Volter Kandid

(Rad, preveo Milan Predi)

I
Kako je Kandid odrastao u jednom lepom zamku i kako je iz
njega bio isteran
-

II
-

Zamak u Vestfaliji (severozapadna nemaka provincija koju je Volter

smatrao zemljom bez lepota):
U njemu ive baron Tunder-ten-tronk i debela baronica sa erkom
Kunigundom i sinom. Vaspita njihove dece je uitelj Panglos (od pan i
glosa tj. sve-jeziar). Tu je i Kandid, mladi najpitomije naravi, prostoduan,
za koga sluge veruju da je sin baronove sestre i nekog suseda (koji je
mogao da dokae da je plemi samo u 71. kolenu, dok je ostatak njegovog
rodoslovnog stabla propao pod zubom vremena), ivi sa njima i
oduevljava se Panglosovim uenjem.
,,Panglos je predavao metafiziko-teologo-kosmolo-nigologiju.1 Divno je
umeo dokazivati da nema posledica bez uzroka i da je, u ovom najboljem od
svih moguih svetova, zamak gospodina barona najlepi od svih zamkova, a
gospoa najbolja od svih moguih baronica. ,,'Dokazano je', govorio je on,
'da nita ne moe biti drukije nego to je. Jer, budui da je sve stvoreno sa
izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu. Imajte na umu
da su nosevi stvoreni da nose naoare, i zato mi imamo naoare.'
U ovome dakle lei uzrok Kandidovom optimizmu!
Jednog dana Kunigunda ugleda uitelja kako u bunju ,,daje pouke iz
eksperimentalne fizike jednoj ,,priljenoj sobarici. To joj se dopadne i
naumi da tu lekciju proveba sa Kandidom (koji je kriom bio zaljubljen u
nju). Pri povratku u zamak namami ga da joj prie i taman kad se poteno
pribliie jedno drugom (usne im se sretoe, ruke zalutae), naie baron i
istom otera Kandida sa svog imanja sa nekoliko dobrih udaraca u
stranjicu. Kunigundu baronica iamara. I sve ostade preneraeno u
najlepem i najprijatnijem od svih moguih zamkova.

ta je bilo s Kandidom kod Bugara

Kod Bugara (to su Prusi, a njihov kralj je Fridrih II, na ijem je dvoru Volter
neko vreme boravio, ali se zbog kritika na kraljev raun sa njim i raziao):
Kandid se smuca poljima bez prebijene pare, dok ne naie na krmu gde ga
dva oveka vrbuju za vojsku. Odvode ga u puk i batinama teraju da veba.
Jednog dana odlui da malo proeta, kad ga uhvate zarobe kao izdajnika.
Ponude mu da bira 36x4000 udaraca ibom ili da mu razmrskaju glavu.
Uzalud im je objanjavao da po slobodnoj volji ne bira ni jedno, morao se
odluiti za prvo. Ne mogavi da izdri ni 2x4000 iba, zamoli da mu
razmrskaju glavu, to bi oni rado uinili da tuda ne proe milostivi bugarski
kralj veliki um, razabra iz svega to doznade od Kandida da je to neki
mladi metafiziar koji nema ni najmanje razumevanja za stvari ovog sveta,
te Kandid bi osloboen. Posle toga zapoe rat protiv Abara (tj. Francuza).

Ironija na termine metafiziara 18. veka, posebno Kristijana Volfa, Lajbnicovog sledbenika,
protiv ijeg optimizma i idealistike filozofije je Kandid i uperen.
1

III Kako se Kandid izbavio od Bugara i ta se dogodilo s njim

Stravian opis rata.2 Puke zbrisae s najboljeg od svih svetova otprilike
9 do 10 hiljada hulja koje su mu kuile povrinu. Bajonet bi isto tako
dovoljan razlog smrti nekoliko hiljada ljudi. Kandid bei, dolazi u spaljeno
abarsko selo i gleda najuasnije prizore na ,,svetu najboljem od svih
moguih svetova. Potom bei u bugarsko selo nailazi na iste prizore.
Konano, beei stie u Holandiju.
U Holandiji prosi za hleb, svi ga odbijaju. Najgore prolazi kod oveka koji
je itav prethodni as govorio o milosru (neki protestant), jer nije znao da
odgovori da li je papa antihrist: I ne zasluuje da jede!
Smiluje se neki pripadnik anabaptistike sekte3 prema svom
blinjem, ,,stvoru sa dve noge, bez perja a koji ima duu. Odvede ga kui,
nahrani i naumi da ga primi kod sebe da ui zanat: da radi u njegovim
tvornicama persijskih tkanina koje prave u Holandiji.
Sutradan Kandid sretne nekog nevoljnika osutog gnojavicama, sa nosom
nagrizenim na vrhu, iskrivljenih usta i pocrnelih zuba. Muio ga je estoki
kaalj i uvek bi ispljuvao po jedan zub kad bi se zakaljao.

