmeglo meanje eljenih talasa sa talasima drugih radio slubi koji
se ne mogu izbei, pojaivai menjanja frkvencije postavljeni na glavnoj stanici moraju
biti imuni/otporni na smetnje bonih/stranih signala.
Otpornost na meanje bonih signala - Aktivne elektronske jedinice (pojaivai,
izmenjivai frekvencija) koje se koriste u prijemnim stanicama montiranih antena za
prenos radio talasa, moraju imati potreban nivo otpornosti na bone talase. Boni talasi, u
vovm kontekstu, jesu svi oni signali koji se na nalaze u frekventnom opsegu pomenutog
pojaivaa. U zavisnosti od toga koliko dobro pojaiva uspeva da suzbije neeljene
talase, odreuje se da li je njegova otpornost na meanje bonih talasa dobra ili nije,
Ogranienja na koja treba obratiti panju, zajedno sa metodama merenja, vezana za
otpornost na meanje bonih signala su definisana u Pravilniku Br. 173/1976 (izdato u
BPM slubenom listu Br. 34/1976). Da bi potvrdili da su tehniki zahtevi vezani za
otpornost na meanje tehnikih talasa ispunjeni, na delovima opreme se upisuje znak S
nakon FTZ probnog merenja.
Tabela 26.11/1
Dozvoljeni opseg frekvencija za radio i televizijsko emitovanje
Niske frekvencije
0.15 do 0.285
MHz
Srednje frekvencije
0.525 do 1.605
MHz
Visoke frekvencije
6 do 20(27)
MHz
Veoma visoke frekvencije
87.5 do 108
MHz
Opseg za televiziju I, Kanali 2 do 4
47 do 68
MHz
Opseg za televiziju III, Kanali 5 do 12
174 do 230
MHz
Opseg za televiziju IV/V, Kanali 21 do 60 (69)
470 do 790 (862)
MHz
Specijalni televizijski kanali (Su), Kanali (S1) S5 do S10
(104)132 do 174
MHz
Specijalni televizijski kanali (So), Kanali S11 do S20
230 do 300
MHz
Emitovanje televizijskih signala za specijalne kanale je dozvoljen unutar antenskog
prenosnog sistema pod odreenim uslovima
Tabela 26.11/2

Maksimalni nivoi signala za antenske kablove

Konstrukcija spoljneg provodnika

Opleten bakrom
Opleten bakrom + mrea
Ogoljeni bakar Zalemljen
Upleten

Maksimalni nivo signala (dBV) za

maksimalnu snagu zraenja smetnji
= 4x10-9W ili (=1x10-10W)
110 (94)
125 (109)
140 (124)
175 (159)

Efektivnost ekrana pokazuje u dB koliko je najvee smanjenje zraenja komponente u

odnosu na zraenje polutalasnog dipola, napajanog istom jacinom i istom ucestalou.
Uzimaju se u obzir samo pravci u kojima je zraenje polutalasnog dipola i kompone nte
4

najjae. Za antenske sisteme dozvoljeno je zraenje do 4 nW. Ovo je istovetno graninoj

vrednosti od 55 dBu,V za dipol ulazne impedance 75 Q. Maximalna vrednost unutar
komponente moze biti i via, prema efektivnosti ekrana (efikasn.ekrana +55dBu,V). To
vai i za druge maksimalno dozvoljene vrednosti zraenja- npr. 1x10-10 W (0.1 nW) kod
presluavanja signala kod posebnih televizijskih kanala, npr. kod privatnih TV sistema
sirokog opsega. Maksimalno dozvoljena vrednost u ovom sluaju je 39 dBuV.
Efektivnost ekrana za koaksijalni kabl se odredjuje na nain koji je izloen u
nacrtu standarda DIN 47 250 Deo 6. Da bi se ostalo u okviru maksimalno dozvoljene
vrednosti zraenja smetnji za antenske sisteme, maksimalne vrednosti date u tabeli
26.11/2 ne smeju biti prekoraene.
Slabljenje udvajanjem - Slabljenje udvajanjem k je slabljenje izmeu dve geografski
odvojene antenske utinice (Slika 26.11/4).

Da bi se izbeglo ometanje koje nastaje od signala oscilatora prijemnika koji radi kao deo
sistema, slabljenje udvajanjem k mora biti najmanje:
22 dB izmeu bilo koje dve take spajanja prijemnika (fundamentalno slabljenje)
50 dB izmeu taaka spajanja prijemnika zaVHF radio i onih za televizijski prijem (ovo
slabljenje je povezano sa oscilatornom harmonijom, to moe da dovede do smetnji u
opsegu frekvencije za televiziju III i IV/V).
70 dB (provizorna vrednost) izmeu geografski odvojenih taaka spajanja prijemnika za
televiziju, niskofrekventnih i srednjefrekventnih (150 do 1605kH) radio prijemnika.
Izoblienje usled smanjivanja - Izoblienje usled smanjivanja unutar televizijskog
kanala (Slika 26.11/5) moe biti najvie do 3dB razlike izmedju nosioca slike i nosioca
zvuka, tj. razlika izmeu najvie i najnie take krive prenosa ne sme da predje 3 dB.
U opsegu za prenos zvuka dozvoljeno izoblienje usled smanjenja je sledee:
LF, MF i HF opsezi: 6 dB
USW opseg: 3 dB
Odnos signal-um - Odnos signal-um aR na bilo kom mestu u sistemu je razlika izmeu
vrednosti televizijskog signala na tom mestu i uma koji se moe izmeriti na tom istom
mestu. Za televizijske signale odnos signal-um na prikljuku za prijemnik treba da bude
najmanje 43 dB. ( Primer raunanja odnosa signal-um je dat u delu Planiranje)
Smanjenje koje se javlja usled prijema istog signala iz vie razliitih pravaca
Smanjenje koje se javlja usled prijema istog signala iz vie razliitih pravaca predstavlja
odnos u dB izmedju jaine poeljnog signala i jaine signala koji potie od istog izvora
ali koji stize u prijemnik sa zakasnjenjem (odbijanje).
Neophodno smanjenje odbijenog signala zavisi od njegovog kanjenja. U proseku,
vrednost od 30 dB i vie se smatra pogodnom.
5

1.2.

