.

(1990 - 1995)

1999.

2

(1990-1995)

:

. ,

: -x,

:

. , 76/23
11070

:




:

700

CIP -
,
372.853 (075.3) (079.1)
, .

: (1990-1995) : 1 / .
; - ( ...
.). - (2 .). - : . .
, 1999 ( : ). - 174
. : . ; 24
700.
ISBN 86 - 901669 - 4 - 7
ID = 71603980
: ""

. :
- , , ,
- ,
- , ,
,
- ,

, ,
( ).

.
, , ,
, .
.
1989/90. 1994/95.
, ,
() ,
.
.

, .
, 100,
, , 20 .
, , , , .
( )
30 ,
. ,
. , .
, , .
. ,
,
(1990-1992) 1995.
.
, .
.
, .
.

,
,
.
. ,
,
, ,
()
.
.
, ,
.

4
, ,
.
1991/92.
, ,
" ",
.

.

,
.
, ,

.
,
.
. ,
, : . , , -x,
, , , ,
, . , . , ,
, . , . , ,
, . ,
, ,
, -, ,
, , ,
"", ( ),
. , ,
1990. 1995. ,
. . 1990/91.
, ,
.
: ,
76/23, 11070 , .

,
, 1996.

- ""
.
-
. .
- .
,
(" ", ", " "
.).
-
. , "
".
- , g 9.81m s 2 .
- : X.Y.Z, : X -
( ), Y - () Z -
( - , - , - - ).

1) ,
. .
2) ,

, ,
.

.
3) ,
, . :
- ,
, (,
m
g 9.81 2 ), (
s
).
- , ,
,
, , .
1: ,

v 0 .
2: x
, x 0 x = 0.
4) :
-
.
, , .
, ,
.
- .

7
, ,
a 10n , 1 a 10 , . ,
, n 1 ,
n 2 .
1. :
t 33ns = 3.3 10-8 s ,
:
1.

:
:

t 33ns = 33 10-9 s .

t 0.2MJ = 2 105 J ,
t 0.2MJ = 0.2 106 J .

5) ,
. , 3) ,
,
.
6)
.
,
.
7) .
,
, , . ,
, , ,
, ,
.
: ,
,
. , .
.

.
1: -

, ,
.
.
.

8
2: ,
, .
8) , ,
.

.
- .
:
- ,

.
-
.
.
.
, , .
, , .
9) ,
. :
- . ,
,
. ,

.
,
.
- .
: ,
, ,
.
10) ,
.
,
.
11)
,
.

9
"
".
12)
0.1 1000.
: 2.5 105 m
, , 2.5 105 m = 25m , 25
.
13) ,
, .
,
,
1000 , .

10

,
.
.
.

(
). ,
.
.
:
) , 2.304,
30.2, 1.405 103 .
) , ,
12.200, 10.0, 1.450 103 . 0.02340
, ,
,
2.340 102 .
1:
(0.01-0.09V), :
10.00 V
0.34 V
3.20000 103 V .
1: (1090s), :
40s
120s
3.520 103 s .
,
,

.

11

,
.

.
.
:

12.432 2.3467 3.23 12.123 30.1317 30.13

135 12.8 55.15 76.2 195.545 26.695 27

2.10 104 1295.2 3.72 104 2,1103 1295.2 37200 56904.8 57000 5.70 104

,
( 3.23)
.
,
( 135)
.
,
(
1) .
.

. .
:
3.345 2.3423112.341 3.34 2.34 12.3

0.7103 0.710
12.4 3.401 3.213
12.4 3.40 3.21
(3) 12.4,
, .
(
), :

3.345 2.3453112.341 3.345 2.345 12.34 96.795

0.715 .
12.4 3.401 3.213
12.4 3.40 3.21
135.3
. , , ,

.
:

5.212 27.1
2.35 1.53

2.35 64
4

156.2 3.535

tg30.0 0.577

ln 62 4.1

12
, 62 ,
, .

1.2 19.071

3.8

5.1 3.009 10

20.3 1.95
15.3 10

39.58
15.3 104

2.59 10 4 2.6 10 4 .

13

) r - ,
,
(. 1).
) x,
y z,

, :
x rx ,
y ry ,

(1)

z rz .
:
r x2 y2 z 2

(2)

) r - (2) (1)
(. 2):

(3)
r r2 r1 .

) s -
.
:

14

) -
,

:

r r t ,

(4)

:
x xt ,

y yt ,

(5)

z zt .

) - , :

s st ,

(6)

s r .
.

t t2 t1
:

r r2 r1
,
vsr

t t1 t2

r1 r2 r3 ... rn
,
vsr
t1 t 2 t3 ... t n

(7)

r1, r2 , r3 ,...,rn
t1, t2 , t3 ,...,tn .

t t2 t1 :

vsr

s
,
t

vsr

s1 s2 s3 ... sn
,
t1 t 2 t3 ... t n

(8)

15

s1, s2 , s3 ,...,sn
t1, t2 , t3 ,...,tn .

vsr .
vsr
.

, - v ,
.
.
,
(. 2). , .

t t2 t1
:

v v2 v1
,
asr

t
t1 t2

(9)

v v2 v1
.

, - a ,
.


('x'y'z') (xyz)

v21

(
).

v1 ( ),

v 2
( ), ( . 3):

v1 v2 v21 .

(10)

16

v21

v12 ( . 4)
:

v12 v21 .

(11)

a 21
( ). . 4,
.

a1 ( ), a 2 (
), :

a1 a2 a21 .

(12)

(10) (12)
. ,
.

a 0 v const .
:

r r0 v t ,

(13)

x x0 vxt ,

y y0 v y t ,

z z0 v z t ,

(14)

v x , v y , vz . :

s s0 vt .

(15)

= 0.
x -
, ,
.
:

17

x vt

(16)

s vt .

(17)

: , (15) (17),
, , ,
.

a const ,
, :

v v0 at ,

(18)

vx v0 x axt ,

v y v0 y a y t ,

vz v0 z a z t .

(19)

:
v v x2 v 2y v z2 .

(20)

:

1
r r0 v0t at 2 ,
2

(21)

:
x x0 v0 xt

1
a xt 2 ,
2

y y0 v0 y t

z z0 v0 z t

1
az t 2 ,
2

1
a yt 2 ,
2

(22)

a x , a y , a z , v0 x , v0 y , v0 z
.
,
, :
1
(23)
s s0 v0t at 2 ,
2

18
x - , ,

x - ,
:
(24)
v v0 at ,
x v0t

1 2
at ,
2

(25)

s v0t

1 2
at ,
2

(26)

v 2 v02 2as .

(27)

1: , , (
"") , .
(24-27),
- ( (85)).
2:
,
. , x - ,
, , (2427) :
(28)
v v0 at ,
x v0t

1 2
at ,
2

(29)

s v0t

1 2
at ,
2

(30)

v 2 v02 2as .

(31)

, (28-31),

, a a 0 .
3:

( v1 ) ( v 2 ) , :
v v
(32)
vsr 1 2 .
2

19

,


,

(6,7).


,
v 0 ,

, . 5, :

vx v0 x const ,

(33)

v y v0 y gt ,

(34)

x v0 xt ,

(35)

1 2
gt .
2

(36)

g 2
x .
2v02x

(37)

y v0 y t

v0 y
v0 x

:
v02y
v0 y
,
.
(38)
t1
ymax
g
2g
:

xmax

2v0 x v0 y
g

t2

2v0 y
g

(39)

20

, v 0 ,

6, :
vx v0 const

(40)

v y gt ,

(41)

x v0t ,

(42)

1
y gt 2 ,
2

(43)

g 2
x .
2v02

(44)

, :

xmax v0

2h
,
g

t1

2h
g

(45)

.
,
.
,

.

21


, .

. , ( )
:
s
(46)
,
r

.
,
, (. 7).


t t2 t1 :

(47)
sr .
t

, - ,
.
(. 7).
e
:
2
(48)

2 .
T
(, )
:
vr.
(49)

t t2 t1 :

2 1
,
(50)
sr

t
t1 t 2

2 1
.

22

, - ,
.
.

0 const ,
:

t .

(51)

const .
, , :

0 t ,
1
2

(52)

0t t 2 ,

(53)

2 02 2 .

(54)

:

, .
,
,
.



.
-
(. 8).

a at an ,

a at2 an2 .

(55)

-

.
. ,
, :

23

at r .

(56)

() n (cp) -
. ,
.
:
an r

v2
.
r

(57)

,
, ,
.
, ,
, ,
.
: , (23), (26) (30),
(27) (31)
, , .
,
.

24

3.

r
( )

s r

v r

s vt

v v0 at
1
s v0t at 2
2
2
2
v v0 2as

0 t
1
0t t 2
2
2
2
0 2

a t r 2

an r

25

m1, m2 ,...,mn r1, r2 ,...,rn ( ) :

n

m r m2 r2 ... mn rn
rc 1 1

m1 m2 ... mn

m r

i 1
n

1
M

m r ,

(58)

i i

i 1

i 1

:
xc

1
M

i 1

mi xi ,

yc

1
M

i 1

mi xi ,

zc

1
M

m x ,
i i

(59)

i 1

. , .
.
:
,
,
.
.

m, r
, :
I mr 2 .
(60)

. m r
.
, .
:

26
I I1 I 2 I 3 ... I n .

(61)

: I
I0 ,
, :
(62)
I I 0 md 2 ,
d .
4.

mr 2

, ,
. r

mr 2
I

1 2
mr
2

,
r

2 2
mr
5

1
ml 2
12

1 2
ml
3

( ) :

p mv ,

(63)

n , , :

i 1

pi

m v

i i

i 1

vc .

Mvc ,

(64)

27
"
", " ", 5.
:
,
. ,
, -
.

p ,
, :


(65)
L r p mr v ,

r .
n :

i 1

pi

m v

i i

Mvc .

(66)

i 1

L I ,

(67)

I .

" ", " ", 6.
: (65) (66),
.
, .

F :

M r F ,

r
:
M rn F ,

(68)
.
(69)

28

rn
-
( . 9).

(
)
.
.

- .

( r p , r

F ) ,
,

.

F1, F1, F3 ,...,Fn ,

- :

F F1 F1 F3 ... Fn

F ,

(70)

,
,
, :
n

M M 1 M 1 M 3 ... M n
Mi
(71)

i 1

( )
,
,

F 0 ,
i

v const .

(72)

29

, F ,
:

p
F
Fi ma
.
(73)
t

, a ,

, a .
, :
p
,
F
t

(74)

p t .
, .
1:
, .
, ,
, ( "
" " ").
2: ,
, ,
. (
),
. ,
. ,
. ,
.
3: (
),
x y - .
, :
Fx ma x ,
Fy ma y .
(75)

- , (x)
, (y) , x = y = 0, :

ma ,

0.

(76)

30
- ,
, () .
-
. ,
. ,
.
" " "
" x y - .
( )
,
, :

(77)
F12 F21 .
.
, .
( )

, M , :

M i I .

(78)

,
:

L
.
(79)
M
Mi
t

L t .
, (70)
( " " "
").

: , ,
, .

Fi 0 ,

Mi 0 ,

(80)

31

M i .
. :
-
, -
, -
.

: (80),
.
,
.
( - "").


,
.
- .
.

F12 , F21 F12 , .

(
" ", "").

Ft Fot .
(
), .

:
(
11.91.).

,
, .
.
, :

32

Ft N ,

(81)

N , .
, ,
.
. ,

.

:
Ft,k

k N
r

(82)

k , r
.
.

( )
. :

Fot bv ,

(83)

b .

-
. (. ),

T Fz ,

(. ), N .
1: ,
.

, .
2: ,
, .

.

33

3:
- .
:
1)
,
( 20.95..).
2)
,
:

.
. .
:

( . 10).
:

- ,

N1
.

- .
,
, ,

N 2 ,
- .

, ( ),
, , :
F kx ,

k , x
).

(84)

34

, ( )
, , :

F m0 g 0 gV ,

(85)

: m0 - , 0 - V
, .
.

, ,
. :
Fcf

mv 2
mr 2 .
r

(86)

1: ,
. ,
,
.
2:
.

, .
, , ,
, .

a 0 , m
:

Fin ma0 .

(87)

: ,
,

35
,
, .

.
.
, ,
.
:
Fcf

mv 2
mr 2 .
r

(88)

( ) F

r , s , :

A F r Fr r ,

(89)

Ft (
). Ft s, ( )
:
(90)
A Ft s .
,
.

, :

A M M1 ,
(91)
1 .
,
( ) :

A M M1 .

(92)

, .

1 2 :
A m1 2 .

(93)

36

, , ,
:
Atela Etela Etela1 Etela 2 ,

(94)

, () :
Asp Etela Etela 2 Etela1 .

(95)

,
, .
( ).
P, t ,
:
A Pt .

(96)

t,
:
A Pt .

(97)

"
", " ", 7-9.

t,
:
A
(98)
P .
t
, - ,
.

, v ,

F , Ft ,
() :

P F v Ft v .

(99)

37
,

F .

M ,
M 1 , , :

P M M1 .

(100)

. ,
.

m, v p :
Ek

mv 2
p2
.

2
2m

(101)

: I,

L , :
I 2 L2
.
(102)
Ek

2
2I
(
)
.

.
, , .
.

, ,
.
() .
,
, 1 2, r
, :
mm
(103)
Ep 1 2 ,
r
.
.

:

38
Ep mgh ,

(104)

, g
.
.
(101)
, (100).
:
1 2
kx ,
2
k, , x .
Ep

(105)

,
.
,
,
.

, ,
:
E

E E
k

(106)

, -
, :
E const .
(107)
,
,
, .
1:
( ). ,
, , .
2: ,
, ,
,
.

39
-
.
: ,
,
, . , , , .


. ,
.

:

p m v

i i

const ,

(108)

:
px

p m v
xi

i xi

pz

const ,

py

p m v
zi

i xi

p m v

const .

yi

i yi

const ,

(109)

1:
, .
2: ,
.
3: ,
. , x , ,
y - , .
4:
, ,
.

40

,
:

(110)
L
Li I ii
ri pi const .

:
.

, ,
. 1 2,

v1 v 2 , ,

v1 v 2 , :
v1

m1 m2 v1 2m2v2
m2 m1

v2

m2 m1 v2 2m1v1 .
m2 m1

(111)

m1 m 2 v1 v 2 ,
:
v

m1v1 m2v2
m1 m2

(112)

:
(108) (109).
, , .
, , x " I ",
1994.. x (. 126).

41

5.

( I mr 2 )

r
M

M r F

p mv

L I


L r p mr v

v const
Fi 0

const
Mi 0

p
F
Fi ma
t

L
M
M i I
t

Fi 0

Mi 0

A F r Fr r

A M M1

A
P Ft v
t

A
P M
t

mv 2
p2
Ek

2
2m

I 2 L2
Ek

2
2I

p
pi
mi vi const

Li I ii
ri pi const

42

y x
y yx , . 14.
() () .

( ) x x2 x1 ,
x, xi
( i 1,2,3,...,n, n ),
x x2 x1 x1 x2 ... xn .