IV
-

2
3

Kako se Kandid sreo sa svojim nekadanjim uiteljem

filozofije, doktorom
Panglosom, i ta je iz toga proizilo
Kandid se saali na njega i da mu sav novac to je dobio od svog zatitnika.
Jadnik se zaplae to je Panglos.
Kandid saznaje za sve strahote koje je pretrpela baronova porodica
sve su pobili Bugari. Kunigundu silovali pa rasporili. Od zamka nije ostao ni
kamen na kamenu. Ali smo posle bili dostojno osveeni, jer su Abari isto to
uradili u jednoj susednoj baroniji koja je pripadala nekom bugarskom
vlastelinu.
Poto se prvo onesvesti, im doe sebi Kandid se pita ,,o uzroku i posledici,
kao i o dovoljnom razlogu koji je doveo Panglosa do ovako jadnog stanja.
Panglos govori o svom sifilisu. Evo kako je ila linija prenoenja: on je
dobio od one sobarice, ona od nekog franjevca, on od stare grofice, ona od
konjikog kapetana, kapetan od neke markize, markiza od paa, pa od
jezuita, a jezuit nita manje nego od nekog saputnika Kristofera Kolumba.
Pogovor, Kora: ,,Ko sve tu nije razoblien? Svi koji su bili krv i meso
feudalnog sistema. Kritikujui njih, Volter je bio neumoljiv, nemilosrdan, ne
izneverivi nikad i nigde svoj smisao za humor.
Panglos ipak nalazi opravdanje za sve ovo, jer da Kolumbo nije otiao u
Ameriku (a tamo sluajno) zaradio ovu bolest, danas ne bismo znali za
okoladu...
Anabaptist Jakov se saali na Panglosa i plati mu leenje pri emu ovaj
izgubi samo jedno oko i jedno uvo.
Jakov svet vidi malo drugaije: ,,Mora da su ljudi pomalo iskvarili
prirodu ... jer nisu roeni kao vuci, a postali su vuci... 'Sve je to
neophodno', odgovori jednooki doktor, 'i nesree pojedinaca ine opte
dobro; otuda, to je vie pojedinanih nesrea utoliko je sve bolje.'

Re je o sedmogodinjem ratu Prusa i Francuza 1756-1763.

Anabaptisti su sekta koja je traila krtenje u zrelim godinama.

Bura, brodolom, zemljotres i ta se zbilo sa doktorom

Panglosom, Kandidom i
anabaptistom Jakovom

Anabaptist se udavi u brodolomu, a Panglos ne dade Kandidu da mu

pomogne objanjavajui da je lisabonska luka stvorena izmeu ostalog i
zato da se Jakov tu udavi. Preiveli su samo mornar zbog koga se Jakov
udavio (Jakov je pritrao da mu pomogne, pa kad je zbog toga pao u more,
ovaj ga nije ni pogledao...), Panglos i Kandid.
im uoe u Lisabon, nastade straan zemljotres (zbio se 1755. i odneo
mnogo hiljada ivota). Ovo je Volterov argument protiv optimista.
Preiveli mornar se obraduje ovoj katastrofi nadajui se da e neto
da uari. On je od onih koji su gazili preko raspea (ovo je istinito: Japanci
su zaista terali Holanane da to rade!).
Kandid je povreen, a Panglos filozofira nad njim dok se ovaj ne
onesvesti. Tek posle mu donese malo vode.
Po Panglosu: ni praotaki greh, ni slobodna volja se ne kose sa
predestinacijom najbolji svet je napravljen tako da i njih ukljuuje.

VI Kako je prireen lep auto-da-fe da se sprei zemljotres, i kako

su Kandida iibali...
-

Prireuje se auto-da-fe protiv zemljotresa. To je izvrenje smrtne kazne

(lomaa) po osudi inkvizicije. Ovo se zaista desilo u Lisabonu posle
zemljotresa, da bi bili kanjeni grenici zbog kojih je zemljotres nastao.
Odlui se da izmeu ostalih budu kanjena i ova dva filozofa. Kandida
iibaju po stranjici u taktu (osuenici su ili u sveanoj litiji, uz koju se
pevalo), a Panglosa obese iako to inae nije bio sluaj. Istog dana se
zemlja ponovo zatrese.
Kandid kao da posustaje u veri u najbolji svet: ,,Ako je ovo najbolji svet,
kakvi li su tek oni drugi? Sea se i iba i Jakova i Panglosa i Kunigundinih
muka.
Naie neka starica i povede ga sa sobom.

VII Kako je jedna starica uzela da neguje Kandida i kako je on

opet naao onu koju voli
-

Starica neguje Kandida, ali mu ne odaje ko je, ni zato to ini. Kad se

malo oporavi, ona ga odvede u jednu usamljenu kuu, i zatvori u pozlaenu
odaju, i dovede pred nega devojku ukraenu dijamantima Kunigundu.
Ostavi ih same. Kandid svojoj dragani ispria svoju povest. Pita Kunigudnu
zar nije istina da su nju silovali i rasporili joj trbuh. O, jesu... ali se od ta
dva nezgodna sluaja ne umire ba uvek. I onda pone svoju priu...
((Glava se uvek prekida tek to se pojavi neki novi lik ili zapone nova
pria))

VIII Kunigundina povest

-

Prepria ono to je i Panglos rekao o zloj sudbini njene porodice. Ona je

zaista bila silovana, ali ne i rasporena, imala je samo dubok ubod u slabinu.
Spasio ju je neki kapetan (ne odriem da je bio vrlo lepog stasa i da mu
je koa bila bela i glatka. Inae, bez duha i bez filozofije; videlo se zaista da
ga nije vaspitavao doktor Panglos.) i poveo sa sobom, pa kad je se zasitio,
prodao ju je nekom Jevrejinu koji je dovede u ovu kuicu u kojoj su sada.
Opazi je veliki inkvizitor i zaele, pa je od Jevrejina kupi za etiri dana
3

nedeljno. To nije proteklo bez svae, jer je esto ostajalo neodlueno da li

no izmeu subote i nedelje pripada starom ili novom zavetu.
Kandida je opazila prilikom izvrenja onog auto-da-fe. Tada joj je ceo ivot
proao kroz glavu i posumnjala je u Panglosovo uenje.
Veerae i onda doe Jevrejin.