Planiranje

Ispitivanje mesta Pre nego to pone planiranje sistema treba dobro ispitati poloaj a uz
pomo plana zgrade ili direktnog posmatranja, treba doi do sledeih podataka:
Broj i poloaj antenskih utinica Moderni antenski sistemi bi trebali imati najmanje
dve, a poeljno jetri ili etiri antenske utinice po stanu. Broj i poloaj utinica nam je
potreban zbog planiranja.
Emitovanje zvunih i televizijskih prenosa Izbor prenosa koji su vredni prijema zavisi
od postojeih uslova za recepciju. Ako oni nisu poznati, treba se obaviti merenje pomou
odgovarajueg meraa jaine signala.
Poloaj antene Antena se postavlja na najboljem moguem mestu za prijem, to dalje od
dimnjaka i strujnih kablova. Treba obratiti panju na eventualne lokalne regulative.
Pojaivai, konvertori frekvencije i jedinice napajanja Za glavnu stanicu ispod
krova treba izabrati lako dostupno mesto. Takoe treba paziti i na to da u blizini glavne
stanice postoji izvor napajanja, ili da se moe lako sprovesti.
Kvalitet prijema Da bi se odredio kvalitet prijema, neophodno je obaviti merenje
pomou odgovarajueg meraa jaine signala. Taka merenja se odreuje prema poloaju
antene na zgradi. Ako je neki drugi poloaj bolji, sa take gledita prijema, treba ga
izabrati kao novi nakon razgovora za vlasnikom zgrade i arhitektom.
Odnosi meanja signala usled meusobne i ukrtene modulacije Odnos uzajamnog
meanja i ukrtanog meanja signala jeste razlika izmeu eljenog nivoa signala i nivoa
jednog ili vie neeljenih signala, koji se stvaraju zbog komponenti sa ne-llinearnim
karakteristikama prenosa (npr. pojaivai). Odnosi su znaajni faktori prilikom
odreivanja maksimalno doputenog nivoa jaine izlazne snage na aktivnog ureaja.
Postoje razliite jednostavne metode, preporuene od strane DIN 45 004, za odreivanje
ovih vrednosti. Ove merenja su zasnovana na sledeim nivoima iskrivljenosti.
- za aktivne ureaje u LF i MF zvunim radio opsezima:
umanjenje harmonika prema DIN 45 004 lan 6.1 iznosi o = 57 dB;
- za pojaivae kanala, konvertore i slino (u prijemnim stanicama i u mreama
distribucije):
Mogue smanjivanje prema DIN 45 004 metodi merenja K, iznosi M = 54 dB;
- za pojaivae, konvertore ( i slino ) opsega, poluopsega i multiopsega, gde se
nalazi u spoju sa prethodnim selektivnim komponentama, koje se koriste u
prijemnim stanicama:
odnos signal-smetnja usled ukrtene modulacije prema DIN 45 004, metod
merenja B iznosi:
k = 66 dB. koji se koriste u mreama distribucije kao
pojaivai (i slino) delova, linija i spojeva:
odnos signal-smetnja usled ukrtene modulacije prema DIN 45 004, metod
merenja B iznosi:
k = 60 dB.
Odnos signal-um Odnos signal-buka u vezi sa modulacijom uma je odnos u dB
izmeu maksimalne amplitude (A) nemodulisanog nosaa i maksimalne
amplutude (a) dva zatvorena talasa nastalih usled modulacije uma (Slika
26.11/6).
Odnos signal-um, kada se govori o televiziji, mora biti najmanje 46 dB.
6

Ako je odnos signal-um manji od 46 dB, na slici se pojavljuje tamna

linija.Signali prenosa zvuka Pri ocenjivanju kvaliteta prijema LF, MF i HF
opsezi se obino ne uzimaju u razmatranje. Isto vai i za USW opseg, osim ako ne
postoji specija- lan zahtev za to. Ako postoji sumnja da lokalni predajnici stvaraju
preoptereenje, ili ako je potreban prijem signala sa velike udaljenosti, onda je
preduslov da se obavi merenje svih emitovanih televizijskih signala (Slika
26.11/8).
Signali televizijskog prenosa Za utvrivanje kvaliteta prijema signala televizijskog
prenosa veoma je bitno merenje svih emitovanih televizijskih kanala zajedno sa
procenom slike, poto program moe biti primljen iz nekoliko predajnih stanica.
Isto tako, eljeni signal se moe pokvariti i u taci prijema, ili u kasnijoj obradi i
distribuciji signala npr. putem ko-kanala, susednog kanala ili prijema sa
odbijanjem. Iz ovih razloga treba odrediti kvalitet svih signala koji se mogu
primiti u dozvoljenom opsegu frekvencija (Slika 26.11/7).
Rezultati svih merenja treba da budu zabeleeni u odgovarajuem obliku (slika
26.11/8). Procedura za USW prijem sa obradom signala za izabrani kanal treba da
bude slina onoj koja se upoterbljava za merenje karakteristika televizora. Meutim,
umesto osobina koje se odnose na ustanovljavanje kvaliteta slike (kolone 13 i 14 u
obrazcu), kriterijumi za kvalitet zvuka treba da budu ukljueni(dodati), kaoto su nivo
zujanja, pucketanja, uma ili drugih smetnji.
Pravac iz koga dolazi signal (kolona 4 u obrascu: usmerenost antene kojom se meri) je
utvrdjen tokom merenja odnosa signal-um, dok je antena okrenuta u pravcu u kome
indikator jaine signala pokazuje najveu vrednost. Ako je tada smetnja uoljiva na tv
ekranu npr. odbijanje, tj. smetnja sa istog kanala treba se potruditi da se to ukloni
pomou okretanja antene.