() x
x , z :

z yx ,
y y f (x) x ,
x x2 x1 , z :

43

z z 2 z1 z1 z 2 ... z n y1x1 y2 x2 ... yn xn

y x
i

i 1

xi ,
, , y( xi xi ) y( xi xi ) ,
yi xi (x)
xi . z , ,
x2 x1 . :
x x2 x1 ,
z
y x,
. y f (x)
x z
z yx . y f (x)
. ,
v at ( 1).
1: z1 0 , z z 2 ,
z x x1
x2 . ,
z z
x x1 x2 . .
2: ,
,
.
( ).

-
.
3: ,
z .

x ( ).
4: " "
" ", ,
( ).

44

:
, , :
1)
a a(t ) , ,
, , (9), v at .
2)
v v(t ) , ,
, , (8), s vt .
3)
(t ) ,
, , , (50),
t .
4)
(t ) , ,
, , (47), t .
5) ,
F F( t ) ,
, , , (74),
p F t .
6)
M M (t ) ,
, , , (79),
L M t .
7)
Ft Ft (s) , ,
, , (89), A Ft s .
8)
M1 M1 ( ) ,
, , ,
(91), A M1 .

45
9)
P P(t ) , ,
, , (96), A Pt .
: . 15.



.

.


.
:

.
, : a 5 10 3 m b 4kN = 4 103 N .

c 6kN = 6 103 N
d 2 102 N .
:
S1 ab 62.8 J ,

S2

1
cd 60 J .
2

(),
.
, :
A A1 A2 62.8 J + (-60 J) = 2.8 J .

46

,
,
, .
,
30, 45
60.

a
:
1) 45: (
16), :

ax a y

a 2
2

(124)

1)
30
60:

( 17), :

ax

a 3
2

(125)

ay

a
2

(126)

47

x :
ax 2 bx c 0 ,

(127)

, , c .
:

x1 2

b b 2 4ac
.
2a

(128)

-
.

) b 2 4ac 0 :
x1 2

b b 2 4ac
2a

x1 2

b b 2 4ac
.
2a

(129)

) b 2 4ac 0 :

b
.
2a

(130)

) b 2 4ac 0 .
: ,
, , . ,
, .
.

48

ZADACI

1.91.O. Kolika treba da bude brzina automobila, da bi ukrasni

poklopac ("radkapna"), koji je u pokretu spao sa toka automobila,
im dodirne put poeo da se kotrlja bez proklizavanja. Poluprenik
toka je R = 25 cm, a poklopac se moe smatrati homogenim
diskom poluprenika r = 12 cm. Usporavanje kretanja poklopca u
vertikalnom pravcu traje = 0.5 s. Pretpostaviti da u toku ovog
usporavanja na poklopac deluje konstantna sila trenja. Koeficijent
trenja klizanja izmeu poklopca i puta iznosi = 0.2.

Reenje: Poto toak ne proklizava, taka toka u kojoj on dodiruje zemlju

miruje u odnosu na zemlju. Ako se automobil kree brzinom v0 istom brzinom se kree
i osa rotacije toka u odnosu na zemlju i dodirnu taku. Prema jednaini (U11), taka u
kojoj toak dodiruje zemlju kree se u odnosu na osu rotacije brzinom (perifernom)

v0 , suprotnog smera od smera kretanja

automobila (vidi prvu sliku u reenju).
Ugaona brzina rotacije poklopca se ne
menja u toku njegovog padanja, odnosno, ista
je na toku i neposredno pre dodira zemlje.
Ako je izrazimo preko veliina vezanih za
toak i veliina vezanih za poklopac, moe se
dobiti:
v
v
0 0 ,
R r
pa brzina perifernih taaka poklopca
neposredno pre dodira zemlje iznosi:
v

r
v0 v0 .
R

Posle odvajanja od toka centar mase poklopca se kree kao horizontalni hitac.
Kada se spusti za R r , tj. u trenutku kada poklopac dodirne zemlju, y - komponenta
brzine ose rotacije valjka iznosi:
v y 2 g R r .

49

S druge strane, du x - ose, osa rotacije poklopca se i dalje kree po inerciji

brzinom vx = v0 (vidi drugu sliku u reenju). Da ne bi dolo do proklizavanja poklopca,
moraju periferne take poklopca da se
zaustave u odnosu na zemlju, odnosno,
translatorna brzina ose rotacije poklopca treba
da se smanji sa v0 na v. Prema tekstu zadatka, "prilagoavanje" kretanja poklopca
podlozi traje . To je vreme u kome treba da
doe do navedene promene translatorne brzine
poklopca pod dejstvom sile trenja, odnosno
vreme za koje normalna reakcija podloge treba
da zaustavi kretanje poklopca po vertikali.
Poto je, po uslovu zadatka, sila trenja

Ft u toku "prilagoavanja" konstantna,

konstantna je i reakcija podloge N , koja

deluje na poklopac. Poto pored ovih sila na

poklopac deluje konstantna sila Zemljine tee mg , prema jednaini (U74), Drugi
Njutnov zakon za translatorno "prilagoavanje" poklopca glasi:

p mv mv0
.
Ft N mg

Projekcija ove jednaine na x - osu ima oblik:

Ft

mv mv x

a projekcija na y - osu oblik:

N mg

mv v0

0 mv y

(1)

mv y ,

pa je:
N mg

mv y

2 g R r
g
.

Na rotaciju poklopca utie moment sile trenja, pa se Osnovni zakon dinamike

rotacije moe napisati u skalarnom obliku na sledei nain:
L I 0 1 2 0 mr 2 v v0
Ft r

mr

(2)
.
t

2 r R
Eliminacijom sile trenja iz jednaina (1) i (2), moe se odrediti brzina koju treba
da ima poklopac da ne bi proklizavao, koja iznosi:
v

2R r
v0 ,
3R

50

Uvrtavanjem ove vrednosti u jednainu (1), moe se odrediti sila trenja, koja
moe da izvri navedena "prilagoavanja" kretanja poklopca, koja iznosi:
Ft

v0 v m v0 2R r v0 m R r v0 .

3R

3R

Da ne bi dolo do proklizavanja poklopca navedena sila trenja mora biti sila

statikog trenja, koja je uvek manja ili jednaka sili trenja klizanja, koja iznosi:

2 g R r
Ft, k N m g
,

odnosno, mora biti:

2 g R r
m Rr
v0 m g
.
3R

Iz poslednje nejednaine se moe odrediti brzina automobila pri kojoj ne dolazi

do proklizavanja poklopca, koja mora biti:
v0 3

2g
m
km
1.8 6.6
.
Rr
s
h

2.91.O. Valjak poluprenika 2R sa osovinom

poluprenika
R
visi u horizontalnom
poloaju na nitima, koje su omotane oko
osovine kao na slici. Masa valjka sa osovinom
iznosi m0, a moment inercije u odnosu na osu
rotacione si-metrije iznosi I. Na niti namotanoj
na valjak visi teg mase m. Odrediti ubrzanje
tega kada se sistem kree u polju Zemljine
tee. Obe neistegljive niti, zanemarljive mase,
omotane su oko valjka tako da tee da ga
zarotiraju u istom smeru.

Reenje: Ubrzanje ose rotacije valjka u odnosu na zemlju a 0 , odnosno u

odnosu na nit na kojoj visi valjak, jednako je po intenzitetu ubrzanju iste niti, u odnosu

na osu rotacije a . Poto je poslednje ubrzanje, jednako tangencijalnom ubrzanju

perifernih taaka osovine, moe se pisati:
a0 a R ,
gde je ugaono ubrzanje valjka.

51
Dok se nit na kojoj visi valjak odmota za l,
centar mase valjka se spusti za istu vrednost. Za isto
vreme se nit na kojoj visi teg odmota za 2l, a teg supusti

za 3l. Zbog toga je ubrzanje tega u odnosu na zemlju a

trostruko vee od ubrzanja centra mase valjka u odnosu

na zemlju a 0 , odnosno:
a 3a0
(1)
Kretanje valjka i osovine uslovljavaju dve

jednake sile zatezanja u nitima o koje je obeen T1 , sila

zatezanja niti na kojoj visi teg T2 , sila Zemljine tee

m0 g , i njihovi momenti (vidi sliku u reenju), pa se

zakoni dinamike za njihovo translatorno i rotaciono
kretanje mogu napisati u obliku:

m0 g 2T1 T2 m0 a0 ,

M m0 g M 2T1 M T2 I .

Projekcije prve jednaine na vertikalni pravac, a druge na pravac normalan na ravan

crtea imaju oblik:
m0 g 2T1 T2 m0a0 ,
(2)
a0
.
(3)
2T1R T2 2 R I I
R

Kretanje tega uslovljavaju sila Zemljine tee mg i sila zatezanja niti o koju je

obeen T2 , pa Drugi Njutnov zakon za njegovo kretanje, u vektorskom i skalarnom

obliku, glasi:

mg (T2 ) ma ,
mg T2 ma .
Ako se iz poslednje jednaine izrazi T2 mg ma i uvrsti u jednaine (2) i (3),
vodei rauna o jednaini (1), jednaine (2) i (3) se mogu napisati u obliku:
ma
m0 g 2T1 mg ma m0 a0 0 ,
3
a0
a
2T1 2mg 2ma I 2 I
.
R
3R 2
Posle sabiranja poslednjih jednaina, lako se moe odrediti traeno ubrzanje tega, koje
iznosi:
33m m0 R 2
a
g.
I 9m m0 R 2

52

3.91.O. Niz dve idealno glatke strme ravni, koje

obrazuju
jednake
uglove = 45 sa
horizontalom, kreu se, dodirujui se
meusobno, cilindar mase m1 = 5 kg i klin
m2 = 10 kg (vidi sliku). Odrediti silu kojom klin
deluje na cilindar, ako je trenje izmeu klina i
cilindra zanemarljivo?
Reenje:
Na cilindar deluju: sila

Zemljine tee m1 g , normalna reakcija od klina N1 i normalna reakcija N 2 od strme

ravni S1 (vidi prvu sliku u reenju), pa se Drugi Njutnov zakon za kretanja cilindra
moe pisati u obliku:

m1a1 N1 N 2 mg .

Na klin deluju: sila Zemljine

tee m2 g , normalna reakcija N 3 od

strme ravni S2 i normalna reakcija

od cilindra N1 . Prema Zakonu

akcije i reakcije ona iznosi

N1 N1 , pa se Drugi Njutnov
zakon za kretanje cilindra moe
pisati u obliku:

m2 a2 N3 N1 m2 g

Pri pomeranju po
strmoj ravni S1 ose cilindra za s, dodirna povrina klincilindar se pomeri
za b (vidi drugu sliku u
reenju). Poto su trouglovi
OO'A i BB'C podudarni, to
je BB = s , odnosno, preeni putevi ose cilindra i klina
su jednaki. Zbog toga je
ubrzanje klina u pravcu y ose po intenzitetu jednako
ubrzanju ose cilindra u
pravcu x - ose. Oznaimo
intenzitet ovih ubrzanja sa a.

(2)

(1)

53
Poto je N1 N1 , projekcije jednaine (1) na x - osu i jednaine (2) na y - osu
glase:
m1a

2
2
N1
m1 g ,
2
2

m2 a

2
2
N1
m2 g .
2
2

Poto su trenja u sistemu zanemarljiva, sile reakcija strmih ravni N 2 i N 3 ,

oigledno, ne utiu na kretanje klina i cilindra
Eliminacijom ubrzanja iz poslednje dve jednaine, nije teko odrediti traenu
silu kojom klin deluje na cilindar, a koja iznosi:
N1

2m1m2
g 65.4 N .
m1 m2

6.91.RP. ovek se nalazi na horizontalnoj platformi, koja rotira

ugaonom brzinom 3 rad/s, i gaa metu na istoj platformi. U
prvom sluaju se ovek nalazi u centru platforme, a meta na
periferiji, na rastojanju R = 10 m od njega. U drugom sluaju ovek
i meta zamene mesta. Pod kojim uglom, u odnosu na pravac ovekmeta, ovek treba gurnuti malo telo po platformi da bi pogodilo
metu, u oba sluaja. Poetna brzina tela u odnosu na platformu je v0
= 60 m/s. Trenje izmeu tela i platforme zanemariti.
Reenje: Sluaj I. Poto na telo ne deluju sile u horizontalnoj ravni (trenje izmeu tela
i platforme zanemarljivo), ono se, u inercijalnom referentnom sistemu, tj. u odnosu na
zemlju, kree prema meti ravnomerno pravolinijski, brzinom jednakom poetnoj brzini
(vidi prvu sliku). Jednaine kretanja platforme i tela
mogu se napisati u obliku:

s v0t .

Da bi ovek () pogodio metu (M) u taki M',

telo mora prei put s R, za vreme dok se platforma
zarotira za traeni ugao. Eliminacijom vremena, iz
prethodnih jednaina, mogue je odrediti traeni
ugao, koji iznosi:
R
t 0.5rad .
v0

54
Sluaj II.

Periferna brzina take vp , u kojoj se

nalazi ovek (), ima intenzitet vp R . Telo treba

gurnuti tako da mu ukupna brzina v , kao vektorski

zbir ove brzine i brzine tela u odnosu na platformu

v0 , bude usmerena ka centru, tj. meti (M) (vidi

drugu sliku). Odnos periferne i poetne brzine iznosi:
vp
v0

R 1
.
v0
2

Prema jednaini (U126), to znai da je ugao

jednak 30. Drugim reima, u ovom sluaju telo treba
gurnuti pod uglom od 30, u odnosu na pravac
ovek-meta, da bi pogodilo metu.

7.91.RP. Granata, koja leti brzinom v = 50 m/s, raspada se pri

eksploziji na dva dela. Vei deo, ija masa iznosi 75% mase cele
granate, nastavlja da se kree u istom smeru brzinom v1 = 75 m/s.
Odrediti brzinu manjeg dela granate, neposredno posle eksplozije.
Komentarisati dobijeni rezultat.
Reenje: Mase veeg i manjeg dela granate iznose 0.75m i 0.25m, gde je m
masa cele granate. Poto eksplozija granate traje veoma kratko, na nju se moe
primeniti Zakon o odranju impulsa, koji se moe napisati u obliku:

mv 0.75mv1 0.25mv2 .

Ako
koordinatni
sistem postavimo tako da
se pravac x - ose poklapa
sa
pravcem
kretanja
granate i njenog veeg
pareta, a da je pravac y ose normalan na ovaj
pravac
(vidi
sliku),
projekcije
prethodne
jednaine na x i y - osu
imae oblik:
mv 0.75mv1 0.25mv2 x ,

55
0 0 0.25v2 y .

