Marinko Loli

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju

Beograd

UDK: 172.4:327
Originalni nauni rad

VENI MIR I SVETSKI GRAANSKI POREDAK

Kantova kritika filozofija i njegova politika teorija, posmatrane sa ove distance dvesta godina posle Kantove smrti bile su i
jo uvek su predmet suprotstavljenih interpretacija, a njihova otra suprotstavljenost samo je indeks njene vlastite problematinosti. Kao
svaka politika teorija i Kantova se takoe nije mogla razreiti sporom
interpretatora, njegova slava i mesto u najrecentnijim filozofskim debatama1 dodatno su doprineli tome, da je Kant postao kljuni autor, o
kome se odluuju temeljna pitanja savremene politike teorije.
Prema nekim savremenim tumaima Kantove filozofske misli, glavna svrha njegovih moralno-politikih eseja jeste da razmotre
one univerzalne probleme kojima se Kant nije bavio u svojim sistematskim delima. Ta karakterizacija, po miljenju ovih autora, naroito va
i za Kantov, mo
da, najpopularniji filozofski spis, poznat
pod naslovom: K venom miru: filozofski nacrt. Iako ovo razmatranje nema za cilj samo osporavanje takvih miljenja, pokuaemo na
samom poetku, da uka
em na jedno mesto u Kantovoj kritici istog
uma, koje dovodi u pitanje takva tumaenja, bar kad je re o Kantovom mirovnom spisu.
Bez ove kritike, (misli se na kritiku istog uma, prim. M.L.)
um se nalazi takorei u prirodnom stanju, te svojim tvrenjem i

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

Apstrakt: U radu se razmotraju kljuni principi Kantove koncepcije Venog

mira i mogunosti umnog utemeljenja meunarodnog pravnog poretka. Glavni deo
ovog rada predstavlja analiza problema posredovanja izmeu Kantove normativne
teorija i savremene politike prakse.
Kljune rei: Veni mir, um, graansko drutvo, republika, svetski graanski
poredak, antagonozam, istina, pravda, javnost.

Prikaz dvestogodinje istorije debata koje su posveene Kantovoj raspravi o

Venom miru, dao je O. Hefe u zborniku Immanuel Kant, Zum ewigen Frieden, Berlin, 1995.

27

MARINKO LOLI

svojim zahtevima ne mo
e da pribavi znaenje ili da ih osigura na

drugi nain ve samo posredstvom rata. Meutim, kritika koja sve
svoje odluke donosi na osnovu glavnih pravila svog sopstvenog ustava, iji autoritet niko ne mo
e da dovede u sumnju pribavlja nam
spokojstvo pravnog stanja u kome ne mo
e reavati nae sporove
drukije ve samo u formi sudskog procesa. U prirodnom stanju uma
sporovi se zavravaju pobedom kojom se hvale obe parnine strane
posle koje najee nastaje jedan nesiguran mir, koji nam zajemava
samo intervencija neke vie vlasti. U pravnom stanju, pak, stvar se
zavrava jednom sentencijom koja, odnosei se na sam izvor svih
sporova mora da zasnuje pravi veiti mir. 2
etrnaest godina posle prvog izdanja Kritike istoga uma,
pojavio se Kantov spis o Venom miru koji, po miljenju nekih autora, predstavlja krunu njegove teorijske i praktike filozofije. Johan
Gotlib Fihte, koji je sebe proglasio najboljim uenikom filozofa iz
Kenigsberga, bio je prvi, koji je u svojoj recenziji ovog spisa istakao
upravo umni temelj Kantove koncepcije mira: Lakoa i prijatnost
kojom Kant izla
e ideju mira ne bi smela da zavede pa da se izgubi iz
vida va
nost glavne ideje spisa, naime da ideja mira le
i u sutini
uma, da um naprosto zahteva realizaciju te ideje, i da sama ideja mira
pripada sporim ali neunitivim svrhama prirode.3
Meutim, u svom razmatranju temeljnih principa Kantovog
mirovnog spisa, Fihte je oigledno imao u vidu va
nost, ne samo
Kantovog povezivanja mira s njegovom koncepcijom transcendentalne umnosti, ve i teleolokih principa kritike moi suenja. I
doista Kant, u 83. paragrafu Kritike moi suenja, ne samo da raskriva izvorni identitet prirodnog svrhovitog razvoja i ideje mira kome
stremi spontanitet prirode, ve i ukazuje na oprenosti prirodnih dispozicija u oveku koje ine da on zapada u nevolje koje zadaje sam
sebi, i druge nevolje koje mu priinjava njegov vlastiti rod nasiljima
vladavina, surovostima ratova itd., te sam ovek, koliko stoji do
njega, radi na unitenju vlastitog roda, tako da ak i pored najdobrotovornije prirode izvan nas, njena svrha, ukoliko bi bila usmerena na
sreu nae vrste, ne bi bila postignuta u nekom njenom sistemu na
zemlji, jer priroda u nama nije za nju prijemiva. 4
2

Imanuel Kant, Kritika istog uma, Beograd, 1976, str. 451.

