na dlanu

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

BESPLATAN PRIMERAK broj 62 avgust 2015.

Rio de aneiro

Urbani din izmeu

crvenih stena
Uranopolis

Blagoslovena vrata
Svete gore
Similan

Tamo gde se
ivotinje ne
plae oveka
Francuska

eir koji pije i

Maka koja igra

Svet na dlanu

maj 2015.

maj 2015.

Svet na dlanu

Blagoslovena vrata
Svete gore

Neobino mesto na samoj granici sa monakom republikom

Svetom gorom neobjanjivom duhovnou i lepotom obuzima sva ula. Prepliu se tu oaravajui mirisi tamjana, mira
i bosiljka sa spoznajom da se samo na korak od njega nalazi
najvea manastirska zajednica Sveta gora i centar srpske
duhovnosti - manastir Hilandar...

eir koji pije

i Maka koja igra

Za Ruan, prestonicu provincije Normandija i grad 1000

tornjeva, imali smo samo jedan dan. Uprkos svemu, uspeli smo
da vidimo skoro sve znamenitosti. Krenuli smo kroz etvrt starih
kua sa drvenim gredama i kaldrmisanim etalitem...

10

Temelj na kojem je
projektovana EU

18

Zemlje Beneluksa - tri u jednoj. Sa eerom i obiljem lepih ukusa,

poev od uvene belgijske okolade pa nadalje, zavisno koliko
ste radoznali kad putujete i koliko ste spremni da istraujete. Onaj
ko ne zna da koraa unapred, ko zaslepljen prolou ne vidi
budunost, mogue je i da ne shvata zato se toliko raznorodnog...

Na zemlji a nadomak neba

Meavnik. Grad od drveta u nedoiji. Na zemlji a nadomak

neba. I na geografskoj irini i visini, ak i od zaludnih
stvorenja gotovo otpisanoj zarad bespua u koje su jedino
a svakodnevno, potujui valjda obavezu postojanja,
naizmenino svraali dan i no. I ivotinje. Uglavnom zveri
koje se kao i ljudi, a samo Bog zna zato, nisu dugo zadravale.
Jedino se na tako neto osmelilo sunce. Osmehivalo se, kau od
pamtiveka i leti i zimi, a da to niko nije zapaao...

26

Presto okruen drveem

od zlata i srebra

30

Veliku palatu zapoeo je Rama I po uzoru na kraljevski dom

u Ajutaji 1782. godine. Izgradnja je trajala tri godine. Palata
se nalazi u blizini reke ao Praja okruena monim zidinama
koje su u vreme njegove vladavine imale osam kula...

Istanbul - evropski
megapolis No1

Istanabul je i Evropa i Azija. Dva kontinenta a jedan grad.

Dovoljno veliki da pod svoje skute primi malo vie od 14
miliona ljudi. Moda ih je i vie, jer u ovaj grad non-stop
pristiu neka nova lica...
4

Svet na dlanu

avgust 2015.

46

tekdasezna

Svet na dlanu

Ex-Yugoslavia i Srbija

Slobodan Mii
direktor izdanja

Paljivo itajte ovaj program - 1. dan: ? - Frankfurt - Zagreb; 2. dan: Zagreb - Bled - Ljubljana; 3. dan:
Ljubljana - Postojna - Opatija - Plitvice; 4. dan: Plitvice - Split; 5. dan: Split - Trogir - Split; 6. dan: Split Mostar - Dubrovnik; 7. dan: Dubrovnik; 8. dan: Dubrovnik - Perast - Kotor - Podgorica; 9. dan: Podgorica
- Pritina; 10. dan: Pritina - Skoplje - Ni; 11. dan: Ni - Beograd; Beograd - Frankfurt - Lisabon
Da, re je o programu jedne portugalske turistike agencije po imenu BALKAN, koji je realizovan sredinom jula ove godine. Cena aranmana iznosila je 2.368 evra.
Evropa oigledno nije zaboravila staru Jugu, ljudi tamo negde veruju da na tom paretu Balkana imaju
puno toga da vide. I imaju.
Ista agencija u ponudi ima i Turu po Srbiji. ta je to to je potugalski turoperator ponudio svojim sunarodnicima da vide u naoj (pre)lepoj Srbiji. Mada, ini se, mi nismo toga toliko svesni?
Dakle - 1. dan: Lisabon - Minhen - Beograd; 2. dan: Beograd (Kalemegdan, Crkva Svetog Save, Terazije); 3. dan: Beograd - Kruedol - Sremski Karlovci - Petrovaradin - Novi Sad - Beograd; 4. dan: Beograd - Avala - Topola i Oplenac - Vrnjaka Banja; 5. dan: Vrnjaka Banja - ia - Studenica - Vrnjaka
Banja; 6. dan: Vrnjaka Banja - aak - Zlatibor - Mokra Gora; 7. dan: Zlatibor - arganska osmica
- Meavnik - Beograd; 8. dan: Beograd - Lisabon I sve ovo po ceni od 1.362 evra Kada odbijete cenu
avio-karte, jasno je, ak i Portugalcima, da u Srbiji za malo para moete puno toga da vidite.

hahaha...

KAD
NEMA
MAGARCA
DOBAR
JE I ...

Svet na dlanu

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs
Direktor izdanja: Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik: Zoran eerov, Lektura: Tatjana Jankovi,
Layout: Dragan Milenkovi, Dragan Babi. tampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

Vena lepota
izazovnih
putovanja

vgust je, leto jo traje, odmori su u punom jeku. Ima i onih koji se u ovom
trenutku samo podseaju na letovanje i dane na plaama Turske, Italije,
panije, Egipta, Grke ili grkih ostrva. Iza njih je
jo jedno lepo leto i jo jedno uspeno druenje
s KonTikijem. Va osmeh zadovoljstva za nas je
najvea nagrada. Zato, idemo dalje.
Antalijska regija u Turskoj je magnet za ljubitelje dobrog letnjeg odmora. Paljivo pogledajte nau ponudu. U mnogim hotelima iz ponude
- u Kemeru, Beleku ili Antaliji darujemo gratis smetaj za dvoje dece. Isto vai i za hotele,
naravno ne sve, u Kuadasiju, Bodrumu, Marmarisu Jednak dogovor napravili smo i sa
hotelijerima u Grkoj.Kad sve saberete videete
i sami da ta uteda nije beznaajna
Ove godine uveana je prodaja aranmana
za letovalita u paniji i Italiji, KonTikijeve
destinacije na kojima ljubitelje dobrog odmora eka niz lepih iznenaenja. Dani ispunjeni zadovoljstvom ekaju i one koji se odlue
da istrauju lepote Kipra ili Malte, Egipta i
letovalita na obali Jadrana, na potezu od Ulcinja do Ankarana. Ono ime se ponosimo su
dobro osmiljena krstarenja za koja se trai
mesto vie na brodovima koji su uistinu hotelska arolija na vodi.
U septembru kreemo i na Krstarenje Dalekim istokom. Za 19 dana upoznaete kulturu i obiaje naroda Kine, Koreja i Japana.
Predlaem i druenje na turi nazvanoj Nacionalni parkovi zapadne Amerike, kao i malu avanturu za radoznale koja podrazumeva pun doivljaj
zemalja kao to su Peru, Bolivija i ile
U avgustu i septembru vas ekaju i kolori evropskih gradova i prestonica, arobni US open
teniski turnir u Njujorku A ako, uprkos svemu,
najvie na svetu volite svoju zemlju i u ovu
avanturu moete sa nama. U skoro 250 hotela
lepe Srbije sa spiska KonTikija moete napraviti
utedu od 5.000 dinara s vauerom Vlade Srbije. Putujte, za svako putovanje uz malo novca
potrebno je samo malo vie dobre volje.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79

Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa.
Call centar: 011/ 2098 000
avgust 2015.

Svet na dlanu

Preporuke

Alanja

Antalija

Kemer

Malta

ATRAKTIVNO

I ODMOR I ZADOVOLJSTVO

ROMANTINA PRIA

MEDITERANSKA PERLA

7, 10, 11 ili 14 dana

HOTEL XPERIA KANDELOR 4*

7, 10, 11 ili 14 dana

HOTEL MARDAN PALACE 5*

7, 10, 11 ili 14 dana

HOTEL AMARE DOLCE VITA 5*

8 dana/7 noenja
HOTEL FORTINA 4*

od 533

od 1888

Mesto za odmor iz snova

Feniani, Grci, Rimljani, Kartaginjani, Vizantijci i Arapi vekovima su
ukrtali koplja i lomili brodove da bi zagospodarili malim arhipelagom
u zapadnom delu Sredozemnog mora. Onaj ko je drao ostrva u blizini
Pirinejskog poluostrva mogao je da kontrolie pomorske puteve ka
Africi, Gibraltaru i Atlantskom okeanu, a posebno prema sredinjem
delu Mediterana. Starih civilizacija i njihovih sukoba vie nema, pa
danas u pohode na ova ostrva idu savremeni osvajai turisti.
Naravno, re je o Balearskim ostrvima ili Balearima, arhipelagu koji
pripada paniji i koji je nadaleko poznat po izuzetno bistrom moru,
prelepim peanim plaama i skrivenim lagunama. Majorka je
najvee i panskoj obali najblie ostrvo, za turiste najprivlanije Na
Majorki ima vie od 70 ekskluzivnih plaa, a najpoznatije su u mestima Portal Nus, Magaluf, El Arenal, Santa Ponsa, Pegera i Kala Fornel.
Sve one su deo manjih ili veih hotelskih kompleksa, ili su potpuno
izdvojene, a o svakoj od njih moe da se napie posebna pria. ak
i vaa U avgustu i septembru cena KonTikijevih aranmana je ve
od 575 evra.

Majorka

od 900

Karpatos

Oaza mira u srcu Mediterana

Karpatos je ostrvo u istonoj Grkoj iz grupacije Dodekaneza, usidreno

u plavetnilu Sredozemlja na podjednakoj udaljenosti od Krita i Rodosa.
Duga sunana leta i srednje razuena obala sa brojnim malim uvalama i plaama, uz nedirnutu prirodu i autentian biljni i ivotinjski svet,
ine ga sve privlanijim za turiste koji trae oazu mira na suncu Mediterana. Mali aerodrom s mogunou da primi veinu aviona pribliio
je ovo ostrvo svetu. Naseljeno je jo u vreme praistorije i zarad svog
poloaja bilo je izloeno osvajaima, to daje posebnu crtu njegovoj
bogatoj istoriji. Glavno mesto na ostrvu je gradi Ligadija odakle sve
poinje i sve se zavrava.
Karpatos spade u manje naseljena ostrva. Grci su kao narod najbrojniji a ono to je zanimljivo broj stanovnika na ovom ostrvu, za razliku od drugih, ne smanjuje se. Poslednjih godina se ak i uveava
jer brojni Grci, povratnici iz SAD, ulau novac u zaviaj, odnosno ostrvo kojim dominiraju brojni zasadi maslina i vinove loze U avgustu
ovde moete letovati po ceni ve od 565 evra.

Mala arolija arapskog sveta

Doivite aroliju arapskog sveta, letujte u Dubaiju. I uivajte u gradu kontrasta, blistavoj metropoli
Persijskog zaliva, fascinantne orijentalne gostoprimljivosti. Uostalom, nigde kao u Dubaiju neete
doiveti tako uzbudljiv spoj tradicije i modernog. Luksuzni hotelski kompleksi, na korak od peskovitih
plaa, od kojih je najlepa ona s imenom Dumeira, zadivie vas nestvarnim enterijerima i bogatstvom
sadraja. Za kupoholiare Dubai je banja u kojoj se oping groznica vie nego uspeno lei jednako u
tradicionalnim sukovima kao i modernim trnim centrima. Apsolutno ekskluzivni Dubai, ali i sve u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odie bogatstvom i futuristikom formom. U ovom svetu ima mesta i za Vas
ukoliko se odluite da u aranmanu KonTikija, pre drugih, zakoraite u ono to sve nas eka ve sutra...
Cene za ovo uivanje su ve od 405 evra po osobi s uraunatim avio-prevozom.
6

Svet na dlanu

avgust 2015.

od 655

Dubai

Kipar

Litohoro

Rodos

Krit

NEZABORAVAN ODMOR

AROLIJA PRIRODE

DIREKTAN ARTER LET

DIREKTAN ARTER LET

8 dana/7noenja
HOTEL KAPETANIOS 3*

10 dana
HOTEL DION PALACE 4*

10 dana
EDEN ROC 4* AI

10 noenja
HOTEL ALKOYONIDES 2*

od 678

od 549

Monarhija sa stilom
Oman je zemlja izuzetnih prirodnih lepota. Re je o monarhiji kojom upravlja sultan Kabos bin Said smetenoj na jugoistonoj obali
Arapskog poluostrva s izlazom na Arpsko more i Omanski zaliv na
severoistoku. Nekada je bio trgovako sredite odnosno trgovaki
put od obala Sredozemlja do Azije... Ono to danas Oman ini
posebnim jeste jedinstven pristup brojnim turistikim atrakcijama
kroz koje se veto prepliu bogato kulturno naslee i moderan
stil. Na jednoj strani su beskonane bele peane plae i peane
dine koje kriju osveavajue oaze, a na drugoj planinski tereni s
jedinstvnim ekosistemom... Glavni grad Muskat se ponosi epitetom najistije arapske prestonice, to je uz mnoge znamenitosti i
muzeje s eksponatima iz razliitih istorijskih epoha ini magino
privlanom za turiste iz celog sveta...Ukoliko imate elju da sve ovo
vidite i doivite neka to bude u aranmanu nae agencije. Polazak je
10. oktobra a cena osmodnevnog aranmana je 1.690 evra.

Oman

od 949

od 379

Sicilija

Raskre tri sveta

Sicilija je ostrvo smeteno na tri mora, raskre je tri kulture i tri sveta,
to je ini jedinstvenom destinacijom za odmor i vie od toga. Okrueni
kristalno istom vodom, na raznovrsnim plaama - od peanih do
vulkanskih stena uivaete u najrazliitijim aktivnostima, poev od
izleta brodom na oblinja manja ostrva pa sve do ronjenja. Jedna od
najpoznatijih lokacija na Siciliji je vulkan Etna, najstariji aktivni vulkan
u Evropi. este erupcije predstavljaju senzaciju... Obilazak antikih
hramova, rimskih vila, poseta impozantnim crkvama raenim po
uzoru na vizantijsku kolu doarava duh raskra tri civilizacije, a ljubitelji posebnih zadovoljstava oseae se posebno u trenutku ispijanja
pia na terasi bara Viteli, na kojoj je snimljen deo lma Kum... Ne
treba zaobii ni gradi Sirakuzu, mesto roenja velikog matematiara
Arhimeda, kao ni impozantni Palermo, koji je jednom nogom u Africi a drugom u Evropi. A jo kad svemu dodate i uivanje u arobnoj
Taormini... S KonTikijem moete sve, pa i to da uivate na Siciliji.

Alanja

Raskona paleta vrhunskog uivanja

Alanja je bez dileme jedan od najslikovitijih turistikih centara Turske s kilometrima dugim peanim
plaama od kojih se svojom lepotom izdvaja ona s imenom Kleopatra.
U senci borove ume je bezbroj hotela uglavnom na obali ili u njenoj neposrednoj blizini. Najvei broj plaa
okruen je etalitima usmerenim ka centru grada. Grada, kojim dominira Crvena kula s pogledom na okolinu
nalik onom s razglednica. Uvee, Alanja nudi raskonu paletu dobrog uivanja od koncerata na gradskom trgu
do uvek zanosnog trbunog plesa u ekskluzivnim barovima i restoranima. Ovo tursko letovalite gostima daruje i uitak u nezaboravnim krstarenjima du raskone obale kao i svu lepotu linog uzbuenja zarad direktnog susretanja sa istorijom i arheolokim lokalitetima. S KonTikijem vas uz odlian izbor hotela s povoljnim
cenama eka i dodatni bonus besplatan smetaj za jedno ili dvoje dece...
avgust 2015.

Svet na dlanu

Putopisna razglednica iz Uranopolisa

Blagoslovena vrata
Svete gore

eobino mesto na samoj granici sa

monakom republikom Svetom gorom neobjanjivom duhovnou i
lepotom obuzima sva ula. Prepliu se
tu oaravajui mirisi tamjana, mira i bosiljka sa
spoznajom da se samo na korak od njega nalazi
najvea manastirska zajednica Sveta gora i centar srpske duhovnosti - manastir Hilandar.
Uranopolis ili Ouranopoli, ije ime u prevodu
znai Grad raja, najbolje je zvati upravo tako rajsko mesto. Nalazi se na severozapadnom delu
poluostrva Atos. Ovo poluostrvo je najistonije
od tri prsta u oblasti Halkidiki na severu Grke.
Dobilo je ime po planini Atos, koja se na samom
jugoistonom kraju Svete gore, iz mora, uzdie
do visine od 2.033 metra. Zbog blizine Atosa, u
Uranopolisu se osea neobina istota i sveina
planinskog vazduha. Ovo mesto je bilo deo
Atosa sve do 1922. godine, kada je u njemu naseljeno pedeset porodica grkih izbeglica. Dugo
nije postojala nijedna saobraajnica, tek je 1947.
godine lokalno stanovnitvo proseklo jedan put.

