TRAGOVI

Urednici:
B. L. Lazarevi
Dragomir Lazi
Ljubia Didi

ANRI BRENSVIG

KAKO SE PARALA
AFRIKA

Kruevac

MCMLXXXV

Naslov originala: Le partage

d'histoire
par Henri Brunschwig
Flammarion, 1971
Prevela N. Nedeljkovi

de

l'Afrique

noire

Questions

HRONOLOGIJA DOGAAJA
I FRANCUSKO-BRITANSKI RIVALITET (1763-1882)

- Meunarodni odnosi -

1763.
Sporazum u Parizu
1783. Sporazum u Versaju
1815. Sporazum u Beu
1830.
Francuska i belgijska revolucija
1832. Prva kriza oko Egipta
1840. Druga kriza oko Egipta
1848. Francuska revolucija od 1848.
1856. Kongres u Parizu
1867. Otkrie dijamanta (Kimberley)
1869. Otvaranje Sueckog kanala
1870-71 Francusko-nemaki rat
1872. Zavretak radova eleznikog puta kroz SAD
1875.
Francusko-nemak kriza
1878. Kongres u Berlinu; Nemaka zastupa protekcionizam
1882. Formiranje tripartitne komisije
- Intervencije i rivalitet u Africi 1876.
Meunarodna konlerencija geografa u Brislu: Osnivanje A.I.A.
1763. Ustupanje luke Sent Luis (Sen.) i senegalske filijale
Englezima
1765. Gambija (Senegambija) postaje kolonija britanske krune
1770. Maskarenj (Mauricijus i neka ostr. Reinuon) postaju
kolonije francuske krune
1783. Senegal postaje francuska kolonija
1804. Englezi zauzimaju Gore (Zelenortska ostrva)
1806. Englezi uzimaju od Holanana Rt Dobre Nade
1809.
Englezi uzimaju Sent Luis (Senegal)
1810.
Englezi uzimaju od Francuza Maskarenj

1815.

Francuska povraa natrag trgovake punktove u Senegalu i ostrvo Burbona (Reunion u Indijskom okeanu; Engleska uva i dalje Rt oduzet od Holanana i
Francusko ostrvo (Mauricijus) oduzeto od Francuza

1830.

Francuska zaposeda Alir; Britanska vlada dozvoljava

jednoj ovlaenoj firmi da ponovo preuzme stare trgovake punktove na Zlatnoj obali (Gana); Mak Lin postaje guverner
1841. Francuska zauzima Nosi Be (ostrvo kraj Madagaskara)
1843.

Engleska aneksira Zlatnu obalu (Gana ); Francuska aneksira Majot (jedno od Komorskih ostrva) , namee svoju vlast nad teritorijama Basam i Asini (Obala Slonovae), i predeo delte u Gabonu
1845. Natal (Junoafrika Republika) postaje engleska kolonija
1852-54. Engleska priznaje autonomiju Burske Republike Transvalu
1854-63. Federb u Senegalu (francuski general, guverner Senegala)
1861.
Lagos postaje kolonija britanske krune
1862.
Francusko-britanski sporazum o integritetu Zanzibara
1862-68. T idiicusko-britanski rivalitet u Dahomeju (porto Novo
i kotonu); Proirenje francuskog suvereniteta u Gabonu
1865-66. Stvaranje stratekih punktova Boke, Benty, Bofa pod
francuskom upravom (Gvineja)
1870-71. Francuska evakuie Asini i Basam (Obala Slonovae)
1873. Engleska ponovo kupuje trgovake punktove na Zlatnoj obali od Holanana
1876. Prvi projakat zeleznikog puta Kairo-Rt
1878-79. Stenli, zatim Braza, ulaze na teritoriju Konga
1879.
Frejsine, francuski Ministar javnih radova, formira
Komisiju za transsaharski put
Francusko-britanski kondominium za Egipat
1880.
Prva exspedicija u Futa-alon (Gvineja)
1880-98. Francuska zauzima zapadni Sudan (pojas savane ispod
Sahare)
1881.
Masakriranje druge misije sa pukovnikom Flaterom
na
elu ( u vezi transsaharskog puta); Protektorat nad
Tunisom - Sporazum u Bordou

II JAGMA ZA VLASCU
Meunarodni odnosi
1881.
Francuski protektorat u Tunisu (Sporazum u Bordou )
1882 Tnpartitni sporazum (Nemaka-Austrija-Italija)
Kraj anglo-francuskog kondominiuma u Egiptu
1884.
Anulo-portugalski sporazum o uu reke Kongo
15.XI. Konferencija u Berlinu
1885.
Kraj Konferencije u Berlinu; Proklamovanje
nezavisne
drave
26.11. Kongo
1886.
Anglo-nemaki sporazum o Zanzibaru
1887.
Obnavljanje tripartitnog sporazuma, i tajni ugovor o
stanju status quo u Sredozemlju
1888.
Ensiklika In Plurimis
1889-90. Konferencija u Brislu
1891. Francusko-ruska alijansa
1904.
Usaglaavanje gledita
1904-05. Rusko-japanski rat
1905.
Prva marokanska kriza
1906.
Konferencija u Algezirasu (Spanija, na Gibraltaru)
1907.
Tripartitni sporazum
1911. Druga marokanska kriza (Aga dir)
1914-18. Prvi svetski rat
Francuska
1880. Braza osniva Fransvil (dananji Brazavil) i potpisuje
Ugovor Makoko
1882.
Ratifikacija Ugovora Makoko
1883.
Braza postaje Komesar Zapadnoafrike Republike
1885. Francuska priznaje A.I.A.
1890.
Zauzimanje Segu-a (Mali, na reci Niger), prestonica
drave svih boja
Razmena pisama izmeu Francuske i Engleske
1891.
Osnivanje Komiteta francuske Afrike
1896-1905. Galieni na Madagaskaru
1898. Faoda (dananji Kodok, grad u Sudanu; bio pod upravom Francuza, a zatim preao u ruke Engleza)
Poraz i hvatanje Samorija
1911. Nemako-francuski sporazum (Maroko i Kongo)
Velika Britanija
1882. Englezi u Kairu i Aleksandriji

1.

Ugovor o deobi sa Nemakom; Interesna zona u Istonoj Africi;

Prva britanska imperijalna konferencija
Emin Paa Relief Comiti
1890. Britanski ultimatum Portugalu za evakuaciju
Sporazum Makinon-Leopold II
Anglo-nemaki ugovor
Razmena pisama sa Francuskom
1898. Anglo-nemaki ugovor o portugalskim kolonijama
Afera oko Faode
1899-1902. Burski rat
1910.
Formiranje Junoafrike Unije
Leopold II
1879. Stenli na uu reke Kongo
1884.
SAD priznale zastavu A.I.A. (22.1 V)
Nemaka priznala zastavu A.l.A. (16.X)
Engleska priznala zastavu A.l.A. (16.XII)
1885.
Francuska priznala zastavu A.l.A. (5.II)
Proglaenje Nezavisne drave Kongo
1890. Sporazum Leopold - Makinon
1908. Ustupanje Nezavisne drave Kongo Belgiji
Nemaka
1884.
Misija Nahtigala na obali zapadne Afrike (17.IV)
22.IV. Francuska prihvatila poziv na Berlinsku konferenciju
24.IV. Bizmarkov telegram kojim garantuje zatitu Rajha
Kompaniji Lideric
16.X. Nemaka priznala zastavu A. l.A.
12.XII. Ekspedicija Karla Petersa u Usagara
do 17.XII.
16.XII. Engleska priznala zastavu A.l.A.
1885.
Nemaki protektorat u Usagara
Ultimatum Zanzibaru
1886.
Ugovor o deobi sa Engleskom; interesne zone u
istonoj Africi
1888. Pobuna Buirija
1890.
Ekspedicija Petersa za raun Emin Pae
Anglo-nemaki ugovor
1891.
Pangermanska liga
1898. Anglo-nemaki ugovor o portugalskim kolonijama
1911.
Francusko-nemaki sporazum (Maroko i Kongo )'
1914-18. Nemaka gubi sve svoje kolonije

10

PRVI DEO: I N J E N I C E
UVOD

Paranje jedne oblasti znai to da se nekoliko velikih stranih si la

saglase da ovu oblast stave potpuno ili parcijalno pod svoju vlast.
To naravno dovodi do rivaliteta, do pregovaranja, a uz potpuno otsustvo naroda te, ili tih oblasti.
Sve do kraja 18. veka, Evrop ljani su se esto iskrcavali na a friki kontinent, ali je to bilo zbog privatnih interesa po jedinaca, a ne
dravnih interesa vlasti. Ti brodovi, koji su krstarili obalama A frike,
nalazili su svoj interes u snabdevan ju potrebne robe i robova. Domoroci su u za menu dobijali primamljivu robu napredne Evrope. Stranci
bi na brzinu zavravali ovu transakc iju i beali to je mogue bre
sa tih obala, gde je vladala nesnosna vruina, i gde su se ljudi esto
razboljevali od groznica. Te oblasti su nazivali grobnicama be log
oveka. Krajem 18. veka, strani suverenitet je bio samo na nekoliko
retkih taaka na obalama Angole i Mozambika-pod portugalskom dominacijom, Gambija pod britanskom i u Senegalu pod francuskom dominacijom.
Situacija se sporo razvijala u prvoj polovini 19. veka, i to uglavnom time to je kupovanje roblja bilo zamenjeno kupovanjem pa lmovog ulja, zlata i nojevog perja, i to u manjim koliinama. Pod uticajem misionara, humanista i trgovaca, Britanci su odluili da stvore
tzv. kolonije krune, i to u Siera Leone (18 07), Zlatnoj obali (dananjoj Gani) (1830-74), i kod Lagosa (1861). Doepali su se takoe i
oblasti oko Rta Dobre Nade, koju su Holanani napustili 1815. Za
Britance je Rt predstavl jao odmorite na putu za Indiju. U toj oblasti je ivelo oko 30.000 Bura* sa isto toliko uvezenih crnih robova,
i oko 20.000 pripadnika crnakog plemena Hotentota, koji su uglavnom bili posluga. Britanci su ubrzo poveli kampanju naseljavanja, i
1817. je stiglo 4.000 kolonista, koji su, izmeu ostalog, odmah morali
da se bure protiv nomadskih plemena koja su nadirala sa istoka. Ta
nomadska plemena su bila u stalnom sukobu sa Burima.
Do tada se Francuska nije poja vljivala kao rival u ovim osvajanjima, i nije se pasionirala za a frike obale. Meutim, francuski pomorci su bili revoltirani situacijom da su os trvo u Indijskom okeanu,
ko je su nazvali Francusko Ostrvo, morali da ustupe Britancima, koji
su ostrvo prekrstili u - Mauric ijus, staro holandsko ime. I traili
su kompenzaciju. Prvo su se bili okomili na britanske misionare, koji su se bili smestili na visoravan u sredini ostrva Madagaskar. Kad su
ih odatle oterali, okrenuli su se Komorskim ostrvima. Zvanina Francuska odbija da da pristanak za potpuno osvajanje Komorskih ostrva,
uli 1843. ipak obeav a podrku kad su pomorci izneli stanje u Gvinejskom zalivu, gde su Britanci ve suvereno vladali itavom obalom.
Svo to ponaanje je odavalo vie brigu za nacionalni presti, nego
ekonomski, ili kulturni interes.

11

Sve do 1870. Francuzi su malo uinili u istraivanju kontinenta

i zalea obala gde su vladali. Zato su Britanci bili vrlo aktivni i, vrlo
brzo posle iskrcavanja, kretali u unutran jost kontinenta. Posle probi janja pojasa pod dunglom, nailazili su na i slamizirane i organizovane
drave, koje su meusobno trgovale i lepo ivele. Tako su otkrili tok
reke Niger, zatim Zambezi, i krenuli da trae izvor Nila. Znali su da
je potrebno otkriti visoke platoe, gde bi budui be li stanovnici mogli
lake da opstanu, nego u niskim, nezdravim oblastima. Ako su nauna
radoznalost i ljudska pasioniranost bili pokreta ka snaga na poetku,
vrlo brzo su shvatili da se tu kriju ogromne mogunosti za budunost u pogledu trgovine, proizvodnje (posedovan jem planta), kao i
rudna bogatstva kontinenta. Bilo je dakle samo potrebno ui bez tekoa, i tu i ostati.
Diplomate u zemlji se nisu mnogo brinule o tim osvajanjima. Njihova glavna briga je bila, u to doba, da odre ravnoteu meu velikim
silama, koje su tada vladale Evropom. Sve do 1871. u tu igru su bile
ukljuene Engleska, Francuska, Austro-Ugarska, Pruska i Rusija. Glavna pitanja koja su se u to doba rasprav ljala su bila: ujedinjen je Italije, ujedinjenje Nemake, i pitanje Bliskog istoka. Zatim je bio prisutan rivalitet Aust ro-Ugarske i Rusije oko balkanskog pitan ja; britansko-ruski oko Carigrada i Dardanela; f rancusko-engleski oko Egipta
i Kanala. A kad je Francuska 1830. ula u Alir, Sredozem lje i Srednji istok su dakle uli u orbitu svakodnevnih briga evropske diplomati je. Sve ostalo je bilo marginalno.
SAD su jo u to doba bile mala sila, koja je apsorbovala veliki
deo evropske emigracije. Kina i Japan su bile jo na svojim poecima
otvaranja prema Evropi. panija i Portugal ija su bile nestabilne i duboko u finansijskim tekoama.
Crna Afrika nije interesovala evropsku dipl omatiju. Diplomate se
ak nisu ustruavali da prizna ju da ne zna ju osnovne geogra fska pojmove crne Arfike. Svu brigu su ostavili ministarstvu pomo rstva i ministru kolonija, koji su opet ostavljali odreene ruke lokalnim vlastima. Sporazumi koje su pomorci potpisivali sa domorodakim stareinama o dominaciji nisu ili u narodnu skuptinu, kao svi diplomatski
akti. Jedan obian dekret je ratifikovao te sporazume. Sve do 1860.
ni jednom selu diplomati je tadanjih evropskih sila nije padalo na pamet da doe u konflikt sa drugom silom, oko pa reta crne Afrike.
Tako je afriki kontinent bio drugorazredna pozornica zbivan ja, koja
je tek kasnije postala istorijska.
Tadanjim diplomatama je, ta vie, bilo ispod asti da raspravl jaju o tom kontinentu.

* Buri, holandski kolonisti (boer na holandskom znai seljak)

12

GLAVA PRVA

1. Poetak rasparavanja
Situacija se promenila u toku decenije 1870-1880.
Uslovi tog paranja su poeli da primaju odreeni administrativni oblik. To je poelo sa novom valorizacijom
kontinenta, kad je bio otkriven rudnik dijamanata u Transvalu (1867), bakar u Rodeziji, zlato itd., to je uvrstilo
alriki kontinent u red privlanih kao to su bili Amerika
i Australija, gde su razni avanturisti sticali ogromna bogatstva. esto je spominjan sluaj izvesnog Isaka Barneta, ubogog siromaha koji je na drumovima zara ivao
svoj hleb, nekad kao ambulantni prodava sitnih inuva, nekad kao drumski akrobata, a koji je postao jedan
od vodeih magnata za dijamante. Navala emigranata je
poela da potiskuje burske zemljoradnike u junoj Africi, i da gradi svoja naselja u okolini Johanesburga i ostalih veih gradova. Ti gradovi su nicali kao peurke oko
mesta gde se pretpostavljalo da ima zlatnih rudnika, na
osnovu starih legendi.
Portugalci su zlato uzalud traili u Benglueli (Ang loli), a Francuzi i Englezi su znali da je zemlja u Tombuktu (Mali) prosto prekrivena zlatom i da planine Abisinije (Etiopije) kriju besnoslovna bogatstva. Masiv Futa alon (Gvineja) je raspirivao matu ljudi koji su krenuli za bogatstvom u Afriku. 1882. godine jedan mali
trgovac iz Bordoa je osnovao jedno udruenje eksploatatora. Ubrzo se u blizini masiva, kod mesta Ti mba stvorila itava kolonija francuskih doseljenika, koju je titio
i guverner Senegala, ali i nekoliko viih oficira iz metropole. Govorilo se i da je Sahara u stanju da ishrani milione ljudi.
Ova otkria bogatih nalazita Afrike su se poklapala
sa izvesnim tehnikim dostignuima u Evropi, tako da se
smatralo da nita nije nemogue u naporima da se osvoje
te nepoznate zemlje. Vera u nadmo je bila u Francuskoj
neobino jaka, i kad je 1869. Ferdinand Leseps otvorio
Suecki kanal, to je uverenje jo vie podgrejalo nacionalni ponos. Veliki Francuz, Leseps, je bio u to doba o vek koji je dobio najvie odlikovanja. Nije bio inenjer,
nije preduzimao, pre poetka svojih radova na Kanalu,

13

nikakve diplomatske posete, niti je bio lan neke finansijske grupacije. Njegova Univerzalna kompanija Sueckog kanala se bila obratila malim ljudima ce log sveta da
upiu akcije. Kanal je spajao tri kontinenta, i bio je neutralan. Sve zemlje sveta su imale korist od probijanja
kanala za ubrzanje meunarodne trgovine.
Iste godine je poela izgradnja transkontinentalnog
eleznikog puta u Americi, koji je povezivao Njujork
sa San Franciskom. Izgradnja je trajala tri godine i bila
je zavrena 1872. godine.
Inenjeri i tehniari su se dali na posao, izgraivanjem projekata za vodene i eleznike puteve u Africi.
Francuzi su tada poeli ozbiljno da razmiljaju o mnogim
projektima. Prvi meu njima je trebalo da bude, po predlogu izvesnog kapetana Rudera, stvaranje jednog unutranjeg mora u otovima Sahare, isuenim slanim koritima na jugu Tunisa, i to kopanjem kanala od zaliva
Gabes. Time bi pustinja postala plodnija. Ovaj je projekat bio gotov 1874. godine.
Drugi projekat je bio da se iz etiopske luke Sagalo,
iskopa kanal do jezera Ausa, ime bi se lake prodiralo
u bogatu unutranjost Etiopije. Zatim: kanal Ubangi-Sari (Centr.Afr.Rep.) koji bi povezivao savane u adu sa
basenom reke Kongo. elezniki put od Alira do reke
Niger (transsaharska eleznica) je bio okvali fikovan, u to
doba, kao budui put prema francuskoj Indiji.
Transsaharska komisija je bila osnovana 1879. pri
francuskom Ministarstvu javnih radova.
Tri velike grupe istraivaa su bile poslate za ispitivanje pustinje. Poslednju, koju je predvodio pukovnik
Flater, pobili su Tuarezi, 1881. godine. Projekti su se, meutim, mnoili: Amede Sebilo je sanjao, 1893. o jednoj
transafrikoj eleznici, koja bi polazila iz Alira, preko
Sahare, gde bi se zatim ravala na zapad i istok, i produavala na jug, da bi se spojila, preko Johanesburga, sa ve
postojeom prugom do Rta Dobre Nade. Potrebne dve milijarde bi se prikupile meunarodnim zajmom. Brzina od
100 km na sat na pruzi od 2 metra irine, konfor vagona
sa kuetima i salonima, osigurana sigurnost sa pokretnim utvrenjima - blindiranim vagonima sa naoruanjem, sve to bi namamilo putnike da je koriste za put
od Londona do Bombaja, ili iz Pariza do Uidaha (luka u

14

Beninu). Uteda u vremenu bi bila sigurno iznad 50%.

Raunalo se na 250.000 emigranata godinje u te nove zemlje, otvorene za kolonizaciju. Manje ambiciozan plan
izvesnog Leroa-Bolie 1904. godine je predlagao realizaciju samo dve pruge, koje bi sa severa povezivale jug
preko Nigera i ada. Tom predlogu se bio pridruio i
komandant Rumen 1914. godine. Projekti o transsaharskoj
eleznici su bili stalno na dnevnom redu u francuskom
Senatu i Skuptini, sve do 1941. godine.
Englezi su, sa svoje strane, izradili jo 1876. godine
projekat o eleznikoj liniji koja bi povezivala Kairo sa
Rtom Dobre Nade.
Da bi se eksploatisalo rudno bogatstvo afrikih zemalja, da bi se izgradile eleznike linije, stvorile velike
plantae raznih afrikih kultura u podrujima koja su
veim delom neispitana, trebalo je tamo otii - i ostati.
Postojala je, meutim, razlika i meu kapitala, obinih
obrtnih sredstava trgovakih preduzea i investicija, koje
su zahtevali ovi radovi infrastrukture. Moderna tehnika
bi omoguila belcima da prodru u dubinu afrikog kontinenta i da tamo opstanu. Zvanina politika zemlje je tre.
balo da osigura kontrolu teritorija, kao i trokove odravanja te kontrole.
Veina evropskih vlada, meutim, nije bila raspoloena za to da uloi sredstva za takve skupe ekspedicije za osvajanje vlasti. Traile su naine da to izbegnu,
i pokuavale da sve svedu na jednostavnu meusobnu
saglasnost, kojom bi postavile granice interesnih sfera,
prepustile zatim zainteresovanim, koji bi sa svoje strane
osiguravali i investirali po potrebi.
A tu su bili temelji moderne kolonizacije, suprotno
od vojnih operacija i invezija teritorija tradicionalnog
kolonijalizma. Najpovoljniji nain je bila u obliku koncesionarskih kompanija.
Teorija modernog kolonijalizma je bila izuzetno razvijena u Francuskoj, to je paradoksalno, jer, francusko
stanovnitvo je bilo relativno nepokretno, nije imalo
elju da emigrira. Industrijalizacija, koja se sporo razvijala, nije trpela od nedostatka sirovina, niti od tekoa
plasiranja proizvoda.
Teoriju o modernom kolonijalizmu je obradio 1874.
godine izvesni Pol Leroa-Bolie u svojoj knjizi O ko lo-

15

nijalizmu kod modernih naroda, i to kad je imao samo

31. godinu. On je, naime, u svojoj knjizi predlagao plan
akcije potpuno razliit od dotadanje prakse moreplovaca i raznih vojnih lica, eljnih slave i prestia, ili brodovlasnika koji su se brinuli samo o neposrednoj koristi
koju su imali prilikom obalskih operacija. Njegov vid
kolonizacije, koji je odgovarao duhu republikanske Francuske, gde se potovalo pravo naroda da raspolae svojom sudbinom, i koji je bio protiv vojnih intervenci ja,
bio bi putem slanja strunih kadrova i ulaganja kapitala.
Tehniki strunjaci bi poduavali domoroce o novim dostignuima u svetu, o modernom nainu oivljavanja nekorisnih teritorija, gradili bi eleznike pruge, drumove,
brane, uveli bi gajenje novih rentabilnih kultura, nov
nain gajenja stoke. Glad bi nestala, bolesti bi se smanjile. Stanovnitvo, koje bi se postepeno obrazovalo, poelo bi da se bolje organizuje, i uivalo bi u svojoj unutranjoj autonomiji, slino onoj koju su uveli Englezi u
svojim dominionima. Imalo bi, pored toga svoju vladu,
carinu, vojsku, i doprinosilo bi prestiu Francuske kojoj
bi bili pripojeni, a koja bi ih zastupala u inostranstvu.
Ove ideje, koje su se postepeno razvijale, bile su plod_
pedantne i vredne obrade svih dotadanjih sistema kolonijalizma. Njih su prihvatili na prvom mestu visoki funkci
oneri u Indokini, i obradili u knjigama: Francuska kolonijalna ekspanzija, koju je napisao Zan d'Lanesan 1886.
godine, zatim Principi kolonizacije, izdate 1897. godine,
i Zil Harman svojom knjigom Dominacija i kolonijalizam, izdatom 1910. Na Madagaskaru i u Maroku, ti principi su odmah bili i primenjeni. Nova generacija istraivaa Afrike je ila dotle da je izvesni E me Olivie dao
da se izradi mala eleznica, kako bi jasnije objasnio liniju koja bi trebalo da spoji izvor reke Niger u Gvineji,
sa obalom Gvinejskog zaliva. Besneo je, te 1888. godine,
na francusku vladu, koja je spreavala privatnu inicijativu, jo pod uticajem tradicionalnog kolonijalizma. Carinik, poreznik, policija, treba da budu prethodnica kolonisti, to je i sluaj, ali niko ne dolazi..
To su bile razne primene teorije sa mnogim svojim
aspektima. 1892. g. Binger je zavrio izvetaj sa putovanja, pod naslovom Od Nigera do Gvinejskog zaliva, sa
sugestijom da se teritorija Obale Slonovae po veri efika-

16

snijim privatnim kompanijama, nego to je to sluaj sa

postojeim kancelarijama.
Sve to je bilo vrlo primamljivo za Francuze, na prvom mestu to je to bila nova koncepcija, koja se razli kovala od duge i brutalne opsade Alira, i nepopularnih
dalekih ekspedicija za vreme Drugog Carstva. Na alost,
sve te akcije su se sprovodile uz totalno neznanje i n eupuenost u drutvene i mentalne strukture samih domorodaca, za koje su oni smatrali da su spremni da sa rauju. Smatralo se, naime, da je jedina civilizacija - civilizacija zapada, a da nia rasa jedva eka da se uzdigne, i pone da uiva u plodovima rada. To naivno gledanje su zastupali i francuski bankari i industrijalci, koji
su bili spremni da daju potrebna sredstva.
Sline ideje su se proirile i u Engleskoj, i u drugim
evropskim zemljama. Razlika je bila u tome to su Englezi imali vie ekonomskog iskustva, a belgi jski kralj Leopold je bio spretniji u finansijskim manipulacijama.
Trgovina palmovim uljem je cvetala i to je dovelo
do porasta broja plantaa. Rudnici u Transvalu su pruali momentalne rezultate u kapitalu i solidne garancije, a
da nije bilo potrebno traiti pomo od vlade. Rado su svi
uzimali za primer Holanane koji su obavljali unosnu
eksploataciju (Insulinde). Meutim, niko se nije brinuo o
sudbini domorodaca, a da se i ne govori o tome da je
neko pomiljao da ih tretira kao sara dnike sa istim pravima.
Ove ideje, u raznim oblicima i varijantama, dominirale su u cel om periodu carske Francuske, i jo su bile
pojaane posle propasti 1891. i neuspeha Komune. Sramota, gnjev i gria savesti to su bili primorani da se odreknu svoje brae iz Alzasa i Lorene, ispunjavala je sve
Francuze. Nikad do tada patriotizam za izgubljenom teritorijom nije bio toliko jedinstven. Bio je dublji i autentiniji od politikih ili verskih svaa, ili od ekonomskih
uslova, ili borbe klasa. Svi su Francuzi mrzeli Nemce.
Svi su eleli osvetu, eleli su da dokau svetu da je Francuska, prema reima Gambete kad je reagovao na vest
Zil Ferija da je Tunis postao protektorat, ponovo svrstala u redove velikih sila. Nije to mogla da postigne u
Evropi. I zato je cela javnost, koja nikad nije bila mnogo
zainteresovana za kolonijalne ekspedicije, koja je, mo-

da, prihvatala pre moderni kolonijalizam od tradicionalnog vojnog okupiranja, iako je francuska vojska dokazala da ume da izvojuje pobedu, uprkos poraza iz 1871. godine bila vrlo gorda da vidi u geografskim atlasima da
sve vie ima teritorija obojenih ljubiastom bojom, bojom francuskih kolonija.
Vojska je preuzela inicijativu. Ve solidno smetenoj
u Senegalu, nametale su joj se nove ideje. Istono od
Senegala su se postepeno realizovani projekti tehniara
i strunjaka, pre dolaska oruanih snaga. Pridolice su
meutim, svojom aktivnou, remetile zvanine planove.
One su elele da, iako to nije njihova vokacija, doprinesu irenju francuskih teritorija i pripajaju nove teritorije. A to je smetalo i remetilo planove. Guverner Senegala, Brier d'Lil, je bio prinuen da 1881. godine vrati u
zemlju Pola Solejleta, tvorca transsaharskog plana eleznice, kome je bio poverio misiju da pregovara sa sultanom od Segua (sada Mali). Zatim je komandant oblasti
gornjeg Senegala, Boalev, doao u otar sukob sa doktorom Kolinom, koji je bio poao da, po nalogu samog ministra, istrauje oblast Bure (Senegal), i zakljui izvesne
trgovake sporazume, a on se vratio sa sporazumom o
protektoratu, potpisanim od strane plemenskih voa teritorije Tambaura i Dibedugu (granica Senegala i M alija).
Ustvari, zapadna Afrika je bila teritorija u kojoj su vladale zvanine oruane snage Francuske, dok su u Kongu,
na primer, gde se vojne vlasti jo nisu bile pojavile,
vladali civili, koji su mirno mogli da primene tzv. modernu kolonizaciju.
Deoba je poela rivalitetom izmeu dva guvernera,
Senegala i Siera Leonea. Felerb, guverner Senegala, se
interesovao za Junu reku - Niger, na gvinejskoj obali,
odakle bi moglo da se doe do Futa Da lon, velikog rudnog nalazita u dananjoj Gvineji. Njegov naslednik Pine
-Laprad je osnovao na obali gvinejskog zaliva tri punkta
- stanice; Boka, Bufa i Benti. Do konflikta sa britanskim
guvernerom Siera Leonea je dolo kod mesta Benti, u
blizini korita reke Melakore, gde je vladao plemenski
poglavica Bokhari, koji je povremeno pregovarao sa oba
guvernera, rivala. Francuzi su okupirali oblinje ostrvo
Matakong 1877. godine, gde su Englezi hte li da smeste
carinski punkt. Meutim, dva ministra spoljnih poslova .

