elije

kao ive jedinice tela

Osnovna iva jedinica tela je
elija i svaki je organ u stvari
nakupina mnogih razliitih elija,
koje se dre na okupu.
Svaka je vrsta elija naroito
prilagoena da obavlja neku
posebnu funkciju.

Ma

koliko se brojne elije tela

meusobno razlikuju, ipak su im neke
temeljne karakteristike jednake.
Svakoj je eliji za odranje ivota
potrebna hrana , sve one na gotovo isti
nain iskoritavaju iste oblike hranjivih
materija. Sve elije upotrebljavaju
kiseonik kao jednu od glavnih supstanci
za dobivanje energije, a takoe sve
elije odbacuju konane produkte
hemijskih reakcija u okolnu tenost.

Izvanelijska

tenost unutranja sredina

Tenost ini oko 56% ljudskog tela u
odraslih. Vei deo te tenosti je unutar
elija i naziva se elijska (intracelularna)
tenost, a jedna treina se nalazi izvan
elija i naziva se izvanelijska
(ekstracelularna) tenost.

Usled

toga, sve elije ive u bitno istoj

sredini, tj. izvanelijskoj tenosti, zbog
ega se ova esto naziva unutranja
sredina
elije su sposobne da ive, rastu i
obavljaju svoje posebne funkcije dokle
god u unutranjoj sredini ima na
raspolaganju dovoljno kiseonika, glukoze,
razliitih jona, aminokiselina i masnih
materija.

Homeostatski"

mehanizmi glavnih
funkcionalnih sistema
Homeostaza
Izraz homeostaza upotrebljavaiju fiziolozi
da oznae odravanje nepromenjenih,
odnosno stalnih uslova u unutranjoj
sredini. U biiti svi organi i tkiva u telu
obavljaju funkcije koje pomau da se ti
stalni uslovi odre.

Izvanelijska

tenost kao
transportni sistem
Izvanelijska se tenost prenosi
u sve delove tela u dve razliite
etape. Prvi je stadijum kruenje
krvi kroz cirkulacijski sistem, a
drugi je kretanje tenosti izmeu
krvnih kapilara i elija.

Sva

krv u krvnom optoku pree potpun

cirkulacijski krug proseno jednom u minuti
dok ovek miruje, a pri veoma intenzivnoj
fizikoj aktivnosti ak est puta u minuti.
Dok krv protie kroz kapilare zbiva se stalna
izmena tenosti izmeu krvne plazme i
meustanine (intersticijske) tenosti u
meuelijskim prostorima oko kapilara. Valja
uoiiti da su kapilari porozni tako da velike
koliine tenosti i otopljenih sastojaka mogu
difundirati izmeu krvi i tkivnih prostora.

Poreklo

hranjivih materija u izvanelijskoj

tenosti
Disajni sistem. Krv svaki put kad obie kroz
telo takoe proe i kroz plua. Krv u
alveolama pokupi kiseonik, koji je potreban
elijama. Debljina membrane izmeu alveola
i lumena plunih kapilara je samo 0,4 do
2,0 ,m, pa kiseonik difundira kroz membranu
u krv na potpuno isti nain kao to voda,
hranjive materije i ekskreti difundiraju kroz
tkivne kapilare.

Probavni

sistem. Velik deo krvi

koju ispumpa srce prolazi kroz
zidove probavnih organa. Tu se
razliite otopljene hranjive
materije, ukljuujui ugljene
hidrate, masne kiseline,
aminokiseline i druge,
apsorbiraju u vanelijsku tenost.

Jetra

i ostali organi koji obavljaju

prvenstveno metabolike funkcije
Sve materije apsorbovane iz
gastrointestinalnog trakta ne mogu
se upotrebiti u elijama u onom
obliku u kojem su se apsorbovale.
Jetra menja hemijski sastav mnogih
od tih materija u upotrebljiviji oblik.

Miino-kostni

sistem
Katkada se postavlja pitanje: kako se muskuloskeletni sistem uklapa u homeostatske funkcije
tela? Odgovor je jasan i jednostavan: kad ne bi
postojao taj sistem, organizam ne bi mogao u
pravi as krenuti na podesno mesto da nabavi
materije potrebne za ishranu. Miino-kostni
sistem takoe omoguuje pokretljivost za
zatitu od nepovoljne okoline bez ega bi celo
telo, zajedno sa svim homeostatskim
mehanizmima, moglo biti trenutno uniteno.