Svet na dlanu

avgust 2015.

Neobian po svom poloaju, po mirisu i lepoti,

Uranopolis je poseban i po nainu na koji se u njemu letuje. Zapravo, Uranopolis je luka iz koje svakodnevno tokom godine polaze feriboti i brodovi
prevozei monahe i hodoasnike na Svetu goru. U
njemu se dobija viza, tanije diamonitirion za Svetu
goru. Zbog specifinog poloaja i blizine monake
republike, u ovom malom mestu se, uglavnom,
prespava no-dve, u zavisnosti od toga kada se
kree ka Svetoj gori i kada se sa nje vraa. U Uranopolis se obino krene porodino da bi muki lanovi
familije odatle isplovili ka jednom od dvadeset
manastira, a enski deo porodice ostane u njemu
ne bi li iskoristio par dana morskog uivanja. Krene
se sa tom namerom, a zavri se drugaije. Kada se
mukarci vrate sa hodoaa, porodica privuena
arobnim Uranopolisom, njegovom predivnom
obalom i istim, nebesko plavim morem odlui da
ceo odmor provede ba tu.
Poto je Uranopolis neka vrsta blagoslovenih
vrata kroz koja se prolazi na putu ka Svetoj Gori,
na dva kilometra istono od samog centra grada

nalazi se kopnena granica koja Svetu goru odvaja

od ostatka Grke. Na tom mestu postoji tabla sa
obavetenjem da se dalje, kopnenim putem, ne
moe i da je plovidba jedini nain na koji se do
Svete gore moe doi. Svaki pokuaj prelaska
ove kopnene granice smatra se ilegalnim, a nju
uva granina patrola. Upravo tu se nalaze i ostaci
starog vizantijskog manastira Zig, koji je nekada
davno bio metoh manastira Hilandar.
Kada se gledaju fotografije Uranopolisa, obino
se na njima moe videti najznamenitija graevina
ovog mesta, a to je vizantijski toranj Prosforio. On
se nalazi neposredno pored luke. Kau da je Prosforio najvei i najouvaniji toranj na Halkidikiju.
Sagradilo ga je monatvo manastira Vatoped u
XIV veku i sluio je za odbranu grada od Turaka i
gusara. Toranj je visoka, kamena graevina sa uskim prozorima. Na gornjim spratovima su drveni
balkoni. Prosforio je restauriran i sada je muzej
hrienskih antikviteta.
Uranopolis ivi ivotom svetogorske duhovnosti. Na glavnom etalitu se nalazi veliki broj radnji

u kojima se mogu kupiti ikone, brojanice, tamjan,

kandila i raznovrsni suveniri koji se, uglavnom,
izrauju u radionicama svetogorskih manastira.
Za sitnice koje, obino, privlae turiste u nekim
drugim letovalitima, ovde naprosto nema mesta.
Jedini nain na koji ene mogu da osete
blaenstvo Svete gore je krstarenje. Samo sa
turistikih brodova mogu enjivo da posmatraju
svu velianstvenost manastira koji se nalaze na
obali ili u njenoj blizini. Sveta gora je vekovna
nepoznanica za ene, jer enska noga nikada nije
kroila na tlo ove monake zemlje. Nije je dotakla
ni noga carice Jelena, jedine ene koja je boravila
na Svetoj gori. Naime, krajem 1348. godine car
Duan je eleo da od epidemije kuge, koja je u to
vreme vladala Evropom, zatiti naslednika Uroa
i caricu Jelenu. Odveo ih je na Svetu goru i tako
prekrio vekovno svetogorsko pravilo o dolasku
ena. Meutim, njena noga nije kroila na svetu
zemlju, jer su je sve vreme njenog boravka na njoj
- nosili. Caru Duanu ovaj postupak Crkva nikada
nije oprostila i smatra se da je to umnogome uticalo da ga ne proglasi svetiteljem.
U blizini Uranopolisa se nalazi jo jedan srpski
manastir, tanije reeno metoh i ekonomija manastira Hilandar, Kakovo ili Miloarsenica. U ovom
predivnom manastiru i ene, bar malo, mogu osetiti duh Hilandara. Nalazi se pored regionalnog
puta, ali zatien umarcima. Metoh Kakovo je
imanje koje se prostire na velikoj povrini i smatra
se svojevrsnom radionicom za manastir Hilandar.
U njemu se nalazi prelepa crkvica, konaci, knjiara
i veliki broj radionica. Poznato je i po jedinstvenom ribnjaku i maslinjaku iz kojih se snabdeva Hilandar. Manastir je ovaj metoh dobio pre mnogo
vekova od tadanjeg solunskog pae u znak zahvalnosti, jer mu je groe sa udotvorne loze
Svetog Simeona pomoglo da dobije potomstvo.
Boravei u Uranopolisu, imate utisak da ste
se nali u nekom sasvim drugom svetu. Taj svet
vas puta da razmiljate, nudi vam inspiraciju
i nadahnue. Ponete da verujete da vam vetrovi sa Atosa oplemenjuju duu najistijom
duhovnou i oseate blaenstvo, mir i spokoj.
Osetiti tako neto je dragocen dar i protivtea
vremenu u kome ivimo. B
 iljana Markovi Jevti
avgust 2015.

Svet na dlanu

Francuska: Kroz Normandiju i Bretanju

eir koji pije i

Maka koja igra

a Ruan, prestonicu provincije Normandija

i grad 1000 tornjeva, imali smo samo
jedan dan. Uprkos svemu, uspeli smo
da vidimo skoro sve znamenitosti. Krenuli smo kroz etvrt starih kua sa drvenim gredama i kaldrmisanim etalitem proli Ulicom
asovnika, uivali u lepoti blistavo bele Palate
pravde (sagraena1490. - u ratu je sruena, ali
je po slici napravljena ista). Ruan je poznat i po
slikarima, knjievnicima, neustraivoj Jovanki Orleanki i raskonoj i velelepnoj gotskoj katedrali
posveenoj Uspenju Presvete Bogorodice (XII vek).
Za divljenje je svaki detalj i spolja i unutra gde su
sahranjene poznate istorijske linosti (Robert Prvi,
Viljem Osvaja...). Naputamo ove lepote preko
Normandijskog mosta na Seni i stiemo u Avr,
grad i luku severozapadne Francuske. Doekuje
nas kia, ue Sene i nemirni Laman.
Avr je osnovan u XVI veku za vreme kralja Fransoa I, koji je raistio ue Sene i 1527. napravio
luku. Doiveo je procvat u vreme graanskog rata
u Americi kad su ogromne koliine robe iz ove luke
odlazile za SAD. Uniten je bombardovanjem prilikom saveznikog iskrcavanja u Drugom svetskom
ratu. Poto se nije mogao obnoviti, sagraen je
novi ultramoderan grad. U centru je Gradska kua,
Crkva Svetog Jakova i monumentalna graevina
Vulkan sa izgledom iskrivljene konice. Novi Avr
je pod zatitom Uneska... Monotoniju poslovnih
zgrada i stambenih kocka-naselja razbija stara
renesansna crkva, dini svedok minulih vremena.

Dan D

Put vodi kroz mladu umu. Stiemo do velelepnog parka u ijem sreditu se nalazi Memorijalni centar i statua ene sa bakljom u ruci.
Na unutranjoj povrini beskrajno dugakog
zida, okrenutog prema vodenom beskraju, sitnim slovima su ispisane hiljade i hiljade imena
amerikih vojnika nastradalih prilikom iskrcavanja
6. juna1944. godine.
Potrebne su nedelje, moda i meseci da se
proitaju imena svih rtvi jedne od najznaajnijih
epizoda XX veka, poznate kao Dan D. Jo uvek
dolaze najblii roaci iz Amerike, Kanade i Engleske
da odaju potu vojnicima koji su dali ivote u borbi
protiv nacista zapadnog fronta. Na 80 kilometara
dugakoj plai su i mesta na kojima su se saveznici
10

Svet na dlanu

avgust 2015.

iskrcali. Jedno od njih je pred nama. Na tamnoj pozadini uzburkane vode vidim desetak granitnih figura, uzanih, visokih i nepravilnog oblika.Nepobedivi
nemi svedok uasa postavljen je na plai Omaha,
mestu prvog iskrcavanja amerikih vojnika... Neto
dalje je englesko, zatim kanadsko groblje.
U autobusu je vladala tiina. Kao da su svi razmiljali
o tunim posledicama rata. ivnuli smo tek na ulazu
uukras Normandije, ljupki gradi Onfler.

Ni kia mu ne smeta...

Mestace Onfler je u XIII veku bilo mala odbrambena luka Normandije koja se postepeno menjala
da bi danas, od nekadanje muljevite uvale, postala arobno letovalite. Sa obale se proirilo na pitome breuljke sa strmim uzanim uliicama i cveem
raskonih boja prisutnog na svakom koraku. Kue
su neobine arhitekture i izuzetnih fasada. Visoke
i stenjene jedna uz drugu, imaju najvie do pet
spratova, jer se samo tako mogao izbei porez na
zemljite (u to vreme veoma visok).
Na obali se nalazi izuzetno stara palata impozantnog izgleda i patine. Pripadala je jednoj plemikoj
porodici. Danas se u njoj nalazi Kapetanija.
Onfler je izrodio znaajne Francuze. U njemu je
roen Buden, slikar impresionista, pa Erik Sati, kompozitor ija kua je posle njegove smrti pretvorena u
muzej. Na centralnom delu malog trga nalazi se crkva Sent Etjen (XV vek) sagraena od DRVETA. Kau da
je to zato to je Onfler u to vreme bio brodogradilite.
Poto su esto izbijali poari, da bi se neto sauvalo,
zvonik je napravljen odvojeno od crkve.
Dovil je najelitnije odmaralite Francuza, kao i
svetskog det-seta. Meka kockarskog turizma, centar plemenitih rasa konja... Pria o njegovom nastanku je neobina.
ednom prilikom Napoleon III je odluio da
nekoliko dana provede u kinom Dovilu (takvo je
normandijsko podneblje) i ve prvi dan krenuo u
obilazak obale sa skromnim plaama i oskudnim
zelenilom. Sumnjiavo je vrteo glavom i najzad se
obratio jednom od roaka upitavi ga ta vidi na
tom mokrom i movarnom zemljitu:
PARE!, odgovorio mu je je ovaj lakonski.
Kad se vladar vratio na dvor odmah je zapoeo
otkupljivanje zemlje ija cena je bila izuzetno niska.
Naredio je postupak isuivanja, a potom krenuo
sa izgradnjom zgrada i hotela... Ovo se dogaalo

sredinom XIX veka. Bio je to poetak turistikog

buma kojem se niko nije nadao. Obala je sreena i
obogaena vilama i raskonim hotelima kao to je
npr. Normandija). Dovil postaje IN i najbogatiji
ljudi iz Francuske i celog sveta dolaze ovde da VIDE
i budu VIENI. U ovom gradiu se odrava filmski
festival i najvei skup svetskih ekonomista grupe G8.
Ono to ga ini posebno vrednim jesu uvene dovilske farme konja najplemenitijih rasa zbog kojih dolaze ljudi dubokog depa i slavnih imena. I pored
toga to Normandija ima vlana i kina leta, Dovil
je uvek atraktivan, a u njemu se uvek neto dogaa.

Mon Sen Miel

- na granici Normandije i Bretanje

Biskup Ober usnio je neobian san: iz mase

sveta pojavio se Sveti Arhangel Mihailo, priao mu
i zatraio da sagradi manastir na nepristupanom
piramidastom ostrvu-steni koje se nalazilo u blizini
obale. Kad je plima - stena postaje ostrvo, a kad je
oseka - poluostrvo okrueno zemljanim talogom i
muljem. To je samo san, pomislio je i gotovo zaboravio na sve. Ali poto mu se svetac obratio jo jedanput sa istim zahtevom i pritom svojim prstom
na biskupovoj glavi napravio udubljenje da bi ga
uverio u verodostojnost posete i elje, stvari su
krenule drugim tokom. Shvatio je to kao zadatak
koji mu je Sveti Arhangel poverio i... Sveti Arhangel
postaje simbol ostrva, a kada je sve zavrio biskup
Ober proglaen je za sveca.
Sve se deavalo u X veku kad nije bilo ni najosnovnije tehnike. Ali zadatak je zadatak. Posao je
zapoet na steni udaljenoj kilometar od obale i jednako toliko od ua reke Kusnon. Osnovni materijal je morao da bude kamen, ali kopno ispred Mon
Sen Miela, kako se zvala stena, bilo je nepregledna
nizija zemlje i peska nanoenog vetrovima vekovima unazad. Beznadeno, rekli su mnogi ali ne i biskup koji je pronaao reenje. Odluio je da se kamen
donosi sa drugih ostrva i vadi iz mora - dubokog,
nemirnog i uvek zapenuanog Atlantskog okeana.
Nadljudskim naporima graditelji su sa susednih
ostrva donosili granitne stene, izvlaili ih na obalu,
klesari su od njih pravili blokove, zidari zidove, stepenice, tornjeve, zvonike, odaje, kapele, rezervoare
za vodu, kamine, hodnike, nie... Kusnon, iroka i
lenja reka, nanosila je zemlju iz nizije, od vode i peska nastajao je mulj i ivo blato, to je uz gustu maglu
oteavalo gradnju. Poto su radovi sporo odmicali,
darodavac Robert Prvi poklanja veliku sumu novca
i benediktinski svetenici nastavljaju izgradnju. Ali
zapoinju ratovi sa Englezima (1434)... Da bi se odbranili od neprijatelja, Francuzi oko ostrva grade zidine. Za vreme Buroaske revolucije Sen Miel je bio
pretvoren u zatvor pod imenomSlobodno brdo! U
toj funkciji ostao je 43 godine!
Granitno ostrvo kupastog oblika i uzanog
podnoja moralo je imati prostor za smetaj
hodoasnika. U poetku nikle su dve-tri barake,
a kasnije se izgradio niz niskih kua. S vremenom
prostor izmeu katedrale i visokog obalskog zida
postepeno prerasta u malo ljupko naselje jedinstvene arhitekture. Knjievnik Viktor Igo pokree
avgust 2015.

Svet na dlanu

11

akciju da se ostrvo zatiti i 1874. Mon Sen Miel

postaje nacionalni spomenik. Posle tri godine je
napravljen i peani prilaz ostrvu, danas asfaltni.
U XIX veku vratili su se benediktinci, grad je
ponovo oiveo, postao turistika meka i takav ostao do danas.

A na ostrvu...

im se proe kroz ulaznu kapiju, kamenom

poploana uliica vodi vas uzbrdo. S obe strane
je niz kua sa duanima i staklenim izlozima prepunim raznovrsne robe. Smenjuju ih minijaturne
kafeterije sa dva ili tri stoia u kojima se pijucka
aj, kafa, vino... Vlasnici i radnici trgovakog pojasa
rade od ujutru do mrklog mraka, a kad odu u svoje
domove, velika kapija se zatvara. U katedrali Mon
Sen Miela ostaju samo oni koji tamo i ive - osam
monahinja i est monaha.
Uzana i veoma strma uliica to vodi uzbrdo, prepuna je turista pridolih iz svih krajeva sveta. Nepisano pravilo je da desnom stranom idu oni koji se penju, a levom oni koji silaze. Prolazimo pored engleskog
topa zaostalog jo iz rata sa Englezima. Vazduh oko
njega zamirisa zanosno i slatkasto. Taman se pitamo
kako kad ugledasmo prodavnica galeta, uvenih
francuskih - slanih i slatkih - koje se neizostavno
moraju probati. Oni koji odole toj gastronomskoj
aroliji urno ulaze u suvenirnicu, kuu ravnog krova
preko kojeg pogled see sve do horizonta.
Posle visokih, niskih i malih prolaza, nia i hodnika - stiemo na cilj.
Katedrala je visoka 154 metra i jo dodatnih 4,5
koliko je visoka figura Arhangela Mihaila.
Zaustavljamo se na najviem nivou i pred
granitnom ogradom preko koje se vidi put koji
se gubi u dnu nizije, kao i reka Kusnon, mutna
i muljevita od kia, zatim i njeno iroko ue u
zagrljaju vode Atlantika.
Graevina deluje impozantno i mono. Istorija
i uzviena svetost ispunjavaju njenu unutranjost
odjecima, mitovima, slikama i priama iz minulih
vremena. Pre nego to uronimo u dah prolosti

zapaamo ogroman rezervoar za vodu smeten,

bolje rei stenjen izmeu kula-osmatranica.
Za trenutak se stie utisak da lebdi u prostoru
i u vremenu... Prolazimo kroz prostrane odaje
sa visokim ukraenim svodovima. Svaka ima zidani kamin, a u pozadini koloritom odskau mala
crvena vrata to vode u toalet. Smenjuju se sobe
za domaine, crkvene velikodostojnike, goste, kuvare, nabavljae... I na kraju, posle obilaska sivih
kamenih zidova i hladnih polumranih prostorija,
neoekivano izlazimo na svetlost sunanog dana.
Istog asa duu oplemenjava unutranje dvorite
uokvireno lunim stubovima, to neodoljivo
podseaju na slonovau ukraenu klesanim motivima. U sredinu tog minijaturnog dvorita uselilo
se sunce i bletavim zracima obine vlati trave pretvorilo u egzotino bilje...

