Biologija razvia

-Podrazumeva ontogenetski razvoj - od zaea do smrti.

-Embriologija podrazumeva razvoj od zaea do roenja.
Tipovi razmnoavanja ivotinja
bespolno razmnoavanje - nova jedinka nastaje od postojeih telesnih elija - pupljenje, regeneracija,
mitoza, partenogeneza (isusovanje)
polno razmnoavanje - specijalizovane elije - gameti, za razliku od bespolnog razmnoavanja, nova
jedinka nije kopija stare - u profazi mejoze I se kombinuje genetski materijal.
-Postoje dve grupe gameta: izogameti, kod kojih su muke i enske elije iste po obliku i veliini, i anizogameti,
koji, plot twist, nisu.
-Postoje jednopolni i dvopolni organizmi - gonohoristi i hermafroditi.
Gametogeneza - proces nastajanja gameta
-Moe biti oogeneza - proces formiranja jajne elije, ili spermatogeneza - proces formiranja spermatozoida.
-Oba procesa se vre u polnim lezdama, a u embrionalnom razviu (dakle pre roenja) u delu embriona iz
kog kasnije nastaju polne lezde.
-Spermatogenezu regulie testosteron, a oogenezu estrogen.
Oogeneza - jajna elija (kao i sve druge elije) nastaje od stem elija.
-U poetku bee oogonija. I ona bee 2n, i delie se mitotiki. Ali mitotiko deljenje ne dovede do promene u
koliini genetskog materijala, ve samo nainie mnogo oogonijica.
-Nastale oogonije se dalje diferencirae (stvarae proteine, kako govorae biologiarka), i stvorie primarnu
oocitu, koja takoe bee 2n. Jer mudrost je drevna da je, za polovljenje genetskog materijala, ritual zvan
mejoza neophodan.
-Pratei knjige starostavne, primarna oocita ue u mejozu I. U anafazi, njeni dvostruki hromozomi se podelie
na dva tabora, i uputie ka suprotnima polovima, prepolovivi broj hromozoma u eliji. Nakon deobe, dobismo
dve elije - jedna jeste sekundarna oocita, i ona bee krupna, a druga bee prvo polarno telo.
-Sekundarna oocita se uputi mejozi II, nakon koje ostade sa n garniturom hromozoma. Krupnija elija je jajna
elija, a preostaje sekundarno polarno telo.
Spermatogeneza
-Spermatogonije (2n) se mitotiki dele, pa se jedan deo diferencira, dok drugi ostaje takav.
-Primarna spermatocita (dobijena diferencijacijom) ulazi u mejozu I, i dobijamo dve istovetne elije.
-Sekundarna spermatocita ulazi u mejozu II, te dobijamo etiri spermatide.
-Spermatidi se diferenciraju procesom spermiogeneze do spermatozoida.
-Strukturno su formirani, ali tek nakon ulaska u enski reproduktivni sistem postaju funkcionalno aktivni sposobni za reprodukciju.
-Po roenju, enska deca se raaju s jajnim elijama u stadijumu primarnih oocita - ne postoji mogunost
daljeg poveanja njihovog broja.
-Muka deca se raaju sa spermatogonijama, koje se dalje dele, poveavajui svoj broj.
-Oogeneza ima dva prekida - profaza mejoze I, nakon koje elije ostaju takve do puberteta (kao i u
spermatogenezi). U metafazi mejoze II, prekida se dok spermatozoid ne oplodi jajnu eliju.
Graa jajne elije
-Na povrini je membrana (omota), oznaen kao vitelinski omota, primarno izgraen od proteina i ugljenih
hidrata, sa zatitnom ulogom. Unutranjost je ispunjena citoplazmom.
-umance je svuda u citoplazmi u vidu granula - to je rezervna hranljiva materija.
-Poetne faze razvia regulie iRNK (informaciona RNK), dok se geni embriona ne aktiviraju.
-Kortikalne granule - na periferiji elije - bitne za kortikalnu reakciju.
-Preko vitelinskog omotaa je sloj folikularnih elija, tzv. folikul, koji ima zatitnu ulogu, stvara hormone
(primarno estrogen) i omoguava ishranu.
Graa spermatozoida
-Tri osnovna dela - glava, vrat i rep. U glavi se u osnovi nalazi jedro, ostatak je ispunjen akrozomom, koji
sadri enzime neophodne za ulazak u jajnu eliju. Preko centriola se, u jajnoj eliji, kai za aktinske filamente, i
ide do jedra. Energiju stvaraju mitohondrije u vratu.