Podaci o poziciji antene: 30m iznad nivoa zemlje _____________________

Pouzdana linija prenosa-prijema: neometana 1 ometana 2
Svestrano merenje za televiziju npr. brdo, uma, zgrada
__________________________________________
Budui poloaj antene prijemnika: zgrada visoka 30m
Instalacija
Nirnberg P24
Vremenski uslovi za vreme merenja:
Merenje obavio
A.
Bergmann
Nivoi signala dati u dBV u odnosu
Kia sneg pada sneg po
povrini oblano bez
na 75
7

oblaka Oprema za merenje

S43001-M-B

Stanica

Ante
na
koja
se
meri
S43..
.
A-...

Usm
eren
ost
ante
ne
koja
se
meri
(step
eni)
(N=
00)
4

Grunten BR 1 h

2000

Ochsen BR 1 v
kopf
Inselsbe DD
h
rg
R1

300

Dillber
g
Kronac
h
Aalen

BR 1 h

800

S431
03AB2

-B4
S433
09A-C

BR 1 h

120

1500

Walden
burg

SDR
1
SDR
1

2650

Prog
ram

Pol
ari
zac
ija

25.9.86

3250

Br
oj
ka
nal
a

Stavi
ti X
pore
d
elje
nog
kana
la

Nivo
sign
ala
mere
n sa
5m
201L-A

atmosferski pritisak visok - nizak

Pri
je
m
ant
en
e

Sla
blj
enj
e
ka
blo
m

Nivo
sign
ala u
odno
su na
/2
dipol

Sna
ga
polj
a
(bB
V)

nd

Preno
si koji
ometa
ju
2)Fre
kvenc
ija
(MHz
)

15

1
6
2

1
6
2

Il i
i l
i
2
2

R
G

ak
nE
8

G
9

10

11

12

51

44

45

60

53

56

Proce
na
slike

1
3

1
4

R
1

44

10

35

47

97

10

68

100

-30

10

-21

55

10

46

59

47

10

38

51

1) u koloni 13, za u koloni 14, za Procena smetnje

smetnje
usled kokanalne
refleksije
smetnje

2) Zahtevi za procenu
Razdaljina odgovarajuim ustanovama
posmatra (npr. Pota)
a u odnosu
na visinu
slike

R0

G0

Ne vidi se

puta

R1

G1

Ne vidi se

5 puta

R2

G2

Jedva se vidi

5 puta

R3

G3

Jasno se vidi

5 puta

Slika 26.11/8
prijema

Izgled snimanja/beleenja rezultata sveukupnog merenja televizijskog

Ako nije u situacija da se izmere uslovi prijema odgovarajuim meraem jaine signala,
to se moe uraditi obinim televizijskim prijemnikom, mada ne uvek dovoljno precizno.
Slika 26.11/9 pokazuje test sliku bez smetnji; efekti stvoreni refleksijom, bukom i kokanalnom smetnjom, su prikazani na Slikama od 26.11/10 do 26.11/12.
Signali pogodni za prijem
Izbor zvunog i televizijskog signala koji e se prenositi zavisi od kvaliteta zadate/eljene
reprodukcije (kolone 13 i 14) i izmerene jaine signala (kolone 8 i 11).
Dobra reprodukcija se moe oekivati sa dole navedenim minimalnim nivoima signala
(vrednosti vodilje) na izlazu iz antene (pojaivaki ulaz):
VHF emitovanje zvuka:
mono
> 30 dBV,
stereo
> 40 dBV,
televizijsko emitovanje
FI...FV
> 55 dBV
Prenosni kanali u sistemu distribucije
Koji prenos emo emitovati, odluuje se na osnovu svestranog merenja. Tako se izabiraju
i kanali prijema.Da bi sistem funcionisao slobodno, bez smetnji, mora se odluiti na
kojim kanalima treba obaviti emitovanje.
Prijemna stanica
Prijemna stanica antenskog sistema sastoji se od prijemnih antena i glavne stanice.
LF, MF i HF opsezi: za prijem u ovim opsezima najpodesnija je tapna
antena sa zatitom od pucketanja i odgovarajuim pretvaraem.
USW
opseg: antene za prijem USW su uglavnom ukrtene antene ili
savijeni dipoli.Pogodna je i kombinovana konstrukcija sa LF/MF/HF tapnim antenama.
Za prijem USW stereo emitovanja, treba koristiti usmerene nizove,
a slino je i kod recepcija na daljinu.
Kod razliitih irina opsega, izbor se vri izmeu:
- antene za kanal,
- antene za grupu kanala,
- antene opsega,
- antene multi-opsega.

Antene za kanal i antene za grupu kanala

Ove antene se uglavnom koriste gde je snaga signala slaba, zbog njihovog jakog prijema,
i tamo gde postoje smetnje usled reflekcija, zbog svojih boljih karakteristika
usmeravanja.
Antene opsega i antene multi-opsega
Ove antene se koriste tamo gde je signal jak, gde su karakteristike usmeravanja od
sekundarnog znaaja, i gde se nekoliko emitovanja prenosi otprilike istom snagom, iz
otprilike istog pravca.
Predpojaivai za nisku buku se koriste kada se primaju slabi signali (npr. u prijemima
na daljinu). Uz njihovu pomo, nivo buke u pojaivakim jedinicama se odrava niskim.
Sa kvalitetnim predpojaivaem, koji, pored niskog nivoa buke, predstavlja pravi izbor,
slabi signali se mogu prenositi sasvim zadovoljavajue ak i u prisustvu jakih signala u
bliskoj frekvenciji. ak i pored toga, da bi se izbeglo slabljenje slabih signala u
prenosima na daljinu, predpojaivae treba postaviti to je blie mogue anteni.
Glavna stanica
Izbor pojaivaa i/ili konvertora frekvencije za glavnu stanicu sistema zajednike antene
se obino vri prema kvalitetu prijemnog signala i slabljenju signala u mrei distribucije.
Ako nivo signala puno varira (kao u sluaju prenosa na daljinu), aktivne jedinice
(pojaivai ili konvertori) sa automatskom kontrolom prijema (AGC) su obino
neophodni da bi se signal do mree distribucije prenosio u konstantnom nivou. Ovo
spreava mogunost preoptereenja pojaivaa u glavnoj stanici, i prijemnika u mrei
distribucije.
Radni stepen izlaznog signala glavne stanice
U velikim sistemima zajednike antene, televizijsko prenoenje se vre na principu
selektivnog kanala. Pretpostavlja se da se ovde koristi samo jedan pojaiva ili konvertot
za svaki kanal. U ovom sluaju:
Maksimalni radni stepen izlaznog signala
na op max = na cat
na op max Maksimalni radni stepen izlaznog signala pojaivaa
na cat
Maksimalni dozvoljeni stepen izlaznog signala pojaivaa (podaci iz
kataloga proizvoaa) za odnos signal-um pri ukrtenoj
modulaciji.
Minimalni radni stepen izlaznog signala
na op min = nr75 + F + G +R
na op min - Minimalni radni stepen izlaznog signala pojaivaa
nr75
Stepen buke u 75 sistemu (2dBV; (irina opsega 5 MHz)
F
- Odnos signal-buka za pojaiva
G
Snaga pojaivaa
R
eljeni odnos signal-buka za sistem;
-