18

Vadington (Francuska), i Salsburi (Engleska), koji su saraivali 1878. god. na Berlinskom kongresu, i koji su
doli do jednog kompromisnog finansijskog kondominiuma u Egiptu, reili su ovaj konflikt jednom kompromisnom deobom. Francuzi su bili primorani da evakuiu
ostrvo Matakong, a jedna meovita komisija, osnovna
1881. godine, je obeleila severnu granicu Siera Leonea.
Dva guvernera su bila opozvana, jer, Juna reka nije
imala tu vanost, da bi se radi nje poremetili diplomatski francusko-britanski odnosi.
Brier, sada eks-guverner Senegala, umesto da se vrati u zemlju, produi drugim putem prema Gvinejskom zalivu, imajui uvek fiksnu ideju da doe do nalazita Futa-alon. Kolebao se kome poglavici i plemenskom voi
da se obrati: ili da prihvati politiku sarad nje sa sultanom
Ahmaduom, ili da zastupa interese plemena Bambara, nad
kojim je vlast vrsto drao Al Had Omar u oblasti izmeu Senegala i Nigera. Ali se ovom prilikom neemo zadravati na detaljima ovih operacija, koje su omoguile
francuskim oruanim snagama da postepeno zavladaju
istonim delom afrike teritorije juno od Sahare, i to u
vremenu izmeu 1880. i 1898. godine.
Raznim
francuskim
komandantima
ovih
operacija
su ili na ruku plemenski sukobi u ovom delu Afrike.
Sultan Ahmadu je bio na udaru. Ne samo da je imao neprijatelje u svojoj vojsci i narodu, ve i u plemenskom
vrau, proroku Mamadu Lamine, koji je u periodu od
1884-1887. pokuavao da stvori jednu dravu od delova
dananjeg istonog Senegala i delova Gambije. Bio je zatim tu i mladi trgovac Samori, iz malijskog plemena Malinke, koji se domogao i osvojio grad i oblast oko grada Kankan (Gvineja) 1879. godine, i stvorio svoje carstvo ,
koje je podsealo na Mali iz srednjeg veka. Ali, kad su
Francuzi doli do Segua, malijskog grada na reci Niger
1890. godine, vojnim operacijama su ugrozili Samoria,
koji je i poginuo 1898. godine.
U toku tih dvadesetak godina, francuske oruane snage u zapadnom Sudanu (zapadna Afrika juno od Sahare)
su nametnule svoj stil oruanog osvajanja, kako samim
Afrikancima, tako i zvaninoj francuskoj vladi, koja je
vie elela osvajanje bez oruja. One se nisu kolebale da
preduzimaju operacije koje su im striktno bile zabranjene

19

od strane vlade. Bornjis-Debordes je, na primer, osvojio

iznenada upadajui, mesto Mumula (Mali), iji je emir
Abdalah, bio veliki prijatelj Francuske, a za koga mu je
ministar mornarice oregiberi izriito preporuio da ga
ostavi na miru. Zatim je pukovnik Arinar, 1889. godine
zauzeo mesto Kundian, gde je samo jednu godinu pre
toga Galieni, budui maral Francuske, potpisao sporazum o protektoratu, priznajui suverenitet plemenskom
voi Agibu d'Dingiraj. Ali, pukovniku Arinaru je bio
potreban ovaj uspeh da bi dobio pravo za dal je napredovanje. Ova francuska kolonijalna vojska je bila odlino
naoruana, ali je esto praktikovala afrike metode: vojsku su pratila stada stoke, ene i robovi, koje su prikupljali meu zarobljenicima. Te robove bi domoroci delili meu sobom, zatim prodavali drugima ako im vie
nisu bili potrebni. Inae ti robovi-zarobljenici su esto
lutali slobodno velikom afrikom zemljom, s vremena na
vreme na udaru racija nekih francuskih oruanih jedinica.
Kako nije bilo ni jedne druge evropske vojske, u
ovom delu Afrike osim Francuske, ta osvajanja nisu mnogo zabrinjavala Ke d'Orsej, ministra spoljnih poslova,
to nije bio sluaj sa teritorijom oko Konga i Centralnom
Afrikom, gde su se deavale stvari koje su zabrinjavale
francusku vladu. Kako je svake godine Skuptina izglasavala budet za kolonije, uvek je bilo mnogo prekora i
optubi na megalomansku politiku francuskih oruanih
jedinica u zapadnom Sudanu. Meutim, kako je sam ministar kolonija bio uvek pred ve svrenim inom i nedovoljno obaveten, a pored toga i pred auditoriju mom
nedovoljno zainteresovanim za dogaaje u Africi, budet je izglasavan bez velikih smetnji. ta vie, zanimljivo je naglasiti da ni jedna interpelacija o skandaloznim
zloupotrebama nije dovela poverenje vlade u pitanje.
Izuzetak je tuniska kriza iz 1881. godine (sporazum u
Bordou o protektoratu), kao i afera Lang-son iz 1884.
godine kad je dolo do veih rasprava. Jer, poslanici su
glasali i bili zauzeti, na primer: aferom Drajfus, pitanjem
odvajanja drave od crkve, itd ., pre nego politikom u
Africi. Unapred su znali rezultate glasanja, sa izuzetkom
jednog, koji je uporno bio neprijatel jski raspoloen prema kolonijalnoj politici, ali koji je to neslaganje samo

20

povremeno ispoljavao. To je bio Ka mil Peletan. Kad je

kasnije postao ministar pomorstva (1902-1905), on nije
produavao svoju antikolonijalnu politiku. Poslanici nisu
posle zasedanja u Skuptini, raspravljali dalje o kolonijalnoj politici, ve su bili zaokupljeni glavnim brigama, i
to naroito - antiklerikalizmom i nacionalizom (u odnosu
na Nemaku). I tako se francusko kolonijalno carstvo
poveavalo, bez ozbiljnog protivljenja, ak, moglo bi se
rei, u jednoj atmosferi ravnodunosti za veinu javnog
mnjenja.

21

GLAVA DRUGA

2. Borbe za basen reke Konga

Otkrie teritorije Konga je odmah zainteresovalo
mnoge nacije. Bilo je to neoekivano, jer se do te 1870.
godine niko nije ozbiljno bavio prostranim predelom oko
ua reke u okean, sa tako nepristupanim prilazom. Brodovi nisu mogli da idu dalje od velike movarne delte
usled velikih brzaka koju su bili celom irinom reke.
Obalska plemena su u zajednici sa domorodakim biroima za kontrolu saobraaja i transporta smetenih na
obalama Atlantika, a i u samoj delti reke, branila svoj
monopol, i nisu dozvoljavala belcima prodiranje u unutranjost zemlje. Nekoliko puta su tako istraivai, meu
kojima je bio i markiz od Kompijena, naturalist Mare i
geograf Lenc, bili zaustavljeni na reci Ogue (reka u Gabonu). Meutim, ta trgovina nije imala nekog izuzetnog
interesa: slon ovaa, palmo vo ul|e , neto malo kau uka.

Evropski naunici su se interesovali, kao i Livingston,

za izvore Nila, Veliki istraiva, lekar i misionar, koji
je boravio ve nekoliko godina u predelu velikih jezera,
verovao je da je najzad naao izvore Nila u jednoj reci
koja je ila od juga prema severu, istono od jezera
Tanganjika, a koju su domoroci zvali Lualaba. Engleski
istraiv a

Kam cion ,

ko ga

su

poslali

1 873.

godine

da

se

pridrui Livingstonu, doznao je u mestu Tabora (Tanzanija) da je Livingston u meuvremenu umro. Stigao je da
vidi i mrtvo telo Livingstona, zatim je produio put prema jugu obilazei korito reke. Tako je problem reke
Luabala ostao otvoren.
Londonski list Dejli Telegraf i njujorki Njujork
Herald udruili su sredstva da poalju trenutno najboljeg
reportera Henri Morton Stenlija da pokua da re i problem izvora Nila i reke Luabala. Ova ekspedicija nije
imala nieg politikog u sebi. I tako je Stenli, napustio
Zanzibar 1874. godine gde je pripremao svoju ekspediciju. Plovio je rekama da bi dopro do tog mesta u unutranjosti, i to pune tri godine, to je i zabeleio u svom dopisu Kroz misterioznu Afriku, i stigao je 1877. godine
u mesto Boma (delta Konga). Tako se najzad doznalo da
se u Kongo moe stii sa istoka, da je reka Kongo p lo-

22

vna izmeu Stenlijevih vodopada uzvodno do brzaka, i

da su plemena povremeno ugroena racijama trgovaca
robljem. Inae, bio je zakljuak, nita izuzetno znaajno
ne bi trebalo da privlai koloniste da se nasele u ovim
oblastima centralne Afrike.
Mladi francuski oficir, zastavnik na brodu, po imenu
Pjer Braza-Savornjan, kad je bio primljen na kolski brod
Borda, zaele nekako u isto vreme da pokua sa novom
ekspedicijom do reke Ogue, dakle, preko Gabona. Ministarstvo pomorstva se nije mnogo interesovalo za takve
avanture, tavie, spremala se evakuacija Gabona, za koji se tvrdilo da je nerentabilna teritorija i bez strateke
vrednosti. Ali, sam ministar pomorstva admiral od Montenjaka je bio lini prijatelj porodice Braza. On ispuni
elju svom tieniku, koji poe u tu ekspediciju u avgus(u 1875. godine (planiranu za est meseci) sa dva svoja
prijatelja, dr Balej i Hamon, i kreditom od 10.000 franaka.
Ostali su tri godine i stigli u Bordo u januaru 1879.
Potroili su 40.000 franaka, od kojih je vie od polovine
bio njegov lini novac. Pritom je uspeo, bez upotrebe sile, da privoli plemena koja su se bavila transportom i
posrednitvom, da mu dozvole plovidbu reko m Ogue, da
stigne do visoravni Bateke gde je ivelo istoimeno pleme (Kongo i Zair) i da stigne do izvorita Ogue i jedne
druge reke koja je tekla prema jugu, i koju je Stenli
identifikovao kao Alima, pritoka Konga. Dokazao je pritom da je mogue i jednostavno da se stigne u unutranjost zemlje izbegavajui brzake na Kongu, a da je reka
posle brzaka plovna i lako se koristi. Taj put omoguava,
pored ostalog, da se ue u unutranjost Gabona, gde se
nalazi bogata i raznovrsna teritorija, gde postoji razvijena trgovina slonovaom, maniokom, i dimljenim ribama.
Predvialo se da, u budunosti, tu treba da budu bogate
plantae i eksploatacija rudnika bakra, ako je verovati
nakitu domorodaca od bakra, koji svakako potiu sa njihove zemlje. Bilo je i znaajnih rezultata na polju nauke
koji su najzad omoguili Francuzima da se ponose jednim
briljantnim istraivaem meunarodnog renomea. Ali, ni
to nije bilo dovoljno da se vlada odlui na jednu izuzetno
skupu politiku akciju, da bi dola do teritorija koju
ni jedna druga drava ne trai.

23

I tako se pojavio na sceni belgijski kralj Leopold II,

koji, pravdajui se pred Francuzima, ipak uvodi pre njih
svoju administraciju u Kongo. Leopold II je bio poslovan
ovek, veoma spretan u voenju svog linog bogatstva.
Pasioniran za geografiju, uvek je bio u toku zbivanja na
svim kontinentima. Bio je u stalnom kontaktu sa krugovima trgovaca, naunika, humanista celoga sveta, i de lio
je uverenje predstavnika modernog kolonijalizma. S druge strane, sumnjao je u uspeh i budunost slobodne razmene, za koju su Belgijanci bili vrlo privreni. Sanjao
je da uloi svoju bogatstvo u podizanje neke nove teritorije. Posle nekoliko pokuaja na Filipinima i u Transvalu, odluio se na teritoriju koju je Kameron pronaao u
traenju Livingstona - oblast centralne Afrike.
U septembru 1876. godine, u duhu humanitarne ideologije koja je tada vladala, ovaj mecena okupi u svom
dvorcu u Brislu meunarodne geografe na konferenciju.
Glavna tema je bila - Otvoriti civilizovanom svetu vrata
jedinog mesta na naoj planeti gde noga be lca jo nije
kroila... dogovoriti se kako da se usklade demari, kombinovali napori, izvukla korist od svih resursa, i izbeglo dubliranje napora.
Prisutni istraivai i predstavnici velikih geografskih drutava raznih zemalja se saglasie da se osnuje
Meunarodna afrika asocijacija (A.J .A.). Nacionalni
komiteti bi udruivali svoja sredstva kako bi osnovali
punktove, kao baze za dalje operacije, i to na obalama
Zanzibara, ili kod delte reke Konga. Ti punktovi bi bili
prihvatne stanice, u naunom i miroljubivom duhu, sa
eljom da pomognu nestajanju robovlasnikog sistema i
nastanku mira meu plemenskim voama. Svaki nacionalni komitet bi delegirao svoja dva lana u jednu meunarodnu komisiju koja bi upravljala celim telom, i koja bi
svake godine birala tri ili etiri lana za Izvrni komitet
koji bi upravljao radovima i zajednikim sredstvima.
Predsednik, iju funkciju je kralj Leopold skromno prihvatio sa mandatom od jedne godine, bi imao generalnog
sekretara, iju je funkciju prvo prihvatio baron Grendl ,
a zatim je doao pukovnik Strau. Ta meunarodna komisija, kojoj je pristupilo osamnaest nacionalnih komiteta
1877. godine, je izabrala i svoju zastavu: zlatnu zvezdu
na plavom polju.

24

Nakon toga, se Stenli, a zatim i Braza vrati u Evropu. kralj Leopold im predloi da uestvuju u njegovom
Savezu. Braza, u strahu da e se Francuskoj izmai istoni deo Gabona - odbi. Stenli prihvati, ne brinui pritom zbog injenice da je kralj u meuvremenu osnovao
i drugo meunarodno drutvo - Komitet za prouavanje
gornjeg Konga gde su lanovi obuhvatili, pored filantropskih ciljeva, i svoje isto komercijalne interese. Ovim
Komitetom je upravljao kralj koji je najvie i uloio svog
linog kapitala, i koji je poslao vrlo precizne instrukcije Stenliju, koji je ve bio na putu za Zanzibar, u septembru 1879. godine, i primio ih je prilikom prolaska kroz
Gibraltar. Instrukcije su sadravale nalog da se odmah
oforme tri stanice, politiki nezavisne, ili pak da se formiraju tri afrike drave kojima bi upravljao Komitet.
Kad te tri stanice budu formirane, stvorie se mogunost da od njih postane jedna slobodna drava, kojoj bi
se pripojile i druge stanice, formirane neto kasnije na
obalama reke Kongo. Stvaranje jedne slobodne drave je
neophodno da bi se dobila potrebna zakonitost za rad
preduzea... Jedna slobodna drava u svakom sluaju
skromna po svom poreklu nee da izaziva zavist ni jedne druge drave. Stvorena sredstvima Kongoanskog komiteta, drava e, sasvim prirodno, zahtevati da se stvore
zakoni, da se odredi ef i njen predstavnik za Afriku, i
time bi se omoguilo Komitetu da osigura prosperitet i
razvoj plodova svoga rada. Statut Komiteta sadri i mogunost stvaranja dva drutva - za transport i za trgovinu.
Kralj, kao pojedinac, e imati samo svoje posede u Africi.
Belgija ne eli da ima ni kolonije ni svoje teritorije. Potrebno je, dakle, da gospodin Stenli kupi, ili da mu bude dozvoljeno ustupanje teritorija, privue na nju domoroce
i proglasi nezavisnost tih naselja i to uz punu saglasnost
Komiteta.
To nije znailo uspostavljanje jednog inostranog suvereniteta, poto se kralj tu nije pojavl jivao kao ef jedne
drave. Ali je to dovelo do stvaranja, u centru Afrike,
jedne afrike drave novog tipa, iji je ef bio Komitet,
to znai - Leopold. To je podsealo na primer, u istom
duhu, izvesnog Demsa Bruka, obinog britanskog graanina, koji je postao vladar Saravaka na Borneu. Zelja

25

Leopolda je bila jasna: svojoj tituli kralja Belgijanaca,

dodati i titulu suverena jedne afrike drave.
Jedina prepreka od koje se strahovalo je bila da Braza, i njegov prijatelj doktor Balej, koji su trebali da se
vrate u Afriku, zvanino istupe u ime velike Francuske
drave, i jednostavno pripoje Kongo Francuskoj, kao to
su to uinili Englezi sa Transvalom, i to u momentu kad
je Leopold pregovarao sporazum za istu oblast u 1877.
godini.
U stvari, Braza je imao prekid samo za vre me dok
je ekao da mu francuski Komitet obezbedi potrebna sredstva da se vrati u Afriku. Nije krio svoje namere ni
Lesepsu, predsedniku Komiteta, ni lanovima Geografskog
drutva, koje je molio da podre njegove planove. Dobio
j e bio nalog da formira jednu prihvatnu stanicu, naunu
i pacifistiku u gornjem toku reke Ogue. Tako je osnovao
Fransvil na pritoci Pasa i samoinicijativno, iako nije imao
nalog za to, produio svoje putovanje pr ema reci Kongu
do mesta gde poinju brzaci, i 1880. godine potpisao sa
poglavicom plemena Bateke, Makokom, sporazum sledee
sadrine:
Kralj Makoko, koji vlada zemljom od izvora reke
Lefini do njenog ua u Nkuna... ustupa svoje teritorije
Francuskoj, kao i nasledno pravo vlasti .... eli, u duhu
ovog ustupanja, da prihvati nacionalne boje Francuske.
Predao sam mu francusku zastavu, kao i ovaj dokument,
koji je sainjen sa kopijom, sa njegovim potpisom kao i
mojim linim. Time sam stekao pravo za sticanje svih
privilegija zvaninog predstavnika francuske vlade.
Drugi dokumenat, potpisan mesec dana kasnije, naznaio je granice ustupljene teritorije na obalama Konga,
gde se odmah formirala francuska stanica. Zatim je Braza
napustio tu teritoriju, krenuo prema Gabonu, gde je sreo
Stenlija kod mesta Vivi, ali kome nita nije govorio o
ovim dokumentima. Stvar se meutim doznala kada su
engleski misionari, zatim sam Stenli, naili na Malamina,
senegalskog straara kojeg je Braza ostavio da uva stanicu i francusku zastavu.
Sada se postavilo pitanje: da li e francuska vlada
da ratifikuje sporazum koji je Braza sklopio u Kongu,
na emu su insistirali privrenici Braza, lanovi Geografskog drutva, ministar pomorstva, admiral Zoregiberi,

26

koji nije voleo da mu se diktira politika od strane mladih

neodgovornih ljudi, bio je neprijateljski raspoloen. Na
Ke d'Orseju (Min.sp.posl), gde je britanski ambasador
insistirao na razjanjenju, nisu imali visoko miljenje o
ekonomskom interesu pokrajine Kongo.
Meutim, javno mnjenje je bilo uskomeano vladinom spoljnom politikom. Uspostavljanje protektorata u
Tunisu, to je dovelo do relativno burne i krvave kampanje, navelo je tadanjeg ministra spoljnih poslova i l
Ferija da da ostavku 1881. godine.
Sledee godine je dolo do nereda koji su prouzrokovali egipatski nacionalisti, protestvujui protiv francusko-britanske finansijske kontrole Kanala, to je ugrozilo
ivote Evropljana. Englezi su predloili Francuzima zajedniki napad, ali je Skuptina odbila kredite. Englezi su
sami bombardovali Aleksandriju, iskrcali trupe, pobili
pobunjenike i zauzeli Egipat. Francuska je bila van tog
dogaaja.
Ministar je dakle, dao ostavku. Njegov sledbenik je
bio u strahu da mu se zameri ustezanje i kolebanje.
Dodue, u Kongu nema sukoba sa nekom evropskom zemljom. Komitet gornjeg Konga nije bio drava sa javnim
pravima. Napori belgijskog kralja Leopolda da sprei
ratifikaciju, nespretnost Stenlija, kad je ak na jednoj
konferenciji odranoj u Parizu ironisao inicijative Braza,
i dronjke u koje je bio obuen senegalski straar Ma lamin, zatim pismo koje je Leopold uputio Lesepsu molei
ga da spase humanitarni karakter ovog poduhvata i
.. izbegne da se politika uvue u Kongo .., sve je to
popularisalo istraivae.
U stvari, zar stvaranje jedne afrike drave pod upravom Komiteta onako kako to Evropljani shvataju, a ne
na afriki nain kako oni shvataju dravu, zar to ve
nije instaliranje politike?
Novi Ministar dakle odlui da prihvati i iskoristi
priliku koja mu se pruala. Prekidajui sa tradicijom da
se ovakav dokument ratifikuje na jednostavan nain izdanjem dekreta o sporazumu sa afrikim voama, odlui
da ga iznese pred Skuptinu i zatrai zvaninu ratifikaciju sporazuma sa afrikim voom Makoko. Jednoduno
prihvaen, 22. novembra 1882. godine, sporazum je odmah
stupio na snagu. Pomorski porunik Kordie je odmah ot-

27

plovio u Poan Noar (luka na Atlantiku na delti Konga),

gde je kod mesta Kuilu, na obali ua reke, osnovao centar francuskog protektorata. Naime, u toku svog poslednjeg povratka, Braza je otkrio taj laki prilaz toku reke,
bolji nego preko Ogue, da bi se stiglo do kraja delte, a
i krai. Braza se vratio u Kongo sa zvanjem Komesara
Zapadno-afrike Republike, i sa 1.275,000 franaka budeta. On produi svoja istraivanja i izvianja okolnih
teritorija kako bi poveao francusku teritoriju.
Glas o njegovoj aktivnosti u centralnoj Africi je
privukao panju stranih diplomata. Belgijski kralj je shva
tio da su njegove stanice sad ugroene i da postoji opasnost da budu uokvirene stranom, francuskom teritorij om.
Odmah je izdao direktive Stenliju, da da prioritet organizaciji afrikih drava, i da stavi u drugi plan osnivanje
trgovakih i transportnih preduzea. Pod sugestijom biveg amerikog ministra u Brislu Sanfo rda, koji je postao
lan Izvrnog komiteta AIA (Meunarodne asocijacije u
Africi), ali koji se bio vratio u svoju zemlju, kralj je
uspeo da zastava AIA bude priznata i zvanino prihvaena. Bila je slina zastavi amerikog Senata. Prihvaena je
aprila 1884. AIA je pritom promenio zvanini naziv, i
postao je - Meunarodna asocijaciji Konga (AJS).
S druge strane, i Portugalija se zabrinula. Ve smetena u Angoli, ona je podseala meunarodnu javnost
na pravo istorijskog prioriteta na ue reke Konga, otkriveno u 15. veku od strane portugalskih moreplovaca, gde
je vlast bila u rukama portugalskih saveznika - Kraljevine Konga, i to tokom 16. i 17. veka. Zato u septembru
1883. Portugalci okupirae mesto Landana na jednom kraku delte, gde je bilo izuzetno aktivno sedite francuskog
misionara Diparke. Zatim, smatrajui sebe nedovoljno jakim da se suprotstave i brane svoje pravo prioritet "
okonae na brzinu spor sa Englezima oko Mozambika,
i dobie, za uzvrat, zvanino britansko priznavanje suvereniteta, sporazumom potpisanim februara 1884. godine.
To priznanje se odnosilo na sve obale delte, kao i na
atlanske obale severno i juno od delte. Na negodovanje
Baninga, agenta kralja Leopolda, zatim protestantskih
misionara i britanskih trgovaca, britanska vlada odustade
od podnoenja Skuptini ovog sporazuma sa Portugalijom
na ratifikovanje.

28

Onda se pojavio Bizmark. On je uvek bio neprijateljski raspoloen prema nemakim pomorcima koji su eleli sticanje kolonije. Njegov stav je bio da se uva ne maka imperija, koju je ujedinio i stvorio 1871. godine.
Izuzetan diplomata, brzo je postao ef evropskog orkestra. Njegova politika se sastojala u tome da ostane u
dobrim odnosima sa svim tadanjim silama, podstiu i
pritom rivalitet meu njima. Uspeo je tako da sa pomiri sa Austrijom, da sauva prijateljstvo sa Rusijom uprkos
trvenja ovih dveju drava oko Balkana. Bio je saveznik
sa Italijom, iako je ona traila Tirol i Trentin od Austrije. Italija i Francuska su bile u ravi m odnosima od kako
su se Francuzi smestili u Tunisu. Engleska i Rusija su
se svaale oko Persije i Avganistana. Afera oko Egipta
je dovela do raskida tradicionalne saradnje Francuske sa
Engleskom. Doao je dakle momenat pribliavanju Francuskoj, koja je bila u neku ruku izolovana, da joj se
priznaju njene kolonijalne aspiracije, to bi skrenulo panju Francuske sa njenog intenzivnog razmiljanja o revanu zbog oduzetog Alzasa i Lorena.
Doe do spektakularnog pribliavanja, kad je Zi l
Feri, tadanji ministar spoljnih poslova prihvatio nemaki predlog o sazivanju meunarodne konferencije o Centralnoj Africi, sa sledeim dnevnim redom:
1. Sloboda trgovine u basenu i uu reke Kongo,
2. Primena
principa
formulisanih
na
Bekom
kongresu i na reke Kongo i Niger, kojim se utvruje slobodna
plovidba na nekoliko meunarodnih reka (ovaj princip
je kasnije primenjen i za Dunav) i
3. Definicija
formalnosti
koje
treba
utvrditi
kako
bi
nova okupiranja afrikih obala bila smatrana stvarnim.
Nita tu nije bilo revolucionarno. Nije se tu razgovaralo o podeli Afrike, ve se insistiralo na tome da se
produi tradicionalna slobodna razmena na obalama i na
velikim rekama. Bizmarkov demar je iao vie ka spo ljnoj politici evropskih zemalja, gde bi on, Bizmark, bio
u ulozi arbitra, nego li da se reava kolonijalna politika.
To nije bilo prvi put da se odrava meunarodna
konferencija o Africi, ali je Bizmark bio taj koji je e liminisao pomorce i koloniste, aktere tzv. male scene,
koji su se uzbuivali pri pomenu kontrola, koje su, sa
prezrivim prizvukom, nametale njihove vlade, i popeo je
ceo sluaj na veliku scenu meunarodne diplomatije.

29

GLAVA TREA
3. Berlinska konferencija

Pripreme
Dosta se raspravljalo o razlozima koji su naveli Bizmarka na to da vodi kolonijalnu politiku. On je, naime,
mogao da ostvari svoju spoljnu politiku, da sarauje sa
Francuskom i da predsedava na konferenciji u Berlinu,
a da, prethodno, ne stekne za Ne maku nikakvo pravo suvereniteta u Africi. Nita ga u njegovoj dotadanjoj aktivnosti nije orijentisalo ka kolonijalnoj ekspanziji. Svaki
put, kad bi hanzaki istraivai i brodovlasnici podnosili
projekte o prekomorskim intervencijama on ih je odbacivao. Prihvatanje protekcionistike tarife pod njegovom
zatitom, u decembru 1878., trebalo je da favorizuje male
pruske plemie, proizvoae itarica i drveta, kao i mladu
industriju koja je poela da se razvija u Ruru. Hanzeatski
predstavnici (Hamburg, Bremen, Libek), pristalice slobodne razmene i kolonijalne politike su bili protivnici.
Jedan osvrt na unutranju politiku bi moda mogao
da objasni promenu kursa nemakog kancelara, te 1884.
godine. Sigurno je da ga je zabrinuo uspeh liberala na
izborima 1881. i 1884. Voe liberalne stranke, Lasker,
Beningsen, Rihter, eleli su da uvedu parlamentarni reim britanskog tipa, kojeg je i princ naslednik Fridrih,
zet britanske kraljice Viktorije, podravao. Kancelar je
meutim traio u centru i na desnici podrku i veinu,
to bi nacionalistika i anti-britanska oseanja mogla da
cementiraju.
Prilike za rivalitet u Africi su postojale. Bizmark se
najzad odlui na situaciju koju je stvorio izvesni brodovlasnik iz Bremena, Adolf Lideric, u zalivu Angra-Pekena, na atlanskoj obali june Afrike. Englezi su se ve bili
instalirali, od Rta do teritorije Oran, i dalje do Valsisbeja, 1878. godine. Oni se, meutim, nisu odazvali zahtevu Bizmarka, koji je 1880. godine traio da se zatite nemaki misionari iz Drutva Barmen, smeteni na obali
izmeu Oran i zaliva Valvis-bej. Ovo neodazivanje za
zatitu se moe objasniti ratom koji su Englezi imali sa
domorocima, plemenima Bumana i Hotentota, u u nutra30

njosti zemlje. Lideric je bio kupio izvesnu koncesiju na

atlanskoj obali, zatim je princ naslednik kupio susednu
koncesiju 1883. godine, i Bizmark je ponovio molbu britanskoj vladi za oruanu zatitu nemakim kolonistima u
toj regiji. Britanci su, meutim, izbegavali da zauzmu
vrstu poziciju o tom pitanju, i kako je Bizmark po svaku cenu eleo da izbegne rat sa Hotentotima i Bumanima,
zadovoljio se da ostavi ovo pitanje otvoreno. Njegov poslednji dokument je bilo pismo Forinj oficu, decembra
1883. gde on trai da britanska vlada zauzme svoj stav.
Pretpostavlja se da je Bizmarka da se odlui naveo
jedan dopis koji mu je doao do ruku, (u aprilu 1884.)
izvesnog Kiserova, savetnika u Ministarstvu spoljnih poslova, gde je ovaj predlagao nain kako da se doe do
kolonija, a da to ne optereti mnogo dravnu budet. Potrebno je da se jednostavno proglasi suverenitet, to bi
zatitilo teritoriju od upada drugih evropskih sila. Zatim
bi zvaninim putem privatne kompanije dobile dekret,
kojim joj se nalae da okupira teritoriju, da uvede a ministraciju, i da se pobrine o ureenju infrastrukture. Eng le
zi su se na taj nain smestili u severni Borneo 1881. godine. Dekret bio za odreen vremenski period, mogao
je lako i da se oduzme, a imao je priloenu i listu obaveza, koje je kompanija morala da potuje, izmeu ostalog, nalog da se potuje pravo domorodaca i za izvoenje neophodnih radova infrastrukture.
Ukratko, evo ta je kancelar rekao u Ra jhstagu (Skuptini) u junu 1884.: Moja je namera, a u skladu sa eljom Nj.V. Imperatora, da ostavimo kompanijama i njihovoj preduzimljivosti da razviju svoju aktivnost, da
razviju trgovinu sa prekomorskim zemljama, kao i celu
odgovornost za osnivanje i materijalni razvoj kolonije.
elim manje da se koristim formom aneksiranih prekomorskih teritorija nemakom carstvu, a vie elim da ovakve
dekrete, sline tipu dokumenata britanskog kraljevstva,
distribuiram. Smatram takoe da bi trebalo da se zadovoljimo sa samo jednim predstavnikom carske administracije, koga bi smo nazvali konzulom, ili rezidentnom...
Naa namera nije da stvaramo tamo svo je provincije, nego da uzmemo u zatitu trgovaka preduzea i kompanije
koje, u razvijanju svoje aktivnosti, logino dolaze i do
suvereniteta. Ukratko, jedan trgovaki suverenitet, sa

31

punom podrkom i zatitom nemakog Rajha. Obavezujemo se da ih titimo kako od napada domorodaca, tako i
od iznenaenja od strane evropskih sila.
Kad je dobro razmislio o izveta ju Kiserova, Bizmark
se najzad odluio, i vrlo brzo reagovao: aprila iste godine, poslao je Nahtigala, nemakog istraivaa, koji je bio
konzul u Tunisu i lan izvrkog Komiteta AIA da se
ukrca u brod Galeb i obie male industrije koje su ve
nemake firme tamo osnovale, na zapadnoj atla nskoj obali Afrike. Zadatak mu je bio da pregovara i potpie sporazume, stavljajui pod vlast teritorije koje do tada nisu
imale sporazume sa drugim evropskim silama.
Francuzi su bili obaveteni o ovom putu Nahtigala,
i ovaj je samo pokuao da se iskrca tamo gde su Francuzi ve bili odustao je i na miru su se rastali. Zato je naiao,
na obale Togo-a, na ve instalirane pogone kompanije
brae Vietor i bio oduevljeno primljen. U Duali, u Kamerunu, je naiao na Britanca Heveta, koji je hteo da
potini lokalne efove britanskoj vlasti. Kako je bio prvi,
Nahtigal je odneo pobedu. Zatim je otiao na jug, u zaliv Angra-Pekena kod bremenskog trgovca Liderica, koji
je ve bio obaveten. Nahtigal mu je doneo i z vaniki
dekret, kojim se on stavlja pod zatitu nemakog Rajha.
Tako se zastava nemakog Rajha vijorila u kolonijama
atlanske Afrike izmeu jula i oktobra 1884. godine zaslugom Nahtigala, koji je umro na moru pri povratku sa te
ekspedicije.
Prolo je sedam meseci od saglasnosti Zil Ferija i
odravanja konferencije u Berlinu. Bilo je, naime, potrebno da se dobije saglasnost i od lorda Granvila, dravnog
sekretara u Forinj Ofisu, a tako e i da se doe do saglasnosti o pitanju liste od 14 drava-s ila koje je trebalo pozvati. Polo se od zemalja potpisnica Bekog sporazuma
(poto je konferencija bila inspirisana i zamiljena kao
nastavak sporazuma o plovidbi Dunavom), zatim su bile
dodate i druge zainteresovane, i to: Belgija, Italija, SAD
i Turska. Ovo vreme od sedam meseci nije, meutim ilo
u prilog samo Bizmarku. Belgijski kralj je isto tako eleo da ima priznanje od svih tadanjih sila, pre otvaranja
konferencije. Nije u tome uspeo i produio je pregovore
o priznavanju u toku same konferencije. Odmah posle
priznavanja zastave Asocijacije AJA od strane SAD,

