ZNAAJ I KARAKTERISTIKA NASTAVNIKOG POZIVA

Uvod
Poziv uitelja i nastavnika jedan je od najstarijih poziva koji se poeo konstituisati sa prvim
oblicima podele rada. Za taj poziv svako drutvo je biralo ljude koji su bili najcenjeniji i u koje su imali
najvie poverenja.Od nastavnika se oduvek oekivalo da svojim znanjem, osobinama, potenjem,
svakodnevnim ivotom i radom bude primer i svojim uenicima i ljudima iz svoje okoline. Od
nastavnika, njegove strune osposobljenosti i linih kvaliteta, zavisi da li e se dostignuti razvoj
pedagoke nauke, uopte preneti u praksu. Narodna poslovica kae: Nije znanje znanje znanje znazi, ve
je znanje znanje dati. Lini primer je mono sredstvo vaspitanja, pa nije svejedno ko e i kako taj primer
davati mladima.
Neprekidni ivot i rad sa mladima ima svoje specifine drai i lepotu. Meutim, nastavniki
poziv ima i puno tekoa. Ukoliko je znaajniji, on je i odgovorniji. On zahteva dosta strpljenja,
istrajnost, umenosti i stvaralakog rada. Takoe obavezuje na stalni razvoj i lino usavravanje.
Nastavnik je nesumljiva predagoka veliina sa izuzetnom vaspitnom teinom. Za uenike je linost
nastavnika povezana sa nastavom i uenjem pa je razumljivo da od osobina i karakteristika te linosti
jednim delom zavisi i to kako e se uenici odnositi prema kolskom uenju, kako e ga vrednovati i
kakve doivljaje imati tokom uenja. Nastavnik koji ima elju da uspe u svom poslu, trebalo bi da
prihvati uenike onakvim kakvi jesu, a prihvatanje drugih je pretpostavka za poznavanje sebe, svoje
linosti. Mnogi koji su se bavili istraivanjem profesija, sloili su se da je nastavniki poziv znaajna,
moda odluujua, ali istovremeno i najkomplikovanija varijanta u nastavnom i vannastavnom radu
kole. Poeljno ponaanje nastavnika kod uenika izaziva efekte koji se mogu definisati na sledee
naine: emocionalna sigurnost, uvaavanje, naklonost, smanjenje straha, jaanje pojma o sebi, sposobnost
i volja za predstavljanjem sebe. Dete najbolje ui u idealnom okruenju nenosti, topline, ohrabrenja i
podrke. Ako se isto nastavi i u koli, odravaju se ugodnost i brzina uenja. Linost uenika za koju se
bori nastavnik mora biti samostalna, a da bi delovala ona mora da razvije sebe do maksimalno moguih
granica. Vrednost nastavnika je u njegovom optimizmu da e cilj ostvariti ali i u optimizmu vaspitanika
da dostigne cilj.
Moramo poi od injenice da je svako linost za sebe, i da ga moramo prihvatiti sa svim vrlinama
i manama. Ako bismo traili nastavnika koji bi trebalo da predstavlja uzor uenicima i da im bude
vodi kako bi trebalo izgledati, ponaati se, onda taj nastavnik mora posedovati sve
one osobine kojim e privui uenike.
NASTAVNIK
Nastavnik ima pedagoku, plansku i koordinatorsku funkciju. On zajedno sa uenicima modelira
nastavni proces i pojedine njegove faze. Lini primer nastavnika najbolje je vaspitno sredstvo, kod njega
mora dominirati sklad misli, riei i djela. On je u svemu uzor svojim uenicima. Rad nastavnika se ogleda
u redovnoj i svim ostalim vrstama nastave, vannastavnim i vankolskim aktivnostima, na kulturnom i
prosvetnom planu, radom u drutvenim, socijalnim i humanitarnim organizacijama. Nastavniki poziv
ujedno je i poziv vaspitaa. Zato stalno mora biti iskren, odan svom pozivu, pravian, vredan, uredan,
principijalan, samokritian, taan, estetskog i kulturnog izgleda, da ima razvijeno socijalno oseanje,
smisao za saradnju i sposobnost empatije, da ga krasi vedrina i staloenost, optimistika oseanja.
Profesionalne funkcije nastavnika
U radu nastavnika veoma je vano da budu usklaene njegove nastavne, vaspitne i drutvene uloge.
Savremeni nastavnik nije samo predava, ve i vaspita; on brine o celovitom razvoju uenikove linosti,
o socijalizaciji i meusobnim odnosima uenika u odeljenju i koli; uenici oekuju da im on bude

prijatelj kome se mogu poveriti i od koga mogu zatraiti pomo; neko sa kim mogu razgovarati i o
problemima nauke, kulture, umetnosti i svakodnevnog ivota, bez obzira koji nastavni predmet predaje i
za ta je zaduen. Nastavnik postaje "trei roditelj" u najhumanijem smislu te rei.
Drutvena uloga i funkcije nastavnika se menjaju i u zavisnosti od karakteristika samih odnosa u
vaspitanju. U autoritarnoj vaspitno-obrazovnoj organizaciji nastavnik je u celokupnoj aktivnosti i okolini
dominirajua linost. U demokratino organizovanom vaspitnom miljeu on postupa kao linost koja
ravnopravno sa uenicima i roditeljima uestvuje u vaspitanju (partnerska pedagogija).