Friedensutopien, Kant, Fichte, Schlegel, Grres, Hrsg. Zwi Batscha und Richard Saage, Frankfurt, 1979, S. 84.
4
Imanuel Kant, Kritika moi suenja, KMS/Beograd, 1991, str. 316.
3

28

Isto, str. 317-318.

Imanuel Kant, Um i sloboda, (US) Beograd 1974, str. 33.
7
Isto, str. 33. Vidi o tome u: Danilo N. Basta, Veni mir i carstvo slobode,
Beograd, 2001.

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

Realizam koji izbija iz ovih Kantovih rei, govori nam, da

razmatranje problema mira Kenigsberkog mislioca nije, kako to
tvrde neki njemu nenaklonjeni tumai, ostalo samo na nivou transcendentalnih principa njegove kritike filozofije. Kant je u svom mirovnom spisu poao od grube injenice da su odnosi meu dr
avama
pre odnosi sukobljenosti i nesloge, nego idealnog zajednitva. Pitanje koje bi, po Kantu, trebalo reiti na politikom planu, jeste kako
polazei od ove sveopte sukobljenosti i doi do stanja u kome mir
ne bi bio samo privremeno nego trajno reenje. U reavanju ovog pitanja Kant nije bio sentimentalni filantrop. On nije zatvarao oi pred
realnou i okretao se snovima, da ne bi video tekoe koje ideje moraju savladati u svojoj istorijskoj realizaciji. tavie, on je odbacivao
moralne pridike, kao sredstvo politikog uticaja, i zalagao se za
izgradnju pravnih institucija koje su neophodne da bi se poboljalo
stanje oveanstva. Kant je bio svestan da moralnost ne raste uvek s
narastanjuim kvantumom moralnosti u dobrim namerama, nego s
poveanjem legalnosti u delovanju. Stoga se, po njegovom miljenju, dobro dr
avno ureenje ne mo
e oekivati samo od unapreenja
unutarnje moralnosti pojedinca, nego nasuprot tome, dobro moralno
vaspitanje od dobro ureene dr
ave. Formalni uslov, pod kojim je
priroda jedino u stanju da postigne tu svoju krajnju svrhu (ostvarenje
kulture M.L) jeste ono ustrojstvo u odnosu ljudi jednih prema drugima, u kojem se jednoj celini, koja se zove graansko drutvo, protivstavlja sila zakona krnjenju slobode koje uzajamno jedna drugoj
protivree, jer jedino u takvom ustrojstvu mo
e doi do razvoja prirodnih dispozicija.5 Da bi dostigao krajnju svrhu prirode neophodno je da ovek pree iz prirodnog stanja u graansko drutvo.
Meutim, korak koji bi trebalo da oznai ovekov izlazak iz prirodnog stanja, kod Kanta je izazivao veliku skepsu koju je on izrazio na
sledei nain: Najvei problem za ljudsku vrstu, na ije reenje je
priroda nagoni, jeste da ostvari graansko drutvo kojim e se upravljati prema optem pravu.6
Graansko drutvo, za razliku od prirodnog stanja, koje je
stanje rata i u kome vlada divlja sloboda, trebalo bi, po Kantu, da
bude drutvo najvee, ali zakonite slobode7. Drugim reima, to
6

29

MARINKO LOLI

znai: da, granice slobode moraju biti precizno odreene i zakonima

obezbeene. Pravedno ureen dr
avni poredak spreava destruktivne uinke strasti i ovek je prisiljen, da postane dobar dr
avljanin,
ako ve ne mo
e biti moralno dobar ovek. Time se pokazuje da bez
institucionalnog osiguranja, sloboda svakog pojedinca u drutvu, po
Kantovom miljenju, mogla bi da bude dovedena u pitanje.
Kao to smo videli glavni uslov za ostvarenje Kantovog projekta graanskog poretka predstavlja problem pravnog regulisanja
slobode. Zbog toga Kant smatra da za ljudski rod najva
niji zadatak
treba da predstavlja stvaranje drutvenog poretka u kome e postojati sloboda pod spoljanjim, to kod Kanta znai, pravnim zakonima.
Zakonita sloboda treba da bude vrsto povezana s vlau i da bude
pod njenim stalnim pritiskom. Na taj nain Kant je pokuao da rei
pitanje odnosa poretka i slobode. Meutim, da bi problem graanskog poretka mogao da se rei neophodno je da on bude utemeljen na
principima jednakosti, slobode i pravinosti. To su tri osnovna uslova bez kojih, po Kantovom miljenju, priroda ne mo
e da ostvari sve
to je zamislila s naom vrstom. Da bi se uspostavio graanski poredak ovek dakle, nu
no mora da napusti haotino stanje divlje
slobode i da pree u stanje u kojem e sloboda biti ograniena slobodom drugih ljudi.
Na ovaj korak ovek se mora odluiti, da bi izbegao nevolje
prirodnog stanja u kome vlada nasilje i nepravo, drugim reima: razliite vrste antagonizama. Meutim, izlazak iz prirodnog stanja za
Kanta ne znai samim tim prestanak ispoljavanja svih vrsta antagonizama koji postoje meu ljudima. Naprotiv, Kant smatra da e tek u
jednom takvom zabranu8 (kakav predstavlja graansko drutvo,
M.L.) agonalni potencijali svakog pojedinca imati izuzetno va
no
dejstvo na razvitak kulture. Meutim, izgradnja pravednog drutvenog poretka treba da onemogui destruktivno ispoljavanje antagonizama u graanskom drutvu. Sasvim je jasno da ljudske strasti niti
mogu, niti treba da budu unitene. One, po Kantu, treba samo da
budu preusmerene i da od pukog destruktivnog egoizma postanu
pokretai nae volje u ispunjavanju naih du
nosti. Delovanje antagonizama u graanskom drutvu Kant je izrazio u svojoj poznatoj
metafori drveta u umi koje te
i da drugome oduzme vazduh i sunce, prisiljava ostale da to tra
e iznad sebe, pa stoga rastu lepo i
8