10

Matematika sredina radnog izlaznog signala pojaivaa

na op m = (na op max + na op min) : 2
na op m

Matematika sredina radnog izlaznog signala pojaivaa

Znaaj matematike sredine radnog izlaznog signala je u tome to se na ovom nivou

dobija ista dinamika rezerva i u vezi stepena buke, i u vezi distorzije od uzajamne
modulacije (u ovom sluaju Moir).
Radni stepen izlaznog signala se tako moe odrediti, u skladu sa okolnostima, da bude
iznad minimuma i ispod maksimuma stepena.
Primer:
Televizijska antena
Televizijska antena
Stepen signala na izlazu iz antene
(=stepen signala na pojaivakom ulazu) = 57 dBV
Slika 26.11/13
Podaci proizvoaa:
Primer odreivanja radnog stepena
Stepen buke pojaivaa
F = 8 dB
izlaznog signala u glavnoj
Snaga pojaivaa
G = 40 dB
stanici

dBV

Maksimalni dozvoljeni stepen

izlaznog signala kod odnosa
n a cat = 114
signal-smetnja prilikom
ukrtene modulacije IMA = 54 dB
eljeni odnos signal-buka
kod antenskog prikljuka
Rmin 46 dB

Maksimalni radni stepen izlaznog signala:

na op max = na cat
na op max = 114 dBV
11

Minimalni radni stepen izlaznog signala:

na op min = nr75 + F + G +R
= 2 + 8 +40 + 46
na op min = 96 dBV
Matematika sredina radnog izlaznog signala pojaivaa
na op m =
(na op max + na op min) / 2
=
(114 + 96) / 2
=
210 / 2
=
105 dBV
Odgovarajui radni stepen izlaznog signala u prethodnom primeru bi bio izmeu
96 dBV i 114 dBV. Uzimajui u obzir praktine uslove ( npr. varijacije u toleranciji i
stepenu signala), stepen signala ne treba ograniavati. Uglavnom se daje tolerancija od 3
dB za maksimalni stepen signala.
Odnos signal-buka R op:
R op = R min + na op m - na op min
= 46 + ( 105 96 )
R op = 55 dB
Odnos signal-smetnja prilikom uzajamne modulacije IMA op:
IMA op = IMA min + 2 (na op max + na op m)
= 54 + 2 x (114 105)
IMA op = 72 dB
Pod pretpostavkom da nema aktivnih komponenti uz pojaiva u glavnoj stanici,
odnosi signal-buka i signal-smetnja odnose se na sve antenske prikljuke.
Smetnje
Ako se nadmai maksimalno dozvoljeni stepen izlaznog signala aktivnih komponenti
(pojaivaa, konvertora frekvencije), na televizijskoj slici se pojavljuju smetnje. Vizeulni
efekt smetnji zavisi od toga da li je do toga dolo zbog pojaivaa kanali ili opsega, kao i
od veliine optereenja.
Dejstva smetnji se mogu klasificirati na sledei nain:
Smetnje od uzajamne modulacije
Kada doe do preoptereenja pojaivaa kanala, to rezultuje smetnjama od uzajamne
modulacije (Slika 26.11/14). Vizuelni efekti: prugaste are nepravilnog oblika.
Smetnje od ukrtene modulacije
Kada doe do preoptereenja pojaivaa opsega , to rezultuje smetnjama od ukrtene
modulacije (Slika 26.11/15). Vizuelni efekti: pojavljuju se smetnje sinhronizacionih
impusla dok se vertikalna bela linija lagano kree preko slike (efekat brisaa).
12

Jako preoptereenje
Jako preoptereenje uzrokuje razaranje sinhronizacionih impulsa. Vizuelni efekti: gubitak
sinhronizacije prijemnika.
Buka Ako se ne dobija minimalni stepen signala, kao rezultat dobija se poznati efekat
buke (vidi Sliku 26.11/11).
Kvaletet reprodukcije vezan za buku se moe odrediti pomou dobijenog odnosa signalbuka R. Odnos izmeu kvaliteta slike i odnosa signal-buka je prikazan na Tabeli 26.11/3.
Za sisteme zajednike antene koji nemaju pojaivae vezane redom (u tandemu),
izraunavanje odnosa signal-buka se moe zanemariti ako u pojaivakom ulazu postoji
minimalni stepen signala neophodan za izlaz u prikljucima (VHF = 54 dBV, UHF = 57
dBV, UHF = 57 dBV).
Tabela 26.11/3
Kvalitet slike i odnos signal-buka
Kvalitet slike u odnosu na buku
Veoma dobar
Dobar
Adekvatan

Odnos signal-buka R
> 43 dB
37 do 43 dB
31 do 37 dB

Sistem distribucije
Sistem distribucije poonje u izlazu glavne stanice i zavrava u antenskim prikljucima.
Njegov cilj je da obezbedi pouzdani prenos signala od glavne stanice, preko utinice, do
radio i televizijskih prijemnika.
Razvodne kutije
Distributivne kutije i kutije ravanja se zajednikim terminom nazivaju razvodne
kutije. Distributivne kutije su praktinije u situacijama gde glavni provodnici idu jedan
blizu drugog npr. u blokovima zgrada i viespratnicama, i gde nema potrebe za dugim
provodnim linijama.
U irokim zgradama i kuama sa terasama, bolje je koristiti kutije ravanja.
Primeri razliitih vrsta razvodnih kutija su prikazanai na Slici 26.11/16.