Iz druge jednaine je, oigledno, v2 y 0 , odnosno, manje pare granate se kree

takoe u pravcu x - ose brzinom koja moe da se odredi iz prve jednaine, i koja iznosi
:
v2 x

mv 0.75mv1 v 0.75v1
m

25 .
0.25m
0.25
s

Znak minus pokazuje da se manji deo granate kree u suprotnom smeru od

smera x - ose, tj. od smera kretanja granate i njenog veeg pareta.
8.91.RP. Na tankoj niti duine l = 1 m visi mala kuglica
(matematiko klatno). U trenutku t0 = 0 taka oslonca poinje da
se kree ravnomerno pravolinijski brzinom v u horizontalnoj ravni.
Posle kog vremena treba zaustaviti (trenutno) taku oslonca pa da
kuglica ostane da miruje.
Reenje: Ako se opisano kretanje posmatra iz referentnog
sistema vezanog za oslonac, u trenutku t0 = 0, oslonac miruje, a kuglica poinje da se
kree poetnom brzinom v. Drugim reima, iz ovog sistema, poetak opisanog kretanja
izgleda kao polazak kuglice obinog matematikog klatna iz ravnotenog poloaja.
Kada kuglica zavri jednu punu oscilaciju u navedenom sistemu e imati istu
brzinu v, odnosno, u sistemu vezanom za okolinu imae brzinu nula. Ako u tom
trenutku trenutno prestane kretanje oslonca, kuglica e ostati da miruje.
Prema tome, da bi kuglica stala, kretanje oslonca treba zaustaviti posle vremena
koje je jednako periodu matematikog klatna, koje ima duinu kao posmatrana nit,
odnosno, posle vremena:
T 2

l
2s.
g

9.91.RP. Na horizontalnoj platformi kolica, koja se kreu

konstantnim ubrzanjem a, nalazi se pun homogen valjak. Usled
ovog kretanja kolica, valjak se kotrlja po povrini kolica bez
proklizavanja u suprotnom smeru od smera kretanja kolica. Odrediti
odnos ubrzanja centra mase valjka, u odnosu na zemlju, i ubrzanja
kolica, ako je moment inercije valjka mr 2 2 .
Reenje: Valjak rotira usled delovanja sile trenja (vidi sliku), pa se Osnovni
zakon dinamike rotacije valjka moe napisati u obliku:

56
I

1 2
mr Ftr r .
2

Poto nema proklizavanja, ubrzanje ose rotacije valjka, u odnosu na kolica,

jednako je po intenzitetu tangencijalnom ubrzanju perifernih taaka valjka u odnosu na
osu njegove rotacije i iznosi:
a0 r

2 Ft
.
m

(1)

Ubrzanje ose rotacije valjka, u

odnosu na zemlju, prema jednaini

(U12), iznosi a z a a0 , a intenzitet
mu je a z a a0 . Translaciju valjka u
horizontalnom pravcu vri sila trenja,
pa se Drugi Njutnov zakon za njegovo kretanje moe napisati u obliku:

Ft maz m(a a0 ) ,

Ako se uzme u obzir jednaina (1), projekcija ove jednaine na x - osu moe se
napisati u obliku:
ma0
.
Ft m(a a0 )
2
Odavde se lako moe odrediti traeni odnos ubrzanja, koji iznosi:
a z a a0 1

.
a
a
3

10.91.RP. Metak mase m = 10 g leti

horizontalno i udara u horizontalnu
dasku mase M = 2 kg, koja je obeena o
dva ueta duine po l = 1 m, i ostaje u
njoj. Posle udara uad se otklone od
vertikale za 60 (vidi sliku). Odrediti
brzinu metka pre udara u dasku v0.
Zanemariti vreme zaustavljanja metka u
dasci.
Reenje: Poto udar metka u dasku traje kratko, na sudar se moe primeniti
Zakon o odranju impulsa, ija se projekcija na horizontalni pravac moe napisati u
obliku:
mv0 (m M )v ,
(1)

57

gde je v brzina sistema metakdaska neposredno posle udara.

Pri kretanju ovog sistema posle sudara, kinetika energija prelazi u potencijalnu,
pa se Zakon odranja energije za sistem moe napisati u obliku:
mM 2
v ,
2
gde je h maksimalna promena visine sistema. Iz ove jednaine sledi da je:
(m M ) gh

v 2 gh .

(2)

Poto ugao izmeu maksimalno pomerenih uadi i vertikale

iznosi 60, prema jednaini (U126),
vai sledei geometrijski odnos (vidi
sliku u reenju):
1
lh l ,
2
pa je
1
(3)
h l.
2
Iz jednaina (1), (2) i (3) moe se odrediti traena brzina metka, koja iznosi:
v0

mM
mM
v
m
m

2 gh

mM
m

gl 630

m
.
s

11.91.S. Paralelepiped duine l nalazi se na

horizontalnoj idealno glatkoj povrini. Na
jedan kraj paralelepipeda je postavljeno telo
ija je veliina zanemarljiva u odnosu na
duinu grede. Odnos mase grede i mase tela je
n. Odrediti najveu brzinu kojom moe da se
kree paralelepiped, da posle njegovog elastinog sudara sa vertikalnim zidom, telo ne
padne sa njega (vidi sliku). Koeficijent trenja
izmeu tela i paralelepipeda je .

Reenje: Neposredno posle elastinog odbijanja od zida, paralelepiped se vraa unazad

brzinom v , koja je po intenzitetu jednaka brzini v , koju je imao pre sudara.

Meutim, telo na gredi nastavlja da se kree, po inerciji, brzinom v , koju je imalo pre
udara paralelepipeda u zid (vidi poloaje 1 i 2 na slici u reenju zadatka).

58
Poto na kretanje posmatranih tela po horizontali ne utiu direktno vertikalne
sile (utiu posredno preko sile trenja), sila Zemljine tee i reakcija podloge, na slikama
u reenju ove slike nisu predstavljene. Na kretanje po horizontali utiu samo sile trenja

Ft i Ft . Po Zakonu akcije i reakcije ove sile imaju isti intenzitet. Lako se moe

pokazati

Ft Ft mg .

Pri najveoj brzini koju sme da ima sistem pre udara u zid, a da telo ne padne sa
paralelepipeda vmax, telo treba da zaustavi sila trenja na drugom kraju paralelepipeda.
Zbog ilustracije razliitih prilaza istom problemu, nastavak zadatka e biti reen
na tri naina.
I nain: Pomenute sile trenja paralelepipedu i telu, prema Drugom Njutnovom zakonu,
saoptavaju usporenja:
aM

Ft
mg g

M
M
n

am

Ft
g
m

(1)

U referentnom sistemu vezanom za paralelepiped, neposredno posle sudara

paralelepipeda i zida, telo se, prema jednaini (U10), kree brzinom:
vrel v v 2v ,

(2)

koja predstavlja poetnu brzinu ravnomerno usporenog kretanja tela po paralelepipedu.

Usporenje tela u ovom referentnom sistemu, prema jednaini (U12), iznosi:
1
a am aM 1 g .
n

Kreui se ovim usporenjem, prema jednaini (U31), do zaustavljanja telo

prelazi put:

59

2v 2
2a

2v 2
.
1
g 1
n

Traena maksimalna brzina vmax , kojom moe da se kree paralelepiped pre

udara u zid, moe se odrediti iz prethodne jednaine, uzimajui da je v vmax za s l ,
i iznosi:
m gl

1 gl
.
vmax 1
1
M 2
n 2

(3)

II nain: U referentnom sistemu vezanom za paralelepiped kree se samo telo na

njemu. Ovaj sistem je neinercijalan, kree se ubrzanjem paralelepipeda aM , iji je

intenzitet dat jednainom (1). U tom

sistemu, pored sile trenja Ft , nad telom

vri rad inercijalna sila Fin maM

(vidi drugu sliku u reenju).
Obe sile imaju suprotan smer od
smera brzine (pomeraja), tako da im je
rad negativan. Ako se paralelepiped pre
sudara kretao traenom maksimalnom
brzinom vmax , prema jednaini (2), brzina tela neposredno posle sudara, u
ovom sistemu, iznosi 2vmax . Telo se
zaustavlja na kraju paralelepipeda, zahvaljujui radu navedenih sila, koji iznosi:

m2 g

l mgl 1
M
M
Ovaj rad je, prema jednaini (U95), jednak promeni energije tela, u ovom
sluaju kinetike, pa se moe pisati:
1
2
.
A mgl Ek Ek2 Ek1 Ek1 m(2vmax ) 2 2mvmax
2
Iz ove jednaine se moe lako odrediti traena maksimalna brzina
paralelepipeda, data jednainom (3).
A Ft l Fin l mgl

III nain: Izmeu trenutka neposredno posle sudara (poloaj 1 na treoj slici u
reenju) i trenutka zaustavljanja tela na drugom kraju (poloaj 2 na istoj slici)
paralelepipeda na sistem ne deluju spoljanje sile u pravcu x - ose, pa se na kretanje
moe primeniti Zakon o odranju impulsa.
Ako se telo zaustavi u odnosu na paralelepiped na njegovom kraju, brzina tela i

paralelepipeda u odnosu na zemlju su iste, oznaimo je sa v0 . U tom sluaju intenziteti

brzine paralelepipeda i tela u poloaju 1 odgovaraju traenoj maksimalnoj brzini

60
paralelepipeda vmax , pa se projekcija Zakona o odranju impulsa na x - osu moe
napisati u obliku:
(4)
Mv mv M mv0 .
Pretpostavimo da su paralelepiped i telo neposredno posle sudara i u trenutku
zaustavljanja tela na kraju paralelepipeda rasporeeni kao na treoj slici u reenju. Zbog
pretpostavljenih smerova
pomeraja u odnosu na
sile, rad paralelepipeda
nad telom iznosi Fts 2 , a
rad tela nad paralelepipedom Ft s1 , gde
su s1 i s 2 odgovarajui
preeni putevi. Poto je
veliina tela mala, to je
s1 s2 l , pa ukupan rad
izvren
nad
paralelepipedom i telom iznosi:
A AM Am Fts 2 Ft s1 mgs 2 mgs1 mg s 2 s1 mgl
mg (s2 s1 ) mgl

Ovaj rad je, prema jednaini (U95), jednak promeni energije sistema, u ovom
sluaju kinetike, pa se moe pisati:
A E Ek Ek1 Ek2 .

Ako se uzme u obzir da traena maksimalna brzina paralelepipeda odgovara

zaustavljanju tela na njegovom kraju, prethodna jednaina se moe napisati u obliku:
mgl

2
2
Mvmax
(m M )v2 mvmax

2
2
2

(5)

Eliminacijom brzine v0 iz jednaina (4) i (5), moe se odrediti traena

maksimalna brzina, data jednainom (3).
Napomena: Treba primetiti da smo na treoj slici u reenju slobodno
pretpostavili da je s1 l , zbog ega je pomeraj tela na paralelepipedu u smeru sile

trenja Ft . Zbog toga je rad ove sile pozitivan, to moe biti na prvi pogled neobino.

61
Treba naglasiti da rad sile trenja zavisi od referentnog sistema iz koga se
kretanje posmatra. Rad pojedinih sila trenja, kao unutranjih sila nekog sistema, moe
biti pozitivan u nekom referentnom sistemu. Da bi to bilo ilustrovano pretpostavljen je
raspored tela prikazan na slici. Meutim, ukupan rad svih sila trenja u izolovanom
sistemu je uvek negativan, pa smanjuje energiju sistema.
Korienjem zakona dinamike, lako se moe pokazati da je u ovom zadatku
s2 0 , odnosno da smer pomeraja na treoj slici u reenju nije dobro pretpostavljen, pa
je i rad sile trenja koja deluje na telo na paralelepipedu negativan.
1.92.O. Brod A je dugaak lA = 65 m, a brod B lB = 40 m. Ako
brodovi plove rekom u istom smeru, brod A prestie brod B za t1 =
70 s. Ako se brodovi kreu jedan drugom u susret, njihovo
mimoilaenje traje t2 = 14 s. Odrediti brzine brodova na mirnoj
vodi, ako njihovi motori u svim sluajevima rade istom snagom.
Reenje: Vreme potrebno za prestizanje i mimoilaenje brodova zavisi od
relativne brzine jednog broda u odnosu na drugi, a ne zavisi od referentnog sistema
odakle se kretanje posmatra, pa ni od kretanja vode. Najjednostavnije je posmatrati
navedeno kretanje iz referentnog sistema vezanog za jedan od brodova. U tom sistemu
drugi brod prelazi put l A l B i pri prestizanju i pri mimoilaenju. Iz referentnog
sistema vezanog za brod B, intenzitet brzine kojom brod A prolazi pored njega u
sluaju prestizanja iznosi v A vB , a u sluaju mimoilaenja v A vB . Ako primenimo
jednainu (U17) na ravnomerno kretanje pri prestizanju i mimoilaenju moe se pisati:
l A lB v A vB t1 i
l A l B v A vB t1 .

Iz ovog sistema jednaina se mogu odrediti traene brzine brodova u odnosu na

vodu, koje iznose:
l l t t
m
i
v A A B 1 2 4.5
2t1t2
s
vA

l A lB t1 t2 3 m .
2t1t2

Ovo su, istovremeno, i traene brzine brodova u odnosu na obalu, kada voda miruje.

62
2.92.O. Kompozicija voza se sastoji od vagona iste duine.
Posmatra, koji u trenutku polaska voza stoji pored prednje strane
prvog vagona, primetio je da je ovaj vagon proao pored njega za
vreme t1 4s . Ako se voz kree ravnomerno ubrzano, odrediti
koliko e vremena pored posmatraa prolaziti deveti vagon.
Zanemariti rastojanje izmeu vagona.
Reenje: Posmatrajmo kretanje prvog, prvih osam i prvih devet vagona. Poto
su sva ova kretanja ravnomerno ubrzana, bez poetne brzine, preeni putevi i
odgovarajua vremena prolaska pored posmatraa, povezani su jednainama (vidi
jednainu (U27)):
l

1 2
at1 ,
2

8l

1 2
at8
2

9l

1 2
at9 .
2

Vreme kretanja devetog vagona pored posmatraa je jednako razlici vremena

prolaska prvih devet (t9) i vremena prolaska prvih osam vagona (t8), odnosno:
t t9 t8 t1 (3 2 2 ) 0.7s .

4.92.O. Koliko bi trebalo da traje dan na Zemlji da bi tela na

njenom Ekvatoru bila u besteinskom stanju? Poluprenik Zemlje
na Ekvatoru iznosi R = 6370 m.

Reenje: Na Ekvatoru na telo mase m deluju sila Zemljine tee mg i normalna

reakcija podloge N (vidi prvu sliku u reenju zadatka), pa se Drugi Njutnov zakon za
njegovo kretanje moe napisati u obliku:

ma mg N .
Projekcija ove jednaine na x - osu ima oblik:

macp mg N ,

(1)

gde su acp centripetalno ubrzanje i macp centripetalna sila. Teina tela je po intenzitetu
jednaka normalnoj reakciji podloge, odnosno:
2

2
Q N mg macp mg mR 2 mg mR
.
T

(2)

63
U besteinskom stanju tela ne
deluju na podlogu, pa time ni podloga
na njih, tj. Q N 0.
Posle
uvrtavanja ovog uslova u prethodnu
jednainu, mogue je odrediti period
rotacije Zemlje, pri kome bi postijalo
bestein-sko stanje na Ekvatoru, koji
iznosi:
T 2

R
5600s 1h 24 .
g

Napomena 1. Zadatak je reen

tako to je kretanje posmatrano iz referentnog sistema vezanog za osu rotacije Zemlje,
koji se moe smatrati priblino inercijalnim, ako se zanemari kretanje Zemlje oko
Sunca. U tom sistemu telo krui
zahvaljujui
postojanju
stvarne,
centripetalne sile. Reimo ga i u
neinercijalnom sistemu, vezanom za
telo na Ekvatoru. U njemu pos-matrano
telo miruje, a na njega, prema
jednainama (U87) i (U88), pored
pomenutih deluje i inercijalna,

centrifugalna sila Fcf ma (vidi

drugu sliku u reenju), pa se Drugi
Njutnov zakon, za kretanje tela u ovom
sistemu, moe napisati u obliku:

0 mg N Fcf mg N ma .