IX
ta se dogodilo sa
inkvizitorom i Jevrejinom
-

Kunigundom,

Kandidom,

velikim

Ljubomorni Jevrejin krenu noem na Kandida, ali ovaj izvue ma koji

je dobio od starice i ubi Jevrejina. Ubrzo naie i inkvizitor jer je poinjala
nedelja njegov dan. Kandidu brzo proe kroz glavu ta e se desiti sa njim
i draganom, pa ubi i inkvizitora.
Onda sve troje pobegoe na konjima i sakrie se u jednoj krmi u brdima
Siera-Morene. ((Tamo je boravio i Don Kihot.))

X
U kakvoj krajnjoj bedi Kandid, Kunigunda i starica stiu u
Kadiks...
-

Kunigundu su pokrali. (ao mi je... ali moram rei da veoma sumnjam

na preasnog oca franjevca koje je jue prenoio sa nama u istoj krmi... on
je dvaput ulazio u nau sobu i otputovao je pre nas.) Onda prodadoe
jednog konja i otputovae u luku Kadiks. Tu naioe na panske trupe koje
su se spremale da krenu da ugue bunu u Paragvaju.4
Kandid demonstrira svoju vojnu obuenost i dadoe mu da upravlja
jednom etom u borbi protiv jezuita. Ukrcaju se na brod.
Kandid se nada da je novi svet najbolji od svih svetova (za stari
izgleda da ve sumnja). Kunigunda se ali na svoju nesreu, a starica tvrdi
da poznaje i gore stvari...

Umetnuta stariina pripovest:

XI Stariina povest
-

Ona je erka pape Urbana X. Bila je vrlo lepa i verili su je za mladia

koga je volela. Na dan svadbe, pozove ga na olju okolade neka stara
markiza koja mu je bila ljubavnica i u roku od dva sata on umre u najgorim
mukama.
Njena majka odlui da se sa erkom skloni na udaljeno imanje te
krenu brodom. Napadnu ih gusari, porobe i Kunigunda izgubi nevinost
sa gusarskim kapetanom.
Odvedu ih u Maroko. U Maroku je graanski rat: crnci proti crnaca,
crnci protiv polucrnih, polucrni protiv polucrnih, melezi protiv meleza...
Grad pliva u krvi.
U Maroku nastane opti pokolj oko (gusarskog) plena. Svi izginu sem
nje. (Majku joj rastrgnu etiri vojnika jedan je vue za jednu nogu, drugi
za drugu, trei za jednu ruku...) Ona odbaulja malo podalje i onesvesti se.

Jezuiti su u poetku istorije Paragvaja osnovali neku vrstu teokratije i postepeno su se

odmetnuli od kralja panije, te digli ustanak indijanskih plemena kad je panija htela da
Portugaliji ustupi grad San-Sakramento. Uroenici su hteli tom prilikom da se oslobode svih
belaca.
4

XII Nastavak stariinih nesrea

Probude je uzdasi nekog Italijana. On je odvede u oblinju kuu.
Ispostavi se da je on ukopljenik, peva u kapeli njene majke. Kae joj da e
je vratiti natrag u Italiju a ona mu se zahvaljuje, razneena do suza...
- On je odvede u Alir i tamo prodade. U Aliru prelei kugu. Potom je
prodaju u Tunis. Odatle u Libiju. Pa u Aleksandriju, Smirnu i Carigrad.
- Najzad doe u ruke nekom janiarskom agi. Turin povede itav svoj
saraj5 sa sobom u rat protiv Rusa. Rusi su ih opkolili i morili glau. Turci
hoe da pojedu ene, ali na savet hode, punog saaljenja, odlue da pojedu
po jedan deo stranjice svake ene. Rusi ih konano osvoje, izlee devojke i
podele ih meu sobom.
- Posle izvesnog vremena ona uspe da pobegne i tumarala je Rusijom sa
pola zadnjice, sluei od krme do krme: ,,Sto puta htedoh da se
ubijem, ali mi se jo milelo iveti. Ta je smena slabost moda jedna od
najkobnijih naih prirodnih sklonosti; jer ima li ega glupljeg nego
neprestano vui sa sobom teret koji bismo stalno eleli da zbacimo? Groziti
se svog ivota i drati do tog ivota. Jednom rei, hraniti u nedrima zmiju
koja nas ujeda, sve dok nam i samo srce ne izgrize.
- Konano je dospela kod Jevrejina i postala sluavka Kunigunde. ,,Zabavljate
se malo, [kae Kunigundi] zatraite od svakog putnika da vam ispria svoju
prolost, pa ako se nae samo jedan koji nije esto prokleo ivot, koji nije
esto rekao sebi da je najnesreniji ovek na svetu, bacite me
strmoglavice u more.
Kraj pripovesti.
-

XIII Kako je Kandid bio primoran da se rastane od lepe

Kunigunde i od starice
-

Kandid i Kunigunda usvoje stariin predlog i ispostavi se da je bila u

pravu. Kandid ali to Panglos nije iv da sa njim raspravlja, jer sad bi ve
imao da iznese izvesne zamerke na njegovo uenje.
Stigoe u Buenos Ajres i od tamonjeg guvernera zatraie da ih
vena. Kako se guverneru dopade Kunigunda, on Kandida posla na vojnu
vebu, a Kunigundi ponudi brak. Starica savetuje Kunigundu da prihvati
kako bi se spasila bede. Gospoice, vi imate 72 pretka, a nemate ni
prebijene pare. Samo do vas stoji da postanete ena najmonijeg gospodara
June Amerike, koji ima vrlo lepe brkove. ... Ko je mnogo prepatio, stekao je
neka prava.
Utom naie policija koja je iz panije krenula za njima. Franjevac koji
je ukrao dijamante od Kunigunde, pokuao je da ih proda, ali zlatar u njima
prepozna vlasnitvo pokojnog velikog inkvizitora. Franjevac priznade od
koga ih je ukrao. Tako im policija otkri trag.