Nekada je nastavnik bio osnovni i glavni, a esto i jedini nosilac obrazovne i vaspitne delatnosti u koli.
Danas se situacija znamo izmenila. Postoje kolski pedagozi, psiholozi, socijalni i zdravstveni radnici,
vaspitai u produenom boravku uenika; bibliotekari, instruktori, koordinatori profesionalne prakse,
saradnici u kolskim radionicama, tehniari i laboranti, medijatekari, programeri. Van kole postoje razna
savetovalita, za bolesti zavisnosti kao to su droga, alkoholizam, puenje; za brak i porodini ivot;
voditelji programa Dejeg saveza i ostalih aktivnosti u slobodnom vremenu dece i slino. Sa svima njima
nastavnik treba da uspeno surauje, usklauje svoje aktivnosti i svoje vaspitno delovanje.
kolski pedagozi i kolski psiholozi igraju veoma veliku ulogu u pravilnom odvijanju i ostvarivanju
obrazovnog i vaspitnog rada u koli, a posebno u reavanju problema na koje se u tom radu nailazi.
Osnovna podruja rada ovih strunjaka su sledea: unapreivanje nastave, obrazovne i vaspitne delataosti
u kolama; unoenje novih metoda, naina i sredstava u taj rad; utvrivanje uspeha primenom objektivnih
instrumenata, analiza toga uspeha i predlaganje mera za njegovo poboljavanje; utvrivanje optereenosti
uenika radom i obavezama; pomo u odabiranju obdarene dece i u organizaciji dodatae nastave, odnosno
pomo u odabiranju onih koji zaostaju i organizovanje dopunske nastave
NASTAVNIK U FUNKCIJI ODELJENJSKOG STAREINE
Jedna od najvanijih i najodgovornijih dunosti nastavnika, pored izvoenja nastavnog rada, jeste
vrenje funkcije odeljenjskog stareine. Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni
rukovodilac odeljenja. Njegovi poslovi zavise od vrste kole, uzrasta uenika, organizacione eme na
osnovu koje radi kola i drugih inilaca.
Osnovne radne dunosti odeljenjskog stareine su:
a) Pedagoka funkcija
Nastavnik treba sistematski da prati razvoj svakog uenika, njihov uspeh, odnosno neuspeh i pomae im u
razreavanju linih problema;treba da obavlja savetodavni vaspitni rad sa uenicima (pojedinano, grupno
i sa odeljenjskim kolektivom), podstie i usmerava proces formiranja odeljenjskog kolektiva i javnog
mnjenja u odeljenju. Nastavnik mora da radi na bogaenju interpersonalnih odnosa u odeljenju, pomae u
radu uenike odeljenjske zajednice i uspostavljanju veza izmedu uenika razliitih odeljenja,
da pomae uenicima u organizovanju njihovih aktivnosti u oblasti meusobne pomoi u uenju, u
regulisanju njihovih meusobnih odnosa (ponaanja), u organizaciji njihove samouprave, u organizaciji
zabavnog i kulturnog ivota itd.
Takoe je bitno da nastavnik preduzima mere za otklanjanje uzroka neuspeha pojedinih uenika i reava
vaspitno-disciplinske probleme (izrie vaspitno-disciplinske mere i kazne, pohvale, nagrade i sl.),
brine o urednosti pohaanja nastave, posebno o uenicima koji neuredno dolaze u kolu (opravdava
izostanke), dri asove odeljenjskog stareine, brine o aktivnostima uenika kojima se podstie formiranje
njihovih higijenskih, kulturnih i radnih navika (redarstvo, deurstva, ukljuivanje u aktivnosti kole i sl),
planira i uestvuje u izvoenju uenikih ekskurzija, poseta i izleta, podstie uenike da se ukljue u
optekolske akcije i manifestacije (akcije solidarnosti, humanitarne pomoi, ekoloke i radne akcije i
slino).
b) Organizaciona i koordinirajua funkcija
Nastavnik koordinira i usklauje rad i zahteve svih nastavnika prema uenicima (linim kontaktima i na
sednicama odeljenjskog i nastavnikog vea), rukovodi radom odeljenjskog vea (priprema sednice,

sprovodi odluke), koordinira organizovanje dopunske i dodatne nastave, uenikih slobodnih aktivnosti i
drugih oblika vanasovnog angaovanja (i optereivanja) uenika. Takoe nastavnik prati ukupnu
optereenost uenika nastavnim i vannastavnim aktivnostima, koordinira aktivnosti kolskog pedagoga i
psihologa u odnosu na uenike svoga odeljenja, kao i u odnosu na njihove roditelje.
c) Saradnja sa roditeljima
Odeljenski stareina je taj koji uspostavlja kontakte izmeu kole i roditelja, prouava i prati socijalnoporodine prilike uenika i o tome, prema potrebi, obavetava nastavnike, kolskog pedagoga i psihologa
i upravu kole; prima roditelje, vodi sa njima razgovore, daje sugestije i slino, priprema, organizuje i
vodi roditeljske sastanke (odeljenjske, grupne, tematske i sl.), brine o pedagoko-psiholokom
obrazovanju i informisanju roditelja i pismeno obavetava roditelje o problemima pojedinih uenika ili
kole; sarauje sa drugim vankolskim faktorima koji su znaajni za vaspitno-obrazovni rad sa uenicima
(sa savetovalitima, bibliotekama, galerijama i slino).