Poto je ubrzanje neinercijalnog sistema u stvari centripetalno ubrzanje

referentnog tela na Ekvatoru, ova jednaina je ekvivalentna jednaini (1), pa bi dalje
reavanje zadatka teklo na ve opisani nain.
Napomena 2. Malo komplikovanija varijanta zadatka bi zahtevala i odreivanje
ubrzanja Zemljine tee, ako su poznati masa Zemlje M i univerzalna gravitaciona
konstanta . U tom sluaju bi, prema jednaini (U85), jednaina (2) imala oblik:
2

Q N

mM 2

,
R2 T

pa bi traena duina dana iznosila:

T 2

R
5600s 1h 24 .
M

64

7.92.RG. Tenk se kree po pravoj putanji prema topu stalnom

brzinom v = 36 km/h. Kojom poetnom brzinom treba ispaliti
granatu iz topa, pod uglom = 30, da bi pogodila tenk, koji se u
trenutku ispaljivanja nalazio na rastojanju d = 8 km?
Reenje: Ispaljena granata se kree kao kosi hitac (vidi sliku u reenju). Iz
geometrijskih odnosa (vidi jednaine (U125) i (U126)) sledi da komponente poetne
brzine granate u smeru koordinatnih osa iznose:
v0 x

3
v0
2

v0 y

1
v0 .
2

Prema jednaini (U39), domet granate, kao domet kosog hica, iznosi:
xmax

2v0 x v0 y
g

3v02
.
2g

Prema jednaini (U39), ukupno vreme leta granate, kao vreme kretanja kosog
hica, iznosi:
2v0 y v0
tu
.
g
g
Za vreme leta granate tenk prelazi put:
vv 0
.
g
Da bi granata pogodila tenk, domet granate mora biti jednak razlici poetnog
rastojanja top - tenk i puta koji tenk pree za vreme leta granate ( xmax d s ).
Uvrtavanjem dobijenih veliina u ovu jednakost, i sreivanjem izraza, moe se dobiti
kvadratna jednaina za odreivanje traene poetne brzine granate:
s vt u

3v02 2vv0 2 gd 0 .

65
Fiziki smisao ima samo pozitivno reenje jednaine, pa traena poetna brzina granate
iznosi:

2v 4v 2 8 3 gd
3v
2 3 gd
295 m .
v0

1
2

3
s
v
2 3

9.92.RG. Metalna kugla mase M pusti se da slobodno pada sa

visine H = 40 m. Istovremeno se sa zemlje, ispod kugle, ispali
metak mase m u njenom pravcu, poetnom brzinom v0 = 200 m/s.
Prilikom sudara metak se zabije u kuglu i ostaje u njoj. Odrediti
odnos masa kugle i metka M/m, pri kome e sistem kugla-metak
posle sudara poeti da pada bez poetne brzine. Zanemariti
dimenzije kugle.
Reenje: Neka je x - osa usmerena vertikalno du putanje tela, sa koordinatnim
poetkom na povrini zemlje. Kretanja kugle i metka su ravnomerno ubrzana sa
ubrzanjem Zemljine tee (vidi sliku u reenju). Jednaine kretanja ovih tela odrediemo
korienjem jednaine (U22), gde je:
za kuglu:

x0 H

v0 x 0

ax g ,

za metak:

x0 0

v0 x v0

ax g .

Jednaine kretanja kugle i metka mogu se napisati u obliku:

x1 H

1 2
gt
2

x2 v0t

1 2
gt .
2

Do sudara dolazi kad su koordinate kugle i metka jednake ( x1 x2 ), odnosno,

kada je:
1
1
H gt 2 v0t gt 2 .
2
2
Odavde se moe odrediti vreme nakon koga dolazi do sudara,
koje iznosi:
H
.
t
v0
Brzine kugle i metka neposredno pre sudara, prema
jednaini (U19), posle uvrtavanja vremena, mogu se napisati u
obliku:
gH
gH
.
vm v0 gt v0
vk gt
v0
v0

66
Poto sudar metka i kugle traje veoma kratko, vai Zakon odranja impulsa:

mvm Mvk m M v .
Prema uslovu zadatka, brzina sistema kugla-metak posle sudara (v) treba da bude
nula, pa se projekcija ove jednaine na x - osu moe napisati u obliku:
mvm Mvk M mv 0 ,

pa je traeni odnos masa jednak:

v2
M vm

0 1 101 .
m vk
gH

12.92.RP. O vrh masivnog stuba, koncem

zanemarljive mase, duine l, obeena je kugla
radijusa R, i naslonjena na stub (vidi sliku).
Stub je privren za kolica koja se kreu u
oznaenom smeru ubrzanjem koje se menja sa
vremenom po zakonu at kt , gde je k
pozitivna konstanta. Posle koliko vremena e
doi do odvajanja kugle od stuba?
Reenje: Postavimo koordinatni sistem
kao na prvoj slici u reenju zadatka. Negativno
ubrzanje kolica u smeru njihovog kretanja,
odnosno u smeru x - ose, znai da kolica, u

stvari, imaju ubrzanje u suprotnom smeru a , iji intenzitet iznosi kt . Dok je kugla

oslonjena na stub, na nju deluju sila Zemljine tee mg , sila normalne reakcije veze

stuba N i sila zatezanja konca T , pa se Drugi Njutnov zakon za kretanje kugle moe
napisati u obliku:

67

ma mg N T .
Projekcije ove jednaine na x i y
osu mogu se napisati u obliku:

ma N Tx i
0 mg Ty .

Iz geometrijskih odnosa, tj.

slinosti trougla AVS i trougla sila
(vidi drugu sliku u reenju), moe
se dobiti:
Tx T

R
lR
Ty T

l 2 2lR
.
lR

U trenutku kada stub prestane delovati na kuglu, tj.

kada postane N 0 , dolazi do odvajanja kugle od stuba. Ako

se iskoristi ovaj uslov, iz prethodnih jednaina se lako moe
dobiti:
R
lR
R
R
ma mkt Tx T
Ty
mg
lR
l 2 2lR l R
l 2 2lR
Iz poslednje jednaine se moe odrediti vreme, nakon koga e se kugla odvojiti
od stuba, koje iznosi:
g
R
.
t
k l 2 2lR

13.92.RP. Ako nau planetu moemo smatrati homogenom kuglom

radijusa R = 6372 km, odrediti na kojoj je dubini ispod povrine
Zemlje ubrzanje Zemljine tee jednako ubrzanju na istoj tolikoj
visini iznad njene povrine. Pri reavanju zadatka voditi rauna o
tome da na telo na dubini h ne deluje sloj Zemlje sa manje dubine,
odnosno da se delovanja pojedinih delova ovog sloja na telo ponitavaju.
4
R 3 uvrsti u jednainu (U85)
3
moe se dobiti ubrzanje Zemljine tee na visini h iznad povrine Zemlje, koje iznosi:

Reenje: Ako se masa Zemlje M

68
gh

R h

4
R3
.

3
R h2

Prema tekstu zadatka, za privlaenje tela na dubini h je odgovoran deo Zemlje

poluprenika R - h. Masa tog dela Zemlje M , moe se odrediti izjednaavanjem
gustine Zemlje izraene preko mase cele Zemlje i preko mase njenog posmatranog dela,
odnosno:
M
M
M
M
.

4 3
4
V
V
R h3
R
3
3
Odavde je masa dela Zemlje koji privlai telo na dubini h jednaka:
M M

R h3
R3

Analogno jednaini (U84), za ubrzanje Zemljine tee na dubini h se moe dobiti:

g h

R h

4
R h .
3

Prema uslovu zadatka je g h g h . Izjednaavanjem izraza dobijenih za ove

veliine, moe se dobiti kubna jednaina po h:

h3 Rh 2 R 2 h h h2 Rh R 2 0 .

Trivijalno reenje ove kubne jednaine je h = 0. Druga dva reenja su reenja kvadratne
jednaine h 2 Rh R 2 0 , koja glase:
h1 2

1 5
R.
2

Poto je pretpostavljeno da h predstavlja apsolutne vrednosti visine i dubine,

negativno reenje nema fizikog smisla. Prema tome, traena dubina iznosi:
5 1
hR
3938km .
2

69
14.92.RP. Pun homogeni valjak, radijusa R i mase M,
moe slobodno da rotira oko nepokretne horizontalne
ose koja prolazi kroz centre njegovih bazisa. Na
valjak je jednim slojem namotano tanko neistegljivo
ue duine l i mase m, kao na slici. Odrediti ugaono
ubrzanje valjka u funkciji duine x odmotanog dela
ueta. Uzeti da je centar mase namotanog dela ueta
na osi cilindra. Moment inercije valjka oko ove ose
iznosi I MR 2 2 .
Reenje: Umesto odmotanog dela ueta, moe
se posmatrati teg iste mase koji visi na neistegljivoj
niti zanemarljive mase (vidi slike u reenju). Masa
odmotanog ueta moe se odrediti iz proporcije:
mx x

m
l

i iznosi

mx

mx
.
l

Poto je ue tanko, pa su mu sve take praktino na jednakoj udaljenosti od ose

rotacije, moment inercije ueta na valjku je jednak momentu inercije materijalne take
iste mase na istoj udaljenosti od ose rotacije, i iznosi m mx R 2 . Moment inercije
valjka i ueta namotanog na njega iznosi:
I

M
1
x
MR 2 m mx R 2 m1 R 2 .
2
l
2

Valjak i deo ueta na njemu rotira sila zatezanja niti, pa Osnovni zakon dinamike
rotacije ovog sistema glasi:
RT I .

70

Na deo ueta koji visi deluju sila Zemljine tee i sila zatezanja, pa se Drugi
Njutnov zakon za njegovo kretanje moe napisati u obliku:

mx a mx g T ,
Ako se uzme u obzir da je ubrzanje ueta koje visi jednako tangencijalnom
ubrzanju perifernih taaka valjka, odnosno, da je a at R , vodei rauna o ranijim
izrazima, prethodna jednaina se moe napisati u obliku:
M
mx
mx
x

R
g m1 R .
l
l
l

Iz ove jednaine se moe izraziti traena zavisnost ugaonog ubrzanja valjka od

duine ueta koje visi x, koja ima oblik:

2mg
x.
Rl M 2m

15.92.RP. tajnerova teorema glasi: Ako je I0

moment inercije tela mase m oko ose O koja prolazi
kroz njegov centar mase, onda je njegov moment
inercije oko ose O' paralelne osi O i na rastojanju d
od nje dat izrazom:
I = I 0 + md 2 .
U svetlu ove teoreme odrediti moment inercije
komada tanke homogene ice duine l i mase m,
savijenog u obliku dva jednaka polukruga, koji su
tako spojeni da ine latinio slovo "S" (vidi sliku),
oko ose normalne na ravan slike i koja prolazi kroz
jedan njegov kraj (taka A na slici).

71
Reenje: Moment inercije je aditivna veli-ina, pa
se moment inercije date ice moe odrediti kao polovina
momenta inercije ice u obliku broja 8, sastavljenog od
krugova navedenog poluprenika (vidi sliku u reenju
zadatka).
Poto je l obim oba polukruga, njihov poluprenik
iznosi:
l
.
R
2
Poto je ica tanka, moment inercije jedne krune
ice, oko ose koja prolazi kroz njen centar, i normalne na
ravan u kojoj lei, iznosi:
I 0 mR 2 .
Po tajnerovoj teoremi, moment inercije oko traene
ose, za krug 2 koji dodiruje osu, iznosi:
I1 I 0 md12 mR 2 mR 2 2mR 2 ,

dok za krug 1 iznosi:

I 2 I 0 md 22 mR 2 m3R2 10mR 2 .

Zbog aditivnosti momenta inercije, moment inercije "osmice" je jednak zbiru

ova dva momenta, dok je traeni moment inercije ice jednak njegovoj polovini,
odnosno:
I

I1 I 2
3
6mR 2
ml 2 .
2
2
2

Savezno takmienje 1992, Obrenovac

16.92.S.
Skaka
naputa
rampu
skakaonice brzinom v0 34m s , u
horizontalnom smeru. Visina rampe
iznosi h = 4.2 m u odnosu na podnoje,
koje zaklapa ugao od 45 prema
horizontali (vidi sliku). Odrediti duinu
skoka skakaa d, tj. rastojanje izmeu
podnoja skakaonice i mesta gde skaka
dodirne podlogu, ako se trenja zanemaruju.

72

Reenje: Skaka se moe smatrati materijalnom takom u opisanom kretanju, koje se

odvija po zakonima kretanja kosog hica. Ako koordinatni sistem postavimo kao na slici
u reenju zadatka, jednaine kretanja skakaa imaju oblik:

x vt

y h

1 2
gt .
2

Eliminacijom vremena iz ovih jednaina, moe se dobiti jednaina putanje skakaa,

koja ima oblik:
gx 2
y h 2 .
2v
Poto je podloga nagnuta pod
uglom od 45 u odnosu na horizontalu, dodirna taka skakaa sa
podlogom je sputena ispod podnoja
za isto rastojanje x0 , koje skaka pree
du x - ose (vidi sliku u reenju).
Uvrtavanjem koordinata mesta dodira
skakaa i podloge ( y h x0 i
x x0 ) u jednainu putanje, moe se
dobiti:
gx 2
h x0 h 02 ,
2v
odnosno:
gx02 2v 2 x0 2v 2 h 0 .
Reenja ove kvadratne jednaine po x0 (vidi jednainu (U127) jesu:
v 2 v 4 2v 2 gh
.
g
2
Fiziki smisao ima samo pozitivno reenje jednaine, pa je:
x0 1

x0 1
2

v 2 v 2 2v 2 gh
,
g

a traeno rastojanje iznosi:

d 2 x0

2v
2

v v 2 gh 338m .