Slane ovce i osmo svetsko udo

Silazimo lako i pored brojnih stepenica, preica,

hodnika i pasaa. Ne moe se zalutati, potrebno je
samo pratiti ljude koji se penju, stoje ili silaze.
Kad je plima, Mon Sen Miel se pretvara u
ostrvo i do njegovog ulaza se moe doi samo
amcima, kae na francuski vodi. - Neverovatno
zvui podatak da razlika nivoa vode izmeu oseke i plime moe iznositi i do 17 metara! To vie
nije problem zato to je grad opasan visokim zidom. No, u prolosti su stanovnici uoili drugu
pojavu koja ih je mnogo vie uznemiravala. Dakle,

u odreenom periodu dana ili noi zauli bi se

ujednaeni zvuci koji su bili veoma slini konjskom
topotu. U strahu da dolazi neprijatelj sa konjicom,
skriveni i pritajeni izlazili su tek kad se sve smirilo.
Kad su ustanovili da se topot javljao samo dok je
plima, odahnuli su sa olakanjem.
Sen Miel ima oko tri miliona posetilaca
godinje. Od 1979. je pod zatitom Uneska. Smatra
se dnim od najvanijih svetilita u Francuskoj i osmim udom sveta.
Promenadom meseevog sjaja zapoinjemo
obilazak gradia Dinar, ekskluzivnog provansalskog
letovalita sa raskonim vilama i smaragdnom obalom. I pored raskoi i razmetljive lepote mesta kome
izuzetan poloaj sa mnogo zelenila, parkova i cvetnih skverova daruje posebnu dimenziju, najsnaniji
utisak ostavlja hidrocentrala na reci Rank.
Ponosni domaini tvrde da je jedinstvena u svetu zahvaljujui enormnoj razlici plime i oseke. Za
vreme plime sa jedne, a za vreme oseke sa druge
strane, pokreu se turbine hidrocentrale pri emu
se stvara elektrina energija u snazi jedne etvrtine
nuklearke.

Dinan, grad ili slika...

Mnogo snaniji utisak ostavlja susedni gradi

Dinan u kome vreme kao da stoji. Moda jo od
kaldrmisanja ulica, postavljanja starinskih kandelabara, sivih drveno-kamenih kua picastih krovova,
zidanih u XVII veku.

Legalni gusari i Sen Malo

Kad se naslonite na ivicu irokog zida i pogledate

predeo ispod - zastaje dah! U plodnoj zelenoj dolini
u zagrljaju reke i uma blista Donji grad (Dinan)
toliko lep da se namee pitanje da li je dole zbilja
grad ili moda slika nekog impresioniste... Istorija
razbija moju nedoumicu i klupko istine poinje da
se odvija. Legenda kazuje...
U maloj plemikoj porodici rodio se veliki
vojskovoa Bertran di Geklen. Poto je rano savladao vojnike vetine i dokazao se kao borac, nazvali su ga Orao Bretanje. Godine 1356. u odbrani
Rena, Bertranovog brata Olivera zarobio je engleski vitez od Kenteberija. U to vreme je bio obiaj da
neprijatelj trai otkup za Oliverovu glavu. Bertran
je to odbio i izazivao Britanca na dvoboj. Pobedio
je, spasao brata i - dobio novac. Vest je stigla do
francuskog kralja arla V koji ga je pozvao i odmah
postavio za svog vojskovou. Bertranova slava, u
meuvremenu, sve vie raste, nie pobedu za pobedom i kralj arl mu dodeljuje titulu viteza. Ali sve
ima svoj uspon i pad. Prilikom jedne od osvajakih
borbi u paniji, Orao Bretanje biva zarobljen. Neprijatelj za njegovu glavu trai 100.000 hiljada talira
(ogoman novac u to vreme)!!! Francuski kralj je bez
dvoumljenja platio slobodu omiljenog vojskovoe.
Kada je 1380. umro, poslednja elja mu je bila
da ga sahrane u Dinanu. No, obiaj je nalagao
da se visoke linosti moraju sahraniti na tri mesta. Srce Orla Bretanje poiva u crkvi Svetog
Spasa u Dinanu.

Dobro doli, ovo je Sen Malo, obalsko mesto na

krajnjem severu Bretanje, doekuje nas madam
Koko, sitna Francuskinja sa velikom torbom i jo
veim osmehom.
Ne razumem nijednu re francuskog jezika, ali
ar i ljubav sa kojom pria o rodnom gradu ine da
putem emocija razumem smisao... Mala madam iz
tane neprestano vadi crtee, stare razglednice i
hronoloki poreane slike (od prvih kua, naselja)
pa do izgradnje odbrambenog zida, crkve, katedrale... Sen Malo je grad legendarne prolosti sa
neobinom istorijom...
Prvi stanovnici Kelti doli su u IV veku. Sen Malo
graen je od uvenog kanskog kamena i opasan
izuzetno visokim zidinama radi zatite od talasa,
neprijatelja i osvajaa.
U poetku su u njemu iveli moreplovci i gusari.
Ono to je posebno interesantno jeste da su gusari
gusarili LEGALNO i uz dozvolu francuskog kralja.
Poto bi saznali kad i kuda idu brodovi, presretali su
ih i pljakali (posebno vojne i trgovake)! Potom su u
dnevnik beleili ime broda, mesto, vreme, plen koji
su oteli... Podela plena se strogo POTOVALA! Dogovor sa francuskom vladom je glasio: odreeni procenat gusari su uzimali sebi a preostalo davali kralju.
Sen Malo je tokom vremena postao velika
trgovaka luka u koju je dolazilo oko 2.000 brodova
godinje. Donosili su tovare zaina, svile, porcelana,
zlata, dragulja i drugu robu za prodaju sa Dalekog
istoka. Portugalski trgovci su u poetku bili posrednici izmeu severne i june Evrope poto su robu
donosili iz portugalskih luka. Da bi ih izbegli i stekli
veu zaradu - moreplovci iz Sen Maloa odluili su
da samostalno plove na Daleki istok.
Sen Malo je oduvek bio dobro utvren, teak za
prilaz sa kopna i jo tei sa mora zbog podvodnih
stena. Imao je samo dva morska prolaza koja je trebalo dobro poznavati da bi se pristalo. Nedaleko od
grada nalaze se dva manja ostrva sa utvrenjima
koja su takoe sluila kao tit. Na jednom su zemni
ostaci Fransoa de atobrijana (1768-1848), pesnika, politiara, vojnika i ambasadora u vedskoj.
Uz njegovo ime se mora spomenuti gastronomski
specijalitet biff a la atobrijan. I mada je umro u
rodnom Sen Malou, eleo je da poiva na jednom od
ostrva kojem se moglo prii samo za vreme oseke.

Kamenim stepenicama sputamo se sa drevnih

zidina i gle uda! Pred nama je spomenik gusaru
(crn, mrgodnog izraza lica)! Konano se rastajemo
od burne istorije kamenog grada i madam Koko
nas uvede u XXI vek! Uzane uliice sa brojnim prolazima, drvenim kapijama i majunim dvoritima
nameu misao da je ceo gradi, zapravo, staro jezgro u kojem je i najmanji detalj vekovima nedirnut...
U katedrali poiva ak Kartije (nije u pitanju
zlatarski mag), moreplovac iz Sen Maloa koji je
u TRI navrata stigao do Kanade u nadi da e nai
blago. Nije doneo nita, ali je u kanadskoj pokrajini Kvebek ostavio francuski jezik koji se tamo jo
uvek govori.
U najuem centru Sen Maloa vri. Tu su kafei (jedan sto i dve stolice), poslastiarnice, suvenirnice,
radnje sa firmiranom robom, strani i domai turisti i etai, a na svakom uglu orkestri golobradih
mladia. Prolaznici zastanu, sasluaju numeru ili
dve, apladiraju i odu.
A sad vas vodim u najstariju etvrt, bolje
reeno u XVII vek. Sve je ostalo isto: kue, duani,
trgovi, birtije... Ako neko od vas hoe veeru uz
muziku, neka potrai Ulicu eir koji pije - a ko
voli crno pivo na toenje - nai e ga u Ulici Maka
koja igra... 
Mila Starevi

avgust 2015.

Svet na dlanu

13

Prva Gigatron prodavnica bele tehnike u Beogradu

Kupovina
uz bezbroj
pogodnosti

okviru GIGATRON prodajnog lanca,

koji raspolae sa 27 prodajnih objekata irom Srbije, kupci imaju na
raspolaganju brojne mogunosti
odloenog plaanja i drugih pogodnosti.
Potrebno je da odaberu vid plaanja koji im
najvie odgovara i mogu izabrati proizvod iz
bogatog asortimana raunarske i bele tehnike
najveih svetskih i domaih proizvoaa koje
Gigatron nudi.
Jedna od pogodnosti koje Gigatron ima je
i odloeno plaanje Super na rate koje podrazumeva kupovinu putem kredita na 20

14

Svet na dlanu

avgust 2015.

mesenih rata, uz 0% uea i 0% kamate. Ovaj

vid odloenog plaanja e vam biti odobren istog dana i to samo uz linu kartu.
Jo jedna novost je da je posle Kragujevca i
Nia, Beograd dobio svoju prvu Gigatron prodavnicu bele tehike. U Immo Centru, u bloku 64.
na Novom Beogradu, posetioce oekuje kompletan asortiman bele tehnike i malih kunih
aparata najveih svetskih proizvoaa.
Uz to, prilikom svake kupovine u Gigatron
prodavnicama i na sajtu, kupci stiu bodove koji
e im biti upisani na Ba Tvoju Gigatron Karticu
i koje mogu iskoristiti prilikom sledee ili neke

druge kupovine. Sve to je potrebno je da kupac bude registrovan korisnik na Gigatron sajtu
i bodovi e biti vidljivi na njegovom profilu i Ba
Tvojoj Gigatron Kartici nakon petnaest dana od
dana kupovine.
Maksimalni popust koji se moe ostvariti korienjem bodova je 50 odsto od ukupne vrednosti kupovine. Bodovi mogu biti
iskorieni u svakom trenutku, bez obzira na
sakupljeni broj bodova.
Za vie informacija o ponudama i popustima
posetite www.gigatron.rs ili pozovite call centar
na 0800 30 40 50.

Verona jeste grad ljubavi ali je i vie od toga

Dragulj sa obala reke Adii

a geografe Verona je deo uzbudljivog severa Italije. Posle Venecije, drugi je grad
po veliini u regiji Veneto. Danas je vaan
saobraajni vor i bogat trgovaki centar
na obalama reke Adii. Meutim, kad se u priu
o Veroni ukljue istoriari, toak vremena neminovno sa vraa unazad. Sve do etvrtog veka pre
nae ere. Odnosno, do datuma kada je ova naseobina zvanino osnovana.
Istoriari umetnosti ne kriju opinjenost kada
je ona u pitanju. Za njih Verona je grad bogate istorije i kulture, fascinantni dragulj evropske arhitekture i umetnosti. Palate, raskone vile, velelepni mostovi koji spajaju obale reke Adii, kao
i brojne crkve i manastiri gotskog i renesansnog
stila, samo su deo onoga to Verona danas moe
da ponudi znatieljnicima i ljubiteljima lepog.
Za romantine due Verona je, pre svega, grad
ljubavi. Grad Romea i Julije, ija je iskrena ljubav
s traginim krajem, ovekoveena u nenadmanoj
drami Vilijema ekspira. Nije tajna da gotovo svaki od tri miliona turista, toliko ih zapravo godinje
poseti Veronu, obavezno odlazi do ulice Kavelo i
kue iz 1200. godine u kojoj je iveo legendarni

Romeo Montegi. Ili, do manastira Sv. Franeske u

kojem je grob nesrene Julije Kapuleti. Tradicija
je da se, osim buketa cvea, na grobu ostavi i
lina poruka...
Verona se ponosi i svojim crkvama, odnosno
manastirima. Najatraktivnija je svakako crkva
San Zeno Maore, za mnoge moda i najlepa romanska graevina ovog dela Italije. Temelji ove
crkve podignuti su u petom veku, ali je konaan
izgled trobrodna bazilika sa ravnim krovom
dobila negde posle 1117. godine. Zanimljivost
je i odvojeni, visoki zvonik sazidan 1045. godine. Na bronzanim ulaznim vratima crkve San

Zeno Maore su reljefi sa fragmentima iz Biblije, a fasada i prozori privlae panju zarad bogato ukraenih reljefa sa prizorima iz jevanelja...
Atrakcija Verone su i crkva Santa Anastazija, crkva
Sv. Bernardina, Svete Marije Organo... Palata del
Kapitano je takoe jedan od arhitektonskih dragulja grada ba kao i Gradska palata, odnosno
gradski muzej sa zbirkom vrednih dela italijanskog slikarstva.
Ako ve etajui prelazite reku Adii, uinite
to na Ponte di Pijetra, bez dileme najlepem
mostu Verone. Na jednoj od obala je i Avgustovo
pozorite. Vredi ga videti. Ipak, Verona ne bi bila
to to jeste da nije njene Arene. Monumentalnog
rimskog teatra sa 22.000 mesta, treeg po veliini
amfiteatra u Italiji s fascinantnom akustikom. Nije,
dakle, sluajno to se u Veroni svakog leta (20.
avgust 2015) odrava prestini svetski Festival
opere. Uostalom, nije nikakva tajna da je Arena
jednako sugestivna i uzbudljiva kako za izvoae
tako i za one koji prisustvuju dogaaju. A svaka
operska predstava ovde i zaista jeste neponovljiv
doivljaj. Ba kao to je to i Verona, grad vene
ljubavi, sama po sebi.
Dragana Bogunovi
avgust 2015.

Svet na dlanu

15

Jo jedan putopisni pogled na Italiju

Planina
koja bljuje
lavu i vatru

talija je verovatno jedina zemlja na svetu za iji je

opis dovoljna samo jedna re: bellezza. Uprkos
zemljotresima, poplavama, pogrenoj vladavini, korupciji i kriminalu, kako peva De Gregori.
Uprkos svemu, kako bi rekla Monika Viti.
Uzalud sam na putu za jug od Salerna do Sorenta
traio neku drugu re. Obali Amalfi nita manje o
toga nije pristajalo.
U Pestumu, staroj grkoj koloniji iz estog veka,
juno od Salerna, sauvani su dorski stubovi i
hramovi kao bilo gde u Grkoj. Kad god sam kasnije putovao na jug, javljala mi se slika Pestuma kao
podseanje da je nekada celo Sredozemno more
bilo Mare Greco.
Tek procvetali limunovi i pomorande na Siciliji,
ije su se kronje belele kao da je po njima pao
sneg, odisale su tako snanim mirisom da se moglo
lako zamisliti da je u parfimisanju ostrva Svevinji
lino imao udela.
Dok smo uskim putem uranjali u neprestano
nove zasade, po stoti put smo sluali Rondo Ital16

Svet na dlanu

avgust 2015.

iano. Nita vie nije prianjalo aroliji boja i mirisa od

ivahne i brze muzike (allegro) u kojoj je ceo orkestar (tutti) neumorno ponavljao jednu istu temu.
Nija nam dosadila. eleli smo, naprotiv, da u ritmu
vonje veno odzvanja. Vozei se oko celog ostrva,
od Mesine do Palerma, a zatim dalje do Agrienta,
Sirakuze, Katanije i Taormine, povremeno smo
menjali plou, ali smo se, uvek iznova, vraali na
Rondo Italiano. Saveno je pristajalo triptihu koji
su, osim muzike, inili jo mirisi i boje.
U Sirakuzi smo u Tratorija di Arimede sa velikog
pladnja izabrali ribe po elji. Pre toga smo kriom
pobacali sendvie koje smo poneli da smanjimo
trokove putovanja. Nije nam bilo ao to smo preplatili ruak. Pa samo ime gostionice je vredelo tih
para, a o ribi da ne govorimo.
U Napulju jo jedna tratorija. Ne tako slavnog
imena kao u Sirakuzi, ali iznad zaliva, naspram Vezuva. Znam da podseanje na izreku vidi Napulj
i umri zvui malo ganutljivo ali ako je ve tako,
zato ona nije smiljena za neki drugi grad?