d) Administrativna funkcija
Odeljenski stareina vodi pedagoku evidenciju i dokumentaciju o uenicima i odeljenju, prati nain
voenja ostalih podataka o uenicima (dnevnik rada, lini kartoni, matina knjiga, zdravstveni kartoni,
dokumentacija o ispitima, posetama roditelja i sl.), registruje slubenu prepisku sa roditeljima i
starateljima uenika i drugim institucijama, prosleuju dokumentaciju o uenicima koji su promenili
kolu (upisani, ispisani i sl.); upoznaje izvetaje kolskih nadzornika o pregledu vaspitno-obrazovnog
rada u njegovom odeljenju, analizira rezultate eventualnih snimanja stanja u odeljenju (rezultati
analitiko-istraivakog rada u koli i slino).
Uloga odeljenjskog stareine je primarno vaspitne prirode. Sam termin stareina", nasleen je iz
pedagoke tradicije i treba ga shvatiti u savremenom i promenjenom znaenju. Danas se ne radi o
stareini kao autoritativnoj i hijerarhijski nadreenoj linosti, ve o rukovodiocu, koordinatoru i licu koje
kanalie i usmerava celokupni vaspitni rad u odeljenju.
Prema vrlo sloenim poslovima koje treba da vri odeljenjski stareina i znaajnim linim svojstvima koja
treba da poseduje, za odeljenjskog stareinu se, po pravilu, biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u
jednoj koli. Poeljno je da to budu nastavnici koji su popularni kod uenika i koji imaju odreeni
drutveni ugled u lokalnoj sredini, tj. meu roditeljima. Funkciju odeljenjskog stareine uglavnom
dobijaju nastavnici koji imaju vei broj asova nedeljno u odreenom odeljenju, to ne mora da bude
pravilo, niti je garancija uspenijeg obavljanja te dunosti. Bitno je da je nastavnik lino motivisan za rad
sa odreenim odeljenjem, da ga uenici ele za odeljenjskog stareinu i da je pedagoko-psiholoki
osposobljen za te poslove. Prema jednoj anketi (M. Bratani) uenici istiu sledei redosled osobina
znaajnih za odeljenjskog stareinu:
razumevanje problema uenika,
prijatan i topao odnos,
pravedno i objektivno ocenjivanje,
vedro raspoloenje,
da zanimljivo i pregledno izlae svoj predmet.
U svakodnevnoj praksi veina odeljenjskih stareina svoju ulogu svodi na isto administrativnu funkciju
(voenje evidencije, sreivanje podataka o ocenama, opravdavanje izostanaka i sl.), a eventualno je
proiruju na razreavanje tekuih disciplinskih problema u odeljenju i saradnju sa roditeljima. To je
istovremeno i dokaz da nastavnici predmetne nastave do sada nisu dovoljno osposobljavani za vrenje
njihove pedagoke funkcije. To se posebno odnosi na veoma sloenu oblast moralnog vaspitanja. Za
pojedine zadatke odeljenjskog stareine neophodno je i elementarno poznavanje metodologije
pedagokog istraivanja (za praenje razvoja uenika, za primenu sociometrijske tehnike u upoznavanju
interpersonalnih odnosa u odeljenju, za identifikaciju obdarenih, za upoznavanje socijalno-porodinih
prilika uenika i slino). Odeljenjski stareina treba dobro da poznaje individualne karakteristike svojih

uenika i odnose koji vladaju u odeljenju, to znai da ga ne treba menjati svake kolske godine. Njegovo
emocionalno zbliavanje sa uenicima jedne generacije je neto to je u pedagokoj praksi odavno
potvreno kao veoma znaajno i pozitivno.
KARAKTERISTIKE NASTAVNIKOG POZIVA
Nastavniki poziv zahteva oveka sa razvijenim odreenim osobinama, bez kojih je teko zamisliti uspeh.
Svaku od tih osobina emo posebno analizirati.
1. Profesionalna reputacija i doslednost nastavnika
Nastavnik mora biti ovek koji je u potpunosti profesionalan sa izgraenim konstruktivnim pogledom na
svet, pa prema tome u svom radu se mora rukovoditi naunim metodama, a s druge strane mora
izgraivati svoj ideoloki stav na temelju korisnih aktivnosti u lokalnoj zajednici.
Postavljeni zahtev proizilazi iz samog vaspitnog cilja i zadataka koji stoje pred nastavnikom, niko ne
moe dati od sebe ono ega u sebi nema. Nastavnik ne moe vaspitati drutveno korisnog oveka ako sam
nije tako vaspitan i ako nije uveren u ono to radi. Rad s uverenjem glavna je odlika karakternog oveka i
odluan uslov za uspeh vaspitnog rada. Uverenje se stie teorijskim znanjem i praktinim delovanjem.