73
6.93.RG. ovek je odveslao iz pristanita niz vodu s1 = 20 km i
vratio se nazad posle T = 7 asova. Pri povratku, na rastojanju s2 =
12 km od pristanita, sreo je splav, koji je pored pristanita proao
u trenutku kada je on krenuo na put. Odrediti brzinu vn kojom je
amac plovio niz reku. Pretpostaviti da je ovek sve vreme
putovanja veslao istom snagom u pravcu toka reke i da je otpor
kretanju amca konstantan.
Reenje: Poto u zadatku nije naglaeno, podrazumeva se da je potrebno
odrediti brzinu amca u odnosu na obalu, kada plovi niz reku. Poto ovek sve vreme
vesla istom snagom u pravcu toka reke i poto je otpor kretanju amca konstantan,
prema jednaini (U99), brzina oveka u odnosu na reku je konstantna, oznaimo je sa
v1 .
Brzina amca u odnosu na obalu je jednaka zbiru brzine amca u odnosu na reku
i brzine toka reke u, pri kretanju amca niz reku, odnosno razlici ovih brzina, pri
kretanju amca uz reku. Prema tome, vreme kretanja amca niz vodu i vreme kretanja
amca uz vodu, do povratka u pristanite, iznose:
s
s
i
t1 1
t2 1 ,
v1 u
v1 u
pa ukupno vreme kretanja amca, od polaska iz pristanita do povratka u njega, iznosi:
2v1
.
(1)
v12 u 2
Poto se splav kree brzinom toka reke, amac i splav su se sreli nakon vremena
t3 s2 u od poetka kretanja amca. Ovo vreme je istovremeno jednako zbiru
vremena kretanja amca nizvodno i vremena kretanja amca uzvodno do susreta, tj. dok
ne pree put jednak s1 s2 , pa je:
s2
s1
s s

1 2 .
u v~ u v~ u
Iz ove jednaine se lako dobija
2s

v1 u 1 1 .
(2)
s2

T t1 t 2 s1

Eliminacijom v1 iz jednaina (1) i (2), moe se odrediti brzina reke, koja iznosi:
(2s1 s2 ) s2 1
km
.
3
2( s1 s2 ) T
h
Traena brzina amca u odnosu na obalu, kada plovi niz reku, prema jednaini
(U10), jednaka je zbiru brzine amca u odnosu na reku i brzine reke (poto obe brzine
imaju isti smer), i iznosi:
2s

2s
km
v v1 u u 1 1 u 1 u 10
.
s
s
h
2
2

74
8.93.RG. Po ici u obliku krunice, poluprenika R =
9.81 cm, koja rotira oko svog vertikalnog prenika, moe
da klizi bez trenja mali prsten (vidi sliku).
a) Odrediti najveu ugaonu brzinu 0 pri kojoj prsten
jo uvek moe da bude u ravnotei samo na osi rotacije.
b) Ako je ugaona brzina rotacije 1 = 5 rad/s, onda je
sila kojom prsten deluje na icu u stanju ravnotee
N1 102 N . Odrediti pri kojoj ugaonoj brzini 2 ova
sila iznosi N1 4 102 N .

Reenje:
Pretpostavimo da u
sluaju kada je u ravnotei izvan ose
rotacije, prsten krui po krunici
poluprenika r (vidi sliku u reenju
zadatka). Na njega deluju sila Zemljine

tee mg i normalna reakcija veze (ice)

N , pa se Drugi Njutnov zakon za

njegovo kretanje moe napisati u obliku:

(1)
ma mg N .
Poto prsten krui, jedino ubrzanje
koje poseduje je centripetalno, koje iznosi
r 2 , pa se projekcija gornje jednaine na
x - osu moe napisati u obliku:
mr 2 N x
Iz slinosti trougla sile i trougla OAV, sledi:
N
R
.
Nx r
Iz poslednje dve jednaine se moe odrediti normalna reakcija ice, koja iznosi:
N Nx

R
mR 2 .
r

Projekcija jednaine (1) na y - osu ima oblik 0 mg N y , pa je N y mg . Kada

je

prsten na osi rotacije normalna reakcija veze je u ravnotei sa silom Zemljine tee,
odnosno N N y mg .
a) Kada je prsten u ravnotenom poloaju izvan ose rotacije, tada je N x 0 , pa
je:
N N x2 N y2 N y mg ,

75
odnosno:
mR 2 mg .

Najvea ugaona brzina pri kojoj prsten moe biti u ravnotei samo na osi
rotacije, prema ovoj nejednaini, jednaka je:

max

g
rad
10
.
R
s

b) Kada ica rotira ugaonom brzinom 1 koja je, prema tekstu zadatka, manja
od max , prsten je u ravnotei na osi rotacije, pa je

N1 mg , odakle je m

N1
g

Poto je, prema tekstu zadatka,

N 2 N1 mg ,
to je u drugom sluaju ravnotea prstena uspostavljena izvan ose rotacije, pa je
N 2 mR22 ,

a traena ugaona brzina iznosi:

N2

mR

N2 g
rad
20
.
N1 R
s

9.93.RG. ovek mase m1 = 60 kg stoji na dasci mase m2 =

30 kg. Krajevi daske su vezani uadima, kao na slici.
Odrediti silu, kojom ovek treba da vue u vertikalnom
pravcu kraj ueta koji dri, da bi centar mase sistema bio u
ravnotei. Masu koturova i uadi zanemariti. Pretpostaviti da
ovek stoji na takvom mestu da je mogue uspostaviti
ravnoteu sistema.
Reenje: Da bi telo bilo u ravnotei, moraju biti
jednaki nuli zbir svih sila i zbir svih momenata sila koji na
njega deluju (vidi jednainu (U80). Momenti sila zavise od
poloaja njihovih napadnih taaka. Tekstom zadatka ovi
poloaji nisu odreeni. Odavde se moe zakljuiti da

76
poslednja reenica u tekstu zadatka kazuje o
ispunje-nosti uslova da zbir momenata sila koje
deluju na posmatrana tela bude jednak nuli.
Prema postavci zadatka na tela u sistemu ne
deluju sile po horizontali. Ravnotea tela se
ostvaruje kada se izjednai zbir intenziteta sila koje
na njega deluju vertikalno navie sa zbirom
intenziteta sila koje na njega deluju vertikalno
nanie. Ako normalnu reakciju podloge, tj. silu ko
jom daska deluje na oveka oznaimo sa N , tada
ovek na dasku deluje, po Zakonu akcije i reakcije,

silom N istog intenziteta, a suprotnog smera.

Oznaimo sile zatezanja u uadima kao na
slici u reenju. Poto je masa koturova zanemarljiva,
iz uslova ravnotee nieg kotura sledi da je T1 2T ,
pa se uslovi ravnotee za oveka i dasku mogu
napisati u obliku:
T N m1g ,
T T1 m2 g N .
Eliminacijom N i T iz ovih jednaina,
moe se odrediti sila zatezanja u uetu koje dri
ovek, u ravnotei, odnosno, traena sila kojom
ovek treba da vue ue, koja iznosi:
T

1
(m1 m2 ) g 220N .
4

Napomena: Daju se i zadaci u kojima, pored

sile kojom ovek treba da vue ue, treba odrediti i mesto na kome ovek mora da stoji,
da bi sistem bio u ravnotei. Pri tome se u zadatku daju dimenzije daske. Za reenje
ovakvog zadatka treba iskoristiti i uslov ravnotee momenata sile.

10.93.RG. Na horizontalnom stolu lei

telo mase M = 2 kg, a na njemu drugo,
manje telo, mase m = 1 kg. Tela su
povezana neistegljivom niti, koja je
prebaena preko kotura (vidi sliku). Mase
niti i kotura su zanemarljive. Odrediti
horizontalnu silu F, kojom treba delovati
na donje telo da bi se ono udaljavalo od
kotura konstantnim ubrzanjem a=g/2.
Koeficijent trenja izmeu tela iznosi =
0.5, a trenje izmeu donjeg tela i stola moe da se zanemari.

77

Reenje: Poto je nit neistegljiva, ubrzanja oba tela su istog

intenziteta a, a suprotnog smera (vidi sliku u reenju zadatka). Poto je masa kotura
zanemarljiva, intenzitet
sile zatezanja je jednak u
celoj niti. Na gornje telo
deluju: sila zatezanja niti

sila
trenja Ft ,
T,
normalna reakcija veze

N od donjeg tela i sila

Zemljine tee mg , pa se
Drugi Njutnov zakon za
njegovo kretanje moe
napisati u obliku:

ma T Ft N mg ,
a njegove projekcije na x i y osu u obliku:

ma T Ft

0 N mg .

(1)

Poto je iz poslednje jednaine N mg , to je

Ft N mg .

Na donje telo deluju: sila F , sila zatezanja niti T , sila trenja Ft , normalna

reakcija veze od gornjeg tela N , normalna reakcija veze podloge N1 i sila Zemljine

tee Mg , pa se Drugi Njutnov zakon za njegovo kretanje moe napisati u obliku:

Ma F T Ft N N1 Mg

Projekcija ove jednaine na x - osu ima oblik:

Ma F T Ft .

(2)

Po Zakonu akcije i reakcije sile trenja, kao sile meusobnog delovanja, imaju isti
intenzitet, odnosno, Ft Ft mg . Ako se iskoristi uslov zadatka, da je a g 2 ,
jednaine (1) i (2) mogu biti napisane u obliku:
m

g
T mg ,
2

g
F T mg .
2

78
Posle sabiranja poslednje dve jednaine, lako se moe odrediti traena sila, koja
iznosi:
F

m M g 2 mg 1 M 3mg 24.5N .
2

Napomena: Da trenje izmeu donjeg tela i podloge nije zanemarljivo, iz

projekcije jednaine (2) na y - osu, mogli bismo odrediti reakciju veze podloge N1 , a
time i silu trenja izmeu donjeg tela i podloge Ft1 1N1 , gde je 1 odgovarajui
koeficijent trenja. Pri tome je, po Zakonu akcije i reakcije N N mg .

11.93.RP. Klin ABC, mase M, moe da

klizi po horizontalnoj podlozi bez trenja.
Po ovom klinu moe da klizi manji klin
EFG mase m. Odrediti pomeranje veeg
klina kada manji sklizne iz poloaja u
kome se temena C i E poklapaju, kao na
slici, u poloaj u kome se temena B i G
poklope. Duine stranica klinova su a, b
i c, odnosno, e, f i g.
Reenje: U vertikalnom pravcu na sistem deluju spoljanje sile, zbog kojih se
centar mase sistema sputa. Na sistem u pravcu podloge ne deluju spoljanje sile, dok
unutranje sile (sile trenja, kao sile meusobnog delovanja klinova) ne mogu pomeriti
centar mase sistema.
Postavimo x - osu horizontalno, sa koordinatnim poetkom u centru mase veeg
klina S1 (vidi sliku u reenju zadatka). Jednakost koordinata centra mase sistema pre i
posle posmatranog kretanja, prema jednaini (U58), moe se napisati u obliku:
M 0 mx2 Mx1 mx2
,

M m
M m

odakle je

Mx1 mx2 x2 ,

79
gde je x1 horizontalno pomeranje veeg
klina ulevo. Horizontalno pomeranje
manjeg klina udesno, u odnosu na vei
klin, jednako je promeni x - koordinate
centra mase S2 manjeg klina ( x2 x2 ).
Zbir ova dva pomeranja je jednak
ukupnom relativnom pomeranju klinova
c g , odnosno:
x1 x2 x2 c g .

Iz poslednje dve jednaine lako

se moe odrediti traeno pomeranje
veeg klina, koje iznosi:
x1

m
c g .
M m

Napomena 1. Treba primetiti da je na slici pretpostavljeno da su x - koordinate

centra mase manjeg klina pozitivne. U zavisnosti od odnosa veliina klinova, nagibnog
ugla i homogenosti gustine klinova, neka od ovih veliina moe biti i negativna. Sve
navedene jednaine vae i u tom sluaju.
Napomena 2. Zadatak je za nijansu tei od originalne verzije. Naime, u
originalnoj verziji zadatka je reeno da manji klin po veem klizi bez trenja. Zbog toga,
za reavanje ove verzije zadatka, nije bilo neophodno poznavanje injenice da
unutranje sile ne mogu pomeriti centar mase sistema.

12.93.RP. Pet kuglica jednakih prenika

rasporeeno je na horizontalnoj podlozi, kao
na slici. Masa belih kuglica iznosi m a crne
kuglice
2m.
Rastojanje
kuglica
je
zanemarljivo u odnosu na njihov prenik. U
kuglicu 5 eono udara kuglica 6 brzinom v.
Objasniti kako e se kretati pojedinane
kuglice nakon sudara. Kuglice smatrati
apsolutno elastinim.
Reenje: Posle apsolutno elastinog
sudara mirujue kuglice mase m1 i kuglice mase m2, koja se kree brzinom v, prema
jednaini (U111), kuglice imaju brzine:

80
v1

2m2
v
m1 m2

v2

m2 m1
v,
m2 m1

(1)

respektivno. Oigledno, ako se sudaraju kuglice istih masa, tada je v1 v i v 2 0 ,

odnosno, kuglica koja se kretala staje, a kuglica koja je stajala nastavlja da se kree
njenom brzinom.
Proces sudaranja u opisanom problemu odvija se na sledei nain:
Poto su mase kuglica 6 i 5 iste, nakon sudara kuglica 6 se zaustavlja, kuglica 5
nastavlja da se kree brzinom v. Na isti nain, nakon sudara kuglica 5 i 4, kuglica 5 se
zaustavlja, a kuglica 4 nastavlja da se kree brzinom v.
Ako primenimo jednaine (1) na sudar kuglice 4 sa kuglicom 3, dvostruko vee
mase, mogu se odrediti njihove brzine posle sudara, koje iznose:
2
1
i
v
v,
3
3
respektivno. Drugim reima, prvom brzinom se kree kuglica 4 (znak minus pokazuje
da se kuglica odbija unazad), a drugom brzinom se kree kuglica 3.
Istim rezonom kao u prva dva sudara, moe se zakljuiti da posle sudara kuglice
4 sa kuglicom 5 i kuglice 5 sa kuglicom 6, kuglice 4 i 5 ostaju da stoje, dok se kuglica 6
1
kree brzinom v u smeru suprotnom od smera njenog kretanja na poetku.
3
Ako primenimo jednaine (1) na sudar kuglice 3 sa kuglicom 2, dvostruko manje
mase, mogu se odrediti njihove brzine posle sudara, koje iznose:
2
8
i
v
v,
9
9
respektivno. Drugim reima, prvom brzinom se kree kuglica 3, drugom kuglica 2, obe
u istom smeru (ulevo).
Nakon sudara kuglice 2 sa kuglicom 1, iste mase, kuglica 1 odlazi ulevo
8
brzinom v , a kuglica 2 se zaustavlja. Na zaustavljenu kuglicu 2 ponovo nalee
9
kuglica 3, dvostruko vee mase. Istim rezonom kao za prvi sudar ovih kuglica, moe se
8
zakljuiti da kuglica 2 posle sudara odlazi u levo brzinom
v , a za njom kuglica 3
27
2
brzinom
v.
27
8
Prema tome, posle svih sudara, najveom brzinom
v se kree kuglica 1 ulevo, za
27
8
2
njom se kreu kuglica 2, brzinom
v , i kuglica 3, brzinom
v . Kuglice 4 i 5
27
27
1
ostaju da stoje, dok se kuglica 6 kree udesno brzinom v .
3

81
15.93.S. Jednake, glatke i homogene, ploice,
pravougaonog preseka i duine L, slau se jedna
na drugu, kao to je pokazano na slici. Nai
maksimalno rastojanje D izmeu prve i n-te
ploice, pri kome je sistem jo uvek u stanju
ravnotee, ako je svaka ploica smaknuta u
odnosu na ploicu ispod sebe za istu duinu.
Uzeti u obzir da vai relacija:
1 2 3 ... n

n 1n .
2

Reenje: Razmotrimo uslov prevrtanja u sluaju

postojanja samo dve ploice. Pomerimo gornju ploicu u odnosu na donju za l L 2
(vidi sliku u reenju). Poto su ploice homogene, mase delova ploice su srazmerne
njihovim duinama, pa mase gornje ploice levo i desno od take O iznose:
Ll
mg
l

l
mg .
L

Ako se gornja ploica zarotira za mali

ugao oko take O, u ravnoteni poloaj je
vraa razlika momenata sile Zemljine tee koji
deluju na deo ploice levo i deo ploice desno
od take O, odnosno moment sile:
Ll
Ll l
l L
mg
mg l mg
L
2
L
2 2

To znai da je sistem u stanju stabilne ravnotee za l L 2 . Pribliavanjem l veliini

L/2 veliina ovog momenta se smanjuje, da bi pri l = L/2 bio nula. Sistem u ovom
poloaju moe ostati beskonano, ali ako se gornja ploica izvede malo iz ravnotee,
dolazi do prevrtanja. To znai da je sistem u labilnoj ravnotei. Ako je l L 2 ,
moment sile Zemljine tee dovodi do prevrtanja gornje ploice.
Ako je vie ploica postavljeno jedna preko druge, do prevrtanja nee doi ako
se centar mase svih ploica iznad najnie ploice nalazi iznad, ili na ivici, najnie
ploice. Ako x - osu postavimo horizontalno, sa poetkom u sredini najnie ploice,
koordinate centara mase ploica iznad najnie (ako ih numeriemo poevi od prve
iznad najnie) iznose:

x1 l ,

x2 2l ,

...

xn (n 1)l .