Fertilizacija - oploenje
-Moe biti unutranje ili spoljanje.
-Spoljanje se vri u vodenoj sredini, izbacivanjem gameta (abe (gameti nisu abe, abe su primer)).
-Unutranje - stvara se mnogo manje gameta nego pri spoljanjem, jer je vea ansa oploenja.
-Reproduktivne strategije unutranjeg oploivanja - naini razvoja embriona nakon oploenja:
1. Oviparnost - nakon oploenja se izbacuje embrion (primer - ptice), pa se razvija u spoljanjoj sredini.
Hrani se umancetom.
2. Viviparnost - embrion ostaje itav embrionalni period vezan za majku, unutar nje, zavisei od nje.
3. Ovovivi(vovivivovovi)parnost - ajkule - embrion ostaje u telu majke, ali se hrani umancetom.
Faze oploenja
1. Prepoznavanje spermatozoida i jajne elije, kao i uspostavljanje komunikacije meu njima (ako su iste
vrste) preko specifinih receptora.
-Kapacitacija je proces diferenciracije spermatozoida, nakon kojeg prolazi folikularni sloj.
2. Kontrolisani ulazak spermatozoida u jajnu eliju
-Akrozomalne reakcije - oslobaanje enzima akrozoma, koji razlau vitelinski omota samo na mestu
na kojem ulazi spermatozoid. Ulaze samo glava i par centriola.
-Kortikalna reakcija - kortikalne granule se spajaju s vitelinskim omotaem, i ubacuju svoj sadraj.
Novonastali sloj je fertilizacioni omota, spermatozoide ne mogu vie da ga razloe.
-ak i ako ue nekoliko spermatozoida, najee samo jedan uspeva da oplodi.
-Mesto ulaska spermatozoida odreuje poloaj prve deobne ravni (naravno).
3. Spajanje jedra spermatozoida i jajne elije
-Istog trenutka kada spermatozoid ue, nastavlja se oogeneza. Glava spermatozoida prolazi sloj
citoplazme dok ona traje, a zavrava se pre njihovog kontakta.
-Oploenjem nastaje oploena jajna elija - zigot.
Determinacija pola
-Pol zavisi samo od polnog hromozoma koji sadri spermatozoid - enski X ili muki Y.

Embrionalno razvie
Brazdanje
-Niz uzastopnih mitotikih deoba, od jednoelijskog do vieelijskog stadijuma - morule.
-Za to vreme ne dolazi do rasta - G1 i G2 faze su skraene - elije se smanjuju.
-elije nastale brazdanjem se zovu blastomere.
-Genetski je odreeno kako se elije dele - prve dve deobne ravni su uzdune, dok je trea poprena.
-Postoji nekoliko podela brazdanja:
1. Holoblastino brazdanje - cela citoplazma jajne elije se deli.
2. Meroblastino brazdanje - gui deo citoplazme se deli usporeno, ili se uopte ne deli, jer umance
usporava njegovu deobu.
Tipovi jajnih elija (u zavisnosti od koliine umanceta)
1. Izolecitne - malo umanceta koje je ravnomerno rasporeeno - holoblastina deoba (sisari, bodljokoci)
2. Mezolecitne - umerena koliina umanceta, vea koncentracija na jednom polu, takozvanom
vegetativnom, dok je drugi gotovo bez umanceta - animalni pol. Brazdanje se bre odvija u animalnom
delu, te nastaju blastomere razliitih veliina. Holoblastina deoba (vodozemci).
3. Telolecitne - velika koliina umanceta - meroblastino brazdanje (ptice, insekti, ribe, gmizavci).
Tipovi jajnih elija ( u zavisnosti od veliine elija dobijenih brazdanjem)
1. Ravnomerno - elije dobijene brazdanjem su jednakih veliina.
2. Neravnomerno - najee u ivotinjskom svetu.
Blastulacija
-Postepeno formiranje upljine meu elijama, reorganizacija elija.
1. Celoblastula - izolecitne jajne elije. Blastocel (upljina) okruena blastodermom (elijama).