30

Isto, str. 33.

Isto, str. 33. O zakonu ume Kant govori i u svom Spisu o pedagogiji. I.
Kant, Spis o pedagogiji, Beograd, 1922, str. 11-12.
10
US, str. 33.
11
Isto, str. 33.
12
Isto, str. 33.
13
Isto, str. 33-34.
14
Isto, str. 34.

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

uspravno, umesto da u divljoj slobodi odvojeno jedno od drugih ire

po volji svoje grane i rastu kr
ljava, kriva i povijena. 9
Svoj skeptiki stav, o mogunosti ostvarenja graanskog poretka, Kant je pokuao, u estoj taki svog spisa Ideje istorije sa
svetskograanskog stanovita, da potkrepi isticanjem raznih prepreka s kojima e se ovek suoiti na putu do njegovog ostvarenje.
Glavnu, i skoro nesavladivu tekou u konstituisanju graanskog
poretka, Kant je video u tome to je ovek
ivotinja kojoj je kada

ivi meu ostalima u svojoj vrsti potreban gospodar.10 Gospodar je,
smatra Kant, oveku potreban, jer je ovek sklon da zloupotrebljava slobodu u odnosu na sebi ravne.11 Premda, kao razumno bie

eli zakon koji bi postavio granice slobode svih, oveka ipak, njegova uroena samo
ivost nagoni da izuzme sebe kad god mo
e.12
Prema tome uloga, gospodara, po Kantu, jeste da sprei zloupotrebu
slobode. U simbolikom smislu gospodar u stvari predstavlja onu
instancu koja prekida lanac divljeg nasilja i uspostavlja pravni poredak slobode. Gospodar to mo
e postii tako to e slomiti volju pojedinca i prisiliti ga da se povinuje jednoj opteva
eoj volji uz koju
svako mo
e i treba da bude slobodan. 13
Meutim, postavlja se pitanje gde da se nae takav gospodar?
Na to pitanje Kant daje eksplicitan odgovor: Nigde drugde sem u
ljudskoj vrsti.14 Ipak, ovaj odgovor Kanta ne zadovoljava u potpunosti, jer e i gospodar biti
ivotinja kojoj je isto tako potreban gospodar. Krug se tako zatvara, ali problem uvara javne pravde i
ustavnog poretka ostaje nereen. Pre svega zbog toga to su zahtevi
koje je Kant postavio pred gospodara suvie visoki. Da li je mogue
u ljudskom liku pronai osobu koja bi bila pravina i ne bi zloupotrebila slobodu, a da nad sobom nema nekog ko e je nadzirati i kontrolisati? To je, po Kantovom miljenju, nemogue ostvartiti. tavie,
Kant smatra da idealno reenje ovog pitanja nee biti nikada postignuto. Sve to navodi na zakljuak da Kant za uspostavljanje pravnog
poretka nije video jemstvo u krhkoj ljudskoj prirodi. O tome svedoe