Iako sam bio u Biblosu

(moda najstarijoj
sauvanoj ljudskoj
naseobini) i u Luksoru
(u kojem grobnice
faraona patetinom
uzvienou
nadmauju i uvene
piramide), nisam
mogao da zamislim
uzbudljivije arheoloko
nalazite od Pompeje

Deca su sa uenjem sluala moje vajkanje to

sam jo jednom propustio priliku da se popnem na
Vezuv. Zar vulkan nije usmrtio sve itelje Pompeje?
Nimalo im nije bila po volji planina koja bljuje lavu
i vatru. Videli su, uostalom, kako je erupcija Vezuva
prekrila mrtvakim pokrovom ceo jedan grad.
Iako sam bio u Biblosu (moda najstarijoj
sauvanoj ljudskoj naseobini) i u Luksoru (u kojem grobnice faraona patetinom uzvienou
nadmauju i uvene piramide), nisam mogao
da zamislim uzbudljivije arheoloko nalazite od
Pompeje. Za to je postojalo vie razloga. Najpre
neprestano prisutno oseanje da je sve kao nekada. Ulice, krme, pozorine arene, zanatske radnje,
javne kue sa erotskim freskama, ak i predizborni
natpisi na zidovima. Ceo jedan grad sauvan ispod

pepela. Sve je kako je bilo, osim ljudi. I njih dodue

ima, okamenjenih u stvrdnutoj lavi. Kao da su zaspali da se jednog dana probude.
Oekivao sam da su i deca najvie uzbuena
Pompejom. Nisam, naravno, hteo da iznudim takvo priznanje. Okolino sam se zbog toga raspitivao
ta je na njih ostavilo najvei utisak. Kao iz topa,
umazani keapom do uiju, odgovorili su da im je
bilo najlepe kada su se konano doepali tratorije
nad zalivom. Posle Brisela, u ijim sam muzejima
uspeo da im ogadim jednog Rubensa, u Napulju
sam otkrio da je za decu napolitanska pica jo uvek
privlanija od celodnevnog razgledanja Pompeje
pod vrelim suncem.
Ali, rei ete, Sicilija i Napulj nisu samo bellezza.
Zar na njihov pomen ne mislimo takoe na mafiju?

Pa, i toga je bilo na povratku kroz Kalabriju. Ili nam

se samo tako priinilo.
Ono to nam se svakako nije priinilo jeste
besomuna nona jurnjava u kojoj nas je teretno
vozilo pratilo u stopu, primiui se povremeno na
opasnu razdaljinu. Na usponima smo odmicali, ali
su nas gonioci na ravnom putu redovno sustizali.
erku Jelenu, koja se interesovala za to da li uporni
pratioci nameravaju da je otmu, brzo smo uutkali
uveravanjem da je niko nee oteti. I ako bi je oteli,
poruili smo, nemamo nameru da za nju platimo otkup. Na prvom ispustu smo, ipak, napustili auto-put
i prespavali u motelu nekog malog mesta.
Ujutru, sa suncem, opet je prevladala bellazza
koja nas je pratila sve do Rima. Kad god bismo se zaustavljali da se odmorimo i okrepimo, ugostitelji su
nam prireivali mala iznenaenja. U jednoj gostionici su, tako, pitali decu da li hoe obinu koka-kolu
ili gigante. Deca su, naravno, izabrala onu gigante,
koja se od obine razlikovala samo utoliko to je nalivena u zaista dinovske ae. U drugoj gostionici
smo dobili na dar tanjir od keramike kao nagradu za
umean izbor naruenih jela, iako su ona na jelovniku, oito, od pamtiveka bila prisutna. Doiveli smo
ljubaznost domaina kao veto smiljene dosetke,
ali takoe kao potvrdu da Italijani nastoje da uine
lepim sve to ine ili proizvode.
Italija me je, najzad, nauila jo neem. Otkrila
mi je kako da prepoznam grad. Pouila da njegova
svojstva ne zavise od broja stanovnika ve od toga
kako je ureen prostor u kojem ljudi ive. Da se
naseobina bez trgova i fontana ne moe smatrati
gradom. Jo od starog Rima do danas.

Duan Miklja, novinar
avgust 2015.

Svet na dlanu

17

Zapis sa putovanja agencije KonTiki: Zemlje Beneluksa

Temelj na kojem je

emlje Beneluksa - tri u jednoj. Sa eerom

i obiljem lepih ukusa, poev od uvene
belgijske okolade pa nadalje, zavisno koliko ste radoznali kad putujete i koliko ste
spremni da istraujete.
Onaj ko ne zna da koraa unapred, ko zaslepljen
prolou ne vidi budunost, mogue je i da ne
shvata zato se toliko raznorodnog sveta i naroda
odluilo da funkcionie u zajednici. Makar i ekonomskoj. Pogotovo kad su svi, u ostatku Evrope,
eleli da budu svoj na svome, pae u paaluku,
kraljevi u kraljevini.
I ba tada (1944) dogodilo se da su tri susedne
monarhije - Belgija, Holandija i Luksemburg,
smislile da osnuju carinsku uniju. Tri godine kasnije dogovor je i sproveden u delo... Danas e vam u
svakoj od ovih zemalja priati kako je njihova zajednica, kojoj je cilj bio da promovie meusobnu
slobodnu razmenu radne snage, usluga i novca,
zapravo temelj na kome je decenijama kasnije
projektovana Evropska unija.
Nije bilo ni ljutnje ni nesporazuma, niko ak nije
traio ni referendum povreen to u zajednikom
imenu (Be - Belgija, Ne - Nederland, Luks - Luksemburg) poetna slova zemalja nisu nanizana
nekim drugim redom. Gospodar ove geografije
bio je - novac. Novac koji se pretvorio u arteriju
monog privrednog organizma koji objedinjuje
tri prostora sa mnogo identiteta i izmeanih, ali
slinih kultura.
U ovom trolistu Luksemburg je najmanja zemlja. I jedina s predznakom kontinentalna. Ima
malo manje od pola miliona stanovnika od kojih
je njih 800 zaposleno u vojsci. Kopnenoj, jer ovo
Veliko vojvodstvo zapravo nema mornaricu i avijaciju. Bili bi namet na budet i u krajnjem sluaju
- emu bi sluili?! U Luksemburgu gotovo svi neto
rade (ne zaboravite da se ovde proizvodi odlian
elik), tako da je nezaposlenost re koju moete
nai samo u reniku. Bolje rei - jednom od tri, jer
je Luksemburg trojezina zemlja - nemaki, francuski u luksemburki su ravnopravno zastupljeni.
Uzgred, ko jo ne zna za engen, u kome je za
Evropu 1985. doneta ona istorijska odluka o ukidanju viza?
Ali vratimo se zemljama Beneluksa i putovanju
koje je osmislila agencija KonTiki Travel. Poinje
sletanjem direktno iz Beograda u srce Evropske
unije - u Brisel, grad fascinantne lepote i otmenosti, ipke i okolade ali i udesno dobrog
piva. Kau da u Briselu moete da probate, ili
ispijete, ak 1.000 razliitih vrsta ovog dobrog
pia zalivajui zalogaje kuhinje o ijim ukusima
se pria u celom svetu. Taj isti svet tvrdi i da je
Brisel najdragoceniji arhitektonski centar Evrope.
18

Svet na dlanu

avgust 2015.

projektovana EU
Znamenitosti
Katedrala Notr Dam, Adolfov most, Palata velikog vojvode, Manastir Nojminster (Luksemburg),
Trg Grote Markt sa Bogorodiinom katedralom, Rubensova kua (Antverpen), Trg Dam, Kula
Mint, stara pivara Hajneken, Muzej Van Goga, Muzej Riks (Amsterdam), Atomijum, Trg Grand
Place sa gradskom skuptinom i bronzanom gurom Manekena Pisa (simbol Brisela), Zgrada
Evropskog parlamenta...

Nije bilo ni ljutnje ni nesporazuma, niko ak nije traio

ni referendum povreen to u zajednikom imenu
(Be - Belgija, Ne - Nederland, Luks - Luksemburg)
poetna slova zemalja nisu nanizana nekim drugim
redom. Gospodar ove geografije bio je - novac

Da je tako uveriete se i sami ukoliko zastanete

ispred Gradske venice, Kraljevog dvora ili neke
od nestvarno lepih zgrada s hiljadugodinjom
pozlatom na fasadama. Spomenik Maneken Pis,
statua deaka koji non-stop piki, simbol je ne
samo Brisela ve i slobode i hrabrosti belgijskog
naroda. Turisti ne naputaju Brisel bez ovog suvenira... Na KonTikijevom puteestviju je i Gent,
duhovna prestonica Flandrije, ali i uzbudljivi
Bri, nekadanje sedite burgundijskih vojvoda.
Treba ga do iveti etajui pored kanala nalik
na one u Amsterdamu ili ulicama i trgovima koji
odiu romantikom. eka vas i sjaj luke Antverpen, najvee u Belgiji. Ova luka je i grad slavnog
slikara Rubensa (obavezno posetite njegovu rodnu kuu), ali je i Prestonica dijamanata. ak 80
odsto dijamanata pronaenih u svetu obrauje
se u Antverpenu odakle se ponovo vraa - u svet.
Ukoliko se odluite da po neto niim cenama
kupite ovo dragoceno kamenje, Antverpen je,

verujete, pravo mesto za tako neto... Krstarei

Belgijom shvatiete i to da je ona, u kulturnom
smislu, zapravo raskrsnica germanske i romanske
Evrope s tri govorna podruja - holandskim na
severu (Flamanci), nemakim na istoku i frankopanskim na jugu (Valonci). Neslaganja, pa i
vidljivih meusobnih animoziteta, ima - ali svi su
opet zajedno, jer se onaj drugi jo ne doivljava
kao opasnost za vlastiti identitet. Danas je njen
glavni grad Brisel ujedno i glavni grad ujedinjene
Evrope.
U sve ovo se uklapa i Holandija, nekada
trgovaka i kolonijalna sila, a danas zemlja velikih sloboda, lala ili tulipana, vetrenjaa, bicikla...
Zemlja razliita od drugih i zato jer je u priobalnom delu kvadraturu uveala otimanjem kopna
od mora... Ipak, sva lepota ovog geografskog prostora je ini se u Amsterdamu, gradu koji izmamljuje uzdahe im kroite na njegove ulice. A kada
ga upoznate shvatiete koliko je uistinu slobodan, oputen i prijateljski nastrojen. U njemu se
ne oseate ko stranac, izmeu ostalog i zato jer je
u ovom gradu kao iz bajke najtee sresti pravog

Holananina. Njegovi ivopisni kanali i ulice pune

cvea se po povratku uvaju kao najdragocenija
uspomena, a atmosfera sa ulica naikanih pabovima i restoranima godinama posle prepriava. U
Amsterdamu ete uz vonju brojnim kanalima,
spoznati i hedonistiku crtu otmenih kvartova,
ali i arm brojnih umetnikih kolonija. Za onog
ko eli puno toga da vidi nezaobilazne kote su i
Kua Ane Frank, Muzej slavnog slikara Van Goga,
apsolutno fascinantni Rajks muzej sa svojim basnoslovno vrednim eksponatima, ali i neobinost
uline pijace Albert Kajp... U KonTikijevom
aranmanu iz Amsterdama se vraate za Beograd
s moguim pitanjem da li je saga o zemljama
Beneluksa, zapravo, pojednostavljena slika sveta,
onog sveta koji bi da ivi u blagostanju i izobilju?
Ili je moda sve to samo nalik na jednu veliku kafanu u koju su uli oni koji bi da budu sami, ali i
da su istovremeno u drutvu koje se meusobno
dobro razume. Svako je za svojim stolom, svako
govori svojim jezikom, a svi su - to je najvanije pod istim krovom. A narudbina ima ukus instant
kafe - tri u jedan.
Zoran eerov

avgust 2015.

Svet na dlanu

19

Mini-razglednica Sankt Peterburga

Grad sa 66 kanala
i bezbroj mostova
S

ankt Peterburg ruski Versaj i

Venecija severa. Osnovao ga je Petar
Veliki 1703. godine. Dva veka bio je
prestonica carstva a oduvek kulturna
prestonica Rusije. Grad ajkovskog i Dostojevskog, megapolis duhovnosti sa 221 muzejom, 2.000 biblioteka, vie od 80 pozorita,
preko 100 koncertnih dvorana i nebrojeno
mnogo galerija. Ili, 36 istorijskih kompleksa,
odnosno 4.000 spomenika kulture, istorije i
umetnosti...
Srce grada je Nevski prospekt, avenija
du koje su smetene neke od najlepih i
najvanijih graevina. Admiralitet, zdanje u
ruskom imperijalnom stilu podsea na vreme
kada je Rusija bila velika pomorska sila. U
blizini je impozantni Dvorski trg sa stubom
cara Aleksandra na sredini. uveni Zimski
dvorac je mesto mnogih istorijskih dogaaja
a Ermita najvei muzej na svetu i jedan od
najstarijih aktivnih muzeja sa zbirkom od
preko tri miliona umetnikih dela.
U sklopu Petropavlovske tvrave, koju je
1703. izgradio Petar I, smetena je i Petropavlovska saborna crkva u kojoj su sahranjeni svi
ruski carevi. Katedrala Svetog Isaka, u ije je
temelje pobijeno preko deset hiljada drvenih
ipova, sa pozlaenom kupolom, jedna je
od najimpresivnijih graevina Sankt Peterburga... Simbol grada je i Aurora, podmornica
usidrena na Nevi sa koje je 1917. ispaljen hitac
na dvorac Romanovih koji je oznaio poetak
Oktobarske revolucije... Ali ovo je samo deli
onog to Sankt Peterburg, koji dogodine slavi
310 godina od osnivanja, ima da ponudi i
pokae...
U prii o jednom od najlepih gradova sveta treba naglasiti i to da je Sankt Peterburg
najseverniji milionski grad na svetu. Nalazi se
na uu reke Neve u Finski zaliv na Baltikom
moru. Njegovom armu posebnu dimenziju
daje 66 kanala sa vie od 100 mostova.

20

Svet na dlanu

avgust 2015.

avgust 2015.

Svet na dlanu

21

Hoteli bez kojih su razglednice nekih gradova nezamislive

Simbol
futuristikog
dizajna
Jedro kao zajedniki
imenitelj - osim W hotela
u Barseloni, jo su dve
graevine na svetu
poznate po svom izgledu
jedra - uveni Burd al
Arab hotel u Dubaiju i
moderni Vasko da Gama
toranj (Hotel Myriad by
SANA) u Lisabonu

ltramoderni Hotel W, na obali Mediterana i plai najlepeg

grada na obali panije, jedan je od avangardnih simbola
Barselone. Zbog svog neobinog izgleda, odmah po izgradnji
2009, dobio je nadimak Jedro Barselone.
Visok je tano 99 metara, a njegova izgradnja kotala je 260 miliona
evra, to ga je u tom trenutku inilo najskupljim hotelom u paniji.
Ova 26 spratova visoka zgrada vidljiva je iz svih krajeva prestonice
Katalonije i dominira uvenom Barseloneta plaom. Poseduje 473
sobe, ukljuujui i 67 luksuznih apartmana. I sobe i apartmani imaju
predivan pogled na Mediteran i prestonicu Katalonije. Za razliku od
drugih hotela, W hotel ne poseduje klasine nazive deluks soba, ve
takozvane Wunderful rooms, dok umesto predsednikog apartmana
postoji wow soba.
Hotel je brzo stekao slavu zahvaljujui modernim sistemima za zabavu, ali i prvom Biss luksuznom spa centru na tlu Evrope. Na krovu hotela nalazi se Ecplice bar sa jedinom DJ scenom okrenutom ka moru.
Hotel je deo rizorta na povrini od sedam hektara, a njegova arhitektura se smatra primerom nove high-tech arhitekture Barselone.
Brojne terase, balkoni, loe, restorani i fitnes centri deo su neodoljivog
arma skladnih boja i modernog stila.
Starwood je jedna od najveih hotelskih grupacija na svetu. Njeno
sedite je u amerikoj dravi Konektikat, a u svom okrilju okuplja lance

22

Svet na dlanu

avgust 2015.

Burd al Arab

novije znamenitosti Dubaija spada i Hotel

Burd al-Arab, jedan od najluksuznijih hotela u svetu koji se nezvanino kategorie
sa 7 zvezdica. Izgradnja Burd al Araba zapoeta je
1994. godine a svoja vrata za goste hotel je otvorio
1. decembra 1999. Kotao je 650 miliona dolara.
Nalazi se na vetaki napravljenom poluostrvu 280 metara od plae Dumeira. Ovo
je najvii hotel na svetu, sa visinom od 321
metar. Raspolae izuzetno luksuznim apartmanima tipa suite sa pogledom na more. U ponudi ima devet uvenih restorana i raskoan
spa centar sa kompletnom uslugom. Usluga
prevoza do hotela obavlja se helikopterom
(hotel na vrhu ima heliodrom na kome se ak
igrao i teniski me) ili vozilima koja pripadaju
najveem voznom parku Rols-Rojs automobila sa oferom na svetu.
Svi apartmani tipa suite imaju prozore od
poda do plafona sa panoramskim pogledom na
Persijski zaliv. Nude iPad sa etvorokaratnom
pozlatom, besplatan beini internet, 21-inni
iMac raunar i veliki interaktivni HD TV.
Inspiraciju za izgled hotela arhitekta Tom
Rajt je dobio koristei formu doua, prepoznatljivog arapskog broda. Burd al Arab je
izgraen u obliku latininog slova V i sa jedne
strane povezan je takozvanim jarbolom. Druga strana okrenuta prema obali povezana je
teflonskim platnom koje je presvueno staklenim vlaknima.

uvenih hotela Sheraton, Westin, Le Meridien, W hoteli i mnoge druge.