32

Leopold je pokuao da privoli Zil Ferija, nudei mu pravo prvenstva otkupa u sluaju da Asocijacija prestane
jednog dana da vri svoju funkciju. To bi za Francusku
bio dobro sklopljen posao, naroito u odnosu na Engleze,
kojima bi smetao francuski suverenitet na tom podruju
oko Konga, i to naroito za slobodnu trgovinu. Sukobi
koji su kasnije izbili kod proglaavanja nezavisne drave,
i to njene istone granice sa Sudanom, objanjava ju, donekle, nezadovoljstvo Engleza i njihovo neodobravanje
tog prava o prvenstvu otkupa.
Iznenaen, ali i zainteresovan, jer nije verovao da e
AIA da proiri i organizuje tako veliku teritoriju, Zil
Feri ipak nije odmah prihvatio. Postavljanje granica izmeu teritorija je predstavljalo probleme vee nego samo
njihovo istraivanje i nije bilo jo dovreno, i to u gornjem delu Ubangija (Centralnoafrika Republika), kao i
u pokrajinama Kuilu i Niari, gde su se francuske strae
sa straarima AIA smenjivale, i gde je svaka polagala i
zahtevala svoje pravo.
Bizmark najzad prihvati i prizna zastavu AIA 16.
oktobra, kao i nacrt teritorija koje mu Leopold dostavi
par dana kasnije. Dakle, drava Kongo je zauzimala celu
teritoriju na jugu od Ubangi (danas granine reke) izuzev Katange i teritorije koje su bile pod vlau zanzibarskog sultana. Leopoldu je dato obeanje za slobodnu trgovinu.
Debate na konferenciji su se bile oduile, kako bi
omoguile Leopoldu da svoje razgovore okona pre zakljuenja konferencije. Engleska mu dade svoj pristanak,
u principu, i to bez preciziranja granica. Zatim je Leopold uputio bio Bizmarku svoje drugo pismo, traei da
se ukljui i Katanga, za koju se nije znalo kakva su joj
prirodna bogatstva. Kancelar nije odmah reagovao, a funkcioneri Forinj ofisa, u odsustvu svog efa za koga su
smatrali da je u toku dogaaja, ratifikovae dokument grekom. Zil Feri je sa zadovoljstvom posmatrao kako se
poveava teritorija na kojoj on ima pravo prvenstva otkupa, ali je dao svoj pristanak tek kad se Leopold odrekao
provincija Kuilu-Niari (delta reke Konga). Iako su francuski geografi, kao i sam Braza, time bili prevareni, Fran
cuska je dobila svju granicu prema Ubangi (Centralno afrika Republika). Za uzvrat, morala je da prihvati da nje-

33

no pravo prvenstva okrupa nee vaiti ukoliko AIA bude ustupila svoja prava dravi Belgiji (do sada se kralj
pojavljivao u svoje lino ime).
Konferencija (15 novembra 1884 - 26 februara 1885)
Konferencija je bila otvorena u subotu 15. novembra u 14 asova. Otvorio ju je princ Bizmark, koji je
predsedavao za jednim stolom u obliku potkovice. Velika
karta Afrike, koju je izradio Kipert, je bila okaena na
zidu nasuprot njemu. Bizmark se ponovo bio pojavio tek
na zavrnoj seansi. Ostalih osam seansi, koje su se uvek
odravale posle podne, od 14.30 do 17 asova, predsedavali su grof Hacfeld, zatim specijalni savetnik Bu. Vi lhelmtrase je tako postao centar svetske politike, a Berlinska konferencija je ula u istoriju meunarodnih odnosa. Pitanje Afrike je bilo samo jedan ulog u igri, vie
ili manje prieljkivan, a pod zatitom Bizmarka, tako da
veina zemalja-sila nisu nalazile za potrebno da poalju
svoje najbolje pregovarae, ve su ih jednostavno predstavljali njihovi ambasadori. Meu njima su bile i SAD,
koje su delegirale jednog opunomoenog ministra po imenu Kason, apsolutno nekompetentnog, zatim njegovog pre
thodnika Sanforda, koji je bio pozvao Stenl ija u pomo
kao savetnika-strunjaka. Tako je Leopold mogao da rauna sa amerikim glasovima, plus, naravno, sa belgijskim. Sta vie, uglavnom se izjanjavao preko amerikog
posrednika.
Van plenarnih sastanaka, zasedale su suene komisije, koje su pripremale izvetaje o goruim ta kama.
Ipak, sve debate su mogle biti obavljene u roku od 15
dana, ali su se oekivali rezultati pregovora koje je imao,
na margini Konferencije, belgijski kralj.
Ve kod prve seanse se jasno precizirala diplomatska
ravnotea. Ser Edvard Malet (Engleska) je odmah podvukao potrebu da se zatite domoroci. Zatim je insistirao
da se jasno povue granica izmeu Konga i Nigera. Jer,
Engleska je praktino jedina zastupala interese donjeg
toka reke, ne prihvatajui kontrolu meunarodne komisije, ali obavezujui se da e potovati odluke Konferencije. Francuska koja je, uprkos nedavne fuzije Ko mpa-

34

nije ekvatorijalne Afrike i britanske Ujedinjene Afrike

& Co koju je osnovao Goldi Taubman, i koja nije odustala od svoje elje da prodre do Sudana putem basena N igera, se u ovom sluaju pokazala rezervisanom. Pitanje
je dakle bilo poslato Komisiji na razmatranje. Bizmark je
zastupao britansko gledite. Englezi su najzad dobili ovu
parnicu i bilo je prihvaeno da e u gornjem Nigeru
Francuska, koja se jo tamo nije instalirala, igrati ulogu
slinu onoj koju imaju Englezi u delti Konga. Tako se
dolo do injenice da rivalitet franko-britanski jo traje,
a da se franko-nemako pribliavanje ograniilo na banalni detant. Sta vie, injenica da Francuska nije elela
da podeli predsedavanje na Konferenciji sa Nemakom,
kao i izjave Zil Ferija u francuskoj Skuptini, pokazivale
su jasno da prijateljstvo koje je Bizmark eleo, nije moglo da skrene francusku panju sa plave linije Vogeza
(pitanje Alzasa i Lorena).
Nacionalna osetljivost se pokazala takoe i na drugoj i treoj seansi (19. i 27. novembra), gde je bilo pokrenuto pitanje teritorija, i slobodne trgovine. Kason je
izjavio da su SAD priznale zastavu AIA ali da granice regiona kojim dominira AIA jo nisu postavljene. Istakao
je elju da one budu to je mogue prostranije, i stoga
je predmet poveren jednoj od komisija, kojom je predsedavao baron Kursel, francuski ambasador u Nemak oj.
Zadatak je bio da se postavi razlika izmeu basena reke
Kongo kao geografskog pojma i konvencionalnog ugovorenog pojma. Konvencionalni bi dozvolio prilaz, od
Indijskog do Atlanskog okeana, basenu u geografskom
smislu. Francuska i Portugal su polagale pravo suvereniteta na obalama. Na kraju su se lanovi komisije sag lasili da se konvencionalni basen limitira, na Atlantiku, na
jedan koridor izmeu Sete Kama i Loe (od delte do severa Angole), a na Indijskom okeanu, prolaz izmeu Mozambika i domena sultana od Zanzibara. Na ovo se Engleska estoko usprotivila, pored ostalog, traei da se
izvori Nila ne uzimaju nikako u tu kombinaciju. Stenli
je eleo jedan ugovoren basen koji bi potpuno pokrivao
celu centralnu Afriku. U toj zoni je on bio zabranio pravo ulaza i uvoza. Tako je pala odluka da se na tom podruju obezbedi pravo izlaska, neophodno za lokalnu
administraciju.

35

17. novembra, Kason predloi status neutralne zone

ovog ugovorenog basena. Francuska i Portugal se
usprotivie u ime svog suvereniteta u tom delu svojih
kolonija, koje su se nalazile u sklopu spornog basena.
Na kraju doe do saglasnosti da e neutralnost biti fakultativna, svako od prisutnih i buduih suverena e biti slobodan da je proklamuje. Leopold je bio jedini koji
je iskoristio to pravo, kad je dolo do proglaenja nezavisne drave Konga.
Sve ove debate oko postavljanja granica i oko neutralnosti ugovorenog basena otkrivaju jedan drugi cilj,
koji esto, namerno, ostaje u senci. U pitanju je injenica da je za veinu prisutnih zemalja glavni cilj konferencije bio da se sauva slobodna trgovina, koju su
ugrozili Francuska i Portugal sa svojim kolonijalnim aneksiranjem, zatim i sam anglo-portugalski sporazum. Radi
toga su debate bile u duhu favorizovanja proirenja domena Leopolda, AIC. Budua nezavisna drava je trebalo
da osigura u budunosti meunarodnu slobodnu trgovinu,
iako se nije mnogo verovalo u njenu dugotrajnost.
Ta, isto ekonomska preokupacija je naroito dola
do izraaja u toku debata o Aktu o plovidbi na reka ma
Kongu i Nigeru. lanovi 25. i 33. Opteg dokumenta
Konferencije su ukljuili jednu zauujuu pravnu novinu, kako se bio izrazio delegat Francuske Engelhart,
autor i Zapisnika, kad se obratio Ministarstu spoljnih poslova. Ovi su lanovi, naime nalagali da, u oba ova basena, slobodna plovidba ima da ostane vaea ak i u sluaju rata, i to za sve nacije neutralne ili u ratnom stanju. Slobodna trgovina dakle se omoguava i na rekama,
kanalima i jezerima, kao i na drumovima i eleznikim
prugama, ak i u ratnom stanju. Ako bi dakle, jedna drava uspostavila svoj suverenitet na jednoj teritoriji, ona
bi bila obavezna da dozvoli slobodan prolaz i kretanje
trgovcima neprijateljske drave po toj teritoriji, pod
uslovom, naravno, da nije u pitanju transport municije ili
ostalog ratnog materijala. Do ovog zakljuka se dolo
na seansi od 13. decembra. Taj trijumf liberalizma je trebalo da olaka zavrne diskusije o deobi teritorija.
Predmet poslednjeg od est izjanjavanja, koje je
predvideo jo poetni dnevni red Konferencije, se odnosio na jo jedan akt o slobodi trgovine, trei po redu.

36

Ta izjava koja je dugo bila diskutovana u komisijama naroito u toku prekida rada debata od 22. decembra do
5. januara, je bila najzad prihvaena na plenarnoj seansi
od 31. januara. Predmet se odnosio na preciziranje osnovnih uslova koje treba imati da bi se nove okupacije na
obalama Afrike, smatrale efektivnom; Taj je problem bio
postavljen kod potpisivanja anglo-portugalskog sporazuma u februaru 1884., koga druge drave - sile nisu priznale. Prvo je bilo govora samo o obalama. Meutim,
ambasador Velike Britanije je predloio da sva pravila
koja se budu utvrdila po pitanju novih zauzimanja teritorija u Africi budu primenjena i na unutranjost zemlje,
a ne samo na njene obale. Bus (Nemaka) je tada primetio da to zahteva precizno odreivanje stanja domena
svake od zemalja - sila u Africi. Kason je bio za,
ali de Kusel (Francuska) je protestvovao i izjavio da sadanje stanje situacije ne dozvoljava delimitiranje, jer
to neminovno dovodi do podele Afrike. A to nije bio
cilj konferencije, poto je njena iskljuiva misija da
rei budunost, a sadanja situacija ne potpada pod odluke Konferencije.
Kad je deoba bila eliminisana, postavilo se pitanje
principa objavljivanja, koje moe da prethodi efektivno
zauzimanje teritorija. Bilo je to teko definisati, jer bi
precizni izrazi doveli do toga da metropole, zemalja koje
zauzimaju teritorije, budu prinuene da troe velika sredstva, to one nisu raspoloene da rade. Ma let (Engleska)
je bio dobio instrukcije od svoje vlade da sugerie formulaciju koja bi zadovoljila Biz marka: teritorija gde bi
jedna sila pobola svoju zastavu. Na kraju su bili izabrani sledei uopteni termini: Drave-sile prihvata ju obavezu da osiguraju dovoljnu potrebnu vlast za respektovanje steenih prava na zauzetim teritorijama, koje je sama
okupirala, kao i slobodu trgovine i tranzita...
I tako konferencija u Berlinu nije podelila Afriku.
Ali, izvesni rokovi koji su dozvolili Leopoldu II da tano odredi granice svoje Nezavisne drave, zatim, same
fomulacije koje jedan glagol uvek stavljaju i u budue
vreme, kao npr.: sile koje vre, ili e vriti pravo suvereniteta, ili neki drugi uticaj u ugovorenom Basenu ;
dalja prodiranja Francuza na teritoriju dananjeg Nigera
i Gornje Volte, Engleza na Zlatnoj obali (dananja Gana),

37

itd., sve je navodilo na injenicu da je deoba neizbena.

Objavljivanje novonastalog stanja je trebalo da doprinese tome da se izbegnu eventualni budui koflikti, u sklopu diplomatskih pregovora.
Humanitarni zadaci na kojima je insistirao Ser
Edvard Malet u toku otvaranja Konferencije, konstatujui da Afrikanci nisu prisutni, su se odrazili na dve formulacije koje se nisu sledile, a odnosile su se na te principe. lan 6. dokumenta o plovidbi Kongom je spomenuo
slobodu vere i zatitu verskih misionara i putnika. Zatim,
kratka specijalna izjava koja zabranjuje trgovinu robljem
(l. 9.), od kojeg su svi dotadanji potpisnici odustajali.
U toku duge diskusije 22. decembra, nije se dolo
do saglasnosti o zabrani prodaje alkoholnih pia domorocima. Predstavnici Nemake i Holandije, veliki izvoznici,
su se suprostavili. Kompromisno reenje je naeno u formulaciji da e lokalno vlasti da vode brigu o regulisa nju
ove trgovine. to izlazi da je - razvoj dozvoljen.
Leopold je parafirao svoje poslednje sporazume sa
Francuskom i Portugalom, a Bizmark je u svojoj zavrnoj roi, 26. februara, izneo saoptenje koje se potpuno
poklapalo sa dokumentom kojeg su svi prisutni bili pozvani da potpiu. AIC (Meunarodna asocijacija Konga),
u ime svog osnivaa Leopolda II mu daje svoj pristanak
o respektovanju rezolucija sa Ko nferencije. Bizmark je
zatim zakljuio:
Gospodo, mislim da sam opravdao poverenje koje
ste ukazali ovoj asembleji i pozdravljam sa zadovoljstvom
demar AIC u prihvatanju naih rezolucija.
Od nove drave Konga se oekuje da postane uvar
dela koje smo stvorili, i upuujem joj elje za uspean
razvoj, kako bi ispunila plemenite tenje njenog slavnog
osnivaa.

38

GLAVA ETVRTA

4. Istona Afrika
Oko 1870. godine, istona Afrika je bila nedovoljno
poznata Evropi. Portugalci su je prvi od Evropljana otkrili, i obilazili njene obale. Njih su, meutim, kontrolisali
arapski trgovci koji su veinom bili pod vlau sultana
od Omana, ija se vlast irila i dalje od teritorija Mozambika. Zatim su tu bili i Englezi, ija je kolonija Nata l
(Junoafrika Republika) ve bila i zvanino objavljena
1845. godine.
Sultan od Omana je bio saveznik Engleza jo od poetka veka. Najaktivniji meu njima je bio Sai d (1806-1846.) koji je doprineo tome da engleski brodovi na putu za Indiju budu u sigurnosti. U to doba su, naime, i
u tim vodama, glavnu opasnost predstavljali pirati Javasmi, stacionirani u Persijskom zalivu, i Vahabiti, na Arapskom poluostvru.
Kad je preneo svoju prestonicu iz Mascata (Mozambik) u Zanzibar, 1832. godine, omanski sultan Said je
razvio inae plodno ostrvo Zanzibar. Proirio je plantae
karanfilia, i tako se u svetu prouo, i bio prvi proizvoa ovog zaina u svetu. Paralelno sa tim razvojem, on
je postepeno smanjivao, pod pritiskom Engleza, obim
trgovine robljem, (njegov naslednik Barga je 1873. godine potpuno ukinuo trgovinu robljem u Zanzibaru). Sultan Said je uspostavio prijateljske odnose i potpisao sporazume o trgovini sa nekoliko tadanjih velikih sila
(SAD, Francuskom i Hanzom 3 nemaka grada na severu),
zatim je razvio trgovinu sa Afrikom, od ije carine je
obogaivao svoj budet.
Posle smrti Saida, Omansko carstvo se podelilo. Sultan
(ili sejid) od Zanzibara je nastavio politiku preminulog
Saida, a 1862. godine su Francuska i Engleska, ugovorom
potpisanim u Parizu, garantovale integritet drava Zanzibara i Omana. Ovaj ugovor, meutim, nije odredio granice tetirorija na kontinentu. I tako se du cele obale
govorio jezik svahili (zvanini jezik i danas u isto noalnkim zemljama), meavina arapskog i bantu dijalekta,
a arapski trgovci su kontrolisali trgovinu. Oni su uveli
i vatreno oruje, neophodno za lov na slonove. Ali, crni

39

posrednici te trgovine su upotrebljavali vatreno oruje

i za racije meu domorocima, kad bi ili u lov na robove.
Odabrane robove bi toboe hvatali kao nosae slobonih
kljova do obale, a zatim bi ih, zajedno sa kljovama trpali kriom u brodove, i odvodili do neke luke u Persijskom zalivu. Beda i jad tih afrikih domorodaca, kao i
surovost njihovih crnih pratioca, uzbuivala je i skan dalizovala bele istraivae i misionare iz Evrope, koji su
se iz raznih razloga nalazili na toj teritoriji, od velikih
jezera do istone afrike obale.
Livingston je, u toku svoje druge velike ekspedicije od 1858. do 1864. govorio o tom zlu. Kad je poao
od obala Zambeze prema severu, otkrio je jezero Njasu
(Tanzanija i Malavi). Trea ekspedicija (1866-1873) ga je
vodila do jezera Tanganjika, a zatim na reku Lualaba
(Zair), za koju je mislio da je gornji tok Nila. kotski
misionari, braa Moir, organizovali su trgovinu brodom
tokom reke Sire, pritokom Zambeze, zatim drumom do
obala jezera Njasa, i luke Livingstonia. Potom bi brodom
krstarili velikim Njasa jezerom.
Stenli je 1874. g. krenuo iz Zanzibara sa 356 ljudi
na brodu Ledi Alisa. Stigao je do jezera Viktorija, gde
ga je primio kralj Mtesa od Bugande, ije su ga solidne
politike strukture i civilizacija impresionirali (1875). Stigao je zatim do mesta Uii na obali Tanganjike, a zatim
se spustio do reke Lualaba (sporne) do mesta Bo ma.
Na severu od Bagamajo (u blizini Dar es Salama)
se bio iskrcao pruski istraiva Klaus fon der Deken i
doao u sultanat Vitu, iji je poglavica Ah met Simba eleo da se oslobodi dominacije Zanzibarskog sultana. Traio je, ali uzalud, uspostavljanje pruskog protektorata
nad tom oblasti, jer je Bizmark te 1879. godine odbacio
tu sugestiju. Zatim je tu istu sugestiju predloio i izvesni
Klement Denhart, nemaki istraiva, ali je Bizmark uvek
odbacivao te predloge.
Od egipatskog Sudana, dva britanska guvernera, koja su bila u slubi kedifa (titula za vice-kralja Egipta),
Ser Semjuel Baker, a zatim i Gordon (1873-1876), proirili su uticaj na jug prema ekvatorijalnoj provinciji, i
razdelili vatreno oruje za lov na slonove. Pokuali su
takoe da suzbiju hvatanje robova, ali i da proire britanski uticaj prema centralnoj provinciji (dananja Uganda).

40

Ugandi je bilo lake prii od obala Indijskog okeana.

I tako su iz Zanzibara polazile sve znaajnije ekspedicije Evropljana prema Centralnoj Africi, sve dok se 1873.
godine nije izgradio put izmeu Bome (na delti Konga)
i Stenlijevog jezera, kod dananje Kinase (kako bi se
izbegli brzaci).
Zanzibar je u to doba bio nezavisna drava, pod zatitom Engleza, gde je i britanski konzul Don Kirk bio
i savetnik sejda (sultana) Bargasa, od 1873. godine.
Zanzibar je bio trgovaki meunarodni centar, odakle
su polazili brodovi britanske kompanije Briti India
Stim Navigejn Co. Osniva ove kompanije je bio poznati brodovlasnik iz Glazgova Vilijam Makinon, koji je
planirao da izgradi put do mesta Tabora (Tanzanija), koje
je bilo najpoznatiji kontinentalni trgovaki centar, i odakle su se odvajale piste za Vikto rijino jezero i Tanganjika jezero.
Zanzibar je bio i centar za obuku regruta koji su
imali za zadatak da suzbijaju robovlasniki sistem, kojim
je rukovodio britanski oficir Lojd Metju u slubi seji da
Bargasa. Oruje koje im je podeljeno je, meutim, sluilo i za hajku na protivnike sejida, koji su eleli vlast za
sebe i bili revoltirani na stvaranje nezavisne drave.
Sva ta meavina politike i trgovine, obojena interesima afrikim, azijskim i zapadnoevropskim, pomeana
raznim verama, od islama, fetiista do hriana, konsolidovana jednom relativnom ravnoteom i mirom tokom
etvrt veka, ipak je cvetala, a da ni jedna evropska sila,
tradicionalno aktivna na Indijskom okeanu, nije imala
razloga da to poremeti. Britanija je ljubomorno uvala
svoju autonomiju. Razlozi zbog kojih je ona imala izvesnu privilegiju u istonoj Africi su bili opravdani. Oko
1885. godine to vie nisu bili samo kontrolni punktovi
na putu za Indiju.
Proirenje june Afrike prema severu, zatim zanesenost 80-tih godina oko transkontinentalne eleznice i projekti puta Rt - Kairo, i najzad okupacija Egipta 1882. su
uinili da je ona elela da udalji ostale sile kako od izvora
Nila, tako i od teritorija kroz koje bi prolazio ovaj e lezniki put. Revolt mahdista 1885. godine, zatim ubijanje
Gordona, koji je bio poslat u misiju da evakuie ekvatotorijalne provincije, je dovelo do naputanja egipatskog

41

Sudana. Ali su Englezi ekali momenat slabljenja pokreta mahdista, to im je omoguilo da iz Egipta ponovo krenu na jug i stvore nesmetan put do Afrike velikih jezera (centralna Afrika).
Situacija se promenila kad je Leopold II bacio oko
na centralnu Afriku. AIA (Meunarodna afrika asocijacija), stvorena 1876. na sastanku geografa u Brislu, preporuivala je nacionalnim komitetima da poveaju broj
prihvatnih, naunih i humanitarnih punktov a u centralnoj Africi. Najbolji prilaz je bio sa istone obale. Belgijski i nemaki komiteti (Nemako-afriko drutvo) su otva
rali punktove, zatim i katoliki misionari (be li fratri),
ija je prva misija bila u mestu Tabora (Tanzanija) jo
1878. g.
Sve su to bile privatne inicijative. Poslednji koji bi
eleli neku zvaninu intervenciju su svakako bili hanzaki trgovci, koji su imali etvrtinu ukupnog uvoza, a polovinu ukupnog izvoza iz Zanzibara. Velike firme Osvald
i Hansing su ivele u dobrim odnosima sa zanzibarskim
sejidom Bargasem, a i sa Englezima. Bizmark, koji se
1884. godine bio odluio da intervenie na atlanskoj obali, kolebao se da se zameri Englezima, ulazei u rasprave izmeu sejida i afrikih vazala. Krajem te godine, on
ipak odlui da poalje na lice mesta jednog posmatraa ,
i umesto hanzeatskog konzula Vilijama Osvalda koga je
opozvao, doe istraiva Zerard Ro lfs, koga je naimenovao konzulom Nemake. Kancelar je, meutim bio u toku
i ambicioznih planova doktora Karla Petersa. Taj diplomirani istoriar za srednji vek, za vre me svog kratkog
boravka u Londonu je otkrio sjaj ove svetske metropole.
Bio je oaran, a ujedno i ponien u svom jednostavnom
nacionalizmu. Imao je naime utisak da je ba njega sudbina izabrala da izvri jedno veliko delo, i zamiljao
je sebe u ulozi Viljema Osvajaa, Ferdinanda Korteza ili
Napoleona. Neprijateljski raspoloen prema napokretnosti institucije starog Kolonijal Ferajna, on se u martu
1884. udruio sa grofom Ber-Bandelin, linim carskim sekretarom, i novinarom Fridrih Langeom, urednikom lista
Teglihe Rundau, nacionalistom i antisemitom, i osnuju
Nemako drutvo za kolonizaciju. Cilj im je bio: efikasna i brza intervencija, u oekivanju da se Rajh odlui da pokrene energiniju politiku. Posle kolebanja na

42

koju stranu da se krene, ili prema Brazilu, ili Angoli,

ili na Kuango (pritoka Konga), bi odlueno da se ide preko Usaga, teritorije na istonoj obali Afrike, tano preko
puta Zanzibara, koju je Stenli opisao u svojoj knjizi Kako
sam naao Livingstona. Nekih 500 zainteresovanih skupie oko 65.000 maraka. I pored svog epurenja i sa mouverenosti, Karl Peters je ipak iao na razgovor u nemako
Ministarstvo spoljnih poslova, koje nije imalo nita protiv, i nije ga niim spreavalo, kao to je to bio ranije
sluaj. Ali ga ipak nisu ni kuraili, i Bizmark, koji je
bio u toku, obavesti konzula u Zanzibaru, Osvalda, i naloi mu da ovom jo jednom podvue da ide na svoju
linu odgovornost, bez oficijelne podrke.
Pria o peripetijama Petersonovim i njegova tri evropska kompanjona je danas poznata. Iz Zanzibara su po li
sa 36 nosaa i 6 slugu 12. novembra 1884. godine. Stigli
su u Bagamajo (Tanzanija) 17. decembra, iscrpljeni, ali
sa 12 potpisanih sporazuma sa plemenskim vodama, o
nemakoj dominaciji na povrini od 140.000 m 2 . Deset
od ovih plemenskih voa, koji su stavili svoj potpis
(krst) na nemaki tekst sporazuma, nisu bili ni efovi
tih plemena, niti znali ta potpisuju. Pretrpani poklonima,
pijani, ili primorani, oni nisu bili svesni onoga to su
uinili. Iz Bombaja, su se bili ukrcali u brod i krenuli
za Nemaku, a, naravno, nita nisu rekli pri povratku u
Zanzibaru. O ovom podvigu Peters je bio obavestio
Behr-Bandelina, potpredsednika nemakog drutva za kolonizaciju u Vilhelmtrase.
Konferencija u Berlinu se bliila kraju. Bizmark je
oekivaojia e novoimenovani konzul u Zanzibaru, Ro lfs,
uspeti da se dovoljno priblii sejidu Bargasu i da potisne
Engleze, ali ovaj nita nije uradio . Meutim, meunarodni sistem Bizmarka je bio solidan i Engleska se nala
izolovana od Evrope.
Kako je sada i zvanino bilo dozvoljeno da pojedinci
mogu slobodno da operiu bez angaovanja dravnih sredstava i dozvola skuptine, zato se ne bi i ratifikova li
sporazumi, pravno neispravni, koje je Peters potpisao.
Nemaka trgovina je cvetala u Zanzibaru, i najuspen ija
je bila ba tamo. Zato se odrei zadovoljstva da se Englezi postave u nepovoljan poloaj u odnosu na vernog Bargasa? Peters naravno, nije bio siguran u uspeh. A Bizmark

43

je zazirao od njega. Ali kad se obrazovalo Ne mako

istonoafriko drutvo (DOAG), koje nije imalo nikakve
veze sa Petersovim Nemakim drutvom za kolonizaciju, i koje se oslanjalo na privatan kapital, Bizmark se
opredelio za njega. Dodelio mu je dekret i nemaki protektorat je bio ozvanien 27. februara 1885., sutradan po
zatvaranju Berlinske konferencije. Dva meseca nakon toga, Bizmark je telegrafisao Rolfsu da Rajh prihvata molbu
za protektoratom, koju je uputio sultan od Vitu-a Ah med.
Bankar Karl fon der Hejd je odvojio poetna sredstva
novom ovlaenom drutvu i postavio Petersa za direktora u Africi.
Bargas, besan, protestvovao je i predloio da se stvar
preda arbitranoj franko-britanskoj komisiji. Ali Englezi nisu imali ni vremena ni ideju da interveniu, a ve
je eskadra komandanta fon Paena bila u luci Zanzibara,
sa ultimatumom koji je sejidu davao 24 asa da se potini. Bilo je to 11. avgusta 1885. godine. Fon Paen je
oekivao otpor koji bi doveo do sukoba i omoguio Ne mcima da udu na teritoriju koja e od sada biti pod njihovom zatitom. Kirk, savetnik Bargasa je prihvatio ultimatum, u principu, ali poeo je da manevrie, i dolo je
do pregovaranja sa admiralom Knoro m. Jer, da bi se fiksirale granice zone, gde je vlast sejida bila nesporna, bi loje potrebno obratiti se Englezima i Francuzima koji su,
1862. garantovali integritet Zanzibara. U decembru se
oformila tripartitna franko-anglo-nemaka komisija. lanovi ove komisije su prokrstarili, polako, celu obalu, i
sakupili dosta svedoanstava koja su bila povoljna za
sejida.
Meutim, anglo-nemaki rivalitet je bio prisutan i u
unutranjosti kontinenta. Kod Kilimandara Metju je
utvrdio suverenitet Bargasa i potpisao sporazume sa 25
plemenskih voa, u periodu maj-juni 1885 .
Ubrzo posle njegovog odlaska, jedan od kompanjona
Petersa, Jilke, je pokupio mnoge potpise u ime svog
drutva DOAG. U sultanatu Vitu Denhard je sultana
Ahmeta nagovarao da proglasi suverenitet nad celo m teritorijom svahili (Kenija, Tanzanija, Uganda).
Najzad Bizmark predloi Englezima podelu interesnih sfera. Sporazumi potpisani 29. oktobra i 1. novembra
1886. godine su fiksirali obalski pojas irok dve milje,

44

koji ostaje pod suverenitetom Zanzibara (sporazumi su se

zasnivali na principima integriteta, utvrenog aktom 1862
U unutranjosti je dolo do podele: od reke Rovu ma (granica Tanzanije i Mozambika) na sever do Umba je priznat suverenitet nemakog drutva GOAG, a od Umba
(Tanzanija) do reke Tane (Kenija) je vladala britanska kompanija Britanska carska istonoafrika Co (Imperial
british East Africa Co), pod predsednitvom Makinon-a.
Dalje na severu je bio suverenitet Bargasa, sa lukama
Merka, Mogadisu, Baraua (Somalija).
Ostalo je da se rei problem prilaza. Englezi su
predloili sejidu da to bude putem plaanja, z a koje bi
se nemaka i britanska kompanija obavezale, za prolaz
koji same budu izabrale, pomou podele prihoda od carine, koji treba da se umnogostrui. Bargas je umro pre
nego to su se ti pregovori zavrili, a njegov nasle dnik
i brat Kalifa ben Said je bio primoran da to i prihvati,
aprila 1888.
U to doba je izbio revolt zbog zloupotreba Fohsena,
koji je zamenio Petersa, kao direktor nemake kompanije, a koji je hteo da organizuje administraciju i naplauje
carinu, ne vodei rauna o interesima stanovnika, vernih
sejidu. Krajem 1888. je dolo do opteg protesta. Nezadovoljnici su oterali Nemce iz svih mesta osim iz Dar
es Salama i Bagamajo, a izvesni Buiri, mali arapski trgovac, eleo je da osnuje nezavisnu afriku dravu, odvojenu od sejida, koji je ionako napustio te teritorije. To
je bio pad i neuspeh Bizmarkove politike. Sistem ovlaene kompanije je podbacio u istonoj Africi, isto kao i u
jugozapadnoj. Nemaka kompanija DOAG je dobila nalog da smesta napusti teritoriju, a kancelar je odmah zatraio od Skuptine (Rajhstaga) dva miliona maraka kako
bi mogao da poalje komandanta ratnog broda fon Vis mana da suzbije pobunu. Brod je trebalo da plovi i u znaku
In plurimis i krstakog pohoda protiv robovlasnikog
sistema, koji je propovedao kardinal Lavieri. Katoliki
centar je glasao za kredit.
Visman je doiveo trijumf, ali ne samo zbog svojih
teroristikih metoda u uguivanju pobune, ve i stoga
to su Busirija, malog arapskog trgovca, izdali afriki
rivali. Bio je uhvaen i obeen 1889. godine. Pobunjenicima je bilo podeljeno oruje u velikim koliinama, i