31

MARINKO LOLI

i njegove poznate rei da iz tako krivog drveta, od kakvog je ovek

napravljen, ne mo
e se istesati nita sasvim pravo15 u kojima neki
njegovi tumai vide elemente antropolokog pesimizma.
Drugi va
an uslov, za ostvarenje graanskog poretka koji, po
Kantovom miljenju, nee biti nita lake ispuniti nego prethodni,
predstavljaju ispravni pojmovi o prirodi dr
avnog poretka, veliko
iskustvo steeno u razumevanju mnogih svetskih zbivanja, i uz to jo
i primenjena dobra volja da se on prihvati. Ipak, u razmatranju ovih
uslova, ini se, da Kant nije bio toliko skeptian prema ovekovim
saznajnim sposobnostima, koliko je sumnjao u mogunost da se ova
tri uslova mogu ostvariti istovremeno. To je bio verovatno glavni
razlog zbog ega je on ostvarenje graanskog poretka odgaao u daleku budunost.
Posle razmatranja uslova za uspostavljanje graanskog poretka, Kant u sedmom stavu Ideje govori o filozofskim i pravnim
principima za utemeljenje svetskog graanskog poretka. Glavni
uslov za uspostavljanje svetskog graanskog poretka, po Kantovom
miljenju, predstavlja izgradnja meunarodnog poretka utemeljenog
na moralnim i pravnim principima. Taj uslov je neophodno ispuniti
ne samo zbog uspostavljanja pravnih odnosa meu dr
avama i
izgradnje svetskog graanskog poretka, ve i zbog zatite i razvijanja graanskog drutva u svim dr
avama pojedinano. Prema tome,
isto kao i unutar svake dr
ave tako i u meunarodnim odnosima moraju se uspostaviti pravni odnosi meu dr
avama. Konflikte meu
dr
avama i uzroke koji do tih konflikata dovode Kant je uporedio sa
ponaanjem oveka u prirodnom stanju. Na taj nain on je
eleo da
poka
e da je i meu dr
avama mogue uspostaviti izvesnu paralelu
koja postoji izmeu racionalnih individua. Kao to individue, koje
slede svoje egoistine interese, potuju istovremeno univerzalne zahteve moralnosti, isto tako i slobodne dr
ave u meusobnim odnosima treba da potuju odreene univerzalne norme.
Imajui u vidu Kantov analoki metod u istra
ivanju problema meunarodnog prava, sasvim je jasno da je njegovo reenje, kao i
prilikom razmatranja problema prirodnog stanja, bilo bazirano na dijalektikom karakteru antagonizama koji vladaju meu pojedincima
u drutvu. Naime, anatagonizmi meu dr
avama, slino kao i oni
koji deluju meu pojedincima u prirodnom stanju su glavni razlog
15

32

Isto, str. 34.

16

Priroda je, dakle, netrpeljivost ljudi, pa ak i velikih drutava i dr
ava te

vrste stvorenja, opet upotrebila kao sredstvo da u neizbe
nom antagonizmu izmeu
sebe pronae stanje mira i bezbednosti... US, str. 34.
17
Isto, str. 34.
18
US, str. 35, KMS, str. 318.

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

zbog ega dr
ave treba da napuste prirodno stanje u meusobnim

odnosima i pokuaju da svoje odnose utemelje na pravnim i moralnim principima. Drugim reima: netrpeljivost meu ljudima Kant na
analogan nain proiruje i na odnose meu dr
avama. Meutim, ova
analogija ne zadovoljava u potpunosti, jer konflikti koji nastaju
meu dr
avama mnogo su slo
eniji i eskaliraju esto u ratne sukobe
ogromnih razmera.
U svojoj diferenciranoj analizi anatagonizama koji postoje
meu dr
avama, Kant je ukazao na njihovu dvostruku prirodu. S jedne strane, oni dovode do rata koji na strahovit nain razara kulturu i
sve oblike civilizovanog
ivota, a s druge strane ratni sukobi prisiljavaju dr
ave da pronau izlaz iz takvog stanja i nagoni ih da stupe u
graanski poredak16. Kantov uvid u ambivalentnu prirodi antagonizama, predstavlja polaznu osnovu za reenje problema utemeljenja graanskog drutva i stvaranja zajednice dr
ava. Naime, Kant polazi od
teze da nema ni umne zajednice niti zajednice dr
ava bez potovanja
moralnih naela.
Po Kantovom miljenju, do ostvarenja ovog cilja vode dva
puta. Prvi je, put prirode, koji se sastoji iz niza nesavrenih pokuaja,
padova i pustoenja, pa ak i opte iscrpljenosti.17 Drugi je, put uma
koji bi, po Kantu, ovek mogao da pree do svog cilja, tj. do ostvarenja svetskog graanskog poretka, i bez toliko
alosnih iskustava. Taj
put, po Kantovom miljenju, vodi do reenja u vidu saveza naroda.18
Dobro je poznato da ideja o stvaranju svetske zajednice dr
ava
u obliku saveza naroda, nije Kantov originalan izum. Ova ideja ima
relativno dugu, ali ne ba tako slavnu tradiciju u politikoj i diplomatskoj istoriji modernog sveta. Meutim, pozicija sa koje Kant
brani ideju drutva naroda zasnovana je na kljunim postavkama njegove transcendentalne teorije umnosti. Za razliku od nekih pokuaja
Kantovih prethodnika da pod okriljem neke mone dr
ave stvore saveza naroda, Kant je svojom koncepcijom saveza dr
ava
eleo, da
svakoj dr
avi, bez obzira na njenu mo i veliinu, osigura prava i
bezbednost i to bez obzira na njenu vlastitu mo i mogunost ispravne
pravne procene. Takve garantije pru
ao bi savez naroda (Fedus