82
Ako se iskoristi relacija data u tekstu zadatka, koordinata centra mase ovih
ploica moe biti napisana u obliku:
xcm

m1x1 m2 x2 ... mn xn 1
x1 x2 ... xn
m1 m2 ... mn
n

1
l 2l ... (n 1)l l 1 2 ... n 1 l nn 1 n l
n 1
n 1
n 1 2
2

Do prevrtanja nee doi ako je xcm L 2 , s tim da znaku jednakosti odgovara

kritian poloaj labilne ravnotee. Ako ovu nejednakost iskoristimo, moe se dobiti:
n
L
l ,
2
2

Prema tome, broj ploica, koje se mogu sloiti na opisani nain, iznosi:
n

L
.
l

Naravno, ako L l nije ceo broj, onda je n ceo deo od L l , odnosno, najvei ceo broj
manji od vrednosti pomenutog izraza, oznaimo taj broj sa n .
Maksimalno rastojanje izmeu prve i poslednje ploice, pri kome je sistem jo
uvek u stanju ravnotee, iznosi:
D (n 1)l ,
a ako je L l ceo broj, onda se moe napisati u obliku:
D (n 1)l

n 1
L.
n

Napomena: Originalan tekst zadatka nije sasvim precizan, pa dozvoljava

mogunost razliitog smicanja pojedinih ploica, to znatno oteava reavanje
problema. Originalno reenje ipak ne obuhvata ovaj sluaj, ali ne diskutuje ni reenje u
funkciji celobrojnosti odnosa L l .

83
19.93.S. Metalni lani A, mase m, vezan za kraj
osovine centrifugalne maine, rotira konstantnom
ugaonom brzinom , pri emu nit na kojoj visi
zaklapa sa vertikalom ugao = 45 (vidi sliku).
Zanemarujui masu i istegljivost niti, odrediti
rastojanje izmeu centra mase lanca i vertikalne ose
oko koje lanac rotira.
Reenje: Na lani deluju sila Zemljine tee

mg i sila zatezanja niti T , pa se Drugi Njutnov zakon

za kretanje centra mase (CM) lania moe napisati u
obliku:

ma mg T ,
a njegove projekcije na x i y - ose ( vidi sliku u reenju) u obliku:
ma x Tx

2
T
2

ma y Ty mg

Poto se centar mase lania ne kree po

vertikali, to je a y 0 , a poto krui oko ose
rotacije, ubrzanje u pravcu
centripetalno, odnosno:

x - ose je

a x acp r 2 ,

pa se gornje jednaine mogu napisati u obliku:

mr 2
0

2
T i
2

2
T mg .
2

Eliminacijom sile zatezanja iz poslednjih

jednaina, moe se odrediti traena udaljenost
centra mase od ose rotacije, koja iznosi:
r

2
T mg .
2

84
Napomena: Oigledno, traeno rastojanje ne zavisi od mase lania. esto se u
zadacima trai i odreivanje sile zatezanja u niti, koja zavisi od ove mase. Ona se lako
odreuje iz gornjih jednaina, i iznosi:
T 2mg .

4.94.O.
Na horizontalnu povrinu su
postavljena dva tela ije su mase m1 = 100
g i m2 = 200 g. Tree telo, mase m3 = 500
g, visi na niti prebaenoj preko kotura
zanemarljive mase (vidi sliku). Tela su
meusobno povezana neistegljivom niti
zanemarljive mase. Koeficijent trenja
izmeu prvog tela i podloge iznosi 1 =
0.5, a izmeu drugog tela i podloge iznosi 2 = 0.4. Odrediti intenzitet ubrzanja
sistema i sile zatezanja u nitima.
Reenje: Poto je nit
neistegljiva, sva tela se kreu
ubrzanjem
istog
intenziteta,
oznaimo ga sa a. Na prvo i drugo
telo deluju sile trenja 1m1 g i
2 m2 g , respektivno (vidi reenje
zadatka 1.91.RG) i odgovarajue
sile zatezanja niti (vidi sliku u
reenju). Poto je po Zakonu akcije i
reakcije T2 T2 , projekcije jednaina za Drugi Njutnov zakon, na
pravce kretanja, mogu se, za sva tri
tela, napisati u obliku:
m1a T1 1m1g ,
m2 a T2 T1 2m2 g i
m3a m3 g T2 ,

gde su T1 i T2 sile zatezanja u nitima. Sabiranjem gornjih jednaina moe se odrediti

ubrzanje tela:
m 1m1 2 m2
m
a 3
g 4.54 2 .
m1 m2 m3
s

85
Iz gornjih jednaina mogu se odrediti i sile zatezanja u nitima, koje iznose:
T1 m1 (a 1 g )

T2 m3 ( g a)

m2 ( 1 2 ) m3 ( 1 1)
m1 g 0.94N i
m1 m2 m3
m1 (1 1 ) m2 ( 2 1)
m3 g 0.98N .
m1 m2 m3

7.94.RG.Sistem od tri zupanika, iji su poluprenici R1 = 15 cm i

R2 = R3 = 10 cm, ima osovine poluprenika r1 = r2 = 5 cm i r3 =
8 cm (vidi sliku). Osovine drugog i treeg zupanika su takoe
nazubljene. Prenos sa prvog na trei zupanik se ostvaruje na
sledei nain: zupci prvog zupanika pokreu zupce na osovini
drugog zupanika, a zupci na njegovom obodu pokreu zupce na
osovini treeg zupanika. Na osovinu prvog zupanika je
namotano ue koje se vue brzinom v = 1 m/s, a na obod treeg
zupanika je namotano ue na koje je obeen teg. Izraunati brzinu
podizanja tega ako se zanemari veliina zubaca zupanika i
proklizavanje izmeu njih.

Reenje: Linijska brzina taaka po obodu osovine prvog zupanika je jednaka

brzini vuenja kanapa. Ugaona brzina rotacije prvog zupanika i linijske brzine taaka
po njegovom obodu iznose:
vR
v
i
1
v1 1R1 1 .
r1
r1

86

Poto nema proklizavanja, poslednja brzina je jednaka linijskoj brzini perifernih

taaka osovine drugog zupanika. Ugaona brzina rotacije ovog zupanika i linijske
brzine taaka po njegovom obodu iznose:

v1 vR1

r2 r1r2

v2 2 R2

vR1R2
.
r1r2

Na slian nain se moe odrediti i ugaona brzina rotacije treeg zupanika, koja iznosi:

v2 vR1R2
.

r3
r1r2 r3

Linijska brzina taaka po obodu treeg zupanika, koja je istovremeno jednaka

traenoj brzini podizanja tega, iznosi:
v3 3 R3

vR1R2 R3
m
7.5 .
r1r2 r3
s

9.94.RG. Odrediti gustinu planete ako je na njenom Ekvatoru

istezanje opruge dinamometra 10% manje nego na polovima i ako
dan na toj planeti traje T = 6 h. Zanemariti razliku izmeu
poluprenika planete na polu i Ekvatoru.
Reenje: Posmatrajmo pojavu iz inercijalnog sistema. Na

telo obeeno na oprugu deluju gravitaciona sila Fg i sila

elastinosti opruge Fe (vidi sliku), pa se Drugi Njutnov zakon

za kretanje tela mase m moe napisati u obliku:

ma Fg Fe .

(1)

Tela na Ekvatoru krue po krunici poluprenika

jednakog polupreniku planete R, pa imaju centripetalno
ubrzanje R 2 usmereno ka centru planete. Ako usmerimo x osu ka centru planete i ako iskoristimo Njutnov zakon
gravitacije, projekcija ove jednaine na x - osu moe se pisati u obliku:

87
2

mM
2
mR 2 mR
2 Fe, ekv ,
T
R

gde je M masa planete.

Telo, obeeno o dinamometar na polu, miruje, pa se projekcija jednaine (1) na
x - osu moe pisati u obliku:
mM
0 2 Fe, pol .
R
Elastina sila opruge je srazmerna po intenzitetu promeni duine (istezanju)
opruge l , pa se, posle izraavanja elastinih sila iz prethodnih jednaina, moe pisati:
Fe,ekv klekv

mM
2
mR

2
R
T

Fe, pol klpol

mM
,
R2

gde je k krutost opruge. Poto je odnos istezanja opruga, prema uslovu zadatka,
lekv 0.9lpol , posle deljenja poslednje dve jednaine, moe se dobiti:
2

lekv
R 3 2
1

0.9 .
lpol
M T

Traena gustina planete, moe se odrediti iz poslednje jednaine i iznosi:

M
3M
3
kg

3.03 3 .
3
2
V
4 R 0.1
T
m

10.94.RG. Homogen valjak, mase m1 = 1 kg i

poluprenika R = 30 cm, moe slobodno da rotira
oko horizontalne ose rotacione simetrije, zahvaljujui
osovini koja je privrena na postolje mase m2 = 2
kg (vidi sliku). Na cilindar je namotano neistegljivo
ue, zategnuto silom F = 15 N, u horizontalnom
pravcu. Koeficijent trenja izmeu postolja i podloge
je = 0.4. Odrediti ugaono ubrzanje cilindra i
ubrzanje ueta, ako se mase ueta i osovine mogu
zanemariti.

88
Reenje: Na sistem cilindarpostolje deluju sila

F , sila trenja Ft , sila Zemljine tee (m1 m2 ) g i

reakcija podloge N (vidi sliku u reenju), pa se Drugi

Njutnov zakon, za kretanje centra mase sistema, moe
napisati u obliku:


(m1 m2 )a F Ft (m1 m2 ) g N .

Projekcije ove jednaine na x i y osu mogu se

napisati u obliku:
(m1 m2 )a F Ft

0 (m1 m2 ) g N .

Ako se zna da je Ft N , iz poslednje dve jednaine lako se moe odrediti

ubrzanje celog sistema u odnosu na podlogu, koje iznosi:

F
g
m1 m2

(1)

Cilindar rotira moment sile F , pa se Osnovni zakon dinamike rotacije za

cilindar moe napisati u obliku:

1
m1R 2 FR ,
2

gde je ugaono ubrzanje cilindra, koje iznosi:

2 F 20 rad

.
m1R 3 s 2

Ubrzanje ueta u odnosu na osu rotacije, odnosno u odnosu na postolje, jednako

je tangencijalnom ubrzanju perifernih taaka diska, koje iznosi R . Ubrzanje ueta u
odnosu na podlogu je jednako zbiru ubrzanja postolja i ubrzanja ueta u odnosu na
postolje, pa je:
F
2F
m
au a R
g
2.1 2 .
m1 m2
m1
s
Napomena: Originalno reenje je pogreno, jer je pretpostavljen pogrean smer
sile trenja. U originalnom zadatku je data sila od 1 N, koja nije dovoljna za translatorno
pokretanje sistema kao celine.

89
Iz jednaine (1) se vidi da je za translatorno pokretanje sistema ( 0 )
neophodno da sila kojom se vue konopac bude
F

g (m1 m2 ) .

Ako to nije sluaj, valjak rotira oko nepokretne ose, odnosno, postolje ostaje
nepokretno. Ubrzanje ueta je tada jednako tangencijalnom ubrzanju perifernih taaka
diska R , odnosno:
2F
m
a R
2 2 .
m1
s
Poto u originalnom tekstu zadatka nije zadovoljena navedena nejednakost, ovo
je tano reenje originalnog zadatka u optim brojevima.
11.94.RP. U sistemu prikazanom na slici masa kuglice je n =
2 puta manja od mase tapa, ija je duina l = 1.5 m. U
poetnom trenutku se kuglica nalazila naspram donjeg kraja
tapa. Posle koliko vremena e se kuglica nai naspram
gornjeg kraja tapa? Zanemariti mase koturova i niti,
istegljivost niti i trenja u sistemu.
Reenje: Poto je masa koturova zanemarljiva, sila
zatezanja u niti 1 je dvostruko vea od sile zatezanja u niti 2,

koju emo oznaiti sa T (vidi sliku

u reenju zadatka). Poto na tap i
kuglicu deluju stalne sile, oba tela
se
kreu
sa
konstantnim
ubrzanjem. Iz geometrije problema
je oigledno da pri kretanju tap
prelazi dvostruko dui put od
kuglice. Iz jednaine (U26) moe se zakljuiti da je zbog
toga ubrzanje tapa a dvostruko vee od ubrzanja kuglice

a ( a 2a ).

Na kuglicu deluju sila zatezanja niti 2T i sila

Zemljine tee mg . Ako pretpostavimo da je ubrzanje

kuglica usmereno navie, Drugi Njutnov zakon za njeno
kretanje moe se napisati u obliku:
ma 2T mg .

Na tap n puta vee mase deluju sila Zemljine tee

nmg i dvostruko manja sila zatezanja T . Ubrzanje tapa

ima suprotan smer od ubrzanja kuglice, pa se Drugi Njutnov
zakon za njegovo kretanje moe napisati u obliku:

90

2nma nmg T .