Da bi nastavnik stekao poverenje i potovanje treba da bude dosledan. Uenici cene slaganje izmeu
nastavnikovih sudova, stavova i postupaka ali ne samo u okviru nastave ve i u privatnom ivotu. Zbog
toga je veoma znaajno ne samo kako nastavnik predaje nego kako on sam ivi i radi. Celokupnu
aktivnost nastavnika prati doslednost u pravom smislu. Potuju se pravila pri pokazivanju, posmatranju,
objanjavanju... Doslednost (principijalnost) je vana osnova ovog poziva.
Moe se s pravom govoriti o doslednom i nedoslednom nastavniku. Doslednost se potvruje u
potovanju principa vaspitanja i nastave, pravilnoj i odgovarajuoj upotrebi vaspitnih i nastavnih metoda,
izboru sredstava, traenju i izboru oblika rada. Dosledan nastavnik potuje postavljene zahteve,
izvrava data obeanja, kanjava prema meri krivice, nikada se neoslobaa potrebe za vrenjem
posrednog ili neposrednog nadzora. Nastavnik je strogo principijalna linost, to bi znailo da su mu
principi polazne osnove ivota i rada u zanimanju. Neki od principa nastavnikog poziva su sledei:
-

Naunost razumevanje nauka kao osnova za svaku poziciju u radu, a bez koje nema nikakvog
uticaja.
- Oiglednost uvaavanje zahteva da se vaspitanicima priblii savlaivanje pojmova, sudova i
zakljuaka, na to neposredniji nain.
- Postupnost jer u svemu mora postojati stvarni red, proces koji uvaava puteve od lakeg ka
teem, od prostijeg ka sloenom od blieg ka daljem.
- Aktivnost i samoaktivnost kao pravog puta u prihvatanju postavljenih ciljeva i zadataka.
- Individualizacije jer ne postoje dve iste linosti, nema uticaja ako se ne poznaje predmet
uticanja.
- Trajnost - nastavnik ini napore da fond znanja, umenja i navika ima trajni karakter,
kako bi na osnovu usvojenog omoguila nova otkrivanja i uenja.
- Neprekidnosti (permanentnosti) kao konanom saznanju da bez stalnog i neprekidnog uenja i
samouenja nema ljudskog, pa ni linog opstanka.
Povezivanja teorije s praksom - oznaavalo bi mogunost da uenici sagledaju i na svom
iskustvu doive ivotni smisao i opravdanost sadraja znanja koja se izuavaju.
2. iroko obrazovanje
Onaj ko hoe drugog da ui, da se bavi prosvetnom delatnosti , mora i sam biti nauno spreman i iroko
obrazovan. Sigurno nema struke iji rad i uspeh toliko zavisi od opteg obrazovanja kao to je to sluaj sa
zvanjem prosvetnog radnika.

Nastavniku je u prvom redu potrebno opte obrazovanje kao osnov za solidnu strunu spremu. Sa druge
strane opta sprema i zvanje jedan je od uslova za itav nastavniki rad u koli i izvan nje. Solidno znanje,
vrsta nauna podloga osnovni je uslov za izgradnju nastavnikovog autoriteta.
Dete je uvereno da njegov nastavnik najvie zna. Veliki je problem ako se deca i roditelji razoaraju u
nastavnika. Jasno je da on ne moe sve znati, ali njegovo solidno obrazovanje ulivae poverenje i
potovanje, tj. ako takav nastavnik i ne odgovori na sva pitanja, ipak nee izgubiti na ugledu.
Obrazovanog i kulturnog nastavnika nije teko prepoznati. Njega vrlo brzo prepozna i oseti diete, a s tim
u vezi i roditelji ga odmah zapaze. Njega svako ceni i potuje, on je autoritet u koli, u svojoj okolini, dok
neobrazovan ili slabo obrazovan nastavnik gubi svaki ugled pred decom, roditeljima i lokalnom
zajednicom. On je u svom delovanju sasvim onemoguen, rui ne samo svoj ugled nego i ugled itavog
nastavnikog poziva.
Ako nije dovoljna koliina znanja koju nastavnik dobije uenjem opteobrazovnih predmeta tokom svog
obrazovanja on i dalje treba da se sam obrazuje kroz celi ivot (permanentno, kontinuirano i doivotno
obrazovanje). Dobar i kvalitetan nastavnik prati razvoj savremene nauke, razvoj tehnologije, privredni i
drutveni razvoj zemlje, umetnika dostignua posebno literarna kroz razvoj deije literature.
3. Strunost nastavnika.
Strunost nastavnika je preduslov za realizaciju zadataka ovog poziva. Svesni da ovaj rad traje do kraja
radnog veka nastavnika onda ne moe imati rutinski karakter. Struni rad nastavnika redovno prate tri
osnove:
Prva se odnosi na nastavnikovo pedagoko - psiholoko i didaktiko obrazovanje i vaspitanje.
Druga pripada potrebi optekulturnog razvoja nastavnika kao prave dnevne ali i trajne
neophodnosti. Nastavnik se trajno oplemenjuje dostignuima ljudskog uma i dela.
Trea pripada oblastima nastavnog plana i programa za ije je ostvarenje nastavnik zaduen.
Nastavnik temeljno poznaje nastavnu materiju i informisan je o kljunim pitanjima i temama iz
svoje oblasti. Nastavnik ne moe i ne treba da zna sve, niti treba da izigrava takvosveznanje pred
uenicima, ali se uvek mora truditi da uenicima ne saoptava pogrene tvrdnje. Nastavnik prati i razvoj
obrazovanja i pedagokih pristupa i primenjuje ih u svom radu. Ne postoji struan i nestruan nastavnik.