33

MARINKO LOLI

Amphictyonum)19 sastavljen od jedne ujedinjene moi i jedne ujedinjene volje koja bi odluivala prema pravnim zakonima. Kantova zamisao o stvaranju saveza dr
ava imala je za cilj da se manje moi
(dr
ave) na federalnom principu centralizuju u jednu veliku mo, (savez dr
ava) i da se na taj nain neutraliu sukobi meu dr
avama.
Za razliku od svojih protivnika, koji su smatrali da je ova ideja pomalo zanesenjaka, Kant je verovao, da ona predstavlja jedini
realan izlaz iz nevolja u koje dr
ave u borbi jedna protiv druge zapadaju. Siguran znak da e doi do federalizacije sveta, Kant je
video u injenici da su ljudi zbog slinih nevolja bili primorani da
napuste prirodno stanje i stvore graansko drutvo.
Kant je smatrao da e sve do uspostavljanja svetskog graanskog poretka trajati ratovi koje je on tumaio kao nameru prirode da
uspostavi nove odnose meu dr
avama.20 Kraj ratnih sukoba meu
dr
avama Kant je oekivao tek onda kada, s jedne strane bude izgraeno najbolje mogue ustrojstvo graanskog poretka (iznutra), a s
druge strane, kada zajednikim dogovorom i zakonodavstvom (spolja) bude uspostavljeno stanje koje e, nalikujui graanskoj politikoj zajednici moi da odr
ava samo sebe kao neki automat. 21
Posle odreenja temeljnih principa i strukture svetske zajednice dr
ava, Kant je pokuao da sa stanovita svoje transcendentalne
filozofije istorije poka
e mogunost nastanka jedne takve zejednice.
Stvaranje svetskog saveza dr
ava Kant je razmotrio sa stanovita
tri22 koncepcije istorije. Prema jednoj od tih koncepcija, koja polazi
od Epikurove pretpostavke o haotinom kretanju svetske istorije, do
ostvarenja svetskog graanskog poretka mo
e doi samo istim
sluajem. Meutim, Kant postavlja pitanje imamo li pravo da pretpostavimo da e se priroda kretati pravolinijski u tom pravcu, i da li
e ljudski rod dostii najvii stupanj humaniteta? Drugim reima:
Kant je
eleo da ispita da li se priroda i pored haotinog dogaanja
koje vlada u njoj, potpuno pravilno razvija? Ili e pak nesloga na
kraju usmeriti sva paklena zla ma koliko nae stanje bilo civilizovano, tako da e sav na napredak i kultura biti uniteni varvarskim
pustoenjem? Po Kantu, obe mogunosti su otvorene ako ovek
ivi
19

US, str. 35.

Isto, str. 35.
21
Isto, str. 35.
22
Isto, str. 35-36.
20

34

23

Isto, 36.
Isto, 36.
25
I dalje: ni u graansku slobodu se sada vie ne mo
e dirati a da se od toga
ne oseti teta u svim prirodnim delatnostima, posebno u trgovini, a time i slabljenje
dr
avnih snaga u spoljanjim odnosima. US, str. 37.
24

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

u stanju divlje slobode, jer takvo stanje ravno je sluaju. Prema

tome, u Kantovom shvatanju istorije, reeno savremenim renikom,
mesto kontingentnosti rezervisano je za besciljno stanje divljaka,
koji
ive u permanentnim sukobima koji su posledica njihovog
u
ivanja u varvarskim oblicima slobode.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih dr
ave moraju napustiti
prirodno stanje u meusobnim odnosima jeste taj, to se sva bogatstva i sve snage umesto za kulturni razvitak koriste za voenje rata. Ti
sukobi, po Kantu, prisiljavaju nau vrstu da za otpor postojeih dr
ava pronae zakon ravnote
e i ujedinjenu vlast koja e mu pribaviti
va
nost i tako izgraditi svetski graanski poredak javne sigurnosti.
Osobenost Kantove teorije istorije i drutva jeste u tome to se
ona ne mo
e zamisliti bez spekulativne ili pragmatike antropologije. Naime, Kant u svojim istra
ivanjima naizmenino razmatra prirodu drutva i oveka. Tome u prilog svedoi i njegova tvrdnja da e
ostvarenje svetskog graanskog poretka kada taj savez bude tek na
pola puta do svog ostvarenja ljudska priroda trpeti najvee nedae
uz varljiv privid spoljanjeg blagostanja.23 Kakve e sve vrste promena do
iveti ljudska priroda i kako e biti te
ak taj purgatorijum
kroz koji treba da proe pojedinac i oveanstvo na putu do svog cilja
vidi se i u jednoj Kantovoj oigledno Rusoom inspirisanoj pesimistikoj izjavi u kojoj se ka
e: ...ako se zanemari poslednji stupanj do
koga treba da se uspne naa vrsta, onda Ruso nije mnogo greio kada
je u odnosu na civilizaciju davao prednost stanju divljaka.24
Vraajui se jo jednom na problem odnosa meu dr
avama
Kantovoga doba, mo
emo videti da kultura predstavlja jedan va
an
inilaca u preobra
aju modernog sveta. Zbog toga je Kant smatrao
da ni jedna dr
ava ne sme da zanemari izgradnju kulture, jer bi time
izgubila deo svoje moi i uticaja u meunarodnim odnosima. 25
U duhu prosvetiteljskog shvatanja ideje progresa, Kant je
smatrao da raste opta liberalizacija drutva, koja zahvata sve sfere
graanskog
ivota. Tu je Kant, pre svega imao u vidu porast religijskih sloboda i slobode veroispovesti. Borbeni duh prosveenosti