XIV Kako su Kandida i Kakamba doekali paragvajski jezuiti

-

Starica upozorava Kandida da bei i on to teka srca ini. Kree za

svojim slugom Kakambom (ovog meleza je Kandid poveo sa sobom iz
Kadiksa) koji ga vodi pravo pobunjenim jezuitima, da se njima prikloni. Vi
ste poli da ratujete protiv jezuita: da ratujemo sad za njih. & Los Padres
(jezuiti), koji ovde sa panskim i portugalskim kraljem ratuju, a u Evropi te
kraljeve ispovedaju...
Saraj 1.dvorite, dvor, vladarska palata 2.itava sultanova posluga, straa i harem

Jezuiti ih primaju. Opisuje se u kakvoj raskoi ive jezuiti, nasuprot

Paragvajcima kojima vladaju.
U jezuitskom komandantu Kandid prepoznaje baronovog sina,
Kunigundinog brata. Zabave se dugo u razgovoru...

XV Kako je Kandid ubio brata svoje drage Kunigunde

-

Baron pria kako nije bio na smrt zaklan, ve su jezuiti koji su

sahranjivali njegovu porodicu otkrili da je iv i izleili ga. Kako je bio
naoit, primljen je u njihov red... (valjda se nekom dopao).
Kandid pria da je i Kunigunda iva. Grle se i dogovaraju da napadnu
grad i preotmu je. Kandid otkriva da je namerio da se eni njome. Na to
baron skoi, i pone da vrea Kandida jer se usudio da zaprosi njegovu
sestru iako nema lozu od sedamdeset i dva plemika kolena. Udari Kandida
pljoticom maa po licu, na ta mu ovaj zarije ma u stomak:
,,Ah, boe moj! uzviknu Kandid. ,,Ubio sam svog biveg gospodara, svog
prijatelja, svog uraka. Nema boljeg oveka na svetu od mene, a evo, ubio
sam ve tri oveka i meu tom trojicom dvojica su svetenici.
Kakambo ne izgubi prisebnost, navue na Kandida jezuitsku odeu i
njih dvojica projure kroz masu.

XVI ta se desilo ovoj dvojici putnika sa dvema devojkama, dva

majmuna...
-

Dospevi iza granice, ova se dvojica malo odmore i Kakambo ponudi

Kandidu da jede, to ovaj odluno odbi zbog tuge koju je oseao. ((Ovo
podsea na Don Kihota i Sana i jo neki dogaaji koji e uslediti...))
Kasnije ipak pristane da se zaloi. Utom uju enske krike i ugledaju dva
majmuna kako jure dve potpuno gole devojke i ujedaju ih za stranjicu.
Kandid koji je bio dobar strelac, bez razmiljanja ubi oba majmuna.
Devojke, umesto da se raduju, ponu da nariu i grle majmune. Kakambo
zakljui da su im majmuni bili ljubavnici i objanjava kako to nije udno jer
su i ljudi delom majmuni: Oni su za etvrtinu ljudi, kao to sam ja za
etvrtinu panac.
Njih dvojica se sklone, veeraju i prilegnu. Probude se potpuno vezani dok
su se za njih spremali kotao i ranjevi. Dugouhi6 uroenici su se
spremali da ih pojedu zato to su jezuiti. Kandid se pita: Ah, ta bi rekao
doktor Panglos kad bi video kako izgleda ista priroda? Snalaljivi
Kakambo objasni uroenicima da oni nisu jezuiti ve ubice jezuita,
uroenici ovu vest lako provere i oslobode ih uz poasti.

Put u Eldorado opis Volterove Utopije

XVII Kandidov dolazak sa slugom u Eldorado, i ta su tamo videli

-

Odatle nastave putem kroz ume. Konji im uginu od iznemoglosti, hranu

pojedu, nastave da se hrane divljim plodovima. ((Kao DK i Sano.))
Odjednom naiu na reicu i na njoj ugledaju un. Ukrcaju se u njega i
krenu nizvodno nadajui se da e naii na neko naseljeno mesto. ((Epizoda
sa amcem takoe postoji u Don Kihotu)). Naiu na brzake, amac im se
razbije o stenje; nastave peke i najednom im pukne pred oima divan
predeo zaklonjen visokim planinama.

Dugouhi (panski: Orejones) uroenici koji su nosili velike ukrase u uima i time ih
istezali.
6

Vide decu koja se igraju zlatom, rubinima i smaragdima i posle igre ih

ostavljaju u praini. Sve se blista od bogatstva. Bivaju bogato ugoeni u
krmi...
Posmatrajui ovu zemlju, Kandid shvata koliko je Vestfalija bila loa:
,,Mogao je uitelj Panglos rei ta hoe, ali ja sam esto primetio da sve ide
prilino ravo u Vestfaliji.