Kompanija poseduje oko 1.000 luksuznih hotelskih imanja i zapoljava
preko 150.000 ljudi. Brend W hotela je njihov poslednji profesionalni
uspeh i lansiran je pred kraj prolog milenijuma. Ovim novim lancem
hotela kompanija Starwoood elela je da svetu podari najmodernije
hotele namenjene biznis klijenteli.
W hotel u Barseloni bio je prvi hotel ove grupacije na zapadnoj
strani Evrope (prvi evropski W hotel podignut je u Istanbulu). Otvoren je 2009. godine i postao je simbol futuristikog dizajna katalonskog arhitekte Rikarda Bofila, inae autora projekta aerodroma u
Barseloni. uveni arhitekta je koristei svetlucave materijale, metal,
mermer i meko aroliko osvetljenje celom zdanju podario dimenziju
budunosti.
W hoteli su luksuzni boutique brend koji oduzima dah preteno
mladim ljubiteljima hotelskih usluga. Prvi W hotel podignut je u Njujorku 1998. godine, dok je W hotel u Barseloni bio prvi u ovom lancu
na tlu zapadne Evrope. Danas u svetu postoji oko 50 hotelskih rizorta
sa W oznakom. Svi su podreeni modernom i minimalistikom dizajnu, a zajedniko im je da se hotelski lobiji dekoriu kao dnevne sobe.
Slovo W se nalazi gotovo svugde - bazeni se nazivaju Wet, hotelski
konsijer nosi naziv Whatever Whenever, vraa za odlaganje rublja
nosi naziv Wash...

Myriad by SANA

ula Vasko da Gama izgraena je 1998. godine za potrebe

odravanja Svetske izlobe. Dizajnirali su je arhitekte Leonor aneiro i Nikols akob i arhitektonska firma Skidmorel.
Kula je dobila naziv po uvenom portugalskom moreplovcu
Vasku da Gami, koji je tano 500 godina pre izgradnje kule otkrio
put do Indije. Izloba 1998. godine je odrana u ast tog otkria.
Kasnije je kula proirena za potrebe hotela Myriad by SANA iz
kojeg se prua velianstven pogled na most Vasko da Gama dug
17,2 kilometra.
Kada je kula pretvorena u hotel, dodato je jedro to je izmenilo njegov izgled i uinilo ga prepoznatljivim zdanjem. Na vrh
hotela i velianstvene krune platforme s prestinim barom stie
se panoramskim liftovima iz kojih se, zahvaljujui tome to su
od stakla, prua fenomenalan pogled. Ovo luksuzno hotelsko
zdanje, kategorisano s pet zvezdica, danas je jedan od simbola
portugalske prestonice.

Najvea kontroverza vezana za otvaranje

W hotela u Barseloni govorila je o nameri
investitora iz Dubaija da iznenadnom
kupovinom W hotela spree njegovo otvaranje i
ugroavanje slave poznatijeg hotelskog jedra
u Dubaiju.

Svadbeni banketi u restoranima W hotela

svakako su sa najlepim pogledom na
Barselonu. Njihova cena je veoma visoka ali
ukoliko mladenci pristanu da se na svakoj
svadbenoj torti, salvetama i aama nalazi i
uveno slovo W, onda je cena usluga umanjena
za polovinu.

U hotelskom baru se odrava i masterklas

za pravljenje koktela, a obuka za pripremu tri
koktela kota ak 80 evra.

W hotel u Dohi jedan je od najveih u svetu i

definitivno je najvei u dravi Katar.

avgust 2015.

Svet na dlanu

23

Hotel Mardan Palace

Leto(vanje) na bazenu
M
sa eron Stoun
i Marajom Keri
ardan Palace u Antaliji je jedan od najluksuznijih hotela u Turskoj. Vlasnitvo
je Telmana Isailova, biznismena iz
Azerbejdana. Namenjen je onima
koji vole i znaju ta je luksuz. U njegovu gradnju je
uloeno skoro milijardu i po dolara. Sliku luksuza
potvruju i pozlaeni pojedini delovi hotela.
Otvoren je pre est godina. Velianstvenoj
sveanosti prisustvovale su brojne linosti iz sveta
biznisa, ali i krem svetskog det-seta. Izmeu ostalih, eron Stoun, Riard Gir, Maraja Keri, Monika
Belui, Paris Hilton Svi oni danas su stalni gosti
ovog luksuznog zdanja, apsolutno posebnog i u
mnogo emu jedinstvenog.
Arhitektonski razigran s prepoznatljivim detaljima, prostorno je savreno osmiljen s bajkovitim i matovitim celinama koje posetioce ostavljaju bez daha. Komforan u svakom segmentu, nudi
sadraje koji krai ili dui odmor pretvaraju u istinski hedonistiki doivljaj. Geografski pripada regiji
Kundu i od centra Antalije udaljen je samo 20 kilometara, odnosno 15 od aerodroma u istoimenom
gradu, to gostima omoguava brz transfer.
Prostrani lobiji, osim to odiu luksuzom, daruju
i dimenziju naglaene otmenosti to na goste ostavlja poseban utisak. Sobe (28, 45 i 61 kvadratni
metar) opremljene najkvalitetnijim nametajem i
prekrivene tepisima odiu intimom, toplinom i pastelenim nezamarajuim tonovima. Grand Hamam
Suite ima kupatilo s dakuzijem a sve sobe, bez
obzira na tip, balkon ili terasu.
Posebnost ovog hotela ogleda se u mnogo
emu. Prvo u injenici da su sadraji namenjeni
deci (bazeni, tobogani, igraonice) obogaeni
ak i mini zoo-vrtom, to je apsolutni raritet, a zatim i istini da Mardan Palace ima ono to retko koji
drugi ima - jedan od najveih hotelskih bazena na
svetu. Zauzima prostor izmeu dve hotelske zgrade
i povrinu od ak 16.000 kvadratnih metara. Nou je
osvetljen i kao takav mali je praznik za oi.
Dodatna ekstravagancija je i Swim reef, bazen s

24

Svet na dlanu

avgust 2015.

morskom vodom koji gostima omoguava da plivaju u drutvu s egzotinim ribama. Istina, ova usluga
se naplauje ali s obzirom na doivljaj i vredi
Usluga (ultra all inclusive) dostojna je luksuzne
note koja je primetna na svakom milimetru ovog
oaravajueg hotelskog kompleksa. Glavni restoran
i 11 barova od kojih jedan (Lobby Bar) radi 24 asa,

obiluju probranim gastronomskim specijalitetima i

velikim izborom kvalitetnih i odabranih pia.
Namenjen je klijenteli eljnoj glamura, dakle
onima koji u svemu trae posebnost. Jedna od njih
je bez dileme i hotelska plaa zastrta belim peskom
koji se na suncu greje manje nego obini. A taj i takav pesak uvezen je iz - Egipta!

avgust 2015.

Svet na dlanu

25

Drvengrad je mesto gde se vizija o savrenom ivotu iskazuje u stvarnosti

Grad iz bajke ija

istorija poinje
priom sa srenim
krajem i imenom
oveka koji je
potpomognut
sopstvenom matom
ukrasio prirodu
megapolisom due

eavnik. Grad od drveta u

nedoiji. Na zemlji a nadomak
neba. I na geografskoj irini i visini, ak i od zaludnih stvorenja gotovo otpisanoj zarad bespua u koje su jedino
a svakodnevno, potujui valjda obavezu
postojanja, naizmenino svraali dan i no. I
ivotinje. Uglavnom zveri koje se kao i ljudi,
a samo Bog zna zato, nisu dugo zadravale.
Jedino se na tako neto osmelilo sunce. Osmehivalo se, kau od pamtiveka i leti i zimi, a
da to niko nije zapaao. Osmehivalo i mazilo
na tom planinskom vrhu uukanom izmeu
Tare i Zlatibora, poput novoroeneta na
bradavici majine dojke. Obasjavalo ga je
nesebino, poev od ranog jutra pa sve do
prvog mraka, ne bi li i drugi primetili njegov
zdenac blagodeti. Ali, uzalud...
I onda, kao i u svakoj prii sa srenim krajem, konano se pojavio ovek. On, Emir Kusturica, sposoban da objasni sebi i drugima
koliko je ta, po ceo dan zlatnoutim zracima
isprepletana a apsolutno magina harmonija
prirode i njenih pojava, zapravo intrigantnija i
uzbudljivija od one svima vidljive. Trebalo mu
je malo, samo nadahnuti deli postojanja, da
viziju o savrenom ivotu van svakodnevice,
pretvori u stvarnost. U tom trenutku, koji na
sreu ljubitelja lepog u okruenju prirode jo
uvek traje, oslonio se na jedinog iskrenog
saputnika. Na sopstvenu matu kojom je razigrao misao kako bi kreirao stvarnost nalik
na bajku. Uspeo je...
Drvengrad je uistinu megapolis due koji
nigde, osim na Meavniku, ne ivi. Nov je a zapravo decenijama star. I apsolutno autentian.
Ukras je prirode kojoj pripada i bez suvinih
detalja koji bi prkosili njenoj nepredvidljivoj
naravi. Zato je ve danas i neka vrsta spomenika kojim je ovek ukrasio prirodu ali, u
isto vreme, i nekrunisano priznanje prirode
oveku koji je tek kad je postao neko, uzeo
sebi za pravo da napravi neto. Ba u njoj,

26

Svet na dlanu

avgust 2015.

Na zemlji
a nadomak
neba

prirodi. Da li sluajno?
Oni koji prizivaju da vidite ovaj grad ovako
ga opisuju: Meavnik je prostor za koji ete
na prvi pogled pomisliti da je uukavan po
terenu stotinama godina i da je svaka kua
vrstom rukom starih neimara, godinama birala svoju idealnu poziciju.
A istina je u odnosu na malopreanju
pomisao ovo: Kusturica je iz okolnih mesta,
sa obronaka Tare i Zlatibora, samo preneo
davno naputene i uistinu zaputene kue
i na najlepi mogui nain, pretvarajui ih
u hotelske sobe, produio im ivot u gradu
u kojem se prolo, sadanje pa i budue
susreu na svakom koraku a da se pri tom ne
sudaraju. I ne svaaju, uprkos razliitostima.
Arhitekta ovog grada ih zapravo, pod svojim
krovovima veto spaja. Zato domaini posetiocima namernicima i naglaavaju da je ulicama Meavnika uzbudljivo etati jer svaka
prua drugaije zadovoljsto i razliit pogled
na prethodno seanje.
Drvengrad ima sve. Ulice koje nose imena
velikana koji su svojom idejom i originalnim delima ostavili ili ostavljaju trag u istoriji oveanstva. Ulicom Ive Andria stie se
do centralnog trga na kojem je smetena
Crkva Svetog Save... U Drvengradu postoji
i biblioteka s imenom Mee Selimovia,
bioskop Stenli Kjubrik s najmodernijom
tehnikom, ali i galerija Macola ukraena
delima najpriznatijih likovnih umetnika sveta... Nobelovac Ivo Andri ima svoju ulicu,
ali i jo mnogo toga to asocira na njega i
njegova neprolazna dela. Konkretno, gradska poslastiarnica nosi ime Kod orkana,
nacionalni restoran Lotika, a prodavnica
suvenira Aska. Tu je i Prokleta avlija u ijoj
se utrobi krije vinoteka sa bibliotekom u kojoj se flae i knjige knjie brojem sa etiri cifre, zatim i bazen, sauna i sportska dvorana,
fitnes centar i diskoteka...
Kakav bi to bio Emirov grad iz mate da u
njemu nema ulica Federika Felinija ili Nikite
Mihalkova, trga nazvanog po Dijegu Maradoni ili sokaeta s imenom Novaka okovia.
Nije zaboravljen ni Nui kao ni pesnik Matija
Bekovi... Svi oni zajedno, i jo neki drugi,
opet nisu nita drugo do Emirova lina elita, njegov odabir najboljih u vrlini i vetini.
Nisam, istina, zapazio ulicu posveenu Jovanu Duiu. Mogue je da i ona postoji jer kad
u Drvengradu, opijeni lepotom zatvorite oi,
iz glave e vam zapravo izroniti njegova misao: ivot ima onaj smisao koji mu mi damo.
U to ime Meavnik i jeste istinska fascinacija. Otelotvorenje hedonizma, u izvornom
znaenju uenja po kome je filozofija ivota
u zadovoljstvima i uivanju. U Drvengradu,
na Meavniku, pokazalo se, tako neto je sasvim mogue. Jo od dana kada je iz nepostojanja i bujne mate Emira Kusturice osvanuo,
ali i od sada pa zanavek... Zoran eerov
avgust 2015.

Svet na dlanu

27

Nacionalni park Similan raj je za ljubitelje ronjenja

Tamo gde se ivotinje

28

Svet na dlanu

avgust 2015.

ne plae oveka

ajland je daleko, devet ostrva arhipelaga

Similan u Indijskom okeanu su jo dalje,
ali ih vredi posetiti. Similan je zapravo
Nacionalni park (od 1982) nedirnute
prirode u kome ivotinje jo uvek nisu nauile
da se plae oveka. Divlji pejzai idealni su za
one koji su eljni odmora u ovakvom okruenju,
ali jo vie su raj za ljubitelje podvodnog sveta.

trvo s najduim i najirim plaama. Ali na njemu

je zabranjeno kupanje, jer su plae mesto gde
kornjae polau svoja jaja. ovek za tako neto
nije imao razumevanja... Otuda i zabrana kupanja.
Ipak, avantura nadgraena zadovoljstvom je pod
vodom. Na dnu, delimino prekrivene peskom,
moete naii i na ostatke ribarskih brodova koji
naruavaju savrenstvo mistinog sveta pod vo-

Kristalno iste vode okupane plavetnilom u

hiljadu nijansi i ivotinjski svet u njima, izazov
su za sve ljubitelje okeanskih dubina. Kau da
je ovo najbolje mesto za ronjenje na Tajlandu
i jedno od 10 najatraktivnijih na svetu. Zarad
svega, na mapama je svih safari brodova sveta.
Ko-Similan je najvee od devet ostrva ovog
bajkovitog arhipelaga. Ko-Hojung je opet os-

dom. Ali te olupine, na sreu, nisu deo nae prie

jer je fascinacija onog ko se privoli ovom raju na
sasvim drugoj strani.
Malo je mora na svetu koja imaju takvu naseobinu korala. U Andamanskom, delu Indijskog
okeana u kojem su se ugnezdila Similanska
ostrva, vie ih je od 200 vrsta. Koralni grebeni,
koji se u svom izobilju prepliu, na dubini su od

etrdesetak metara. Meusobno obrazuju brojne tunele i arkade nalik na peine. Za mnoge
stanovnike mora neka su vrsta etalita pa sve
zajedno predstavlja nestvaran prizor s razlogom
zadivljenih ljubitelja ronjenja. Kau da je ovde
najbolje roniti od novembra do maja, dakle u
mesecima kada duvaju severoistoni vetrovi.
U tom periodu vidljivost je i do 30 metara unutar morskog beskraja. U martu se ta vidljivost
smanjuje zbog prisustva cvetnih planktona. Ali i
tada je uitak roniti. Razlog su, izmeu ostalog,
i ajkule.
Cvetni planktoni su zapravo ono zbog ega
u ove vode, krajem februara i poetkom marta,
pristiu ajkule. Tanije, kit ajkula. Najvea ajkula i
najvea riba. I apsolutno najvea atrakcija za one
koji dou na Similan. Nije kit, jer kitovi su sisari.
Ponekad dostigne duinu i do 13 metara i teinu
od oko 15 tona. Biljojed je i cvetni planktoni su
ukras njene trpeze. Tamani ih iz vode koristei
krge grtae. I drui se sa ljudima. Na vama
je sada da pustite mati na volju i da zamislite
sebe kako sa samo nekoliko metara udaljenosti, a bez straha da vam se neto runo moe
dogoditi, fotagrafiete ovu grdosiju od ribe.
Ukoliko je hrabrost crta vaeg karaktera, moete
je dodirnuti i pomilovati. Zahvaljujui veliini
i neobinim bojama, lea su joj prekrivena
svetlim krljutima, nemogue ih je pomeati sa
drugim ribama. Ili ajkulama. U ovim morima ima
i onih sa otrim zubima. Susret sa njima se, naravno, ne preporuuje...
avgust 2015.