Postoji struno osposobljen nastavnik, koji od prvog radnog asa do poslednjeg dana radnog veka, radi na
svom strunom obrazovanju. Pravi nastavnik i na kraju svog radnog veka ne vidi kraj potrebe strunog
usavravanja, on se mora neprekidno struno usavravati.
Ovo usavravanje trebalo bi da bude upoznavanje novih informacija i novih tehnologija, a isto
tako i upoznavanje novih mogunosti rada u nastavi. Veoma je vano da se nastavnici susreu i
razmenjuju iskustva. Nije dobro kako za nastavnika tako ni za uenika da sva usavravanja nastavnika
ostaju na nastavnikovom samo usavravanju putem literature.
Koliina informacija koju nastavnik treba preneti ueniku odreena je okvirnim programom za
svaki pojedini predmet i ona nije upitna. No upitno je koliko od predviene koliine informacija
nastavnik zaista moe preneti ueniku, odnosno koliko nastavnik u svome prenoenju informacija moe
biti efikasan. To zavisi od prilagoenosti informacija uenicima, nainu predavanja i predznanju uenika.
Zato biti nastavnik, znai biti sposoban uobliiti informacije predviene za prenoenje uenicima i te im
informacije predstaviti na njima zanimljiv nain. U predavanju nastavnik treba uenicima da otkriva
njihove interese, ukazuje im na svrhu poznavanja informacija te u predavanju da polazi od tih interesa. U
svom radu on bi trebalo da koristi one oblike nastave i metode koje su ueniku bliske - kroz koje uenik
sam uestvuje u sprovoenju nastave. Tako e uenici aktivno usvajati gradivo, bie zadovoljni, a njihove
e interesne potrebe biti ispunjene. Suvoparnu nastavu u kojoj se uenik svodi na poziciju posmatraa i
nastavu koja prisiljava treba izbegavati. Kada je re o strunosti nastavnika, moe se govoriti i o
sluajevima da zbog nedostatka iste dovodi do gubljenja ugleda nastavnika. Artikulacija nastavnog asa
regulie etape rada na asu i to predstavljaunutranju kompoziciju nastavnog procesa u odreenoj
vremenskoj jedinici. O organizaciji nastave odluuje nastavnik i tu dolazi do punog izraaja njegova
autonomnost. Samostalnou, nastavnik treba da poseduje i visoku strunost iz ove oblasti, ime mu

se pruaju velike mogunosti za razliito organizovanje asa. U tom modelovanju mora se voditi rauna o
didaktikim, psiholokim i ergolokim faktorima.
4. Ljubav prema deci i pozivu
Za uspeh u radu najvanije da ovek prilazi poslu sa interesom, ljubavi i oduevljenjem. Nastavnik treba
da voli svoj poziv, a ako to nije sluaj teko e postii prave uspehe. Ljubav prema pozivu preduslov je za
razvoj pozitivnog radnog ambijenta i pedagokog entuzijazma. Nastavnik zna da je njegov posao veoma
sloen, da taj posao zahteva mnogo znanja, razumevanja i snage, ali on ba zbog toga voli svoj poziv.
Nastavnik nikada ne sme povrno shvatiti niti jedan svoj zadatak, te s tim u vezi on je svestan da vri vrlo
odgovoran zadatak, i zato ima razvijen oseaj odgovornosti i kompetentnosti. Osnovni, drutveni, ljudski
i nastavniki postulat jeste da uitelj, nastavnik, profesor, edukator mora svesno vriti svoju dunost.
Nastavnik koji delimino ili nikako ne izvrava svoju dunost, izigrava visoko poverenje koje mu daje
drutvena zajednica.
Prvo i osnovno to bi nastavnik trebalo da poseduje jeste ljubav prema svom poslu i
prema vaspitanicima. Mnogi poznati pedagozi, su ba iz ovog razloga posvetili svoj ivot u radu sa
decom. Obrazovati idealnog govornika je bio Kvintilijanov cilj. Smatrao je da ak i dadilje koje uvaju
dete bi trebalo da budu obrazovane kako bi na njega ostavile jak utisak. Za Kvintilijana nastavnik ima
veoma vanu ulogu, jer on uenike treba da prihvati kao roditelj ida se smatra njihovim zamenikom.
Odnos izmeu uenika i nastavnika, po njegovom miljenju bi trebalo da je srdaan, ali ne
previe prisan da se to ne bi zloupotrebilo.
Smatrao je da nastavnik u odreenim situacijama kada se zahteva odnjega treba da bude strog, kao i da
uputi pohvale ne tedei rei, time e vie pridobi ti uenike. Onaj koji voli uenike, brine u svakom
pogledu o njima, ak i o mogunostima postizanja rezultata shodno njihovim mogunostima, smatra se za
pravog nastavnika.