35

MARINKO LOLI

raao se iz borbe sa predrasudama i apsolutistikim egoizmom. Iako

Kant nije bio nekritian prema optimistinim nadama prosvetiteljskog duha, on je ipak verovao, da e taj duh dopreti i do prestola
monih vladara i na taj nain uticati na izmenu principa vladavine
apsolutistikih re
ima.
Meutim, u tim svojim predvianjima Kant nije imao uspeha.
Stoga je morao da rezignirano konstatuje da svetski vladaoci nisu
voljni da daju novac za stvaranje obrazovnih ustanova niti za neto
to bi bilo korisno za ceo ljudski rod. Razlog tome video je u unapred
sraunatoj nameri apsolutistikih vladalaca da dobro svojih dr
ava i
svoje graane upotrebe za nova osvajanja i ratove.
I pored toga, Kant je, gajio sangvininu nadu26 da e razvitak oveanstva krenuti u pozitivnom smeru. Kretanje oveanstva
u smeru progresa Kant je oekivao zbog toga to je rat kao glavni
antagonizam koji vlada meu dr
avama, postao ne samo slo
en ve i
veoma rizian i neizvestan poduhvat.27 Njegova slo
enost manifestuje se u poveanju armija i materijalnih izdataka za njihovo odr
avanje, ne samo u toku rata, ve i u toku priprema za rat. Odbrambene
pripreme postaju preveliko optereenje za dr
avu i ne samo da ne
poveavaju njenu otpornost prema spoljnim neprijateljima, ve
tavie ugro
avaju njen opstanak. Opasnost ratnih poduhvata u modernom dobu ogleda se pre svega u neizvesnosti ratnog ishoda i
njihovim potencijalnim apokaliptinim posledicama. Meu tim opasnostina najvea je, po Kantu, ona koja preti dr
avi od sve veih
dugova, (to je po njegovom miljenju moderni izum) ija se otplata
ne mo
e ni sagledati.
Aktuelnost Kantove politike filozofije u kontekstu savremene filozofske rasprave o krizi meunarodnog ekonomskog, pravnog
i politikog poretka uveliko zavisi od odgovora na pitanje o tome u
kojoj se meri teorija javnih dobara mo
e rekonstruisati kao teorija
osiguranja prava i u negativnom smislu slobode. Kantova politika
filozofija nije meutim, samo metafizika prava ona se takoe, reflektuje na problem ostvarenja umskih naela pravednog istorijskog
poretka i u tom kontekstu postaje filozofija kompromisa i reforme.
Kod Hobsa ugovor daje dr
avnoj vlasti legitimitet kompatibilan sa modernim individualizmom ali ne uspostavlja nikakva norma26
27

36

US, str. 199.

US, str. 38.

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

tivna naela za ogranienje vlasti. Kod Rusoa, nasuprot tome,

ugovor slu
i, kao mistian dogaaj zasnivanja zajednice dobrog
ivljenja i postavlja teoriju pravedne vladavine.
Uzimajui u obzir Rusoov pojam materijalnog samoodreenja pravedna vladavina mo
e da se ostvari samo kao samoupravljanje svih u formi demokratije i plebiscita. Prema Hobsu, dok god
uopte postoji dr
ava onda ona jeste to god treba da bude bez ikakve normativne i kritike distance njegova teorija pristaje na svaki
oblik dr
ave na koji naie. Rusoov drutveni ugovor meutim, ne
mo
e da se pove
e sa nekom aktuelnom politikom stvarnou; ideje zajednice
ivota i oseanja koncentrisane su u nerazruivoj suprotnosti u odnosu na svet moderne politike. One imaju ogromnu
kritiku mo ali im istovremeno, to je karakteristino za sve snove i
utopije, nedostaje obaveznost.
Kao filozofija reforme Kantova politika filozofija ini pragmatinu sintezu Hobsovog smisla za politiku realnost i Rusoovog
ideala pravde. Ona ne proteruje um izvan istorijskog sveta niti ga
poistoveuje sa svakom politikom realnou koja se mo
e sresti.
Kant shvata da se ostvarenje prava, slobode i uma mo
e ostvariti
samo u istorijskom svetu i u uslovima tog sveta.
Normativna politika filozofija koja se interesuje za sopstveno ostvarenje mora se pragmatino usredsrediti na postojee uslove
vladanja da bi se u njima pronala polazna taka nenasilne promene
njihove republikanizacije i reforme u skladu sa naelima prava. Politika reforme je veni kompromis promene a politika filozofija
reforme mora istovremeno da bude vrsta u svojim naelima i pragmatino razborita.
Kompromis i reforma kod Kanta idu zajedno. Samo na taj nain pravo zasnovano na umu mo
e doi u saglasnost sa postojeom
politikom moi kako bi je usmerila ka republikanizaciji vrenju
vladavine putem javne kritike i filozofskog napora ubeivanja.
Razvitak argumentacije u Kantovoj politikoj filozofiji koji
smo do sada pokuali da sledimo vodio je od izlaganja umskog pojma
prava preko umskog odreenja graanskog drutva do razotkrivanja
apriornih kriterijuma za konstituisanja savrenog pravinog poretka.
Istorijski ova putanja odgovara evolutivnoj republikanizaciji
modernih oblika vlasti potekih iz nasilja koji napreduju ka uspostavljanju istinske republike pod ime Kant podrazumeva politiki