Odstranjivanje

krajnjih produkata

metabolizma
Odstranjivanje ugljen dioksida putem
plua. U isto vreme dok krv prima kiseonik
u pluima, ugljen dioksid se otputa iz krvi
u alveole, a respiracijsko kretanje vazduha
u alveole i iz alveola odnosi ugljen dioksid
u atmosferu.

Bubrezi.

Prolaenjem krvi kroz bubrege uklanja

se iz plazme veina materija koje nisu potrebne
elijama.
Bubrezi obavljaju ovu funkciju tako to prvo
filtriraju velike koliine plazme kroz glomerule u
tubule, a zatim reapsorbuju u krv one sastojke
koje su telu potrebne, kao npr: glukozu,
aminokiseline, podesnu koliinu vode i mnoge
jone. Naprotiv, sastojci koji telu nisu potrebni,
naroito konani produkti metabolizma kao to je
mokraevina, uopteno se ne resorbuju, ve
prolaze kroz bubrene kanalie u mokrau.

Regulacija

telesnih funkcija
Nervni sistem. Nervni sistem sainjavaju tri
glavna dela:
senzoriki deo,
centralni nervni sistem (ili integracijski deo) i
motoriki deo.
Senzoriki receptori primeuju stanje u telu
ili u okolini. Oi su ulni organi koji pruaju
organizmu vidnu sliku okoline. Uho je takoe
ulni organ za zvuk.

Mozak

moe pohraniti informacije,

raati misli, stvarati ambicije i
odrediti reakcije koje telo treba
izvesti u odgovoru na osete
Zatim se prikladni signali prenose
motorikim delom nervnog sistema
da bi se izvrilo ono to osoba eli

Hormonski

regulacijski sistem
U organizmu se nalazi osam
glavnih en-dokrinih lezda, koje
lue hemijske supstance to se
nazivaju hormoni. Hormoni se
prenose izvanelijskom tenosti
u sve delove tela, gde pomau
regulaciju telesnih funkcija.

Kontrolni

sistemi tela
U ljudskom telu deluje doslovno
na hiljade kontrolnih sistema.
Najzamreniji od svih su genetski
kontrolni sistemi, koji deluju u
svim elijama kontroliui
elijske funkcije, ali takoe i sve
ivotne procese

Mnogi

drugi kontrolni sistemi

deluju unutar organa upravljajui
funkcijama pojedinih delova
organa, dok ostali djeluju na
nivou itavog tela kontroliui
meusobne odnose razliitih
organa.

Primeri

kontrolnih mehanizama
Regulacija koncentracije kiseonika i ugljen dioksida u izvanelijskoj tenosti
Budui da je kiseonik jedna od
najvanijih materija potrebnih za
hemijske reakcije u elijama poseban
kontrolni mehanizam odrava u
izvanelijskoj tenosti koncentraciju
kiseonika odreenom i gotovo stalnom.

Hemoglobin

se spaja s kiseonikom dok krv prolazi

kroz plua. U tkivnim kapilarima hemoglobin
nee otputati kiseonik u tkivnu tenost, ako se
ve tamo nalazi dosta kiseonika, ali ako je
koncentracija kiseonika premala, otpustie se
dovoljno kiseonika da se ponovo uspostavi
povoljna koncentracija kiseonika u tkivima.
Prema tome, regulacija koncentracije kiseonika u
tkivima uglavnom se temelji na hemijskim
osobinama samog hemoglobina. Ta se regulacija
zove puferska funkcija hemoglobina za kiseonik

Koncentracija

ugljen dioksida u
izvanelijskoj tenosti se regulie na
posve drukiji nain. Visoka
koncentracija ugljen dioksida nadrauje
disajni centar, to je uzrokom da ovek
die bre i dublje. To poveava veliinu
izdisanja ugljen dioksida i prema tome
poveava brzinu njegovog uklanjanja iz
krvi i izvanelijske tenosti. Ovaj se
proces nastavlja sve dok se
koncentracija ne vrati na normalne
vrednosti.