Eliminacijom sile zatezanja, iz ove dve jednaine se moe odrediti

ubrzanje kuglice:
2n 1
a
g.
4n 1
Kuglica e proi pored drugog kraja tapa kada je zbir njenog preenog puta s i
preenog puta tapa 2s, jednak duini tapa, odnosno kada je 3s = l. Preeni put
kuglice, kao put kod ravnomerno ubrzanog kretanja, iznosi:
1
1
1 2n 1 2
s l at 2
gt ,
3
2
2 4n 1

pa je traeno vreme:
t

2 4n 1 l
0.55s .
3 2n 1 g

14.94.RG. Dva horizontalna diska slobodno rotiraju oko vertikalne

nepokretne ose koja prolazi kroz njihove centre. Momenti inercije
diskova u odnosu na osu rotacije su I1= 0,01 kgm2 i I2= 0,02
kgm2, a ugaone brzine 1= 2 rad/s i 2 = 1 rad/s. Gornji disk se
polako sputa i dotie donji. Zahvaljujui trenju meu njima, posle
nekog vremena oni nastavljaju da rotiraju kao jedna celina. Odrediti
rad koji pri tom izvri sila trenja. Koeficijent trenja izmeu diskova
je = 0.6.
Reenje: Poto diskovi slobodno rotiraju, na
njih ne deluju spo-ljanje sile, pa vai Zakon odranja momenta impulsa celog sistema,
koji se moe napisati u obliku:
I11 I 22 ( I1 I 2 ) ,
gde je
ugaona brzina spojenih diskova. Na diskovima, pojedinano, rad vre sile
trenja, kao spoljanje sile. Ukupan rad sila trenja je jednak zbiru radova nad oba diska.
Prema jednaini (U95) moe se pisati:
A A1 A2 E1 E2 ( E1 E1 ) ( E2 E2 ) ( E1 E2 ) ( E1 E2 )

gde su sa prim oznaene energije diskova posle, a bez prima pre spajanja.
Poto je promena visine diskova pri spajanju zanemarljiva, menja se samo
njihova kinetika energija, pa se traeni rad moe napisati u obliku:

91

A ( Ek 1 Ek 2 ) ( Ek1 Ek 2 )

I1I 2

1
1
1

( I1 I 2 ) 2 I112 I 222
2
2
2

(1 2 ) 2
3.3 10 3 J .
2( I1 I 2 )

Napomena 1: Oigledno, rad sile trenja ne zavisi od, u tekstu zadatka datog,
koeficijenta trenja.
Napomena 2: Po Zakonu akcije i reakcije, obe sile trenja, kao sile meusobnog
delovanja diskova, imaju isti intenzitet. Poto su i putevi na kojima one deluju jednaki,
zbog istog intenziteta relativnih pomeranja, radovi ovih sila su takoe jednaki.
18.94.S. Halejeva kometa krui oko Sunca po elipsi
u ijoj se jednoj ii nalazi Sunce. Poslednji put je
prola pored Sunca (kroz perihel) 1986.g. Prilikom
pretposlednjeg prolaska ove komete kroz perihel
1910.g., izmereno je njeno rastojanje od Sunca, koje
je iznosilo 0.6 A.J. Odrediti najveu udaljenost komete od Sunca. Parametri koji karakteriu elipsu,
velika i mala poluosa (a i b) prikazani su na slici. 1
A.J. = 1 astronomska jedinica = veliina velike
poluose Zemljine orbite oko Sunca = 150 106 km ).
Reenje: Iz teksta zadatka se
vidi da period obilaska komete oko
Sunca iznosi
T 76 god ., a
udaljenost perihela od Sunca
rP 0.6A.J Primenimo III Keplerov
zakon na kretanje komete i Zemlje.
Ako su a Z i a velike poluose, a
TZ i T periodi rotacije Zemlje i
komete oko Sunca, prema jednaini
(U121) moe se pisati:
2

a aZ

T
17.9A.J.
TZ

Iz geometrijskih odnosa sa slike u reenju sledi:

rA a c

rP a c ,

92
pa je traena najvea udaljenost komete od Sunca (udaljenost u trenutku kada je kometa
u afelu):
rA 2a rP 35.2A.J.
3.95.O. Na plafon lifta, mase M, okaen je teg, mase m,
pomou neistegljive niti, zanemarljive mase, tako da je
rastojanje tega od poda lifta s (vidi sliku). Odrediti ubrzanje
lifta, ako se on kree navie zbog delovanja sile F. Kolika su
ubrzanja lifta i tega odmah posle prekidanja niti na kojoj visi
teg? Posle koliko vremena, nakon pucanja niti, teg pada na
pod lifta?
Reenje: Drugi Njutnov zakon za kretanje sistema
liftteg, pre pucanja niti, moe se napisati u obliku (vidi prvu
sliku u reenju):

M ma F M mg ,

pa ubrzanje sistema tada iznosi:

a

F
g.
M m

Posle pucanja niti, teg slobodno pada ubrzanjem

Zemljine tee g (u odnosu na zemlju). Drugi Njutnov

zakon za kretanje lifta, posle pucanja niti, moe se
napisati u obliku (vidi drugu sliku u reenju):

Ma1 F Mg ,
pa mu ubrzanje, u odnosu na zemlju, iznosi:
a1

F
g.
M

Poto lift i teg imaju suprotno usmerena ubrzanja,

ubrzanje tega u odnosu na lift jednako je zbiru ubrzanja
tega i lifta u odnosu na zemlju, odnosno:
a2 a1 g

F
.
M

93
Ovim ubrzanjem teg prelazi put s do pada na pod lifta, za ta mu je, prema
jednaini (U26), potrebno vreme:
t

2s

a2

2sM
.
F

4.95.O. U sistemu prikazanom na slici, teg

mase m = 150 g se nalazi na visini h = 1.2 m
od donjeg dela rama mase M = 1650 g.
Odrediti vreme posle koga e se teg spustiti
na donji deo rama, ako su sva trenja, mase
koturova i niti, kao i istegljivost niti zanemarivi. Kada sistem miruje, teg dodiruje
vertikalni deo rama.
Reenje: Na sistem ram-teg kao
celinu u horizontalnom pravcu deluju samo

dve sile zatezanja niti T , kao spoljanje sile

(vidi sliku u reenju), pa se Drugi Njutnov zakon za njegovo kretanje u pravcu x - ose
moe napisati u obliku:
M ma 2T .
(1)

U vertikalnom pravcu na teg deluju sila zatezanja niti T i sila Zemljine tee

mg . Poto je masa niti i koturova zanemarljiva, intenzitet sila zatezanja niti je isti u
celoj niti, odnosno, T T . Drugi Njutnov zakon, za kretanje tega u pravcu y - ose,
moe se napisati u obliku:
ma1 T mg .

Iz geometrijskih odnosa u sistemu je

oigledno da pomeranju sistema udesno,
odgovara dvostruko vee sputanje tega.
Drugim reima, ubrzanje tega du y - ose a1
je dvostruko vee od ubrzanja sistema du x a1 2a .
ose a, odnosno, vai odnos
Eliminacijom sile zatezanja niti iz prve dve
jednaine i korienjem poslednjeg odnosa,
moe se odrediti ubrzanje kojim teg prelazi
ras-tojanje h, koje iznosi:
4mg
a1
.
M 5m

94
Traeno vreme ravnomerno ubrzanog sputanja tega, bez poetne brzine, prema
jednaini (U26), iznosi:
t

2d

a1

M 5m d
0.98s .
2m g

Napomena: U originalnom zadatku slika nije sasvim

precizno nacrtana. Teg nije priljubljen uz vertikalni deo rama,
a isto nije naglaeno ni u tekstu. Razmotriemo kakve bi
posledice po kretanje imala odmaknutost tega od rama. U
ovom sluaju, zbog ubrzanog kretanja sistema, nit o kojoj
visi teg nee stajati vertikalno (vidi prvu sliku uz napomenu).
Ugao pod kojim e se nit postaviti je takav da komponenta
sile zatezanja u pravcu x - ose saoptava tegu ubrzanje
sistema du te ose, odnosno, a1x a , pa je po Drugom
Njutnovom zakonu:
Tx ma .

Istovremeno, ubrzanje tega du y - ose zavisi od komponente sile zatezanja u

tom pravcu T y i sile Zemljine tee mg , pa je po Drugom
Njutnovom zakonu:
ma1y mg Ty .

Uz to je
T Tx2 Ty2

a1 a 2 a12y .

Kombinovanjem ovih jednaina sa jednainom (1),

moe se odrediti ugao koji nit, na kojoj visi teg, zaklapa sa
vertikalom, i druge veliine koje opisuju kretanje ovakvog
sistema. Naravno, i uslov pod kojim bi se teg priljubio uz vertikalni deo rama.

Ako je teg priljubljen uz vertikalni deo rama, reakcija veze rama N (vidi drugu
sliku uz napomenu) saoptava tegu ubrzanje a. Poto su trenja zanemarljiva

( Ft N 0 ), ova reakcija ne utie na kretanje tega du y - ose, pa vai predstavljeno

reenje zadatka.

95
5.95.O. Po horizontalnoj ravni rotira mala lopta mase m, ugaonom
brzinom privrena za kraj gumenog creva. Odrediti radijus
krunice po kojoj se lopta kree, kao i silu zatezanja creva, ako je
trenje izmeu lopte i podloge zanemarljivo. Duina neistegnutog
creva iznosi l0. Sila zatezanja u crevu se uveava proporcionalno
njegovom istezanju: sila f0 uveava duinu creva za 1 cm. Masu
creva zanemariti.
Reenje: Veliina f0 ima smisao sile koja dovodi do
jedininog istezanja creva, odnosno, f 0 F l , pa sila koja dovodi do istezanja creva za
l1 iznosi F1 f 0l1 . Po Zakonu akcije i reakcije, istezanje creva za l1 proizvodi u crevu
silu zatezanja istog intenziteta. Ako se pri rotaciji crevo istegne za l1, poluprenik
krunice po kojoj krui lopta iznosi R l0 l1 . Rotaciju kugle vri sila zatezanja creva,
kao centripetalna sila, pa je:
mr 2 ml0 l1 2 f 0l1 .
Odavde se moe odrediti izduenje creva, koje iznosi:
l1

ml0 2
.
f 0 m 2

Traeni poluprenik krunice po kojoj se kree kugla iznosi:

R l0 l1

l0 f 0
,
f 0 m 2

a sila zatezanja creva:

F f 0l1

ml0 f 0 2
.
f 0 m 2

Napomena 1: Nekim takmiarima je smetalo "meanje" konkretnog izduenja

od 1 cm sa optim brojevima u tekstu zadatka. To ne bi smelo da dovede do zabune,
jer takmiari treba da prepoznaju iz teksta smisao veliine f0. Meutim, treba voditi
rauna o jedinicama u gornjim izrazima, jer je f0 oigledno u N cm .
Napomena 2: U originalnom tekstu zadatka nije precizirano da kugla i crevo
rotiraju u istoj ravni. To je neke od takmiara navelo na pomisao da kugla rotira u
horizontalnoj ravni tako to crevo rotira zaklapajui odreeni ugao sa vertikalom.
Naravno, mogu je i takav problem, ali bi za njegovo reavanje bilo potrebno
poznavanje jo nekih veliina, naprimer, upravo pomenutog ugla.

96
6.95.RG. Poavi iz mirovanja, automobil se po pravolinijskom
putu jedno vreme kree konstantnim ubrzanjem od a1 = 5 m/s2,
zatim se neko vreme kree ravnomerno, a potom do zaustavljanja
konstantnim usporenjem od a2 = 5 m/s2. Poznato je da je ukupno
vreme kretanja t = 25 s, kao i da je srednja brzina automobila v =
72 km/h.
a) Koliko se vremena automobil kretao ravnomerno?
b) Prikazati grafiki zavisnost ubrzanja, brzine i preenog puta od
vremena.
Reenje: Ukupan put automobila moe se odrediti iz srednje
brzine:

s vsrt .
Oznaimo sa s1, s2 i s3 delove puta na kojima se automobil kree ubrzano,
ravnomerno i usporeno, a sa t1, t2, i t3 odgovarajua vremena. Sa a oznaimo
ubrzanje na prvom, odnosno usporenje na treem delu puta. Za ravnomerno ubrzano
kretanje na prvom delu puta, prema jednainama (U26), moe se pisati:
1
s1 a t12
2

v1 a t1 ,

gde je v1 brzina na kraju prvog dela puta. To je i brzina ravnomernog kretanja na

drugom delu puta, koji iznosi:
s2 v1t2 a t1t2 .
Istovremeno je to i poetna brzina ravnomerno usporenog kretanja na treem delu puta.
Poto se telo na kraju zaustavlja, za ovaj deo puta se moe pisati:

97
1
s3 v1 t3 a t32
2
v3 v1 a t3 0 ,

Iz poslednje jednaine sledi

at3 v1 at1 ,

t3 t1 ,

(1)

pa je:
t t1 t2 t3 2t1 t2 ,
t -t
(2)
t1 2 .
2

Ukupan preeni put automobila

iznosi:
s vsr t s1 s 2 s3 .
1
1
s a t12 a t1t a t12 a t12 a t1t 2
2
2

Eliminacijom t1 dobija se
kvadratna jednaina
4v t
t22 t 2 sr ,
a
ije samo pozitivno reenje ima
fiziki smisao, pa traeno vreme
ravnomernog kretanja iznosi:
t2 t 2

4vsrt
15s .
a

Iz jednaina (1) i (2) mogu se odrediti i vremena trajanja ubrzanog i usporenog

kretanja, koja iznose:
t1 t3 5s .
Uvrtavanjem ovih vremena u odgovarajue jednaine, mogu se dobiti veliine
potrebne za crtanje traenih grafika:
s1 = 62.5 m,
v1 = 25 m/s,
s2 = 375 m,

98

s3 = 62.5 m.
Zavisnosti ubrzanja, brzine i preenog puta od vremena prikazane su graficima
na slici u reenju zadatka. Zavisnosti preenog puta od vremena pri ubrzanom i
usporenom kretanju su oblika kvadratne funkcije, pa su na grafiku prikazane
kvalitativno.
9.95.RG. Ploica se udarcem pokrene uz strmu ravan nagibnog ugla
30. Ustanovljeno je da je vreme kretanja navie 2 puta krae od
vremena za koje ploica sklizne niz strmu ravan do poetnog
poloaja. Odrediti koeficijent trenja izmeu ploice i ravni.
Reenje: Na ploicu deluju: sila
Zemljine tee mg, normalna reakcija podloge

N i sila trenja Ft , u toku oba kretanja - navie

i nanie (vidi slike u reenju), pa se Drugi
Njutnov zakon za njeno kretanje moe napisati
u, formalno, istom obliku:

ma mg Ft N ,

(1)

za oba kretanja. Projekcija ove jednaine na

pravac normalan na pravac kretanja takoe je
ista u oba sluaja. Ako se ima u vidu jednaina
(U125), ona se moe napisati u obliku:
0

3
mg N ,
2

pa sila trenja u oba sluaja iznosi:

Ft N

3
mg .
2

(2)

Projekcija jednaine (1) na pravac kretanja, pri kretanju ploice navie (vidi prvu
sliku u reenju), moe se napisati u obliku:
ma2

1
mg Ft
2

Iz poslednje dve jednaine moe se odrediti ubrzanje ploice pri kretanju navie,
koje iznosi:

99
a1

1
g (1 3 ) .
2

Ako je v01 poetna brzina ploice, koja se zaustavi u najvioj taki posle
vremena t1 , prema jednaini (U24) moe se pisati:
v v01 a1t1 0

v01 a1t1 ,

pa put, koji ploica pree do zaustavljanja, prema jednaini (U26), iznosi:

1
1
1
sv 01 t1 a1 t12 a1t12 g 1 3 t12 .
2
2
4

(3)

Projekcija jednaine (1) na pravac

kretanja, pri kretanju ploice nanie (vidi
drugu sliku u reenju), moe se napisati u
obliku:
ma2

1
mg Ft .
2

Iz poslednje jednaine i jednaine (2)

moe se odrediti ubrzanje ploice pri kretanju
navie, koje iznosi:
a2

1
g (1 3 ) .
2

Poto je poetna brzina ploice pri

sputanju nula i vreme sputanja ploice t2 2t1 (prema uslovu zadatka), preeni put pri
sputanju iznosi:

1
s a2 t22 2a2 t12 g 1 3 t12 .
2

Izjednaavanjem desnih strana jednaina (3) i (4), moe se dobiti:

(1 3)4(1 3) ,

pa traeni koeficijent trenja iznosi:

(4)

100

3
0.35 .
5

10.95.RG. Vozei drumom, motociklista ulazi u krivinu radijusa R

= 200 m.
a) Odrediti maksimalnu brzinu kojom motociklista moe da proe
krivinu bez proklizavanja, ako je koeficijent trenja bonog klizanja
izmeu podloge i tokova motora = 0.8.
b) Kolikom e brzinom motociklista proi kroz krivinu, ako "obori"
motor pod uglom od 60 prema drumu?
Reenje:
Na sistem
motocikl-motociklista
deluju:
sila Zemljine tee mg , normalna

reakcija veze N i sila trenja Ft (vidi sliku u

reenju), pa se Drugi Njutnov zakon za njegovo
kretanje moe napisati u obliku:

ma mg N Ft .