37

MARINKO LOLI

38

poredak koji karakterie parlamentarna demokratija, narodno predstavnitvo i podela vlasti.

Ipak ni normativno vostvo politike filozofije ni istorijski rad
na reformi nisu dovreni postizanjem istinske republike. Kant tumai
prelaz iz prirodnog stanja u pravno graansko stanje i dr
avu kao prelaz sa privremenih na konane pravne odnose. Dakle, kao prelaz iz
stanja u kome je pravo nesigurno, pojmovno neodreeno i nedovreno u stanje u kome je pravo osigurano i potpuno odreeno i time
svaka samovolja i nasilje prognani iz ljudskih drutvenih odnosa.
Da bi ljudi dostigli ovo potpuno pravino stanje trebalo bi ne
samo da napuste prirodno stanje koje vlada meu narodima, stanje
spoljanje nezakonitosti izmeu dr
ava. U pogledu neizbe
ne meuzavisnosti dr
ava problem ustrojstva savrenog graanskog poretka
nema bez zakonitog spoljanjeg ureenja meu dr
avama i bez njega
se ne mo
e reiti. Po Kantu, politika filozofija stoga mora da ugradi
teoriju republike u teoriju meunarodnog pravnog poretka, a pojam
reformskog unapreenja prava mora da se obogati dimenzijom svetskoistorijske politike mira.
Dok su Hobs, Lok i Ruso bili zadovoljni prevazila
enjem interpersonalnog prirodnog stanja i dozvoljavali da se autoritet politike filozofije okona na granici dr
ave, Kant je politiku filozofiju
odveo preko dr
avnih granica i njen najva
niji predmet video u
najviem politikom dobru pravinog poretka svetskog mira. S obzirom na logiku meuzavisnost reenja problema pravinog poretka
kako unutar tako i izmeu dr
ava ideja mirovne konfederacije dr
ava i ideja republike usidrene su, po Kantu, u uroenom ljudskom
pravu na slobodu.
Pojedinano pravo na savreno graansko ureenje mo
e se
ostvariti samo putem spoljanjeg kao i unutranjeg savrenog ureenja dr
ave kroz republikansko stanje ili konfederaciju republika.
Kantov pojam ljudskog prava oigledno daleko prevazilazi ideje
liberalne teorije osnovnih prava u meri u kojoj ukljuuje uslove potpuno odreenog i sigurnog pravnog odnosa. Taj pojam dosti
e utopijsku dimenziju osiguranog lanstva u svetskoj republici. Ako se do
kraja razviju normativne implikacije prava koje se odnosi na svako
ljudsko bie kao takvo onda se to pravo na posletku pokazuje kao
pravo na mir i pravdu kako unutar tako i izmeu dr
ava.

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

Sutinski uslov trajnog mira meu dr
avama jeste da sve dr
ave postanu republike. Poto su, po Kantu, unutranja organizcija vlasti i spoljanje politiko ponaanje vrsto spojeni mora se nai ustav
koji je pacifistiki i koji se iz strukturalnih razloga suprotstavlja ratu.
Republikansko ureenje uz svoje asno poreklo iz istog
izvora pravnog pojma sadr
i i nadu da e dovesti do
eljene posledice do venog mira, a evo iz kojih razloga: Tra
i li se kao to je to u
ovom ureenju jedino moguno pri glasanju za ili protiv rata saglasnost svih graana onda nita nije prirodnije do to da e oni dobro
promisliti da se upuste u tako opasnu igru da svojim glasovima sebi
pribave sve patnje rata.
Kantov pojam mira meu narodima, primetno se razlikuje od
Hobsovog modela mira. Dok Kant hoe da postigne mir prevazila
enjem prirodnog stanja sredstvima prava, hobsovac te
i strategiji
koja bi mu omoguila efikasno upravljanje prirodnim stanjem izmeu dr
ava. njegov pojam mira je izgraen na onim istim elementima
koji podr
avaju strategiju opstanka ovek u prirodnom stanju. Svi
takvi koncepti politike mira mogu se svrstati pod naziv naoru
anog
nepoverenja iju maksimu racionalnosti treba tra
iti u potvrivanju
opravdanosti nepoverenja u druge.
Osnovna ideja je spreiti rat tako to e se svaki prekid stanja
odsustva uiniti rata skupim da niko nee racionalno moi da pronae nikakvu dobit u tome. Kljuna misao je dakle ravnote
a terora
za iju stabilizaciju je uvek nu
na spremnost za odbrambeno naoru
anje koje opet da bi se izbegao rizik kanjenja nu
no te
i spremnosti za ofanzivno naoru
anje. Time ravnote
a terora po sebi pokree
spiralnu trku u naoru
anju.
Kant ne zasniva mirovni poredak na ravnote
i terora ve na
izgradnji svetskog pravnog poretka. Kantov pojam mira jeste sekularizovana verzija tradicionalne povezanosti pacis i justitia, mira i
pravde koja karakterie kako klasinu tako srednjevekovnu politiku
misao. Taj pojam istie sna
nu vezu izmeu pravde u dr
avi i stanja
mira izmeu dr
ava i organizuje mir kao sistem za regulaciju sukoba
prema standardu opte priznatih zahteva pravde.
Veni mir transformaciju svih dr
ava u republike koje su po
vlastitom ustavu miroljubive jeste svakako jedna (teko) (ne)ostvariva ideja. Kant ne oekuje da se ikada mo
e dostii stabilna svetska
federacija koja uvek mo
e da sprei ratne sukobe. I pored toga veni