Regulacija

arterijskog pritiska
U zidovima veine velikih arterija gornjeg
dela tela, posebno u podruju ravita
karoitida i luka aorte, nalaze se mnogi
ivani receptori. Oni se zovu baroreceptori i nadrauje ih rastezanje
arterijskog zida. Kada poraste arterijski
pritisak, ovi baroreceptori se jako nadrae
pa se impulsi prenose u produenu
modinu. Tu impulsi inhibiu
vazomotoriki centar, a taj smanjuje broj
impulsa koji se simpatikim ivanim
sistemom prenose u srce i krvne ile.

Pomanjkanje

tih impulsa smanjuje

delatnost srca kao pumpe i olakava
protok krvi kroz periferne sudove to
zajedno sniava arterijski pritisak i vraa
ga prema normalnom nivou. Obrnuto,
pad arterijskog pritiska olabavi receptore
na istezanje, to omoguuje da
vazomotoriki centar postane jae
aktivan nego inae, pa se time pritisak
podie prema normalnim vrednostima.

Karakteristike

kontrolnih sistema
Svi oni imaju neke zajednike
osobine,
Negativna povratna narav
kontrolnih sistema. Veina
kontrolnih sistema tela deluje na
temelju procesa negativne
povratne veze

regulaciji koncentracije ugljen dioksida,

visok nivo ugljen dioksida u izvanelijskoj
tenosti uzrokuje porast plune ventilacije,
to zatim smanjuje tu koncentraciju.
Drugim reima, reakcija je negativna u
odnosu na nadraaj koji je pokrenuo.
Obrnuto, ako koncentracija ugljen dioksida
padne nisko, to -uzrokuje povratnom
vezom reakciju u kontrolnom sistemu
kojom se povisi ta koncentracija. Dakle,
opet je ta reakcija negativna u odnosu na
poetni nadraaj.

Uopteno,

ako se neki faktor

povea ili smanji, kontrolni
sistem pokrenue negativnu
povratnu vezu, koja se sastoji od
niza promena koje e vratiti taj
faktor natrag prema nekoj
srednjoj vrednosti ime se
odrava homeostaza.

Amplifikacija

ili korisnost"
kontrolnih sistema.
Stepen efikasnosti kojim
kontrolni sistem odrava stalne
uslove naziva se amplifikacija ili
korisnost sistema.

Pretpostavimo

da je osoba boravila 24
sata u sobi u kojoj je temperatura 15 C.
Zatim temperatura naglo poraste na 45
C, dakle ukupno za 30 C. Telesna
temperatura osobe, meutim, poraste
samo od 36,6 na 37,2 C, jer organizam
automatski odrava vlastitu temperaturu
unutar vrlo uskih granica, a ne sledi
promene atmosferske temperature.

ovom je sluaju promena atmosferske

temperature za 29,4 C via od promene
telesne temperature, koja se promenila
tek za 0,6 C. Prema tome, kaemo da je
korisnost kontrolnog sistema 49.
Drugim reima, za svaki 1 C stvarno
nastale promene telesne temperature
javile bi se jo dodatne, 49 puta vee
promene kad ne bi delovao kontrolni
sistem.

Pozitivna

povratna veza kao uzrok smrti

Zaarani krug.
Zato u biti svi kontrolni sistemi tela
deluju na nain negativne povratne
veze, a ne pozitivne?
Ako razmotrimo narav pozitivne
povratne veze, odmah emo uoiti da
pozitivna povratna veza ne vodi u
stabilnost, ve naprotiv u nestabilnost i
esto u smrt.

Na

slici je prikazana delatnost srca kao pumpe i

vidi se da srce normalnog oveka ispumpa oko 5
litara krvi u minuti. Meutim, ako ovek
krvarenjem naglo izgubi 2 litre krvi, koliina krvi
u telu se smanji na tako nisku vrednost da je
nema dovoljno da bi srce efikasno pumpalo.
Zbog toga pada arterijski pritisak, pa se protok
krvi kroz sranu muskulaturu koronarnim ilama
smanjuje. To uzrokuje slabljenje srca, to jo vie
smanjuje izbacivanje krvi, a to opet sniava
protok krvi kroz koronarne ile i ponovo jo vie
oslabljuje srce.