Poto sistem krui u horizontalnoj ravni,

poseduje centripetalno ubrzanje u smeru x - ose.
Poto motor ne pada u krivini, ubrzanje u smeru y ose je nula. Stoga se projekcije prethodne jednaine
na x i y - osu mogu napisati u obliku:

Sila trenja iznosi:

mv 2
Ft
r

(1)

0 mg N .

(2)

Ft N mg ,

gde je koeficijent statikog trenja, koji je manji od koeficijenta trenja klizanja ,

ako ne doe do proklizavanja motora u krivini. Njegova vrednost se menja tako da sila
trenja zadovoljava jednainu (1).
a) Motor prolazi kroz krivinu bez proklizavanja ako je centripetalna sila jednaka
sili trenja. to je brzina motora vea, vea je i centripetalna sila, odnosno sila trenja.
Naime, kao to je reeno u uvodnom delu, sila trenja moe da raste do odreene
maksimalne vrednosti, koju postie u trenutku proklizavanja, kada je:

101

2
mvmax
mg .
r

Odavde se moe odrediti traena maksimalna brzina, kojom motociklista moe proi
kroz krivinu bez proklizavanja, koja iznosi:

m
km
vmax gR 40 144
.
s
h
b) Da bi motor proao nagnut kroz krivinu, mora rezultanta sile trenja i normalne

reakcije podloge Ft N biti usmerena ka teitu sistema. Ako se iskoriste jednaine
(1) i (2) i geometrijski odnosi, prema jednainama (U125) i (U126), sledi:
mv 2
1
Ft Q
r
2

mg N

3
Q.
2

Meusobnim deljenjem poslednjih jednaina, moe se dobiti traena brzina motocikla,

koja iznosi:
v

gR

m
km
33.7 121
.
s
h
3

14.95.RP. Homogen valjak, poluprenika R, postavi

se u ljeb, iji je presek dat na slici. Valjak u
poetnom trenutku rotira konstantnom ugaonom
brzinom 0 , oko horizontalne ose rotacione simetrije.
Odrediti posle kog vremena sila trenja zaustavlja
valjak, kao i broj obrtaja koje valjak naini do
zaustavljanja, ako je koeficijent trenja izmeu
omotaa valjka i ljeba . Moment inercije valjka u
odnosu na osu rotacione simetrije iznosi I

1
mR 2 .
2

Reenje: Na valjak deluju pored sile Zemljine

tee, sile trenja i sile normalne reakcije od strana
ljeba (vidi sliku u reenju). Poto se valjak ne kree translatorno, Drugi Njutnov zakon
za njegovo kretanje se moe napisati u obliku:

mg Ft1 Ft 2 N1 N 2 0 ,

102
S obzirom na uglove izmeu sila i koordinatnih osa, projekcije ove jednaine na
x i y - osu mogu se napisati u obliku (vidi jednaine (U125) i (U126)):
N2

N1
3

Ft1 0
2
2

mg Ft2

3
1
N1 Ft1 0 .
2
2

Ako se u poslednje dve jednaine uvrste sile trenja, koje iznose Ft1 N1 i
Ft1 N1 , mogu se lako dobiti normalne reakcije i odgovarajue sile trenja, koje
iznose:
N1

N2

2 3mg
3(1 )
2

3mg 1 3

31

Ft1 N1

Ft2 N 2

2 3mg

31 2

3mg 1 3

31

.
Na rotaciju valjka utiu momenti sila
trenja, kojima ljeb deluje na valjak, pa se
Osnovni zakon dinamike rotacije za
njegovo kretanje moe napisati u obliku:

M t1 M t2 I .

Na slici u reenju su oznaeni

pretpostavljeni smerovi poetne ugaone
brzine i ugaonog ubrzanja, i odgovarajui
smerovi momenata sile trenja. Projekcija
poslednje jednaine na z - osu ima oblik:
1
M t1 M t2 RFt1 RFt2 I mR 2
2
.
Posle uvrtavanja izraza za sile trenja u poslednju jednainu, moe se lako
odrediti ugaono ubrzanje valjka, koje iznosi:

103
g 2 ( 3 )
.
R 1 2
Poto valjak rotira ravnomerno usporeno (zbog znaka minus), do zaustavljanja
= 0), traeno vreme rotacije valjka, prema jednaini (U52), iznosi:

0 R0 1 2

g 2 3

Prema jednaini (U54), ugao rotacije valjka do zaustavljanja iznosi:

02 R02 1 2
,

4g 3

pa traeni broj obrtaja valjka do zaustavljanja, iznosi:

N

R02 (1 2 )

.
2 8 g ( 3 )

16.95.S. Na glatkoj horizontalnoj podlozi nalazi se

telo mase M, a na njemu se nalazi mala ploica mase
m (vidi sliku). Ploici se saopti u horizontalnom
pravcu brzina v. Na koju e se visinu, u odnosu na
poetni poloaj, popeti ploica posle odvajanja od tela
M? Sva trenja zanemariti.
Reenje: Neposredno pre odvajanja od tela M
horizontalna komponenta brzine ploice vx i brzina
tela su jednake, poto su tela priljubljena jedno uz drugo (vidi slike u reenju). Na
sistem telo-ploica ne deluju spoljanje sile u pravcu x - ose (trenje izmeu veeg tela i
podloge zanemarljivo), pa komponente njihovih brzina u pravcu x - ose ostaju konstantne i jednake vx. Kada ploica stigne u najviu taku, y - komponenta njene brzine
postaje nula, pa je ukupna brzina ploice jednaka vx.
Poto na sistem ne deluju spoljanje sile u pravcu x - ose vai Zakon odranja
impulsa, za kretanje sistema u ovom pravcu. Primenjen na poetno (1) i krajnje (3)
stanje sistema (vidi sliku u reenju), ovaj Zakon se moe napisati u obliku:

mv m M vx .

104

Poto na sistem deluju samo konzervativne sile, vai Zakon odranja energije,
koji se, primenjen na poetno (1) i krajnje (3) stanje, moe pisati u obliku:
Mv x2
mv 2 mv x2
.

mgh
2
2
2

Eliminacijom krajnje brzine tela vx iz ovih jednaina, lako se moe odrediti

traena visina, u odnosu na poetni poloaj, do koje e se ploica podii:
h

Mv 2
.
2 g M m

18.95.S. U zatvorenoj, homogenoj po duini, epruveti, mase M i

duine l, koja se nalazi na visini l iznad stola, nalazi se muva mase
m. U trenutku kad se epruveta pusti muva poleti sa dna epruvete ka
vrhu. Ako muva stigne do vrha epruvete u trenutku kad epruveta
dodirne sto, koliko se vremena kretala epruveta do udara o sto?
Reenje: Usmerimo x - osu vertikalno uvis, sa
koordinatnim poetkom na povrini stola (vidi sliku u
reenju). Poto je epruveta homogena po duini, centar
mase joj se nalazi na sredini, pa se koordinate centra
mase sistema epruveta-muva na poetku i na kraju
posmatranog kretanja mogu napisati u obliku:

xc1

3
Ml
2
,
mM

mh

xc2

ml M
mM

l
2 .

105
Poto, prema postavci zadatka, muva leti, znai da se u njoj nalazi vazduh. Preko
njega se, zahvaljujui silama otpora sredine, prenosi interakcija izmeu muve i
epurvete. Drugim reima, epurveta i muva ine sistem koji kao celina slobodno pada.
Put koji pree centar mase sistema u toku padanja jednak je:
s xc1 xc2

M
l.
mM

Prema jednaini (U26), traeno vreme kretanja epruvete, do udara u sto, iznosi:
t

2s

2Ml

m M g

19.95.S. Daska mase M poloena je

na dva jednaka cilindra poluprenika
R i masa m (vidi sliku). U poetnom
trenutku sistem miruje. Na dasku
poinje da deluje u horizontalnom
pravcu sila F. Nai ubrzanje daske i
veliine sila trenja koje deluju izmeu
daske i cilindra i izmeu cilindra i
podloge. Rad sile trenja kotrljanja bez
klizanja je nula. Moment inercije cilindra oko ose rotacione
simetrije je mR2.
Reenje: Poto nema proklizavanja daske, brzina daske v je jednaka brzini
take cilindra koja dodiruje dasku. U svakom trenutku se moe smatrati da cilindar
rotira oko trenutne ose rotacije, take u kojoj cilindar dodiruje podlogu. Ugaona brzina
rotacije oko ove take ista je za centar
mase cilindra i taku cilindra u kojoj
on dodiruje dasku, pa je:
v
v
cm ,
2R
R

gde je vcm brzina centra mase u

odnosu na podlogu, koja iznosi:
vcm

v
.
2

Na putu s sila F vri rad nad sistemom cilindri-daska. Poto je rad sila trenja
kotrljanja bez klizanja nula i poto se potencijalna energija sistema ne menja, rad ove

106
sile je, prema jednaini (U95), jednak promeni kinetike energije sistema. Poto je
sistem u poetnom trenutku mirovao, ovaj rad je jednak kinetikoj energiji sistema
nakon preenog puta s, odnosno:
2

mR 2 vcm

2
2
2
2
2
I
Mv

mv
mv
Mv
R

cm
cm

Fs
2

2
2
2
2
2
2

Mv 2
Mv 2 mv 2 M mv 2
2
.
2mvcm

2
2
2
2

Poto na nju deluju konstantne sile, daska se kree ravnomerno ubrzano. Ako iz
poslednje jednaine izrazimo eksplicitno kvadrat brzine daske
F
s,
M m
i uporedimo sa odgovarajuim izrazom za ravnomerno ubrazano kretanje, bez poetne
brzine ( v 2 2as ), moe se dobiti ubrzanje daske, koje iznosi:
v2 2

F
.
M m

Dasku ubrzava sila F , a usporavaju dve sile trenja Ft1 , pa se Drugi Njutnov
zakon za kretanje daske moe pisati u obliku:

Ma F 2Ft1 .
Zamenom ubrzanja u ovu jednainu moe se odrediti traena sila trenja izmeu daske i
cilindara, koja iznosi:
m
Ft1
F.
2M m

Na svaki valjak deluju sila trenja Ft1 u smeru kretanja i Ft1 u suprotnom smeru.
Poto je po Zakonu akcije i reakcije Ft1 Ft1 , Drugi Njutnov zakon, za kretanje centra
mase valjka, moe se napisati u obliku:
macm Ft1 Ft2

Isti odnos postoji izmeu ubrzanja centra mase cilindara i ubrzanja daske, kao
izmeu njihovih brzina, odnosno, acm a 2 , pa se gornja jednaina, posle uvrtavanja
ubrzanja daske, moe napisati u obliku:

107
macm

ma m F
mF

Ft1 Ft2
Ft2 .
2
2 M m
2M m

Odavde je oigledno da je traena sila trenja izmeu cilindra i podloge nula, odnosno:

Ft2 0 .

20.95.S. Dat je sistem, prikazan na slici. Mase

strmih ravni su M1 = M2 = M, a nagibni
uglovi po 45. Sve povrine su apsolutno
glatke. Telo, ija je masa M, treba podii uz
pomo strmih ravni tako to se na strmu ravan
M1 deluje horizontalnom silom F. Odrediti:
a) intenzitet i pravac ubrzanja strme ravni M1,
b) intenzitet i pravac ubrzanja tela M,
c) silu kojom nepokretna strma ravan M2
deluje na telo M.
Reenje: Drugi Njutnov zakon za kretanje svih posmatranih tela moe se
napisati u vektorskom obliku:

(1)
M1a1 F N1 N3 M1g ,

(2)
Ma N1 N 2 Mg ,

(3)
M 2 a2 M 2 g N 2 N 4 N5 0 ,

gde su N1 i N1 sile
meusobnog
delovanja
izmeu tela masa M1 i M, a

N 2 i N 2 sile meusobnog
delovanja izmeu tela masa
M2 i M (vidi prvu sliku u

reenju). Sile N 3 , N 4 i N 5
predstavljaju sile normalnih
reakcija podloge i zida na
odgovarajua tela.
Poto se telo
M1
kree
paralelno
podlozi,
projekcija jednaine (1) na
pravac kretanja, s obzirom na
jednainu (U124), ima oblik:

108

M1a1 F

2
N1 .
2

(4)

Telo M se pomera translatorno u pravcu kosine strme ravni mase M2, pa mu je

i ubrzanje usmereno u tom pravcu (vidi prvu sliku u reenju). Projekcija jednaine (2)
na ovaj pravac moe da se napie u obliku:
2
(5)
Ma N1
Mg .
2
Odnos ubrzanja strme ravni a1 i ubrazanja tela a, jednak je odnosu preenog
puta s1, strme ravni mase M1, i preenog puta s, tela M. Prema drugoj slici u reenju,
s obzirom na jednainu (U124), moe se pisati:
a

2
a1 .
2

(6)

Poto je po Zakonu akcije i

reakcije N1 N1 , odnosno, N1 N1 ,
eliminacijom N1 i N1 iz jednaina (4) i
(5), moe se dobiti:
M1a

2
1
Ma F Mg .
2
2

(7)

Iz sistema jednaina (6) i (7) mogu se odrediti dve traene veliine,

a) ubrzanje strme ravni M1
2 F Mg
i
a1
2M 1 M
b) ubrzanje tela M
2 2 F Mg
.
a
2 2M 1 M
c) Telo mase M se ne kree u pravcu normalnom na kosinu strme ravni mase M1, pa
se projekcija jednaine (2) na ovaj pravac moe pisati u obliku:
0 N2

2
Mg .
2

Prema tome, traeni intenzitet sile kojom strma ravan mase M2 deluje na telo
mase M iznosi:
2
N 2
Mg .
2
Napomena: Jednaina (3), koja se odnosi na strmu ravan M2 nije potrebna za
odreivanje traenih veliina, ali je data radi kompletnosti i mogunosti reavanja
drugih varijanti zadatka.