13

Antenski prikljuci Antenski prikljuci se razlikuju po nainu njihove primene u mrei

distribucije i njihovim prenosnim karakteristikama. U zavisnosti od njihove namene,
postoje linijski vezani prikljuci, koji se koristi u mreama koje su povezane po principu
otvorene ome (sa antenama koje dobijaju signal u nizu, Slika 26.11/17) i ravasto vezani
prikljuci koji su predvieni za mree sa glavnim prenosnikom signala povezane
ravasto(sa prikljucima koji dobijaju signal paralelno, Slika 26.11/18).

Linijski vezani prikljuci sadre takozvane rastavne mree. Opadanje izlaznog signala
ovih prikljuaka stoga iznosi izmeu 10 i 20 dB. Ravasto vezani prikljuci su, sa druge
strane, uvek napravljeni bez rastavnih mrea; njihovo opadanje izlaznog signala se stoga
kree u regiji od oko 2 dB. Kod ovih prikljuaka, rastavne mree su ugraene u
razvodnim kutijama.
Da bi se stepen signala izmeu prvog i poslednjeg prikljuka odrao to niim, najvie
dvanaest prikljuaka treba povezati jednim glavnim prenosnikom signala. Ako postoji
vie od dvanaest prikljuaka, treba postaviti nekoliko glavnih prenosnika signala,
koristei razvodne kutije ( npr. trosmerne distributivne kutije) (Slika 26.11/16a).

Linijski metod
Linijski metod (Slika 26.11/17) se najee koristi u novim zgradama sa velikim brojem
spratova. Antenski prikljuci koji lee u vertikalnoj liniji na razliitim spratovima,
dobijaju signal od glavnog prenosnika signala u grupi. Svaki antenski prikljuak treba da
sadri rastavnu mreu. Poslednji prikljuak se mora uvek ograniiti na 75 otpornosti.
Prednost
Mala cena kablova.
Nedostatci
Nepravilno povezivanje ili loe izolovani kablovi mogu remetiti prenos signala do
odreene utinice i uzrokovati smetnje u glavnom prenosniku signala.

14

Ravasti metod
Ravasti metod (Slika 26.11/18) je podesniji za stare zgrade. Razvodne kutije se mogu
postaviti, na primer, na meuspratu i odatle se povezati sa prikljukom u stanu. Ovaj
metod se takoe esto koristi i kod niza spojenih kua.
Rastavne mree se postavljaju u razvodnim kutijama. Poslednja razvodna kutija treba
uvek biti ograniena na 75 otpornosti.
Prednost
Nepravilno spojeni ili loe izolovani kablovi povezani na antenski prikljuak imaju
neznatan uticaj na signal koji se prenosi do drugih prikljuaka.
Nedostatak
Via cena kablova nego kod linijskog sistema povezivanja, kao i vei trokovi zbog
dodatnih razvodnih kutija.
Metoda kombinovane distribucije
U metodi kombinovane distribucije, radio i televizijski signali se zajedno prenose preko
glavnog prenosnika signala. Antenski prikljuak u sebi sadri utinice i za radio i za
televiziju.
Slika 26.11/19 prikazuje metod kombinovane distribucije primenjene u sistemu
zajednike antene sa tri televizijska kanala, Slika 26.11/20 prikazuje slinu primenu sa
est televizijskih kanala.
Opadanje mree distribucije
Opadanje mree distribucije je najvea vrednost razlike, izraena u dB, koja postoji
izmeu izlaznog signala glavne stanice i izlaza iz antenskog prikljuka. Ono ukljuuje
slabljenje/opadanje svih komponenti i puteva kablova u provoenju signala. Najdue
putanje kablova glavnog prenosnika u sistemu prenosa ne donose uvek i najvee
opadanje signala.
Opadanje mree distribucije a odreuje nivo signala avN koji se iziskuje na izlazu
glavne stanice. On se izraunava na sledei nain:
na = avN + nA min , nA min
- Minimalni stepen izaza u prikljuku
Za LF, MF i HF signale, na se dobija lako na sledei nain
na = avN + stepen signala odreene antene 6 dB.
to se televizijskih signala tie, planiranje se treba zasnivati na minimalnom stepenu
izlaza signala od 60 dBV u antenskom prikljuku. U praksi moe doi i do dodatnog
slabljenja usled dueg puta kabla , iznuenog strukturalnim faktorima.
eljeni/potreban prijem
Razlika na - stepen signala pojaivakog ulaza daje eljeni/potreban prijem u glavnoj
stanici.
Privatni sistemi irokog opsega

