IA GORIO ONORE DE BALZAK

Ovim romanom Balzak nam otkriva Pariz, njegovo drutvo, upoznaje nas sa atmosferom gradskog
ivota i pritom daje priu u okviru toga: priu o ia Goriou i mladom studentu prava, Eenu de
Rastinjaku. ia Gorio je fabrikant rezanaca koji ima dve divne kerke - Delfinu i Anastaziju. On je
nekada prodavao brano duplo skuplje nego to ga je kupovao. Mogue je da se obogatio na
nepoten nain, ali je, tako bogat, svu panju poklonio kerkama. Sve je inio za njih: obezbedio
im miraz, udao ih, dao im novac, kupovao im stvari. inio ih je srenim i to je njega ispunjavalo
sreom. Ako bi one bile srene, bio bi i on. Ali, kad ih je udao za bogate grofove i barone, one su
osetile tenju da budu jo bogatije. elele su da budu viene u drutvu, na balovima i na ostalim
svetkovinama. Ali, Gorio ne moe sve to da plati; ne moe da udovoljava svim njihovim eljama. I,
one mu okreu lea, a on to vrlo teko prihvata. Postaje siromaan i, sa ne tako ogromnim
novcem, odlazi u jedan pansion gde upoznaje ljude razliitih osobina, ak i jednog robijaa. Tu,
ipak, susree mladog studenta prava koji je iz palanke doao u Pariz. To je Een de Rastinjak. To je
pansion gospoe Voker i Gorio se tu smeta i poinje skueni, obini ivot u nekom malom
staniu. Stanari s kojima se upoznaje daju mu nadimak ia, jer je u pansion doao kao starac.
Neki s njim poinju da se sprdaju, da ga vreaju, da ga ismejavaju, ali on na to ne reaguje, iako je
u dubinu due vrlo tuan i nesrean.
Een de Rastinjak je mladi student prava koji dolazi u Pariz, iz jedne palanke, da zavri studije.
Meutim, njegove radoznale oi ne padaju na knjigu i na uenje, ve na guranje i visoke drutvene
redove. Samim tim to nije mnogo bogat, Een alje pismo svojoj majci i sestri da mu poalju
novac zbog odela i zbog studija itd. Meutim, taj novac on iskoriatava u pogrene svrhe: njime se
slui kako bi postao vien na balovima, a uz to, ima roaku, bogatu groficu de Bozean. Zaboravio
je studije, odloio ispit, i posvetio se drutvu. Zaljubio se u Delfinu de Nisenan, enu barona de
Nisenan, ni ne slutei da je njen otac siromaan starac koji ivi u istom pansionu u kome ivi i
Rastinjak. On to saznaje i tako se zbliava sa ia Goriom i poinje da mu duhovno i finansijski
pomae. Njih dvojica postaju veoma bliski prijatelji. Na kraju se sve zavrava tako to Gorio umire i
da niko nije ni znao za njega. Umro je tiho, polako, ba onako da nikoga ne uzbudi ta njegova
smrt. Kerke mu nisu dole na sahranu, a on je to i znao i osuivao ih zbog toga. Smatrao je da je
red da mu dou na sahranu. Kerke su se pojavile dok je on jo uvek leao u krevetu, ali samo na
kratko. Kao da nisu bile. To je njega strano bolelo. Odrekle su se oca, zarad nekakvog bogatstva.
Zaboravile su da je najvee bogatstvo ljubav. Na sahrani su bili jedino prisutni Rastinjak i Kristof,
momak iz pansiona. Na kraju se roman zavrava tako to se Rastinjak popeo na jedan breuljak,
pogledao Pariz i rekao: "E, sad je red na nas dvoje".
Rastinjak je promenljiv lik; u puno sluajeva je dvojaka linost. Pre nego to e doi u Pariz, zakleo
se da e samo uiti i da e se poteno obogatiti. Imao je u sebi morala, asti, dobrote i potenja.
Doao je u Pariz dobroudan i neiskavren. Ali, osetivi ar grada, potrebu za dokazivanjem,
Rastinjak se potpuno promenio: osetio je da mu je neophodno visoko drutveno mesto kako bi
uspeo. Nijedan trag morala nije ostao u njemu, sve do trenutka kada se sreo sa ia Goriom i kada
je upoznao i onu lou stranu Pariza - siromatvo, i to kroz Gorioa. Tada je shvatio da je dvojaka
linost. Shvatio je da je eleo slavu i bogatstvo zanemarivi studije, a otkrio sebe kada je upoznao
Gorioa, jer mu je Gorio prosvetleo lice. Njegova dobrota i potenje vratili su na Rastinjakovo lice
saoseajnost. Jedini je pomagao Goriou u tom pansionu, jedini ga je obilazio. Shvatio je da nije sve
sjaj i zlato. Ali, poto je morao da balansira izmeu bogatstva i siromatva, on se pred jednima
ponaao kao grof, a pred drugima, tanije pred ia Goriom, je dobar i poten. To nije bilo dobro,
ali je Rastinjak zaista voleo i potovao Gorioa.
Balzak je od dve suprotnosti napravio sjajnu priu. Sklopio je i siromatvo, skromnost i potenje s
jedne strane, a sa druge iskvarenost, mo, elju za bogatstvom itd. Opisao je Pariz, prikazao ljude i
njihove poroke, ponovo dao jednu drutvenu sliku vremena u kojem je iveo.
Rastinjak je, opet, ambiciozan. On eli da pokae da on nije tek tako, niko i nita. On eli da
dokae da moe da osvoji Pariz. Poslednja reenica na kraju romana koju izgovara "E sad je red na
nas dvoje" pokazuje da on tek tad, nakon to je mnogo tota iskusio, kree u akciju. Tek tada se
on potpuno budi. Tek sada shvata da mora da se obrauna sa Parizom. Tu je ponovo dominantan
drutveni poloaj. Da li neko ko dolazi iz neke obine palanke, voen bezmalo velikom ponekad i
bolesnom ambicijom, moe da osvoji Pariz, da u njemu postane slavan? Moe. I to Balzak pokazuje
i kroz svoje druge romane.
Ponovo se Balzak vraa pojedincu: kao i u mnogim drugim svojim romanima, on oko jednog lika
gradi celu priu. Kroz priu o ia Goriou, otkrili smo i saznali kakvi su, u puno puta, bili sluajevi
sa oevima, kako bi ih se odrekle njihove kerke ili sinovi zarad bogatastva. Tako se porodica ne
potuje. A, opet, sa druge strane, tu priu treba i zadrati i za sebe. Jer, nijedan roman ne moe da
sve oslikava vremenom u kojem ivi. Ima tu i onog psiholokog, onog to se ne da poistovetiti
vremenom u kojem se ivi. Ono dubinsko, duhovno. Ono etiko.
Gorio je, bez sumnje, rtva porodine nesree. ta sve ne bi radio samo da njegova deca budu

zadovoljna, srena, spokojna! A Een je mladi koji je reio da uspe, po svaku cenu.
U svakom sluaju, ovo je najpoznatije Balzakovo delo