Ono to karakterie oveka je da se voli i zato mu se energino ne dozvoljavaju radnje koje mogu
da ugroze njegov razvoj. Uenik mora da oseti ljubav prema njemu, ali ako su njegovi rezultati u radu
dobri, ako mu je uspeh potvrda razvoja, a ivotne radosti dostupne bie uvek radostan i srean. Nastavnik
mora pomoi ueniku da spozna vlastite mogunosti i da u tom pogledu prui vrst oslonac u daljem
procesu osamostaljivanja uenika u radu. Razvijati svest i savest kod uenika jedan je od bitnih zadataka
nastavnika. Najvea srea uenika je kada moe da potvrdi razvijene sposobnosti. Meu najznaajnije
komponente u vaspitanju mladih spada sentimentalni odnos nastavnika prema deci, to je izrazita
humanistika osobina nastavnika. Bez ljubavi prema deci i snane motivacije za uspeno vaspitanje nije
mogue iskoristiti ni prednosti moderne tehnike i tehnologije u nastavi. Pamti se nastavnik koji se
potvrivao ljubavlju, koja nije nita drugo do svestan i aktivan odnos prema razvoju deteta.
Nastavnik koji voli svoje uenike, ujedno ih i potuje i to u reima i delima . Ne sramoti svoje uenike, ne
poniava ih, ne naziva ih pogrdnim nadimcima, ne ruga se njihovim manama i nedostacima, ceni njihovo
izlaganje i ulaganje truda. Posebno u razvojnom periodu u kojem su deca, vrlo je bitno da uenik oseti da
je bie dostojno potovanja, i da i on ima neto to nastavnik ceni kod njega
5. Smisao za stvaralaki rad
Kao posebnu karakteristiku nastavnikog poziva istiemo stvaralaki rad nastavnika. Nastavnik je ovek
koji uvek istrauje, iznalazi, stvara i svojim stvaralakim radom vaspitava i obrazuje.
Nastavnik mora imati istraivaki i preispitivaki odnos prema stvarnosti. Da, s jedne strane, prihvata
injenice i utemeljene tvrdnje, a da je, s druge strane, uvek spreman da ih preispituje ili da omogui
drugima takvo preispitivanje. On je radoznao i podrava i stimulie radoznalost kod uenika. Kreativan
nastavnik je pre svega u poziciji organizatora, oveka koji motivie, modeluje, pomae, istrauje, inicira,
podstie, prati, usmerava i stalno traga za novim vidovima organizacije, nalazei i sam zadovoljstvo u
svojoj kreativnosti i kreativnosti svojih uenika.

Ideja o oblikovanju asa umee je svakog nastavnika pojedinano. Uvaavajui didaktika naela, umee
nastavnika ogleda se u odabiru metode, oblika, nastavne tehnologije,materijala, izvora za uenje koji e
na najzanimljiviji nain pokrenuti za dalje uenje. Nastavnik jeinicijator nastavnog procesa.
On nije ni voditelj, ni rukovodilac, ve partner i saradnik u nastavi koji zajedno osmiljava i prolazi sa
uenicima. Nije dovoljno arenilo metoda pa da sadraj ostane po strani, ili savremena nastavna
tehnologija koja esto i koi kreativnost nastavnika, i troi kvalitetno vreme za neposredni rad sa
uenicima, pogotovo ako nastavnik nije dovoljno vet u rukovanju istom. Radoznalost uenika je mona
pokretaka snaga, bioloki i drutveno odreena u prirodisvakog oveka. Na znatielji je zasnovan i
proces kreativne nastave. Ovaj prirodno ugraeni motiv moe se uspenije razvijati, a moe se i guiti. U
predkolskom i mlaem kolskom dobu radoznalost je esta i kratkotrajna, kasnije je trajnog karaktera i
razvija se u interese. Ukoliko je vea sigurnost u izraavanju saznatog, tim je i vea radoznalost.
6. Line osobine nastavnika
Nastavnik je izgraena moralna linost, karakteran ovek, principijalan, dosledan u svim svojim
postupcima u koli i drutvu. Istinit je i poten. Jedino na taj nain moe dobiti poverenje uenika,
roditelja i ire lokalne zajednice, da ga se potuje i da na takvim linim osobinama izgradi svoj autoritet.
Optimistian je, jasno govori, ne vie i koristi se ispravnim govorom. Kontinuirano evoluira svoj rad kroz
samoevaluaciju, evaluaciju svog rada od strane uenika i evaluaciju svog rada od strane drugih
nastavnika.
Ukoliko bi trebalo da predstavlja uzor ueniku u svakom pogledu, nastavnik mora biti dobar i prijatan
govornik. Izgled nastavnika je vaan, posebno dostojanstveno dranje, izrazit pogled, odlunost. Telesna
lepota nije toliko vana koliko stav nastavnika prilikom obraanja uenicima. Glas u govoru ume najvie
da armira. Svako nastavnikovo obraanje uenicima prati artikulacija, tako da glas bilo gde da se nae
mora biti uvek jasan i ist. Poeljno bi bilo da nastavnik nema nikakvih govornih mana tipa: mucanje,
tepanje, unkanja, aleksije, agrafije,agramatizma, brbljanja ili njihovih kombinacija.
Znaajno i vano sredstvo u rukama nastavnika je re. Re je stvarno oruje u delu svakog nastavnika. On
zna da je upotrebi, koristi ali nikada zloupotrebi. Svoju ubeenost nastavnik potvruje linim primerom.