15

Struktura
Nemaka Pota instalira kablovske mree irokog opsega na zahtev
pretplatnika, kao bi im obezbedila radio i televizijsko emitovanje. U pogledu modela
mogu se uporediti sa sistemima zajednike antene. Signal se dobija sa prijemnih stanica
prenosa, i alje se preko kablova i pojaivaa do taaka veze sistema na privatnim
posedima. Dole je prikazana sistem irokog opsega, u kome se primljeni signali
pojaavaju i prosleuju do antenskih prikljuaka (Slika 26.11/21). Osnovni uslovi za
kablovsku mreu irokog opsega u taki veze sistema su saeti u Tabeli 26.11/4.
Karakteristike
Podaci o emitovanju
Uopteno, regulative i specifikacije ranije pomenute se
primenjuju i kaod sistema irokog opsega. Meutim, poto privatni sistemi irokog
opsega ine deo veeg kablovski povezanog sistema, Nemaka Pota, u svojim
uputstvima FTZ 1 R8-15, preporuuje da se kod privatnih sistema irokog opsega
primenjuju stroi standardi nego kod obinih sistema zajednike antene. Neophodno je
vrsto se drati uputstava datih u ovoj publikaciji, ne samo zarad ostvarivanja tehniki
pouzdanog, visoko-kvalitetnog sistema irokog opsega, ve i zbog omoguavanja
uvoenja novih servisa, kao to je videotekst. Najznaajniji dati podaci o emitovanji su:
- Stepeni signala u takama veze sistema:
Televizijski prenos:
60 do 84 dBV,
USW zvuni radio prenos: 56 do 80 dBV,
Ostali, za sada:
50 do 80 dBV
Tabela 26.11/4 Uslovi za kablovsku mreu irokog opsega u taki veze sistema
Televizijski prijem
Radio prijem
Stepen signala (dBV)
66 do 83
62 do 79
Pokrivenost kanala
Ch2, Ch4, Ch6, Ch8, Ch10, Ch12
ili alternativno
Ch2, Ch4, Ch5, Ch7, Ch9,
Ch11
Pokrivenost frekvencije
87.5 do 104
- Odnosi signal-buka:
RF odnos signal-buka za TV: 49 dB; tj. minimalni stepen ulaznog signala
pojaivaa = stepenu buke pojaivaa u dB + 51 dBV;
Onos signal-smetnja ukrtene modulacije: 89 dB (odnosi se na etiri stepena i 12 TV
emitovanja), prema DIN 45 004, metoda B tri test oscilatora, tj. maksimalni radni stepen
izlaznog signala = stepen izlaznog signala iz kataloga/publikacije u dBV (za 60 dB
odnos signal-buka ukrtene modulacije) 14.5 dB;
Odnos signal-um zbog praklapanja (signala) drugog reda: 69 dB.
- Smanjenje usled presluavanja:
izmeu taaka veze sistema i taaka veze prijemnika:
14 dB,
izmeu taaka veze dva prijemnika:
40 dB.
- Snaga zraenja smetnji:
Maksimalno dozvoljena snaga zraenja smetnji: 4 x 10-9 W, njoj odgovarajua
55 dBV na ulazu u polutalasne dipole;

16

Za prenos signala u S-opsegu: Maksimalno dozvoljena snaga zraenja smetnji:

1 x 10-10, njoj odgovarajua 39 dBV na ulazu u polutalasne dipole.
- Povratni gubitak:
Povratni gubitak kunog sistema distribucije u ulaznoj taci u kui: 10 dB.
Planiranje sistema
Kao to se vidi na Tabeli 26.11/4, signal se alje do take veze sistema spoj kablovske
mree irokog opsega sistema distribucije privatne kue jainom stepena koji je izmeu
predvienih granica.
Izbor pojaivaa
Izbor pojaivaa zavisi od opadanja sistema distribucije, kao i potrebnog stepena radnog
izlaznog signala.
Izraunavajnje prijema
Kada se odredi opadanje sistema distribucije, odreuje se i neoophodno pojaavanje:
Minimalni stepen signala u antenskoj prikljunici (planirani)
60 dBV
+ opadanje sistema distribucije
avN = .... dB
- stepen signala u taci veze sistema
nCP = .... dBV
Neophodno pojaavanje
Sledee to treba odrediti jeste stepen radnog izlaznog signala n a op pojaivaa. On mora
biti izmeu maksimalnog stepena radnog izlaznog signala na op max i minimalnog stepena
radnog izlaznog signala na op min pojaivaa koji se koristi, sa ciljem da se odre potrebni
odnosi signal-smetnja (unakrsna modulacija) i signal-buka (RF) u prikljucima.
Signal u taci veze sistema (izmereni)
nCP = .... dBV
+ pojaavanje
G = .... dB
Potreban stepen radng izlaznog signala
na op = .... dBV
Minimalni i maksimalni stepeni radnog izlaznog signala:
na op min = na cat - 14.5 dB
na op max = F + G + 51 dBV.
na cat maksilmalno dozvoljeni stepen izlaznog signala pojaivaa (odreen u
katalogu proizvoaa)
F
odnos signal-buka pojaivaa (odreen u katalogu proizvoaa)
Ako je stepen radnog izlaznog signala van ovih granica, treba postaviti jo jedan pojai
va sa veim maksimumom izlaznog signala na cat, ili jedan sa manjim stepenom buke F.
Stepen radnog signala u takama veze sistema Kada se odredi stepen radnog
signala pojaivaa na op, treba proveriti da li su u takama veze sistema postignuti stepeni
signala dati u Tabeli 26.11/4.

17

1.3.

Mere zatite

Atmosferski prenapon
Za zatitu protiv atmosferskog prenapona mora se uzemljiti anten ska struktura na krovu,
ili je treba ukljuiti u izjednaavanje potencijala svih metalnih provodnikih strukturama
u zgradi. Neophodne mere zatite i bezbednosti kod postav ljanja antena su date u VDE
0855. Treba obratiti panju i na VDE 0100 i VDE 0190.
Sluajni prenos napona
Kao zatitu od sluajnog prenosa napona iz elektrine instalacije, svi neaktivni
provodniki delovi antenskog sistema, kao to su antenski stub, kuita, razvodne kutije i
pojaivai, spoljni provodnici i metalne obloge antenskihg kablova se trebaju povezati
zajedno i uzemljiti, ili ukljuiti u sistem izjednaavanja potencijala. Slika 26.11/22
ilustruje neophodne mere zatite na primeru sistema zajednike antene.
Izjednaavanje potencijala
Za izjednaavanje potencijala mora da postoji permanentna veza izmeu
antenskog sistema i glavnog ekvipotencijalnog spojnog/vezivnog provodnika.
U ovu svrhu:
- ekvipotencijalni spojni provodnici bi trebali biti vidljivi, ili postavljani sami u
izolovanim provodnikim vodovima; treba ih povezivati najkraim putevima, to
je mogue uspravnije, direktno na glavni ekvipotencijalni spojni/vezivni
provodnik;
- Neizbene spojne take u liniji/toku ekvipotencijalnog spojnog provodnika
trebaju biti lako dostupne, i treba voditi rauna da ne postanu labave;
- Ekvipotencijalni spojni provodnici trebaju biti zatieni provodnikim vodovima
kada prolaze kroz plafon ili zidove;
- Meko lemljeni i upredeni spojevi su neprihvatljivi;
- Metalni sastavi podloni koroziji npr. bakar sa aluminijumom su
neprihvatljivi.
Metalni cevni sistemi sa dobrim elektrino provodljivim spojevima (npr. sistem grejanja)
koji su pouzdano povezani na elektrodu uzemljenja se mogu koristiti kao ekvipotencijalni
spojni provodnici. PEN provodnici, zatitni provodnici i metalni provodnici koji
pripadaju instalaciji elektrine energije, ne mogu se koristiti za izjednaavanje potencije.
Konstrukcija sistema antena prijemnika
Pouzdan rad radio i TV prijemnika zavisi od paljivog planiranja, i strunog izvoenja,
postavljanja antene.
Struktura antene
Informacije vezane za duinu i oblik antenskog stuba su
date na Slikama 26.11/23 i 26.11/24.