Krug

se ponavlja sve dok ne

nastupi smrt. Treba zapaziti da
svaki naredni ciklus povratne
veze prouzrokuje dalje slabljenje
srca. Drugim reima, poetni
nadraaj uzrokuje vlastito
pojaavanje u istom smislu, a to
je pozitivna povratna veza.

Pozitivna

povratna veza je bolje poznata pod

nazivom zaarani krug (circulus vitiosus). Blag
stepen pozitivne povratne veze moe, meutim,
u telu biti nadvladan pomou kon-trolnih
mehanizama negativne povratne veze, pa
izostaje razvoj zaaranog kruga. Na primer, da je
osoba u opisanom sluaju iskrvarila samo 1 l
umjesto 2 l krvi, normalan mehanizam negativne
povratne veze za kontrolu minutnog volumena i
arterijskog pritiska bi prevagnuo nad pozitivnom
vezom i osoba bi se oporavila, kao to prikazuje
isprekidana kriva na sl.

Automatinost tela
Svaka funkcionalna

struktura pridonosi svoj udeo

u odravanju homeostatskih uslova u
izvanelijskoj tenosti, koja se esto zove
unutranja sredina. Sve dok se odravaju
normalni uslovi u unutranjoj sredini, elije tela
ive i ispravno funkcioniu. Tako se svaka elija
koristi homeo stazom, a za uzvrat uestvuje
svojim udelom u njenom odravanju. Ovo
reciprono meusobno delovanje trajno
omoguuje automatinost tela sve dok jedan ili
vie funkcionalnih sistema ne izgube svoju
sposobnost da daju svoj doprinos funkciji. Kad se
to dogodi, sve elije u telu trpe. Jaka disfunkcija
vodi u smrt, dok umerena vodi u bolest.

Osnovni

simboli koji se
upotrebljavaju u analizi kontrolnih
sistema
Simbol sabiranja i oduzimanja. Na
primer, neka oznaava koliinu
uzimanja soli koju svakodnevno
pojedemo u hrani, uzimanje soli u
tenostima koje svakodnevno
popijemo, a z koliinu svakodnevnog
gubitka soli mokraom. Tada je netopromena soli u telu + z, kao
to prikazuje strelica.

Simbol mnoenja
Na primer, pretpostavimo

da tri
odvojena faktora utiu na arterijski
pritisak i da se meusobno mnoe.
Neka sistem baroreceptora ima
uinak u smislu poveanja
arterijskog pritiska, hormon izluen iz
neke endokrine lezde neka uzrokuje
efekt , takoe u smeru povienja
pritiska, a krvarenje neka ima uinak
z, koji sniava arterijski pritisak, u
tom sluaju neto-uinak bie xyz.

Mnoenje konstantnim
Pretpostavimo da je

faktorom

koncentracija natrijuma u
izvanelijskoj tenosti, a da je K
volumen izvanelijske tenosti,
tada bi ukupna koliina natrijuma
u izvanelijskoj tenosti bila .

Simbol

deljenja.
Ako je, npr., ukupna koliina natrijuma u
izvanelijskoj tenosti, a volumen
izvanelijske tenosti, tada e izlaz iz toga
bloka / biiti koncentracija natrijuma u
izvanelijskoj tenosti.

Simbol
Mnoge

integrisanja (ili akumulacije).

funkcije u telu zavise o polaganom
nagomilavanju nekog faktora.
Tako, npr., ako se brzina promene aldosterona u telu izrazi diferencijalnom
jednainom dA/dt, tada je izlaz iz tog bloka
koliina aldosterona koja je akumulirana u
telu u bilo koje vreme t. Simbol se u tom
bloku zove simbol integrisanja, ili drugim
reima, veliinu dA/dt treba integrisati da se
dobije A.

Opta

analiza kontrolnog
sistema
Svrha veine kontrolnih sistema
je odravanje neke kontrolisane
varijable na gotovo konstantnoj
vrednosti.