39

MARINKO LOLI

mir je nu
na ideja vodilja politike. Bez doktrine najvieg politikog

dobra Kantova politika filozofija bi ostala bez svog kamena temeljca. Zahtev za venim mirom istog praktikog uma nije fantastian
ve konzistentan. Kao to je potinjavanje politike ideji republike
praktiki nu
no takoe je i potinjavanje politike ideji venog mira
du
nost. Oba zahteva unutarnji politiki zahtev konane republikanizacije i spoljni politiki zahtev neprestanim naporom uspostavljanja mira zasnovani su na jednom uroenom ljudskom pravu.
Pravino zakonodavstvo istog praktikog uma kategoriki zahteva
da delamo za veni mir. U pravcu one konstitucije koje nam se zato
ine najpodesnijim mo
da republikanizam svih dr
ava ukupno kako
bi smo uinili kraj opakom voenju rata za koji su kao glavnu svrhu
sve dr
ave bez izuzetka uinile svoje unutranje pripreme. Pa ako bi
ovo poslednje i ostalo kao pusta
elja mi se, veli Kant, ipak ne varamo prihvatanjem maksime da neprestano delujemo u pravcu mira jer
to je du
nost. Mo
e se rei da to opte i trajno zasnivanje mira ne
ini samo jedan deo nego itavu krajnju svrhu Kantove pravne nauke u granicama istog praktikog uma. 28
Delovati u cilju mira, boriti se za pravedan poredak u drutvu,
delovati za napredak ljudskog roda, to je poruka, koju nam je ostavio
filozof iz Kenigsberga, i koja treba da nama, njegovim potomcima
bude, politiki kategoriki imperativ. Iako i u nae vreme, otvoreno
velianje vojne sile i rata, izaziva u nama opravdanu strepnju i
malodunost, mo
da bi bilo dobro, da se prisetimo rei s kojima
Kant zavrava svoj spis Spor filozofskog i pravnog fakulteta, koje bi
nam mo
da mogle povratitit samopouzdanje ili bar moralnu veru u
snagu razuma: Ja ne zameram nikome kada se on, obzirom na sva
zla u dr
avi, pone da gubi nadu u spas ljudskog roda i njegovo napredovanje ka boljem: ja se samo uzdam u herojski lek koji navodi
Hjum, a koji bi trebalo da brzo deluje. Kad sada (ka
e on) vidim
narode kako meu sobom ratuju, isto mi je kao da gledam dva pijanca kako se motkama tuku u trgovini porcelanom. Jer ne samo to e
imati dugo da lee voruge koje su jedan drugom napravili, nego e
jo imati potom da plate svu tetu koju su nainili. Sero sapiunt
Phryges (Kasno su se opametili Frigijci Prev.). 29
28
29

40

Imanuel Kant, Metafizika morala, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993, str. 156.
US, str. 191.

Moralna i pravna naela koja predstavljaju umni temelj na kojem je zasnovano Kantovo shvatanje venog mira, ine ono zbog
ega ovaj mirovni projekat, ni posle neto vie od dva veka, nije izgubio svoju neposrednu politiku aktuelnost. To je svakako veliki kompliment za mrtvog filozofa, ali ne i za civilizaciju u kojoj
ivimo.

Marinko Loli
ETERNAL PEACE AND WORLD CITIZEN ORDER
Summary

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

In this paper the author examines the key principles of Kant`s conception of
eternal peace and the possibility of an international legal order grounded in Reason.
The central segment of the paper consists of an analysis of the problem of mediation
between Kants normative theory and political practice.
Key words: eternal peace, civil society, res publica, world citizen order, antagonism, truth, justice, public sphere.

41