XVIII ta su videli u zemlji Eldorado

-

Poto ne mogu da obuzdaju radoznalost, vode ih kod jednog starca koji je

najueniji ovek u dravi. Od njega saznaju da je ovo kraljevstvo
nekadanja postojbina Inka, a Inke su unitili panci. Oni koji ostadoe u
svom zaviaju behu mudriji i naredie da nijedan stanovnik ne sme
naputati ovu malu kraljevinu.
Tako je zemlja ostala skrivena. panci su tek neto maglovito doznali od
njoj i nazvali je Eldorado, a Ser Volter Rali7, uspeo je da joj se veoma
priblii. Ali je zemlja sreom prirodno dobro zaklonjena vrlo visokim i
strmim planinama i provalijama, pa je niko nije uspeo dosegnuti tako je
ostala zatiena od gramzivosti evropskih naroda. ((Up. Gulivera.))
Kandid se raspituje kom se bogu mole i kakvi su im svetenici. Starac
objanjava da se nemaju zata vie bogu moliti, nego mu samo zahvaljuju,
svakoga jutra zajednikom pesmom i svaki je graanin svetenik jer nema
drugih posrednika izmeu ljudi i njihovog boga. Kandid: ,,Kako? Zar vi
nemate kaluera koji propovedaju, raspravljaju, vladaju, kuju spletke i
spaljuju ljude kad nisu njihova miljenja? ((up. Gulivera))
Potom odlaze u dvor i izlaze pred samog kralja. ,,Kad se pribliie
prestonoj dvorani, Kakambo upita jednog velikodostojnika ta treba uraditi
da se pozdravi njegovo velianstvo: treba li pasti na kolena ili potrbuke,
treba li staviti ruke na glavu ili na stranjicu, treba li lizati prainu dvorane
((i ovo je iz Gulivera)), jednom rei, kako je propisano da se odaje poast.
Obiaj je, ree velikodostojnik, da se kralj zagrli i poljubi u oba
obraza.
Kralj ih lepo primi i ugosti i pokaza im sve znamenitosti. Oni su se, izmeu
ostalog, raspitivali za sudove, ali na veliko iznenaenje saznadoe da
sudova nema jer niko ne ide na sud ((pored svetenstva i crkve, pravosue
je jedna od glavnih meta kritike kod Rablea i Svifta)). Nema ni zatvora.
Zadivljeni su stepenom razvoja nauke: Ali ga najvie iznenadi i najvie
obradova Palata nauke, gde je video galeriju od dve hiljade koraka,
prepunu matematikih i fizikih sprava.
Provedoe tu mesec dana i onda se Kandid unervozi to je toliko dugo
razdvojen od Kunigunde i zakljui da bi sa samo nekoliko lama
natovarenih ovdanjim ljunkom (od zlata i dragog kamenja), mogli sreno
proiveti itav ivot sa druge strane ovih brda. ,,Ove rei bee po volji
Kakambu. Svako toliko voli da luta po svetu, da se pokae meu svojima, da
se pred svetom hvali onim to je video na svojim putovanjima, te se i ova
dva srena oveka odluie da vie ne budu sreni i da mole za otpust
njegovo velianstvo.
Kralj je uzalud pokuavao da ih ubedi da je ludost napustiti ovakvu zemlju,
ali poto su oni bili uporni, naredi da tri hiljade naunika naini leteu

Ser Volter Rali (Walter Raleigh) ministar Jelisavete od Engleske i putnik istraiva.
Pronaao Virdiniju, pokuao da kolonizuje Ameriku. Na putu u Junu Ameriku optuen od
panaca i pogubljen. Ostavio je putopise kojima se Volter sluio.
7

spravu pomou koje se jedino moe napustiti kraljevstvo. Jo im, na njihovu

molbu, d 50 teretnih lama natovarenih raznim draguljima. Oproste se i
odlete iz Eldorada.

XIX ta im se dogodilo u Surinamu, i kako se Kandid upoznao sa

Martinom
-

Na putu im lame/ovnovi na razne naine propadoe (upadnu u barutine,

uginue od umora, propadnu od gladi, survae se u provaliju...) i ostae
samo dve kada u daljini ugledae grad Surinam. Pred gradom sretnu
crnca bez jedne noge i jedne ruke koji ispria svoju tunu sudbinu
(Ovde je takav obiaj. ... Kad radimo u tvornicama eera, pa nam rvanj
dohvati prst, odseku nam aku; kad pokuamo da beimo, odseku nam
nogu. ... Eto, po tu cenu jedete eer u Evropi.), nad kojom se Kandid
toliko saali da se potpuno odree svog optimizma. 'A ta je to
optimizam?', upita Kakambo. 'Ah... to je kad neko ima strast da uvek tvrdi
kako je sve dobro, iako mu je ravo.'
Saznaju da je Kunigunda postala najmilija ljubavnica onog guvernera
Buenos Ajresa, a Kandidu savetuju da se nikako pojavljuje tamo. Tako
odlue da Kakambo otkupi devojku, a da Kandid ode u Veneciju i tamo ga
saeka.
Kandidu ukradu i dva preostala ovna brodovlasnik sa kojim je Kandid
eleo da putuje shvati da Kandid mora biti mnogo bogat jer je spreman da
plati koliku god cenu mu ovaj traio. Tako ukrca na brod samo ovnove, a
onda odmah isplovi ostavivi Kandida na obali.
Kandid zakupljuje jedno odeljenje na drugom brodiu i obea prevoz,
hranu i platu estitom oveku koji pristane da sa njim putuje, pod uslovom
da to bude ovek najdostojniji saaljenja. Javi se ogromno mnotvo ljudi.
Posle detaljnog upoznavanja sa njihovim sudbinama, odabra jednog sirotog
naunika Martina koji je deset godina radio za amsterdamske izdavae. 8
Kandid je bio miljenja da na svetu nema zanata koji bi se mogao oveku
vie ogaditi.