18

Duina antenskog stuba/draa

Neophodna duina i snaga draa se odreuje brojem i rasporedom antena. Gornji kraj
cilindrinog stuba je obino zatvoren LF/MF/HF i USW antenama. Raspored ostalih
antena je nebitan. Poeljno je, ipak, da se antene koje su na udaru vetra postavljaju blie
dnu draa, osim ako se ne mora podii zbog boljeg prijema.
Minimalni razmak meu antenama
Minimalni razmak a, u centimetrima, izmeu antena je dat u Tabeli 26.11/5.
Tabela 26.11/5
Minimalni razmak a (cm) izmeu antena na drau (za opsege prijema pogledati
Tabelu 26.11/1)
Opseg prijema
TV I
USW
TV III
TV IV
TV V

TV I
250
140
140
80
80

USW
140
110
80
80
80

TV III
140
80
80
80
80

TV IV
80
80
80
60
50

TV V
80
80
80
50
50

Razmak se treba poveati kod antena koje se sastoje od veeg broja elemenata, naroito
ako su usmereni u istom pravcu. Razmak izmeu najnie antene i krova treba da bude
najmanje 1 metar. Dra treba da bude u stanju da izdri mehanike sile koje nastaju
usled vremenskih efekata npr. pritisak izazvan vetrom (vidi Sliku 26.11/24 vezano za
moment savijanja u gornjoj taci klempovanja).
Analize potresa (duvanje vetra i momenat savijanja) sledi VDE 0855 Deo 1/7.71. Nekada
koriena jedinica sile kilopond, zamenjena je novom SI jedinicom, njutnom. Odnos je
1 kp = 9.80665 N.
Snaga vetra
Snaga vetra/optereenost vetrom na antenu odnosi se na horizontalnu postavljenost sa
dinamikim pritiskom q = 785 N/m2 (odgovara brzini vetra od 120 km/h). Ako se planira
da visina antene bude vea od 20 metara iznad nivoa zemlje, izraunavanje se mora
zasnivati, po VDE 0855 Deo 1/7.71, 5, na dinamikom pritisku q = 1079 N/m2 (brzina
vetra 150 km/h).
Momenat savijanja
Momenat savijanja kod cilindrinog antenskog draa se dobija iz:
Mb = W1 x L1 + W2 x L2 + W3 x L3 + ... (Nm)
W1, W2 , W3
Snaga vetra na antene (N) prema podacima proizvoaa
L1, L2, L3
Poluna udaljenost (m) izmeu take gde je antena
privrena i gornje take klempovanja draa.
Treba izabrati dra iji momenat savijanja (prema podacima proizvoaa) je najmanje
jednak dobijenom momentu savijanja Mb.
VDE 0855 Deo 1/7.71, 6, zahteva da se sposobnost strukturalnih delova (delovi zgrade)
da izdre sile koje nastaju instaliranjem antene provere, i raunanjem ako je neophodno.

19

Postavljanje glavne stanice

Glavnu stanicu je najbolje postaviti ispo krova, u neposrednoj blizini antenskog draa
(Slika 26.11/25). Treba se napraviti oma u kablu (vodena zamka) pre nego se ubaci u
glavnu stanicu, da bi se spreila kondenzacija koja bi se stvorila u cilindrinom drau i
sjurila u pojaiva.
Treba obratiti panju i na to da ona bude lako dostupna, zbog kasnijeg odravanja. Ako
nema pogodnog zida na kome se moe montirati, onda se mogu upotrebiti drvena kutija
ili graa. Tamo gde se glavne stanice postavljaju na mestima dostupnim svima, npr. na
meuspratu najbolje je drati ih u kasetama koje se zakljuavaju.
Antenski kablovi
Prilikom postavljanja i obezbeivanja antenskih kablova, treba obratiti naroitu panju.
Svaka deformacija nastala pritiskom, rastezanjem ili prikljetanjem stvara prekide du
kabla i poveava refleksije i utie na kvalitet prijema. to je mogue vie treba izbegavati
otro savijanje kabla.
U zgradama, antenski kablovi trebaju imati provodnike vodove koji su napravljeni za tu
svrhu. Kablove sa plastinom izolacijom treba koristiti za instaliranje u vlanim
lokacijama, kao i za postavljanje kablova na ili ispod gipsa, i za izlaz iz antene na
cilindrinom drau.
Treba voditi rauna da se ostvari pouzdani kontakt u vezi spoljnih i unutranjih kablova.
Postavljanje ispod zemlje
Postoje specijalni antenski kablovi koji se postavljaju ispod zemlje. Ako su mehaniki
potresi veliki, koriste se kablovi sa elinom izolacijom. Kabl se postavlja na nekih 80
cm dubine, i zbog zatite od mehanikog oteenja treba ga prekriti peskom ili
kablovskim ploicama/crepovima. Na izuzetno niskim temperaturama (ispod -10), treba
izbei ovakvo postavljanje.
Antenski prikljuci
Utinice koje se ugrauju u zid se nalaze u kutijama prenika 58 mm. Prilikom instalcije,
treba obratiti panju da kabl koji dolazi iz glavne stanice uvek bude povezan na
prikljuak gde stoji input.
Identifikacija/prepoznavanje krajeva kablova
Prednost je ako umemo da na pravi nain razlikujemo krajeve kablova koji idu iz glavne
stanice ili onih iz prethodnog antenskog prikljuka. To je naroito korisno u situacijama
kada se smer signala u glavnom nosiocu signala menja (Slika 26.11/27).
Znak prepoznavanja se lako moe napraviti, recimo, reckanjem plastine obloge kabla ili
izvijanjem izolatora kabla (Slika 26.11/28). Markiranje prikazano na Slici 26.11/28 se
treba izvesti pre nego se kabl ubaci u provodniki vod.
Kablovi za povezivanje prijemnika
Ispravno povezivanje radio i televizijskih prijemnika na antenski prikljuak se moe
pomoi postojanjem njihovih sopstvenih kablova za prikljuak.
20

1.4.