45

to najmodernije u to doba, koje su nema ke firme Osvald

i Hasing izvozile u Zanzibar i Mozambik. Da bi spreio
snabdevanje orujem trgovaca robljem, Bizmark je proglasio blokus obale. Zatraio je od Engleza, zatim od
Italijama i Portugalaca da mu se pridrue. Englezi, ko ji
nisu imali slinih problema u svojim interesnim zonama,
i gde su britanski funkcioneri traili, i nalazili saradnju
sa domorocima, prihvatie, mada bez oduevljenja. Pitanje Egipta ih je odvojilo od Francuza i nisu eleli otvoren
sukob sa Nemakom. Blokus dodue nije spreio vercovanje, koje je cvetalo ak i posle sastanka u Brislu
(1889-1890.) zamiljenog da se definitivno stane na put
trgovini robljem.
Sklonost Bizmarka da on bude taj koji e da vri
kontrolu u meunarodnim odnosima je bila dovedena u
pitanje. Pribliavanje Francuskoj jo u 1885. godini je
bilo efemerno. Zato je pokuao da integrie Veliku Britaniju u svoj sistem. Posle obnavljanja tripartitnog sporazuma uspeo je da sklopi sa Engleskom i Italijom tajni
sporazum, u februaru 1887. o garantovanju stanja status
quo na Mediteranu. A ukoliko se jedna trea sila u mea,
a to bi mogla da bude samo Francuska, onda je deoba bila predviena, i to: Egipat Englezima, a Tripolitanija i
Kirenaika Italijanima.
Ova nova ravnotea je, meutim, bila poremeena
priom sa Emir-paom. Ovaj leski lekar po imenu Eduard Snicer, je bio guverner kod khediva za provinciju
Ekvatorija (centralna Afrika), posle odlaska Gor dona
1878. On se bio povukao u mesto Uadelaj u toku pobune
mahdista (1884) i kada je anglo-egipatska vlada evakuisala Sudan, on se naao izolovan sa egipatskim najamnicima
i funcionerima koji su ga sledili.
Avanturistikog duha, Emin-paa je uveo kontrolu
karavana, i sanjao je, kao i toliki drugi, da sebi stvori
jednu imperiju. Evropski istraivai su procenili da se
u njegovom skladitu nalazi oko 70 tona slonovae u
vrednosti od 60.000 funti. Traio je, ne pomo, ve oruje, sa kojim bi uao u Ugandu i da sebi obezbedi izlazak na more. Vesti koje su dopirale do Evrope, te 1888.
godine, uzbuivale su mase, poslovne ljude i politike
voe. Narod je mislio da je iz humanitarnih razloga potrebno da se pomogne Emin-paa, rtva mahdista. Poslov-

46

vni ljudi, na prvom mestu Makinon, predsednik Briti

Imperiai Co. je smatrao da bi jedna ekspedicija za po mo bila rentabilna, ako bi se to blago dovelo u zem lju.
'Ali s druge strane, Makinon se slagao sa Leopoldom i
britanskom vladom, da se tom avanturisti ne dozvoli
dalji boravak na teritoriji Uadelaja i Unioro (Cad,Sudan),
jer je to blizu toka Nila.
Bio je osnovan jedan komitet Emil Bej relief Kom .)
koga je finansirao Makinon i njegovi prijatelji, a i ang lo-egipatska vlada. Poslali su Stenlija u ekspediciju na pregovaranje. Kad je dolo do susreta na Albertovom jezeru u maju 1888. godine, i gde je Stenli bio toplo primljen,
on mu dade i pismo iz Kaira, kojim mu se nalae da se
odmah vrati u Kairo. Emir paa je morao da se pozabavi
svojim trupama koje su se pobunile. Najzad, Stenli i paa stigoe do obale, u mesto Bagamajo, ali bez blaga.
Snicer, sada vie ne Emin paa, pree da radi kod Nemaca, ne bi li opet pokuao da povrati svoju provinciju
Ekvatorija.
Peters i drugi nemaki kolonijalisti su se, u stvari,
zagrejali za Snicerove ideje. Stvoren je jedan komitet
za pomo, u februaru 1888. i Peter se iskrca u martu u
Zanzibar. Stigao je kasno, ali nije krio svoju na meru
da brzo stigne do Ugande. Dezavuisan od strane Biz marka, zatim i od Komiteta, koji su konstatovali Stenlijev
uspeh, Peters doe do Vitu-a, i pode na sever do reke
Tana, gde je sreo Muanga, vladara Bugande, sa kojim je
potpisao ugovor. U stvari, u pitanju je bio banalna saglasnost o slobodnoj trgovini i prolazu, ali je Peters pokuao kasnije da ga prezentira kao politiki akt, pretvarajui re prijateljstvo u protektorat.
To je pogodilo Engleze u najosetljiviju taku. Kad
su se bili oslobodili Emin pae, nisu mogli da dozvole
da se jedna strana sila domogne provincije Ekvatorija,
koju su odloili da zaposednu posle savladavanja dominacije dervia. Bizmark je to znao, i stalno je slao razuveravajue izjave Londonu. Bilo mu je dosta tog teritorijalnog grabea i tih uspaljenih glava, koji su delali
po sopstvenoj inicijativi, i stvarali tekoe sopstvenoj
vladi, stvarajui joj jo i nepotrebne trokove 1888. godine je govorio: Moja karta Afrike je u Evropi. Tu je
Rusija i tu je Francuska i to je moja Afrika. Cela tajna

47

kolonijalne politike Bizmarka je u tim rei ma. Razne stavove koje je zauzimao za kolonijalne domene su se uvek
objanjavale meunarodnom konjunkturom. Ve umoran
od ekscesa tih neodgovornih ljudi, odlui da likvidira
jednom za svagda, kolonijalne sporove sa Engleskom. I
dok je Peters vrljao i intrigirao po Ugandi, on je
otpoeo pregovore u tom smislu. Jer, ono to je u to
doba interesovalo Bizmarka je injenica da su se Rusija
i Francuska zbliile, davanjem ruskog zajma Parizu, a
njegova je briga bila jo vee pribliavanje Velikoj Britaniji, i to direktno, ne vie posredstvom Italije - kako
bi je uvukao u svoj evropski sistem.

48

GLAVA PETA
5. Veliki sporazumi o podeli
Uslovi podele
Svima je bilo jasno da se velike sile, okupljene na
Berlinskoj konferenciji, nisu mnogo trudile ni urile da
podele unutranjost afrikog kontinenta. Iako su sve nastojale da sauvaju tu iluziju da e ovlaene kompanije
i privatne inicijative i kapital moi neto da urade, ipak
je svima bilo jasno da je potrebno da se dobije u vremenu, i videti kako e stvari da se razvijaju. A intervencija Nemake u istonoj Africi je bio dogaaj koji je ubrzao reavanje.
U optoj politici je, naime, dolo do jo neoekivanijih sticanja okolnosti, nego to je to bio sluaj u kolonijalnoj politici. Ameriki istoriar Vilijam Langer je
u svojoj knjizi Diplomatija imperijalizma, u predgovoru,
definisao
imperijalizam
kao
eksploziju
prekomorske
ekspanzije. Vlade koje su bile zaokupljene da zatite
svoje ovlaene kompanije od stranih intervencija, bacie se na objanjavanje pojma sfere uticaja ! Pojam je
bio upotrebljen u anglo-nemakom sporazumu 1885. g.,
potpisanom u zalivu Bijafre, ali nije bio zabeleen na
Berlinskoj konferenciji. U toku diskusija o uslovima koje
treba ispuniti kako bi se novookupirane teritorije smatrale i efektivnim, odustalo se od tanog definisanja pojmova: okupacija, suverenitet i protektorat. Na kraju je
dolo do saglasnosti na uoptenoj formulaciji aktivnost
jednog autoriteta (vlasti) koja je dovoljna. U ovim naporima se vidi briga da se ne ugrozi ono to je ve
podeljeno i nalazi se oznaeno na kartama, a bez efektivne okupacije. Ali, pojam sfere uticaja, koji je uao
pod takom 3. u anglo-nemaki ugovor od 1886.g., je u
kontradikciji sa glavnim dokumentom Berlinske konferencije. Klauzula ove take nije krila odredbe, jer je
Opti akt uzimao irobzir samo obalsku teritoriju, ali je
zato predviao, za unutranjost, potpuno suprotne principe. Sfera uticaja nije jo ni istraena ni okupirana, niti je bilo kakva zadovoljavajua vlast stupila na snagu.
Teritorija je neka vrsta uvanog lovita, ija e eksploatacija tek kasnije uslediti.

49

Ove sfere, dakle, nisu mogle biti ta no limitirane.

Sporazumi su ih samo grubo podelili meu zemljama, a
za detalje su bile predviene kasnije revizije. Ovaj status se moe uporediti sa onim to se danas u modernom
svetu zove okvirni zakon. Upotrebljeni su bili apstraktni pojmovi, kao: geografska duina i itina, granienje
kod voda, tokova reka kojoj se samo znalo ue , stanovnitvo, kad su etnike grupe bile stabilne i grupisane,
oformljene u dravu, kako bi se mogla stvoriti jedinica
koja odgovara modernim ekonomskim i tehnikim zahtevima. I tako su ti ugovori, uopteni i u principu, o
deobi zona uticaja, zakljueni u ju lu/avgustu 1890. i u
aprilu 1904. bili praeni mnogobrojnim manjim ugovorima, koje su sastavljale meovite komisije koje su godinama radile na terenu. Dovoljno je prelistati listu konvencija, koje su bile analizirane i grupisane u jedan zbornik,
a koji je Forinj ofis koristio kao svoj prirunik, nazvan
Karta Afrike po sporazumu sa Ser E.Herstlerom kao
autorom, pa konstatovati, na primer, da je izmeu januara 1869. i juna 1907. Engleska potpisala trideset ugovora
o delimitiranju sa Portugalom. Bilo ih je dvadeset pet
izmeu Engleske i Nemake, u periodu od aprila 1885.
i juna 1907., a dve stotine etrdeset i devet ugovora sa
Francuskom, samo to se tie zapadne i centralne Afrike,
i jo etiri koji se odnose samo na Zanzibar, Maroko i
Egipat, i to u periodu od juna 1882. do februara 1908.
Ovi sporazumi izmeu Evropljana su se esto zasnivali na sporazumima koje su velike sile sklapale sa raznim plemenskim voama u Africi. Prema Herstletu, Francuska je potpisala 344 ugovora o suverenitetu ili protektoratu, sa plemenskim voama, i to u periodu od 1819.
do 1890., a 118 do 1880. godine. Samo jedna (Kraljevska kompanija Nigera) je sakupila, izmeu 1884. i 1892.
godine, 389 ugovora potpisanih sa Francuzima.
Nemogue je, meutim", detaljisati tu diplomatsku
dunglu. Potrebna je povea knjiga za to. Vlade, prirodno,
nisu slepo ratifikovale sve te ugovore. Mnogi meu njima nisu pravno ni bili ispravni, bilo iz razloga to istraivai nisu bili dobili potrebne instrukcije i formulare,
pa prema tome nisu postupali kako to pravila nalau,
bilo da plemenske voe nisu bile, shodno evropskim normama, kompetentne ili podobne za potpisivanje ugovora.

50

Jer Afrikanci, ak i kad nisu bili namerno prevareni,

kad im se strpljivo tumaio i objanjavao tekst ugovora,
to su esto inili misionari u istonoj Africi, nisu bili
u stanju da pravilno shvate suptilnu koncepciju protektorata. Cesto su agenti kompanija, istraivai, ili razni
avanturisti, pisali tekst sporazuma u skladu sa svojim
potrebama, i namerno varali Afrikance. Deavalo se da
i zvanini organi ispadnu glupi, i prihvate lane ugovore,
sklopljene sa Kraljevskom kompanijom Nigera. A kad
su vlade ratifikovale ili odbacivale te ugovore, ideja vodilja im je bila njegova upotrebl jivost da udalje pretenzije neke druge evropske sile.
U svakom sluaju, Afrika nikad nije bila smatrana
kao vredan partner, u toku pregovora. Podela Afrike je
bila iskljuiva stvar evropskih sila. Sa svojom vrstom
logikom jednog zapadnjaka, Evropljanin je imao za cilj
ne da respektuje tu Afriku na samrti, osuenu da se preda pod naletom moderne tehnike, ve da ubrza njen kraj
i donese tom primitivnom ivlju sve blagodeti svoje
civilizacije.
Taj napad i to unitavanje vekovnih civilizacija nisu
specifine za crnu Afriku krajem 19. veka. Do toga je
dolazilo i u Americi u doba konkvistadora, u Okeaniji
poetkom 19. veka, u Aziji pod pritiskom kineskog il i
ruskog imperijalizma. Kasnija reagovanja nisu, meutim,
uspela da spasu te tradicionalne kulture, jer su i sami
Afrikanci postali zapadnjaci; njihova indignacija u odnosu na to deljenje njihovih tetitorija i to krenje elementarnih prava ljudi, jer se vrilo u duhu zapadnjakih koncepcija i na zapadnjakom jeziku. U tome je istina, da
se oveanstvo razvijalo i bilo komandovano ne grubom
silom - Varvari su esto prihvatali kulturu pobe enih ve
najsavremenijom tehnikom.
Potinjeni
narodi
e
ostati to do dana kada budu ovladali tom tehnikom, i kad
ponu da doprinose njihovom razvoju. I tek kad budu
bili sposobni i za inovacije, a svaka inovacija kopa grob
nekoj tradiciji. Sa potpunim odsustvom Afrikanaca, ugovori o deobi su odravali iskljuivo preokupacije be laca: apetit za mo, i strah da izgube obraz ako popuste
bez kompenzacije, razvoj budueg ekonomskog rentabiliteta, razrada mree diplomatskih veza.

51

Tako se deoba Afrike vrila u funkciji interesa velikih evropskih sila, u Evropi i na drugim kontinentima,
a status glavnih afrikih teritorija je zavisio od ustupaka
koje su partneri vrili jedni drugima van afrike teritorije.
Anglo-nemaki ugovor od 1. jula 1890.
Anglo-nemaki ugovor potpisan 1. jula 1890
je dobar primer za to. Inicijativa je bila Bizmarkova. On je
eleo da prikljui Englesku svom sistemu. Prvi korak mu
je bio potpisivanje tajnog akta o stanju status quo na
Sredozemlju. eleo je, dalje, da obnovi ugovor o nenapadanju sa Rusijom iji je rok isticao u junu 1890 ., imajui u vidu i francusko-rusko pribliavanje, povodom velikog zajma koji su Rusi dali Francuskoj 1888. godine.
I zato je, ve u januaru 1889. ponudio So lsberiju jednu
alijansu, kojom ovaj nije bio mnogo oduevljen. U jesen
iste godine se Bizmark ponovo obratio Englezima, ali
sada bacajui teite na raiavanje problema u Africi,
gde su se nemake i britanske kompanije kokale, i gde
su inicijative Petersa u Ugandi stalno ugroavale britanske pozicije u basenu Nila.
Pregovori su poeli i vrlo brzo su se orijentisali na granice izmeu Nezavisne drave Konga i nemake zone
uticaja. Bizmark je drao do tog susedstva poto je slobodna trgovina, koja je vladala u Kongu, otvarala dobre
perspektive nemakoj trgovini sa njenim kolonijama. Sa
svoje strane, Englezi su eleli vezu izmeu Rodezije i
Ugande, kako bi mogli da ostvare svoj davnanji san - elezniku prugu Rt-Kairo. Reenje je najzad bilo naeno
kad je Mekinon, predsednik Imperial Briti Ist Afrika
Co. dobio od Leopolda II obeanje (24. maja 1890.) da
se Britancima ustupi jedan koridor na teritoriji Nezavisne
drave Konga. Trebalo je da doe i do ugovora 1894. godine, kojim bi Leopold izdavao Britancima taj uzani prolaz za vezu, a Britanci bi, za uzvrat, ustupili Leopoldu deo
toka reke Belog Nila u Sudanu - Bahr el Ghazal. Ali,
protesti Francuza i Nemaca spreie da doe do ratifikacije ovog sporazuma.
Meutim, te 1890. godine Solsberi nije mogao da
predvidi taj neuspeh. On, dakle, odbaci elju da preko

52

Bizmarka trai od Leopolda ono to mu je ovaj obeavao,

i zatrai nemako naputanje teritorije Vitu, uklanjanje
intriganta Petersa iz Ugande, priznavanje britanske sfere uticaja u basenu Nila, a ponudi za uzvrat Helgoland.
Helgoland je ostrvo u Severnom moru, kod ua
Elbe, koje su drali Englezi. Kod prokopavanja Kilskog
kanala, kojim bi nemaka flota mogla nesmetano da prolazi iz Baltikog u Severno more, a da ne naputa nacionalnu teritoriju, ispostavilo se da britanski topovi na
ovom ostrvu mogu da ugroavaju taj prolaz. Dobijanje
ovog ostrva je, dakle, bilo od izuzetno velikog znaaja
za Nemaku. Bizmarkov pad u martu 1890. godine, nije
prekinuo pregovore. General fon Kaprivi, koji je zamenio
gvozdenog kancelara, i koji nije mnogo polagao na
kolonije, potpisao je ugovor od 12 taaka, kojim se konano reava ovaj spor, i koji obeava dug mir izmeu
ove dve sile.
Ovaj ugovor je potrebno paljivo itati, jer je tipian. U njemu su naime, sve tadanje karakteristike
kolonijalnog imperijalizma. Geografski pojmovi na kojima poiva ovaj ugovor su esto nepouzdani. Tako lan
1. govori o ustupanju Engleskoj planine Mfumbiro (Ruanda), o kojoj je i Stenli govorio. Petnaest godina je zatim komisija traila tu planinu, i na kraju konstatovala
da ona i ne postoji. Konstatovalo se tako e da je Rio
del Re samo jedan mali usek, beznaajan, a bio je uzet
kao granica izmeu Kameruna i Nigerije sporazumom iz
1885. godine. lanovima 3. i 4. ovog ugovora su bile
dakle predviene meovite komisije koje bi na licu mesta
obeleavale granice, koje su bile u tekstu ugovora oznaene kao meridijani i paralele.
Ovaj dokument je definisao dve sfere u istonoj
Africi. Nemaka je dominirala na velikim jezerima,
od reke Rovuma (granica Tanz. i Moz.), do ostrva Mafija (u Ind.Ok./Tanz.), i to zahvaljujui Engleskoj koja je
uticala u tom smislu kod sejida. Nemaka je, dakle, evakuisala sultanat Vitu i svu teritoriju severno od Umba
(Tanzanija), odrekla se svih pretenzija u Ugandi i priznala britanski protektorat u Zanzibaru. Britanija je, za
uzvrat, napustila ostrvo Helgoland u Severnom moru.
Meutim, najznaajnija pogodba za Nemce u Africi je bila ta, koja je predviala slobodan prolaz u ad,

53

Nemcima iz Kameruna, a za Britance, prolaz iz Nigerije

preko ada. Taj prolaz je odreen od teritorije Benue
(reka /Kamerun-Nigerija) prema severu, i bio je potvren sporazumom izmeu Benue i ada (l. 5. Ugovora).
Kod postavljanja granice na jugozapadu Afrike, Nemaka dobi izlaz na reku Zambezi, i to jedan koridor
irok 20 engl.milja. Taj prst Kaprivi i danas razdvaja
Zambiju od Botsvane.
Ravo prihvaen od nacionalista obeju sila, ovaj
ugovor je zadovoljio obe vlade. Izbaen iz Ugande, koju
je smatrao svojom teritorijom, Peters je izjavio u to doba: Menjali smo tri kraljevine za jednu rupu. I, jo
gore, Stenli je komentarisao i smatrao da je Nemaka
dala jedno novo odelo, a dobila za uzvrat, staro dugme
za pantalone.
Bes nemakih nacionalista je doveo do stvaranja
(aprila 1891.) Pangermanske lige. Inicijator je bio, naravno, Peters, i njegovi prijatelji mladi doktor Alfred Hugenberg i profesor Ernest Hase sa Univerziteta u Lajpcigu gde je predavao kolonijalnu politiku. Program aktivnosti ove Lige je bio: odbrana germanizma (Dojes Fo lkstum), svetska politika, kolonijalna ekspanzija i, sve
vie i vie - antisemitizam.
Vlade su se, meutim, ovim ugovorom oslobodile
napadnih inicijativa svojih kolonijalista. Kaprivi je, moda
smatrao da tri kraljevstva (Vitu, Uganda i Zanzibar) treba tek osvajati i organizovati, dok je rupa ula odmah
u sastav Nemake. Pored toga, ovo likvidiranje konflikta
je omoguavalo i stvaralo mogunost jedne trajne alijanse sa Britanijom i njeno ukljuivanje u evropski sistem Nemake. Sto se tie Engleza, oni su bili sigurni,
kao dodue i sama kraljica Viktorija, da nee ustupiti
ni jedan pedalj britanske teritorije u Evropi. Ako su se
pak kolonijalisti uzbuivali zbog ustupljenog koridora
Nemcima, koridora koji su toliko prieljkivali, a koji
bi povezivao Rodeziju sa Ugandom, ipak su bili zadovoljni to im je priznata dominacija nad Gornjim Nilom i
Zanzibarom. Nemaka je i zvanino prihvatila da se povlai od bilo kakvih pretenzija nad Egiptom.
Sad je ostala Francuska.

54

Anglo-francuski ugovor od 5. avgusta 1890.

Francuska, koja je bila potpisnica sporazuma o integritetu Zanzibara, nije bila obavetena o pregovorima
izmeu Nemake i Engleske. Sejid Zanzibara je svakako
mogao slobodno da prihvati jedan strani protektorat, a
da njegov integritet ne bude ugroen. Ali, zato bar ne
obavestiti Francusku o tome? Povodom protesta francuskog ambasadora Vadingtona u Londonu, Solsberi je odgovorio da je - zaboravio! On dakle predloi da odmah
otponu pregovori i sa Francuskom, slini pregovorima
koji su se vodili sa Nemakom. Da li je njegova zaboravnost bila iskalkusisana, kako bi prisilio Francuze, koji u tom momentu nisu razmiljali o bilo kakvom sporazumu, i naveo ih na pristanak o britanskoj okupaciji
Egipta, teko je to sa sigurnou tvrditi, jer, prvi rezultati te zaboravnosti su bili ogoreni protesti nacionalista i levice i desnice. Tek to je francuska tampa dobila tekst ugovora koji je izdao zvanini organ Rajha,
pojavili su se lanci o uvredi nanesenoj Francuskoj, koja
je bila tretirana kao da se radi o maloj Republici Andori. Umereni listovi L'Tan i La republik fransez su
verovali da postoji neki tajni sporazum o Egiptu. La
kokard (bulanisti), ili su dotle, da su predviali jedan
tripartitni sporazum, koji bi osigurao Englezima Egipat,
a Italiji Tripolitaniju. I svi su podvlaili, da Francuska
ima pravo na kompenzaciju.
Postojao je, meutim, jedan drugi razlog za zabrinutost koji se nije postavljao u tampi, ali je alarmirao
strunjake, a to je prisustvo Nemaca na jezeru ad. Hari
Alis, pod pseudonimom Hipolit Pere, hroniar poznatog
Zural d'deba i autor knjige U osvajanju ada, koji
je kasnije postao osniva Komiteta francuske Afrike, je
na jednoj stranici svog izvetaja o drugoj ekspediciji
Mizona u Benue (1893. godine izneo svoju zebnju: Evo
ve godinama kako Francuska pokuava da uspostavi
svoju vlast u adu. Njeno pravo koje polae je jedno od
najvrih i najozbiljnijih. Francuzi su ugovarali sa Muri-*jem, sa Adamaua, i do danas, mi ne znamo za bilo
koje druge ugovore koji bi mogli da im se suprostave.
A to, eto, ne spreava Engleze da prisvajaju sebi terito rije Muri, Jola, Bornu, obale jezera ad, a nas i da ne

55

pitaju. Gospodin Mizon je iao u Ngaundere; Gospodin

Ponel je pregovarao; nai punktovi se nalaze u Sanghala;
gospodin Mestr je pregovarao za pokrajinu ari. To ipak
nije spreilo Nemce, koji ak tamo nisu ni ili, da izjave:
Ovo je nae! - Nita lake.
etvrti kabinet premijera Frejsine-a (formiran 17.
marta 1890.) je bio estoko napadnut u Skuptini. Ministar spoljnih poslova Ribo, anglofil, nije se pasionirao za
afriku politiku, kao to se ni raniji, Vadington, nije
interesovao mnogo. Kao, dodue, ni sam Solsberi (eng l.)
Vlada je traila, dakle, kompenzaciju, a Englezi nisu smatrali da su duni da je daju - i to u Egiptu i u Tunisu, gde je Engleska uivala carinske povlastice od ranije,
pre proglaenja francuskog protektorata u Sudanu. I tako
je, najzad, u toku intenzivnih diskusija o delimitiranju
zona uticaja, Francuska uspela da sebi osigura vezu izmeu svojih domena u Kongu i gornjeg Nigera, preko ada.
Pismom od 5. avgusta bilo je precizirano da e Francuska
dominirati u predelu izmeu mesta Sej na Nigeru, i Barua
na jezeru ad. Zatim, u zamenu za priznavanje britanskog
protektorata u Zanzibaru, Francuska e imati odreene
ruke na Madagaskaru.
Iako se znalo da su pregovarai zloupotrebljavali
dokumenta, i iznosili lane ugovore, kao to je Go ldi
Taubman, predsednik Rojal Niger Co. inio u elji da
rezervie Engleskoj bogati sultanat Sokoto (Nigerija),
ugovor nije bio nepovoljan za Francuze. Severna granica je, naime, bila na 300 km severno, a sad je pomerena
jo severnije, to je omoguavalo Francuskoj potpunu
kontrolu nad tokom reke Niger, kod njenog zavoja i skretanja prema jugu (Mali). Podsekretar u Ministarstu kolonija Etjen, je potpisao i prihvatio taj sporazum. Meutim,
izmeu Etjena i Riboa je iskrsao sukob, jer je Etjen napao
Ministra spoljnih poslova da ga je drao po strani prilikom tih pregovora. Taj sukob je i doveo do toga da se
osnuje, u jesen te iste godine, poznati Komitet francuske
Afrike. Ribo nije protestvovao protiv ovog ugovora potpisanog 5. avgusta, ali je prikupio zainteresovane i stavio
pod svoju zatitu misije istraivaa. Kasnije je Etjen postao glavni animator ovih misija.
Ovaj anglo-francuski ugovor je imao iste karakteristike kao i ugovor o Zanzibaru. Delimitirao je zone ut i-

56

aja u neistraenim teritorijama, i predvideo meovite komisije da trasiraju granice na licu mesta. Trea, zajednika, komponenta je da nema ni traga o miljenju afrikog
ivlja. Ugovor je bio dopunjen jednom nemako-francuskom konvencijom od februara 1894. godine o granicama
sa Kongom i Kamerunom. Iste karakteristike se ponavljaju: potpuna saglasnost u pogledu principa da meovite
komisije poprave eventualno neznanje geografije. Tako je
u lanu 4. predvieno da u sluaju da reka Ngoko ne
preseca II paralelu, granica e ii tokom reke Ngoko u
duini od 35 km., zatim lan 5: U sluaju da reka ari
(Centralno afrika republika) od mesta Gofri do svog
ua u jezero ad deli u krakove, granica e pratiti glavni krak koji je plovan.., i najzad lan 7: Obe vlade
prihvataju mogunost da, u budunosti, zamene granice,
i nau idealniju trasu, zavisno od prirodne konfiguracije
terena, od one koja je definisana protokolom. Ukoliko
do toga doe, potrebno je tano oznaiti punktove na terenu, pismeno to i potvrditi dodatni m,sporazumom, gledajui pritom da se ne obeteti ni jedna strana, ili da dobije odgovarajuu kompenzaciju.
Anglo-francuski ugovor od 8. aprila 1904.

Sporazumi do kojih je dolo 1890. godine su imali

nacrt geografske karte Afrike iz doba imperijalistikih
osvajanja. Oni su uinili da pojam zona uticaj a trijumtuje. Tesno su povezali optu politiku zema lja-sila i njihove ekspanzije u Africi. Sve vie su radovi meovitih
komisija na odreivanju tanih granica bili pod uticajem
diplomatskih veza evropskih zemalja.
Meutim, ostalo je najbolnije i najtee pitanje - ri
valitet izmeu Francuske i Engleske oko Egipta. Vrlo nespretno, francuska vlada je mislila da e lako moi da
primora Engleze da ga razree kupujui znaajnom kompenzacijom francusko priznavanje britanske dominacije. Stoga, francuska vlada je poslala 1894. godine jednu
misiju u Bar-el-Ghazal i gornji tok Nila. Kapetan Maran je bio dobio nalog da poe iz Konga i susretne se na
Nilu sa jednim drugim istraivaem (Bonan-om), koji
je trebalo da poe iz ibutija. Ovaj je bio u pregovorima sa abisinskim carem Menelikom oko grandioznog

57

projekta spajanja francuskog Sudana sa Dibutijem. Au

tor ovog projekta je bio francuski rezident u Dibutiju,
Leons d'Lagard. Dve misije nisu bile diplomatski dobro
pripremljene i dolo je do velikih zakanjenja. Tajnost
ove misije nije bila dobro uvana i tako je Britanija
bre-bolje pourila da izjavi da e se odupreti bilo kakvoj francuskoj intervenciji na Nilu. Na brzinu je organizovala ekspediciju iz Egipta i krenula na ponovno osvajanje Sudana. Kolona Francuza Marana, koja je teko
napredovala na putu, stigla je najzad u Faodu (dananji
Kodok u Sudanu na Nilu) u julu 1898. godine. Bonsan, koji je stigao u januaru, ali na 150 km. dalje, iscrpljen,
naputen od svih Abisinaca, nosaa i vodia, odlui da
se vrati neobavljena posla. Za to vre me Kiiner, na elu trupe od 25.000 ljudi, potue mahdiste kod mesta Ondurmana 2. septembra, sretne Marana 19. septembra i sveano mu izjavi da zauzima Faodu u ime egipatskih vl asti.
Suprotno od onoga to je tadanja svetska tampa
pisala, obe vlade su zadrale vie hladnokrvnosti od javnog mnjenja. Njihovi pregovori dovedoe najzad do konvencije potpisane u martu 1899. godine, kojom su fiksirane granice zona uticaja, i to pqdelom voda reke
Nila i jezera ada. To je bio francuski poraz, ali, da bi
se sauvao obraz, konvencija je imala jedan dodatak.
Dodatnim lanom sporazuma iz juna 1898. godine se pomera severna granice Dahomeja (Benina) i Zlatne obale
(Gana) i prepravljaju granice Saj-Baraua (Mali), u izvesnim takama, u korist Francuske.
Meutim, rivalitet Engleza i Nemaca na moru je doveo do konanog razraunavanja kolonijalnih konflikata
izmeu Engleske i Francuske. Zatim je elja Francuske
da najzad osigura svoju dominaciju u Maroku ispunila,
i predstavljala je iroku kompenzaciju za povlaenje pretenzija na Egipat. I jo jednom je i ovaj ugovor, potpisan 8. aprila 1904. igrom kompenzacija, vezao je afrike
teritorije i svoju sudbinu za dve sile sa drugog kontinenta.
Ugovor je kompromisno reio tri problema: prvi je reio
teritoriju basena Menam u Indokini, carine na Madagaskaru i statut Novih Hibrida; drugim se odrie privilegije
ribolova na zapadnoj obali Nove zemlje (Amerika), ali
zato dobija ostrva Los, ispred obala Gvineje, prepravku
granice izmeu Senegala i Gambije i na severu Dahomeja.