-Kod ljudi je blastocist - blastocel okruen trofoblastom, a na jednom kraju blastocela je embrioblast,
gomila elija.
2. Amfiblastula - kod mezolecitnih jajnih elija - blastocel je s jedne strane okruen mikromerama - manjih
elijama, a s druge makromerama. Oigledno, vee elije su tamo gde je brazdanje bilo sporije.
-Blastocel je uvek pomeren ka polu s manjim elijama.
3. Diskoblastula - kod ptica - blastodisk je na vrhu, ispod je umance.
-Usaivanje embriona u zid materice (kod nas je u stadijumu blastociste) se zove implantacija.
-Kod ljudi i glodara se embrion najdublje ugrauje.
Gastrulacija
-Prethodno nastale elije se reorganizuju i formiraju slojeve - klicine listove.
-Na povrini je ektoderm, zatim mezoderm, i najdublji je endoderm.
-Ektoderm i endoderm nastaju prvi - primarni klicini listovi, dok je mezuderm sekundarni.
-Embrion se izduuje i uspostavlja se simetrija.
-Blastopor je otvor gastrule preko kojeg ona komunicira s spoljanjom sredinom.
-Od blastopora se, tokom embrionalnog razvia, formira usni ili analni otvor.
-Protostomama se formira usni otvor (beskimenjaci osim bodljokoaca), kod deuterostoma analni.
Gastrulacioni pokreti - nastajanje ektoderma, endoderma i mezoderma
1. Invaginacija - sloj elija s povrine prelazi dublje u unutranjost blastule, ka centru. Najee endoderm
2. Involucija - kao invaginacija, osim to se sloj elija podvlai ispod spoljanjeg. Najee mezoderm.
3. Ingresija - odvajanje pojedinanih elija povrinskog sloja, koje idu dublje u unutranjost - mezoderm.
4. Delaminacija - odvajaju se od povrinskog sloja i stvaraju novi sloj - endoderm.
5. Epibolija - odvajaju se od povrine i spolja pokrivaju embrion - ektoderm.
-Tokom gastrulacije se javlja (kod ptica i sisara) primitivna traka, udubljenje preko kojeg se vri kretanje elija
sa povrine u unutranjost.
Formiranje osovinskih organa
-Odvija se paralelno s gastrulacijom.
1. Crevna cev - najdublje u embrionu, nastaje od endoderma, formiranjem se uspostavlja uzduna osa
simetrije.
2. Notohorda - nastaje od mezoderma - prelazi u hordu, potom u kimeni stub.
3. Nervna cev - postavljena je najblie periferiji, nastaje od ektoderma. Poloaj nje i notohorde odreuje
buduu lenu stranu tela.
-Formiranje nervne cevi se naziva neurulacija.
-Prednji deo se proiruje i formira mozak.
-Deo ektoderma od kojeg nastaje nervna cev je u poetku zaravnjen, da bi krenuo da se pomera ka
unutranjosti, dok se konano ne odvoji. Neke elije se odvajaju od nervne cevi, i one se nazivaju elije nervne
kreste. Zavisno od dela embriona do kog dou, mogu se diferencirati u pomone nervne elije, elije ula, ili
elije sri nadbubrene lezde.
-Tokom organogeneze i histogeneze se razvijaju (diferenciraju) elije u tkiva, organe i organske sisteme.
-Protostome imaju determinisano razvie - zapisano je u genetikom materijalu u ta e se koja elija formirati.
-Deuterostome imaju nedeterminisano - kontrolisano razvie - na njihovo razvie utie sredina, konkretno
njihova pozicija u embrionu.
Embrionalna indukcija
-Predstavlja uticaj jedne grupe elija na diferencijaciju drugih.
1. Primarna embrionalna indukcija - jednosmerna indukcija - jedna grupa indukuje drugu na diferencijaciju
(nervna cev - elije notohorde dotaknu ektoderm, ime poinje proces neurulacije).
2. Sekundarna embrionalna indukcija - dvosmerna indukcija - grupe elija utiu jedna na drugu (primer je
oko kimenjaka, koje nastaje od ektoderma).
3. Tercijarna embrionalna indukcija - viesmerna indukcija - deava se u organima koji su poreklom od
dva klicina lista, inae kao sekundarna (koa, pankreas su primeri).
-elije koje vre indukciju se nazivaju organizatorima. One oslobaaju morfogene (to nisu geni), koji menjaju
transkripciju gena (tj. stvaranje RNK od DNK, time kontroliui i proteine koje stvara) elija na koje utiu.