Normalna

vrednost kontrolisane
promenljive 36,6 C
Poremeaj 0 C
Stvarna vrednost kontrolisane promenljive
36,6 C
Greka
0 C
Kompenzacija
0 C

Normalna

vrednost kontrolisane
promenljive 36,6 C
Poremeaj
+30,0 C
Stvarna vrednost kontrolisane promenljive
37,2 C
Greka 0,6 C
Kompenzacija
29,4

Dakle,

nakon to je kontrolni sistem postao

delotvoran stvarna vrednost kontrolisane
promenljive jednaka je zbiru ove tri razliite
vrednosti:
1) normalne vrednosti kontrolisane
promenljive (36,6 C),
2) poremeaja (+30 C) i
3) kompenzacije (29,4 C), to daje stvarnu
vrednost kontrolisane promenljive od 37,2
C. Prema tome, poremeaj od 30 C uzrokuje
porast telesne temperature od samo 0,6 C .

Korisnost

ovog sistema moe se

izraunati deljenjem
kompenzacije s grekom (29,4
podeljeno s 0,6), to daje
korisnost povratne veze od 49.

Sloenija

analiza kontrolnog sistema Sistem

za kontrolu glukoze
Kad ovek uzme hranom vee koliine glukoze,
porast koncentracije glukoze u izvanelijskoj
tenosti uzrokuje da guteraa izlui poveane
koliine inzulina. Inzulin, pak, poveava
transport glukoze kroz elijske membrane u
unutranjost veine elija u telu, gde se glukoza
upotrebljava za dobijanje energije. To, naravno,
vraa koncentraciju glukoze u izvanelijskoj
tenosti natrag prema normalnoj vrednosti.

Analiza

dinamike ravnotee i prelaznog

stanja kontrolnih sistema
Analiza sistema za regulaciju telesne
temperature, koja je prethodno prikazana
jeste analiza dinamike ravnotee
(steady-state). Ona je pokazala samo
poetno i konano stanje, ali nije opisala
prelazne dogaaje koji su se odvijali u
kontrolnom sistemu za vreme njegove
aktivacije.

druge strane, analiza sistema za

kontrolu nad glukozom na sl. dala je
prolazna stanja kroz koja prolaze
razliiti elementi sistema do razvoja
konanog stanja dinamike
ravnotee. Drugim reima, kontrolni
sistem ne deluje trenutno, ve
zahteva odreeno vreme da se
razvije kompenzacija.

Oscilacija kontrolnih sistema

Kontrolni sistemi negativne

povratne veze postaju pokatkad

nestabilni i osciliraju. Sledea
slika prikazuje talase krvnog
pritiska to ih uzrokuju oscilacije
baroreceptorskog sistema, koji je
opisan ranije

Najpre

neki spoljni faktor uzrokuje

poveanje arterijskog pritiska i to aktivira
baroreceptorski refleks. Pritisak poinje
padati i konano padne ak ispod normalne
vrednosti. Tada vrlo nizak arterijski pritisak
aktivira baroreceptorski refleks u
suprotnom smeru, to uzrokuje da pritisak
ponovo poraste na nivo iznad normale.
Time zapoinje novii ciklus oscilacija koje
se mogu nastaviti neprekidno.

Priguivanje
Priguivanje

kontrolnih sistema.
je svojstvo temeljne
organizacije samog sistema.
Slika prikazuje rastue oscilacije,
stalne oscilacije i priguene
oscilacije.

Ako

je kontrolni sistem vrlo nestabilan,

tj. ako gotovo nema priguenja, ak i
najmanji poremeaji mogu uzrokovati u
poetku blage oscilacije, koje vremenom
postaju sve vee i vee. Ako je
priguenje umereno, oscilacije mogu
trajati beskrajno kao stalne oscilacije i
one se ne poveavaju ni smanjuju. S
druge strane, ako je priguenje vrlo jako,
oscilacije iezavaju.

Nekoliko

kontrolnih sistema nastavlja trajno

osclovati. Jedan od njih je sistem koji
pobuuje disanje, to je posledica oscilacije,
takoe nazvane reverberacija nervnih
signala u disajnom centru u mozgu.
Dugotrajno osciliranje je odgovorno za
meseni ciklus kod ene. Hormoni koje lui
prednji reanj hipofize nadrauju jajnike da
lue ovarijske hormone koji, pak, inhibiraju
sekreciju iz hipofize. Nedostatak hormona
hipofize uzrokom je prestanka luenja
hormona iz ovarijuma. To opet omoguuje
da hipofiza ponovo pone luiti svoje
hormone. Na taj se nain ciklus neprestano
ponavlja od puberteta do menopauze.