Svet na dlanu

29

Najznaajnije graevine sveta: Velika palata Bangkok

Presto okruen
drveem od
zlata i
srebra

eliku palatu zapoeo je Rama I po uzoru

na kraljevski dom u Ajutaji 1782. godine.
Izgradnja je trajala tri godine. Palata se
nalazi u blizini reke ao Praja okruena
monim zidinama koje su u vreme njegove vladavine imale osam kula. Bedem ima 13 spoljnih i 25
kapija koje vode u unutranje delove kompleksa.
Dvorac je bio grad u malom. Pored kraljevske
familije, ovde su stanovale i sluge sa porodicama.
Reprezentativni kompleks za zvanine prijeme
ine prestoni hol Dusit, palata akri i hol za audijencije Amarin.
Prestoni hol Dusit Maha Prasat podigao je
Rama I u tajskom stilu. Dusit je prvobitno bio
napravljen od drveta, ali je posle poara izazvanog gromom, 1789. zdanje izgraeno od cigle.
Ima osnovu krsta sa kracima iste duine.
etvoroslojni krov ukraen je podupiraima
30

Svet na dlanu

avgust 2015.

u obliku mitoloke ptice garude koja dri zmiju i

tako tera zle duhove od palate. Ovakav ukras moe
se videti samo na kraljevskim palatama i manastirima. Kameni uvari koji su postavljeni ispred vrata
doneti su poetkom XIX veka iz Kine. Brodovi koji
su nosili tajske proizvode u Kinu u povratku su,
zbog stabilnosti, tovarili ove kamene statue.
U Dusitu je izloen presto iz vremena Rame I,
ukraen intarzijom u sedefu. Iznad njega je devetoslojni beli kiobran, simbol kraljevskog dostojanstva. Presto je uokviren sa etiri pozlaena
i posrebrena drveta, koje je kralj dobio od bivih
vazala, kao i dve velike, sedefom ukraene vaze.
Zidani presto na junoj strani podigao je
Rama IV. Sluio je za prijem dvorskih dama jer
su nekada ene sedele odvojeno od mukaraca.
Raskonu sedefnu stolicu sa baldahinom koja se
uva u junom krilu koristio je Rama I. Prizor je u

svoje vreme bio impresivan. Britanski ambasador

Kraford je po poseti kralju Tajlanda zabeleio:
Kada se kralj pojavio sedei na tronu, izgledao
je vie kao statua u nii, nego iv ovek. Nosio je
veliku zlatnu odedu sa vrlo irokim rukavima. Bio
je gologlav, nije nosio ni krunu, niti kakav ukras.
Pored njega je bio postavljen zlatni tap ili skiptar...
Ovaj presto sada koriste svetenici kada tokom
ceremonija pevaju himne. Na visokom oltaru
uvaju se zlatne urne pre kremiranja lanova
kraljevske kue. Zidovi paviljona oslikani su
predstavama raznih boanstava, a drvena vrata
boanskim uvarima.
Dusit Aporn Pimok je mali paviljon istono od
prestonog hola. Napravljen je u vreme Rame IV.
Sa platforme paviljona kralj bi se peo na slona i
odatle vodio procesiju ulicama Bangkoka tokom
proslave vanih praznika. U obinim prilikama,

etvoroslojni
krov ukraen je
podupiraima u
obliku mitoloke
ptice garude koja
dri zmiju i tako tera
zle duhove od palate.
Ovakav ukras moe
se videti samo
na kraljevskim
palatama i
manastirima

kralj je dolazio u nosiljci. Ovaj elegantni paviljon

kopirao je Rama V u svojoj palati Bang Pa-In, a
njena maketa bila je izloena 1958. na Svetskoj
izlobi u Briselu.
Palata akri Maha Prasat je u sredini kompleksa.
Gradio ju je kralj Rama V od 1876. do 1982. Otvorena je na proslavi stogodinjice Bangkoka. Kralj je
angaovao jednog britanskog arhitektu da izgradi
dvorac u stilu italijanske renesanse na mestu slonovskih i konjskih tala. Na insistiranje dvorjana koji
nisu voleli dvorac u evropskom stilu, nije postavljena
kupola, ve tradicionalni tajski krov. Medaljon iznad
ulaza nosi portret Rame V, njegove inicijale ispod
krune i amblem dinastije akri. Palata ima tri sprata.
U prizemlju su smetena dva muzeja vatrenog
oruja.
Na drugom spratu, u predvorju, izloeni su portret kralja Rame VIII, portreti sadanjeg kralja i

kraljice, kao i portret jednog od mlae brae kralja

Rame V. Tu se mogu videti raskone slonovske
nosiljke. Iz predvorja se ulazi u prestonu dvoranu
u kojoj kralj prima akreditovane ambasadore. Pod
velikim amblemom dinastije akri je presto natkriven devetoslojnim kiobranom. Slike na zidovima predstavljaju sijamske ambasadore na dvoru
kralja Luja XIV u dvorani ogledala u Versaju, zatim
kralja Ramu IV koji prima strane diplomate, tajske
poslanike kod kraljice Viktorije u Vindzoru i kod
Napoleona III u Fontenblou. Dvorana i danas slui
za bankete povodom visokih zvaninih poseta. U
istonoj galeriji izloeni su vladarski portreti, kao i
bronzane biste stranih vladara. Na kraju galerije je
soba za crtanje sadanjeg kralja. Zapadna galerija
uva portrete kraljica. Na kraju se nalaze privatne
odaje sadanje kraljice.
Na treem spratu uvaju se Budine statue
i zlatne urne sa pepelom kraljeva dinastije.
Unutranji deo dvorca je zatvoren za javnost a
u svoje vreme je tu bio kraljev harem. Nijedan
mukarac sem kralja tu nije mogao da ue. ak
su i straari bile ene - dobro upuene u borilake
sportove i ratnike vetine.
Malkolm Smit, lini lekar kraljice Saovabe, bio
je jedan od retkih mukih posetilaca harema:
Harem je mali grad za sebe, zakrena mrea
kua i uzanih ulica, sa batama, livadama,
vetakim jezerima i radnjama. Ima sopstvenu
upravu, institucije, zakone i sudstvo. To je grad
ena koji kontroliu mukarci. Mukarci su putani
samo zbog graditeljskih radova ili popravki, a
doktori u sluaju bolesti. Kraljevi sinovi mogli su
tu da ive do puberteta... Jedini mukarac koji je
iveo unutar ovih zidova bio je kralj.
Hol za audijencije Amarin Vinitai sagraen je
po nareenju Rame I 1785, a preureen u vreme
Rame III. U to doba sluio je, izmeu ostalog, i kao
sud. Ima dva prestola. Prvi, blii ulaznim vratima,
zakriljen devetoslojnim kiobranom, koristi kralj
za audijencije. Napravljen je u vreme Rame III.
Oko prestola su etiri drveta od zlata i srebra. Pozadi je drugi presto na visokom pijedestalu, koji
je napravljen u vreme Rame I. Na njega se postavlja Budina statua i posuda sa cveem. Danas se
u ovom holu dodeljuju odlikovanja.
Iza hola Amarin nalaze se odaje u koje mogu
ui samo lanovi kraljevske porodice. U tom delu,
zatvorenom za javnost, odigrava se ceremonija
krunisanja. Svaki tajski kralj posle krunisanja prespava barem jednu no u ovoj palati. Tu se uvaju
i urne sa pepelom kraljeva od Rame I do Rame
III. U holu je i kraljeva privatna kapela u kojoj se
uvaju vane Budine statue.
Na istonom kraju kompleksa Velike palate
je dvorac Borompiman u zapadnjakom stilu,
sagraen za sina Rame V. Sada slui kao rezidencija visokih gostiju Bangkoka. Dvorac ima veliki
negovani park.
Od 1946. kraljevska porodica ne ivi u Velikoj
palati, ve u modernoj palati itralada. Ovde se
i dalje odravaju neke vane dravne proslave, a
delimino je otvorena za turiste.
avgust 2015.

Svet na dlanu

31

Razglednica iz susedne Maarske

Na fakultativni izlet
biciklom i fijakerom

elite da doivite neto novo, savreno i

ekskluzivno, oaravajue i neponovljivo, moderno a u duhu tradicije... Postoji jedno mesto
gde je sve ovo mogue - hotel Glorius u banji Hagymatikum, koja je ponos maarskog grada Mako...

DIZAJN HOTELA GLORIUS: U hotelu GLORI-

US svetska elegancija i domainska atmosfera su

nerazdvojni i ine jednu celinu...
U ovom hotelu oivljavaju se prola vremena.
Graevinski radnici kao i dizajneri ovog istorijskog objekta bili su inspirisani art deko stilom,
karakteristinim za dvadesete godine prolog
veka. Enterijer su dopunili samo minimalnim
modernim elementima.

SOBE: Harmonija ekskluzivnog enterijera sa

funkcionalnom i modernom opremom je zatitni

znak naeg hotela.
Osvetljenje i tople boje stilskog nametaja
pruaju prijatnu atmosferu.

SLOBODNO VREME: Posle dana sa puno aktivnosti duh i telo se savreno obnavljaju.
Wellness hotela raspolae sa saunom i prosto32

Svet na dlanu

avgust 2015.

rijom za relaksaciju u kojoj se moe obezbediti

i tajlandska masaa. Za obilazak grada moete
iznajmiti i bicikle. Odlian fakultativan program
je i obilazak mesta fijakerom.

KULINARSTVO: ef kuhinje hotela GLORIUS

napornim radom je stvorio jelovnik sa posebnim
ukusima.
Kafeterija Hotela Glorius u stilu starih vremena
oivljava skoro zaboravljenu boemsku i elegantnu atmosferu restorana.
DEAVANJA: Hotel GLORIUS zahvaljujui svo-

joj eleganciji i posebnim uslugama mesto je i za

ekskluzivna deavanja...
Poslovni sastanci u prijatnoj atmosferi, svadbe,
luksuzna veera u restoranu ili aa ampanjca
na terasi s panoramskim pogledom. Ovo su samo
neki primeri da hotel Glorius moe obezbediti
prostor za razne prigode.

HAGYMATIKUM: Banja HAGYMATIKUM je

najvei ponos grada, dizajnirana od strane Makovec Imrea...

Banja oekuje goste sa brojnim bazenima,
medicinskim i wellness odeljenjem, svetom sauna, posebnim prostorom za decu, restoranom,
odeljenjem za ulepavanje i leenje prirodnim
putem.

MAKO: Mako je miran, prijatan grad koji ujedno

moe biti i uzbudljiv...

Grad ima znaajnu istorijsku prolost. U
njemu je roen Joef Galamb, tvorac Ford
T modela. Poznati arhitekta Imre Makovec
projektovao je vie objekata od znaaja. Tu
je i etalite u kronji drvea, park avanture,
odnosno obala Moria koja prua uzbudljive
doivljaje...

Prefinjena belgijska okolada i

oaravajua burbon vanila nale su se u
novom Grandissimo sladoledu i stvorile
savren balans najlepih ukusa.
Grandissimo burbon vanila i belgijska
okolada je sladoled oaravajueg
ukusa napravljen od paljivo biranih
najkvalitetnijih sastojaka.
Napravljen po meri najprobirljivijih
sladokusaca Grandissimo burbon vanila i
belgijska okolada je ukus koji osvaja.
Kada poelite vrhunski sladoled
prepustite se bajkovitom ugoaju i
izaberite Grandissimo koji garantuje
vrhunski sladoledni uitak.

avgust 2015.

Svet na dlanu

33

Najlepe reportae: Rio de aneiro

Urbani din

izmeu
crvenih
stena

sunano novogodinje jutro 1502. godine, na belim jedrima galija crveneo

se krst Kraljevine Portugalije. Mornari
su bili sreni, ugledali su kopno. Krenuli
su dublje u rukavac reke koja se uliva u okean,
iroke i pitome Januarske reke, kako su je tada
nazvali. Mnogo godina kasnije uroenici e im
rei da je to, zapravo, bio slanovodni zaliv Gva34

Svet na dlanu

avgust 2015.

nabara, koji su mornari, zbog oblika korita i toka,

zamenili sa rekom. Kako god, lepo i poetino ime
ostalo je na venost tom gradu, jednoj od velikih
turistikih atrakcija sveta, ako ne i najveoj. Grad,
takoe nazvan Januarska reka, na portugalskom
se zove Rio de aneiro. Portugalci su reili da se
na ovom mestu trajno i nasele, a onda su sve vie
poeli da se ire na zapad, na raun domorodaca

iz naroda Tupi.
No, nije se Rio de aneiro odmah pretvorio u
megalopolis i prestonicu. Prvo su rasli i razvijali
se neki drugi gradovi Portugalske Brazilije, kako
se zemlja tada zvala, a bilo je i drugih Brazilija...
Konkretno, Holandska sa Pernambukom i Resifeom kao sreditima, ali e ih vetim akcijama
Portugalci pripojiti svojoj koloniji. Salvador (tada

Plae su ono to Rio

ini neodoljivim.
Plaa nad plaama je
Kopakabana. Duga
je kilometrima i na
njoj je smeteno
oko 50 ogromnih
hotela, kao i mnotvo
hotelia i zgrada za
iznajmljivanje soba...

Sao Salvador de Baija) bie prestonica Brazila,

prva prestonica, u ta se moete uveriti prilikom
posete ovom prelepom gradu. Ali Rio e preuzeti
primat i postati ono to je danas - udesni grad.
Tokom sledeih nekoliko stotina godina, Rio
se profilie u kulturno, finansijsko, administrativno i ekonomsko sredite Brazila, a bekstvo
portugalske dinastije pred Napoleonom u Brazil

i proglaenje kolonije carstvom 1822. godine,

ini ga jo jaim. Brazilski Versaj, oblinji Petropolis, postaje sredite palata careva, a sve vie
evropskih iseljenika hrli u novootkriveni raj June
Amerike. Italijani, panci, Nemci, esi... uhlebili
su se u ovom udesnom gradu. Osloboenje od
ropstva, 13. maja 1889. godine, dovelo je u do
tada, beli grad i tamnopute stanovnike, koji da-

nas ine vie od polovine itelja.

Plae su ono to Rio ini neodoljivim. Plaa nad
plaama je Kopakabana. Duga je kilometrima i
na njoj je smeteno oko 50 ogromnih hotela, kao
i mnotvo hotelia i zgrada za iznajmljivanje
soba... Za Karneval ili Novu godinu, teko je nai
slobodno mesto. Kopakabana je neuobiajeno
mirna i ista, ako se ima u vidu ogroman broj
kupaa, mnotvo kafea od trske, ali i igralita za
fudbal na pesku, fudbalski tenis ili ak odbojku
koja se igra nogama. Ono to je, meutim, za nju
i njen produetak - plaa Leme - karakteristino
jeste da nikad nema guve. I kad je pic sezone,
i najlepe vreme, uvek ima sasvim dovoljno mesta, a im se oblaci nadviju nad more, pa makar
bilo i 35 stepeni u hladu i uasno sparno - plaa
potpuno opusti.
Ipanema je neto drugo. Za razliku od Kopakabane, koja prua mogunost uivanja u miru,
ovde je to naprosto nezamislivo. Ogromni,
okeanski talasi raj su za surfere, a samo ime Ipanema znai zle vode. Zanimljivo je napomenuti da je tano na razmei Ipaneme i Kopakabane
park Garota de Ipanema, nazvan tako po istoimenoj bosanova pesmi Devojka sa Ipaneme,
a pored njega je i kasarna-tvrava Kopakabana,
koja, dodue, vie lii na palatu ili Petrovaradinsku tvravu bez Fruke Gore. Ipanema se, sa
jedne strane, nastavlja na plau Leblon, koja ime
duguje izvesnom plavokosom Francuzu (francuski le blond - plavuan), a na samom kraju kompleksa Ipanema-Leblon nalazi se bajkoviti planinski dvojac Dva brata. Sa druge strane, mogu
se videti plae na kojima se sree stanovnitvo
autohtonog Rija: Botafogo i Flamengo.
etvrti Kopakabana i Ipanema jesu najelitnije i
nalaze se u junoj zoni grada gde stambene zgrade
lie na one u Njujorku: uske ulice, stotine metara
betona i stakla i nigde parkinga - oni su ovde u
podrumima zgrada, katkad i nekoliko nivoa ispod
zemlje. Poseban kuriozitet predstavlja injenica da
u Riju svako listopadno drvo ima svoj tajming i
menja lie kad zaeli. Praktino, to znai da jedno drvo ima rujno opadajue lie, dok drugo ima
pupoljke... Plonici su veoma upeatljivi i izraeni
avgust 2015.