Ekstraembrionalne strukture - umancetna kesa, amnion, horion, alantois, placenta

-Anamniote imaju samo umancetnu kesu - ribe i vodozemci. Amniote (gmizavci, ptice, sisari) imaju
umancetnu kesu, amnion, horion i alantois. Placentalni sisari imaju placentu, dok torbari i sisari s kloakom
nemaju.
-Ekstraembrionalne strukture obezbeuju razvie kopnenih ivotinja.
1. umancetna kesa - sadri rezervnu hranljivu materiju. Kod placentalnih sisara je znaajno slabije
razvijena, i hranljiva uloga joj je kratko izraena. Meutim, ona je mnogo vanija za razvijanje elija krvi
i polnih elija. Smanjuje se vremenom (biva pojedena).
2. Amnion - membrana koja okruuje embrion i zatvara ga u duplju. Ispunjen je plodovom vodom. Uloga
je uglavnom mehanike zatite. Tena sredina poveava pokretljivost embriona.
3. Horion - takoe membrana, okruuje i embrion i ostale ekstraembrionalne strukture. Kod placentalnih
sisara, horion uestvuje u formiranju placente. Horion nastaje od trofoblasta.
4. Alantois - izrataj creva, ima dve znaajne uloge - jedan deo gradi pupanu vrpcu, drugi uestvuje u
formiranju mokrane beike.
5. Placenta - izgraena delom od horiona (horionskih resica), delom od zida materice. Preko placente i
pupane vrpce embrion usvaja kiseonik i hranljive materije, a izbacuje produkte metabolizma. Placenta
takoe stvara i hormone. Nakon treeg meseca, stvara progesteron. Placenta ima ulogu u sticanju
pasivnog imuniteta bebe - antitela majke prelaze u embrion.

Embrionalno razvie oveka

Graa reproduktivnog sistema
-enski: par jajnika povezanih jajovodom s matericom, zavrava se vaginom.
-Muki: par testisa koji se na kraju embrionalnog razvia sputaju iz trbune duplje u skrotume, gde je
temperatura osam stepeni nia, pogodna za razvoj polnih elija. Semevodi se spajaju s mokranim kanalom, i
zavravaju penisom.
-Gametogeneza, kao i graa polnih elija, su istovetne objanjenim.
-Ovarijalni ciklus - jajnici, menstrualni ciklus - zid materice.
-Folikulogeneza - stvaranje folikula, koji je preko jajne elije. Ne meati s folikularnim slojem jajne elije!
1. Primarni folikul - formira se kao jedan sloj elija oko primarne oocite, pa se deli i postaje vieslojan.
Nema razmaka meu slojevima elija.
2. Sekundarni folikul - oko sekundarne oocite - nastaju prostori meu slojevima.
3. Zreo (de Grafov) folikul - mora postojati da bi dolo do ovulacije - oslobaanja jajne elije u jajovod, do
koje dolazi kada pukne zreo folikul.
-Ukoliko doe do oploenja, zreo folikul postaje uto telo, koje stvara progesteron do treeg meseca.
-Hormoni vani za ovulaciju:
1. Luteinizirajui hormon - dovodi do prskanja folikula, a, ako doe do oplodnje, priprema zid materice.
2. Folikulostimulirajui hormon (hahadueodprethodnogimenazirajui hormon) - stimulie razvoj folikula.
-Zid materice tokom menstrualnog ciklusa postaje deblji i mnogo bolje prokrvljen - priprema za prijem embriona