Nastavnikov primer je uvek reprezent. Ubeuje i kada govori i kada uti, kao i kada pravi pokrete
mimikom. Nastavnikov govor je stalno prilagoavanje: uzrastu, prethodnim znanjima, ciljevima,
izabranom obliku. Ovde je bitan element prilagoavanje koje ne moe biti: izigravanje, neuko imitiranje,
neveta onomatopeja, maloletno pribliavanje. Tempo u izlaganju ne moe biti brz, praen zadihanou,
neujednaenim ritmom. Nastavnik unapred mora da zna ta naglaava, ta saoptava na drugi nain, a
kada uti. I utanje je govor i to vaan govor. Govor je stvarno orue u rukama nastavnika i trajno
prilagoavanje mogunostima uzrasta kome je namenjen. Neprilagoen govor uzrastu uenika ne
koristi,nema svrhu i pretvara se u strani jezik. Struan nastavnik zna i da slua, ali ne eli da se drugi
nameu svojim govorom. Svaki iole svestan i savestan nastavnik se trudi da u toku svog radnog veka to
vie obogati svoj fond rei. U svom radu nastavnik nastupa obazrivo. Paljiv je i odmeren. Ima svoj cilj
i njemu stremi. Govor je prvo sredstvo svakodnevne komunikacije meu ljudima. Ako je
ta komunikacija kulturna, mogu se stvarati odnosi tolerancije, potovanja, prijateljstva i ljubavi, a u
protivnom odnosi netrpeljivosti i mrnje, to bitno utie na ovekov ivot i rad. Govor nastavnika je
neprekidno itanje: Da nastavnik ume stalno da ita sa oiju uenika, njegovu mimiku, pantomimu, i
to mu itanje nalae da prekine govor ili produi, povisi ton ili ga snizi, promeni boju glasa, skrati bre ili
sporije izlae.
Uenik podraava nastavnikov govor. Lokalizam u govoru nastavnika gnezdi se i u govor uenika.
Kasnije, takvo imitiranje moe postati i predmet korekcije, ali je teko savladiva. Onda kada nastavnik
oseti nemo u korienju svoje govorne kulture, poinje njegova obaveza za menjanjem miljenja,
itanjem, samoposmatranjem i kritikim samoispitivanjem.Vetina nastavnika je da najkraim putem
povrati samopouzdanje.
Govor nije samo izraavanje ve i sluanje. Dobar nastavnik ume da slua svoj govor,samokontrolor je
svog govora, ali i neprekidno pazi koliko je sluan, koliko sve to to kaeodzvanja u deijim duama.
Govori se ljudima i govorom se ostavl jaju tragovi, pa ako njih nema, tada je govor ubor ili umor,

svejedno, prija uima ali traje dok se uje. Sluati znai idobro uti drugoga. Sluati znai i potovati
drugoga. Sluati znai i saoseati, izraziti potovanje.
Najzad ne postoji tehniko sredstvo koje moe da zameni ubedljivost i uverljivostnastavnikovog govora,
njegovu upotrebljivost raznovrsnost. Nikakva: ploa, traka, disk,emisija ne mogu zameniti potrebu za
nastavnikovim usmenim govorom. Nisu u pitanju samo znanja jer govorom nastavnik, pre svega
vaspitava. Otuda, kad se unosi u uionicu inajsavremenije sredstvo, mora se znati, da se uz njega nalazi
nastavnik. Snagu ive na stavnikove rei ne moe zameniti bilo kakva uspena reprodukcija. Uvek postoji
prostor za vaspitno delovanje.
7. Nastavnik kao uzor
Dete odslikava u sebi: majku, oca, uitelja, drugara,junaka crtanog filma. Ono oponaa,
preslikava, izjednauje se, zapravo ono trai uzore. Nastavnik je uzor svojim biem za svoje sledbenike u
porodici i koli, za svoju uu i iru sredinu, za vaspitnu sredinu kojoj pripada i u kojoj deluje ali koja i
na njega deluje.
Nastavnik je ogledalo. Uenik se ogleda u nastavniku. I uenik je ogledalo. Nastavnik se ogleda u
ueniku. Nastavnik nosi uenika u dui, i uenik nosi nastavnika u dui. Oba ova inioca nastavnog
procesa su u ulozi upijaa.
Nastavnik deluje kao linost i onim to govori i to radi, kako ivi i kako se ponaa u koli i izvan
nje. Njegovi uenici neprestano posmatraju i procenjuju njegovo ponaanje i njegov rad. Ono to
nastavnik moe svojim primerom postii ima mnogo jai uticaj od mnogih nagrada i kazni.
Meu osnovnim faktorima koji, kada je u pitanju nastavnik deluju na uenika kao uzor,klasici pedagokih
ideja iznose:
-

potrebu da nastavnik zrai znanjem, da su svi njegovi rezultati delo pokazanog i potvrenog
znanja;
potrebu da nastavnik deluje srcem- oseanjem i da njegov upliv bude iskrena radost,delo srca
koje stvarno voli uenika;
potrebu da nastavnik celokupnim svojim voljnim ivotom, sposobnostima i navikama bude
stvarni primer pravih htenja, rezultata, pokazanog umenja i navika;
blagost i dobrota, strogost i ljubav u jedinstvu, ljubaznost i iskrenost pa pravinost i solidarnost s
pozitivnim delom, samo su neke od pretpostavki uspenog uzornogdelovanja nastavnika;
potrebu da u neposrednom i stalnom susretu sa vaspitanicima deluje ubedljivo i argumentima,
sadrajima koji ostavljaju tragove, obezbeuju napredovanje a nenazadovanje.