XX ta se dogodilo na moru Martinu i Kandidu

-

Martin ne veruje da postoji dobro, predstavlja potpunu suprotnost

Kandidu koji ipak kad bi pomislio ta mu je ostalo u depovima i kad je
govorio o Kunigundi, naroito na kraju obeda, naginjao Panglosovom
sistemu. Martin za sebe tvrdi da je manihejac (ovek je u vlasti materije i
zlog boga...).
Naiu na dve lae koje se bore. Jedna biva pogoena i potone. Na
povrinu ispliva jedan od Kandidovih crvenih ovnova i Kandid ga zgrabi i
miluje: Kad sam tebe pronaao, nai u zacelo i Kunigundu. Potopljena
laa je dakle bila ona kojom je Kandid trebalo da plovi i sa njim je potonulo
svo (?) njegovo blago.
,,Vidite, ree Kandid, ,,da zloin ponekad biva kanjen. Taj lupe
holandski brodovlasnik dobio je to je zasluio. - ,,Da, ree Martin, ,,ali
zato je trebalo da potonu i putnici na njegovom brodu? Bog je kaznio tog
lupea, avo je podavio one ostale.

Volter je imao sporove sa izdavaima u Amsterdamu i nazivao ih je razbojnicima, zrelim

za veala itd.
8

XXI Kandid i Martin se pribliuju francuskoj obali i razmiljaju

Pribliavaju se francuskoj obali i jednako prepiru oko prirode sveta.
Govorili su npr. ovako:
,,Ali radi ega je onda stvoren ovaj svet? upita Kandid. ,,Da pucamo od
jeda, odgovori Martin.
- Martin pristaje da prati Kandida u Veneciju.
-

Obilazak Pariza

XXII ta se u Francuskoj desilo Kandidu i Martinu

-

Kandid poklanja ovna Akademiji nauka u Bordou koja odmah raspisa

kao temu za nagradu te godine: da se iznae zato je vuna tog ovna crvena.
Odlue da svrate u Pariz, to im je bilo usput. Tamo se Kandid lako
razboli i, primetivi da je bogat, odmah se pored njega stvori gomila
parazita. ,,Meutim, usled mnogih lekova i putanja krvi, Kandidova bolest
postade ozbiljna. ((Ruganje lekarima up. Gulivera))
Kandid ozdravi. Neki opat se ponudi da im pokae zadovoljstva koja Pariz
nudi. Odvede ih u pozorite. Lakoverni Kandid za glumicu koja je igrala
kraljicu Elizabetu pomisli da je stvarna kraljica.
Volter se ruga svom savremeniku i protivniku Freronu, knjievnom
kritiaru.9 Knjievne kritiare koji pljuju po umetnicima poredi sa
evnusima koji zavide mukarcima. (Kandid dobi mesto blizu nekih
knjievnih mudrica, to mu nije smetalo da plae za vreme nekih savreno
odigranih prizora. Jedan od tih sveznalica koji su sedeli blizu njega ree mu
za vreme odmora: 'Nemate ni najmanje pravo to plaete. Ova glumica je
vrlo rava, glumac koji igra sa njom jo je gori od nje, a komad je jo gori
od glumaca. Pisac ne zna ni jedne arapske rei, a komad se, meutim,
deava u Arabiji. A povrh toga, to je ovek koji ne veruje u uroene ideje.
Sutra u vam doneti dvadeset raspravica napisanih protiv njega.)
Opat ih posle vodi u neki salon gde se mnogo ljudi kocka, a igra je
nametena. Kandid mnogo izgubi, ali se ne uzbuuje zbog toga. Tu Kandid
upoznaje vrlo umnog oveka koji se razume u knjievnost: ovek od
ukusa vrlo lepo objasni kako neki komad moe biti zanimljiv a da nema
gotovo nikakve vrednosti. Kandid se o ovom oveku raspituje kod markize
domaice, koja kae: On se savreno razume u tragedijama, i u
knjigama, a napisao je jednu izvidanu tragediju i jednu knjigu od koje se
nikad nije video van radnje njegovog izdavaa nijedan primerak, osim onog
koji je meni posvetio. Kandid: Da velika oveka! Drugi Panglos. Kandid
je veoma radoznao ta taj ueni ovek misli o svetu i da li deli njegov
optimizam da je svet u celini lep, a da su sva svetska zla samo senke na
toj lepoj slici (ovo je Lajbnicova ideja). Naunik odgovara: Smatram da sve
u nas ide naopako, da niko ne zna svoj poloaj, ni svoju dunost... da, izuzev
veere, koja je prilino vesela... sve ostalo vreme prolazi u besmislenim
prepirkama... knjievnika protiv knjievnika, zakupca poreza protiv naroda,
ena protiv mueva, roaka protiv roaka. Veiti rat! Martin se umea:
,,Te vae senke, to su strane mrlje.
Markiza obrlati Kandida i uze mu dva dijamanta. U povratku kui
Kandida grize savest to je bio neveran Kunigundi. Opat dolazi na ideju
kako da obrlati Kandida alje mu pismo koje je navodno napisala

Freron Volterov protivnik, svetenik i urednik Knjievnog godinjaka. Vet polemiar i

ironiar.
9

Kunigunda, namami ga u neku kuu i tamo pokuaju da ga zatvore, ali se

Kandid bogato otkupi (kod policijskog zvaninika). Naputaju Francusku.