58

Vodeni put joj je bio osiguran u oblasti Sari u adu, i na

kraju, priznato je eminentno pravo francuskog prisustva
u Maroku i engleskog u Egiptu.
Na jugu Konga, Englezi su se suprotstavili Portugalu,
koji su konstantno bili u finansijskim krizama i, malo
kasno, pokuavali da spree napredovanje ovlaene kompanije June Afrike koja se kretala prema severu. Portugalski napor da spoji Angolu i Mozambik je bio brutalno
zaustavljen ultimatumom od 11. januara 189. kojim joj
se nalae da evakuie oblast S hire. Kao nastavak ove
uvrede, koju je Solsberi mogao i da izbegne, usledila je
konvencija od 20. avgusta 1890. kojom je izvrena deoba.
Nemci i Englezi su ipak potpisali tajne sporazume u
avgustu 1893. nata ih je prvo naveo na akciju portugalski deficit, a i elja da kontroliu elezniku prugu Lorenca Markesa kroz Transval. Pritom su uvek potvrivali integritet portugalskih kolonija. Ali, u sluaju da
Portugalija ne bude bila u stanju da administrativno vlada svojim kolonijalnim carstvom, ono bi se podelilo meu potpisnicima, gde se iskljuuje trei (Francuska). Luka
Ambriz (Kongo), je bila rezervisana za Nemaku. Meutim, burski rat i prvi svetski rat su spreili realizaciju
ovih projekata. Jedina znaajna modifikacija na geografskoj karti Afrike je bio kompromis od 4. novembra 19 11.
kojim Francuska ustupa, u razmenu za priznavanje protektorata u Maroku, jedan uzani pojas svoje kongoanske
teritorije na jugu Kameruna i dva klina koja su prekidala kontinuitet kongoanske teritorije, ali su zato osiguravala vezu izmeu Kameruna i reka Kongo i Ubangi.
Ta dva klina su nestala kad su Nemakoj oduzete sve
kolonije, posle prvog svetskog rata. Bile su stavl jene pod
mandat Drutva naroda, u korist Belgije (Ruanda i Burundi), Britanije (istona Afrika, kasnije nazvana Tanganjika,
zatim Tanzanija), Juno-afrike Unije afriki jugozapad),
a Togo i Kamerun su podelile Francuska i Engleska.
ta je, dakle, ostalo od ove deobe? Ako se napravi
poreenje izmeu kolonizovane Afrike iz 1918. i dananje
dekolonizovane, promene, na prvi pogled, izgledaju minimalne. Vetake granice kolonizatora, samovlas no trasirane, pod uticajem preokupacije esto stranim Afrikancima, primenjujui principe kompenzacije koji su vie
odgovarali evropskom nacionalizmu nego afrikoj rea l-

59

nosti, su dakle, ostale skoro iste. Gambija se, i kao slobodna, nije spojila sa Senegalom, kao to je bio pokuaj
u vreme pregovaranja Engleza i Francuza. Spanska pokrajina Rio Mundi (dananja Ekvatorijalna Gvineja) je
postala nezavisna drava, i nije se pripojila ni Ga bonu
ni Kamerunu, iako je to samo jedan klin utisnut u tuu
teritoriju.
Da li to nije, ipak, jedno povrno gledanje na stvari? Da li je potrebno jo jednom podsetiti da se crna
Afrika dugo kolebala izmeu dve suprotne tendencije
centrafugalne i centripetalne? Sudanske imperije i Abisinija su se ujedinile i organizovale prostrane teritorije,
ali su se troile pod uticajem rivalstva etnikih grupa
jo mnogo pre dolaska i intervencija evropskih imperijalista. I od tada, i posle dekolonizacije, mnoge etnike
grupe trae nezavisnost, kao to je bio sluaj sa plemenom Ibos u Bijafri, i spremne da daju ivote za taj ideal.
Grupisanje imamo i u Tanzaniji, gde Zanzibar, u sklopu
jedne drave, nalazi svoje stare kontinentalne domene.
Opti razvoj tehnike i svetske privrede e svakako
dovesti, u jednoj daljoj budunosti, do trijumfa centralistikih tendencija. Do toga bi svakako dolo i bez imperijalistike intervencije.
Da li su ove deobe ubrzale tok istor ije na ve trasiranom putu dugoronije konjunkture? Ne verujemo, jer,
najuoljivija injenica je modifikacija granica izmeu
dekolonizovanih teritorija koja se vrila unutar jezikih
zona, stvorenih od strane kolonizatora. Izuzetak su Togo
i Kamerun, gde je od 1918. bila zabranjena upotreba stranog - nemakog jezika.
Uvoenje ne samo jezika, ve i kulture, i stranog
odnosa i gledanja na stvari, su kasnije potvrdili i utvrdili ovu imperijalistiku deobu. Mnotvo afrikih jezika
popisano je oko 1.200 - favorizuje razvoj francuskog,
engleskog ili portugalskog jezika, pa i tamo gde postoji
tendencija ka jednom afrikom jeziku, kao Volof u Senegalu, ali koja produbljuje opoziciju neprivilegovane etnike grupacije toj centrifugalnoj sili. Zapadnoevropski
jezici su, s druge strane, neophodni za pribavljanje tehnikih pomagala za razvoj, i bie potrebni sve dok se ne zavri industrijalizacija kontinenta. Mogue je da jednog,
dana, najrasprostranjeniji jezici, kao to su svahili, hausa,

60

pel itd. budu dominantni u dravama sa potpuno novim

granicama, i koje bi mogle da obuhvate meane anglofonske, frankofonske ili portugalske teritorije. Ali za sada,
i u bliskoj budunosti, granice velikih zona gde su predominantni francuski, engleski i portugalski su zauujue vrsti. Kada sad granice razdvajaju dve dekolonizovane drave sa razliitih jezikih podruja, one zbilja
razdvajaju dva vrlo razliita sveta. To stanje je svakako
nastavak starih sfera uticaja i predstavljaju najtrajnije
zavetanje imperijalistike deobe. Unutar velikih zona
granice su bile, i bie, jo pomerane pod uticajem raznih
okolnosti, a zavisno od centrifugalne ili cetripetalne sile.

61

Z A K L J U A K

Podela Afrike je jedan gorui problem. Aktuelna

zbivanja su uvrstila mit Evropljana, pohlepnih i bezobzirnih, okupljenih oko tog zelenog vrta u elji da raskomadaju crni kontinent. ak i briljantni duhovi govore
danas o berlinskoj podeli, kao da kolonizacija nije
poela mnogo pre te 1885. i kao da duh Konferencije u
Berlinu nije bio ba u suprotnosti sa ubrzanim paranjem.
Hteli smo, dakle, da dokaemo sledee:
da
prava
imperijalistika
deoba
poinje,
u
stvari,
generalisanjem pojma - sfere uticaja - i to posle 1890 .,
a koji je suprotan pojmu - efektivna okupacija - definisanog na Konferenciji u Berlinu, i koji se prvi put pojavio u Ugovoru izmeu Nemake i Engleske 29. aprila
1885., potpisanog u zalivu Bijafre;
da je kolonijalna ekspanzija u Africi uvek imala
sekundarni znaaj za evropske vlade i da je bila podreena igri saveza i rivaliteta u Evropi;
da je ubrzanje deobe bilo u funkciji nacionalizma
i tehnikog napretka u Evropi. Projekti elezni kih puteva, naroito francuska transsaharska pruga prema jugu,
do reke Niger, i prema jezeru ad, zatim engleski projekat: Rt dobre nade-Kairo, igraju ulogu apsolutnih detonatora ove kolonijalne eksplozije u godinama od
1890. do 1904. Na to se nadodaje briga da se, velikim
industrijama, u punom zamahu, obezbede trita koja e
im kasnije biti potrebna. To ubrzanje se, meutim, samo
od sebe usporilo. Jer, koliko je bilo lako ei kontinent
u parie ve prema meridijanima, paralelama, ili pretpostavljenim tokovima reka, toliko je asimilacija tih istraivanja zahtevala puno vremena i sredstava, koja skoro
nikad nisu dosezala do nivoa rentabiliteta, i pravog osposobljavanja zemljita. Usled toga je dolazilo do beskrajno
komplikovanih obrta u radu komisija za delimitaciju teritorija,
administrativnih
organizacija
i
reorganizacija,
koje su nekad trajale decenijama.

62

Najznaajnija karakteristika u svim ovim zbivanjima,

koja su vie evropska nego afrika, je moralni oseaj
koji se ukorenio i kod jednih i kod drugih. U oima
'Afrikanaca, koji su se s pravom alili da im je oduzeta
sloboda, i jedna, u sutini, banalna epizoda kao to je
strana dominacija i osvajanje teritorije, je stvorila pravo
na reparaciju: poto je Evropa nametnula Africi svoju
civilizaciju, ona treba i da joj stvori uslove za razvoj.
Kad su jednom postali slobodni, Afrikanci i dalje optuuju stare metropole za imperijalizam. Oni dobro znaju
da je njihov poraz bila pobeda evropske tehnike. Kad
su najzad ponovo postali gospodari svoje zemlje, zahtevaju da prisvoje tu razvijenu tehniku, pre nego da povrate preanje stanje, koje kite svim moguim vrlinama.
I oni napreduju u tome krupnim koracima putem utrtim
kolonizacijom, i ine, sa mnogo vie odlunosti i energije,
a naroito pod njihovom kontrolom i uz profit tano ono
to su prebacivali kolonizatorima.
Sto se tie biveg kolonizatora, udno, ali on se
posipa pepelom. On okrivljuje sebe, prihvata osudu i
priznaje pravo na reparaciju. Ta snishodl jivost, koju bismo uzalud traili u mnogobrojnim primerima osvajanja,
kojih je istorija puna, proizilazi svakako iz verovanja
zapadnjaka u mit dobrog divljaka. Nostalgija za izgubljenim rajem, odravana i hrianskom religijom, reakcija jednog zapadnjaka na socijalnu silu koja je, dodue
mnogo manje stroga nego kod naroda nazvanih primitivnim, zatim jo i skoranji revolt protiv stalno obnavljanog imperativa rastuih tehnikih otkria, nagoni ga
da sanja o dobu kad je ritam ivota i rada bio spor.
Humanitarne kampanje 19. veka, interes koji se razbuktao
kod etnologa 20. veka o obiajima i naravima preindustrijskog doba, samo potvruju taj stav.
Meutim, i beli i crni znaju dobro, rtvujui svoje
himere, da je razvoj oveanstva u slubi naunih i tehnikih dostignua. I to im omoguava da dominiraju
prirodom, za ijom lepom tiranijom izgleda da sada ale.

63

DRUGI DEO: ELEMENTI IZ DOSIJEA I - DOKLE SE DOLO

1. DOKUMENTI

A. Ugovor izmeu Francuske i kralja Petera od Velikog Basama (Obala slonovae) od 19. februara
1842.;
B. Opti akt sa Konferencije u Berlinu (26. februara
1885.);
C. Anglo-nemaki sporazum od 1. jula 1890.;
D. Razmena pisama izmeu Francuske i Engleske od
5. avgusta 1890.;
E. Francusko-britanska deklaracija od 21. marta
1899. kojom se preciziraju obostrane zone uticaja posle zbivanja u Faodi;
F. Francusko-britanska
Konvencija
od
8.
aprila
1904.

Dokument A: Ugovor od 19. februara 1842. god. sa kraljem Peterom od Velikog Basama
Kralj Peter i efovi Kuai i Vuaka, smatrajui da je
u njihovom interesu da stvore trgovake odnose sa jednim narodom, bogatim i dobrim, i da se stavi pod suverenitet njegovog monog kralja, utvruju take ugovora
koji sledi, u prisustvu potpisanih svedoka, i to: gospoda
Sarl-Filip d'Karale, kapetan broda, komandant ratnog
broda Aluet, i g. Alfons Flerio d'Langl, porunik broda,
komandant ratnog broda La Maluin, a u ime g.Eduarda
Bue-a,
kapetana
korvete,
komandanta
zapa dnoafrikih
obala, a u ime Nj .Velianstva Luj-Filipa, kralja Francuza,
njihovog vladara.
lan 1. Totalni suverenitet nad zemljom i rekom Velikog Basama je dat Francuskom kralju; Francuzi e dakle
biti jedini koji e moi da razviju svoju zastavu i da
grade postrojenja i utvrenja koja budu smatrali korisnim

65

i potrebnim, kupujui zemlju od vlasnika. Ni jedna druga

nacija nee moi da se nastani i to e biti iskljuiva
vlast dodeljena francuskom kralju.
lan 2. Kralj Peter i efovi Kuai i Vuaka, ustupaju
takoe dve kvadratne milje terena ili na obali reke, ili
na morskoj plai, ili, jednu milju na prvom, a jednu milju
na drugom mestu.
lan 3. U zamenu za ovu koncesiju, kralju i njegovom narodu e biti ukazana sva zatita francuskih ratnih
brodova. Pored toga, posle ratifikacije ovog ugovora,
kralju e biti plaeno i u obliku robe, i to:
10 truba raznog materijala,
5 barela puanog praha od po 25 livre,
10 puaka na jedno okidanje
1 vrea duvana,
1 barel rakije
5 belih eira,
suncobran,
ogledala, i
1 rune orgulje (na okretanje rukom, pokretne)
Sefovi Kuai i Vuaka e imati polovinu poklona koji
e se dati kralju Peteru.
U toku preuzimanja u vlasnitvo, dodel jene dve kvadratne milje e biti plaene, a novac e kralj podeliti
sa vlasnikom odabranog terena, kao to je i predvieno
sporazumom.
lan 4. Iz ovoga naravno proizilazi da e plovidba
i mirno korienje reke i njenih pritoka biti ubudue
Francuzima osigurani, kao i slobodno korienje proizvoda zemlje, kao i onih koji se donose iz unutran josti zemlje.
Kralj i sav njegov narod se obavezuju na miroljubiv
odnos prema Francuzima; da potuju njihove linosti,
njihove posede i svojinu, a jednogodinje e kralj dobijati, fakultativno, jedan poklon koji e biti ili u ime
francuske vlade ili u ime samog korisnika, kao nagradu.
lan 5. Ako bude dolo do nekih razmirica izmeu
korisnika zemljita i domorodaca, bie nadlean komandant prvog ratnog broda koji bude uplovio , i koji e
doneti pravilnu presudu na bilo kojoj strani da je.

66

lan 6. Trgovaki brodovi e biti potovani i zatieni. Nee imati nikakve smetnje u svojim trgovakim
i ostalim odnosima. Ako jedan trgovaki brod pretrpi
brodolom, jedna teina spasene robe e pripasti domorocima koji budu uestvovali u spasavanju te robe.
lan 7. Ovaj ugovor stupa na snagu odmah, a to
se tie ugovorenog suvereniteta, osim potpisnika, francuski ratni brodovi i sav narod e podneti tekoe ratnog
sukoba, ukoliko se ukae potreba.
Sto se tie plaanja robe za razmenu, do toga e
doi, kako to navodi lan 3. ovog ugovora, posle ratifikacije ugovora od strane francuskog kralja.
Ovaj Ugovor, itan i proitavan Kralju na francuskom i engleskom jeziku, je sainjen u dva primerka i
dobrovoljno meu strankama, na brodu A luet ukotvljenog kod Gran Basama, 19. februara 1842.g.
-

Porunik bojnog broda

komandant na Aluet
Kerhale,
kapetan za dugu plovidbu
komandant na Brik d'Marsej
Potpis: Provensal, kao svedok
Video i potvrdio, kapetan
zapadnoafrike obale - Bue.

Porunik bojnog broda

komandant na La Malonin
Flerio
Peter
Kuasi
Vuaka
korvete,

komandant

Stanice

Dokument B: Opti Akt sainjen u Berlinu 26. februara 1885. godine, izmeu Francuske, Nemake, Austrougarske, Belgije, Danske, Spanije, SAD, Velike Britanije, Italije, Holandije, Portugala, Rusije, vedske, Norveke i Turske, da bi se regulisala sloboda trgovine basena
reka Kongo i Nigera, kao i okupiranje novih teritorija
na zapadnoj obali Afrike.

67

U ime Svemogueg Boga,

Nj.V.Car Nemake, Kralj Pruske; Nj.V.Car Austrije,
Kralj eke itd. i Apotolski kralj Ugara; Nj.V. Kralj
Belgije; Nj.V.Kralj Danske; Nj.V.Kralj panije; Predsednik SAD; Predsednik Francuske Republike; Nj.V.Kraljica
Velike Britanije i Irske Carica Indije; Nj.V.Kralj Italije;
Nj.V.Kralj Holandije; Veliki Vojvoda od Luksemburga,
itd.; Nj.V.Kralj Portugala i Algrava itd .; Nj.V.Car svih
Rusa; Nj.V.Kralj vedske i Norveke itd.; Car Otoman skog carstva.
elei da reguliu, u duhu najvee uzajamne saglasnosti, najpovoljnije uslove za razvoj trgovine i civilizacije u nekim delovima Afrike, i obezbede svim narodima prednosti slobodne plovidbe na dve ma glavnim afrikim rekama koje se ulivaju u Atlanski okean; elei,
s druge strane, da predvide sve nesporazume i proteste
koji bi mogli da izbiju u budunosti povodom preuzimanja novih teritorija na obalama Afrike, a ujedno i zabrinuti da poveaju moralnu i materijalnu dobrobit afrikih
domorodaca, odluili su, na poziv koji im je uputila Carska nemaka vlada, a u saglasnosti sa vladom Francuske
Republike, da se sazove ova Konferencija u Berlinu, i
odredili su svoje opunomoene lanove, i to:
Nj.V.Car Nemake i Kralj Pruske: Gospodina Otona,
Princa Grofa od Bizmarka, Njegovog Predsednika ministarskog Saveta za Prusku, i Kancelara Carstva; Gospodina Pola, Grofa od Hacfelda, Njegovog Ministra i Sekretara u odeljenju spoljnih poslova; Gospodina Augusta
Bua, Njegovog linog savetnika" i aktuelno u sastavu
Odeljenja spoljnih poslova; i Gospodin Henri de Kiserov, njegov lini savetni'k i aktuelni u sastavu Odeljenja
spoljnih poslova.
Nj.V.Car
Austrije,
kralj
eke
itd.
i
apostolski
kralj Ugarske: Gospodina Emerika, grofa od Szeeni, od
Salvari-Felso-Videk, komornik i lini savetnik, Njegov
izvanredni i opunomoeni ambasador kod Nj .V.Cara Nemake i kralja Prusa;
Nj.V.Kralj
Belgije:
Gospodin
Gabrijel-August
grof
van der Stratenpontholc, Njegov opunomoeni i izvanredni poslanik kod Nj.V.Cara Nemake, kralja Prusa; i Gospodin August, baron Lambermon, dravni Ministar, Njegov specijalni izaslanik i opunomoeni Ministar;

68

Nj.V.Kralj Danske: Gospodina Emila de Vind-a, k amermana, Njegov specijalni izaslanik i opunomoeni ministar kod Nj.V.Cara Nemaca i kralja Prusa;
Predsednik
Sjedinjenih
amerikih
drava:
Gospodin
Don A.Kason, specijalni izaslanik i opunomoeni ministar SAD kod Nj.V.Cara Nemake i kralja Prusa;
Nj.V.Kralj
Spanije:
Don
Francisko
Meri
i
Kolom,
grof od Bonomar-a, Njegov specijalni izaslanik i opunomoeni ministar kod Nj.V.Cara Nemake i kralja Prusa;
Predsednik
Francuske
Republike:
Gospodin
Alfons,
Baron od Kursela, Izvanredni i opunomoeni ambasador
Francuske kod Nj.V.Cara Nemake, kralja Prusa;
Nj.V.Kraljica Velike Britanije i
Irske, Carica
Indije: Ser Edvard, Baldvin Malet, Njen izvanredni i opunomo
eni ambasador kod Nj.V.Cara Nemake i kralja Prusa;
Nj.V.Kralj
Holandije,
Veliki
vojvoda
od
Luksembur
ga itd.: gospodin Frederik-Filip, Jonker van der Haven,
Njegov izvanredni izaslanik i opunomoeni Ministar kod
Nj.V.Cara Nemake i kralja Prusa;
Nj.V.Kralj Portugala i Algarves itd .: Gospodina Da
Sera Gomos, Markiz de Penafil, Per Kraljevstva, Njegov
izvanredni izaslanik i opunomoeni Ministar kod Nj.V.
Cara Nemake, kralja Prusa; i Gospodina Antoana de
erpa Pimentel-a, dravnog savetnika i Pera Kraljevstva;
Nj.V.Car
Rusije:
Gospodina
Petra,
grofa
Kapnist,
lini savetnik, Njegov izvanredni izaslanik i opunomoeni ministar kod Nj.V.Kralja Holandije;
Nj.V.Kralj
vedske
i
Norveke
itd.:
Gospodin
Gilis, Baron Bildt, Brigadni general, Njegov izvanredni izaslanik i opunomoeni ministar kod Nj.V.Cara Nemake
i kralja Prusa;
Nj.V.Otomanski
Car:
Mehmed
Said
Paa,
Vezir
i
Visoki dostojanstvenik, Njegov izvanredni i opunomoeni Ambasador kod Nj.V.Cara Nemake i kralja Prusa.
Koji su, snabdeveni opunomoenim aktima, za koje
je potvreno da su u odgovarajuoj potrebnoj formi, diskutovali neizmenino i prihvatili sledee:
Deklaraciju
koja
se
odnosi
na
slobodu
trgovine
na teritoriji basena reke Kongo, njene pritoke i susedne
zemlje, sa izvesnim dispozicijama koje su u vezi;
Deklaraciju
koja
se
odnosi
na
kupovinu
robija,
i sve aktivnosti, na zemlji i na moru koje se bave trgovinom robova;
69

Deklaraciju
koja
se
odnosi
na
neutralnost
teritorije unutar ugovorenog hasena reke Kongo;
Akt o plovidbi na Kongu, koji se, imajui u vidu
lokalne okolnosti primenjuje i na ovu reku, na njene
pritoke i ostale tokove koji ulaze u sastav njenog sliva,
opte principe i lanove 108. i 116. Finalnog akta Kongresa u Beu, a koji reguliu, meu zemljama-silama, potpisnicama ovog Akta, slobodnu plovidbu na tokovima plovnih voda koji dele ili protiu kroz vie drava, principe
ugovorom primenjivane na rekama Evrope i Amerike,
a naroito na Dunavu, sa promenama predvienim Ugovorom u Parizu od 1856., u Berlinu 1878.g. i u Londonu
1871. i 1883.g.
Akt o plovidbi na Nigeru koji se tako e, imajui
u vidu lokalne okolnosti, primenjuje i na ovu reku, na
njene pritoke i ostale tokove koji ulaze u sastav njenog
sliva, iste principe lanova 108. i 116. Finalnog akta
Kongresa u Beu;
Deklaracija
koja
uvodi
u
meunarodne
odnose
jedinstvena pravila koja se odnose na okupacije, koje mogu
da se odigraju u budunosti, na obalama afrikog kontinenta.
Smatrajui da e ovi razni dokumenti biti korisno
koordinirani u jedan jedini instrument, skupljeni su u
jedan
Opti
akt,
sastavljen
od
sledeih
artikala:
I Glava. - Deklaracija koja se odnosi na slobodu trgovine u basenu Konga, njene pritoke i susedne zemlje, kao
i dispozicijama kao prilozima.
lan 1. - Trgovima svih nacija e uivati potpunu
slobodu:
1
Na celoj teritoriji koja ini basen reke Kongo i
njenih pritoka. Ovaj basen je limitiran sa meama
susednih basena, i to: baseni Niari, Ogove, Sar i i
N***na severu; zapadnu granicu ine pritoke jezera
Tanganjika sa istone strane; na jugu sa meama
basena reke Zambezi i Loe. Obuhvata, dakle, svu
teritoriju koju zapljuskuje Kongo i njene pritoke,
podrazumevajui i jezero Tanganjika i vode koje
se ulivaju sa istoka;
2
U pomorskoj zoni se iri do atlanske obale od
paralele koja se nalazi na 2 3' geografske irine,

70

na jugu, do ua reke Loe. Severna granica e

biti na paraleli koja se nalazi na 2 3 ', i to od
obale do take gde se sree sa geografskim basenom Konga, izbegavajui basen reke Ogove, na
koji se ne primenjuje stipulacija ovog Akta.
Juna granica e pratiti tok reke Loe sve
do njenog izvora, a odatle e poi prema istoku
sve do ukrtanja sa geografskim basenom Konga;
3 U zoni koja se iri na istoku od basena Konga,
kao to je oznaeno gore, sve do Indijskog okeana, i to od petog stepena geografske irine na severu, pa sve do ua Zambeze na jugu; od te take,
demarkaciona linija e pratiti tok Zambeze sve do
pet milja udaljenosti uzvodno od ua Sire, i produie linijom mee koje odvajaju vode koje teku
ka jezeru Njasa a pripadaju slivu Zambeze, da bi
se najzad spojile sa linijom koja deli sliv Zambeze od sliva Konga.
Naroito se podvlai da irenje principa slobodne trgovine na istonu zonu, sile koje su zastupljene na ovoj Konferenciji se obavezuju iskljuivo za sebe, i da se taj princip nee primenjivati
na teritoriji koja pripada nekoj nezavisnoj dravi,
ili jedino, ako ta suverena drava ne da svoj pristanak. Silama bi odgovaralo da upotrebe dobru
volju i dobre odnose sa vlastima drava na istonim obalama Afrike prema Indijskom okeanu, kako
bi dobile potrebno odobrenje, i u svakom sluaju
da osiguraju najpovoljnije uslove za tranzit svim
nacijama.
lan 2. - Sve zastave svih nacija bez razlike, imae
slobodan prilaz obalama teritorija koje su ovde navedene,
svim rekama koje se ulivaju u more, svim vodama Konga
i njenih pritoka, podrazumevajui i jezera, svim lukama
koje se nalaze na tim vodama, kao i svim kanalima koji
mogu kasnije biti iskopani radi povezivanja voda i jesera koja se nalaze na teritoriji opisanoj pod takom 1.
Mogu da koriste sve vrste transporta i vre saobraaj
morski i reni, kao i sve vrste tereta koji se na njima
nalaze.
lan 3. - Za robu iz svih krajeva, uvezenu na ove
teritorije, pod bilo kojom zastavom, morskim ili renim
71

putem, ili pak suvozemnim, nee morati da se plaaju

druge takse osim onih koje predstavljaju kompenzaciju
neophodnih trokova za trgovinu, i koje bi trebalo, takoe, u tu svrhu da budu podmirene od strane svih nacija.
Svi diferencijalni tretmani su zabranjeni, kako za
brodove, tako i za robu.
lan 4. Roba uvezena na ove teritorije e imati pravo ulaza i pravo tranzita.
Zemlje-sile zadravaju pravo odluivanja, za jedan
period od dvadeset godina, da li e sloboda ulaska robe
biti odrana, ili ne.
lan 5. - Sve zemlje-sile koje imaju, ili e imati pravo suvereniteta na pomenutim teritorijama nee moi
imati ni monopol ni privilegiju bilo kakve vrste u pogledu trgovine.
Stranci e moi da uivaju, bez ikakve razlike, u zatiti svoje linosti i svojih dobara, u kupovini i prenoenju svojine, pokretne i nepokretne imovine, kao i da
upranjavaju svoje zanimanje, i sa istim pravima kao i
rezidenti.
lan 6. - Dispozicije koje se odnose na zatitu domorodaca, misionara i putnika, kao i slobodu veroispovesti:
Svi pripadnici zemalja-sila koje imaju pravo suvereniteta, ili kakav drugi uticaj na pomenutim teritorijama, se
obavezuju da uvaju domorodako stanovnitvo, da nastoje da poboljaju njihove uslove ivota, kao i da doprinesu ukidanju robovanja, a naroito trgovinu robljem;
obavezuju se, takoe, da e tititi i favorizovati, bez razlike u nacionalnosti i kultu, sve verske institucije, naune
ili milosra, koje se osnivaju, i pomoi kod organizovanja
i realizacije; nastojati obuiti domoroce i pomoi da shvate i prihvate sve prednosti civilizacije.
Hrianski misionari, naunici, istraivai i njihove
pratnje, kao i njihova dobra i kolekcije, bie takoe predmeti specijalne zatite. Sloboda miljenja i verske tolerancije su izriito garantovani, kako kod rezidenata, tako
i kod domorodaca i stranaca. Slobodno i javno izvoenje
svih verskih kultova, pravo za podizanje verskih hramova, kao i organizovanje misija bilo kojih religioznih pravaca, nee biti ni zabranjivano ni sputavano.

72

lan 7. - Potanski razim: Konvencija Univerzalne

potanske unije, utvrene u Parizu 1. juna 1878. god. e
biti primenjivana i u dogovorenom basenu Konga.
Zemlje-sile koje imaju, ili e imati pravo suvereniteta ili protektorata se obavezuju, im se za to ukae prilika ili potreba, da preduzmu potrebne mere za izvrenje
dispozicije prethodnog stava.
lan 8. - Pravo kontrole dato Meunarodnoj komisiji Konga: U svim delovima ove teritorije, shodno ovoj
Deklaraciji, gde nijedna zemlja-sila nee moi da polae
pravo suvereniteta ili protektorata, Meunarodna komisija za plovidbu Kongom, ustanovljena u skladu sa lanom
17., bie zaduena da kontrolie primenu principa proklamovanu i posveenu pomenutom Deklaracijom.
U svim sluajevima, gde bude dolo do tekoa prilikom primene principa, utvrenih ovom deklaraci jom,
zainteresovana vlada e moi da zatrai intervenciju Meunarodne komisije, izlaui injenice na uvid i stanje
koje je dovelo do tekoa.
II glava. - Izjava koja se odnosi na trgovinu robljem
lan 9. - Shodno principima prava svakog oveka,
kako su zemlje-sile potpisnice i prihvatile, trgovina robljem je zabranjena, a sva delatnost, na kopnu ili na moru, koja se bavi robljem i njihovom prodajom smatra se
takoe zabranjenom. Zemlje-sile koje imaju, ili e imati
pravo suvereniteta protektorata, ili uticaja na teritoriji koja ini ugovoreni basen Konga, izjavljuju da te teritorije nee moi da slue kao trite za trgovinu robljem, kao ni tranzitni put za trgovinu robljem bilo koje
rase. Svaka od zemalja-sila se obavezuje da upotrebi sva
sredstva kojim raspolae, da zaustavi ovu trgovinu, a
uesnike da kazni.
III Glava - Deklaracija koja se odnosi na neutralnost
teritorija koje ine ugovoreni basen Konga
lan 10. - U elji da se da jo jedna garancija o
sigurnosti trgovine i industrije, kao i da se favorizuje i

73

odrava mir i razvoj civilizacije na podrujima pomenutim u lanu 1., i stavi pod reim slobodne trgovine, visoki vladini rukovodioci, potpisnici ovog Akta, kao i oni
koji bi kasnije pristupili, obavezuju se da potuju neutralnost teritorije, ili delova teritorije koji pripadaju zemljama o kojima je re, ukljuujui i teritorijalne vode,
onoliko koliko e dugo zemlje-sile polagati svoje pravo
suvereniteta ili protektorata nad tim teritorijama, koristei pravo neutralnog statusa, u ispunjavanju zadataka
koje namee nautralni status.
lan 11. - U sluaju da jedna zemlja-sila, koristei
svoje pravo suvereniteta ili protektorata na podruju
opisanom u l.l, i na kojoj se primenjuju principi slobodne trgovine, bude umeana u neki rat, potpisnici ovog
Akta, kao i oni koji e kasnije pristupiti, se obavezuju
da upotrebe svoju vlast, kako bi teritorije koje pripadaju toj zemlji-sili, ukljuujui i zonu ugovorenu za slobodnu trgovinu, budu za vreme trajanja rata pod reimom
neutralnog statusa, i smatrana da je pod vlau nezaraene strane, a uz zajedniki pristanak i jedne i druge
zaraene strane (ili drugih strana); zaraene strane se
obavezuju da ne proiruju neprijateljstva na teritorije
koje su na taj nain postale neutralne, kao i da ih ne
koriste kao baze za svoje vojne operacije.
lan 12. - U sluaju da doe do ozbiljnih neslaganja,
koja bi izbila usled ili u okviru teritorije opisane u l.l.
i koje se nalaze pod reimom slobodne trgovine, izmeu
predstavnika zemalja-sila, potpisnica ovog Akta, kao i
zemalja koje bi kasnije mogle da mu pristupe, vlade se
obavezuju da e, pre nego bi izbio i oruani sukob, potraiti posrednitvo jedne ili vie prijateljskih zemalja.
U istom sluaju, zemlje zadravaju pravo na proceduru
arbitrae.
IV Glava. - Akt o plovidbi Kongom
lan 13. - Plovidba Kongom, kao i svim pritokama
i istokama bez izuzetka, jeste i ostae potpuno slobodna
za trgovake brodove, pod teretom bilo koje nacije, kako za transport robe, tako i za prevoz putnika. Ona bi

74

da se pridrava dispozicija ovog Akta o plovidbi, kao i svim pravilima koje ovaj Akt sadri.
Prilikom plovidbe, lica i zastave svih nacija e biti
tretirane, pod svim uslovima, potpuno ravnopravno, i to
za velike prekookeanske brodove koji plove ka unutranjim lukama, i obrnuto, tako i za velike i male remorkere, ili plovne objekte obalske plovidbe.
Prema tome, na uima i na samom toku reke Kongo,
nee biti nikakve razlike izmeu brodova koji pripadaju
obalskim zemljama, ili zemljama bez obale, i niko nee
imati iskljuivo pravo na plovidbu, bilo da se radi o bilo
kakvoj kompaniji ili drutvu, ili pojedincu.
Ove dispozicije su prihvaene od strane si la-potpisnica, i ubudue e predstavljati deo Meunarodnog javnog prava.
treba lo

lan 14. - Plovidba Kongom nee moi biti sputavana ili ometana ako to nije u skladu sa ovim Aktom. Nee biti optereena nikakvim prinudnim merilima i merama kao to su: prekid istovara, nametnute etape puta,
depo-a i slino.
Na celom toku Konga, svi brodovi i roba koji su u
tranzitu na reci nee biti podvrgnuti bilo kom tranzitnom
pravu, iz bilo kog pravca i u bilo kom pravcu se kretali.
Nee biti postavljena nikakva morska ili rena taksa
za plovidbu, niti bilo kakvo pravo na robu koja se nalazi na brodu. Jedino e biti ubirana taksa koja bi imala
karakter nadoknade za usluge prilikom plovidbe, i to:
1. Luke takse za upotrebu lokalnih postrojenja, kao
to su kejovi, magacini itd.
Tarifa tih taksa e biti kalkulisana na bazi trokova
izgradnje tih postrojenja, kao i njenih odravanja, a visina e biti ista bez obzira odakle brod dolazi i kakav teret nosi.
Tarifa e biti fiksirana, i proporcionalno utvrena
prema usluzi
2. Takse za upravljanja brodom na delovima toka reke
gde se bude smatralo potrebnim da se osnuju stanice sa
kvalifikovanim renim pilotima.
Tarifa e biti fiksirana, i proporcionalno utvrena
prema usluzi.
75

3. Takse koje se odnose na tehnike i administrativne trokove koji su u skladu sa opti m interesom za sigurnost plovidbe, kao to su farovi, fenjeri i razne oznake.
Taksa za ovu poslednju kategoriju e biti bazirana
na tonai broda, onako kako je naznaeno u brodskim
dokumentima, i u skladu sa pravilima prihvaenim za
plovidbu Dunavom.
Tarifa prema kojima se odreuju takse navedene u
ova tri paragrafa e biti utvrene, nee imati nikakav
poseban tretman, i treba da bude izloena javno, na vidnom mestu u svakoj luci.
Zemlje-sile zadravaju pravo da, nakon perioda od
pet godina, ukoliko je potrebno, revidiraju pomenute tarife, uz zajedniku saglasnost.
lan 15. - Pritoke Konga e, o svim pitanjima, biti
pod istim reimom kao i sama reka kojoj pripadaju.
Isti reim e biti primenjivan kako za reke i reice,
tako i na jezerima i kanalima na teritoriji oznaenoj u
l.l., paragraf 2. i 3.
Meutim, pravo i nadlenost Meunarodne komisije
za Kongo se nee odnositi na pomenute reke, jezera i kanale, jedino u sluaju pristanka same zemlje pod ijim
se suverenitetom nalaze. Sasvim je razumljivo takoe da
je, za teritorije spomenute u l.l, paragraf 3. potrebno
odobrenje zemlje suverena pod ijom se vlau nalazi
ova teritorija, i to pravo ona zadrava.
lan 16. - Putevi, eleznice ili lateralni kanali, koji
mogu iz odreenih specijalnih razloga da budu uspostavljeni kako bi dopunjavali put tamo gde reka nije plovna,
kao i zbog neprikladnosti vodenog puta na izvesnim delovima toka Konga, njenih pritoka i ostalih tokova koji
joj pripadaju a opisanih u 1.15., bie smatrani, u svom
svojstvu sredstva komuniciranja, kao depandansi reke,
i bie takoe otvoreni za sve nacije. Isto kao na reka ma,
na tim putevima, eleznicama i kanalima, ubirae se taksa
obraunata na bazi trokova izgradnje, odravanja i administracije, a u korist investitora.
Sto se tie visine ovih taksa, kako stranci, tako i
domai na odgovarajuoj teritoriji, bie tretirani na isti
nain.