U pozivu koji znai samoodricanje nastavnik koji deluje kao uzor, moe slobodno da tvrdi da je ispunio
svoju dunost, koja nikada nije samo obaveza po odredbama zakona ve je istalna unutranja potreba,
lina obaveza i samoogledanje. Kada uenik u prvom razredu osnovne kole kae: Moram, tako je rekla
moja uiteljica!, onda je to dokaz da je trenutni uzor stvoren. Primer nastavnika moe da ostane trajno ali
se esto postepeno gubi. Nikada uenik nee da se ugleda na nastavnika ako za to nema razloga (povoda
za uzor ). Jeste, nastavnikova je prva i poslednja. Istina je samo ono to nastavnik kae. Znaajno je ono
to nastavnik kae da vredi. Prvi je uslov primer nastavnika u znanju. On moe da bude i strog i blag ako
su njegovi rezultati izraz znanja uenik je uvek uz njega.Otac srpske pedagogije, dr Vojislav Baki, je
dobro poznavao sve osobine ondanjeguitelja te je govorei o autoritetu nastavnika - uitelja: isticao da
mora biti pre svega potenkarakter; da svojim primerom vaspitava decu; da je inteligentan, dobar pedagog
i strunjak,vet u svom radu savestan; da ima ljubav prema nastavnikom pozivu; da se usavrava
radom,itanjem
i razmiljanjem. Nastavnik je uzor svojim uenicima, ali to ne znai da nije duan da razvija i druge
uzore.Pogrean izbor uzora ne umanjuje samo njegov ugled ve i nastavnika. Uzor prati delo za ugled, pa
ako je to delo ispod nivoa utvrenih kriterijuma gubi se poverenje i u nastavnika. Kada danas bivi uenik
ita o negativnim sadrajima i oblicima uzora u ije ih je delo nastavnik zaklinjao, objektivno, taj bivi
nastavnik ne moe biti svetao primer jer je traio potovanje i ugledanje za vrednosti koje nisu postojale.

Otuda uzor koji nastavnik razvija,mora biti nauno, istorijski i praktino proveren, stvarnim
vrednostima...
I tako malo pomalo, i nastavnik sebe utiskuje u ueniku. Dugo, tako dugo zapravo je bilo nekada u vreme
kada se nastavnik stvarno cenio. Ipak, sve vie, izvan nastavnika deluju drugi faktori. Sve vie se
smanjuje broj godita u kojima nastavnik ubrizgavajui sebe ostaje.Autoritet se gubi sa sazrevanjem
uenika. Ipak, tragovi ostaju. Svemogui uitelj, postaje vremenom jedan od moguih. Objektivno, polja
uticaja svakim danom su ira. Slike ivot su pred uenikom sve raznovrsnije. Uzori se nalaze tamo gde se
nije sanjalo. Uenik u kolu donosi gomilu uticaja sa strane. Autoritet nastavnika je najodluniji faktor
vaspitanja i obrazovanja najmlaih generacija. To je izraena linost specifinim personalnim osobinama,
linim i drutvenim autoritetom.
ZAKLJUAK
Svrmni nstvnik rgniztr i vditl nstvng prcs, krdintr i mntr, mtivtr,
rvnprvni srdnik i dr. Umesto da nastavnik bude ''strani sveznalac'' na prestolu, on treba imati topliji
i bolji kontakt sa svojim uenicima. Kada se u uenicima vide dragoceni resursi koji predstavljaju
budunost zemlje, nastavnici uviaju vanost prenoenja ne samo znanja ve i pozitivnog odnosa i elje
za sticanjem tog znanja. Kada se deca cene po svemu to jesu, a ne samo po njihovim rezultatima,
nastavnici poinju ceniti individualne vrline koje ima svako dete.
rb iskluiti svku mgunst smvlng, grsivng, srditg, nsilnikg, vlstlubivg i drilskg
isplvnj ''sv sng'' i ''sv mi'' nd unicim. kv pnnj pdinc znk nmi,
znk nzdrv mbici i ttln tunsti d ludi i prvih dns u kli. Brojna istraivanja koja se
bave odnosom osobina linosti modela Velikih pet i zadovoljstva poslom su pokazala da neuroticizam u
negativnoj korelaciji sa zadovoljstvom poslom. Osobe koje imaju visok skor na neuroticizmu sklone su
doivljavanju negativnih emocija. Osobe sa viim skorovima na skali prijatnosti razvie vie zadovoljstvo
poslom. Poznato je da demokratski orijentisan nastavnik postie bolje rezultate u radu od nastavnika koji
je autokratski orijentisan. Istraivanja su takoe pokazala da slabije uspeva u radu sa uenicima nastavnik
kontrolor od nastavnika organizatora.
Stoga se s pravom moe rei da su osobine nastavnika dosta pouzdan idikator socijalne klime u koli i
tokova i ishoda vaspitno-obrazovne delatnosti.