Svet na dlanu

35

su od mozaika oker i crne boje, a motivi

su geometrijski. Delovi od kojih se slau
mozaici nazivaju se pedra portuguesa,
odnosno portugalski kamen. Kopakabanu
od Botafoga deli skup od dva brdaca koja
predstavljaju jedan od vizuelnih simbola
grada. Obe plae imaju sjajan pogled na
Urku i Glavu eera, crvenkaste jajasto-kupaste stene, na koje se penjete iarom ili
avanturistikim trekingom. Dvostrukom
iarom, naravno, jer postoji stajalite na
Urki, manjem i jajastijem od dva brda. Nou
su stene osvetljene monim reflektorima,
pa se slika pribliavanja narandastom zidu
od stena zauvek uree u seanje.
Pogled na deo grada podjednako je spektakularan koliko i uspon. Istorijske etvrti
su one u kojima se ponajvie oseti portugalski kolonijalni uticaj. Pre svega, tu je
Centar gde sve vri od baroknih katedrala u
specifinom portugalskom stilu: najee
je crkva bela, a pratei elementi obojeni
su u maslinastosivo. Najznaajnija i najimpresivnija jeste crkva Kandelarija, koja ima
obrnut raspored boja. Ulica Buenos Ajres
sjajan je primer graanske, laike arhitekture: raznobojne fasade, karakteristine za
sve latinoamerike zemlje, ine ulicu neverovatno ivopisnom. Kue su graene u
razliitim, ali meusobno uklopivim stilovima: od baroka do klasicizma i neogotike, a u centru su uglavnom niske. Katete

36

Svet na dlanu

avgust 2015.

je istorijski deo grada, sa veoma lepim

kuama iz vremena Portugala i carstva, u
kojoj su smeteni niskobuetni hoteli ili
hosteli. Ovde je i Paco Imeperial, Carska
palata iz 1743. godine, mesto gde je stolovao guverner Brazila, ali i potonji carevi.
Na trgu Sinelandija i oko njega uzdiu se
veoma vana zdanja, koja su tragovi bel
epoka Rija: Optinsko pozorite i Nacionalna biblioteka. Santa Tereza je kvart sa
uskim, krivudavim ulicama, kolonijalnim
kuama i kaldrmom. Ovo je Monmartr
Rija, mesto za umetnike i slikare, a takoe
je tipino po starom tramvaju (bondinho),
koji vozi preko nekadanjeg, takoe veoma atraktivnog, akvadukta nainjenog u
rimskom stilu. To je danas most za tramvaj, jedinu preostalu liniju, a pogled na
grad zaista je fantastian. Moderni delovi
Rija u stilu su savremene arhitekture: to su
Kastelo (Castelo), koji ima desetine zgrada
od stakla i elika, najrazliitijeg oblika.
Jedna od najneobinijih crkava na svetu
nalazi se u istorijskom centru Rija: Sveti
Sebastijan, posveena svecu-zatitniku
grada. Crkva je sagraena u neobinom
obliku (kupa sa odseenim vrhom) i ima
unutranji prenik od 96 metara, a visoka
je 75 metara. U nju moe da stane 20.000
vernika, a pravougaoni prozori pokriveni
su obojenim staklom i na njima su vitrai
koji se pruaju na 64 metra od poda do
plafona. Naravno, najpoznatiji simbol Rija
jeste Hrist Spasitelj, odnosno njegova statua sa
rairenim rukama. Pandan njujorkom Kipu slobode, ova statua je visoka 38 metara, tei 635 tona
i nalazi se na vrhu 700 metara visokog kupastog
brda Korkovado. Unutar kipa je crkva (sa zadnje
strane), a sa njega se moe videti prekrasna panorama. Do njega se stie zasebnom vajcarskom
brdskom eleznicom sa tri ine, jer je potrebno
savladati ogroman uspon. Za sve ljubitelje fudbala, osim za Engleze, simbol ovog sporta jeste
brazilska Marakana. Zvanino, Stadion novinara Marija Filja ovo ime nosi samo u administraciji. Praktino od samog poetka poznatiji
je pod imenom Marakana, to je ime jedne vrste
brazilskih ptica, iz porodice papagaja. Najvei
fudbalski stadion na svetu sad je turistika atrakcija Rija sam za sebe, a bio je domain i najveih
feti, kao to su Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950,
najvea misa na otvorenom 1980. i koncert Pola
Makartnija 1991. godine.

avgust 2015.

Svet na dlanu

37

Mo novca i istorija Majamija esto su se proimali

Latinoameriki
mek Floride

ajami. Sasvim je mogue da ete u ovom

po mnogo neobinom gradu uti i
reenicu Madona vie ne stanuje ovde.
Ali je stanovala. Sve do razvoda i preseljenja u London. U Majamiju je iveo i legendarni
modni kreator, kontroverzni ani Versae. U ovom
gradu je i ubijen. Lokalni vodii ne proputaju priliku
da vam pokau gde ste to dogodilo. Ispriae vam,
naravno, i kako se sve dogodilo. Saznaete i to da je
stanovnik najuzbudljivijeg grada Floride bila i zanosna Glorija Estefan. Danas, s ponosom, upiru prstom
u vilu Vila Smita. Ili Hulija Iglesijasa.... A ako iskorae
u prolost eto i podatka da je s vremena na vreme u
ovom gradu boravio i Al Kapone. Tamo gde se on provodio, ili kontrolisao poslove, pevao je i Frenk Sinatra...

I ovo je Majami
l Majami je od Beograda udaljen samo
8.824 kilometra.
l Majamiju su blii Havana, Jamajka i Bahami nego glavni grad Floride Talahasi.
l Florida je najjunija i za mnoge najlepa
drava SAD. Zovu je jo i Sunana drava.
l Klima je tropska u varijanti karipske vlane.
Sezona kia je od maja do septembra.
l Vie od 60 odsto stanovnitva grada koji ima
oko 400.000 stanovnika roeno je van granica
SAD, to je zaista nesvakidanji kuriozitet.
l Status grada Majami je zvanino dobio
28. jula 1896. godine. Tada je imao tano
404 stanovnika.
l Sve se moda i ne bi dogodilo da
elezniki magnat Henri Flager 13. aprila
1896. godine nije produio prugu do Majamija kada je zapravo uspostavljen i redovan elezniki saobraaj sa ovim gradom.
l Iste godine, 1896, Majami je dobio i prvi
hotel.

38

Svet na dlanu

avgust 2015.

Koliko je istinita pria o tome da je i Al Kapone

bio stalni ili povremeni stanovnik Majamija, teko
je proveriti. injenica je, meutim, da se upravo
zbog kockanja u Majamiju ludovlao izmeu 1923. i
1925. godine. I da se u njemu, zarad prohibicije, ba
u tim godinama alkohol toio na hektolitre. Naravno, nikom nije padalo na pamet da sprei njegov
nekontrolisani uvoz sa Kube ili Bahama. Tada se
prialo da polovina ljubitelja dobre kapljice u SAD
ivi u ikagu a druga polovina na Floridi. Ali...
Razorni uragan i ekonomska kriza zaustavili su
uzlet Majamija. Kockarski hoteli preselili su se u
Las Vegas i Atlanitik siti... injenica je, meutim,
da su se kroz vreme mo novca i istorija Majamija
udesno proimali. Ono to povezuje, na primer,

Luizijanu, Aljasku i Floridu, jeste zapravo istina

da su sve tri na isti nain, kao drave, inkorporirane u monu zajednicu SAD. Najprostije reeno,
kupljene su. Za Floridu je pancima isplaeno
pet miliona dolara... Floridu kojoj su upravo oni,
panci, nadenuli ime. Otkrili su je na dan Cvetne
nedelje i zato su je nazvali Florida - cvetna.
Prvi stanovnici podruja na kojem se danas
protee Majami bili su zapravo Tekesta Indijanci.
Dolaskom panaca bilo ih je sve manje i manje.
Posle su stigli i Englezi. Istrebili su ih do kraja... Bilo
je problema i sa indijanskim plemenom Seminolama. Crvenokoci, jednostavno, nisu eleli da se
presele u Arkanzas i Oklahomu. Ratovali su 40 godina. Istorija kazuje da je to bio najdui i najkrvaviji

indijanski rat na teritoriji SAD svih vremena.

Naravno, izgubili su ga... Indijanci, kojih od 1890.
na tom podruju vie nije bilo.
Ako ste voljni da sluate o prolosti Majamija i
Floriode, nezaobilazna je pria i o izvesnom Vilijemu Ingliu, koji je u vreme rata sa Seminolama
obnovio plantau svog strica na obali reke Majami...
Posle su i neki drugi sledili njegov put isuujui
okolne movare. Naseobina je postojala sve vea i
vea. Krajem XIX i poetkom XX veka na Floridu je
zahvaljujui biznismenu Henri Morisonu Flagleru
stigla i eleznica. ovek je ak nameravao da putem
i prugom povee Floridu i Bahame. Imalo se, moglo
se. Ipak, nije ostvario namere. Iza njega je ostao i danas najlepi gradski hotel Royal Pal Hotel...

avgust 2015.

Svet na dlanu

39

40

Svet na dlanu

avgust 2015.

jun 2015.

Svet na dlanu

41

Lutajui svetom

Sevilja
Sevilja je glavni grad
autonomne pokrajine
Andaluzije ali i kulturni,
finansijski i umetniki centar
june panije. Simbol Sevilje
je sadanja katedrala, a
nekadanja damija, odnosno
zvonik katedrale sazidan oko
nekadanjeg minareta.
Najvea znamenitost Sevilje
jeste kraljevski dvorac Alkazar,
ije su fasade uraene u
arapskom stilu. U Sevilji treba
videti i park Marije Lujze,
panski trg, Zlatne kule i staro
jezgro grada sa uskim ulicama,
uz obaveznu posetu Muzeju
lepih umetnosti sa platnima
andaluzijskih majstora.

ta povezuje Koukog,
Dostojevskog i Tita?
Rajsk muzej
Re je o najveem i
najpopularnijem muzeju
u Holandiji. Istovremeno
je zatitni znak
Amsterdama. Otvoren je
1885. godine.
Kolekcija ovog muzeja
je fantastina: od
Rembrantove None
strae do karakteristine
plavo-bele grnarije iz
Delfta. Milioni turista
godinje posete ovo
zdanje.

42

Svet na dlanu

avgust 2015.

Gandan
Zato je znaajan manastir Gandan?
Prvo zato to je centar budistike religije
u Mongoliji. Izgraen je u tibetanskom
stilu u skladu sa preovlaujuim
budistikim pravom u Mongoliji.
Osnovan je 1835. i vrlo brzo je postao
glavno budistiko utoite ove zemlje.
U originalu njegovo ime je Dan Teg
Leng, to u slobodnom prevodu znai
veliko mesto kompletne radosti. U
sklopu ovog manastira je i Univerzitet
Zanazabar na kojem se od pamtiveka
prouavaju astrologija, tradicionalna
medicina i budizam. Zanimljivo je da
je ovo jedini neoteeni manastir iz
vremena komunizma. Jedina teta koju
je pretrpeo jeste istina da je bio zatvoren
od 1938. do 1944.

Luvr
Najpoznatiji svetski muzej Luvr smeten
je u strogom centru Pariza, na obalama
Sene. Poetkom gradnje 1204. godine
zamiljeno je da bude kraljevska
palata, ali je u meuvremenu vie puta
dograivan i preraivan, tako da je
dananji izgled dobio u drugoj polovini
XVI veka. Sredinom pometnutog stolea
ovo velianstveno zdanje postaje lokacija
udruenja umetnika, pretea Francuske
akadamije umetnosti.
Deo kraljevske palate Luvra je 8. avgusta
1793. godine, u jeku Francuske revolucije,
prvi put otvoren kao muzej, a ovaj datum
ostao je upisan kao poetak rada
najpoznatijeg muzeja na svetu.
Danas ogromna kolekcija od preko 35.000
umetnikih slika, statua, orua i raznih
drugih ostataka, nekadanju kraljevsku
palatu ini objektom sa najveom
koncentracijom svetske kulturne batine
na jednom mestu. Ovo glamurozno zdanje
u svom bogatstvu i sjaju sadri dokaze
i ostatke egipatske, etrurske, vavilonske,
rimske i grke antike kulture, umetnika
dela iz doba baroka, renesanse, gotike i
drugih pravaca, a poseban deo posveen
je islamskoj umetnosti i ostacima sa
podruja Bliskog i Srednjeg istoka.
Artefakti koje se ovde uvaju proteu se
kroz sva razdoblja i sve najznaajnije
kulturne i umetnike pravce ljudskog
postojanja, to sve skupa ini kolekciju
koju definitivno vredi videti.

Petropavlovska tvrava
ta povezuje carevia Alekseja, Tadeua Koukog, Fjodora
Dostojevskog, Mihaila Bakunjina, Nikolaja ernjievskog,
Josipa Broza Tita Samo injenica da su svi odreeno
vreme, kao zatvorenici, proveli u Petropavlovskoj tvravi
izgraenoj u XVIII veku, oko koje je kasnije izrastao prelepi
Sankt Peterburg. Po nalogu Petra Velikog, 1703. godine
na uu reke Neve u Finski zaliv, napravljena je tvrava
od drveta da bi tri godine kasnije, na istom mestu, poela
da se gradi i tvrava od kamena. Bio je to izazov. Inenjeri
i graditelji iz celog sveta prvo su morali da ree problem
movarnog tla na kome su vedski zarobljenici i ruski
kmetovi izgradili tvravu (1706-1740), koja je trebalo da
poslui za odbranu grada. Tvrava je godinama bila zatvor a
mesto u istoriji Rusije dobila je i zbog toga to su za vreme
Oktobarske revolicije s Petropavlovske tvrave ispaljene
granate na Zimski dvorac Danas se ova tvrava na ostrvu
u reci Nevi koristi kao muzej i prostor za izlobe. Sa velikim
parkom je istovremeno i turstika atrakcija. Takoe i jedan je
od spomenika ovog grada pod zatitom Uneska.
avgust 2015.

Svet na dlanu

43

HAIR STIL STUDIO ALEKSANDAR KAPRIS AND HAIR ACADEMY

Kreator arobnih frizura

SAVET ZA LETO

ALEKSANDAR KAPRI

eograd se od svih gradova u zemlji razlikuje izmeu ostalog i po tome to po ugledu

na svet ima HAIR STIL STUDIO ALEKSANDAR KAPRIS and HAIR ACADEMY.
Za ovu novu jedinstvenu planetu stila zasluan
je Aleksandar Kapri, kreator arobnih frizura u
iji studio dolaze dame koje jednostavno znaju
da izaberu najbolje.
Ono to ovom umetniku za frizure daje samopouzdanje, a
enama oduzima dah, jesu
spretne ruke majstora u
kojima etke i makaze
same lete.
- Raduje me kada
sa drugima mogu da
podelim ono to znam,
ali i sam ne odustajem. Neprestano
se usavravam
kako bih drao
korak sa svetom
- kae frizer koji
je odavno prestao
da broji priznanja,
trofeje i nagrade.
Priutite sebi zadovoljstvo da vam kosa bude lepa,
nena i zdrava od korena do vrha vlasi.
Jer, svaka ena moe da ima kosu koja blista
od zdravlja, bez obzira na ivotno doba ili tip kose.
44

Svet na dlanu

avgust 2015.

Da sreno i elegantno zakoraite u novu letnju sezonu pomoi e Vam Aleksandar Kapri
svojim savetima kako da jednostavno, korak po
korak moete udahnuti svojoj kosi novi izgled,
ali i kako da joj pomognete da dugo sauva
svoju prirodnu lepotu.
Od vas se pre svega oekuje originalnost. Zato
hrabro dozvolite da Vas mata odvede do sopstvene kreacije u kojoj ete se oseati kao princeza
stila i ako je leto i ako se nalazite na odmoru.
Ali kosa je ipak va glavni ukras i zato mora biti
zdrava i bujna. Nije jo kasno da uinite sve to je
neophodno za dobar i moderan izgled kose, ali
nikako ne eksperimentiite sami, poruuje Aleksandar Kapri.
Dok ste izloeni suncu i morskoj vodi, slobodno na kosu nanosite to vie maslinovog
ulja i tako nauljenu kosu stalno kvasite morskom vodom i slobodno je izlaite suncu. Niste
ni svesni kako e Vam se kosa regenerisati. Svako vee je slobodno perite blaim amponom,
a posle svakog pranja kosu upakujte pakovanjem, koje treba zadrati najvie pet minuta na
kosi. Onda je isperete i suite to prirodnije
kako biste joj sauvali elastinost i volumen.
To je pola obavljenog posla za negu kose u letnjem periodu. Jako je bitno da amponi i pakovanja budu blagi, tanije da budu kolekcije
za negu kose u letnjem periodu...

Za veernji izlazak,
glamurozan izgled
garantuje Vam i rep
ukraen trakama ili
mladalaka puna koja
izgleda moderno, jer
iz nje na vrhu izviruju
repii koje treba istai
modernim tonovima
u vie boja. Ukrase za
kosu, mane i ukosnice
obavezno je uskladiti sa
nakitom i odeom

PRIA ZA VEE

Preko dana, jednostavno

je pustite ne odriui se
kovrda koje padaju u slapovima.
Za veernji izlazak, glamurozan izgled garantuje Vam i rep ukraen
trakama ili mladalaka
puna koja izgleda
moderno, jer iz nje
na vrhu izviruju
repii koje treba
istai modernim
tonovima u vie
boja. Ukrase za
kosu, mane i ukosnice obavezno uskladite sa nakitom i odeom.
Krajem leta, neophodno je da
uradite pregled stanja kose i eventualno
izaberete neki od tretmana revitalizacije ili
punjenje kose sa keratinom.

To je dovoljan razlog da se sretnemo nad

amponjerom i ostvarimo Vae snove. Sigurni
smo da ete to iskustvo pamtiti i po tome to e
od lepote friziranja istovremeno zaiskriti Vae oi
i naa ogledala.
Ne zaboravite ni to da zvezdanu prainu
zadrite i u osmehu i u oima, jer su to vai najjai
aduti, ak i kada ste na odmoru...
Susret sa Vama bie i nae zadovoljstvo!

avgust 2015.

Svet na dlanu

45

ISTANBUL
evropski

Dvadeset pet najveih gradova Starog kontinenta

megapolis

46

Svet na dlanu

avgust 2015.