76

lan 17. - Ustanovljena je jedna Meunarodna komisija, koja ima za zadatak da osigura izvrenje dispozicija ovog Akta o plovidbi.
Zemlje-sile, potpisnice ovog Akta, kao i one koje e
kasnije pristupiti mogu, u svako doba, da oznae lice
koje e ih predstavljati u ovoj Komisiji. Ni jedan predstavnik nee moi da ima vie od jednog glasa, ak ni
u sluajevima ako bude predstavnik vie vlada.
Taj predstavnik bi bio direktno plaan od svoje vlade.
Plate i trokovi slubenika ove meunarodne Komisije e ui u trokove odravanja opisanih u l. 14., paragraf 2. i 3.
Suma ovih izdataka za plate i trokove, kao i broj,
funkcija i nadlenost ovih slubenika e biti popisana u
zapisniku, i svake godine slata vladi zemlje koja je predstavljena u ovoj meunarodnoj Komisiji.
lan 18. - lanovi ove meunarodne Komisije, kao
i svi slubenici koji joj pripadaju i koje je ona nai menovala, imae status zatienih lica prilikom obavljanja
svojih dunosti. Ista garantija se odnosi i na radna mesta,
zgrade i arhive Komisije.
lan 19. - Meunarodna komisija za plovidbu Kongom e se konstituisati onda, kad pet zemalja, potpisnice
ovog Akta, budu naimenovale svoje delegate. U oekivanju
konstituisanje
Komisije,
naimenovanje
delegata
e biti saopteno vladi Carevine Nemake koja e, sa
svoje strane, da preduzme potrebne korake za sazivanje
sastanka Komisije.
Komisija e odmah pristupiti razradi pravila o plovidbi, renoj kontroli, o pilotai i karantinu.
Ta pravila, kao i tarife koje treba Komisija da utvrdi pre nego to stupe na snagu, bie podneta na uvid
zamljama-silama, lanovima Komisije. Zemlje-lanice treba da daju svoje miljenje to je mogue bre.
Povrede ovih pravila e slubenici meunarodne Komisije pokuati da spree, ali tamo gde ona moe da dejstvuje u smislu svojih ovla enja, a van te teritorije e
odgovornost preuzeti obalske vlasti. U sluaju zloupotrebe vlasti ili kakve nepravilnosti u radu slubenika meunarodne Komisije, lice koje se bude smatralo oteenim

77

u svojim pravima, moe da se obrati k onzularnim predstavnicima svoje zemlje. Ovi treba da razmotre albu, i ako
nadu da je umesna, imace pravo da je iznesu pred Komisiju. Na njihovu inicijativu, Komisiji (koju treba da predstavljaju najmanje tri njena lana) preduze e im se u
sprovoenju ankete, i utvrdi ponaanje slubenika Komisije o kojem je re. Ako konzularni slubenik bude
smatrao da odluke Komisije prelaze okvire svojih prava,
on e sainiti izvetaj svojoj vladi, koja e sa svoje strane, da se obrati drugim zemljama lanicama Komisije i
pozvati ih da se pridravaju instrukcija koje je Komisija
dobila.
lan 20. - Meunarodna komisija Konga, ovlaena
je shodno odredbama iz l. 16, da osigura primenu ovog
Akta o plovidbi, i imae sledee nadlenosti:
Odreivanje radova za izvrenje, kojima bi se poboljala plovidba, a prema potrebama meunarodne trgovine.
Deonice toka reke, gde ni jedna zem lja-sila ne polae pravo suvereniteta, bie briga meunarodne Komisije.
Ona e sama preuzeti odgovornost i potrebne mere za
osiguranje sigurne plovidbe. Ali na deonicama toka koje
se nalaze na teritoriji neke zemlje-sile meunarodna Komisija nema pravo irenja svog uticaja;
Utvrivanje tarife za pilotau, kao i opte
tarife
prava plovidbe, su predviene i opisane u stavkama 2. i 3,
lana 14.
Tarife spomenute u prvom paragrafu lana 14. e
biti utvrene od strane lokalnih vlasti, u granicama predvienim pomenutim lanom.
Naplata ovih raznih taksa e biti nadlenost meunarodnih ili teritorijalnih vlasti, za iji raun su bile i uspostavljene;
Administracija
ovih
prihoda
e
se
vriti
onako
kako je navedeno u predhodnom paragrafu;
Kontrola
postrojenja
za
karantin
e
biti
predmet
sledeeg 24. lana;
Nominacija inovnika za rad u optoj slubi plovidbe, kao i sopstvenih slubenika.
Naimenovanje pomonika inspektora e biti u nadlenosti teritorijalnih vlasti, ako je u pitanju teritorija

78

okupirana od strane neke strane sile, dok za ostale deonice reke, nadlenost je Meunarodne komisije.
Sila koja je okupirala obalsku teritoriju, izab /ae po,monika inspektora, i tu nominaciju e saoptiti Meunarodnoj komisiji. Trokovi nagraivanja ovog slubenika
e biti nadlenost zemlje-sile.
U vrenju ovih aktivnosti, onako kako su ovde definisane i limitirane, Meunarodna komisija nee biti zavisna od teritorijalnih vlasti.
lan 21. - U vrenju svojih dunosti, Meunarodna
komisija e moi, po potrebi, da zatrai pomo bojnih
brodova zemalja-sila, potpisnica ovog Akta, kao i onih
zemalja koje e kasnije pristupiti imajui u vidu i instrukcije koje bi komandant broda mogao da dobije od svoje vlade.
lan 22. - Bojni brodovi zemalja-sila, potpisnica ovog
Akta, koji budu uplovili u Kongo, e biti izuzeti od plaanja plovidbene takse, predviene takom 3. lana 14.,
ali e biti obavezni da plaaju eventualne trokove pilotiranja (kroz poznate brzake reke - prim.prev .), kao i
luke takse. I od ovih taksa se oslobaaju u sluaju da je
u pitanju intervencija koju je Meunarodna komisija
zahtevala, ili njeni funkcioneri, onako kako je opisano
u prethodnom lanu.
lan 23. - U nameri da subvencionie tehnike i
administrativne trokove koji padaju na njen teret, Meunarodna komisija, osnovana lanom 17. ovog Akta, moie da raspie zajam, u svoje ima, iskljuivo baziran
na prihodima koji su dodeljeni Komisiji.
Odluke Komisije u pogledu raspisivanja zajma, morae da imaju dvotreinsku veinu prilikom glasanja.
Razume se da vlade koje su pretstavljene u Komisiji,
nee moi, ni u kom sluaju, predstavljati bilo kakvu
garantiju, angaovanje niti solidarnost u pogledu raspisivanja zajma, izuzev u koliko doe do neke specijalne
konvencije, zakljuene meu njima, a po pitanju po menutog zajma.
Sredstva dobijena od taksa navedenih i specificiranih u taki 3. lana 14. e sluiti prvenstveno za a morti-

79

zaciju pomenutog zajma, a u skladu sa konvencijom potpisanom sa zajmodavcima.

lan 24. - Na uu reke Kongo e biti osnovana,
bilo na inicijativu okupacionih sila obalske teritorije, bilo
Meunarodne komisije, zgrada za karantin, koja e vriti kontrolu na brodovima, kod dolaska i kod odlaska.
Kasnije e biti odlueno, da li e zemlje-sile zahte vati
sanitarnu kontrolu na brodovima i u toku plovidbe rekom.
lan 25. - Dispozicije ovog Akta e vaiti i u toku
rata. Prema tome, plovidba svih nacija, u ratu ili van ratnog sukoba, bie slobodna, u svako doba, a za potrebe
trgovine na Kongu i njenim pritokama, krakovima i uima, kao i u teritorijalnim vodama na moru, u cilju slobodne trgovine na uu i toku reke.
Uprkos eventualnog ratnog stanja, slobodno kretanje e biti i na drumovima, eleznici, jezerima i kanali-,
ma, spomenutim u lanovima 15. i 16. Izuzetak ovim principima e biti transport robe namenjene jednoj zaraenoj strani, i smatrae se krijumarenje u korist rata, a
u protivnostima sa pravima oveka.
Sve to bude bilo sagraeno za vrenje dunosti navedene ovim Aktom, kao to su biro-i za naplatu taksa
i blagajne, zatim i sam personal stalno zaposlen u slubi
ovih servisa e biti pod reimom neutralnosti, i radi toga e biti zatieni i respektovani od strane zaraenih.
V Glava. - Akt o plovidbi na Nigeru
lan 26. - Plovidba Nigerom, bez izuzetka nijednog
kraka, jeste i ostae potpuno slobodna za trgovake brodove, pod teretom ili prazne, svih nacija, kako za transport robe, tako i za transport putnika. Potrebno je da
se plovidba pridrava dispozicija ovog Akta o plovidbi,
kao i pravilima koja su doneta za izvrenje u okviru ovog
Akta. U toku plovidbe, lica i zastave svih nacija e biti,
u svakom pogledu u punoj ravnopravnosti, bilo da se
radi o direktnoj plovidbi iz mora prema lukama u unutranjosti, i vice versa, bilo da su u pitanju manji i vei brodovi, obalskoj plovidbi i ostalim plovnim objekti-

80

ma na reci. Prema tome, na elom toku i na svim uima na Nigeru, nee se praviti razlika izmeu onih ko ji
pripadaju dravi sa morem i onih iz drave bez morske
'obale. Nikakva iskljuiva privilegija se nee primenjivati ni na koga, ni na pojedince, niti na drutva, firme
ili bilo kakve korporacije.
Ove dispozicije su prihvaene od strane zemalja-sila,
potpisnica, i u budue e sainjavati deo meunarodnog
javnog prava.
lan 27. - Plovidba Nigerom nee moi da bude
podvrgnuta niti bilo kakvim preprekama, niti plaanjima ,
baziranim iskljuivo na samu plovidbu.
Nee biti nikakvih prinuda za prekidom plovidbe,
za istovarom, obustavom ili privremenim prekidom.
Na itavom toku Nigera, brodovi i roba koji su u
tranzitu na reci, nee morati da plaaju taj tranzit, bilo
odakle dolazili i bilo kakvo da im je odredite.
Nikakva morska ili rena taksa se nee naplaivati
za samu plovidbu, kao ni bilo kakva dabina za robu koja
se nalazi na brodu. Samo e moi biti naplaivane takse
i dabine kao nadoknade za usluge uinjene za samu plovidbu. Tarifa tih taksa ili dabina nee imati diferencijalni tretman.
lan 28. - Pritoke Nigera e imati u svakom pogledu isti reim kao i sama reka, ijem slivu pripadaju.
lan 29. - Drumovi, eleznike pruge ili poboni kanali koji mogu biti konstruisani i prokopani u cilju za mene za deonice reke koje nisu plovne ili su nepodobne za
plovidbu, a u svojstvu sredstva za komuniciranje u sklopu same plovidbe, b ie tak oe otvorene za saobra aj svih
zemalja.
Isto kao i na reci, tako i na tim drumovima, e leznicama i kanalima nee biti nikakvih naplaivanja, osim
onih dabina koje su izkalkulisane na bazi trokova za
samu izgradnju, odravanje i administraciju izvoaa radova pomenutih objekata.
lan 30. - Velika Britanija se obavezuje da potuje principe o slobodnoj plovidbi opisane u lanovima 26,

81

27, 28. i 29, kao i ceo sliv Nigera, sa pritokama i kracima koji su, ili e tek biti pod njenom vlau ili protektoratom.
Pravila koja e ova zemlja da zavede za sigurnost i
kontrolu plovidbe treba da budu u skladu sa to je mogue veim olakicama za slobodnu plovidbu trgovakih
brodova.
To podrazumeva da nita, to se bude preduzimalo
u smislu gore navedenih principa, nee biti primenjivano to bi koilo ili moglo da koi Veliku Britaniju da
uvede neka pravila koja ne bi bila suprotna duhu ovih
obaveza.
Velika Britanija se obavezuje da titi strane pregovarae svih narodnosti u njihovim trgovakim pregovorima u predelima sliva reke Niger koji su, ili e tek biti
pod njenom vlau ili protektoratom, i tretirae ih kao
svoje sunarodnike, pod uslovom, naravno, da se oni pridravaju pravila koja su, ili e biti, zavedena, a u duhu
ovih obaveza.
lan 31. - Francuska prihvata pod istom rezervom i
sa identinom formulacijom obaveze navedene u prethodnom lanu, za sliv reke Niger, njene pritoke i krake,
koji su, ili e tek biti pod njenom vlau ili protektoratom.
lan 32. - Svaka od drugih zema lja-sila-potpisnica
se obavezuje na ista pravila u sluaju da u budunosti
bude stekla pravo suvereniteta ili protektorata nad bilo
kojom teritorijom koja pripada slivu reke Niger njenih
pritoka i krakova.
lan 33. - Dispozicije ovog Akta o plovidbi e ostati na snazi i u vreme rata. Prema tome, plovidba svih nacija, u ratu ili van ratnih sukoba, e biti slobodna u svako doba za potrebe trgovine na Nigeru i elom njenom
slivu, kao i na morskim teritorijalnim vodama koje pripadaju slivu ove reke.
Saobraaj e biti isto tako slobodan i u vreme rata,
na drumovima, eleznici i kanalima, kako je navedeno u
lanu 29.

82

Izuzetak ovim principima ini transport robe ko ja

slui ratu, i u smislu prava oveka, bie smatrana kao
krijumarena ratna roba.
VI Glava. - Deklaracija koja se odnosi na osnovne
uslove koji treba da se ispune da bi se novookupirane
teritorije na afrikoj obali smatrale vaeim.
lan 34. - Zemlja-sila koja, ubudue, bude zauzela
neku teritoriju na obalama afrikog kontinenta a koja
nije do tada bila pod njenom vlau, ili namerava da
uspostavi status protektorata, duna je da dostavi ostalim zemljama-silama, potpisnicama ovog Akta, obavetenje sa prikljuenim aktom o novom statusu i oekivati
eventualne primedbe.
lan 35. - Zemlje-sile-potpisnice ovog Akta prihvataju obavezu da osiguraju, na teritorijama koje su one
zauzele a koje se nalaze na obalama afrikog kontinenta,
postojanje odreene vlasti, dovoljne da se potuju steena prava, kao i sloboda trgovine i tranzita u uslovima
koji su ugovoreni.
Glava. - Opte dispozicije
lan 36. - Zemlje-sile-potpisnice ovog Akta zadravaju prava da kasnije, ukoliko to bude bilo potrebno i
uz optu saglasnost, promene ili poboljaju formulaciju
u pomenutom Aktu, a to e potkrepiti konkretnim sluajevima iz prakse.
lan 37. - Zemlje-sile koje nisu potpisale ovaj Akt,
moi e kasnije da pristupe i postanu punopravni lanovi, uz jedan poseban akt.. Obavetenje o pristupu svake nove zemlje-lanice e biti poslato, diplomatskom poiljkom
vladi Carevine Nemake, a ova e zatim poslati svim ostalim zemljama potpisnicama.
Ovo pristupanje povlai za sobom prihvatanje svih
obaveza, i stie pravo na sve privilegije stipulisane ovim
Aktom.

83

lan 38. - Ovaj Akt e biti ratifikovan u to je mogue kraem roku, to u svakom sluaju, nesme da pree jednu godinu.
Stupie na snagu, za svaku zemlju-silu, onog dana
kad bude ratifikovan.
U meuvremenu, zemlje-potpisnice se obavezuju da
ne preduzimaju nijednu meru koja bi bila suprotna od
dispozicija pomenutog Akta. Svaka zemlja-sila e poslati
svoju ratifikaciju vladi Carevine Nemake, koja e sa
svoje strane obavestiti ostale zemlje-sile, potpisnice ovog
Akta.
Ratifikacija svih zemalja-sila e ostati u arhivama
vlade Carevine Nemake. Kad sve ratifikacije budu stigle, oformie se akt o depozitu jednim protokolom koji
e potpisati pretstavnici svih zemalja sila koje su prisustvovale Konferenciji u Berlinu, i ije e kopije biti poslate svim zemljama-silama.
Kao potvrdu ovog, sledei opunomonici su potpisali ovaj Akt, i stavili svoj peat.
U Berlinu, 26-og dana meseca februara 1885. godine
S.R.

V.Bizmark
Bu
V.Kiserov

Seenil

Grof August fon der Straten Pontholc

Baron Lambermont
Don A.Kason
H.S.Sanford
Alfons de Kusel
Edvard B.Male
Lonej
F.P.Van der Hoeven
Markiz de Penafil
A.de erpa Pimentel
Kont P.Kapnist
Dilis Bildt
Said
Dokument C: Sporazum izmeu britanske i nemake vlade, koje se odnose na Afriku i Heligoland. Berlin,
1-og jula 1890.

84

Dole potpisani,
Ser Edvard Baldvin Malet, Izvanredni i opunomoeni
ambasador Njenog velianstva;
Ser Henri Persi Anderson, ef odeljenja za Afriku
Ministarstva inostranih poslova Njenog velianstva;
Kancelar Carevine Nemake, general fon Kaprivi;
Specijalni savetnik u Ministarstvu inostranih poslova,
Dr. Krauel;
smo, posle voenja diskusije o raznim pitanjima koja se
tiu kolonijalnih interesa Nemake i Velike Brit anije, doli do sledeeg sporazuma u korist svojih vlada:
Istona Afrika. Nemaka sfera uticaja
lan 1. - U istonoj Africi, teritorija koja je rezervisana za nemaki uticaj je oznaena granicama.
Sever nemake sfere
Na severu, linijom koja poinje obalom reke Umba
(ili Vanga), i to severnom stranom od ua, pa sve do
jezera Dipe; odatle, linija ide istonom stranom, i zaokree na severnu stranu jezera, prelazei reku Lu me; posle
toga, ide putem izmeu teritorija Taveita i Caga, ivicom
severnog dela podnoja Kilimandara, da bi zatim ila
pravo na istonu obalu jezera Viktorija Njasa, ime preseca prvu paralelu june hemisfere; zatim prelazei jezero na toj paraleli, sledi paralelu do granica Slobodne drave Konga, gde se zavrava.
Planina Mfumbiro
Sasvim je, prema tome razumljivo da ta sfera ne podrazumeva i planinu Mfumbiro, na zapadnoj strani jezera; da ova planina dosee do teritorije juno od prve
paralele, linija bi morala da skrene, kako bi iskljuila
i zaobila planinu, ali bi zato morala da se vrati, i zavri kod ve pomenute take.
Jug nemake sfere. Reka Rovuma do jezera Njasa i
Tanganjika (Stivensonov put)
Polazei od obale koja ini severnu granicu provincije Mozambik, a koja predstavlja junu granicu sfere,
prati tok reke Rovuma sve do ua reke Msin e, zatim
skree na zapad ide paralelom sve do jezera Njasa; skree zatim na sever, i prati istonu, severnu i zapadnu obalu jezera sve do severne obale ua reke Songve, prati

85

tok reke sve do njenog ukrtanja sa 33 istone longitude; i dalje prati tok reke do take koja se nalazi na granici geografskog basena reke Kongo, kako je definisano
u lanu 1. Berlinskog Akta (br. 17 , kako je markirano
na geografskoj karti istaknutoj na 9-oj sednici Konferencije.
Od te take, granica ide direktno do gore pomenute
granine linije, i produava do take gde se ukrta sa
32 istone longitude; od te take linija ide direktno do
take ulivanja severne i june pritoke reke Kilambo koju prati sve do njenog ua u jezero Tanganjika.
Geografska karta: Njasa-Tanganjika visoravan
Linija pomenute granice je trasirana, u optim linijama, odgovara mapi koju je britanska vlada zvani no
izradila i prihvatila za visoravan Njasa-Tanganjika.
Zapad nemake sfere. Reka Kilambo do Slobodne
drave Konga
3. Na zapadu, granina linija ide od ua reke Kilambo do 1. paralele june hemisfere sve do Slobodne
drave Kongo.
Istona Afrika. Britanska sfera uticaja
Teritorija koja predstavlja britanski sferu uticaja je
oiviena granicom.
Britanska sfera na jugu.
Reka Umba i Slobodna drava Kongo
Gore pomenuta linija ide od ua reke Umba (ili
Vanga) do take gde prvi stepen paralele june hemisfere dosee do Slobodne drave Kongo.
Planina Mfumbiro
Planina Mfumbiro je ukljuena u britansku srefu.
Sever britanske sfere Reka Duba do granice Egipta
(Uganda itd.)
Severna
linija
granice
poinje
na
obali
severne
strane ua reke Duba; zatim ide tom obalom reke, i zavrava se kod teritorije koja potpada pod italijansku sferu uticaja, Galalnd i Abisinija (Etiopija), sve do egipatske
granice.
Zapad britanske sfere
Basen gornjeg Nila do Slobodne drave Konga (Uganda
itd.)
Na zapadu je granina linija Slobodna drava Kongo i zapad sliva basena gornjeg Nila.

86

Nemako ustupanje protektorata iznad Vitu-a u korist

Velike Britanije
lan II. - Da bi osnaio limitiranje svojih teritorija opisanih u prethodnom lanu, Nemaka ustupa svoj
'protektorat iznad Vitu-a Velikoj Britaniji.
Priznavanje Velike Britanije suvereniteta
Sultanata od Vitu-a
Velika Britanija se obavezuje da prizna suverenitet
Sultanata od Vitu-a na teritoriji koja se prostire od Kipini do take koja se nalazi nasuprot ostrva Kviho, kako
je ugovorena granica 1887. godine.
Ustupanje Nemakog protektorata iznad pripojene obale
kod Kismaju, sve teritorije severno od reke Tana, kao i
ostrva Pata i Manda.
Nemaka dakle ustupa svoj protektorat iznad pripojene obale kod Kismaju, kao i sva njena prava nad
teritorijama u unutranjosti, i to na severu od reke Tana
i od ostrva Pata i Manda.
Jugozapad Afrike. Nemaka sfera uticaja
lan III. - Na jugozapadu Afrike, teritorije na kojima Nemaka polae pravo su oznaene granicama.
Namakaland, Damaraland itd.
1. Juno od linije koja poinje od ua reke Orend
i koja izbija na severnu obalu ove reke i to kod take
gde se ona ukrta sa 20 istone longitude.
2. Na istoku, granica poinje od gore pomenute take,
prati 20istone longitude do take gde se ona ukrta sa
22. paralelom june hemisfere, skree na istok du te paralele sve do take gde se ukrta sa 2 1. stepenom istone
longitude; zatim prati tu liniju na sever sve do take gde
se ona ukrta sa 18. paralelom june hemisfere; ide na
istok du te paralele sve dok ne doe do reke Cobe;
sputa se do centra glavnim kanalom ove reke, sve do
njenog ukrtanja sa rekom Zambezi, gde se i zavrava.
Nemaki izlaz na Zambezi
Razumljivo je da shodno ovom sporazumu, Nemaka
ustupa i slobodan prolaz od svog protektorata do reke
Zambezi, teritorijom od 20 engleskih milja irine.
Jugozapadna Afrika. Britanska sfera uticaja.
Beuanaland, Kalahari itd.
Sfera u kojoj je na snazi uticaj Velike Britanije, je
limitirana gore pomenutim granicama, i to na zapadu i
severo-zapadu.

87

Jezero Ngami
Britanska sfera ukljuuje i jezero Ngami.
Generalska k arta

Linija pomenute granice je trasirana, u optim crtama, u skladu sa zvaninom geografskom kartom koju je
Britanska vlada izradila 1889. .godine.
Valfi bej (Nainibija)
Delimitiranje june gr anice bri tanske terit orije Valfi beja je za arbitranu komisiju, ukoliko ne doe do
saglasnosti izmeu dveju zemalja-sila u vremenu od 2
godine posle potpisivanja ovog sporazuma. Dve zemlje-sile su saglasne da e, budui da je po ovom pitanju
sporazum jo neizvestan, prolaz lica i tranzit robe obe
zemlje-sile preko ove diskutovane teritorije biti slobodan; tretman svih lica na toj teritoriji e biti isti za obe
narodnosti. Nikakva plaanja za robu u tranzitu. Dok ne
bude dolo do konanog sporazuma, ova teritorija e se
smatrati
neutralnom.
Granina linija izmeu britanske kolonije Zlatna obala
(Gana), i Nemakog protektorata Togo-a. Distrikt reke
Volte.
lan IV. - Zapadna Afrika
Granica
izmeu
nemakog
protektorata
Togo
i
britanske kolonije Zlatna obala poinje takom na obali
koja je utvrena posle pregovora lanova komisije dveju drava od 14-28 jula 1886. godine; dalje ide na sever
do 6 10' paralele severne hemisfere; skree na zapad sve
do obale reke Aka; prati srednji tok ove reke do paralele 620' severne hemisfere; kree se pomenutom paralelom na zapad sve do desne obale Dave (ili S avoe); prati tu obalu reke sve do paralele koja se poklapa sa mestom
gde se reka Dejn uliva u reku Volta; produava tom paralelom na zapad sve do reke Volta; od te take prati
levu obalu reke Volta sve do neutralne zone utvrene
sporazumom od 1888. godine, gde ujedno poinje spajanje reke Daka sa Voltom.
Obe zemlje-sile se obavezuju da odmah posle potpisivanja ovog sporazuma, povuku svoje zvaninike i slubenike sa pomenute teritorije koje ovim aktom prelaze
u ruke druge zemlje-sile.
Gvinejski zaliv. Reica Rio del Rej
Uz
punu
saglasnost
obeju
zemalja-silu
konslutovano je da se u Gvinejski zaliv ne uliva nijedna reka
88

koja odgovara onoj koja je markirana i zabeleena pod

takom 119 u sporazumu od 1885. pod imenom Rio del
rej. Prihvaena je privremena demarkaciona linija koja je
ranije bila utvrena izmeu nemake sfere u Kamerunu,
i pripojene britanske sfere, koja poinje gornjim delom
zatona Rio del rej, ide direktno do take 9 8' istone
longitude, oznaene sa rapid na karti britanskog Admiraliteta.
Oslobaanje od plaanja za robu u tranzitu na teritoriji
izmeu reke Benue i jezera ad
lan V. - Potvrena je saglasnost da nikakav ugovor
ili sporazum, sainjen od strane ili u korist jedne od zemalja-sila koji se odnosi na teritoriju severno od reke
Benue nee poremetiti slobodan prolaz robe druge zemlje
-sile, bez plaanja za tranzitni prolaz do, i od jezera ad.
Ugovori za teritoriju izmeu reke Benue i jezera Cad
Svi ugovori do kojih bi dolo, a koji se budu odnosili na teritoriju izmeu reke Benue i jezera Cad, treba da
budu poslata na uvid drugoj zemlji-sili.
Promene demarkacione linije
lan VI. - Sve demarkacione linije oznaene i opisane u lanovima od I do IV treba da budu predmet
ispravki naknadnim sporazumom izmeu dve zemlje-sile,
.i u skladu sa lokalnim zahtevima.
Naimenovanje lanova Komisije za granice
Izriito je podvuena potreba da lanovi komisije
u najkrae moguem roku predloe ispravke granice
trasirane u lanu IV.
Nemeanje jedne zemlje-sile u sfere uticaja druge
lan VIl. - Obe zem lje -sile se obavezuju da se nee
meati u sferu uticaja druge zemlje-sile, one koje su
navedene u lanovima od I do IV. Jedna zemlja nee
sticati posede, zakljuivati ugovore, prihvatati pravo suvereniteta ili protektorata, niti spreavati proirenje sfere uticaja druge zemlje.
Nijedna kompanija niti lice neke od zemalja nee polagati pravo suvereniteta u sferi uticaja druge zemlje
Razumljivo je da nijedna kompanija niti lice iz jedne
od zemalja-sila nee moi da polae pravo suvereniteta
u sferi gde je uticaj druge zemlje, izuzev u sluaju pristanka ove poslednje.