XXIII Kandid i Martin odlaze na englesku obalu i ta vide tamo

-

Brodovlasnik ih opet zavlai, vozi ih u Englesku. Jo nisu ni prispeli u

luku, kad vide pogubljenje nekog admirala koji nije priao dovoljno blizu
francuskom admiralu...10 To se Kandidu zgadi i, po cenu da ponovo bude
pokraden, ne htede da se iskrcava na to kopno, nego zatrai da ga voze u
Veneciju.
Dok se pribliavaju Veneciji, Kandidu se vraa optimizam. Sad u
ovde opet videti lepu Kunigudu. Sve je dobro, sve ide dobro, sve ide
najbolje to moe biti.

XXIV O Paketi i bratu irofleu

-

Meutim, prolaze meseci, ali od Kakamba i Kunigunde ni traga.

U Veneciji sree Paketu, sobaricu od koje je Panglos zaradio sifilis. Ona
hoda zaljubljeno sa nekim kaluerom... Potom mu ispria svoju tunu
sudbinu. Bila sam vrlo bezazlena kad ste me vi poznavali i jednom
franjevcu, mom ispovedniku, bilo je lako da me zavede. Oterana iz zamka,
bila je primorana da se prostituie: Jue me je pokrao i istukao jedan
oficir, a danas treba da se pravim raspoloena, kako bih se svidela jednom
kalueru.
Martin i Kandid se esto klade, jedan tvrdei za neke ljude da moraju
biti sreni, drugi uveren da to nikako ne moe biti. Onda proveravaju
pojedinane sudbine.

XXV Poseta gospodinu Pokokurantu, venecijanskom plemiu

-

Obilaze plemia Pokokuranta (koji malo brine) za koga se veruje

da je veoma srean.
On je zaista okruen lepim enama, Rafaelovim slikama, divnom muzikom...
Ipak je mrzovoljan jer se svega zasitio, sve mu je dosadilo.
ak ni u Homeru ne nalazi zadovoljstvo: ,,... to stalno ponavljanje borbi koje
lie jedna na drugu, ti bogovi koji neprestano neto rade a nikad nita do
kraja ne urade, ta Jelena koja je povod ratu i koja jedva igra neku ulogu, ta
Troja koju opsauju a nikako da osvoje, sve mi se to do krajnosti inilo
smrtno dosadnim. Ponekad sam pitao uene ljude da li je i njima tak
dosadno kao meni kad itaju tu knjigu [Ilijadu]. Svi iskreni ljudi priznali su
mi da ih je ta knjiga uspavljivala, ali su je uvek morali drati u svojoj
knjinici kao spomenik iz starina i kao one zarale medalje koje vie
nemaju proe.
Podnosi samo drugu, etvrtu i estu knjigu Eneide, a ponekad i Ariosta i
Tasa. Otro kritikuje i Horacija. Budale se svemu dive kod jednog uvenog
pesnika. Ja itam samo za sebe; volim samo ono to mogu da upotrebim.
Kandid, koji je bio vaspitan tak da ni o emu nema svoje miljenje,
bio je vrlo zauen ovim to je uo, a Martin je naao da Pokokurante
sudi sasvim razborito.
Loe prolaze i Ciceron, i zbirka akademije nauka i propovedi, i pozorini
komadi na raznim jezicima... Pogotovo Milton...

Engleski admiral Bing je posle izgubljene bitke kod ostrva Minorke protiv Francuza
pogubljen jer njegov brod nije imao gubitaka i nije priao blizu...
10

10

Ima izvesnog potovanja prema engleskom slobodoumlju, ali je miljenja da

sve to kvari engleska sklonost ka stranarenju ((stranke, valjda)). A za
Italiju kae: ,,U celoj naoj Italiji pie se samo ono to se ne misli. Oni koji
ive u domovini Cezara i Antonina ne smeju imati ni jednu misao bez
doputanja kakvog kaluera jakobinca.
Na kraju: ,,Uostalom, govorim to mislim i vrlo mi je malo stalo do toga da i
drugi misle kao ja. Kandid promrmlja za sebe: ,,Kakav veliki um! Nita mi
se ne svia.
Ovo mi je zanimljivo Kandid: ,,Zar nije zadovoljstvo sve kritikovati, otkriti
nedostatke tamo gde drugi misle da nalaze lepote? - ,,Drugim reima,
prihvati Martin, ,,uivanje je nemati uivanja?

XXVI Kako su Kandid i Martin veerali sa est stranaca i ko su

ovi bili
-

Kandid i Martin veeraju sa est stranaca. Ispostavlja se da je svaki od njih

zbaeni kralj. (Ovo su sve istorijske linosti: Ahmet III, turski sultan, ruski
car Ivan, engleski kralj arls Eduard itd.)
Kakambo je sluga jednog od tih bivih kraljeva, Turina Ahmeta III. On
kriom prilazi Kandidu i poziva ga da bude spreman za putovanje u
Carigrad.

