Vrste miljenja-imaginativno i realistiko, divergentno i konvergentno

Kod realistikog miljenja postoji objektivna istina, samo jedno mogue reenje. Lini
stavovi, miljenja, ukusi se zanemaruju, traga se za objektivnim i
proverljivim.Realistikom miljenju je srodan termin Konvergentnog miljenja.
Konvergentno miljenje se zasniva na pravilima logikog miljenja, odnosno logiki
ureenom sledu intelektualnih radnji koji dovodi do jednog tanog reenja. Primeri za
ovu metodu miljenja i reavanja problema su brojni. U matematici se na ovaj nain
usvaja algoritam za reavanje neke klase matematikih zadataka, a u prirodnim i
drutvenim naukama neke uzrono-posledine veze koje dovode do reavanje
odreenih problema (na primer kako sklop u umi utie na spratovnost ili zato se
vodonik vie ne koristi za pokretanje cepelina).

Kod imaginativnog miljenja, situacija je suprotna- ne postoje pogreni i trani

odgovori, miljenja, stavovi. Ne postoji stroga usmerenost, tako da lini
stavovi,motivi,emocije, ukusi preuzimaju vodeu ulogu. Dve grupe imaginativnog
miljenja jesu ona koja za cilj ima neki produkt-pesmu,sliki, pozorinu predstavu i ona
koja nema svrsishodnu funkciju, a u koju spada matanje, sanjarenje, fantazije, igre,
snoviPod divergentnim miljenjem se smatra stvaranje novih ideja, uivanje u
procesu traenja, traganje za to veim brojem tanih reenja. Divergentno miljenje
imaju kreativne osobe. Osobe koje koriste konvergentno miljenje, iako inteligentne,
mogu biti i netolerantne: smatraju kako postoji ispravan i neispravan nain reavanja
zadatka.

(Primer divergentnog miljenja sa svetske mree.)

Naunik Murray Gell-Mann, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i veliki zaljubljenik u matematiku, pria o nezgodama
jednog uenika srednje kole koji u Sjedinjenim Dravama mora da polae ispit iz fizike da bi bio primljen na fakultet.
Profesor ga pita: Kako e izmeriti visinu tornja pomou barometra? Mladi odgovara: U depu imam klupko konca,
veem barometar za to klupko, popnem se na toranj i spustim barometar, a zatim izmerim duinu konca. Pao si!,
nemilosrdno odgovara profesor.
On je od uenika oekivao ovakav odgovor: barometar meri pritisak, a pritisak se menja sa visinom (jer je pritisak
vazduha na ivu razliit). Na svakih deset i po metara iva se sputa za 1 milimetar; pa ako je pritisak na zemlji 760
mm, a 757 na vrhu tornja, to znai sledee: 760 - 757 = 3; 10,5 x 3 = 31,5! Odgovor je toranj je visok 31,5 metar.
Student se ipak nije predao. Obratio se viim organima i doputeno mu je da jo jednom izae na ispit. Ovog puta ga
je ispitao lino profesor Gell-Mann. Obratio se studentu ovako: Zaboravimo ta je bilo na prolom ispitu. Isto pitanje:
Evo barometra, ovde napolju je toranj, reci mi kako e da izmeri visinu tornja barometrom.
Student se zamislio asak, napravio beleke i izjavio: Naao sam 21 reenje pa sad ne znam koje je najbolje! GellMann, iznenaen, zatrai od studenta da nabroji sva reenja.
Mladi pone:
Prvo reenje: staviu barometar na zemlju uz zid tornja, napraviu zarez na zidu na vrhu barometra, onda u
barometar postaviti na zarez, pa napraviti novi zarez i tako dalje - dok ne doem do vrha. Drugo reenje: ekau
Sunce, staviu barometar na zemlju, izmeriu njegovu senku pa uporediti sa senkom tornja i tako u odrediti visinu
na nain kao je to uradio Tales. Tree reenje: popeu se na vrh tornja s hronometrom, baciu barometar, izmeriti
vreme pa - po formuli zakona o sili tee i ubrzanju - izraunati visinu tornja. etvrto reenje: izraunau visinu po

padu pritiska ... (Reenje koje je drugi profesor traio). Peto... esto... reenje... A na kraju je i dvadeset i prvo
reenje, koje moda nije odve poteno. Otii u do uvara tornja, pokazati mu barometar i dati mu ga pod uslovom
da mi kae koliko je toranj visok!