89

Primena Berlinskog Akta u sferi uticaja unutar granica

Zone slobodne trgovine
lan VIII. - Obe zemlje-sile se obavezuju da e primenjivati u svim delovima svojih sfera uticaja, unutar
granica zone slobodne trgovine odredbe definisane Berlinskim Aktom od 1885. g. (lan 17), a koje se odnose na
prvih pet lanova ovog Akta, od dana potpisivanja ovog
sporazuma.
Sloboda trgovine
Prema odredbama ovih lanova, trgovina uiva potpunu slobodu
Plovidba rekama, jezerima itd.
Plovidba na jezerima, rekama i kanalima kao i prilazi lukama tih voda je slobodna za obe zastave.
Razlika naplate. Transport ili obalna plovidba
Nikakav diferencijalni tretman nije dozvoljen u pogledu transporta ili obalske trgovine.
Carinjenje robe
Roba, bilo kakvog porekla ne podlee carini, sa izuzetkom one dabine koja nije diferencirana, a koja bi
mogla da nanese tetu interesima trgovine.
Dabine za tranzit
Nije dozvojeno nikakvo ubiranje dabina za tranzit.
Monopoli na trgovinu
Nije dozvoljen nikakav monopol u trgovini.
Sloboda
prolaza
robe
Izriito je naglaeno da je, shodno ovim odredbama,
prolaz robe obe zemlje-sile slobodan od svih prepreka
i za svaki prolaz i to izmeu jezera Njasa i drave Kongo, izmeu jezera Njasa i Tanganjike, na jezeru Tanganjika, i izmeu ovog jezera i severne granice ovih dveju
sfera.
Trgovina i minske koncesije. Privatno pravo svojine
lan IX. - Trgovina i minske koncesije, kao i pravo
svojine, koje dre kompanije ili individualna lica, pripadnici jedne od sila, e morati, kad budu zvani no ovlaene, i da budu priznate i u sferi druge zemlje-sile. Samo se po sebi razume, da ti koncesionari moraju da usklade svoju aktivnost sa lokalnim zakonima i pravilima.
Zatita misionara
lan X. - Na celoj teritoriji Afrike koja pripada ili
je pod uticajem neke od zemalja-sila, misionari - pripadnici obe zemlje, imaju punu zatitu.

90

Verska tolerancija i sloboda

Verska tolerancija i sloboda za sve vrste veroispovesti i religiozne aktivnosti je zagarantovana.
Ustupanje Sultana od Zanzibara Nemakoj prava na teritoriju u unutranjosti kontinenta i na ostrvo Mafija
lan XI. - Velika Britanija se obavezuje da upotre -'
bi sav svoj uticaj da olaka jedan prijateljski aranman,
kojim bi Sultan od Zanzibara u potpunosti ustupio Nemakoj teritoriju koju obuhvata koncesija nemake kompanije Derman Ist Afrikan Kompani, kao i okolni pomoni prostor, i ostrvo Mafija.
Sasvim je razumljivo da e Njegovo Velianstvo dobiti, istovremeno odgovarajuu nadoknadu za ustupljenu
teritoriju i prihod sa te teritorije.
Nemako priznavanje britanskog protektorata nad preostalim dominionom Sultanata od Zanzibara, ukljuujui
ostrva Zanzibar i Pemba, i Vitu
Nemaka se obavezuje da prizna protektorat Velike Britanije nad preostalim Diminionom Sultana od Zanzibara, ukljuujui i ostrva Zanzibar i Pemba, kao i sultanov dominion u oblasti Vitu.
Ustupanje nemakog protektorata iznad Kismaju
Susedna oblast iznad Kismaju, od koje poinje ustupljeni protektorat, takoe ulazi u ovaj sporazum. Razumljivo je da se ustupanje nemake obale nije dogodilo
pre pripajanja od strane Velike Britanije protektorata nad
Zanzibarom, britanska vlada ne bi prihvatila tu obavezu
da iskoristi svoj uticaj na sultana, i navela ga da izvri
to ustupanje u to je mogue skoroj budunosti, a uz odgo
varajuu nadoknadu.
lan XII. - Velika Britanija ustupa Heligoland Nemakoj.
Edvard Malet
H.Persi Anderson
V.Kaprivi
K.Krauel
U Berlinu, 1. Jula 1890.
Dokument D: Razmena pisama izmeu Francuske i Velike
Britanije od 5. Avgusta 1890.

91

Dole potpisani, ovlaeni od strane vlade Njenog

velianstva, izjavljujemo sledee:
Vlada
Njenog
Britanskog
Velianstva
priznaje
protektorat Francuske nad ostrvom Madagaskar, punovano, naroito u pogledu postojanja britanskog konzula
i funkcionera, koji bi bili postavljeni na zahtev francuskog generalnog Rezidenta.
Misionari obe zemlje e uivati punu zatitu na Madagaskaru. Verska tolerancija i sloboda za sve vrste veroispovesti i verske aktivnosti e biti zagarantovani.
Potvruje se da uspostavljanje protektorata nee
ugroziti bilo kakvo pravo ili imunitet britanskim fukcionerima na ovom ostrvu.
Vlada
Njenog
britanskog
Velianstva
priznaje
sfere uticaja Francuske juno od njenih sredozemnih domena, i to od linije kod Se ja na rec i Nige r u, do mesta Baruva na jezeru ad, a koja obuhvata i sferu akcije f rancuske Kompanije Niger, i svu teritoriju kraljevstva Sokoto; ovu granicu treba da oznae komesari koji budu bili
naimenovani.
Vlada njenog Britanskog Velianstva se obavezuje
da odmah imenuje dva komesara, koji e se u Parizu
sastati sa dva komesara koje bude imenovala francuska
vlada, u cilju utvrivanja detalja gore pomenute granine linije. Meutim, izriito je podvueno da, ako ne doe do potpune saglasnosti u radu komesara, i to u svi m
detaljima granine linije, intervenisae vlade, kako bi
se zadrala gore pomenuta, u grubim crtama opisana linija.
Komesari e takoe imati za zadatak da determiniu zone uticaja obe zemlje u predelu koji se prostire na
zapad i jug srednjeg i gornjeg toka reke Niger.
Salisberi
London, 5. avgust 1890.
- identino pismo na francuskom jeziku sa potpisom:
Vadington
London, 5. avgust 1890.
Dokument E: Ekspoze sadraja projekta zakona koji se odnosi na odobrenje dodatne izjave od 21. marta
1899.g. na francusko-britansku Konvenciju od 14. juna

92

1898.g., izdate u ime g. Emila Lube-a, Predsednika francuske republike, a potpisane od G.Gelkase-a, Ministra
inostranih poslova i G.Gijan-a, Ministra kolonija.
Zakljuena Konvencija od 14. juna 1898.g. izmeu
Francuske i Velike Britanije, a iji tekst vam se pri lae(...), je odredila situaciju dveju sila u basenu reke Niger. Meutim, teritorijalni aranmani koji sadre francuske interese na severu, istoku i jugu od jezera ad, su
ostali nedoreeni i nejasni. Vano je razjasniti ih, kako
bi se u centralnoj Africi stvorila situacija, koja bi zavrila eru rivalstva, i stvorila stanje definitivnog statusa.
Trebalo je nai takvu kombinaciju kojom bi obe strane
zadovoljile svoje interese u sluaju sukoba ili protivljenja nekog polaganja prava u nekom sluaju, potrebno
je prihvatiti na prvom mestu, da je neophodno ne samo
da se podrobno ispita sluaj i sa jedne i druge strane,
ve i da se istrai na kojoj strani vii interesi diktiraju
soluciju koju treba preduzeti, gde bi dolo do kompenzacije na drugoj strani, i, u istom smislu, odobriti koncesije.
Mi verujemo da e primena ove metode koristiti
podjednako i jednoj i drugoj strani, i da e Francuska, sa
svoje strane moi da dobije prednosti koje potrauje, i
to jednom peticijom, koju bi vladi poslala u toku meseca novembra, lica koji su najkompetentnija za pitanja
afrike kolonizacije. Ovim dokumentom se ukazuje potreba da budemo ubeeni, pre svega, radi bezbednog komuniciranja izmeu naih poseda severne Afrike, i onih
u centralnoj Africi, naroito prolaza kod Kane ma, Uadaja
i Bagirmija, to znai zone koje se nalaze u blizini severne i june obale jezera ad. Insistiramo istovremeno na
jednoj komisiji, koja bi bila poslata u tu oblast, kako bi
potvrdila naa prava i ocenila nae interese.
Ovako sainjen program e doprineti da se stvori
jedan kompanktan blok svih naih poseda u Africi, unutar kojih e moi da se formira jedna veza bez prekida,
za razmenu i druge odnose, i to, od severa do juga i od
istoka do zapada.
Prema tome, aranman koji smo sad zakljuili, daje
punu satisfakciju tim eljama.
Jedan pogled baen na priloenu geografsku kartu je
dovoljan da se uoe, od potpisivanja Konvencije 14. juna

93

dovoljan da se uoe koji su nai posedi od potpisivanja

Konvencije 14. juna 1898.g. Velikim delom, to je rezultat istrajnih napora naih valjanih istraivaa, to je potrebno odmah podvui, koji su se posvetili razvoju naeg afrikog carstva. Meutim, oni koji u okviru ovih
domena koji su gore limitirani ne vide izvesne punktove gde su nekad tako pobedonosno zaboli francusku zastavu, treba da znaju, da nije bilo te teritorijalne prednosti do koje su oni doli, Francuska ne bi mogla da
sebi obezbedi mesto koje joj pripada.
Analizirajui klauzule Ugovora moe se konstatovati da smo se odrekli teritorija u pokrajini Bar e l-Gazal,
gde smo eleli, kako je vlada izloila u Skuptini na sastanku od 23. januara, da se utvrdimo i osiguramo prilaz
gornjem Nilu. Meutim, komunikacija sa ovom velikom
rekom nam je tano zagarantovana lanom 4. sporazuma,
i to u najirem smislu prilaz na povrini od 5 do 14 " 20'
gornje hemisfere, a to ini 70 km sa juga na sever.
Za uzvrat, kad nam je Konvencijom od 1898 .g. zagarantovan bio samo prilaz obalama jezera ad, bez mogunosti irenja dalje u dubinu, mi danas imamo i Kanem, Uadaj i Bagirmi, koji, u neku ruku, ini prolaznu
oko centralnog afrikog jezera koji nas povezuje sa nai m
teritorijama u Kongu, do poseda u Sudanu (zapadnom),
i od Sredozemnog mora na jug, i time ini homogenost
naeg afrikog carstva. Nadmo koju imamo u tom regionu su sada potpuno sauvane.
I najzad, potrebno je naglasiti da ovaj sporazum,
onako kako je sroen i budui da predstavlja kraj jedne
delikatne i nesigurne situacije, ne ugroava ni u kom sluaju, u optem smislu, pristup dolini velike egipatske reke, a koju smo mi hteli da stavimo van vanrednih diskusija koje su imale samo ove dve evropske sile.
U tim uslovima, smatramo da moemo sa puno poverenja da vam predloimo izglasavanje ovog projekta zakona.
Dokument F: Konvencija koja se odnosi na Novu-Zemlju (Njufaundland) i zapadnu i centralnu Afriku, zakljuena u Londonu 8. aprila 1904.g. izmeu Francuske i Velike Britanije (izglasane Zakonom od 7. decembra 1904 .).
Razmena ratifikacija u Londonu 8. decembra 1904. Obnarodovana dekretom od 9. decembra (Sl. list od 11.).

94

Predsednik francuske republike i Nj.V.Kralj Ujedinjenog kraljevsstva, Velike Britanije, Irske i prekomorskih britanskih teritorija, Car Indije, budui da su odluili da okonaju tekoe oko Nove-Zemlje, odluili su
da, jednim prijateljskim sporazumom, potpiu Konvenciju u tu svrhu, i naimenovali su za svoje opunomonike:
Predsednik francuske Republike, njegovu ekselenciju G.Pol Kambon-a, Ambasadora francuske Republike kod
Nj.V.Kralja
Velike
Britanije,
Ujedinjenog
kraljevstva,
Irske i britanskih prekomorskih teritorija, i Cara Indije;
Nj.V. Kralj Ujedinjenog kraljevstva, Velike Britanije, Irske i prekomorskih britanskih teritorija i Car Indije, Henri Karls Keit Piti-Ficmoris, markiz od Landsdovna,
glavni dravni sekretar Nj.V. u Odeljenju spoljnih poslova;
Koji, posle podnoenja svojih punomoja, prihvaenih kao punovana, su se saglasili o sledeem, pod rezervom prihvatanja od strane svojih Skuptina:
lan 1. - Francuska odustaje od svojih privilegija
utvrenih u svoju korist, takom 13. ugovora u Utrehtu,
i potvrene ili modificirane kasnijim dispozicijama.
lan 2. - Francuska zadrava pravo ribolova , u teritorijalnim vodama du obala Nove-Zemlje (Njufaundland
-Sev.Am), i to na delu od Rta Sent Dons i rta Rej dolazei sa severa, za svoje pripadnike, sa istim pravima
koje imaju i britanski pripadnici. To pravo e se pri menjivati za vreme koje je uobiajeno za ribolov, a koje se
zavrava 20. oktobra svake godine.
Francuzi e dakle moi da love sve vrste riba, ukljuujui i rakove i lov vrom. Moi e da se iskrcaju u svaku luku na toj obali, da nabavljaju potrebtine i vre, da
se zasklone pod istim uslovima koje imaju i stanovnici
Nove-Zemlje, a potujui lokalna pravila koja su na snazi. Moi e takoe da love ribu i u uscima reka, ne prelazei pritom pravu liniju koja bi povezivala ekstremne
take obe obale, izmeu kojih se reka uliva u more.
Oni e meutim morati da odustanu od upotrebe fiksiranih postrojenja za hvatanje riba bez dozvole lokalnih vlasti.
Kao to je i spomenuto Englezi i Francuzi e u potpunoj jednakosti biti tretirani, i zajedniki e primenji-

95

vati zakone i pravila koji su na snazi i koji e kasnije

biti izglasani, a koji se budu odnosili na zabranu ulova
u odreeno vreme ili odreene ribe, radi poboljanja ulova. Francuska vlada e biti obavetena o tim promenama,
tri meseca pre poetka primenjivanja ovih novih pioinena pravila.
Dve vlade e uestvovati u stvaranju jednog pravil nika, iju e primenu kontrolisati ribarska policija, u cilju suzbijanja nepravilnosti i vercovanje alkoholom.
lan 3. - Odreenu novanu nadoknadu e vlada
Njegovog Britanskog Velianstva dodeliti francuskim graanima koji se bave ribolovom ili preradom ribe, koji
budu bili primorani da napuste svoja postrojenja, ili svoje industrije posle potpisivanja ove Konvencije, a koja
donosi izvesne promene u aktuelnoj situaciji.
Ova nadoknada e moi da se potrauje od strane
zainteresovanih jedino ako su oni upranjavali svoju aktivnost pre kraja prethodne sezone ribolova od 1903.
Zahtevi za nadoknadu e biti podnoeni arbitranom
sudu, u ijem sastavu e biti po jedan oficir obe nacionalnosti, a u sluaju neslaganja e stupiti u dejstvo jedno
vrhunsko arbitrano telo koje bi delovalo u smislu lana 32. Hake Konvencije. Detalji koji se odnose na formiranje suda i uslovi za otvaranje procesa za udovoljavanje ahteva za nadoknadu, e biti predmet specijalnih
aranmana izmeu dveju vlada.
lan 4. - Vlada Njegovog Britanskog Velianstva priznaje, osim prava nadoknade opisanog u prethodnom lanu, i pravo teritorijalne kompenzacije Francuskoj, kao
obeteenje za naputanje svojih privilegija na delovima
ostrva Nova-Zemlja u smislu lana 2, i sa vladom Republike Francuske utvrdi dispozicije sledeih lanova.
lan 5. - Postojea granica izmeu Senegambije i
engleske kolonije Gambije e biti modificirana tako, to
e osigurati Francuskoj posed Jarbutenda i okolne terene
koji pripadaju ovom lokalitetu. U sluaju nepovoljnih
vremenskih prilika, i nemogunosti pristajanja, bie dozvoljen prilaz francuskim brodovima kroz ue reke Gambije, to e biti predmet jednog zajednikog ugovora, ka-

96

ko bi se omoguila pomorska plovidba francuskim trgovakim brodovima. Uslovi pod kojima e biti obezbeen
tranzit na reci Gambiji i njenim pritokama, kao i nain
pristajanja francuskih brodova opisanih u prethodnom
lanu, bie predmet posebnih aranmana izmeu dveju
vlada.
U svakom sluaju, ugovoreno je da e uslovi bit i
povoljni, i u skladu sa optim Aktom afrike konferencije od 26. februara 1885., i francusko-britanske Konvencije od 14. juna 1898. u engleskom delu basena Niger.
lan 6. - Grupa ostrvlja pod imenom Los, koja se
nalazi nasuprot Konakriju, je ustupljena Francuskoj, od
strane Nj.Br.V.
lan 7. - Lica roena na teritoriji ustupljenoj Francuskoj, lanom 5. i 6. ove Konvencije, mogu da zadre
britansku nacionalnost i to putem line izjave u prisustvu
kompetentne vlasti, ili, u sluaju maloletnog lica, izjavu
e dati roditelji ili tutori.
Rok u kom e morati da se da izjava opisana u prepredhodnom pasusu e biti jedna godina, poevi od dada dolaska francuskih vlasti na teritoriju na kojoj su roena lica o kojima je re.
Zakoni i obiaji domorodaca aktuelno na snazi e biti potovani koliko je mogue.
Na ostrvlju Los, a u trajanju od trideset godina poevi od dana razmene ratifikacija ove Konvencije, britanski ribari e uivati pravo pristajanja po svakom vremenu, moi e da vre snabdevanje, popravke, pretovara
robe iz jednog u drugi brod, prodaju ribe, silazak na
kopno i suenje mrea, isto kao i francuski ribari, a u
skladu i u okviru francuskih propisa i zakona koji su na
snazi.
lan 8. - Na istoku Nigera, a pod rezervom da moe
doi do modifikacija u sluaju da doe do situacije opisane u poslednjem paragrafu ovog lana, sledea granina linija izmeu francuskih i britanskih poseda e za meniti onu koja je utvrena Konvencijom od 14. juna 1898.
godine:
Polazei od take na levoj obali Nigera, oznaenoj
u taki 3. Konvencije od 14. juna 1898.g., to e rei

97

- srednja linija teritorije Dalul-Mauri, granica e ii tom

srednjom linijom do linije koja ini obim kruga sa prenikom od 160.932 metara, uzimajui grad Sokoto (u Nigeriji) kao centar. Od te take, granica e slediti luk ovog
kruga koji ide na sever sve do take koja se nalazi na
5 km. na jugu od take gde se ukrtaju put od Doso-a
za Matankari preko Maurede sa lukom pomenutog kruga.
Ii e zatim pravom linijom do take koja je 20 km.
udaljena na severu od mesta Koni (Birni-N'Kuni), a zatim, pravom linijom do take koja se nalazi na 15 km. na
jugu od mesta Maradi (Niger), gde e naii na ukrtanje par alele na stepenu 13" 20' severne hemi sf ere sa meridijanom koji se nalazi na 70 milja na istoku od drugog
ukrtanja 14 paralele severne hemisfere sa sever nim lukom gore pomenutog kruga.
Odatle, granica e ii paralelom 13 20' na istok severne hemisfere, do leve obale reke Komadugu Uobe (Koin adugu VVobe), koju e pratiti do ulivanja u jezero ad.
Ali, ukoliko granina linija, pre nego to se ukrsti sa
ovom rekom, naie na razdaljini od 5 km od karavanskog
puta koji vodi od Zindera za Jo, preko Sua Kololua, Adebelra i Kabija, granice e ii na 5. km na jug od tog puta, sve dok ne naie na levu obalu reke Komadugu Uobe.
Sasvim je razumljivo da ako granica, ovako trasirana
naie na neko selo, to selo, sa svojom bliom okolinom,
e biti dodeljeno onoj dravi, koja ima u posedu veinu
terena oko ovog sela.
Granica zatim ide tokom pomenute reke, sve do njenog ua u jezero ad. Odatle, granina linija prati geografsku irinu koja se poklapa sa tokom i uem pomenute reke sve dok se ona ne ukrsti sa meridijanom koji
se nalazi na 35' istono od centra grada-Kuka, zatim skree na jug sve dok ne naie na junu obalu jezera ad.
Dogovoreno je, pored ostalog da, kad se komesari
dveju vlada, koji se sada nalaze na terenu i utvruju graninu liniju opisanu u lanu 4. Konvencije od 14. juna
1898., vrate i daju svoje iskaze, dve vlade e uzeti u
obzir sve promene gore pomenute granine linije koje
budu predloene, kako bi se odredile to preciznije demarkacione linije. Da bi se izbegle sve nesuglasice do
kojih bi moglo da doe sa jedne i druge strane ovako
trasirane granine linije, a koje bi bile suprotne od elje

98

da se prihvati jedna prihvaena i neoboriva granica, predvieno je u delu gde granica ne pretstavlja neki trgovaki put, da se uzme u obzir aktuelna politika podela
teritorija, to znai da plemena sa teritorija Tasaua-Maradi i Zander budu, ukoliko je to mogue, sva pod vlau
Francuske, a ona plemena koja se veinom nalaze na teritoriji u engleskoj zoni budu, ukoliko je to mogue, pod
vlau Velike Britanije.
Dogovoreno je takoe da na jezeru ad, granica bude, ako se za to ukae potreba, modificirana na nain kako bi osigurala Francuskoj slobodnu plovidbu, u svako
doba, izmeu svojih poseda na severozapadu i jugoistoku jezera, kao i jedan deo povrine jezera koji bi bio
slobodan, a da taj deo bude proporcionalno isti onom delu
koji je oznaen i fiksiran na karti koja je predstavljala
aneks 2. Konvencije od 14. juna 1898.g.
Na zajednikom delu reke Ko madugu, obalsko stanovnitvo e imati potpuno jednaka prava ribolova.
lan 9. - Ova Konvencija e biti ratifikovana, i ratifikacije e biti razmenjene u Londonu, u roku od osam
meseci, ili ranije ako je to mogue. U potvrdu ega, Nj.
E.Ambasador Republike Francuske pri Nj.V. Kralju Ujedinjenog kraljevstva, Velike Britanije, Irske i Prekomorskih britanskih teritorija, Caru Indije, i Glavni Dravni
Sekretar za spoljne poslove Nj .Br.V., ovlaeni i opunomoeni za ovaj sluaj, su potpisali ovu Konvencijui stavili svoje peate.
Sainjeno u Londonu, u dva primerka, 8. aprila 1904.g.
s.r. Pol Kambon
s.r. Lansdovn

99

2. PROBLEMI I SUKOBI OKO

INTERPRETACIJE
I.- Podela i afriki narod
Predmet ove knjige je deoba Afrike juno od Sa hare izmeu velikih evropskih sila. Ali itaoc koji eli
dobro da razume imperijalistiku ekspanziju, trebalo bi
da se osvrne na afriku realnost, na koju su Evropljani
krenuli. Ovde nije mesto da se raspravlja o istoriji Afrike juno od Sahare u XIX veku. Roland Olivije i Entoni
Atmor su to uradili u jednoj korisnoj i saetoj sintezi,
ija je bibliografija pouzdana. Afrika od 1800 je izdata 1967.g., i bila je prevedena na francuski 1970. Ovde
se ograniavamo samo na nekoliko optih primedbi, sa
ciljem da potsetimo na postojanje ovih problema.
Van svake je sumnje injenica da su Evropljani imali uspeha uglavnom zbog svog naoruanja i opreme. Meutim, brz uspeh svih operacija, uprkos prednosti koju su
Afrikanci imali u pogledu poznavanja terena i adaptiranosti klimi i uslovima, objanjava se time da su kolonijalna osvajanja dola u momentu velikih politikih p reviranja meu afrikim dravama i njihove nestabilnosti.
Serija paranja meu samim Afrikancima, ranjivost
velikih ali dcmeinih carstava ko ja je ve dugo traj ala,
navela je stanovnitvo da posumnja u dugotrajnost ovih
drava. I tako su se oni lako potinjavali nekad iz istog
revolta, smatrajui strane intervencije kao normalan politiki preobraaj. Odmah posle izvrene deobe, koja se
zavrila skoro prijateljski, oni su verovali da be li ne
poznaju tu nestabilnost. Rat 1914-1918 ih je razuverio. I
zato je dolo do otpora kolonijalizmu. Nisu to bile samo
etnike grupe koje su dolazile u sukob, ili fetiisti koji
su prihvatali islamsku veru, nego su svi rivalizirali meusobno. Posmatrajui samo zapadni Sudan (Niger, Mali)
od poetka XI X ve ka, uoavaju se sledee promene: prvo
je dolo do invazije etnike grupe Pe l na unutranju deltu Nila; eik Ahmadu je tu stvorio svoje carstvo 1818.g.
oko reke Maine, i podigao prestonicu Hamdalahi. Najbolje objanjenje ove drave se nalazi u knjizi 2ana Gale-a: Delta Nigera (Dakar,1967). Ovo carstvo je unitio E1 Hai Omar 1862.g. Ovo carstvo Tukuler (Senegal i Gvineja) je naroito bilo pod naslednikom ovog po101

slednjeg, Ahmadu-om, ugroavano sa istoka od strane

nemirnog stanovnitva iz mesta i okoline Tombuktua a
zatim, posle 1879.g. i sa zapada, stvaranjem mandinskog
carstva (etnike grupe Bambara, Malinke...) Samori (sad
Mali). Bilo je i drugih kandidata koji su riva lizirali onom
koji je na vlasti, kao to je bio Sarakole Ma madu Lamine. To je doprinelo da se Evropljani nisu nikad sukobljavali sa jedinstvenim afrikim frontom, koji moda,
da je postojao, ne bi mogli da probiju.
O carstvu tuculer postoji odlina a kratka sinteza dogaaja u knjizi Iv Sen-Martena Carstvo tuculer-a 1840
-1897., koja analizira dogaaje i to stanje stalnog vrenja, nejednako organizovano i nedovreno, gd e lini
verski i etniki rivaliteti nikad nisu bili dominirani optim interesima ili nacionalnim oseajima, koji bi mogli
da se suprodstave stranom zavojevau. Drugi autor, Iv
Person, u svom delu Samori i revolucija (Dakar, 1970),
predlae identina reenja. Svi ti zavojevai, koji tehniki nisu raspolagali snagom da vladaju ogromnim prostranstvima, evociraju u svesti itaoca re i, koje je Luj XIV
izgovorio u Francuskoj XVIII veka: Drava, to sam ja,
i to mnogo blie istini. Nijedna od tih drava koje su
predhodile kolonizaciji, nije mogla da se odri, im je
prelazila povrinu koju je mogue kontrolisati. Nijedna
nije imala administrativnu strukturu i bre veze komuniciranja, to bi moglo da ublai prolazne elje nekog princa osrednjih kvaliteta da nasledi uticajnog efa drave.
Ta hronina nestabilnost politikih struktura je dominirala afrikim narodom, i taj peat nije potpuno nestao ni posle pola veka kolonijalne dominacije.

II. - Konverzija Bizmarka na kolonijalnu

politiku
Mnoge studije su pokuavale da objasne Bizmarkovu konverziju na kolonijalnu politiku. Ne mnogo iscrpna,
ali odlino odabrana bibliografija se nalazi u delu Henri
Asbi Tarnera Bizmars Imperijalist ventur. Anti Brit is
in orgin?, kao i kolektivno delo Britejn and Dermani
in Afrika od Ziforda i Luisa.
Ovde je, tu i tamo, insistirano na unutranjoj i spo ljnoj politici, kao i na pritiske kapitalistikih krugova. U
unutranjoj politici, izvesno je da je kancelar jo od
102

1866.g., podravan od strane nacionalista liberala, traio

da promeni tu veinu. Veina liberalnih lidera je prelo
u opoziciju posle izbora koji su se odrali 1881. g ., kad
je kancelar tu promenu veine naroito ispoljio. Ovi liberali su eleli da se Rajh orijentie parlamentarnom
reimu britanskog tipa, to se kancelaru nije svidelo, a to
je i princ naslednik Ferdinand, mu erke kraljice Viktorije, eleo. Protiv te britanske partije se Bizmark borio,
i zato je okupio nacionaliste oko sebe.
U spoljnoj politici, kancelar je eleo da se priblii
francuskoj, kao to je uinio sa Austrijom, uprkos Sadovi
(pobeda Prusa nad Austrijancima 1866 .). U briljantnoj
studiji, bogatoj sveobuhvatnim formulacijama, A.J.P.Tejlor je u Gzermans frst bid for koloni prikazao kancelara zabrinutog da ne ostavi Francusku izolovanu, posle
sukoba koji je imala sa Engleskom oko Egipta. Smatrao
je da je doao momenat da se priblii Francuskoj, utoliko pre to se i Nemaka bila sukobila sa Engleskom, i
elja je bila iskrena. Odatle proistie i elja za nekim
konfliktom, kao to je bio u jugozapadnoj Africi i oko
ostrva Fii. Autor je izmeu ostalog, komentarisao: Nemake kolonije su bile sluajni nuz-proizvo d jednog neuspelog francusko-nemakog saveza. Ne toliko suptilnu, ali verovatnije je miljenje da je Bizmark, oportunista, strahovao naroito posle ugovora Makoko da e ela afrika obala biti okupirana, a da Nemaka nee biti
prisutna. On lino nije verovao u budunost kolonija,
ali nije eleo da mu se u budunosti za meri to je propustio tu ansu. Kao i veina imperijalista, nije mogao da
izbegne da ne bude psiholoki, pod uticajem te jagme koja je vladala Evropom.
Pritisak privrednih krugova nije bio, kako izgleda,
odluujui. Istoriari Potsdama su meutim, dosta insist irali na tome. Hans Peter Jeak je naroito, u svojoj studiji Nemaka Aneksija (Die Deutsche Annexion) u Kamerunu (u prvom izdanju, pod naslovom Kamerun unter
Deutscher Kolonialherrschaft) insistirao na vezama fon
Kiserova, savetnika, koji je uticao na Bizmarkovu politiku, sa svojim tastom, velikim bankarom i direktorom
mone Disconto Gesellschaft Adolfom fon Hamsemanom. Kiserov je takoe bio u tesnoj vezi sa brodovlasnikom iz Hamburga Womanom i sa Lidericom.

103

U istom duhu, ali sa mnogo vie polemike, Man fred

Nusbaum u svom delu Vom Kolonial Enthusiamus zur
Kolonialpolitik der Monopole (Berlin 1962) analizira
razvoj nemakog kapitalizma posle 1870.g., gde insistira
na uticaju velike industrije i seoskih plemia na protekcionistiku politiku, prihvaenu 1878.g., i smatra da je
kolonijalna politika bila pokuaj da se ree izvesni problemi koje je postavila kontradikcija kapitalizm a. Primenjena solucija je meutim razoarala, jer se svela na
monopol nekoliko velikih imena.
Engleski autor Tarner je, u svojoj gore pomenutoj
knjizi, pridao veliki znaaj memoarima Kiserova o Bizmarku, gde je tvrdio da je Bizmark ve mnogo pre prihvatio kolonijalnu ekspanziju, a dokaz su ovlaene kompanije, preko kojih se Nemaka angaovala bez finansijskog ulaganja drave, to je za njega bilo odluujue.
Te kompanije su bile prisutne, to je bilo vano, i pokuavale su da steknu kolonijalno iskustvo, bez rizika. Evropska situacija, kako ju je u to doba kancelar video, omoguavala mu je da sagleda ak i mogunost neuspeha i
povlaenje sa afrikih teritorija, a da to ne utie na svetski ugled koji Nemaka ima.