XXVII Kandidovo putovanje u Carigrad

-

Kandid i Martin se ukrcavaju na sultanov brod. Kandidu se opet vraa

optimizam. Ja sam bar izgubio samo sto ovnova i sad letim u naruje
Kunigundi. Dragi Martine, opet vam kaem, Panglos je imao pravo: sve je
dobro.
Kasnije, od Kakamba saznaje kakve su ga sve nevolje snale, da je
Kunigunda veoma porunela i da sada pere tanjire na obali Mramornog
mora kod nekog neuspenog maarskog buntovnika koji je prognan na
istok. O, lepa ili runa, ja sam astan ovek i dunost mi je da je uvek
volim. ... Zbilja je teta to je tako porunela.
Kandid otkupi Kakamba za velike pare i njih trojica prelaze na
drugu lau, gde meu robovima galijaima prepoznaje Panglosa i
barona, Kunigundinog brata. Otkupi i njih i sada sva petorica krenu da
trae Kunigundu.

XXVIII ta se dogodilo Kandidu, Kunigundi, Panglosu, Martinu

itd.
-

Panglos i baron priaju kako su preiveli, koga sve potom sluili i kako
su na kraju dospeli na galiju, zamerivi se muslimanima. (Baron je dospeo
na galiju zato to je u Carigradu, gde je radio kao ispovednik kod
francuskog ambasadora, uhvaen kako se kupa go sa mladim muslimanom,
sultanovim paom, a u Turskoj je najtei prestup za hrianina kad se
zatekne go sa muslimanom... Panglos je u Carigradu bio u slubi nekog
mletakog trgovca i jednom je u damiji dohvatio kitu cvea koja je ispala
jednoj mladoj bogomoljki i utivo pohitao da joj ovu kitu opet namesti u
dekolte: Tako sam je dugo nametao da se imam rasrdi...)
Kandid ih saslua, a onda upita Panglosa da li jo uvek ostaje pri svom
uenju, na ta ovaj odgovori:
,,Ja uvek ostajem pri svom prvom miljenju, jer, najposle, ja sam filozof i ne
prilii mi da sebe oporeknem, poto Lajbnic mora biti u pravu, poto je,
11

uostalom, predodreena harmonija najlepe to postoji na svetu, kao i

puni prostor i suptilna materija.

XXIX Kako je Kandid opet naao Kunigundu i staricu

-

Na obali Mramornog mora nalaze Kunigundu i staricu i Kandid ih

obe otkupi. Starica predloi Kandidu da kupi jedno poljsko dobro u
blizini.
Kunigunda nije znala da je postala runa jer joj to niko jo nije
rekao, pa odluno zatrai od Kandida da ispuni obeanje koje joj je dao.
Kandid nije imao srca da odbije.
Elem, baron se opet protivi da se njegova sestra uda za nekog ko nema
72 plemika kolena, makar ponovo bio ubijen. Neu pristati da mi se ikad
prebaci sramota da deca moje sestre nemaju pristupa na Sabore
Nemake.

XXX ZAKLJUAK
-

Po savetu Martina, Kakamba i starice, Kandid barona vrati na galiju.

Tako su podvalili jednom jezuitu i kaznili jednog naduvenog nemakog
barona.
Oekivali bismo da sada ovo malo drutvance konano pone da ivi
sreno. Ali oni svoj ivot nisu ba tako doivljavali Kunigunda je bivala sve
runija to ju je inilo dangrizavom, starica je bila boleljiva i zlovoljna,
Kakambo je radio u vrtu i bio premoren poslom, Panglos je tuio to nema
priliku da predaje na nekom nemakom univerzitetu. Jedino je Martin sve
strpljivo podnosio ne verujui da je igde i ikome bolje.
Sa svog prozora gledali su prognane vlastodrce kako odlaze brodovima, pa
kako bivaju prognani nekadanji progonitelji... au prepuni dolazak
Pakete i brata irofla koji se poturio, oboje jo nesreniji nego to su bili
u Veneciji.
Sve ovo je Martina uvrstilo u zakljuku ,,da je ovek roen da ivi u
nemirnim trzajima ili u dosadnoj obamrlosti. Kandid se s tim nije slagao, ali
sam nije imao nikakvog miljenja. Panglos je priznao da je uvek uasno
patio; ali poto je jedanput tvrdio da sve ide ne moe bolje biti, on je to
tvrdio i dalje, a nije verovao ni rei. Filozofirali su vie nego ikad nad
ljudskom nesreom.
Kad se nisu prepirali, umirali su od dosade. Starica ak nije mogla da
se odlui da li su gore sve strahote koje je propatila ili ova dosada i
umalost.
Obili su i 'mudrog' dervia koji je odbio da im d odgovore na njihova
pitanja. U povratku, pozva ih u kuu jedan starac koji se nije interesovao
za svetske poslove, nego je sa sinovima i kerima vredno obraivao svoje
imanje. On im otkri veliku istinu: ,,Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu,
porok i bedu.
Panglos ovo shvati kao podsticaj na novo filozofiranje, ali ga Kandid
prekide: ,,Ja znam da treba da obraujemo svoj vrt.
,,Radimo i ne raspravljajmo, ree Martin, samo tako moemo uiniti ivot
snoljivim.
Svi se sloe i tako dobro podele poslove, da su u njima pronali
zadovoljstvo. Kunigunda je, istina, bila veoma runa, ali je izvrsno pekla
kolae. Paketa je vezla...

12

Evo kako je to sam Volter prokomentarisao: ,,Srean je onaj koji ivi s

svojim neakama, svojim knjigama, svojom lozom, svojim konjima,
kravama, orlovima, lisicom, zeevima koji se trljaju apama po njuki.
,,Najbolji svet je najlui. (iz komentara)

13