Sastavljanje i odravanje

Mere prilikom sastavljanja

Prilikom postavljanja antene, treba preduzeti sve mere koje su neophodne za tehniki
performans antenskog sistema. Slika 26.11/29 pokazuje raspored mera , predstavljajui
sistem zajednike antene u tabelarnom obliku, sa detaljima vezanim za testiranje i
potrebne mere, kao i zabeleene rezultate.
Da bi se odredio kvalitet slike, u raspored mera treba uneti i simbole ocenjivanja koji su
dati u Tabeli 26.11/6.

Kriterijum ocenjivanja
Odreivanje
Udaljenost osobe koja
meanja
gleda u odnosu na
visinu slike
0
1
2
3

Odreivanje stepena
Za
ko- Za smetnje
kanalne
usled
smetnje
odbijanja
(G)
(R)
G0
R0
G1
R1
G2
R2
G3
R3

Za
ostale
smetnje
(S)

Nije vidljivo
0 Jedna polovina
S0
Nije vidljivo
1 5 puta
S1
Jedva vidljivo 2 5 puta
S2
Jasno
3 5 puta
S3
vidlljivo
Tabela 26.11/6 Odreivanje stepena meanja prema utvrenim kriterijumima
ocenjivanja

Mere prilikom sastavljanja

Test
Mesto
test Merenje
stepena Kv
1
point pointa
signala )
alit
Vrednosti u dBV
et
slik
e2)
TP1
Kraj
X
X
antenskog
provodnikog
kabla

Preporuene dodatne mere

Kvalitet
Razlika izmeu
zvuka
ste pena signala
nosa a slike i
zvuka kod TV
kanala
X Primeen X
o
utanje,
pucketanj
21

TP2

TP3

TP4

X
1)

2)

Izlaz
svih X Posmatrati
X
poja
maksimal
no
ivaa,konve
dozvoljeni stepen
r tora i drugih
izlaznog signala,
aktivnih
pre ma podacima
elektronskih
iz kata loga (videti
jedinica
instruk
cije
postavljanja)
Izlaz iz kabla X LF/MF
94
X
prvog
USW
80
prijemnika za
TV I
84
svaki glavni
TV III
84
ili
kabl
TV IV/V 84
ravanja
Izlaz iz kabla X LF/MF -6dB
X
poslednjeg
u
prijemnika za
zavisnosti
svaki glavni
od antene
ili kabl kabl
USW mono 40
ravanja
USW stereo 50
TV I
52
TV III
54
TV IV/V
57

e, buka i X
zvidanje

Opadanje
iskrivljenos
ti u glavnoj
stanici 2
dB

Ubacite odgovarajuu vrednost

Za emitovanje zvunog prenosa, selektivno mereni nosai: izmeriti barem srednju
vrednost lokalnih i oblasnih prenosnika u LM, MF, HF i USW opsezima.
Za televizijsko emitovanje, stepeni signala kanala (srednja vrednost nosaa slike
na takama gde se pojavljuju sinhronizovani impulsi) u prijemnim ili
distributivnim kanalima.
Odreivanje kvaliteta slike
Tabela 26.11/29 Mere sastavljana (ubacivanje vrednosti u raspored merenja)

Merenje stepena izlaznog signala pojaivaa

Prilikom beleenja stepena izlaznog signala pojaivaa u glavnoj stanici, stepeni signala
individualnih pojaivaa opsega (LF/MF/HF/USW, VHF, UHF) se mere koristei
naregulisan/podeeni prijemnik,
i vri se poreenje sa maksimalno dozvoljenim
stepenom izlaznog signala pojaivaa prema podacima proizvoaa. U ovom procesu
treba se drati uputstava proizvoaa vezanih za merenje i pravilno podeavanje
pojaivala.
Odravanje
Antenski sistem e raditi bez problema ako se vri stalno proveravanje mehanikih i
elektrinih komponenti.
Tokom odravanja treba se drati sledeih koraka provere:
Antenska struktura:
22

poloaj antene,
privrivanje klampe/stezaljke/kleme,
oklopljivanje krovnog uvodnika,
zatezanje kleme za uzemljavanje.

Glavna stanica:
- Mere kao prilikom sastavljanja na test pointima TP1 I TP2.
Rezultati proveravanja i merenja svakog odravanja se trebaju beleiti u odgovarajuu
listu/plan (Slika 26.11/30), zbog uporeivanja sa ostalim proveravanjima.

23

Pojaivaka stanica ______________Br._________

________ Muterija ______________

Projekat ____________ Br.

_____________________ Ulica _______________

_________________________________

Broj

Datum:
Ime:
Pojaiva
ki
ulazni/iz
lazni
kanal
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
Ch.../...
USW
ulazni/iz
lazni
kanal

Datum:
Ime:

Stepen
signala
(dBV)
TP1

NBT
nTT
(dB)
TP2

Stepen
signala
dBV
TP2 TP2

TP TP
1
2

Kvalitet slike
TP1
TP2
R G S RG S

ugovora

Datum:
Ime:

aR
(d
B)

Odreivanje zvuka: (utanje,

pucketanje, buka, zvidanje)

LF/MF
Antenska struktura: geometrija, mehanika vrstoa, privrivanje spojnica za
uzemljenje, oklopljivanje krovnog uvodnika.

24