III. - Jagma i trka do zvonika

Trka do zvonika je francuski pr evod engleske rei steeple-chase (trka sa preponama), koja je u Francusku
ula 1834.g. Alfred d'Mise je u svom pozorinom komadu
O emu sanjaju mlade devojke, u I inu, 4. sceni, dao
opis ovog sporta:
Da li ste ikad videli trke u Engleskoj?
Uzmu se etiri trkaa - etiri osedlana konja
Pokae im se zvonik, i kae im se: Napred!
Vano je stii, bilo kako
Jedan poleti jarugom, - drugi dobrim putem.
Jedan e da uspe, ako ne naie na reku;
Drugi e bolje proi, ako ne prebije vrat .
Najstarija upotreba izraza trka do zvonika ali u
politikom kontekstu datira iz 1885.g., i to u jednom lanku u enevskoj reviji pod nazivom Eksploatisana i
civilizovana Afrika, gde autor Sari For komentarie prvu
sednicu Berlinske konferencije i pie: U posle dnje vre-

104

me, taj zanos je postao prava trka do zvonika. inilo se da se svi utrkuju ko e prvi uspeti da stavi svoju
zastavu na neku od taaka afrike obale, na koju jo
nijedna evropska nacija nije stigla.
Zil Feri je 1890.g. u svojoj knjizi Tonkin i otadbina, u prvom delu koji nosi naziv Posle pet godina
pisao i ovo: Jedan neodoljivi nagon je gurao evropske
narode za osvajanje novih teritorija. To je podse alo na
jedan ogroman stipl-cez na putu u nepoznato... Ta
trka do zvonika traje skoro pet godina, i iz godine u
godinu se ubrzava dodatnom energijom.. To nas dovodi
do 1885. godine. Ali izraz je morao da bude upotrebljen
i ranije, verovatno u 1884. g. kad je Edgar For pisao
svoj lanak.
U to doba, izraz je potpuno odgovarao stvarnosti:
etiri trkaa su bili - Francuska, Leopold, Nemaka i
Engleska. A zvonik se nalazio u Kongu. Koreni ovog rivalstva se nalaze, prema dvojici autora, Rob insona i Galagera, u prekidu prijateljstava oko pitanja Egipta, emu
pridaju veliki znaaj. Stenger, drugi autor, odbacuje ovu
mogunost i smatra da na kongoanski sukob nije moglo
da utie egipatsko pitanje. Mi meutim smatramo da je
misija Braza unela razdor, i to jo 1882.g.
Istoriari se slau da je odgovornost na Francuskoj da
je dala poetni potez ovoj trci, kao i o datumu, 1882 ., kod
ega su jednoduni. Meutim, 1969. godine je u asopisu Jornal of African History izaao lanak pod naslovom French policy and the origins of the s c r a m ble for
Wet Africa (Francuska politika i koreni trke za Zapadnu Afriku). Ovaj tekst je fundamentalan, iako se ne slaemo sa zakljukom, jer daje iscrpnu bibliografiju po
ovom pitanju, jer daje osvrt na dokumenta koja su veinom bila nepoznata do danas, i ukratko, jer zainteresovanima daje sintezu problema. Zato emo ovde koristiti tu
izvanrednu bazu, kao polaznu taku za kompromisno reenje dvema stranama.
Autori ovog lanka Njuberi i Kanija-Forstner se ne
slau na prvom mestu ni sa vremenom, a ni sa mestom
poetka. Ova trka, ili grabe (na engl.scramble je engleski izraz za trku do zvonika na fr.) nije poela 1882.g.
ve tri godine ranije, tj. 1879.g., i poela je ne u Kongu,
ve u Zapadnoj Africi. Ubedljivih dokaza imaju dovoljno.

105

Kanija-Forster je imao za svoju doktorsku tezu The

conquest of the Western Sudan (Osvajanje zapadnog
Sudana), za koju je upotrebio obilnu dokumentaciju, dok
je Njuberi najbolji poznavaoc istorije i ekonomskog razvoja zapadne Afrike. Nema sumnje da je francusko-bri tanski rivalitet starijeg datuma, verovat no jo sa poetka
19. veka, u doba Fajderba (fr. guverner Senegala), a da je
zatim oivljen 1879.g. kada su se Brier d'Lil i Rov suprostavili aferi Matakond, a javno mnjenje se zainteresovalo za transsaharsku eleznicu.. itava ta pria je divno opisana u lanku u Jornal of african history, gde
autori dokazuju da su dve vlade, pre izbijanja konflikta
oko Egipta, uvek nastojale da izbegnu otvorene sukobe,
ali su zato trka i grabe bili prisutni. Francuska ratifikacija ugovora Makoko je stvorila novi front.
Ali, jedan front protiv koga? Svakako ne protiv Eng le
za. Da ovi nisu bili dovoljno aktivni u Kongu, kao to
su bili u zapadnoj Africi, malo je verovatno da bi Duklerk, predsednik Saveta i Ministar inostranih poslova
uspeo da ratifikuje ugovor Makoko, uprkos protivljen ju
svog kolege iz Ministarstva pomorstva, admirala 2oregiberi-a.
Jedino je stvarno bilo prisutno Meunarodno udruenje Konga (AIC), privatna organizacija koju jo nijedna
zemlja nije prihvatila, i koja nije bila neko telo koje
moe da predstavlja protivnika u diplomatskom konfliktu.
Jer, Francuska se u stvari nije suprostavljala nijednoj
zemlji, i zato je Duklerk, elei da zadovolji javnost u
Francuskoj, time oznaio start trke do zvonika.
Trka, ne grabe. Jer, u stvari, ova dva izraza nisu
ista, i imaju razliit smisao. Trka do zvonika se pojavio kao termin, mnogo kasnije u politikom govoru nego jagma. Ako se engleski termin za jagmu (scramble)
moe primeniti i za rivalitete starijeg datuma, i to fancusko-britanske, britansko-portugalske i ostale, kao i za
opti juri na Afriku, bilo to se tie intervencija Biz marka ili Leopolda, dotle se francuski termin za trku do zvonika (couisc au clocher) limitirao na meunarodno rivalstvo koje je usledio ugovor Makoko. Francusko-britanski grabe u zapadnoj Africi dosee do 1879 .g. a moda i
ranije. Meunarodna trka do zvonika u Kongu i adu
datira od 1882.g., i proirie se i na ostale regione Afrike.

106

Moda ova svaa izgleda izlina. U stvari, odgovornost je na Francuskoj, i sa time se svi slau. Diskusija o
datumu izbijanja svae, koja je trajala tri godine, je bila potpuno nepotrebna.

IV. - Mit o podeli u Berlinu

Ideja da je Konferencija u Berlinu podelila Afriku
je danas dosta rasprostranjena, i radi toga je potrebno
da se istr ae osnovi podele i tano precizira ono to je
iceno u toku debata.
A koreni podele su izgleda mnogo raniji. Izgleda takoe da do prvog svetskog rata, istoriari nisu mnogo
obraali panju na taj skup diplomata. U velikoj Optoj
istoriji od 4. veka do naih dana, koju je izdao Ernest
Lavis i Alfred Rambo (Pariz, A.Colin, 1893-1903, 12 vol.),
u dvanaestoj svesci pod naslovom Savremeni svet 1870-1903, u delu gde se govori o podeli Afrike, autor R.
D'Ke d'St. Emur, insistira na stvaranju Nezavisne drave,
i to kao rezultat pregovora koji su se odigravali van zvanine Konferencije, a to je dovelo do Opteg Akta Konferencije, 23. februara 1885. Nova drava stvorena u
Africi, produavao je autor, trebalo je da ima veu vitalnost od samog Akta sklopljenog u Berlinu. Jer, Akt je u
svim takama ostao jedna sveana, ali uzaludna manifestacija diplomatske dobre volje. On je stimul isao trgovaku
slobodu, apsolutnu, u basen u reke Kongo, i dao je granice, ali Nezavisna drava je tamo uvela monopol. Odlueno je takoe da e plovidba biti slobodna i na Nigeru i
na Kongu, ali je poznato kakva je bila sudbina Kraljevske
kompanije Nigera ba u sklopu te klauzule. I najzad, berlinski Akt je propisao odreene procedure prilikom okupiranja afrike teritorije, ali razne situacije prilikom okupiranja su dovele dotle, da su preporuke ostale mrtvo slovo na papiru.
Ondanji savremenici nisu smatrali da je Akt neki
poseban dogaaj. U jednom malom lanku u belgijskom
asopisu Zair, pod naslovom O Aktu u Berlinu, ili,
kako se rodila jedna legenda (Brisel, okt. 1953), autor
2an Stenger konstatuje da je u to vreme, u svojim Politikim i diplomatskim memoarima Emil Baning (1885)
uoio da je Edvard Male, britanski ambasador, a i ostali

107

sa tog skupa, smatrali da Akt nita nije promenio u p otojeoj situaciji.

Traei dalje, poetke ove legende koja se proirila
u Francuskoj, pomenuti Stenger citira R.Ronze-a koji pie u svojoj knjizi Pitanje Afrike, Pariz, 1918: Diplomate su malo po malo prihvatali nemaku doktrinu hinterlanda (zalea) koja je zastupala tezu da sve evropske
sile koje su se utvrdile u obalskoj teritoriji, imaju ujedno
i specijalna prava nad stanovnitvom zalea, tj. unutranjosti, i mogu da neogranieno pomeraju svoju vlast i
granice svog poseda, sve dok ne naiu do zone sa drugim
stranim uticajem ili na organizovanu dravu. Ta ludost
je tekstuelno bila prepisana u popularnoj knjizi Istorija Afrike od R. i M. Kornevina (Pariz, Mala biblioteka
Pajo, 1964).
U meuvremenu, Zor Hardi u svojoj knjizi Opti
pogled na istoriju Afrike (Vue general de l'histoire de
l'Afrique), Pariz 1922., zatim knjiga iz ozbiljne kolekcije
Razvoj oveanstva, pod naslovom Kolonijalna politika i podela zemlje u 19. i 20. veku, Pariz, 1937. potvruje takoe da je Akt iz Berlina proklamovao doktrinu
hinterlanda.
Iste godine u vrlo cenjenoj kolekciji Narodi i civilizacije, Mori Bomon je izdao Razvoj industrije i
kolonijalni imperijalizam. Autor je tu potvrdio da je
berlinski Akt prihvatao pravo hinterlanda koje podrazumeva okupaciju i unutranje teritorije, i postavio teoriju
sfere uticaja.
Ta ideja se nalazi i kod G.Hardija u knjizi iz kolekcije Klio namenjenu studentima, izdate 1939 .g. (P.Renuvin, E.Preklin i G.Hardi), a pod nazivom Savremeno
doba (L'epoque contemporaine), II: Naoruan mir i veliki rat 1871-1919. (La paix armee et la grande guerre);
zatim nekoliko knjiga u okviru kolekcije ta Zznam?
(Que sais-je?): S .Andre Julien: Istorija Afrike, Pariz,
1942., gde pie: Prvi put da su se utvrdila pravila imperijalizma koja zakljuuju da - sve sile koje su okupirale
obalu, imaju pravo i na njeno zalee ... I tako se potvrdila teorija zona uticaja, koja je omoguila deobu Afrike.
H. Deam u knjizi Buenje afrike politike (L'eveil
politique africain), Pariz, 1952.g., pie:Na Konferenciji

108

u Berlinu je bilo odlueno... da obala daje pravo i na zalee. Ks. Jakono pie 1969.g., u svojoj Istoriji francuske
kolonizacije (Histoire de la colonisation fran aise): Konferencija u Berlinu je davala pravo onome ko ima obalu, i pravo hinterlanda. U Kolonijalna ekspanzija Francuske pod Treom Republikom (L'Expansion coloniale de
la France sous la Troisieme Rpublique), autor an Cania pie 1969.g. sledee: Berlinski Akt je obradio jedan
meunarodni kodek kako bi se podelila Afrika... Po pitanju kolonijalne okupacije, kongres je uveo dva velika
principa: Jedna civilizovana drava koja je okupirala deo
afrike obale ima pravo i na zalee tog obalskog dela, ali
samo efektivna okupacija moe da opravda pravo na osvajanje..
Ovim nabrajanjem nismo eleli da ukaemo prstom
na ovog ili onog autora. Svaki profesionalni istoriar zna
dobro da ne moe da izbegne este greke, i pored svih
napora i obzira. I ovde smo esto inili greke, i nae
kolege e svakako da nam ukau na njih, u slinoj ovakvoj knjizi. Jedino su dela koja su doivela ponovna
izdanja, gde obino stoji prepravljeno i obnovljeno izdanje su izuzetak. an-Klod Nardin, koji je itao ovu knjigu u rukopisu, nam je pronaao vie greaka, i mi smo
mu posebno zahvalni. Razlog da se i u ovom poglavlju
vraamo na Konferenciju u Berlinu je zato to smatramo
da ima opti interes o stvaranju mitova kod javnog mnjenja.
Pored toga, za poslednjih pedeset godina, uglavnom
je vladala tendencija da se Konferenciji u Berlinu upuuju
najotrije kritike, a naroito u odnosu na dogaaje koji
su usledili Konferenciji, napadajui imperijalizam. Ovo
se objanjava injenicom da je to bila meunarodna konferencija, kojoj je slogan bio - podela, kao i o samoj
predstavi da je to bio skup diplomata oko geografske
mape Afrike, koju sad treba komadati. Dodue, istina je
da je Berlin ubrzao tu deobu, i ako se bolje posmatraju
dogaaji koji su usledili, godine 1885. je bila poetna za
juru na unutranjost kontinenta. Ali ba u debati izmeu
onih koji zastupaju tezu o deobi, i onih koji je odbacuju,
razlika je u vremenu u kome se vodila ta debata, da bi
se ocenio znaaj Konferencije. Oni koji sude retroaktivno,
od naih dana, konstatuju ubrzanost, i smatraju da je

109

spoljna diplomatska obazrivost po pitanju podele , ista

hipokrizija. Smatraju takoe da su svi lanovi Konferencije imali istu zadnju nameru, isto ubeenje, istu intenciju. Oni vide u Optem Aktu ne tekst ve jedan odreen
duh.
Istoriari se meutim, stavljaju takoe na nivo dogaaja, i trae da objasne jedan dogaaj, ignoriui ono
to je sledilo, to ondanji savremenici, prirodno nisu
mogli da znaju, i oni prosuuju drukije. U njihovim oima Opti Akt moe da bude i napor da se koi po dela,
a i da se ubrza.
Diplomate koji su nauili da posmatraju Afriku juno od Sahare samo kroz obalsku trgovinu, nisu se oduevljavali unutranjou tog misterioznog kontinent a.
Oni su se nadali da ako budu primenjivali svoje pravilnike samo na obalsku teritoriju, odbijajui da prihvate
doktrinu hinterlanda, koju je veina pravnika osuivala,
ukratko, stvaranjem te udovine Nezavisne drave koju
optereuje sad i akt sa pravilima plovidbe o kome ne bi
toliko vremena diskutovali da se znalo kako e se pri menjivati, oni bi svakako odlagali momenat kad vlade budu bile primorane da troe pozamana sredstva za okupaciju novih teritorija.
Tekst Opteg Akta ne daje pravo govora o deobi.
Njegov duh to omoguava samo kad se interpretira ono
to su redaktori preutali, poto prirodno, nisu svi bili
istog miljenja. Ovde smo se ograniili da se prebacimo
u 1885. godinu, i da se drimo teksta, jer, da smo pokuali
da sondiramo miljenja i zadnje namere, kako bi doli
do pravog duha i smisla koji su vladali na Konferenciji,
debata nikad ne bi bila zakljuena.

V. - Postupak oko hinterlanda i zone

uticaja
Izraz sfera uticaja se pojavljuje u ang lo-nemakom
Ugovoru od 29. aprila 1885.g. (sfera akcije), kao i u prepisci koju su izmenili lord Granvil i grof od Misnetra u
vremenu od 29. aprila do 16. juna 1886.g. po pitanju nemako-britanskog
sporazuma
zakljuenog
1.
novembra
1886.g. Ali, ideja je mnogo starija. Na nju se nailazi ve
u sukobima rivaliteta izmeu trgovakih kompanija u
18. veku, u sporazumima, na primer, oko domena gde je
110

svaka od njih drala monopol u trgovini zlatom, robovima ili gumom.

Ubaen u meunarodno pravo, pojam-zone uticaja
se vrlo brzo i svuda proirio.
Pravnici su svakako tome mnogo doprineli dajui
joj definiciju, primenjujui je u raznim prilikama, jer in i
je to bilo zgodno. Tako se moe nai u doktorskoj disertaciji iz prava Zilijena Pjera-a Postupak hinterlanda
(Nansi, 1906), jedan povran ekspoze ali pogodan za orijentaciju istraivanja, kao i dosta siromanu bibliografiju.
Rad na prvom mestu podsea da posle pisanja Pitendorfa,
Vatela itd., ceo svet je bio saglasan krajem 18. veka, da
osudi ta fiktivna okupiranja, ija je jedina prednost u
prioritetu otkrivanja teritorije, i zastavi na brzinu zabodenoj pre drugih, natpisima urezanim na stenama u toku
nekog efemernog iskrcavanja. an-ak Ruso je 1762. godine rezimirao tu doktrinu u svom Drutvenom ugovoru (Contrat social): Opte uzevi, da bi se steklo pravo prednosti na bilo kakvu teritoriju, potrebno je ... da se
prvo ona zauzme, i to da se obelei ne nekom nepotrebnom ceremonijom, ve neim ureenim, to bi bio jedini
znak vlasnitva, koji, u nedostatku pravog naslova, treba da budu respektovana.
Mogu se nai raniji sluajevi u imperijalistikoj praksi, kao to je bio sluaj obeleavanje granice Lujizijane
od strane SAD 1805. godine. Okupiranje ua jedne reke,
smatrali su tada, da je pravo na ceo sliv reke. Ameriki
predsednik Don Kinsi Adams se bio pozvao na tu tezu
u svom govoru pred Kongresom 28. decembra 1827. g.
Ova teza se kasnije razvila u pravo neprekidnost i (doctrine of continuity), koje je davalo pravo dravi, koja je
zauzela obalu, da proiri svoju okupiranu zonu i na unutranjost zemlje, stvarajui tako, zajedno sa obalskim
podrujem jednu prirodnu celinu, ili na enklave koje
se nalaze u unutranjosti, tzv. pravo na enklave. Sve to
je nazivano moralnim hinterlandom, doktrinom koju su
uglavnom osuivali pravnici imperijalistike epohe, i u
zamenu predlagali ugovoreni hinterland koji bi se zasnivao na sporazumima.
Francuski sinonim ugovorenog hinterlanda je sfera
ih zona uticaja. Franc Despanje je u svom lanku pod naslovom Okupacija teritorija i postupak oko hinterlanda

111

u asopisu Revue general de Droit international de 189 4

pisao sledee: Osnovni postupak se sastoji u tome d a
se utvrdi jedan meunarodni sporazum, topografska linija, preko koje svaka drava ima prava da okupira i uspostavi protektorat, iskljuujui drugu ugovornu stranu.
S druge strane, svaka drava se obavezuje da ne pokuava osvajanje te teritorije ili protektorata, i da ne utie
na drugu ugovornu stranu, sa druge strane fiksirane granine linije.
Pravnici su u to doba dokazivali i pravdali ugovore
o deobi, bilo navodei da berlinski Akt zahteva efektivnu
okupaciju okupiranih teritorija a ne protektorat a,
to je potrebno naglasiti, bilo podseajui da se ugovori
odnose samo na obalska podruja, bilo predlagajui dosta
duge rokove, od 25 do 30 godina, u toku kojih bi okupacija neke teritorije postala efektivna, ili po isteku ega
bi teritorije, jo neokupirane, postale res nullius (niije
zemlje).
Iz ovoga se vidi, da u ovom mnotvu novih principa,
pravo, kao to to esto biva, dolazi nakon zavren og unu . Aibei d Pu vu rvil p ie u svom lanku u asopisu Revue general de Droit international (1899): Jedna vrlo
predusretljiva diplomatija priskae u pomo dravi sa
svojim novim, prividnim fikcijama mada bez velike vrednosti, dravi koja kasni, ili je ispred drugih... Sa posebnim ukusom za smelost koju donosi Mo, cela Evropa
je danas opsednuta konvencijama i u njenoj j e slubi,
upotrebljavajui bizarne oblike koje nastoji da determinie, iako je teko prihvatiti soli dnost, a esto i moralnu
vrednost.
Istorijska anketa o pojavama ovih prividnih fikcija
u specijalizovanim asopisima i u dnevnoj tampi, tek
treba da se obavi. Tom prilikom e se postaviti problem
javnog mnjenja na odluke vlada.

VI. - Javno mnjenje i grupe pritiska

Nema kolebanja, kad se pogleda mapa: eksplozija
Evrope je zauzela celu crnu Afriku i to u rekordnom
roku od 1880. do 1900. Ali, ko je - Evropa?
Engleska, Francuska, Nemaka, Portugal, Belgija.
Ali, ko su oni?
112

Uvek i svuda se govorilo o uticaju javnog mnjenja

na vlade. Njihovi agenti su uvek bili prisutni u toku pregovaranja, i to znaajnih kao to je na pr. Sporazum iz
1890., prisutni da bi mogli da podseaju na pozicije i da
proraunavaju reakciju tog mnjenja. A na ta su zapravo
pravili aluzije? To zavisi od sluaja, jer, jedan je mislio
na lanak u novinama, drugi se brinuo za parlamentarne
debate, trei se smatrao obaveten od strane policije, svojom sopstvenom potom koju prima, ili preko raznih razgovora. Verovatno bi bilo nemogue tano rei, ta su,
u raznim prilikama, podrazumevali il Feri, Bizmark ili
Salsberi pod tim nejasnim izrazom - javno mnjenje.
Najnovije metode sondiranja su, meutim, donela
dva otkria. Prvo je postojanje tzv. tihe vein e, a drugo
otkrie je-neverovatno neznanje, ak i kod onih koji ne
pripadaj u ovom krugu koji uti. Taj krug, ta tiha veina niti ita specijalizovane asopise niti novine sa malim tiraom. Zadovoljavaju se sa krupnim dnevnicima velikog tiraa koji i odraavaju, ali i formiraju javno mnjenje. U Francuskoj to su Le Matin, Le Petit Journal
i Le Petit Parisien, koji su 1914.g. imali tira od 900.000,
odnosno milion i milion i po primeraka. Listajui ih, moe se konstatovati da se politiki dogaaji ne prate sa
organizovanom kampanjom. Vrili smo ispitivanja povodom skandala u Kongu, februara 1905. List Le Matin
je 16. februara dao lanak pod naslovom Delati crnaca na prvoj strani, ali u estoj i poslednjoj koloni. Dve
prve kolone su bile posveene nekom kvazi-filozofskom
lanku alosne vrednosti. Greka ljudi u istraivanju
uzroka i posledica. U sredini, sa velikom slikom ratnog
broda, komentar o pomorskoj bici kod Port-Artura od
proteklog 10. avgusta, izmeu Rusije i Japana. Izmeu
je kratak lanak o aferi Siveton. List Le Petit Parisien,
koji obino prvi pie o skandalima u kolonijama, ve
je 15. februara objavio vest, uvek na prvoj strani, ali
uvek u poslednjem stupcu. On razvija dogaaj u obliku policijskog romana: Uzbuujue hapenje Toke-a,
stara majka u suzama, utanje Suda, intervju sa advokatom, protivurenosti u Ministarstvu kolonija gde je
jedan visoki funkcioner izbegao razgovor. italac tihe
veine se uzbuuje, ali, ta je on tu razumeo? Nijedan
list ne daje skicu, niti objasni da je Kongo u Africi, kao
i Krebee i Bangi, da je mesto zloina - Kongo.

113

Pitamo se onda, u kojoj meri su mogli kolonijalni

problemi da prodru u svest naroda. Nema su mlje da je
u to doba svaki Francuz znao gde su Alzas i Lorena, ali
Kongo, Sudan, ad? Kod ukupnog stanovnitva nije postojalo ni povoljno ni neprijateljsko uverenje o kolonizaciji. Postojalo je neznanje i ravnodunost.
Javno mnjenje bi se tako svelo na itaoce uglednih
dnevnika, a naroito na specijalizovane revije sa slabim
tiraom, na Bilten afrikog Komiteta Francuske, Pomorski
i kolonijalni bilten, Kolonijalizam petnaestodnevno itd.
Tu su se mogli nai lanci ne samo oni koji iskazuju
miljenje javnosti, ve ga i stvaraju. Zato emo napustiti
izraz - javno mnjenje, koje je uopteno i neodreeno, i
upotrebiti precizniji izraz - grupa koja utie. Te razne
i po znaaju razliite grupe su okupljale elitu. lanovi
tih grupa - intelektualci, privrednici, tehniari, vojna lica - su bili esto u kontaktu sa politiarima, a esto su
i sami pripadali politikim partijama. Oni su bili ti koji
su uticali na vlade.
Najtipiniji primer koji je nedavno bio predmet istraivanja je o vojnim licima u Sudanu. Kenia-Forstner je
u svojoj knjizi Osvajanje zapadnog Sudana (The conquest of the Western Sudan) dokazao da je do osvajanja
zapadnog Sudana dolo usled volje, upornosti vojne klike, nezavisne u odnosu na vladu. esto je hvaljeno herojstvo onih, koji su na svoju inicijativu dali kolonije svojoj otadbini. Ali, ne podcenjujui njihovu ulogu,
potrebno je konstatovati da su oni uspeli uz punu podrku grupe koja utie.
Kada su Brijer d'Lil i Rov svojim sukobom na gvinejskoj obali doveli francusku i englesku vladu u konflikt,
morali su najzad biti opozvani, i spor reen na prijateljski nain. Hardgriv je analizirao taj sluaj u svojoj knjizi Uvod u paranje Zapadne Afrike (Prelude to the
Partition of West Africa. U prilog tome je i sluaj iz
1880., kad je Olivije d'Sanderval pregovarao sa poglavicom u Futa-alonu (Gvineja) kako bi osigurao vezu
eleznicom izmeu gornjeg Senegala i gvinejske obale,
doiveo je neuspeh zato to je bio sam.
Ili, suprotno tome, kad je iste godine Braza potpisao
ugovor Makoko na svoju linu inicijativu, kad ga niko
nije ovlastio da to uradi, imao je iza sebe Drutvo geogra-

114

fa i Francuski Komitet Meunarodne Afrike Asocijacije,

kao i linosti kao Leseps, Katrefa, poslanika Zor Perin-a
itd. kojih se Ministar pomorstva, admiral Zoregiberi morao da uva.
Karl Peters se hvalio da je krenuo sam, i uprkos vladi nemakog Rajha. Ali, s jedne strane, on je bio dobio
sredstva od lanova Nemakog drutva za kolonizaciju, a
s druge strane, Peters je lagao. Fric-Ferdinand Mi ler je
dokazao da je ovaj obavestio vladu, i da mu Bizmark nije
zabranio da ide, ali ga nije ni podstrekavao.
Sesil Rodes je imao svoje ogromno bogat.stvo, i mogao je da formira svoju sopstvenu grupu, pa ak i da
nametne odreenu politiku, iji su metodi bili za diskusiju, ali iji je krajnji cilj bio - direktna veza Rt dobre
Nade-Kairo - nije bio u suprotnosti sa vladom. Ukratko,
lokalne linosti su imale adute, ali, kad su uspevali, to
je bilo zato jer su bili podravani. Osnovna uloga tih
uticajnih grupa je bila formiranje velikog imperijalistikog mita i slogana programske ekspanzije, a koji su lansirali bilo insistiranjem na ekonomskoj potrebi, iako to
nije bilo toliko evidentno kako smo pokuali da utvrdimo
u Mit i stvarnost francuskog kolonijalnog imperijalizma
(Mythes et realites de l'imperialisme colonial francais),
bilo nacionalistikom ideologijom, kao to je bio pangermanizam. I tako je stvoren afriki blok, ili euroafriki, u Francuskoj u vreme trke na ad, ili nemaki
Mittel Afrika (Afrika kao sredstvo ), stvoreni spajanjem
istone Afrike sa Kamerunom, ili sjedinjenjem pod okriljem Portugala Angole i Mozambika, zatim mnogo puta
ponavljana britanska veza Rt-Kairo koji je francuski kapetan Maran nazvao britanski krst, optuujui Engleze da ele da sjedine egipatski Sudan sa Nigerijom.
Ovi ekstremni programi su plaili vlade, jer su dovodili do zakljuivanja veoma komplikovanih meunarodnih ugovora, a i velike trokove. Da bi ih realizovali,
i napali kartu o podeli onako kakva je bila 1904 .g. trebalo je oduzeti teritorije najslabijim, raskomadati portugalske i belgijske kolonije, i delove dati najjaim. Sukob
do koga je dolo izmeu Engleske i Portugala je uzbudio javnost, ne zato to se javnost mnogo brinula za Afriku, ve radi forme, nepotrebno poniavajue koju je
Solsberi izabrao, i to ultimatumom od 11. januara 1890.g.

115

(J.A.Hanah: Poeci Njasalanda (The Beginnings of Nuassaland) i R.J.Hamond: Portugal i Afrika). Projekat
podele od 30. avgusta 1898.g. je bio u okviru teze o zonama uticaja. Wilket je dokazao u svojoj knjizi Belgijski
Kongo i svetska politika (Le Congo belge et la Weltpolitik) da su ti projekti bili neprecizni, i da ih vladine a dministracije nisu uzimale za ozbiljno. Napori tih uticajnih
grupa nisu uvek nalazile odjeka i kod javnog mnjenja.
Kad su dogaaji dovodili do toga da se na inicijativu ovih
grupa angauje cela nacija, ova tiha veina nacije je najzad shvatila ta se deava, i - bunila se. I postavljen
problem bi naglo dolazio u prvi plan dnevnih zbivanja.
To se desilo kad je dolo 1881. g. do tuniskog revolta
posle potpisivanja ugovora u Bardo-u, zatim posle ubrzanog povlaenja iz Lang Sona 1885.g., i povodom francusko-britanskog sukoba zbog Faode. U svim tim sluajevima, javnost nije bila u toku onoga to se predu zim alo. Rogzer Glen Brovn je u svojoj studiji Fashoda r concidered, zatim The impact of domestic Politics on
French Policy in Africa 1893-1898. pokazao je kako je
bila pripremana ekspedicija pod zatitom francuskog afriko g Komiteta i vojnih linosti. Vlade, koje su bile zauzete unutranjom politikom svojih zemalja, nisu mno go
obraale panju niti raspravljale o tome na ministarskom
Savetu.
Makako da su estoke bile reakcije javnosti, one su
se obino brzo stiavale. Uprkos dugih seansi interpelacija u Skuptini, kao i burnih otkria kolonijalnih skandala, te situacije nikad nisu dovodile ministre u opasnost.
Izuzetak je il Feri koji je morao da da otkaz posle dogaaja u Lang Sonu.
Znaajan dogaaj stvara jedan stav javnog mnjenja
u najirem smislu, ali vie pitanja ne mo gu istovrem eno
tla okupiraju paju. Ima uvek jedno pitanje koje dom inira. Takvo miljenje se stekne kad se prvo konsultuje
ondanja tampa velikog tiraa, zatim tampa tzv. javnog
mnjenja, literature i oralna tradicija. Izmeu 1870 . i 1914.
g. velike teme u Francuskoj su bile pokrajine A lzas i
Lorena i odvajanje crkava od drave, koje su uzbuivale
mase. Stalno prisustvo ovih tema tokom tih godina potvruje da su ostala uzbuenja bila manje vana, i bila neka vrsta vatre od slame.

116

S A D R A J
Hronologija dogaaja ................................................................................................
PRVI DEO: CINJENICE
Uvod ......................................................................................................................
Glava prva
1.
Poetak rasparavanja.....................................................................................
Glava druga
2.
Borbe za basen reke Kongo ............................................................................
Glava trea
3.
Berlinska konierenci ja.....................................................................................
Glava etvrta
4.
Istona Afrika .....................................................................................................
Glava peta
5.
Veliki sporazumi o podeli.................................................................................
Anglo-nemaki ugovor od 1. jula 1890...................................................
Anglo-irancuski ugovor od 5. avgusta 1890..........................................
Anglo-francuski ugovor od 8. aprila 1904.............................................

49
52
55
57

ZAKLJUAK ......................................................................................

62

DRUGI DEO: ELEMENTI IZ DOSIJEA I - DOKLE SE DOLO

1.
Dokumenti ............................................................................................................
2.
Problemi i sukobi oko interpretac ije
I
Podela i afriki narod...................................................................................
II
Konverzija Bizmarka na kolonijalnu politiku ........................................
III Jagma i trka do zvonika .....................................................................
IV Mit o podeli u Berlinu ................................................................................
V
Postupak oko hinderlanda i zone uticaja ...............................................
VI Javno mnjenje i grupe ekstremista ...........................................................

5
11
13
22
30
39

65
101
102
104
107
110
112

An ri Brunsvi g: K a k o s e p a r a l a A f r i k a .
Prevela Nada Nedeljkovi. Lektor
Milo Markovi. Naslovna strana
Jozef Stehlik. Tira 1.000.
tam pa Stil Po dvis.
Izdaje B a gdala
Kr uevac

Kako se
parata
Afrika

Deoba Afrike se nije izvrila na Konferenciji u

Berlinu 1885. g. ve je poela jo zaetkom
proiog veka, i to estokim francusko-britanskim
rivalitetom. U te sukobe se bio umeao belgijski
kralj Leopold II i Nemaka. Pojam sfera uticaja"
se po prvi put pojavljuje u zvaninim
dokumentima, to je i ubrzalo
komadanje afrike teritorije.
Afrikanci su mirno podneli ovu
deobu, iji je rezultat bio
brutalno ubrzanje jednog
razvoja, to e ih dovesti do beznaajnog uea u
cvetanju svetske
civilizacije. Oni su
tako izgubili
nit, i kontrolu svoje vlastite kulture, surovo
traumatizovani imperijalistikom dominacijom.