No 1

stanbul je i Evropa i Azija. Dva kontinenta a jedan

grad. Dovoljno veliki da pod svoje skute primi
malo vie od 14 miliona ljudi. Moda ih je i vie,
jer u ovaj grad non-stop pristiu neka nova lica.
A kad im se pridodaju i turisti sa svih kontinenata
planete dobija se i odgovor zato je Istanbul danas
evropski megapolis broj jedan. Ili najvei grad Evrope. I jedan od najveih u svetu.
Istanbul treba posetiti, doiveti i u njemu uivati! Grad otvorenog srca gostima od srca nudi
sve svoje znamenitosti koje su, zapravo, neka vrsta
vene ilustracije vremena i epoha kroz koje je ovaj
grad prolazio, kako je iveo, preivljavao, stvarao istoriju i kulturu, navike i obiaje... Istanbul je i peat
istine kako se na temeljima slavne prolosti moe
graditi i izgraditi svetla budunost... Da bi vam sve
bilo jasnije ako se sluajno ili namerno zadesite u
ovom turskom megapolisu, dajemo predloge ta
ne treba propustiti.
CRKVA SVETE SOFIJE - Glavna crkva istonog
hrianstva, damija posle turskog osvajanja a od
1934, po ukazu Kemala Ataturka, muzej...
DVORAC TOPKAPI - Rezidencija sultana i administrativni centar Osmanske imperije 1465-1853.
godine. Kompleks ine etiri palate meusobno
povezane vratima i okruene zidinama. Sultan
Abdulmedid je 1853. preneo svoju rezidenciju u
dvorac Dolmabahe. Topkapi je u meuvremenu
postao muzej, danas moda i najbolje uvani u
svetu, zbog ogromnog bogatstva koje je u njemu
smeteno.
PLAVA DAMIJA - Izgradio ju je sultan Ahmet
kada je imao 19 godina. Zavrena je 1616. a samo
godinu dana kasnije sultan Ahmet je umro od tifusa i sahranjen je u mauzoleju pored svoje damije.
Jedinstvena je u svetu jer ima est minareta, od
toga etiri sa po tri balkona (erefe). Zove se plava
jer je ceo enterijer uglavnom u toj boji. Jako je osvetljena prirodnom svetlou koja ulazi u njenu
unutranjost kroz 260 prozora.
ANTIKI HIPODROM - Trg sultana Ahmeta ili
Konjski trg je mesto gde se nekada nalazio hipodrom. Izgraen je poetkom treeg veka i koristio
se za konjske trke, politike debate, borbe gladijatora... Mogao je da primi 30.000 gledalaca. Od
nekadanjeg hipodroma danas su ostala samo tri
spomenika: Konstantinov stub, Zmijski stub i Tutmozisov obelisk.
DOLMABAHE - Palata i poslednja rezidencija
turskih sultana i nekadanjeg predsednika Turske
Kemal-pae Ataturka u kojoj je i umro 10. novem-

bra 1938. To se dogodilo u 09.05 i od tada su u palati

svi satovi zaustavljeni na tom vremenu. Tako je i danas. U ovoj palati je i velika sveana sala sa lusterom
tekim 4,5 tone, poklon britanske kraljice Viktorije.
SULEJMANIJA - Ovo je ime damije u kojoj je
sahranjen Sulejman Prvi Velianstveni. U mauzoleju pored damije je sahranjena i njegova
ena Hurem. Damija ima simbolino etiri minareta, jer je Sulejman bio etvrti sultan od osvajanja
Konstantinopolja. Po njegovoj elji ukraena je
jednostavno, samo mihrabom (niom u zidu okrenutoj prema Kibli u Meki) i stubovima. Gradio ju je
mimar Sinan, koji je takoe sahranjen u blizini. Ceo
kompleks obuhvata 15 zdanja.
TRG TAKSIM - Ovaj znameniti trg je centar elegantnog istanbulskog kvarta Bejoglu. Od njega
poinje glavna trgovaka ulica Istiklal dada. Na
trgu se nalazi i ogroman kulturni centar s imenom
Ataturk.
PALATA JILDIZ - Nalazi se na obali Mramornog
mora zamiljena kao mesto odmora turskih sultana. Krasi je fantastian park s obiljem egzotinog
cvea i rastinja. U parku je nevelika vila koju je
sagradio Selim III za boravak svoje majke. Jedina
je palata na svetu tog tipa koja nije podeljena na
muko i ensko krilo.
GALATA KULA - Jedan je od simbola grada.
Smetena je na severu Zlatnog roga. Visoka je 63
metra i nekada je bila deo zatitnog zida oko kvarta
Galata. Danas je u njoj poznati noni klub, prestini
restoran i vidikovac.
BEOGRADSKA VRATA - Kada je 1512. Sulejman
Velianstveni zauzeo Beograd, u Konstantinopolj
su dovedeni mnogi Beograani. Njihov broj je bio
toliki da su tadanje vlasti morale da osnuju novi
gradski kvart u kome su se ljudi uglavnom bavili
zanatima.
VASELJENSKA PATRIJARIJA - Re je o jednoj
od 14 autokefalnih crkava. Njeno sedite je od
1601. pa sve do danas u crkvi Svetog ora koja je
opasana visokim zidom. Unutranjost crkve je bogato dekorisana. Dominiraju zlatni ikonostas i stub
crne boje za koji se veruje da je za njega bio vezan i
iban Isus pre raspea.
VELIKI BAZAR - Danas je poznat pod imenom
Kapali arija (pokrivena arija). Najkoloritniji je
bazar u svetu. U njegovih 60 ulica rasporeeno je
vie od 4.000 prodavnica podeljenih prema vrstama zanata: zlatare, proizvodi od koe, kujundije,
proizvodi od drveta, svile, pamuka, keramike, prodavnice duvana i alkohola.

Istanbul treba posetiti, doiveti i u njemu - uivati!

Grad otvorenog srca gostima od srca nudi sve
svoje znamenitosti koje su, zapravo, neka vrsta
vene ilustracije vremena i epoha kroz koje je ovaj
grad prolazio, kako je iveo, preivljavao, stvarao
istoriju i kulturu, navike i obiaje...

Najvei gradovi naeg kontinenta

I na BGD
meu velikanima
1. Istanbul (Turska)
14.160.467
2. Moskva (Rusija)
11.980.000
3. London (V. Britanija)
8.308.369
4. Sankt Peterburg (Rusija)
4.807.566
5. Berlin (Nemaka)
3.517.424
6. Madrid (panija)
3.207.247
7. Atina (Grka)
3.074.000
8. Kijev (Ukrajina)
2.847.200
9. Rim (Italija)
2.277.799
10. Pariz (Francuska)
2.203.817
11. Minsk (Belorusija)
1.921.900
12. Bukuret (Rumunija)
1.883.425
13. Be (Austrija)
1.775.843
14. Hamburg (Nemaka)
1.753.380
15. Beograd (Srbija)
1.751.215
16. Budimpeta (Maarska)
1.737.711
17. Varava (Poljska)
1.720.398
18. Barselona (panija)
1.621.537
19. Harkov (Ukrajina)
1.470.000
20. Minhen (Nemaka)
1.388.436
21. Milano (Italija)
1.338.476
22. Prag (eka)
1.290.868
23. Ninji Novogorod (Rusija) 1.250.615
24. Soja (Bugarska)
1.204.684
25. Brisel (Belgija)
1.167.902

EGIPATSKI BAZAR - Poznat je i kao Misir arija.

Jo od XVII veka najvea je gradska pijaca. Nalazi
se na obali Zlatnog roga i u blizini Galata mosta.
Na pijaci je vie od 100 prodavnica sa turskim
slatkiima, zainima, suenim voem, ajevima,
uljima, maslinama...
HAMAMI - Turska kupatila su direktni naslednici
rimskih termi. Od davnina to nisu bila samo higijenska mesta ve i mesta rasprava, dogovora, osuda...
Muka kupatila su oduvek bila lepe dekorisana
od enskih. Prilikom kupanja ene su bile potpuno
nage, dok su mukarici bili u obavezi da preko bedara obmotaju povez.
SIRKEI - Re je o eleznikoj stanici, poslednjoj na putu legendarnog Orijent ekspresa. Ovo
prestino zdanje dostojno svoje lokacije najbolji
je prezenter lepote grada. Graevina je zavrena
1890. i prostire se na 1.200 kvadrata. Putovanje
od Pariza do Istanbula (3.094 kilometra) trajalo je
80 sati. Poslednji Orijent ekspres u ovu staninu
zgradu stigao je 1977. Danas s njenih perona i ina
kreu vozovi za Atinu, Bukuret, Beograd...
TVRAVA RUMELIHISAR - U bunom centru
evropskog dela Istanbula je tvrava Rumelihisar,
ostrvo mira i tiine. Sagraena je za vreme vladavine sultana Fatiha 1452. godine. Njeno drugo ime
je prerezano grlo, to na najbolji nain objanjava
strateki poloaj koji ima.
avgust 2015.

Svet na dlanu

47

itajte na odmoru
KREATIVNA BOJANKA ZA ODRASLE Bojenjem protiv nesanice
Kreativna i meditativna razonoda za odrasle. Prvi put na naem tritu!
Crno-beli detaljni crtei za bojenje koji e vas opustiti i osloboditi stresa. Moete slobodno da bacite lekie i otkaete seanse
psihijatrima.
Rasteretite se briga i savladajte nesanicu pomou inspirativnih bojanki za oputanje.
- Stvarajte lepa umetnika dela i osetite kako vae brige lagano nestaju.
- Bojenje ovih umirujuih crtea pomoi e vam da zaboravite sve probleme i potpuno se opustite.
- Reite se napetosti i utonite u miran san.

KREATIVNO BOJENJE ZA ODRASLE

Kreativna i meditativna razonoda za odrasle. Prvi put na naem tritu!
Crno-beli detaljni crtei za bojenje koji e vas opustiti i osloboditi stresa. Moete slobodno da bacite lekie i otkaete seanse
psihijatrima.
Oslobodite se napetosti i nervoze uz proverenu antistres art terapiju!
- Stotine velianstvenih, raskonih, detaljnih crtea koji e vam pruiti vieasovnu zabavu.
- Za svakog poneto od cvetova i listova do apstraktnih ara za bojenje i uivanje.
- Za oputanje, poletnost, nadahnue! Probudite kreativnost u sebi i stvorite umetnika dela koja zaista moete nazvati svojim.

TRAKA BOJE LAVANDE Heder Ber

Moe li sveanj dugo skrivanih ljubavnih pisama junaka iz Drugog svetskog rata nadahnuti enu slomljenog srca da opet zavoli?
Jo ranjena nakon gorkog razvoda, Adrijen Karter odlazi iz ikaga, povlai se meu sunce, pesak i lepotu juga Floride, i sa
arom se posveuje renoviranju oronule viktorijanske kue na obali. Pri samom poetku radova, otkriva kutiju skrivenu na
tavanu i u njoj topla i oseajna pisma padobranca iz Drugog svetskog rata, upuena devojci koja je pre vie od pola veka
ivela u toj kui.
Ova stara pisma neverovatno poetina i romantina prevazilaze vremenski jaz i bude u Adrijen radoznalost koja e je nagnati da ue u trag njihovom piscu. Vilijam Brajant sada je starac s nadimkom Dekica i ivi u oblinjem gradu sa svojim lepim ali
preterano zatitniki nastrojenim unukom Vilom. Dok postepeno otkriva tajne tih pisama, kao i tajne porodice Brajant, Adrijen e
shvatiti da jo nije voljna da potpuno odustane od ljubavi.

KINI PSI Dejan Stojiljkovi

Iz pera jednog od najitanijih savremenih srpskih pripovedaa dolazi knjiga tematski razliitih pripovesti, u vremenskoj elipsi od
skoro jednog veka, kroz koje promiu poznati i nepoznati likovi, pletu se sudbine, otkrivaju tajne, raa se i umire... Susret Ive Andria
i Nemanje Lukia (glavnog junaka romana Konstantinovo raskre) u prii na osnovu koje je nastao roman Kainov oiljak. Ukleti pruni prelaz
gde duh mrtve devojice eka svog ubicu. eta vojnika na granici sa Kosovom koja nehotice budi usnulo zlo. Tajni ivot Danila Kia, pisca,
bonvivana i ubice vampira. Beogradski dani Gavrila Principa, bolest, komari i tajanstveni Crnoruka koji je odluio da ba Gavrilo ubije Franca
Ferdinanda. Vremenski procep u neku drugu Srbiju iji je glavni grad Ni i kojom vlada vojna hunta, gde su uda ponekad mogua a kini psi
zavijaju u noi. Od Beograda koji opsedaju Austrougari, preko berlinskih bulevara i planina na kojima ive demoni, do apokaliptine vizije Srbije
u bliskoj budunosti, ova knjiga-mozaik odvee vas na putovanje kroz fantazmagorine svetove u kojima se susreu istorija i mata.

RIBA U VODI Mario Vargas Ljosa

Memoarima Riba u vodi najpoznatiji peruanski pisac Mario Vargas Ljosa omoguio je svojim itaocima uvid u kljune godine
svoje mladosti i zrelog doba kada je odluio da se kandiduje za predsednika Perua. Prvi tok seanja vraa nas u period od 1946.
godine, kada je upoznao svog oca za koga mu je reeno da je mrtav, sve do 1958, kada mladi pisac naputa Peru i odlazi u Evropu.
U drugom toku saznajemo kako i zato je Vargas Ljosa vodio predsedniku kampanju u Peruu koja se zavrila porazom od Fuhimorija u drugom izbornom krugu. Ve narednog jutra, 13. juna 1990, ponovo je otputovao u Evropu i time je otpoeo novi period u
njegovom ivotu u kojem je knjievnost jo jednom zauzela sredinje mesto.
Prepoznatljivim majstorskim stilom Mario Vargas Ljosa iznosi jednostavnu istinu o kljunim fazama svog ivota pruajui nam
motive iz kojih su nastala njegova najvanija knjievna dela i mogunost da ih sagledamo u novoj ravni. Riba u vodi predstavlja ne
samo strasno i neizostavno svedoanstvo ve i jednu od najznaajnijih knjiga iz njegovog knjievnog opusa.
48

Svet na dlanu

avgust 2015.

AUTOR:
MAVANIN

SLAVNI AMERIKI
KOARKA, ARLS

IME TENISERKE
GRENEFELD

TURSKO
LETOVALITE
SA SLIKE GORE

ZONA
NAJVEIH
MORSKIH
DUBINA (GR.)

ENA U RITAMA

STRUNJAK ZA
ASIRIOLOGIJU

KARTAKA IGRA

EGIPATSKI BOG
UMRLIH

RASPARATI PO
AVOVIMA

VRSTA INSEKTA
PARAZITA

MAJINA ILI
OEVA BABA

KOJA JE MALE
TEINE, LAKA

BOLNIARKA NA
POROAJIMA

POKAZNA
ZAMENICA

ODELJENJE VOJNE
POLICIJE (SKR.)

PROIZVOAI
LEDA
ZASLAENE

PREDMETI
OBOAVANJA

MARKA GAZIRANIH SOKOVA

REKA U
NEMAKOJ

ZARAVAN (MN.)

VRHUNSKI
SPORTISTA
ZAPOETI
ORANJE

MESTO U SRBIJI,
KOD BABUNICE

IZGUBLJENA
BITKA
REFORMATOR
(ARAP.)

FRANCUSKA
KNJIEVNICA,
MARI

INIJA
IRITI KRILA

PROPAGANDNI
LISTI
VIZIJA TOKOM
SPAVANJA

STAREINA (TUR.)

AZIJSKO
POLUOSTRVO
IZNOS NA
NOVNICI

PREFIKS ZA
UNUTRANJI

PROVETRAVATI (LAT.)
VRSTA DRAGULJA

STARIJI OVEK,
IKA (ITAL.)

FRANCUSKI
SNIMATELJ, ANRI
NETOTEG.
TONA (SKR.)

UZICA
OGRANAK
ODBORA

AMPER

DVOJE
MESTO NA
SEVEROISTOKU
RUMUNIJE

USVOJILAC (LAT.)

KISEONIK
VISEA BRAVA

ELEKTROKARDIOGRAM (SKR.)
REKA NA
KOSMETU

DODACI
UGOVORIMA
(LAT.)

IME GLUMICE
DEREK

IME GLUMCA
PAINA
KOJE SU BEZ
SNAGE, SLABANE

VELIKA KOPNENA
MASA NA ZEMLJI
GURATI OD SEBE

ZAMENA U
VRENJU POSLA

POTVRDITI POTPISOM I PEATOM

GRAD U
MAKEDONIJI

ARGON
ISTOK

IVANKA OD
MILJA, IKA

TURSKO
LETOVALITE SA
SLIKE DOLE

AUSTRIJSKI
FUDBALSKI KLUB

FRANCUSKI
FILOZOF, PJER

GRUPA OD DEVET
MUZIARA

PRIPADNIK
NARODA
SEMITSKOG
POREKLA

REENJE: BAKARA, ANUBIS, RAITI, KLASAR, LEDARI, PLATOI, SINALKO, RAKOV DOL, AS, AL, AGU, PORAZ, IN, O, BAA, LETAK, EKG, ANEKSI, KOREJA, BARBA, AERIRATI, A, KANAP, ALEKAN, PAR, KONTINENT, BO, OVERITI, AR, ADOPTANT, IKICA,
BODRUM, ADMIRA, ABELAR, NONETI, ARAPIN

avgust 2015.

Svet na dlanu

49

50

Svet na dlanu

maj 2015.

maj 2015.

Svet na dlanu

51